UREDBAO METODOLOGIJI IZRADE DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA("Sl. glasnik RS", br. 20/2025) |
Ovom uredbom bliže se propisuje metodologija upravljanja javnim politikama, a naročito obim, proces i kontrola sprovođenja analize efekata prilikom izrade dokumenata javnih politika, kao i analiza efekata nakon njihovog usvajanja, uključujući i način sprovođenja konsultacija i javne rasprave za dokumente javnih politika, sadržinu i formu dokumenata javnih politika, elemente analize efekata usvojenih dokumenata javne politike, način izveštavanja o rezultatima sprovođenja javnih politika, način vrednovanja učinaka javne politike, kao i oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika.
Ovom uredbom bliže se uređuje i sadržina, način vođenja i održavanja Jedinstvenog informacionog sistema, kao i digitalni format u kome se unose dokumenta u taj sistem.
Pojmovi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) opcija predstavlja moguće mere, odnosno grupe mera za postizanje posebnih ciljeva dokumenta javne politike, odnosno promene koja se namerava postići;
2) "status quo" opcija podrazumeva zadržavanje postojećeg stanja bez uvođenja promena ili intervencija i koristi se kao referentna opcija za procenu efekata alternativnih opcija;
3) konsultacije su proces u kojem nadležni predlagač prikuplja i razmatra zahteve, podatke, informacije, stavove, primedbe i predloge ciljnih grupa i zainteresovanih strana u vezi sa:
(1) pripremom dokumenta javne politike,
(2) praćenjem sprovođenja i vrednovanjem učinka,
(3) ostalim pitanjima od značaja za nadležnog predlagača;
4) Portal "eKonsultacije" je jedinstveno elektronsko mesto za sprovođenje konsultacija i javnih rasprava u procesu pripreme i donošenja propisa i planskih dokumenata;
5) ciljevi održivog razvoja (u daljem tekstu: ciljevi održivog razvoja) su međusobno povezani ciljevi Ujedinjenih nacija, koji se odnose na razvoj u svetu, baziran na principima održivosti kako bi se osigurao održivi razvoj i postiglo blagostanje sadašnjih i budućih generacija;
6) pokazatelji ciljeva održivog razvoja su pokazatelji kojima se prati učinak u dostizanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija;
7) poslovno okruženje, u smislu ove uredbe, je okruženje koje se oblikuje merama javnih politika i utiče na uslove poslovanja, investicije, produktivnost i pristup tržištu privrednih subjekata;
8) organi javne uprave, u smislu ove uredbe, su organi državne uprave i službe Vlade i organi i službe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
II OBLASTI PLANIRANJA I SPROVOĐENJA JAVNIH POLITIKA
Oblast planiranja i sprovođenja javnih politika (u daljem tekstu: oblast planiranja), na republičkom nivou, uređena je jednom sektorskom strategijom koju predlaže nadležni predlagač, u konsultaciji sa relevantnim organima državne uprave.
Oblast planiranja je: 1) pravosuđe, 2) javna bezbednost, 3) odbrana, 4) javna uprava, 5) industrija, 6) trgovina, 7) turizam, 8) mala i srednja preduzeća i preduzetništvo, 9) nauka, tehnološki razvoj i inovacije, 10) obrazovanje, 11) energetika, 12) mineralne sirovine i rudarstvo, 13) životna sredina, 14) saobraćaj, 15) digitalno društvo, 16) javno informisanje, 17) zapošljavanje, 18) socijalna politika, 19) zdravstvo, 20) sport, 21) poljoprivreda i ruralni razvoj, 22) kultura, 23) ljudska prava.
Izuzetno, kada je potrebno urediti pojavu ili problem koji nije obuhvaćen oblastima planiranja iz stava 2. ovog člana, nadležni predlagač može predložiti izradu programa, uz pribavljeno mišljenje organa nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za utvrđivanje javnih politika za više oblasti planiranja, donosi se međusektorska strategija čijom izradom koordinira nadležni predlagač, odnosno organ javne uprave u čijoj je nadležnosti pretežni deo mera obuhvaćenih međusektorskom strategijom.
Međusektorskom strategijom iz stava 4. ovog člana uređuje se sprečavanje i borba protiv korupcije, smanjenje rizika od katastrofa i vanredne situacije, nacionalna bezbednost, borba protiv klimatskih promena i niskougljenični razvoj, urbani razvoj, kao i one javne politike čije oblasti planiranja mogu imati zajednički predmet uređenja.
Za oblasti planiranja iz stava 2. ovog člana, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa svojim nadležnostima i potrebama, odlučuje za koje oblasti donosi strategiju, odnosno program, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem ili ih obuhvata srednjoročnim planom.
Opis oblasti planiranja javnih politika dat je u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
III OBIM I PROCES SPROVOĐENJA ANALIZE EFEKATA PRILIKOM IZRADE DOKUMENTA JAVNIH POLITIKA
Obim sprovođenja ex-ante analize efekata
Obim sprovođenja ex-ante analize efekata dokumenta javne politike zavisi od značaja i veličine potencijalnih efekata mera javnih politika (u daljem tekstu: mere) planiranih tim dokumentom, na javne prihode i rashode, privredne subjekte i poslovno okruženje, građane, životnu sredinu i organe javne uprave, kao i potrebe sprečavanja potencijalnih negativnih efekata mera planiranih tim dokumentom, odnosno njihovog svođenja na najmanju moguću meru.
Proces sprovođenja ex-ante analize efekata dokumenta javnih politika
Ex-ante analiza efekata dokumenta javnih politika (u daljem tekstu: ex-ante analiza efekata) obuhvata:
1) sagledavanje postojećeg stanja u oblasti planiranja javne politike, pri čemu se identifikuju problemi koje je potrebno rešiti i njegovi uzroci i posledice, odnosno promena koja treba da se postigne u oblasti planiranja;
2) utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva, kao i pokazatelja učinka na osnovu kojih će se meriti njihovo ostvarenje;
3) identifikovanje opcija - mogućih mera za postizanje ciljeva;
4) analizu efekata opcija - mogućih mera za postizanje ciljeva i rizika za sprovođenje opcija;
5) izbor optimalne opcije - mera za postizanje ciljeva;
6) identifikaciju nadležnih organa i neophodnih resursa za sprovođenje optimalne opcije − mera, praćenje sprovođenja dokumenta javne politike, utvrđivanje i vrednovanje učinka i, izveštavanje o postignutim učincima dokumenta javne politike.
Proces sprovođenja ex-ante analize efekata je istovremeno i proces izrade strategije, programa i koncepta politike.
Prilikom sprovođenja ex-ante analize efekata, koriste se rezultati analize efekata koje su sprovedene prilikom izrade, praćenja sprovođenja i izveštavanja o rezultatima sprovođenja planskih dokumenata koji su od značaja za posmatranu oblast planiranja, izveštaji o radu organa javne uprave, izveštaji međunarodnih organizacija, informacija do kojih se došlo tokom konsultacija sa ciljnim grupama i zainteresovanim stranama, statistički podaci, kao i druge analize, istraživanja i studije.
Ex-ante analiza efekata se ne sprovodi za akcione planove koji se donose za razradu strategija i programa.
Sagledavanje postojećeg stanja
Sagledavanje postojećeg stanja iz člana 5. stav 1. tačka 1) ove uredbe obuhvata:
1) sagledavanje sprovedene ex-post analize i vrednovanja učinka (u daljem tekstu: vrednovanje) prethodnog dokumenta javne politike u istoj oblasti planiranja, ukoliko takav dokument postoji;
2) analizu trendova u posmatranoj oblasti planiranja ili delu te oblasti na osnovu identifikovanih relevantnih i pouzdanih pokazatelja koji se prate u toj oblasti ili delu oblasti;
3) analizu međunarodnih trendova i uporedne prakse u posmatranoj oblasti planiranja, kao i prikaz položaja Republike Srbije u međunarodnim okvirima analizirane oblasti;
4) identifikaciju i analizu ciljnih grupa i drugih zainteresovanih strana;
5) analizu uočenih problema u posmatranoj oblasti planiranja, njihovog obima i prirode, kao i uzroka koji su doveli do njihovog nastanka i posledica koje izazivaju u praksi;
6) identifikaciju važećih dokumenata javnih politika i propisa koji imaju direktan uticaj na stanje u oblasti planiranja i analizu tog uticaja u cilju konzistentnog i usklađenog delovanja u toj oblasti planiranja;
7) analizu drugih razloga za promenu u oblasti ili delu oblasti planiranja, u slučaju da nije uočen problem.
Sagledavanje postojećeg stanja sprovodi se na osnovu sprovedenog vrednovanja prethodnog dokumenta javne politike, ukoliko takav dokument postoji, kao i na osnovu drugih dostupnih domaćih i međunarodnih izveštaja, statističkih podataka, studija, istraživanja, analiza, anketa, informacija koje su prikupljene tokom konsultativnog procesa sprovedenog prilikom izrade dokumenta javne politike i dr.
Za pravilno sagledavanje postojećeg stanja, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva dokumenta javne politike
Ciljevi se utvrđuju na osnovu sagledanog postojećeg stanja, imajući u vidu uočeni problem koji je potrebno rešiti, kao i uzroke i posledice tog problema ili promenu koju je potrebno postići.
Ako se dokument javne politike donosi u postupku sprovođenja dokumenta javne politike višeg nivoa opštosti ili dokumenta razvojnog planiranja, preuzima se relevantan cilj iz tog dokumenta.
Prilikom utvrđivanja ciljeva javne politike, uvek se utvrđuju opšti i posebni ciljevi.
Opšti i posebni ciljevi se utvrđuju na način da budu precizni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni.
Opšti cilj se utvrđuje kao projekcija stanja, koje se namerava postići na nivou društva u određenoj oblasti ili delu oblasti planiranja.
Posebni cilj je projekcija stanja, koja se namerava postići u odnosu na određene subjekte i/ili odnose u oblasti planiranja ili delu oblasti planiranja u kojoj ta politika deluje i koji doprinose ostvarenju opšteg cilja.
Posebni ciljevi postižu se sprovođenjem mera, odnosno grupe mera sadržanih u dokumentu javne politike, pri čemu se svaka mera, odnosno grupa mera obavezno vezuje za konkretan poseban cilj.
