UREDBAO ANALIZI EFEKATA PROPISA("Sl. glasnik RS", br. 20/2025) |
Ovom uredbom bliže se uređuju obim, proces i kontrola sprovođenja analize efekata prilikom izrade propisa, analiza efekata nakon njegovog usvajanja, način sprovođenja konsultacija za propise, forma i sadržina izveštaja o sprovedenoj analizi efekata, koji sadrži i podatke o sprovedenim konsultacijama, za koje propise sprovođenje analize efekata nije obavezno, elementi analize efekata usvojenih propisa, kao i način vrednovanja učinka propisa.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) "status quo" opcija podrazumeva zadržavanje postojećeg stanja bez uvođenja promena ili intervencija i koristi se kao referentna opcija za procenu efekata alternativnih opcija;
2) početna vrednost pokazatelja učinka je vrednost pokazatelja učinka u godini koja prethodi donošenju propisa, odnosno u godini za koju postoje relevantni podaci;
3) ciljna vrednost pokazatelja učinka je vrednost pokazatelja učinka u godini u kojoj se očekuje postizanje cilja;
4) opcija podrazumeva moguću meru ili grupu mera za postizanje utvrđenog cilja;
5) administrativni trošak je trošak vremena i novca koje utroši privredni subjekat ili građanin za informisanje o administrativnom postupku ili administrativnom zahtevu, za pripremu i dostavljanje zahteva, prijave ili obaveštenja i prateće dokumentacije, angažovanja trećeg lica i vršenje plaćanja u administrativnom postupku ili administrativnom zahtevu, kao i za preuzimanje akta kojim se odlučuje u administrativnom postupku i drugo;
6) organi, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja su državni organi, organi i službe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javne agencije i nezavisna regulatorna tela, javne službe i javne ustanove, kao i pravno i fizičko lice kojem je povereno javno ovlašćenje;
7) osetljive društvene grupe obuhvataju grupe u posebnom riziku od diskriminacije i socijalne isključenosti u koje spadaju osobe sa invaliditetom, deca, mladi, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, osobe niskog imovnog stanja, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica, migranti i tražioci azila, stanovništvo ruralnih i nedovoljno razvijenih područja, samohrani roditelji, žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima, pripadnici LGBT zajednice, osobe koje žive sa HIV/AIDS-om, osobe koje boluju od retkih bolesti, itd.;
8) praćenje primene usvojenih propisa obuhvata prikupljanje, sistematizaciju i analizu podataka tokom primene propisa, kako bi se utvrdilo da li se postiže cilj propisa, kao i da li se primena propisa odvija u skladu sa planiranim rokovima i uz efikasno korišćenje sredstava;
9) vrednovanje učinka propisa podrazumeva proces utvrđivanja relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti i održivosti propisa koji se sprovodi radi preispitivanja i unapređenja propisa;
10) konsultacije su proces u kojem nadležni predlagač prikuplja i razmatra zahteve, podatke, informacije, stavove, primedbe i predloge ciljnih grupa i zainteresovanih strana u vezi sa:
(1) izradom propisa;
(2) sprovođenjem ex-post analize efekata i vrednovanjem učinka propisa;
(3) ostalim pitanjima od značaja za nadležnog predlagača.
11) Portal "eKonsultacije" je zvanični portal koji je ustanovila Vlada i preko kog nadležni organi i organizacije sprovode konsultacije i javnu raspravu.
Administrativni postupak i administrativni zahtev imaju isto značenje koje je definisano zakonom kojim se uređuje Registar administrativnih postupaka.
II OBIM I PROCES SPROVOĐENJA ANALIZE EFEKATA PRILIKOM IZRADE PROPISA (EX-ANTE ANALIZA EFEKATA)
Propisi za koje sprovođenje ex-ante analize efekata nije obavezno
Sprovođenje ex-ante analize efekata propisa je obavezno u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem (u daljem tekstu: Zakon), osim prilikom izrade:
1) propisa koji bitno ne utiče na način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica;
2) zakona kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije;
3) propisa kojim se ublažavaju ili otklanjaju posledice izazvane okolnostima koje se nisu mogle predvideti, a koje ugrožavaju ili mogu ugroziti život i zdravlje građana, imovinu velike vrednosti ili životnu sredinu, kao što su epidemije od većeg epidemiološkog značaja, pandemije, katastrofe, elementarne i druge nepogode, vanredne situacije i vanredno stanje;
4) propisa sa ograničenim rokom važenja kojim se otklanjaju poremećaji na tržištu roba i usluga u skladu sa zakonom;
5) zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma;
6) propisa čiji je predmet uređenja odbrana i bezbednost Republike Srbije i njenih građana;
7) propisa kojim se vrši isključivo usklađivanje sa već usvojenim propisom za koji je sprovedena ex-ante analiza efekata;
8) zakona kojima se Republike Srbije zadužuje kod domaćih i inostranih poverilaca.
Obim sprovođenja ex-ante analize efekata
Obim sprovođenja ex-ante analize efekata za propis koji se izrađuje zavisi od značaja i veličine procenjenih efekata tog propisa na javne prihode i rashode, privredne subjekte, građane, životnu sredinu i organe i organizacije koji vrše javna ovlašćenja, kao i potrebu sprečavanja potencijalnih negativnih efekata tog propisa, odnosno njihovog svođenja na najmanju moguću meru.
Proces sprovođenja ex-ante analize efekata
Ex-ante analiza efekata propisa sastoji se od:
1) sagledavanja postojećeg stanja u posmatranoj oblasti pri čemu se identifikuje problem koji je potrebno rešiti i njegovi uzroci i posledice, odnosno promena koja treba da se postigne u posmatranoj oblasti;
2) utvrđivanja cilja koji se želi postići i pokazatelja učinka na osnovu kog će se meriti postizanje cilja;
3) identifikovanja opcija za postizanje cilja;
4) analize efekata opcija i rizika za sprovođenje opcija;
5) poređenja i izbora optimalne opcije za postizanje cilja;
6) identifikacije nadležnih organa i organizacija i neophodnih resursa za primenu i praćenje primene propisa, utvrđivanje i vrednovanje učinka propisa i izveštavanje o postignutim učincima.
Prilikom sprovođenja ex-ante analize efekata koriste se rezultati analize efekata koje su sprovedene prilikom izrade i praćenja sprovođenja planskih dokumenata koji su od značaja za posmatranu oblast, izveštaji o radu organa javne uprave, izveštaji međunarodnih organizacija, informacije do kojih se došlo tokom konsultacija sa ciljnim grupama i zainteresovanim stranama, statistički podaci, kao i druge analize, istraživanja i studije, uz jasno navođenje izvora.
Prilikom sprovođenja ex-ante analize efekata propisa mogu se koristiti i podaci u vezi sa predmetom lobiranja u smislu zakona kojim se uređuje lobiranje, uz jasno navođenje izvora i predmeta lobiranja.
Sagledavanje postojećeg stanja
Sagledavanje postojećeg stanja iz člana 5. stava 1. tačka 1) obuhvata:
1) analizu učinka primene važećeg propisa i procenu nivoa postizanja cilja važećeg propisa, kao i razloge za odstupanje od očekivanog cilja ukoliko je posmatrana oblast bila uređena propisom;
2) analizu dostupnih informacija i vrednosti pokazatelja koji se prate u posmatranoj oblasti, ukoliko posmatrana oblast nije uređena propisom;
3) analizu uočenog problema u posmatranoj oblasti, ciljnih grupa na koje se problem odnosi, kao i uzroka i posledica problema;
4) analizu drugih razloga za promenu u posmatranoj oblasti u slučaju da nije uočen problem.
Analiza postojećeg stanja se sprovodi na osnovu Izveštaja o sprovedenoj ex-post analizi efekata usvojenog propisa i vrednovanja učinka, kao i na osnovu drugih dostupnih domaćih i međunarodnih izveštaja, rezultata analize efekata koje su sprovedene prilikom izrade i praćenja sprovođenja planskih dokumenata koji su od značaja za posmatranu oblast, informacija koje su prikupljene tokom konsultacija, statističkih podataka, studija, istraživanja, analiza, itd.
Za analizu postojećeg stanja mogu se primenjivati tehnike analize kao što su drvo problema, SWOT analiza, uporedno-pravna analiza, analiza ciljnih grupa i zainteresovanih strana i druge tehnike.
Organ nadležan za kontrolu analize efekata propisa objavljuje smernice za primenu tehnika analiza iz stava 3. na svojoj internet stranici.
Cilj je projekcija stanja koja se namerava postići u posmatranoj oblasti u odnosu na ciljnu grupu ili na životnu sredinu.
Cilj se utvrđuje tako da bude precizan, merljiv, društveno prihvatljiv, realan i vremenski određen.
Cilj se utvrđuje na osnovu sagledanog postojećeg stanja, imajući u vidu uočeni problem koji je potrebno rešiti, kao i uzroke i posledice tog problema ili promenu koju je potrebno postići.