Prilikom utvrđivanja ciljeva iz stava 4. ovog člana uzimaju se u obzir ciljevi održivog razvoja.
Za pravilno utvrđivanje ciljeva, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Pokazateljima učinka se prati stepen ostvarene promene između početnog stanja i stanja nakon sprovođenja mera, imajući u vidu efekte, ishode i rezultate.
Pokazatelji učinka definišu se tokom izrade dokumenta javne politike, i to - prilikom definisanja ciljeva javne politike i mera za njihovo sprovođenje, neophodnih za praćenje ostvarenja utvrđenih ciljeva.
Pokazatelj učinka definiše se za praćenje ostvarivanja ciljeva dokumenta javne politike i mera za njihovo sprovođenje i mogu biti:
1) pokazatelji efekata (na nivou opšteg cilja javne politike);
2) pokazatelji ishoda (na nivou posebnog cilja javne politike);
3) pokazatelji rezultata (na nivou mera javnih politika).
Po potrebi pokazatelji se mogu odrediti i na nivou aktivnosti.
Pokazatelji učinka su kvantitativno izraženi.
Izuzetno, kada nije moguće formulisati kvantitativne pokazatelje učinka, formulišu se kvalitativni pokazatelji učinka.
Prilikom utvrđivanja pokazatelja učinka uzimaju se u obzir pokazatelji ciljeva održivog razvoja.
Prilikom definisanja pokazatelja učinka, vodi se računa o tome da oni budu rodno osetljivi.
Prilikom utvrđivanja pokazatelja učinka određuje se:
1) početna vrednost, koja je vrednost pokazatelja u godini koja prethodi početku izrade ili donošenja dokumenta javne politike, odnosno u godini za koju postoje relevantni podaci;
2) ciljana vrednost, koja je projektovana vrednost pokazatelja;
3) izvor provere, koji podrazumeva da se podaci prikupljaju iz različitih relevantnih i pouzdanih izvora, kao što su: baza podataka odgovornog proizvođača zvanične statistike i druga baza podataka, evidencija, izveštaj, istraživanje, studija ili drugi dokument koji sadrži podatke o vrednosti pokazatelja učinka.
Ciljana vrednost pokazatelja učinka se određuju na osnovu postojećeg stanja (početne vrednosti) i realne procene onoga što se može ostvariti u određenom periodu, imajući u vidu raspoložive resurse.
Identifikacija opcija podrazumeva razmatranje većeg broja mogućih mera, odnosno grupe mera za postizanje posebnih ciljeva javne politike, uključujući i "status quo" opciju.
Prilikom identifikovanja opcija, identifikuju se i potencijalni resursi neophodni za sprovođenje mogućih mera, uključujući potrebna finansijska sredstva i druge materijalne resurse (kadrovske, organizacione, upravljačke i institucionalne).
Izuzetno od stava 2. ovog člana, nije potrebno razmatrati više opcija u slučajevima, kada se na osnovu preporuka sprovedenog vrednovanja iz člana 35. stav 3. tačka 3) ove uredbe, nastavlja sprovođenje mera koje su bile utvrđenje prethodnim dokumentom javne politike, kao i kada se u dokument javne politike preuzimaju obaveze iz procesa evropskih integracija.
Za pravilno identifikovanje opcija, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Analiza efekata identifikovanih opcija, odnosno mera sprovodi se radi utvrđivanja njihovih prednosti i nedostataka i podrazumeva analizu:
1) ekonomskih efekata;
2) efekata na društvo;
3) efekata na životnu sredinu i klimatske promene;
4) upravljačkih efekata;
5) finansijskih efekata;
6) rizika.
Prilikom analize identifikovanih opcija, odnosno mera sagledavaju se direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti mera.
Negativni efekti iz stava 2. ovog člana koji su identifikovani prilikom analize efekata opcija, odnosno mera podrazumevaju i planiranje dodatnih mera u svrhu njihovog smanjenja, odnosno otklanjanja.
Analiza efekata iz stava 1. ovog člana obuhvata i procenu usklađenosti utvrđenih opcija, odnosno mera sa merama utvrđenim u važećim dokumentima javnih politika u relevantnim oblastima planiranja, kao i planskim dokumentima nastalim u okviru evropskih integracija i multilateralne saradnje.
Analizom ekonomskih efekata sagledavaju se značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija, odnosno mera na poslovno okruženje, i to na:
1) poslovanje privrednih subjekata;
2) investicije privrednih subjekata;
3) produktivnost privrednih subjekata;
4) pristup tržištu privrednog subjekata.
Za pravilnu analizu ekonomskih efekata, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Analizom efekata na društvo sagledavaju se efekti na različite kategorije stanovništva, a naročito na osetljive društvene grupe, i to efekti na:
1) ljudska prava, socijalno uključivanje, jednakost tretmana i nediskriminaciju;
2) tržište rada, zapošljavanje i uslove za rad;
3) kvalitet, dostupnost i priuštivost sistema obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, adekvatnog stanovanja, kao i dostupnost i priuštivost adekvatne hrane, čiste pijaće vode, energije i drugih javnih usluga;
4) zdravlje ljudi;
5) dostupnost kulturnih sadržaja i očuvanja kulturnog nasleđa;
6) žene i muškarce tj. rodnu ravnopravnost.
Za pravilnu analizu efekata na društvo, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Analiza efekata na životnu sredinu i klimatske promene
Analizom efekata na životnu sredinu i klimatske promene sagledavaju se značajni pozitivni i negativni, neposredni i posredni efekti opcija, odnosno mera na očuvanje režima vode, kvalitet vazduha, zemljišta i hrane, biodiverzitet, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, kao i na faktore uticaja na kvalitet životne sredine (upravljanje otpadom, infrastrukturu, prirodna dobra i sirovine, energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, emisije gasova sa efektom staklene bašte i dr.).
Analiza efekata na životnu sredinu dokumenata javnih politika, za koje postoji obaveza izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu, izrađuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu, a pregled najvažnijih rezultata izvedenih iz izveštaja o strateškoj proceni na životnu sredinu se prikazuje u dokumentu javne politike.
U slučaju da izabrana opcija dokumenta javne politike uzrokuje negativne uticaje na životnu sredinu, nadležni predlagač sprovodi mere iz svoje nadležnosti, koje su utvrđene u izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a u slučaju da je za sprovođenje mere nadležan drugi organ javne uprave, nadležni predlagač ga obaveštava o obavezi daljeg postupanja.
Kada se za dokumenta javnih politika ne sprovodi analiza efekata iz stava 2. ovog člana, nadležni predlagač analizu efekata na životnu sredinu i klimatske promene sprovodi sagledavajući pitanja sadržana u Prilogu 7, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Analizom upravljačkih efekata sagledavaju se efekti na način funkcionisanja i organizovanja organa iz člana 2. tačka 8) ove uredbe, javnih agencija, nezavisnih regulatornih tela, javnih službi i javnih ustanova, kao i pravnih i fizičkih lica kojem je povereno javno ovlašćenje i njihovih kapaciteta za sprovođenje opcija, odnosno mera, i to:
1) organizacione, upravljačke ili institucionalne promene u postojećim organima iz stava 1. ovog člana, odnosno formiranje novih organa iz stava 1. ovog člana;
2) kvalitet i kvantitet postojećih institucijalnih kapaciteta;
3) efikasnost, odgovornost i transparentnost rada organa iz stava 1. ovog člana.
Za pravilnu analizu upravljačkih efekata, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 8, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Analiza finansijskih efekata obuhvata:
1) procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju opcija, odnosno mera;
2) identifikaciju mogućih izvora sredstava potrebnih za realizaciju opcija, odnosno mera;
3) procenu finansijskih efekata realizacije dokumenta javne politike na budžet, odnosno na javne prihode i rashode na republičkom, odnosno pokrajinskom ili nivou jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem.
Za pravilnu analizu finansijskih efekata, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 9, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Analizom rizika sagledavaju se ključni rizici za sprovođenje opcija, odnosno mera i razmatraju se aktivnosti koje će biti preduzete kako bi se smanjila verovatnoća pojave rizičnog događaja, koji može da utiče na ostvarivanje opcije, odnosno mera iz člana 9. ove uredbe, kao i aktivnosti koje će biti preduzete ukoliko se rizik ostvari.
Za pravilnu analizu rizika, nadležni predlagač sagledava pitanja sadržana u Prilogu 10, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Poređenje i izbor optimalne opcije za postizanje cilja
Na osnovu sprovedene analize efekata opcija, odnosno mera iz člana 9. ove uredbe, nadležni predlagač sagledava najvažnije potencijalne efekte koje će svaka od razmatranih opcija, odnosno mera da prouzrokuje i da utiče na mogući stepen ostvarivanja utvrđenih ciljeva dokumenta javne politike za svaku od razmatranih opcija, odnosno mera.
Izbor optimalne opcije, odnosno mera iz člana 9. ove uredbe vrši se poređenjem razmatranih opcija, odnosno mera, pomoću kriterijuma, koji određuje nadležni predlagač na osnovu utvrđenih ciljeva i najvažnijih potencijalnih efekata, koje mogu da prouzrokuju opcije, odnosno mere iz člana 9. ove uredbe koje su razmatrane.
Određivanje mehanizma za sprovođenje i praćenje sprovođenja dokumenta javne politike
Nakon izbora optimalne opcije, odnosno mera, nadležni predlagač vrši identifikaciju nadležnog organa javne uprave za koordinaciju sprovođenja svake mere, određuje način praćenje sprovođenja dokumenta javne politike, način vrednovanja učinka dokumenta javne politike i izveštavanja o postignutom učinku i vrši konačnu procenu resursa neophodnih za sprovođenje mera imajući u vidu rezultate do tada izvršenih analiza.
IV SADRŽINA DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA
Sadržina strategije obuhvata:
1) uvod, koji sadrži razloge za donošenje, koji uključuju odgovore na pitanja, odnosno informacije:
(1) zašto se pristupilo izradi strategije, odnosno koji su razlozi za postojanje potrebe za javnom intervencijom?