Prilikom utvrđivanja cilja nadležni predlagač uzima u obzir ciljeve utvrđene u važećim planskim dokumentima koji su relevantni za posmatranu oblast.
Prilikom utvrđivanja cilja podzakonskog akta nadležni predlagač uzima u obzir cilj koji treba postići zakonom u kom je propisan pravni osnov za donošenje podzakonskog akta.
Cilj se utvrđuje tako da može da služi kao osnov za praćenje efikasnosti i efektivnosti primene propisa.
Za utvrđivanje cilja mogu se koristiti tehnike kao što su drvo cilja i uporedno-pravna analiza.
Organ nadležan za kontrolu analize efekata propisa objavljuje smernice za primenu tehnika analiza iz stava 7. na svojoj internet stranici.
Pokazateljem učinka se prati stepen postizanja cilja između početnog stanja i ciljnog stanja tokom primene propisa.
Pokazatelj učinka je precizan, merljiv, relevantan, dostupan i vremenski određen.
Prilikom utvrđivanja pokazatelja učinka određuju se njegova početna i ciljna vrednost, rok za postizanje ciljne vrednosti i izvor provere.
Izvor provere je baza podataka odgovornog proizvođača zvanične statistike i druga baza podataka, evidencija, izveštaj, istraživanje, studija ili drugi dokument koji sadrži podatke o vrednosti pokazatelja učinka.
Prilikom utvrđivanja pokazatelja učinka nadležni predlagač određuje način za blagovremeno obezbeđenje neophodnih podataka.
Pokazatelj učinka je kvantitativno izražen.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, pokazatelj učinka može da bude kvalitativan ukoliko nije moguće utvrditi kvantitativan pokazatelj učinka.
Prilikom utvrđivanja pokazatelja učinka vodi se računa o tome da on bude rodno osetljiv.
Prilikom identifikovanja opcija nadležni predlagač prvo razmatra da li je cilj moguće postići:
1) "status quo" opcijom;
2) opcijama koje obuhvataju podsticajne, informativno-edukativne, institucionalno-upravljačke mere ili mere za obezbeđivanje dobara i usluga kojima je moguće postići utvrđeni cilj bez donošenja novog ili izmene postojećeg propisa;
3) pojednostavljenjem administrativnih postupaka i zahteva bez donošenja novog ili izmene postojećeg propisa.
Kada nadležni predlagač, na osnovu sprovedene analize efekata opcija iz stava 1. ovog člana, zaključi da cilj nije moguće postići njima ili kada je odluka o donošenju propisa već utvrđena planskim dokumentom, odnosno kada je zakonom propisana obaveza donošenja podzakonskog akta, nadležni predlagač razmatra opcije u okviru rešenja koja se uređuju propisom.
Nadležni predlagač prilikom analize opcija iz stava 2. ovog člana razmatra mogućnost da pored donošenja novog propisa primeni i neku drugu dodatnu meru iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana radi postizanja utvrđenog cilja na efikasniji način.
Prilikom izrade propisa koji se usklađuje sa propisima Evropske unije, nadležni predlagač razmatra opcije koje se odnose na način primene rešenja propisa Evropske unije u Republici Srbiji.
Prilikom identifikovanja opcija, nadležni predlagač posebno vodi računa o međunarodnoj uporednoj praksi u posmatranoj oblasti.
Analiza efekata opcija i rizika za sprovođenje opcija
Analiza efekata opcija i rizika za sprovođenje opcija obuhvata analizu:
1) ekonomskih efekata;
2) efekata na društvo;
3) efekata na životnu sredinu i klimatske promene;
4) upravljačkih efekata;
5) finansijskih efekata;
6) rizika.
Prilikom analize efekata opcija i rizika za sprovođenje opcija sagledavaju se direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti svake od opcija.
Prilikom sprovođenja analize efekata opcija posebno se razmatraju mogućnosti za pojednostavljenje postojećeg pravnog okvira kroz ukidanje propisa koji su postali nepotrebni, neefikasni ili štetni, kao i za ukidanje i/ili pojednostavljenje administrativnih postupaka i administrativnih zahteva koji uzrokuju nepotrebne administrativne troškove fizičkim i pravnim licima.
Analizom ekonomskih efekata sagledavaju se značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija na privredne subjekte.
Prilikom analize ekonomskih efekata procenjuju se efekti opcija na:
1) povećanje ili smanjenje administrativnih, finansijskih troškova i troškova proizvodnje i/ili pružanja usluga;
2) konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu;
3) konkurenciju.
Konkurentnost iz stava 2. tačka 2) ovog člana podrazumeva cenovnu konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu, mogućnost njihovog poslovnog povezivanja i udruživanja, unapređenje infrastrukture, transfer tehnologije (uticaj na inovacije i dostupnost tehnologije), pristup finansijskim sredstvima, uslove za investiranje, unapređenje kvaliteta i dostupnosti radne snage, obaveze poslodavaca, itd.
Konkurencija iz stava 2. tačka 3) ovog člana podrazumeva situaciju na tržištu u kojoj učesnici na tržištu, u procesu međusobnog takmičenja u pogledu cene, kvaliteta, raznovrsnosti robe ili usluga, inovacija i dr. pod ravnopravnim uslovima, teže da ostvare naklonost kupaca sa namerom postizanja svojih poslovnih ciljeva.
Analiza ekonomskih efekata na konkurenciju sprovodi se primenom Kontrolne liste za ocenu postojanja uticaja propisa na konkurenciju čiji je obrazac dostupan na internet stranici organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa.
Prilikom analize ekonomskih efekata iz stava 2. ovog člana posebno se analiziraju efekti na poslovanje mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, imajući u vidu njihovu delatnost, formu organizovanja i poslovnu aktivnost.
Analiza iz stava 6. ovog člana sprovodi se primenom Testa uticaja na mikro, male i srednje privredne subjekte čiji obrazac je dostupan na internet stranici organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa.
Analizom efekata na društvo sagledavaju se značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija na građane, a posebno na osetljive društvene grupe i na rodnu ravnopravnost.
Prilikom analize efekata na društvo procenjuju se efekti opcija na:
1) povećanje ili smanjenje administrativnih, finansijskih i drugih troškova koje snose građani;
2) povećanje ili smanjenje dostupnosti, kvaliteta i cene roba i usluga od značaja za životni standard i njihove dostupnosti i kvaliteta;
3) tržište rada, zapošljavanje, uslove za rad i sindikalno udruživanje;
4) zdravlje ljudi;
5) obim i način ostvarivanja prava na pravično suđenje, pristupačnost javnim površinama i objektima, pristup informacijama odnosno kvalitet i dostupnost javnih usluga, usluga sistema socijalne zaštite, sistema zdravstvene zaštite i sistema obrazovanja;
6) dostupnost kulturnih sadržaja i očuvanje kulturnog nasleđa;
7) žene i muškarce, tj. rodnu ravnopravnost.
Analiza efekata na žene i muškarce iz stava 2. tačka 7) ovog člana sprovodi se primenom Testa uticaja na rodnu ravnopravnost, čiji obrazac je dostupan na internet stranici organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa.
Analiza efekata na životnu sredinu i klimatske promene
Analizom efekata na životnu sredinu sagledavaju se značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, klimatske promene, upravljanje otpadom, zaštitu od buke i živi i neživi svet.
Kada opcija uzrokuje negativne efekte na životnu sredinu nadležni predlagač razmatra, planira i utvrđuje način sprovođenja mere kojima će se ti efekti ublažiti ili otkloniti.
Analizom upravljačkih efekata sagledavaju se značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija na funkcionisanje organa, odnosno organizacija koja vrše javna ovlašćenja, njihove kapacitete za primenu opcije, efikasnost, odgovornost i transparentnost rada ovih organa, kao i na vladavinu prava.
Prilikom analize upravljačkih efekata nadležni predlagač:
1) utvrđuje aktivnosti koje je potrebno sprovesti kako bi se omogućila primena opcije i određuje organ, odnosno organizaciju koja vrši javna ovlašćenja, unutrašnju organizacionu jedinicu koja je odgovorna za sprovođenje ovih aktivnosti, kao i rok za sprovođenje aktivnosti;
2) sagledava postojeće kapacitete kojima raspolaže unutrašnja organizaciona jedinica koja je odgovorna za sprovođenje aktivnosti i procenjuje potrebne kapacitete za primenu opcije;
3) procenjuje na koji način primena opcije utiče na efikasnost, odgovornost i transparentnost rada organa, odnosno organizacije koja vrši javna ovlašćenja;
4) procenjuje na koji način primena opcije utiče na vladavinu prava.
Analizom finansijskih efekata sagledavaju se značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija na budžet i javne prihode i rashode na republičkom, pokrajinskom i nivou jedinice lokalne samouprave.
Analiza finansijskih efekata podrazumeva:
1) procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju opcija;
2) identifikaciju mogućih izvora sredstava potrebnih za realizaciju opcija;
3) procenu efekata opcija na javne prihode i rashode koji nastaju primenom opcije.