(2) da li se strategija donosi prvi put u toj oblasti planiranja, odnosno u više oblasti planiranja ili se donosi zbog isteka važenja postojeće strategije?
(3) kada se strategija izrađuje u skladu sa članom 50. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) - (u daljem tekstu: Zakon), u kojoj meri se neophodno odstupa da bi taj dokument bio usklađen sa posebnim zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom,
(4) o institucijama, zainteresovanim stranama i ciljnim grupama uključenim u izradu te strategije,
(5) o konsultativnom procesu;
2) pregled i analizu postojećeg stanja, i to:
(1) sažetak nalaza vrednovanja prethodnog dokumenta javne politike,
(2) opis postojećeg stanja u oblasti planiranja, odnosno više oblasti planiranja zasnovan na statističkim, kao i drugim relevantnim i dostupnim podacima i činjenicama, uključujući relevantni pravni i planski okvir,
(3) međunarodna kretanja i uporednu praksu u oblasti planiranja javnih politika, kao i međunarodna poređenja Republike Srbije, ukoliko su relevantna,
(4) identifikaciju i objašnjenje obima i prirode problema, uzroka i posledica koje problem izaziva u praksi, kao i objašnjenje razloga za promenu u slučaju kada nije uočen problem u oblasti ili delu oblasti planiranja;
3) viziju;
4) ciljeve, koji sadrže:
(1) opšti cilj utvrđen tom strategijom i usklađen sa ciljem planskog dokumenta u skladu sa kojim se usvaja,
(2) posebne ciljeve, koji se utvrđuju na osnovu opšteg cilja strategije;
5) mere izabrane opcije, koje sadrže:
(1) opis mere sa analizom efekata mera,
(2) organ javne uprave nadležan za sprovođenje svake mere, odnosno organ javne uprave koji ima pretežnu nadležnost u realizaciji te mere ili je određen za koordinatora za realizaciju te mere, ako je sprovođenje mere u nadležnosti više organa javne uprave;
6) pokazatelje učinka koji sadrže:
(1) pokazatelje učinka na nivou opšteg cilja, što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere,
(2) pokazatelje učinka na nivou posebnih ciljeva, što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere,
(3) pokazatelje učinka na nivou mera, što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere;
7) mehanizam za sprovođenje strategije obuhvata:
(1) naziv organa javne uprave koji je nadležan za praćenje i koordinaciju sprovođenja i izveštavanje i vrednovanje učinaka strategije,
(2) naziv organa javne uprave koji je nadležan za sprovođenje mere iz tačke 5) podtačke (2) ovog stava i dostavljanje informacije o napretku sprovođenja mera i podataka o ostvarenim vrednostima pokazatelja iz tačke 6) ovog stava,
(3) rokove za dostavljanje podataka i informacija o sprovođenju strategije,
(4) periode donošenja akcionih planova za sprovođenje strategije ukoliko je period važenja prvog akcionog plana kraći od perioda važenja strategije,
(5) rok za usvajanje akcionog plana za sprovođenje strategije u slučaju kada se akcioni plan ne donosi istovremeno sa strategijom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem;
8) okvirnu procenu ukupnih troškova za realizaciju strategije i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju;
9) akcioni plan za sprovođenje strategije, u formi propisanoj u članu 22. stav 5. ove uredbe.
Ciljevi iz stava 1. tačka 4) ovog člana sadrže informaciju o usklađenost sa ciljevima održivog razvoja.
Strategija može da sadrži priloge, uključujući prikaze svih razmatranih opcija, ukoliko postoje različite opcije za postizanje ciljeva, a prilikom usvajanja uz strategiju se prilaže i procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje strategije, a u skladu sa propisom kojim se uređuje način izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima propisa.
Sadržina programa obuhvata:
1) uvod koji sadrži razloge za donošenje, koji uključuju odgovore na pitanja, odnosno informacije:
(1) zašto se pristupilo izradi programa, odnosno koji su razlozi za postojanje potrebe za javnom intervencijom, objašnjenje veze tog programa sa strategijom ili dokumentom razvojnog planiranja u skladu sa kojim se donosi, kao i o odnosu sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika,
(2) da li se program donosi prvi put u okviru oblasti planiranja, odnosno više oblasti planiranja ili se donosi zbog isteka važećeg dokumenta?
(3) kada se program izrađuje u skladu sa članom 50. Zakona, u kojoj meri se neophodno odstupa da bi taj dokument bio usklađen sa posebnim zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom,
(4) o institucijama, zainteresovanim stranama i ciljnim grupama uključenim u izradu programa,
(5) o konsultativnom procesu;
2) pregled i analizu postojećeg stanja, i to:
(1) sažetak nalaza vrednovanja prethodnog dokumenta javne politike,
(2) opis postojećeg stanja u oblasti planiranja, odnosno više oblasti planiranja zasnovan na statističkim, kao i drugim relevantnim i dostupnim podacima i činjenicama, uključujući relevantni pravni i planski okvir,
(3) međunarodna kretanja i uporedna praksa u oblasti planiranja, kao i međunarodna poređenja Republike Srbije, ukoliko su relevantna,
(4) identifikaciju i objašnjenje obima i prirode problema, uzroka i posledica koje problem izaziva u praksi, kao i objašnjenje razloga za promenu u slučaju kada nije uočen problem u oblasti ili delu oblasti planiranja;
3) viziju;
4) ciljeve, i to:
(1) opšti cilj koji je utvrđen kao poseban cilj strategije u skladu sa kojom se usvaja, odnosno koji je usklađen sa opštim ciljem strategije ili prioritetnim ciljem planskog dokumenta u skladu sa kojim se donosi,
(2) poseban cilj, koji se utvrđuje na osnovu opšteg cilja programa;
5) mere izabrane opcije, i to:
(1) opis mere sa analizom efekata mera,
(2) organ javne uprave nadležan za sprovođenje svake mere, odnosno organ javne uprave koja ima pretežnu nadležnost u realizaciji te mere ili je određen za koordinatora za realizaciju te mere, ako je sprovođenje mere u nadležnosti više organa javne uprave,
6) pokazatelje učinka koji sadrže:
(1) pokazatelje učinka na nivou opšteg cilja, što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere,
(2) pokazatelje učinka na nivou posebnih ciljeva, što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere,
(3) pokazatelje učinka na nivou mera što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere;
7) mehanizam za sprovođenje programa obuhvata:
(1) naziv organa javne uprave koji je nadležan za praćenje i koordinaciju sprovođenja i izveštavanje i vrednovanje učinaka programa,
(2) naziv organa javne uprave koji je nadležan za sprovođenje mera iz tačke 5) ovog stava i dostavljanje informacije o napretku sprovođenja mera i podataka o ostvarenim vrednostima pokazatelja učinka iz tačke 6) ovog stava,
(3) period dostavljanja godišnjih podataka i informacija potrebnih za izveštavanje o sprovođenju akcionog plana i sprovođenju strategije iz koje se preuzima poseban cilj, a koji ne može biti duži od 60 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja programa,
(4) periodi donošenja akcionih planova za sprovođenje programa ukoliko je period važenja prvog akcionog plana kraći od perioda važenja programa,
(5) rok za usvajanje akcionog plana za sprovođenje programa u slučaju kada se akcioni plan ne donosi istovremeno sa programom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem;
8) okvirnu procenu ukupnih troškova za realizaciju programa i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju;
9) akcioni plan za sprovođenje programa, u formi propisanoj u članu 22. stav 5. ove uredbe.
Ciljevi iz stava 1. tačka 4) ovog člana sadrže informaciju o usklađenosti sa ciljevima održivog razvoja.
Program može da sadrži priloge, uključujući prikaze svih razmatranih opcija, ukoliko postoje različite opcije za postizanje ciljeva, a prilikom usvajanja uz program se prilaže i procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje programa, a u skladu sa propisom kojim se uređuje način izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima propisa.
Sadržina koncepta politike obuhvata:
1) uvod koji sadrži razloge za donošenje, odnosno zašto se pristupilo izradi tog dokumenta i koji su razlozi da postoji potreba za javnom intervencijom;
2) pregled i analiza postojećeg stanja, i to:
(1) opis postojećeg stanja u oblasti planiranja, odnosno više oblasti planiranja zasnovan na statističkim, kao i drugim relevantnim i dostupnim podacima i činjenicama,
(2) međunarodna kretanja i uporedna praksa u oblasti planiranja, ukoliko postoje i međunarodna poređenja Republike Srbije, koja su relevantna,
(3) identifikacija i objašnjenje obima i prirode problema, uzroka i posledica koje problem izaziva u praksi, kao i opis promene koju treba postići u oblasti ili delu oblasti planiranja,
3) opšte i posebne ciljeve javne politike;
4) identifikovanje mogućih međusobno isključivih opcija za postizanje posebnih ciljeva koncepta politike i analizu efekata za svaku od razmotrenih opcija;
5) kriterijume za poređenje opcija, kao i prikaz poređenja na osnovu kriterijuma iz člana 17. stav 2. ove uredbe;
6) rezultate sprovedenih konsultacija za izbor jedne od identifikovanih opcija;
7) obrazloženje izbora opcije i smernice za njeno sprovođenje, uključujući institucionalni okvir za sprovođenje izabrane opcije i način izveštavanja.
Forma i sadržina akcionog plana
Sadržina akcionog plana obuhvata:
1) opšti cilj preuzet iz strategije, odnosno programa, sa pokazateljima na nivou opšteg cilja uz navođenje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora provere;
2) posebne ciljeve preuzete iz strategije, odnosno programa, sa pokazateljima na nivou posebnih ciljeva, uz navođenje početnih vrednosti, ciljanih vrednosti i izvora provere;
3) mere preuzete iz strategije, odnosno programa, referisane na poseban cilj čijem ostvarenju doprinose, i to:
(1) vrstu mere,
(2) pokazatelje rezultata na nivou svake mere, početnu i ciljane vrednosti i izvore provere,
(3) organ javne uprave nadležan za sprovođenje svake mere, odnosno organ javne uprave koji ima pretežnu nadležnost u realizaciji te mere ili je određen za koordinatora za realizaciju te mere, ako je sprovođenje mere u nadležnosti više organa,
(4) period sprovođenja mere,
(5) procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju svake mere za svaku godinu i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, program, programsku aktivnost ili projekat u programskom budžetu u okviru kog se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje ili donatorski projekat koji nije obuhvaćen programskim budžetom;
4) aktivnosti za ostvarivanje svake mere, uz navođenje:
(1) roka za realizaciju,
(2) organa javne uprave nadležnog za sprovođenje aktivnosti, odnosno nosioca aktivnosti,
(3) institucije partnera u sprovođenju aktivnosti,
(4) procene finansijskih sredstava za svaku godinu za koju je planirano sprovođenje aktivnosti, osim za aktivnosti koje se sprovode u okviru redovnog rada zaposlenih.
Izuzetno od stava 1. tačke 4) podtačke (4) ovog člana kada se sve aktivnosti u okviru mere sprovode i finansiraju iz jedne programske aktivnosti ili projekta u programskom budžetu, odnosno jednog projekta iz direktne tehničke podrške, finansijska sredstva se mogu iskazati samo na nivou mere za svaku godinu u periodu njenog sprovođenja.
Kada se akcioni plan ne usvaja istovremeno sa strategijom, odnosno programom, on se priprema u formi propisanog obrasca iz stava 5. ovog člana, i sadrži:
1) uvod, u kojem se navodi dokument javne politike za koji se donosi akcioni plan;
2) procenu ukupno potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje akcionog plana,
3) informaciju o sprovedenim konsultacijama.
Kada se usvaja akcioni plan za sprovođenje strategije, odnosno programa po isteku perioda važenja prethodnog akcionog plana, on se priprema u formi propisanog obrasca iz stava 5. ovog člana, i sadrži:
1) uvod, u kojem se navodi dokument javne politike za koji se donosi novi akcioni plan;
2) kratak pregled rezultata ostvarenih za period važenja prethodnog akcionog plana;
3) procenu ukupno potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje akcionog plana.
4) informaciju o sprovedenim konsultacijama.
Prilikom usvajanja akcionog plana prilaže se i procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akcionog plana, a u skladu sa propisom kojim se uređuje način izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima propisa.
Akcioni plan se priprema u formi propisanog obrasca iz Priloga 12, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
V KONTROLA SPROVEDENE EX-ANTE ANALIZE EFEKATA
Podrška organa nadležnog za koordinaciju javnih politika
Pre početka rada na dokumentu javne politike, nadležni predlagač obraća se organu nadležnom za koordinaciju javnih politika za mišljenje o:
1) izboru vrste dokumenta javne politike;
2) izuzeću dokumenta javne politike u vezi sa članom 49. ili članom 50. Zakona.
Mišljenje organa nadležnog za koordinaciju javnih politika
Organ nadležan za koordinaciju javnih politika daje mišljenje o potpunosti i kvalitetu ex-ante analize efekata, odnosno sadržini strategije, programa i koncepta politike, kada je nadležni predlagač organ državne uprave, i to o:
1) kvalitetu analize postojećeg stanja iz člana 19. stav 1. tačka 2), člana 20. stav 1. tačka 2) i člana 21. stav 1. tačka 2) ove uredbe;
2) pravilno formulisanim ciljevima iz člana 19. stav 1. tačka 4), člana 20. stav 1. tačka 4) i člana 21. stav 1. tačka 3) ove uredbe;
3) pravilnom definisanju pokazatelja učinka za merenje rezultata, ishoda i efekata iz člana 19. stav 1. tačka 6) i člana 20. stav 1. tačka 6) ove uredbe;
4) opisu mera za sprovođenje utvrđenih ciljeva iz člana 19. stav 1. tačka 5) podtačka (1) i člana 20. stav 1. tačka 5) podtačka (1) ove uredbe;
5) opisu mehanizma za sprovođenje iz člana 19. stav 1. tačka 7) i člana 20. stav 1. tačka 7) ove uredbe;
6) kvalitetu prikazane analize efekata opcija, odnosno mera.
Mišljenje organa nadležnog za koordinaciju javnih politika iz stava 1. tačka 6) ovog člana sadrži ocenu:
1) potpuna analiza efekata − kada oceni da je nadležni predlagač, potpuno i kvalitetno predstavio analizu ekonomskih efekata, efekata na društvo, efekata na životnu sredinu i klimatske promene, finansijskih i upravljačkih efekata, koji su relevantni za javne politike koje se uređuju predloženim dokumentom;
2) delimična analiza efekata − kada oceni da nadležni predlagač nije u potpunosti predstavio analizu ekonomskih efekata, efekata na društvo, efekata na životnu sredinu i klimatske promene, finansijskih i upravljačkih efekata, koji su relevantni za javne politike koje se uređuju predloženim dokumentom, ali su dovoljni za sagledavanje najvažnijih efekta koje će predložene mere dokumenta javne politike imati na fizička, pravna lica, budžet i životnu sredinu i klimatske promene;
3) nedovoljna analiza efekata − kada oceni da nadležni predlagač nije predstavio analizu efekata, odnosno da se ne mogu sagledati najvažniji efekti mera koje su predložene dokumentom javne politike.
Organ nadležan za koordinaciju javnih politika daje mišljenje na potpunost i kvalitet sadržine akcionog plana iz člana 22. ove uredbe.
Mišljenje iz st. 1 i 2. ovog člana dostavlja se nadležnom predlagaču, u roku od deset radnih dana od dana prijema dokumenta javne politike, odnosno 20 radnih dana od dana prijema sektorske strategije, odnosno međusektorske strategije iz člana 3. stav 4. ove uredbe.
Ako nadležni predlagač ne prihvati stavove i predloge iznete u mišljenju iz st. 1 i 2. ovog člana, razloge za to obrazlaže prilikom upućivanja materijala Vladi na razmatranje, odnosno usvajanje, u skladu sa Poslovnikom Vlade.
Izuzetno, od stava 1. ovog člana, kada su u pitanju dokumenta javne politike koji se izrađuju u skladu sa članom 50. Zakona, organ nadležan za koordinaciju javnih politika, na osnovu obrazloženja predlagača dokumenta javne politike, procenjuje u kojoj meri se odstupilo od odredbi ove uredbe i Zakona, da bi taj dokument bio usklađen sa posebnim zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom.
VI NAČIN SPROVOĐENJA KONSULTACIJA I JAVNE RASPRAVE ZA DOKUMENTA JAVNE POLITIKE
Uključivanje organizacija civilnog društva u izradi dokumenata javnih politika
Prilikom obrazovanja radne grupe za izradu dokumenta javne politike, nadležni predlagač može da imenuje predstavnike organizacija civilnog društva, u skladu sa Zakonom i smernicama kojim se uređuje uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnosno predloga propisa.
Postupak izbora predstavnika organizacija civilnog društva sprovodi nadležni organ u skladu sa smernicama iz stava 1. ovog člana.
Inicijativu za uključivanje u radnu grupu za izradu dokumenta javne politike, mogu podneti organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane, nadležnom organu.
Nadležni organ objavljuje na svojoj internet stranici podatke o sprovedenim postupcima izbora iz stava 2. ovog člana, kao i o podnetim inicijativama iz stava 3. ovog člana i postupanju po tim inicijativama.
Objavljivanje početka rada na dokumentu javne politike
Nadležni predlagač objavljuje obaveštenje o početku rada na dokumentu javne politike, na svojoj internet stranici, kao i na portalu "eKonsultacije", ako je nadležni predlagač organ državne uprave, u roku od sedam radnih dana od dana početka izrade tog dokumenta.
Obaveštenje sadrži osnovne informacije o razlozima za donošenje dokumenta javne politike.
U slučaju da je u oblasti ili delu oblasti planiranja javnih politika ranije postojao dokument javne politike, nadležni predlagač objavljuje preliminarne rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike, na osnovu do tada dostupnih podataka, a koji predstavljaju osnovu za izradu finalnog izveštaja iz člana 35. stav 2. ove uredbe.
Nadležni predlagač obaveštava ciljne grupe i zainteresovane strane o vremenu i mestu primene izabranih metoda konsultacija, na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave i na portalu "eKonsultacije".
Izveštavanje o rezultatima konsultativnog procesa
Nadležni predlagač, najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka konsultacija, objavljuje izveštaj o sprovedenim konsultacijama, na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave, i na Portalu "eKonsultacije".
Dostavljanje Izveštaja o sprovedenim konsultacijama
Prilikom kontrole sprovođenja ex-ante analize efekata dokumenta javne politike iz člana 24. ove uredbe, nadležni predlagač dostavlja Izveštaj o sprovedenim konsultacijama iz člana 28. ove uredbe organu državne uprave nadležnom za koordinaciju javnih politika.
Izveštaj o sprovedenim konsultacijama sadrži informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija utvrđenih članom 34. stav 4. Zakona.
Sadržaj izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana dat je u Prilogu 11, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Metode konsultacija
Metode konsultacija su:
1) prikupljanje pisanih komentara;
2) anketa;
3) fokus grupa;
4) intervju;
5) panel;
6) okrugli sto.
Nadležni predlagač sprovodi konsultacije primenom jedne ili više metoda konsultacija iz stava 1. ovog člana.
Primena metoda iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuju smernice dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata ministra nadležnog za poslove državne uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.
Postupak javne rasprave o predlogu dokumenta javne politike sprovodi se u skladu sa Poslovnikom Vlade, kada je nadležni predlagač organ državne uprave.
Postupak javne rasprave na predlog dokumenta javne politike kada je predlagač organ, odnosno služba autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi se u trajanju od najmanje 20 dana.
Nakon sprovedene javne rasprave, nadležni predlagač sačinjava izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi i objavljuje ga na svojoj internet stranici, a kada je predlagač organ državne uprave i na portalu "e-Konsultacije", najkasnije u roku od 15 radnih dana od dana završetka javne rasprave.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana, naročito sadrži podatke o:
1) vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
2) učešću organa javne uprave, organizacija civilnog društva i privrednih subjekata u javnoj raspravi;
3) načinu na koji su sugestije ugrađene u predlog dokumenta javne politike i ako nisu, iz kojih razloga to nije učinjeno.