Za potrebe sprovođenja analize finansijskih efekata koriste se rezultati iskazani u skladu sa propisom kojim se uređuje način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Analizom rizika sagledavaju se:
1) mogući rizični događaji u primeni propisa i verovatnoća njihovog nastanka;
2) mere koje je moguće primeniti kako bi se smanjila verovatnoća nastanka rizičnog događaja;
3) mere koje je moguće primeniti kako bi se smanjili efekti rizičnog događaja koji je nastupio.
Poređenje i izbor optimalne opcije za postizanje cilja
Na osnovu sprovedene analize efekata opcija nadležni predlagač sagledava najvažnije potencijalne efekte koje će svaka od razmatranih opcija da proizvede i procenjuje potencijalni stepen postizanja utvrđenog cilja za svaku od razmatranih opcija.
Izbor optimalne opcije se vrši poređenjem razmatranih opcija na osnovu kriterijuma.
Kriterijumi za izbor optimalne opcije određuje nadležni predlagač na osnovu utvrđenog cilja i najvažnijih potencijalnih efekata koje mogu da ostvare opcije koje su razmatrane.
Za poređenje razmatranih opcija mogu se koristiti tehnike kao što su multikriterijumska analiza, analiza troškova i koristi, analiza efektivnosti troškova, itd.
Organ nadležan za kontrolu analize efekata propisa objavljuje smernice za primenu tehnika analiza iz stava 4. ovog člana na svojoj internet stranici.
Identifikacija nadležnih organa i organizacija i neophodnih resursa za praćenje primene propisa, utvrđivanje i vrednovanje učinka propisa i izveštavanje o postignutim učincima
Nakon izbora optimalne opcije za postizanje cilja, nadležni predlagač određuje:
1) organ, odnosno organizaciju koja vrši javna ovlašćenja za primenu propisa i praćenja primene propisa;
2) način praćenja primene propisa, utvrđivanje i vrednovanje učinka propisa, i periode izveštavanja o postignutom učinku;
3) resurse neophodne za praćenje primene propisa, utvrđivanje i vrednovanje učinka propisa i izveštavanje o postignutim učincima.
III IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ EX-ANTE ANALIZI EFEKATA PROPISA
Obaveza predstavljanja rezultata sprovedene analize efekata propisa
Rezultate sprovedene ex-ante analize efekata propisa, nadležni predlagač predstavlja u okviru Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa.
Nadležni predlagač propisa objavljuje na Portalu "eKonsultacije" i svojoj internet stranici Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa zajedno sa predlogom ili nacrtom propisa, najkasnije na dan otpočinjanja javne rasprave.
Forma i sadržina Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa
Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa izrađuje se u pisanoj formi i sadrži odgovore na pitanja iz Priloga 1. koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Prilikom izrade Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, nadležni predlagač daje odgovore na pitanja iz Priloga 1. koja su relevantna za rešenja iz propisa koji se predlaže.
IV KONTROLA SPROVOĐENJA EX-ANTE ANALIZE EFEKATA
Podrška nadležnom predlagaču prilikom sprovođenja ex-ante analize efekata od strane organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa
Pre početka rada, kao i tokom rada na propisu nadležni predlagač može se obratiti organu nadležnom za kontrolu analize efekata propisa za pružanje podrške radi procene:
1) potrebe sprovođenja ex-ante analize efekata;
2) potrebnog obima sprovođenja ex-ante analize efekata i primene tehnike analize;
3) kvaliteta radne verzije Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa.
Kontrola sprovođenja ex-ante analize efekata propisa
Pre podnošenja nacrta ili predloga propisa Vladi na usvajanje, nadležni predlagač dostavlja isti na mišljenje organu nadležnom za kontrolu analize efekata propisa.
Uz nacrt ili predlog propisa iz stava 1. ovog člana nadležni predlagač dostavlja Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, kao i materijal potreban za sprovođenje prethodne kontrole usklađenosti administrativnih postupaka u skladu sa zakonom kojim se uređuje Registar administrativnih postupaka.
Kada nadležni predlagač oceni da nije potrebno sprovesti ex-ante analizu efekata propisa iz nekog od razloga propisanih članom 3. ove uredbe, organu nadležnom za kontrolu analize efekata propisa dostavlja obrazloženu ocenu u kojoj navodi razloge zbog kojih smatra da nije potrebno sprovesti ex-ante analizu efekata propisa.
Po prijemu nacrta ili predloga propisa iz stava 1. ovog člana sa Izveštajem o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa na mišljenje, organ nadležan za kontrolu analize efekata propisa ocenjuje potpunost i kvalitet sadržaja priloženog Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa i ako oceni da je to neophodno, daje nadležnom predlagaču predloge za unapređenje nacrta ili predloga propisa ili Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, u skladu sa ovom uredbom.
Organ nadležan za kontrolu analize efekata propisa u svom mišljenju zauzima stav u vezi sa obrazloženom ocenom iz stava 3. ovog člana, a ako se ne slaže sa procenom nadležnog predlagača, u svom mišljenju navodi razloge zbog kojih nadležni predlagač treba da sprovede ex-ante analizu efekata propisa i dostavi na mišljenje Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa.
Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, odnosno obrazložena ocena iz stava 3. ovog člana je sastavni deo materijala uz nacrt ili predlog propisa koji se dostavlja Vladi radi razmatranja i odlučivanja.
Mišljenje organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa
Mišljenje organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa na nacrt ili predlog propisa sadrži ocenu da je:
1) ex-ante analiza efekata potpuna, ako oceni da je nadležni predlagač dao potpune odgovore na pitanja iz Priloga 1 koja su relevantna za rešenja iz propisa koji se predlaže, na osnovu kojih se mogu jasno sagledati koje će efekte predložena rešenja propisa imati na fizička i pravna lica, životnu sredinu i organe odnosno organizacije koje vrše javna ovlašćenja;
2) ex-ante analiza efekata delimična, ako oceni da je nadležni predlagač dao nepotpune odgovore na pitanja iz Priloga 1 koja su relevantna za rešenja iz propisa koji se predlaže, ali dovoljne da se na osnovu njih mogu sagledati najvažniji efekti koje će predložena rešenja propisa imati na fizička i pravna lica, životnu sredinu i organe odnosno organizacije koje vrše javna ovlašćenja;
3) ex-ante analiza efekata nedovoljna, ako oceni da nadležni predlagač nije odgovorio, odnosno dao zadovoljavajuće odgovore na pitanja iz Priloga 1 koja su relevantna za rešenja iz propisa koji se predlaže, tako da se na osnovu njih ne mogu sagledati najvažniji efekti koje će predložena rešenja propisa imati na fizička i pravna lica, životnu sredinu i organe odnosno organizacije koje vrše javna ovlašćenja;
4) potrebno sprovesti ex-ante analizu efekata, ako nije saglasan sa obrazloženom ocenom iz člana 22. stav 3. ove uredbe;
5) nije potrebno priložiti Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, ako oceni da su ispunjeni uslovi za izuzimanje od obaveze sprovođenja ex-ante analize efekata propisa iz člana 3. ove uredbe.
Mišljenje organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa sadrži precizne i potpune primedbe u pogledu nedostataka sprovedene ex-ante analize efekata i sadržaja Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, kao i predloge za izmenu ili dopunu rešenja propisa koje mogu imati negativne efekte na fizička i pravna lica, životnu sredinu i organe odnosno organizacije koje vrše javna ovlašćenja.
Ako nadležni predlagač ne prihvati primedbe iznete u mišljenju iz stava 2. ovog člana, razloge za to navodi prilikom upućivanja materijala Vladi na razmatranje, odnosno usvajanje, u skladu sa Poslovnikom Vlade.
Na pitanja koja ovom uredbom nisu posebno uređena, a odnose se na postupak pribavljanja mišljenja i njegovog dostavljanja Vladi, primenjuju se odredbe Poslovnika Vlade.
V SPROVOĐENJE EX-POST ANALIZE EFEKATA USVOJENIH PROPISA I VREDNOVANJE UČINKA
Praćenje sprovođenja usvojenih propisa
Nalazi dobijeni na osnovu praćenja primene propisa se koriste za sprovođenje ex-post analize efekata propisa i vrednovanje učinka propisa.
Nadležni predlagač prati primenu propisa koji je izradio na godišnjem nivou ili, izuzetno, u periodu za koji nadležni predlagač smatra da je relevantan.
Nadležni predlagač u okviru Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa određuje na koji način, iz kojih izvora provere i u kojim rokovima će se prikupljati podaci na osnovu kojih će se pratiti primena propisa u skladu sa članom 8. stav 5. ove uredbe.