Prilikom kontrole sprovođenja ex-ante analize efekata dokumenta javne politike iz člana 24. ove uredbe, nadležni predlagač dostavlja izveštaj iz stava 3. ovog člana organu državne uprave nadležnom za koordinaciju javnih politika.
Izuzetno od st. 1 i 2. ovog člana, nadležni predlagač ne sprovodi javnu raspravu u slučaju:
1) manjih izmena strategija i programa koje nemaju visok ili značajan uticaj na izmene već utvrđenih javnih politika;
2) manjih izmena akcionog plana kojim se menjaju aktivnosti u cilju realizacije mera utvrđenih postojećom strategijom, odnosno programom;
3) usvajanja akcionog plana u roku od 90 dana od dana usvajanja strategije, odnosno programa.
Odluku da se ne sprovodi javna rasprava iz stava 6. tač. 1) i 2) ovog člana, na predlog nadležnog predlagača, donosi nadležni odbor, odnosno nadležni organ, odnosno služba autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.
VII PRAĆENJE SPROVOĐENJA, IZVEŠTAVANJE I VREDNOVANJE UČINAKA DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA
Praćenje sprovođenja u skladu sa mehanizmom iz člana 19. stav 1. tačka 7) i člana 20. stav 1. tačka 7) ove uredbe obuhvata kontinuiranu:
1) proveru angažovanih resursa u odnosu na planirane;
2) proveru ostvarenja rezultata, ishoda i efekata dokumenata javnih politika u skladu sa definisanim ciljanim vrednostima pokazatelja učinka;
3) proveru dinamike sprovođenja mera i aktivnosti;
4) identifikaciju ispoljenih i mogućih rizika i odgovora na njih.
Izveštavanje o sprovođenju akcionog plana
Organ javne uprave koji je određen za praćenje sprovođenja mera i aktivnosti u akcionom planu određene strategije i programa, unosi u Jedinstveni informacioni sistem informacije o napretku, u rokovima koji su utvrđeni mehanizmom iz člana 19. stav 1. tačka 7) i člana 20. stav 1. tačka 7) ove uredbe.
Organ javne uprave iz stava 1. ovog člana, unosi podatke o ostvarenim godišnjim vrednostima pokazatelja učinka na nivou ciljeva i mera, uz obrazloženje odstupanja između ciljanih i ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka, statusu sprovođenja aktivnosti, kao i odstupanja od planiranih rokova za sprovođenje aktivnosti i obezbeđenim i utrošenim finansijskim sredstvima.
Nadležni predlagač podatke iz st. 1. i 2. ovog člana preuzima iz Jedinstvenog informacionog sistema, u formi tabele koja predstavlja izveštaj o sprovođenju akcionog plana na godišnjem nivou.
Sastavni deo izveštaja iz stava 3. ovog člana čini i opis napretka u postizanju opštih i posebnih ciljeva i mera u odnosu na definisane pokazatelje učinka i procenat ostvarenja mera i aktivnosti u odnosu na planirani broj mera i aktivnosti za izveštajni period.
Organ javne uprave iz stava 1. ovog člana objavljuje izveštaj o sprovođenju akcionog plana iz st. 3 i 4. ovog člana na svojoj internet stranici, u rokovima koji su propisani za izveštavanje, u skladu sa Zakonom i dostavlja organu državne uprave nadležnom za koordinaciju javnih politika.
Obrazac tabele iz stava 3. ovog člana dat je u Prilogu 13, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Vrednovanje dokumenata javnih politika
Vrednovanje strategije, odnosno programa u svrhu izrade izveštaja iz člana 35. ove uredbe, obuhvata:
1) planiranje vrednovanja, i to:
(1) definisanje svrhe i obima, odnosno razloga zašto se sprovodi vrednovanje,
(2) određivanje vremenskog roka za sprovođenje vrednovanja,
(3) određivanje ko sprovodi vrednovanje učinaka, odnosno da li vrednovanje učinaka sprovodi unutrašnja organizaciona jedinica organa javne uprave (interna evaluacija), nezavisni evaluator (spoljna evaluacija) ili vrednovanje učinaka sprovode unutrašnja organizaciona jedinica organa javne uprave i nezavisni evaluator zajedno, sa jasno definisanim ulogama (kombinacija interne i spoljne evaluacije),
(4) pristup i metodologija vrednovanja koja sadrži: evaluaciona pitanja i kriterijume za vrednovanje učinaka, metode za prikupljanje podataka za vrednovanje učinaka, uzorak zainteresovanih strana;
2) sprovođenje vrednovanja i to: organizaciju i prikupljanje dokumenata i ostalih materijala koji će se koristiti tokom ovog procesa, organizovanje poseta na terenu, sprovođenja intervjua, pisanja anketa, načina komuniciranja sa zainteresovanim stranama;
3) izveštavanje o vrednovanju koje se vrši tako što se analizira da li su i u kojoj meri postignuti učinci u skladu sa pokazateljima učinaka definisanim strategijom odnosno programom, na osnovu kriterijuma za ocenjivanje i to:
(1) relevantnosti - ocenjuje se da li je sprovođenje mera iz strategije, odnosno programa, odgovarajuće za društvo, odnosno u kojoj meri su ciljevi strategije, odnosno programa u skladu sa prioritetima države, potrebama ciljnih grupa na koje se odnose, ciljevima održivog razvoja i globalnim trendovima,
(2) efikasnost - ocenjuje koliko su dobro korišćeni finansijski, materijalni i ljudski resursi za sprovođenje mera, odnosno da li je blagovremeno postignut rezultat upotrebom resursa na najekonomičniji način,
(3) efektivnost - ocenjuje da li sprovođenje mera ostvaruju ciljeve strategije odnosno programa, odnosno u kojoj meri se očekuje da mere postignu rezultate u društvu,
(4) održivost - ocenjuje da li će koristi koje je ostvarilo društvo sprovođenjem mera iz strategije, odnosno programa trajati dovoljno dugo, odnosno u kojoj meri je sprovođenje mera na način na koji je osmišljeno strategijom odnosno, programom moguće sprovoditi u dužem vremenskom periodu.
Proces vrednovanja je istovremeno i proces izrade izveštaja o rezultatima sprovođenja strategije, odnosno programa.
Izveštavanje o rezultatima sprovođenja strategije, odnosno programa
Nakon isteka svake treće kalendarske godine od dana usvajanja strategije, odnosno programa nadležni predlagač sačinjava izveštaj o sprovođenju strategije, odnosno programa.
Najkasnije godinu dana pre isteka primene strategije, odnosno programa, nadležni predlagač započinje izradu finalnog izveštaja o sprovođenju strategije, odnosno programa, u rokovima utvrđenim Zakonom.
Izveštaj iz st 1. i 2. ovog člana, sadrži:
1) uvodni sažetak sa osvrtom na dostignuća i izazove tokom perioda izveštavanja;
2) nalaze vrednovanja, i to:
(1) pregled planiranih i utrošenih finansijskih sredstva za period izveštavanja,
(2) ocenu o ostvarenju opšteg i posebnih ciljeva, kao i mera u odnosu na pokazatelje učinka (rezultata ishoda i efekata) za period izveštavanja, na osnovu kriterijuma iz člana 34. stav 1. tačka 3) ove uredbe;
(3) pregled eksternih faktora koji su uticali na stepen postignutih rezultata,
(4) efekte na ciljne grupe i druge zainteresovane strane u oblasti koja je predmet analize, u odnosu na očekivane prethodno identifikovane efekte u ex-ante analizi efekata istog dokumenta javne politike,
3) preporuke koje predstavljaju osnov za izmene i dopune postojećih strategija, odnosno programa, kao i osnov za naredni ciklus planiranja javnih politika.
Nadležni predlagač izveštaje iz stava 1. ovog člana, objavljuje na svojoj internet stranici, u rokovima koji su propisani za izveštavanje, u skladu sa Zakonom i dostavlja ih organu državne uprave nadležnom za koordinaciju javnih politika.
Nadležni predlagač izveštaje iz stava 2. ovog člana, dostavlja na usvajanje Vladi, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave ili nadležnom organu autonomne pokrajine, i nakon usvajanja, objavljuje na svojoj internet stranici, u rokovima koji su propisani za izveštavanje, u skladu sa Zakonom.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika najmanje jednom godišnje, na osnovu dostavljenog izveštaja iz člana 33. stav 5. ove uredbe i izveštaja iz člana 35. stav 1. ove uredbe, sačinjava zbirni izveštaj o sprovođenju dokumenata javnih politika i dostavlja ga Vladi na razmatranje i usvajanje.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika objavljuje izveštaj iz stava 1. ovog člana na svojoj internet stranici najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Nadležni predlagač, može samostalno podneti Vladi, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave, ili nadležnom organu autonomne pokrajine, izveštaj iz člana 33. stav 5. ove uredbe i izveštaj iz člana 35. stav 1. ove uredbe.
Izmena i dopuna dokumenta javne politike
Kada nadležni predlagač, na osnovu izveštaja podnetih u skladu sa ovom uredbom utvrdi da postoji potreba da se menja, odnosno dopunjuje dokument javne politike, pristupa izmeni, odnosno dopuni dokumenta javne politike.
Sa izmenama, odnosno dopunama dokumenta javne politike iz stava 1. ovog člana međusobno se usklađuju hijerarhijski viši i niži dokumenti javnih politika iz iste oblasti planiranja.
Vlada svojim aktom bliže uređuje metodologiju za izmenu i dopunu dokumenata javnih politika, kao i metodološka pravila kojima se uređuje struktura i način pisanja dokumenata javnih politika, koja je obavezujuća za organe državne uprave kada pripremaju dokumente javnih politika čiji je donosilac Vlada, i čija se primena preporučuje ostalim predlagačima, odnosno donosiocima dokumenata javnih politika.
VIII SADRŽINA I NAČIN VOĐENJA JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA
Sadržina Jedinstvenog informacionog sistema
Sadržinu jedinstvenog informacionog sistema čini modul za planiranje i modul za izveštavanje.
Modul za planiranje iz stava 1. ovog člana najmanje sadrži podatke o elementima:
1) dokumenta javne politike, i to:
(1) opšti cilj dokumenta javne politike, sa pokazateljima efekata na nivou opšteg cilja, kao i naziv planskog dokumenta iz kojeg se preuzima opšti cilj, ukoliko je to slučaj,
(2) posebne ciljeve, sa pokazateljima ishoda na nivou posebnih ciljeva,
(3) mere sa procenjenim finansijskim sredstvima i izvorima finansiranja, za postizanje posebnih ciljeva, uz povezivanje svake mere sa određenim posebnim ciljem, sa pokazateljima rezultata na nivou pojedinačnih mera,
(4) aktivnosti za ostvarenje mere, sa rokovima i odgovornim organima javne uprave za sprovođenje svake od aktivnosti sa procenjenim finansijskim sredstvima i izvorima finansiranja,
(5) povezanost opšteg i posebnih ciljeva sa pregovaračkim poglavljima i reformskim procesima, uključujući ciljeve održivog razvoja i postojanje uticaja mera i aktivnosti na poslovno okruženje;
2) srednjoročnog plana, i to:
(1) opšti cilj sa pokazateljima efekata na nivou opšteg cilja, kao i naziv dokumenta javne politike ili dokumenta razvojnog planiranja iz kojeg je opšti cilj preuzet ili oznaku da je opšti cilj utvrđen srednjoročnim planom,
(2) posebne ciljeve sa pokazateljima ishoda na nivou posebnih ciljeva, kao i naziv dokumenta javnih politika ili dokumenta razvojnog planiranja iz kojeg je poseban cilj preuzet ili oznaku da je posebni cilj utvrđen srednjoročnim planom,
(3) mere za postizanje posebnog cilja sa pokazateljima rezultata na nivou svake mere, naziv dokumenta javne politike ili dokumenta razvojnog planiranja iz kojeg je mera preuzeta ili oznaku da je mera utvrđena srednjoročnim planom, kao i programske aktivnosti i projekte u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva za sprovođenje mere,
(4) aktivnosti za ostvarenje mere, sa rokovima i odgovornim unutrašnjim organizacionim jedinicama organa javne uprave, koji je nosilac srednjoročnog plana, za sprovođenje svake od aktivnosti sa procenjenim finansijskim sredstvima i izvorima finansiranja,
(5) veze opšteg i posebnih ciljeva sa pregovaračkim poglavljima i reformskim procesima, uključujući ciljeve održivog razvoja;
3) akcionog plana za sprovođenje programa Vlade (u daljem tekstu: APSPV), i to:
(1) prioritetne ciljeve,
(2) rezultate za ostvarivanje prioritetnih ciljeva i pokazatelje rezultata sa početnim i ciljanim vrednostima za period važenja APSPV-a,
(3) propise koje treba izmeniti, dopuniti ili doneti nove, kao i dokumente javnih politika, koje treba doneti za ostvarivanje rezultata.
Modul za izveštavanje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:
1) realizaciji dokumenta javne politike i srednjoročnog plana, i to:
(1) podatke o ostvarenim godišnjim vrednostima pokazatelja učinka uz obrazloženje odstupanja između planiranih i ostvarenih vrednosti pokazatelja,
(2) kratak opis napretka o sprovođenju aktivnosti i status aktivnosti,
(3) obezbeđenim/utrošenim finansijskim sredstvima,
(4) novi rok u slučaju odstupanja od planiranih rokova za sprovođenje aktivnosti,
(5) razlozi za odstupanje i budući koraci za realizaciju;
2) realizaciji APSPV, i to:
(1) podatke o oceni napretka i obrazloženje ocene,
(2) podatke o napretku u ostvarivanju rezultata, ključnim koracima u ostvarivanju rezultata i identifikovanim rizicima i problemima,
(3) podatke o ostvarenim vrednostima pokazatelja,
(4) podatke o statusu u pripremi propisa u vezi sa ostvarivanjem planiranih rezultata (da li je formirana radna grupa, izrađen nacrt, pribavljeno mišljenje, period sprovođenja javne rasprave, da li je propis usvojen na sednici Vlade/Narodne skupštine, da li je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" uz komentar koji je vezan za propis).
Moduli iz stava 1. ovog člana sadrže funkcionalnosti za dobijanje tabelarnih prikaza unetih podataka, a modul za izveštavanje i pregled statistike ostvarenih rezultata.
Pokazatelji u jedinstvenom informacionom sistemu sadrže:
1) naziv;
2) jedinicu mere;
3) izvor provere;
4) kratak opis metodologije proračuna;
5) naziv nosioca, odnosno institucije koja je odgovorna za prikupljanje podataka o pokazatelju;
6) početnu vrednost i baznu godinu;
7) ciljane vrednosti i godine za koje se ciljane vrednosti utvrđuju;
8) vezu sa pokazateljem ciljeva održivog razvoja.
Za potrebe planiranja i potrebe izveštavanja i druge potrebe u vezi sa planiranjem i praćenjem sprovođenja javnih politika moduli sadrže i druge podatke i funkcionalnosti o čijem razvoju odlučuje organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika.
Podaci iz člana 38. ove uredbe unose se u Jedinstveni informacioni sistem u skladu sa softverskim rešenjem za unos podataka.
Podatke iz člana 38. stav 2. tačka 1) ove uredbe unosi nadležni predlagač, najkasnije 30 dana od dana usvajanja dokumenta javne politike, odnosno njegovog stupanja na snagu.
Podatke iz člana 38. stav 2. tačka 2) ove uredbe unosi obveznik srednjoročnog planiranja najkasnije 30 dana od dana objavljivanja srednjoročnog plana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana za dokumenta koja se izrađuju u skladu sa članom 49. odnosno članom 50. Zakona mogućnost unosa podataka se ceni u svakom konkretnom slučaju.
Podatke iz člana 38. stav 2. tačka 3) ove uredbe, unosi organ nadležan za koordinaciju javnih politika nakon usvajanja.
Podatke iz člana 38. stav 3. tač. 1) i 2) ove uredbe unosi organ javne uprave koji je nadležan za realizaciju mere i/ili aktivnosti iz svoje nadležnosti, u rokovima utvrđenim u dokumentu javne politike, odnosno obveznici srednjoročnog planiranja, u rokovima utvrđenim zakonom.
Podatke iz člana 38. stav 3. tačka 3) ove uredbe, unosi organ nadležan za koordinaciju i organi odgovorni za sprovođenje APSPV.
Za potrebe pripreme Plana rada Vlade i Godišnjeg izveštaja o radu Vlade koristi se poseban informacioni sistem PIRV, kojim upravlja Generalni sekretarijat Vlade.
Način razmene podataka između Jedinstvenog informacionog sistema i PIRV-a i način unosa i korišćenja podataka koji se koriste u PIRV-u, kao i način postupanja vezano za druga povezana pitanja bliže određuje Generalni sekretar Vlade svojim uputstvom.
Način vođenja Jedinstvenog informacionog sistema
Jedinstveni informacioni sistem vodi Vlada preko organa nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Organ iz stava 1. ovog člana razvija i unapređuje funkcionalnost Jedinstvenog informacionog sistema, organizuje obuke, obezbeđuje stalan pristup i tehničku podršku radi unošenja i preuzimanja podataka iz Jedinstvenog informacionog sistema, a u skladu sa ovlašćenjima organa javne uprave, odnosno obveznika srednjoročnog planiranja.
Organ javne uprave, odnosno obveznik srednjoročnog planiranja određuje svog administratora i zamenika administratora i koordinatore za svaki od dokumenta javne politike, odnosno srednjoročni plan, a ostale korisnike koji su zaduženi za izveštavanje o sprovođenju aktivnosti utvrđenih akcionim planom iz nadležnosti institucije određuju svi organi javne uprave na zahtev organa nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Na dokument javne politike koji je dostavljen na mišljenje organu nadležnom za koordinaciju javnih politika, pre početka primene ove uredbe, organ nadležan za koordinaciju javnih politika daje mišljenje u skladu sa Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19).
Nadležni predlagač koji je pribavio mišljenje iz stava 1. ovog člana može materijal sa tim mišljenjem uputiti Vladi na razmatranje i usvajanje i nakon početka primene ove uredbe.
Nakon usvajanja sektorskih strategija iz člana 3. stav 1. ove uredbe, svi postojeći programi iz iste oblasti planiranja, usklađuju se u roku od 12 meseci od dana usvajanja sektorske strategije.
Kada nakon stupanja na snagu ove uredbe istekne vreme važenja strategije koja ne uređuje oblast planiranja iz člana 3. stav 1. ove uredbe u celini, za uređenje dela oblasti može se doneti program.
Odredba člana 39. ove uredbe primenjuje se na službe lokalne vlasti od dana kada se steknu tehnički uslovi za uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za službe lokalne vlasti.
Vlada će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, doneti metodologiju iz člana 37. stav 3. ove uredbe.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19), u delu koji se odnosi na javne politike.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 31. marta 2025. godine.
OBLASTI PLANIRANJA I SPROVOĐENJA JAVNIH POLITIKA
1) Pravosuđe obuhvata pitanja nezavisnosti, samostalnosti, nepristrasnosti, odgovornosti, transparentnosti, efikasnosti i stručnosti u oblasti pravosuđa; upravljanje ljudskim resursima u pravosuđu; prava žrtava i svedoka krivičnih dela; ratne zločine i nestala lica; izvršenje krivičnih sankcija i korišćenje alternativnih sankcija; zabranu torture nehumanog ili ponižavajućeg tretmana i kažnjavanja i besplatnu pravnu pomoć.
2) Javna bezbednost obuhvata usklađeno stanje zaštićenosti ljudi i imovine i Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, uključujući zaštitu i podršku vladavini prava, koje se uspostavlja i održava primenom preventivnih i represivnih mera u obavljanju unutrašnjih poslova, u skladu sa članom 50. Zakona.
3) Odbrana obuhvata politiku odbrane, strategijsko planiranje u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane, planiranje razvoja sistema odbrane, vojnu doktrinu, upravljanje ljudskim i materijalnim resursima u odbrani, sistem odbrane, vojnu odbranu, civilnu odbranu, planiranje priprema za odbranu; vojno obrazovanje, vojno zdravstvo, naučno-istraživačku delatnost u odbrani, u skladu sa članom 50. Zakona.