Tokom praćenja primene usvojenog propisa, nadležni predlagač:
1) prikuplja i sistematizuje podatke o primeni propisa od svih organa i organizacija koje su odgovorne za primenu propisa i iz drugih dostupnih izvora;
2) utvrđuje da li se dostižu ciljne vrednosti pokazatelja učinka;
3) utvrđuje usklađenost propisa sa važećim planskim dokumentima koja su usvojena nakon stupanja na snagu propisa;
4) sagledava primenu propisa;
5) sprovodi i druge aktivnosti ukoliko za tim postoji potreba.
Sagledavanje primene propisa iz stava 4. tačka 4) ovog člana obuhvata:
1) utvrđivanje da li se rešenja propisa primenjuju u potpunosti i u skladu sa rokovima propisanim u propisu ili planiranim rokovima u okviru Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa;
2) utvrđivanje da li su obezbeđena potrebna sredstva za primenu propisa i da li se ova sredstva koriste efikasno;
3) sistematizovanje i analizu izdatih mišljenja u vezi sa primenom rešenja propisa.
Na osnovu rezultata praćenja primene propisa nadležni predlagač identifikuje probleme i rizike u primeni propisa i utvrđuje mere za unapređenje primene propisa.
Ex-post analiza efekata propisa
Ex-post analiza efekata propisa je proces kojim se sagledava stepen postizanja utvrđenog cilja, kao i svi stvarni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti nastali u toku primene propisa u cilju vrednovanja učinka, kao i preispitivanja i unapređenja tog propisa.
Nadležni predlagač sprovodi ex-post analizu efekata propisa i određuje tehnike analize i metode konsultacije koje će sprovesti tokom ex-post analize efekata propisa, uz poštovanje načela proporcionalnosti i predostrožnosti.
Tokom sprovođenja ex-post analize efekata propisa, nadležni predlagač:
1) utvrđuje obuhvat ex-rost analize efekata;
2) preuzima cilj usvojenog propisa, pokazatelje učinka i ciljne grupe iz Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa, odnosno identifikuje cilj usvojenog propisa, pokazatelje učinka i ciljne grupe kad za usvojeni propis nije izrađen Izveštaj o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa;
3) prikuplja i sistematizuje podatke o primeni propisa i ostvarenim direktnim i indirektnim, pozitivnim i negativnim efektima od svih organa i organizacija koje su odgovorne za primenu propisa i drugih dostupnih izvora;
4) utvrđuje usklađenost propisa sa važećim planskim dokumentima koji su usvojeni nakon stupanja na snagu propisa;
5) utvrđuje stepen postizanja cilja propisa, tj. utvrđuje da li su dostignute ciljne vrednosti pokazatelja učinka;
6) razmatra i utvrđuje rezultate sagledavanja primene propisa iz člana 24. stav 5. ove uredbe;
7) sagledava ostvarene direktne i indirektne, pozitivne i negativne efekte propisa na ciljne grupe i životnu sredinu;
8) identifikuje probleme u posmatranoj oblasti koji su uočeni tokom primene propisa i njihove uzroke i posledice;
9) sprovodi konsultacije sa ciljnim grupama i drugim zainteresovanim stranama i sistematizuje i analizira podatke prikupljene u tom procesu.
Pored aktivnosti iz stava 3. ovog člana, nadležni predlagač može da sprovede i dodatne aktivnosti ukoliko oceni da je potrebno.
Tokom sprovođenja vrednovanja učinka propisa, nadležni predlagač na osnovu sprovedene ex-post analize efekata propisa:
1) utvrđuje da li je rešen problem, odnosno da li je ostvarena promena zbog koje je propis donet;
2) ocenjuje da li je cilj propisa i pokazatelji učinka adekvatno definisani, kao i da li su usklađeni sa važećim planskim dokumentima usvojenim nakon stupanja na snagu propisa;
3) utvrđuje razloge zbog kojih su dostignute ili nisu dostignute ciljne vrednosti pokazatelja učinka;
4) utvrđuje razloge zbog kojih se rešenja propisa nisu primenjivala u potpunosti i u skladu sa planiranim rokovima, ukoliko je to slučaj;
5) utvrđuje da li su obezbeđena dovoljna sredstva za primenu svih rešenja propisa i da li su se sredstva koristila efikasno;
6) utvrđuje ostvarene direktne i indirektne, pozitivne i negativne efekte propisa na ciljne grupe i životnu sredinu i ocenjuje da li su pozitivni efekti veći od negativnih;
7) utvrđuje da li su dostupni kapaciteti dovoljni za primenu propisa.
Pored aktivnosti iz stava 1. ovog člana, nadležni predlagač može da sprovede i dodatne aktivnosti ukoliko oceni da je potrebno.
Na osnovu rezultata vrednovanja učinka propisa nadležni predlagač izrađuje preporuke za unapređenje primene, odnosno izmenu, dopunu ili ukidanje propisa čije se vrednovanje učinka sprovodi, odnosno drugih propisa koji utiču na primenu propisa čije se vrednovanje učinka sprovodi, pri čemu uzima u obzir međunarodnu uporednu praksu u posmatranoj oblasti.
Sprovođenje ex-post analize efekata usvojenih propisa i vrednovanje učinka i izveštavanje
Ex-post analizu efekata i vrednovanje učinka usvojenih propisa sprovodi nadležni predlagač nakon isteka perioda u kom se očekivalo postizanje cilja propisa ili ranije ukoliko se tokom praćenja primene propisa utvrdi da se ne dostižu ciljne vrednosti pokazatelja učinka ili da propis nije usklađen sa važećim planskim dokumentima koji su usvojeni nakon usvajanja propisa.
Obuhvat sprovođenja ex-post analize efekata i vrednovanja učinka usvojenih propisa, nadležni predlagač utvrđuje u zavisnosti od nalaza praćenja primene propisa ili u zavisnosti od potreba nadležnog predlagača.
Izveštaj o sprovedenoj ex-post analizi efekata i vrednovanju učinka propisa izrađuje se u pisanoj formi i sadrži odgovore na pitanja iz Priloga 2, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Izveštaj o sprovedenoj ex-post analizi efekata i vrednovanju učinka propisa se podnosi Vladi radi informisanja za:
1) propise iz člana 3. stav 1. tačka 4) ove uredbe u roku od 180 dana od dana prestanka važenja ovih akata;
2) propise sa značajnim efektima, na osnovu Plana za sprovođenje ex-post analize efekata i vrednovanje učinka propisa koji donosi Vlada na predlog organa nadležnog za kontrolu analize efekata propisa.
Ex-post analiza efekata i vrednovanja učinka propisa iz člana 3. stava 1. tačka 4) ove uredbe obuhvata ceo propis.
Vlada jednom godišnje donosi Plan za sprovođenje ex-post analize efekata propisa i vrednovanje učinka propisa iz stava 4. tačka 2) ovog člana i određuje obuhvat sprovođenja ex-post analize efekata i vrednovanja učinka propisa.
Uključivanje organizacija civilnog društva u izradi propisa
Prilikom obrazovanja radne grupe za izradu propisa, nadležni predlagač može da imenuje predstavnike organizacija civilnog društva, u skladu sa Zakonom i smernicama kojim se uređuje uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnosno predloga propisa.
Postupak izbora predstavnika organizacija civilnog društva sprovodi nadležni organ, u skladu sa smernicama iz stava 1. ovog člana.
Inicijativu za uključivanje u radnu grupu za izradu propisa, mogu podneti organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane, nadležnom organu.
Nadležni organ objavljuje na svojoj internet stranici podatke o sprovedenim postupcima izbora iz stava 2. ovog člana, kao i o podnetim inicijativama iz stava 3. ovog člana i postupanju organa po tim inicijativama.
Konsultacije u toku izrade propisa
Konsultacije u toku izrade propisa, se sprovode u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje državna uprava, odlukom Vlade kojom se uređuje upravljanje i način upotrebe Portala "eKonsultacije" i pravilnikom kojim se uređuju smernice dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata.
Dostavljanje Izveštaja o sprovedenim konsultacijama u toku izrade propisa
Prilikom kontrole sprovođenja ex-ante analize efekata propisa iz člana 22. ove uredbe, nadležni predlagač dostavlja Izveštaj o sprovedenim konsultacijama organu nadležnom za kontrolu analize efekata propisa koji je sastavni deo Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju da sprovođenje ex-ante analize efekata nije obavezno, nadležni predlagač propisa dostavlja Izveštaj o sprovedenim konsultacijama koji sadrži odgovore na pitanja iz Priloga 3, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Izveštaj o sprovedenim konsultacijama sadrži informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija utvrđenih članom 34. stav 4. Zakona.
Izveštaj o sprovedenim konsultacijama je sastavni deo materijala uz nacrt ili predlog propisa koji se dostavlja Vladi radi razmatranja i odlučivanja.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Započeti postupci izdavanja mišljenja
Na propis koji je dostavljen na mišljenje organu nadležnom za kontrolu analize efekata propisa, pre početka primene ove uredbe, organ nadležan za kontrolu analize efekata propisa daje mišljenje u skladu sa Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19).
Nadležni predlagač koji je pribavio mišljenje iz stava 1. ovog člana može materijal sa tim mišljenjem uputiti Vladi na razmatranje i usvajanje i nakon početka primene ove uredbe.
Danom početka primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19) u delu koji se odnosi na analizu efekata propisa i propise.
Stupanje na snagu i početak primene propisa
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 31. marta 2025. godine.
OBRAZAC IZVEŠTAJA O SPROVEDENOJ EX ANTE ANALIZI EFEKATA PROPISA
1. Sagledavanje postojećeg stanja.
1) Prikazati postojeće stanje u predmetnoj oblasti u skladu sa važećim pravnim okvirom.
Da li se u predmetnoj oblasti primenjuje propis ili predmetna oblast nije bila uređena propisom? Prikazati postignuti učinak primene važećeg propisa, i proceniti da li je postignuti učinak primene važećeg propisa u skladu sa ciljem koji je određen kad je propis donet, tj. prikazati koja odstupanja su primećena od ciljne vrednosti pokazatelja učinka. Prikazati da li se rešenja važećeg propisa primenjuju u potpunosti i u skladu sa rokovima propisanim u važećem propisu. Prikazati dostupne informacije i vrednosti drugih pokazatelja koji se prate u oblasti ukoliko predmetna oblast nije uređena propisom.
2) Da li je uočen problem u oblasti i na koju ciljnu grupu se odnosi? Predstaviti uzroke i posledice problema?
Na osnovu prikaza postojećeg stanja opisati problem koji je potrebno rešiti i oceniti opasnost i razmere problema. Odrediti ciljne grupe na koje problem direktno ili indirektno utiče (npr. privredni subjekti u određenoj delatnosti, ugrožene društvene grupe, organe, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, itd.) i opisati taj uticaj. Odrediti uzroke nastanka problema i njegove posledice.
3) Da li postoje neki drugi razlozi za promenu (intervenciju) u oblasti u slučaju da nije uočen problem?
Navesti razloge za donošenje propisa ukoliko razlog za njegovo donošenje nije rešavanje problema. Ukoliko je razlog za intervenciju usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, potrebno je navesti informaciju o propisu Evropske unije sa kojim se usklađuje nacionalno zakonodavstvo (naziv direktive, uredbe ili ostalih pravnih akata) i procenjenim trenutnim nivoom usklađenosti i segmentima propisa Evropske unije sa kojim se usklađuje nacionalno zakonodavstvo. Iste informacije se navode i u slučaju usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa preuzetim međunarodnim obavezama.
2. Utvrđivanje cilja.
1) Koji cilj je potrebno postići?
Cilj treba da bude definisan prema željenim efektima koje je potrebno postići u predmetnoj oblasti u odnosu na ciljnu grupu ili na životnu sredinu, imajući u vidu uočeni problem koji je potrebno rešiti, kao i uzroke i posledice tog problema ili promenu koju je potrebno postići. Cilj treba da bude precizan, merljiv, društveno prihvatljiv, ostvariv i vremenski određen (tj. da sadrži rok za postizanje).
2) Da li je cilj koji se postiže donošenjem propisa usklađen sa ciljevima važećih planskih dokumenata i prioritetnim ciljevima Vlade?
Navesti naziv, cilj i meru planskog dokumenta i/ili prioritetni cilj i rezultat Vlade (planiran Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade) koji predviđa donošenje propisa. Navesti razloge ukoliko propis odstupa od ciljeva i/ili mera predviđenih planskim dokumentima i prioritetnih ciljeva i rezultata Vlade.
3) Na osnovu kog pokazatelja učinka se utvrđuje da li je došlo do postizanja cilja?
Odrediti merljiv pokazatelj učinka na osnovu kog se prati stepen postizanja cilja i njegovu početnu i ciljnu vrednost. Ukoliko nije moguće odrediti kvantitativni pokazatelj učinka, potrebno je navesti razloge zbog kojih to nije moguće i odrediti kvalitativni pokazatelj učinka.
4) Definisati izvor provere i rokove za prikupljanje podataka za praćenje primene propisa.
Na koji način, iz kojih izvora provere i u kojim rokovima će se prikupljati podaci na osnovu kojih će se pratiti primena propisa (dostizanje ciljne vrednosti pokazatelja, potpunost primene rešenja propisa u skladu sa planiranim rokovima, itd.)? Koja organizaciona jedinica u okviru organa će biti zadužena za praćenje primene propisa?
3. Identifikovanje opcija.
1) Da li je cilj moguće postići primenom "status quo" opcije? Prikazati posledice primene "status quo" opcije.
Prikazati najvažnije potencijalne posledice izostanka promene ili intervencije na ciljne grupe, odnosno na oblast koja se uređuje propisom. Navesti najznačajnije ekonomske, društvene, upravljačke i finansijske efekte, efekte na životnu sredinu, odnosno rizike zbog kojih se odustalo od primene ove opcije.
2) Da li je cilj moguće postići isključivo primenom podsticajnih, informativno-edukativnih, institucionalno-upravljačkih ili mera za obezbeđivanje dobara i usluga, bez donošenja novog ili izmene postojećeg propisa? Navesti razloge zbog kojih se odustalo od primene ove opcije.
Opisati razmatranu opciju koja podrazumeva postizanje cilja kroz primenu podsticajnih, informativno-edukativnih, institucionalno-upravljačkih ili mera za obezbeđivanje dobara i usluga (npr. finansijski podsticaji, pojačan inspekcijski nadzor, samoregulacija, informativno edukativne kampanje, unapređenje saradnje između organa javne vlasti, ažuriranje registara i evidencija, pojednostavljenje administrativnih postupaka i/ili zahteva itd.), a bez promene regulatornog okvira. Navesti najznačajnije ekonomske, društvene, upravljačke i finansijske efekte, efekte na životnu sredinu, odnosno rizike zbog kojih se odustalo od primene ove opcije.
3) Koje su ključne promene koje se propisom predlažu radi postizanja cilja?
Opisati predložena rešenja propisa kojima se menjaju prava i obaveze fizičkih i pravnih lica, način njihovog ostvarivanja, kao nadležnosti i način vršenja nadležnosti od strane organa javne uprave (npr. izmena uslova za izlazak na tržište, izmena prava i obaveza i/ili izmena kriterijuma za ostvarivanje prava ili ispunjenje obaveza za građane i/ili privredu, uvođenje ili izmena registra, izmena nadležnosti, formiranje nove nadležne institucije/ukidanje ili spajanje postojećih institucija, itd.).
4) Koje opcije su razmatrane prilikom izrade propisa i navesti razloge zbog kojih se od njih odustalo?
Predstaviti različite opcije koje su razmatrane prilikom definisanja ključnih rešenja predloženih propisom i opisati najznačajnije ekonomske, društvene, upravljačke i finansijske efekte, efekte na životnu sredinu, odnosno rizike zbog kojih se odustalo od ovih opcija. Kada se propisom vrši usaglašavanje domaćeg pravnog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije, potrebno je razmotriti opcije koje se odnose na način primene ključnih rešenja akta koji se transponuje.
5) Koja je međunarodna uporedna praksa u regulisanju oblasti?
Predstaviti ključna rešenja u predmetnoj oblasti u uporedivim zemljama Evropske unije, zemljama u okruženju ili drugim uporedivim zemljama. Ukoliko se ovim propisom vrši usklađivanje sa propisom Evropske unije predstaviti relevantne nalaze ex-ante analize efekata koje je sprovela administracija Evropske unije, ukoliko je ova analiza dostupna.
4. Analiza ekonomskih efekata
1) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi novi, ukida ili menja postojeći administrativni postupak i/ili administrativni zahtev za privredne subjekte i koji su pozitivni efekti ovog rešenja? Da li predložena rešenja utiču na povećanje ili umanjenje administrativnih troškova1 i koliko iznosi povećanje ili umanjenje administrativnih troškova koje snosi privredni subjekt?
Opisati administrativni postupak i/ili administrativni zahtev koji se uvodi, ukida ili menja i odrediti privredne subjekte na koju se odnosi (pravna forma, veličina, delatnost, itd). Proceniti iznos povećanja ili umanjenja administrativnog troška koji nastaje kao posledica uvođenja, ukidanja ili izmene administrativnog postupka i/ili administrativnog zahteva. Odrediti da li je u pitanju jednokratan ili ponavljajući trošak (ako se ponavlja - odrediti intervale u kojima se ponavlja). Predstaviti pozitivne efekte (koristi) uvođenja novog, ukidanja ili izmene postojećeg administrativnog postupka i/ili administrativnog zahteva, i odrediti ciljne grupe (privredne subjekte, građane, organe, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, itd.) na koje se odnose pozitivni efekti. Iznos povećanja ili umanjenja administrativnog troška može se proceniti primenom modela standardnog troška.