4) Javna uprava obuhvata delotvorno upravljanje i efikasan rad uprave na svim administrativnim nivoima; upravljanje ljudskim resursima, izgradnja kapaciteta i stručno usavršavanje; pružanje usluga; upravljanje javnim politikama i regulatornu reformu; reformu sistema lokalne samouprave; upravljanje javnim finansijama i razvoj elektronske uprave.
5) Industrija obuhvata: kreiranje adekvatnog poslovnog ambijenta za industrijski rast; digitalnu transformaciju industrije; stimulisanje inovativnosti industrije i razvoj viših faza tehnološke proizvodnje; investicije u fizičku, digitalnu i socijalnu infrastrukturu.
6) Trgovina obuhvata trgovinsku politiku (uvoz, izvoz, regionalne trgovinske dogovore, multilateralne trgovinske pregovore); elektronsku trgovinu i zaštitu potrošača.
7) Turizam obuhvata podsticanje održivog razvoja turizma; ulaganje u unapređenje, razvoj i efikasno korišćenje turističke infrastrukture; podršku razvoju turističke privrede (ulaganje u mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetništvo u oblasti turizma) i unapređenje pozicije u regionu, Evropi i svetu.
8) Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo obuhvata unapređenje razvoja mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetništva.
9) Nauka, tehnološki razvoj i inovacije obuhvata razvoj i unapređenje naučno-istraživačke delatnosti; usavršavanje kadrova za naučno-istraživački rad; podsticanje preduzetništva zasnovanog na inovacijama; transfer znanja i tehnologija u privredi; razvoj i unapređenje inovacionog sistema u Republici Srbiji; razvoj sistema naučno-tehnoloških informacija i naučno-tehnološke infrastrukture i promociju nauke i zaštitu intelektualne svojine.
10) Obrazovanje obuhvata unapređenje i razvoj sistema obrazovanja u okviru predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja; unapređenje i razvoj sistema obrazovanja odraslih, stručno i celoživotno obrazovanje, inkluzivno obrazovanje, modernizaciju infrastrukture škola i visokoškolskih ustanova; individualnu pomoć učenicima i studentima.
11) Energetika obuhvata projekcije energetskog razvoja i dugoročni energetski bilans; energetsku bezbednost i energetsku infrastrukturu; tržište energije; energetsku efikasnost i obnovljive i nove izvore energije.
12) Mineralne sirovine i rudarstvo obuhvata upravljanje mineralnim sirovinama i razvoj rudarstva; izradu bilansa mineralnih sirovina; geološka istraživanja, eksploataciju mineralnih sirovina i geoloških resursa.
13) Životna sredina obuhvata zaštitu prirode i biološke raznovrsnosti; zaštitu i unapređenje kvaliteta vazduha; integralno upravljanje vodama (održavanje i unapređenje vodnog režima - kvalitet i kvantitet voda, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevnog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda - zaštita od poplava, suše, erozije, bujica i dr.); zaštitu zemljišta, smanjenje zagađenja i faktore od značaja za kvalitet činilaca životne sredine (industrijska bezbednost, hemikalije i biocidni proizvodi, otpad, buka i vibracije, jonizujuće i nejonizujuće zračenje i dr.); uslove zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnji objekata i upravljanje šumama (razvoj šumarstva i lovstva, očuvanje, zaštitu, gajenje i korišćenje šuma i divljači, raspolaganje šumama i šumskim zemljištem).
14) Saobraćaj obuhvata razvoj sistema železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja; biciklizam; izgradnju i održavanje saobraćajne infrastrukture i pametno upravljanje transportnim sistemima.
15) Digitalno društvo obuhvata informaciono društvo; informacionu bezbednost; elektronske komunikacije i digitalne veštine.
16) Javno informisanje obuhvata sistem javnog informisanja (bezbednosni, socio-ekonomski i profesionalni uslovi za rad novinara i medijskih radnika; funkcionalno, održivo i fer medijsko tržište; zaštitu od spoljnih pritisaka; kvalitetni, pluralni i raznovrsni medijski sadržaji; profesionalna znanja i digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika); informisanje nacionalnih manjina i saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu.
17) Zapošljavanje obuhvata politiku zapošljavanja; unapređenje institucionalnog okvira za politiku zapošljavanja; unapređenje položaja nezaposlenih lica na tržištu rada; profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i bezbednost i zdravlje na radu.
18) Socijalna politika obuhvata socijalnu uključenost (razvoj sistema socijalne zaštite; razvoj i pružanje socijalnih usluga i novčanih nadoknada za najsiromašnije građane, deinstitucionalizaciju i razvoj usluga socijalne zaštite u zajednici) i socijalno osiguranje.
19) Zdravstvo obuhvata sistem zdravstvene zaštite koji podrazumeva organizaciju zdravstvene zaštite (primarna, sekundarna, tercijarna); finansiranje zdravstvene zaštite; zdravstvenu statistiku.
20) Sport obuhvata razvoj sistema sporta i fizičke kulture; razvoj sporta dece i omladine (uključujući i školski sport); razvoj sportske rekreacije; razvoj vrhunskog sporta; izgradnju i održavanje sportske infrastrukture i suzbijanje neprimerenog ponašanja na sportskim manifestacijama.
21) Poljoprivreda i ruralni razvoj obuhvata poljoprivredne resurse - upravljanje poljoprivrednim zemljištem i genetske biljne i životinjske resurse; razvoj poljoprivredne proizvodnje; preradu poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva; bezbednost hrane; dobrobit životinja.
22) Kultura obuhvata razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva; zaštitu nepokretnog, pokretnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa; bibliotečku, izdavačku, kinematografsku i muzičko-scensku delatnost; osnivanje i razvoj kulturno-informativnih centara u inostranstvu; ustanove kulture.
23) Ljudska prava obuhvataju zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava i sloboda; prevenciju i zaštitu od diskriminacije; poboljšanje položaja osetljivih grupa (dece, mladih, starijih, žena, osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglica, interno raseljenih lica, tražilaca azila i migranata, nacionalnih i verskih manjina i dr.) i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
KLJUČNA PITANJA ZA SAGLEDAVANJE POSTOJEĆEG STANJA
1) Da li je sprovedeno vrednovanje prethodnog dokumenta javne politike (ukoliko takav dokument postoji) u istoj oblasti planiranja?
2) Koji statistički podaci i drugi relevantni dostupni podaci i činjenice su korišćeni, posebno koji kvantitativni pokazatelji za konkretnu oblast/deo oblasti planiranja?
3) Koji je trend u oblasti planiranja, odnosno delu oblasti planiranja prikazan?
4) Koji međunarodni trendovi i uporedna praksa su korišćeni da bi se dao prikaz položaja Republike Srbije u međunarodnim okvirima?
5) Koje su ciljne grupe i druge zainteresovane strane identifikovane nakon sprovedene analize?
6) Koji problemi su identifikovani, koliki je obim i priroda identifikovanih problema, kao i uticaj na određene ciljne grupe, koji uzroci su doveli do njihovog nastanka i koje su posledice koje izazivaju u praksi, sa prikazanom hijerarhijom i povezanošću između problema (uzroka i posledica)?
7) Kakvo je iskustvo drugih država ili lokalnih samouprava u rešavanju problema? Koja promena se predlaže? Da li je zaista neophodna?
8) Da li su korišćene neke od tehnika za sumiranje analize postojećeg stanja, kao na primer SWOT, PESTLE, drvo problema i sl.?
KLJUČNA PITANJA ZA UTVRĐIVANJE CILJEVA
1) Da li su jasno navedeni opšti i posebni ciljevi? Prikazati vezu između ustanovljenog problema, njegovih uzroka i posledica i definisanih ciljeva.
2) Da li su ciljevi utvrđeni po SMART principu, odnosno da li su precizni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni?
3) Sa kojim planskim dokumentima su usklađeni utvrđeni ciljevi?
4) Da li su ciljevi usklađeni sa ciljevima održivog razvoja, ako jesu sa kojim?
5) Na osnovu kojih pokazatelja učinka se prati napredak u ostvarenju ciljeva?
6) Koji kvantitativni pokazatelji učinka (efekta i ishoda) omogućavaju potpuno praćenje sprovođenja ostvarenja ciljeva?
7) Koja je početna vrednost pokazatelja (vrednost pokazatelja u godini koja prethodi donošenju dokumenta javne politike, odnosno poslednjoj godini za koju postoje raspoloživi podaci), ciljana vrednost pokazatelja (vrednost pokazatelja učinka u godinama sprovođenja dokumenta javne politike)?
KLJUČNA PITANJA ZA IDENTIFIKOVANJE OPCIJA
1) Da li su identifikovane različite opcije - moguće mere, odnosno grupe mera za ostvarenje cilja definisanog dokumentom javnih politika?
2) Da li je razmatrana "status quo"opcija? Prikazati razmotrenu "status quo"opciju.
3) Koje regulatorne mere su identifikovane i koji njihovi efekti su razmotreni? Koje podsticajne mere su identifikovane i koji njihovi efekti su razmatrani?
4) Koje informativno edukativne mere su identifikovane i koji njihovi efekti su razmatrani?
5) Koje institucionalno upravljačko organizacione mere su identifikovane i koji njeni efekti su razmatrani?
6) Da li su identifikovani kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i usluge koje pružaju učesnici u planskom sistemu i razmatrani njeni efekti? Navesti koji su kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i usluge identifikovani.
7) Koja opcija, odnosno mere su izabrane i na osnovu čega je procenjeno da će sprovođenje tih mera dovesti do ostvarenja ciljeva?
8) Dati jasno objašnjenje šta se sprovođenjem izabrane opcije (merama) želi postići.
9) Koji pokazatelji rezultata su identifikovani za merenje ostvarenja mere, sa početnim i ciljanim vrednostima i izvorima provere? Koji organ javne uprave je nadležan za sprovođenje mera? Koji su rokovi određeni za realizaciju mera?
10) Da li postoje raspoloživi resursi za sprovođenje opcije (mera)? Navesti.