_______
1Administrativni
trošak je trošak vremena i novca koje utroši privredni subjekat ili
građanin za informisanje o administrativnom postupku ili
administrativnom zahtevu, u smislu zakona kojim se uređuje Registar
administrativnih postupaka, pripremu i dostavljanje zahteva, prijave
ili obaveštenja i prateće dokumentacije, angažovanja trećeg lica i
vršenje plaćanja u administrativnom postupku ili administrativnom
zahtevu, kao i za preuzimanje akta kojim se odlučuje u administrativnom
postupku i drugo;
2) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi nova, menja ili ukida postojeća finansijska obaveza za privredne subjekte? Koji su pozitivni efekti uvođenja nove, izmena ili ukidanja obaveze?
Opisati predložena rešenje propisa kojim se uvodi nov, menja ili ukida postojeći porez, doprinos, naknada, taksa, akciza, carina, odnosno menja stopa, osnovica, obveznik ili platac. Proceniti iznos povećanja ili umanjenja ovih troškova i odrediti privredne subjekte koji će snositi trošak (pravna forma, veličina, delatnost, itd). Odrediti da li je u pitanju jednokratan ili ponavljajući trošak (ako se ponavlja - odrediti i intervale u kojima se ponavlja). Predstaviti svrhu uvođenja nove, izmena ili ukidanja finansijske obaveze, tj. opisati pozitivne efekte (koristi) i ciljne grupe (privredne subjekte, građane, organe, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, itd.) na koje se odnose pozitivni efekti.
3) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi nova, menja ili ukida postojeća obaveza koja utiče na povećanje ili umanjenje troškova proizvodnje i/ili pružanja usluga koje snosi privredni subjekt? Koliko iznosi povećanje ili umanjenje ovih troškova? Da li se obaveza može ispuniti na domaćem tržištu i da li je rok za ispunjenje obaveze primeren? Koji su pozitivni efekti uvođenja nove, izmena ili ukidanja obaveze?
Opisati predložena rešenja propisa kojim se uvodi nova, menja ili ukida postojeća obaveza koja direktno ili indirektno utiče na izmenu procesa proizvodnje i/ili pružanja usluge (npr. uvođenje ili ukidanje obavezne primene nekog tehničkog zahteva, primene određene opreme, zapošljavanja lica koje ispunjava kriterijume koje se odnose na nivo obrazovanja i kompetencija, itd.). Proceniti iznos povećanja ili umanjenja troškova koji proizilaze iz ovog rešenja i odrediti ciljne grupe (pravna forma, veličina, delatnost, itd) koji će snositi trošak. Odrediti da li je u pitanju jednokratan ili ponavljajući trošak (ako se ponavlja - odrediti i intervale u kojima se ponavlja). Predstaviti da li se obaveza može ispuniti na domaćem tržištu i da li je rok za ispunjenje obaveze primeren. Predstaviti pozitivne efekte (koristi) od uvođenja nove, izmena ili ukidanja ove obaveze, tj. opisati i odrediti ciljne grupe (privredne subjekte, građane, organe, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, itd.) na koje se odnose pozitivni efekti.
4) Na koji način će predložena rešenja propisa uticati na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu?
Opisati predloženo rešenje propisa koje direktno ili indirektno utiče na cenovnu konkurentnost domaćih privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu, njihovo poslovno povezivanje i udruživanje, unapređenje infrastrukture, transfer tehnologije (uticaj na inovacije i dostupnost tehnologije), pristup finansijskim sredstvima, uslove za investiranje, unapređenje kvaliteta radne snage, obaveze poslodavaca, itd.? Opisati očekivane efekte i odrediti privredne subjekte na koje se efekti odnose i opisati mere koje će se preduzeti u slučaju indentifikovanja negativnih efekata predloženog rešenja (npr. mere podrške u prilagođavanju domaćih privrednih subjekata obavezama koje se nameću prilikom usaglašavanja propisa sa rešenja propisa EU i dr.).
5) Na koji način će predložena rešenja propisa uticati na konkurenciju?
Da li se predloženim rešenjima propisa direktno ili indirektno utiče na:
- broj i vrstu učesnika na tržištu, odnosno da li se dodeljuju određena isključiva prava;
- mogućnost za tržišno nadmetanje, odnosno dogovaranje između učesnika na tržištu;
- slobodno formiranje cena i mogućnost izbora dobavljača i proizvoda;
- mogućnosti na ulazak novih učesnika na tržište propisivanjem kriterijuma, standarda ili uslova;
- mogućnost da državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave nude robu i usluge na tržištu zajedno sa učesnicima na tržištu nad kojima vrše nadzor?
6) Na koji način će predložena rešenja propisa uticati na mikro, male i srednje privredne subjekte (MMSP)?
Prikazati razlike u efektima predloženih rešenja propisa na privredne subjekte različite veličine (mikro, male, srednje, velike), imajući u vidu njihovu delatnost i formu organizovanja. Oceniti da li su efekti propisa na MMSP pozitivni ili negativni i prikazati mere kojima se negativan efekat na MMSP umanjuje.
5. Analiza efekata na društvo.
1) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi novi, ukida ili menja postojeći administrativni postupak za građane i koji su pozitivni efekti ovog rešenja? Da li predložena rešenja propisa utiču na povećanje ili umanjenje administrativnih troškova i koliko iznosi povećanje ili umanjenje administrativnih troškova koje snose građani?
Opisati administrativni postupak koji se predloženim rešenjima propisauvodi, ukida ili menja i odrediti ciljnu grupu na koju se odnosi (posebno osetljive društvene grupe2). Proceniti iznos povećanja ili umanjenja administrativnog troška koji nastaje kao posledica uvođenja, ukidanja ili izmene administrativnog postupka. Odrediti da li je u pitanju jednokratan ili ponavljajući trošak (ako se ponavlja - odrediti i intervale u kojima se ponavlja). Predstaviti pozitivne efekte (koristi) uvođenja novog, ukidanja ili izmene postojećeg administrativnog postupka i odrediti ciljne grupe (privredne subjekte, građane, organe, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, itd.) na koje se odnose pozitivni efekti. Iznos povećanja ili umanjenja administrativnog troška može se proceniti primenom modela standardnog troška.
________
2Osetljive
društvene grupe obuhvataju grupe u posebnom riziku od diskriminacije i
socijalne isključenosti u koje spadaju osobe sa invaliditetom, deca,
mladi, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine,
osobe niskog imovnog stanja, nezaposleni, izbegla i interno raseljena
lica, migranti i tražioci azila, stanovništvo ruralnih i nedovoljno
razvijenih područja, samohrani roditelji, žrtve nasilja u porodici i
partnerskim odnosima, pripadnici LGBTI zajednice, osobe koje žive sa
HIV/AIDS-om, osobe koje boluju od retkih bolesti, itd.
2) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi nova, menja ili ukida postojeća finansijska obaveza za građane?
Opisati predložena rešenje propisa kojim se uvodi nov, menja ili ukida postojeći porez, doprinos, naknada, taksa, participacija, carina odnosno menja stopa, osnovica, obveznik ili platac, itd. Proceniti iznos povećanja ili umanjenja ovih troškova i odrediti ciljne grupe (posebno osetljive društvene grupe) koji će snositi trošak. Odrediti da li je u pitanju jednokratan ili ponavljajući trošak (ako se ponavlja - odrediti i intervale u kojima se ponavlja). Predstaviti pozitivne efekte (koristi) uvođenja nove, izmena ili ukidanja finansijske obaveze i ciljne grupe (privredne subjekte, građane, državne organe, itd.) na koje se odnose pozitivni efekti.
3) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi nova, menja ili ukida postojeća obaveza koja utiče na troškove života?
Opisati predložena rešenja propisa kojim se uvodi nova, menja ili ukida postojeća obaveza koja povećava ili umanjuje troškove života. Proceniti iznos povećanja ili umanjenja troškova života. Predstaviti pozitivne efekte uvođenja nove, izmene ili ukidanja postojeće obaveze.
4) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na dostupnost, kvalitet i cene roba i usluga od značaja za životni standard stanovništva?
Opisati predložena rešenja propisa kojima se direktno ili indirektno utiču na dostupnost, kvalitet i cene roba i usluga od značaja za životni standard stanovništva (kao što su hrana, pijaća voda, stanovanje, energija itd.). Odrediti proizvode i usluge i opisati uticaj.
5) Na koji način predložena rešenja propisa o utiču na tržište rada, zapošljavanje, uslove za rad i sindikalno udruživanje?
Opisati predložena rešenja propisa koja imaju direktan ili indirektan uticaj na mogućnosti zapošljavanja i otpuštanja, kao i formiranje ili ukidanje radnih mesta, ukupno ili u određenoj delatnosti ili za određene struke? Da li predložena rešenja propisa utiču na prava i obaveze radnika, mogućnosti njihovog sindikalnog udruživanja i pregovaranja sa poslodavcima? Da li predložena rešenja propisa utiču na potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama? Da li predložena rešenja propisa utiču na mogućnost uključivanja pripadnika osetljivih grupe na tržište rada? Opisati uticaj i predstaviti meru kojom se umanjuje potencijalni negativni uticaj.
6) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na zdravlje ljudi?
Opisati predložena rešenja propisa koja direktno ili indirektno utiču na zdravlje ljudi (posebno osetljivih društvenih grupa) i predstaviti efekte tih rešenja. Ukoliko su efekti predloženih rešenja negativni, predstaviti mere kojima će se ti efekti ublažiti ili otkloniti.
7) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na obim ostvarivanja prava na pravično suđenje, pristupačnost javnim površinama i objektima i pristup informacijama? Na koji način predložena rešenja utiču na kvalitet i dostupnost javnih usluga, usluga sistema socijalne zaštite, sistema zdravstvene zaštite i sistema obrazovanja,kao i i drugih javnih usluga, naročito u kontekstu zaštite i unapređenja prava pripadnika osetljivih društvenih grupa?
Opisati predložena rešenja propisa koja direktno ili indirektno utiču na obim ostvarivanja prava, kao što su pravo na pravično suđenje, pristupačnost javnim površinama i objektima i pristup informacijama, odnosno kvalitet i dostupnost javnih usluga, kvalitet i dostupnost usluga sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema i sistema obrazovanja, kao i dostupnost i priuštivost drugih javnih usluga i predstaviti efekte tih rešenja na građane (posebno na osetljive društvene grupe). Ukoliko su efekti predloženih rešenja propisa negativni, predstaviti mere kojima će se ti efekti ublažiti ili otkloniti.
8) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na dostupnost kulturnih sadržaja i očuvanje kulturnog nasleđa?
Opisati predložena rešenja propisa koja direktno ili indirektno utiču na dostupnost kulturnih sadržaja (koncert, izložba, predstava, film, itd.) i očuvanjematerijalnog kulturnog nasleđa (spomenici kulture, muzejska građa, arhivska građa, filmska i ostala audiovizuelna građa, stara i retka bibliotečka građa, itd.) ili nematerijalnog kulturnog nasleđa (prakse, prikaze, izraze, znanja, veštine, kao i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore koji su s njima povezani, koje zajednice, grupe i u pojedinim slučajevima pojedinci, prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa).
9) Da li predložena rešenja propisa imaju različite efekte na žene i muškarce, tj. rodnu ravnopravnost? Opisati te efekte. Da li propis povećava ili umanjuje rodnu ravnopravnost? Koje mere su predviđene za ublažavanja potencijalnih negativnih efekata propisa na rodnu ravnopravnost?
Opisati direktan ili indirektan efekat koji predložena rešenja propisa proizvode na žene i muškarce (posebno na pripadnike ugroženih društvenih grupa), tj. rodnu ravnopravnost u vezi sa pravima iz radnog odnosa, imovinskih prava, pravom na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, učešćem u odlučivanju, prevencijom i prevazilaženje rodnih stereotipa, neplaćenim radom, itd.). Proceniti da li predložena rešenja propisa potencijalno mogu imati negativan efekat na rodnu ravnopravnost i opisati mere koje su predviđene za ublažavanja ovih efekata.
6. Analiza efekata na životnu sredinu i klimatske promene.
1) Na koji način predložena rešenja propisa utiči na životnu sredinu?
Opisati kako i u kom obimu predložena rešenja propisa utiču na kvalitet vode, vazduha i zemljišta,klimatske promene, upravljanje otpadom, zaštitu od buke, kao i živi i neživi svet. Ukoliko su efekti predloženih rešenja propisa negativni, predstaviti mere kojima će se ti efekti ublažiti ili otkloniti.
7. Analiza upravljačkih efekata.
1) Koje aktivnosti je potrebno sprovesti i u kojim rokovima kako bi se omogućila primena propisa? Koja organizaciona jedinica unutar organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, je odgovorna za sprovođenje ovih aktivnosti?
Potrebno je precizno navesti konkretne regulatorne (donošenje podzakonskih i opštih akata, usklađivanje drugih propisa sa propisom koji se predlaže) i neregulatorne aktivnosti (informativno edukativne kampanje, obuke zaposlenih za primenu novih propisa, tehničko tehnološke i organizacione promene, itd.) koje je potrebno preduzeti kako bi se omogućila primena propisa, kao i rok za njihovo sprovođenje. Navesti organ, odnosno organizaciju koja vrši javna ovlašćenja i unutrašnju organizacionu jedinicu koja je odgovorna za sprovođenje aktivnosti. Navesti na koji način će se uspostaviti međuinstitucionalna saradnja između organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja nadležnih za primenu propisa.
2) Odrediti kapacitete organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja koji je potrebno angažovati za primenu propisa. Da li su kapaciteti dovoljni za primenu propisa?
Odrediti organizacionu celinu u okviru organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja koja će vršiti nadležnosti definisane propisom. Prikazati ljudske i materijalne (oprema, prostor, softver, itd.) kapacitete koje je potrebno da ova organizaciona celina angažuje. Proceniti postojeće i navesti da li je potrebno obezbediti dodatne kapacitete i način na koji će se ti kapaciteti obezbediti.
3) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na efikasnost, odgovornost i transparentnost rada organa, odnosno organizacija koji vrše javna ovlašćenja nadležnih za primenu propisa?
Opisati predložena rešenja propisa koja direktno ili indirektno utiču na brže i jednostavnije vršenje nadležnosti organa, odnosno organizacija koji vrše javna ovlašćenja uz efikasnije korišćenje raspoloživih resursa i opisati uticaj? Da li se predloženim rešenjima propisa jasno određuje nadležnost za primenu propisa između organa, odnosno organizacija koji vrše javna ovlašćenja (na primer u slučaju zajedničkog nadzora)? Da li se omogućava ciljnim grupama i zainteresovanim stranama da imaju uvid u način primene propisa (na primer dostupnost informacije o načinu sprovođenja administrativnog postupka, praćenje kretanja predmeta, javnost registara i evidencija, dostupnost izveštaja, itd.)?
4) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na vladavinu prava?
Opisati predložena rešenja koja direktno ili indirektno utiču na ujednačenost primene propisa, mogućnost zloupotrebe prava i ovlašćenja i primenu drugih propisa i opisati ovaj uticaj.
8. Analiza finansijskih efekata.
1) Koliko iznose javni rashodi primene propisa i iz kojih izvora finansiranja će se obezbediti sredstva?
Opisati predložena rešenja propisa koja direktno ili indirektno utiču na povećanje javnih rashoda. Navesti procenjen iznos troškova koje će snositi organi, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja za primenu propisa. Navesti izvore finansiranja iz kojih će se obezbeđivati potrebna sredstva (budžet Republike Srbije, zaduživanje, donatorska sredstva, budžet autonomne pokrajine, budžet jedinice lokalne samouprave, budžet javne ustanove, itd.) i iznose koji će se obezbediti iz svakog izvora finansiranja.
2) Kakve će efekte predložena rešenja propisa imati na javne prihode i rashode?
Odrediti javni prihod (porez, doprinos, akciza, taksa, naknada, itd.) koji se uvodi ili menja ili na koji direktno ili indirektno utiče propis i proceniti iznos promene javnog prihoda u roku od tri do pet godina od trenutka primene propisa. Odrediti javni rashod koji se uvodi ili menja ili na koji direktno ili indirektno utiče propis i proceniti iznos promene javnog rashoda u roku od tri do pet godina od trenutka primene propisa.
9. Analiza rizika.
1) Navesti ključne rizike za primenu propisa. Koje mere će biti preduzete kako bi se smanjila verovatnoća nastanka rizičnih događaja, odnosno umanjili njihovi efekti koje mere će biti preduzete ukoliko se rizik ostvari?
Odrediti rizik za primenu propisa (npr. podrška ciljnih grupa i zainteresovanih strana, neadekvatni rokovi za sprovođenje aktivnosti koje prethode primeni propisa, široka diskreciona ovlašćenja i neujednačenost u pristupu primeni propisa, nepostojanje dovoljnih kapaciteta za primenu, itd.) koji može imati značajne posledice na primenu propisa. Prikazati posledice na primenu propisa ukoliko se rizični događaj ostvari. Opisati mere koje će biti preduzete kako bi se smanjila verovatnoća rizičnog događaja ili meru koja će biti preduzeta ukoliko se rizik ostvari, a sve u cilju uspešne primene propisa.
10. Izveštaj o sprovedenim konsultacijama.
1) Odrediti ciljne grupe i zainteresovane strane koje je potrebno uključiti u proces konsultacija.
2) U kom periodu su sprovedene konsultacije i da li su relevantne informacije o vremenu i mestu primene izabranih metoda konsultacija i njihovim rezultatima, objavljene na Portalu "eKonsultacije"? Navesti link sa Portala "eKonsultacije" ili neke druge internet stranice preko koje su sprovedene konsultacije.
3) Navesti ciljne grupe i zainteresovane strane koje su učestvovale u konsultacijama.