KLJUČNA PITANJA ZA OCENU EKONOMSKIH EFEKATA
1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija/mera prouzrokovati privrednim subjektima, uključujući MMSP, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata i njihovom poslovanju?
2) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče na poslovanje privrednih subjekata (osnivanje privrednih subjekata, njihove ukupne troškove, prihode, zaposlenost, inspekcije iz oblasti delokruga privrednih subjekata, e-usluge javne uprave i digitalne transformacije, rešavanja sporova, itd.) i na koji način?
3) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče na investicije privrednih subjekata (povećanje proizvodnje, izgradnja infrastrukture, obuke, zaštita životne sredine, unapređenje energetske efikasnosti, itd.) i na koji način?
4) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče na produktivnost privrednih subjekata (tehnološki infrastrukturni razvoj, transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija, poboljšanje kvaliteta postojećih proizvoda i usluga i dr.) i na koji način?
5) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče na pristup tržištu privrednog subjekata? (obim spoljnotrgovinske razmene, slobodan promet i visinu cena proizvoda/usluga, pristup finansijskim sredstvima i dr.)?
KLJUČNA PITANJA ZA OCENU ANALIZE EFEKATA NA DRUŠTVO
1) Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija, odnosno mera prouzrokovati građanima?
2) Da li će efekti realizacije izabrane opcije, odnosno mera negativno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?
3) Da li izabrana opcija, odnosno mera omogućava ravnopravan tretman pripadnika različitih grupa (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, roda, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?
4) Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticala izabrana opcija, odnosno mera i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne, socijalno isključene i u riziku od isključenosti, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbeglice i interno raseljena lica i tražioci azila, stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?
5) Da li bi i na koji način izabrana opcija, odnosno mera uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?
6) Da li bi izabrana opcija, odnosno mera uticala na promene u finansiranju, kvalitetu ili priuštivost sistema obrazovanja, sistema socijalne zaštite, sistema zdravstvene zaštite, adekvatnog stanovanja, kao i dostupnost i priuštivost adekvatne hrane, čiste pijaće vode, energije i drugih javnih usluga i na koji način?
7) Da li bi izabrana opcija, odnosno mera uticala na zdravlje ljudi i na koji način?
8) Da li bi izabrana opcija, odnosno mera uticala na dostupnost kulturnog sadržaja i očuvanje kulturnog nasleđa i na koji način?
9) Da li bi izabrana opcija, odnosno mera uticala na životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?
10) Da li bi se realizacijom izabrane opcije, odnosno mere pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?
KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU EFEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU I KLIMATSKE PROMENE
1) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče i u kojem obimu utiče na kvalitet činilaca životne sredine i klimatske promene, uključujući efekte na očuvanje režima voda, kvalitet vazduha, kvalitet i korišćenje zemljišta, kvalitet hrane, sposobnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i emisije gasova sa efektom staklene bašte?
2) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče na biljni i životinjski svet, prirodna staništa, ekosisteme, biološku, predeonu i geološku raznovrsnost, ekološku mrežu i ekološke koridore, zaštićena područja i usluge ekosistema i na koji način?
3) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče i u kom obimu na faktore od značaja za kvalitet činilaca životne sredine i upravljanje otpadom, infrastrukuturu, prirodna dobra i sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?
4) Da li izabrana opcija, odnosno mera utiče na stanovništvo i zdravlje ljudi?
5) Da li izabrana opcija utiče na kulturno-istorijsku baštinu, arhitektonsko i arheološko nasleđe i na koji način?
6) Da li izabrana opcija, odnosno mera predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dodatnim merama može uticati na smanjenje tih rizika?
7) Da li su identifikovane dodatne mere u svrhu smanjenja rizika po kvalitet činilaca životne sredine i zdravlje ljudi, ukoliko su identifikovani negativni uticaji izabranih mera?
8) Da li su dodatne mere usklađene sa merama važećih dokumenata javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, odnosno zelene agende?
KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU UPRAVLJAČKIH EFEKATA
1) Da li se izabranom opcijom, odnosno merama uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene u postojećim organima javne uprave, javnim agencijama, nezavisnim regulatornim telima, javnim službama i javnim ustanovama, kao i pravnim i fizičkim licima kojima je povereno javno ovlašćenje i koje su to promene, odnosno da li se predviđa formiranje novih organa javne uprave, javnih agencija, nezavisnih regulatornih tela, javnih službi i javnih ustanova, kao i pravnih i fizičkih lica kojima je povereno javno ovlašćenje?
2) Da li je za realizaciju izabrane opcije, odnosno mera bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?
3) Da li se izabranom opcijom, odnosno merama utiče na kvalitet i kvantitet postojećih institucijalnih kapaciteta?
4) Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave, javne agencije, nezavisnih regulatornih tela, javnih službi i javnih ustanova, kao i pravnih i fizičkih lica kojima je povereno javno ovlašćenje i na koji način?
KLJUČNA PITANJA ZA OCENU FINANSIJSKIH EFEKATA
1) Kakve će efekte izabrana opcija, odnosno mera imati na javne prihode i rashode?
2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije/mere potrebno obezbediti u budžetu ili iz drugih izvora finansiranja i iz kojih? Navesti iznose koje je potrebno obezbediti za sprovođenje planiranih mera iz svakog izvora finansiranja.
ANALIZA RIZIKA
1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije, odnosno mere obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?
2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije, odnosno mere? Da li je za sprovođenje izabrane opcije, odnosno mere obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?
3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije, odnosno mere?
4) Da li su identifikovane aktivnosti koje će biti preduzete kako bi se smanjila verovatnoća rizičnog događaja?
5) Da li su identifikovane mere za smanjenje posledica ukoliko se rizik ostvari?
SADRŽAJ IZVEŠTAJA O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA U TOKU IZRADE DOKUMENTA JAVNE POLITIKE
1) Navesti ciljne grupe i zainteresovane strane koje su učestvovale u konsultacijama.
2) Navesti vreme, mesto i primenjenu metodu konsultacija. Navesti da li su informacije o vremenu, mestu i metodama konsultacija, kao i njihovi rezultati objavljeni na portalu "eKonsultacije". Navesti link sa Portala "eKonsultacije" ili internet stranice preko koje su sprovedene konsultacije.
3) Navesti sugestije, primedbe i komentare prikupljene tokom procesa izrade dokumenta javne politike koji su uzeti u razmatranje.
4) Navesti sugestije, primedbe i komentare prikupljene tokom procesa izrade dokumenta javne politike koji nisu prihvaćeni, uz navođenje razloga za njihovo neprihvatanje.
OBRAZAC AKCIONOG PLANA
Akcioni plan: |
|
||||||||||||||||||||||||||
Predlagač: |
|
||||||||||||||||||||||||||
Koordinacija i izveštavanje: |
|
||||||||||||||||||||||||||
Opšti cilј 1: |
|||||||||||||||||||||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: |
|||||||||||||||||||||||||||
Pokazatelј/i na nivou opšteg cilјa (pokazatelј efekta) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Cilјana vrednost u poslednjoj godini AP |
Poslednja godina važenja AP |
|||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
* |
|||||||||||||||||||||
Posebni cilј 1.1: |
|||||||||||||||||||||||||||
Institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje: |
|||||||||||||||||||||||||||
Pokazatelј/i na nivou posebnog cilјa (pokazatelј ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Cilјana vrednost u __ godini |
Cilјana vrednost u __ godini |
Cilјana vrednost u __ poslednjoj godini AP |
||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||
Mera 1.1.1: |
|||||||||||||||||||||||||||
Institucija odgovorna za realizaciju: |
|||||||||||||||||||||||||||
Period sprovođenja: |
Tip mere: |
||||||||||||||||||||||||||
Propisi koje je potrebno izmeniti/usvojiti za sprovođenje mere: |
|
||||||||||||||||||||||||||
Pokazatelј/i na nivou mere (pokazatelј rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Cilјana vrednost u godini __ |
Cilјana vrednost u godini __ |
Cilјana vrednost u __ (poslednjoj godini AP) |
||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
|||||||||||||||||||||||||
U __ godini |
U __ godini |
U __ godini |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|||||||||||||||||||||||
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
|||||||||||||||||||||
u __ godini |
u __ godini |
u __ godini |
|||||||||||||||||||||||||
1.1.1.1 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|||||||||||||||||||
1.1.1.2 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|||||||||||||||||||
*broj kolona se podešava u skladu sa periodom trajanja akcionog plana
OBRAZAC TABELARNOG PRIKAZA IZVEŠTAJA O SPROVOĐENЈU AKCIONOG PLANA
Godišnji izveštaj o sprovođenju za __ godinu |
|
|||||||||||
Institucija nadležna za koordinaciju i izveštavanje: |
|
|||||||||||
Dokument javne politike za koji je akcioni plan utvrđen: |
|
|||||||||||
Opšti cilј 1: |
||||||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: |
||||||||||||
Naziv pokazatelјa |
Početna vrednost i godina |
Cilјana vrednost u __ godini |
Ostvarena vrednost u __ godini |
Napomena |
||||||||
|
|
|
|
|
||||||||
Poseban cilј 1.1: |
||||||||||||
Institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje: |
||||||||||||
Naziv pokazatelјa |
Početna vrednost i godina |
Cilјana vrednost u __ godini |
Ostvarena vrednost u __ godini |
Napomena |
||||||||
|
|
|
|
|
||||||||
Mera: 1.1.1. |
||||||||||||
Institucija odgovorna za realizaciju: |
||||||||||||
Naziv pokazatelјa |
Početna vrednost i godina |
Cilјana vrednost u __ godini |
Ostvarena vrednost u __ godini |
Napomena |
||||||||
|
|
|
|
|
||||||||
Aktivnost |
Rok → Novi rok |
Nosilac |
Status* |
Obezbeđena/utrošena sredstva |
Obrazloženje napretka |
Razlozi za odstupanje i preduzete mere |
Budući koraci za realizaciju |
|||||
1.1.1.1 |
|
|
|
|
|
|
|
|||||
1.1.1.2 |
|
|
|
|
|
|
|
|||||
1.1.1.3 |
|
|
|
|
|
|
|
|||||
*Mogući status: završeno, u toku, nije započeto, odustalo se