4) Da li su u konsultacije uključeni predstavnici mikro, malih i srednjih privrednih subjekata iz regulisane oblasti i osetljive društvene grupe na koje propis utiče, predstavnici udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, kao i predstavnici udruženja koji se bave rodnom ravnopravnošću?
5) Navedite primedbe, sugestije i komentare na tekst propisa, dostavljene u toku konsultacija koje su usvojene.
6) Navedite primedbe, sugestije i komentare na tekst propisa, dostavljene u toku konsultacija koje nisu usvojene i objasniti razloge za njihovo neprihvatanje.
OBRAZAC IZVEŠTAJA O SPROVEDENOJ EX-POST ANALIZI EFEKATA I VREDNOVANJU UČINKA PROPISA
1. Obuhvat ex-post analize efekata propisa.
Odrediti da li je predmet ex-post analize efekata ceo propis ili samo deo propisa. Opisati šta je predmet uređivanja propisa ili dela propisa za koji se sprovodi ex-post analiza efekata.
2. Opis cilja usvajanja propisa.
Preuzeti cilj koji je bio utvrđen prilikom donošenja propisa i koji je trebalo postići primenom propisa.
Obrazložiti da li je utvrđeni cilj bio precizan, merljiv, društveno prihvatljiv, ostvariv i vremenski određen.
Ukoliko cilj nije bio definisan prilikom donošenja propisa, potrebno je identifikovati cilj koji se postiže donošenjem propisa.
3. Usklađenost cilja koji se postiže donošenjem propisa sa ciljevima važećih planskih dokumenata koji su usvojeni nakon stupanja na snagu propisai prioritetnim ciljevima Vlade utvrđenim Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade.
Obrazložiti da li je cilj koji se postiže donošenjem propisa usklađen sa ciljevima važećih planskih dokumenata u oblasti. Ukoliko jeste usklađen, potrebno je navesti naziv, cilj i meru planskog dokumenta i/ili prioritetni cilj i rezultat Vlade (planiran Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade). Ako ciljevi nisu usklađeni, potrebno je opisati data odstupanja i navesti razloge zbog kojih ciljevi propisa odstupaju od ciljeva predviđenih planskim dokumentima i prioritetnih ciljeva Vlade.
4. Identifikacija pokazatelja učinka na osnovu kojih se meri stepen postizanja cilja propisa.
Navesti pokazatelje učinka na osnovu kojih se meri stepen postizanja cilja, njihovu početnu ciljnu vrednost i postignutu vrednost. Oceniti da li su pokazatelji učinka precizni, merljivi, relevantni, dostupni i vremenski određeni, kao i da li se pomoću njih na adekvatan način može meriti stepen postizanja cilja.
Navesti izvore za prikupljanje podataka o nivou postizanja cilja propisa i prikazati na koji način, iz kojih izvora provere i u kojim rokovima su prikupljeni podaci na osnovu kojih je određena vrednost pokazatelja učinka.
Ukoliko pokazatelji učinka, njihove početne i ciljne vrednosti nisu bile utvrđene prilikom donošenja propisa, odrediti pokazatelj učinka i prikazati njegovo kretanje tokom primene propisa.
5. Sagledavanje primene propisa.
Navesti aktivnosti koje je bilo potrebno sprovesti kako bi se obezbedila primena propisa (na primer donošenje podzakonskih akata, podsticajne, informativno-edukativne i institucionalno-upravljačke aktivnosti, aktivnosti obezbeđenja dobra i usluge, itd.), organe, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja odgovorne za sprovođenje aktivnosti, kao i rokove za njihovo sprovođenje propisanim u propisu ili planiranim rokovima u okviru Izveštaja o sprovedenoj ex-ante analizi efekata propisa. Prikazati aktivnosti koje su sprovedene i aktivnosti koje nisu sprovedene i navesti razloge zbog kojih aktivnosti nisu sprovedene.
Navesti planirana i potrebna sredstva za primenu propisa. Odrediti da li su sredstva bila obezbeđena u potrebnoj meri i da li su efikasno utrošena i kakve je to posledice imalo na primenu propisa.
Navesti da li je bilo problema sa ujednačenom primenom propisa. Navesti koliko je organ izdao mišljenja u vezi sa primenom rešenja propisa i na koje rešenja propisa su se mišljenja najviše odnosila.
6. Identifikacija ciljnih grupa na koje propis utiče i sagledavanje efekata propisa na ciljne grupe i životnu sredinu.
Navesti ciljne grupe na koje je propis trebalo da utiče, kao i one na koje je uticao od trenutka početka njegove primene. Odrediti ostvarene direktne i indirektne, pozitivne i negativne efekte propisa na ciljne grupe i životnu sredinu i utvrditi njihovu veličinu, sa posebnim osvrtom na osetljive društvene grupe i rodnu ravnopravnost. Oceniti da li su pozitivni efekti veći od negativnih.
7. Ocena uspešnosti propisa.
Oceniti da li je rešen problem, odnosno da li je ostvarena promena zbog koje je propis donet.
Navesti da li su dostignute ciljne vrednosti pokazatelja učinka i prikazati razloge zbog kojih su dostignute ili nisu dostignute date ciljne vrednosti.
Navesti da li su obezbeđeni kapaciteti dovoljni za primenu propisa u budućem periodu. Posebno naglasiti, ukoliko su izrada i/ili primena propisa bili potpomognuti uslugama eksternih eksperata, te da li postoje resursi, znanja i veštine za dalju primenu propisa bez takve pomoći. Posebno naglasiti da li postoje svi ostali resursi (informacione tehnologije, finansijska i materijalna sredstva) za dalju, nezavisnu primenu propisa od strane nadležnog organa.
8. Identifikacija problema koji su uočeni tokom primene propisa.
Na osnovu prikaza postojećeg stanja opisati ključne probleme koji su uočeni u primeni propisa. Predstaviti uzroke i posledice uočenih problema.
9. Preporuke.
Definisati potrebne aktivnosti koje treba sprovesti bez izmena propisa da bi se osigurala bolja primena propisa (koje korake organ preduzima trenutno i/ili ima nameru da preduzme kako bi se otklonili uočeni problemi).
Odrediti da li je potrebno izvršiti izmene i dopune propisa, doneti nov propis, ili staviti propis van snage i obrazložiti šta bi se ovim izmenama postiglo. Odrediti da li je potrebno menjati neki drugi propis koji utiče na primenu propisa čije se vrednovanje učinka sprovodi i u kom delu i obrazložiti šta bi se ovim izmenama postiglo.
Navesti primere međunarodne uporedne prakse za preporuke koje se predlažu.
10. Informacije o sprovedenim konsultacijama.
1) Odrediti ciljne grupe i zainteresovane strane koje je bilo potrebno uključiti u proces konsultacija.
2) Navesti ciljne grupe i zainteresovane strane koje su učestvovale u konsultacijama.
3) Da li su u konsultacije uključeni predstavnici mikro, malih i srednjih privrednih subjekata iz regulisane oblasti i osetljive društvene grupe na koje propis utiče, predstavnici udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, kao i predstavnici udruženja koji se bave rodnom ravnopravnošću?
4) Da li su relevantne informacije o svim korišćenim metodama konsultacija objavljene na Portalu "eKonsultacije" i internet stranici predlagača ili drugoj stranici koju koristi predlagač i kada?
5) Navedite saznanja do kojih ste došli tokom sprovođenja konsultacija, kao i predloge za unapređenje primene propisa ili njegovu izmenu koji su dostavljeni u toku konsultacija.
OBRAZAC IZVEŠTAJA O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA U TOKU IZRADE PROPISA
1) Odrediti ciljne grupe i zainteresovane strane koje je potrebno uključiti u proces konsultacija.
2) U kom periodu su sprovedene konsultacije i da li su relevantne informacije o vremenu i mestu primene izabranih metoda konsultacija i njihovim rezultatima, objavljene na Portalu "eKonsultacije"? Navesti link sa Portala "eKonsultacije" ili neke druge internet stranice preko koje su sprovedene konsultacije.
3) Navesti ciljne grupe i zainteresovane strane koje su učestvovale u konsultacijama i njihov broj.
4) Da li su u konsultacije uključeni predstavnici mikro, malih i srednjih privrednih subjekata iz regulisane oblasti i osetljive društvene grupe na koje propis utiče, predstavnici udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, kao i predstavnici udruženja koji se bave rodnom ravnopravnošću?
5) Navedite primedbe, sugestije i komentare na tekst propisa, dostavljene u toku konsultacija koje su usvojene.*
6) Navedite primedbe, sugestije i komentare na tekst propisa, dostavljene u toku konsultacija koje nisu usvojene i objasniti razloge za njihovo neprihvatanje.*
________
* Prvo
se navode primedbe, sugestije i komentari koji su koncepcijske i
načelne prirode, nakon čega se odgovara na primedbe, sugestije i
komentare koji se odnose na pojedinačna rešenja odnosno konkretne
odredbe. Ukoliko ima više sličnih komentara na iste odredbe, odgovori
se daju objedinjeno.