ZAKLJUČAK
O USVAJANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA - ŽENE, MIR I BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2025-2027

("Sl. glasnik RS", br. 33/2025)

1. Usvaja se Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period 2025-2027, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA - ŽENE, MIR I BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2025-2027

SADRŽAJ

I. UVOD

1

II. REZULTATI PRIMENE NACIONALNOG AKCIONOG PLANA 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2017-2020)

2

III. NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2025-2027)

4

1. Međunarodni okvir

6

2. Nacionalni pravni okvir

8

3. Proces izrade Nacionalnog akcionog plana (2025-2027)

9

4. Struktura Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2025-2027)

11

IV. TABELA AKCIONOG PLANA

15

 

I UVOD

Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost (u daljem tekstu: Rezolucija 1325 SB UN1) usvojena 31. oktobra 2000. godine, jedna je od najvažnijih rezolucija ove globalne organizacije u oblasti mira i bezbednosne politike. Rezolucija 1325 SB UN naglašava posledice oružanih sukoba po žene, važnost njihove uloge u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku društva i u saglasnosti je sa opšteprihvaćenim međunarodno-političkim i pravnim dokumentima i standardima u oblasti mira, bezbednosti i ljudskih prava. Vladama država članica Ujedinjenih nacija, preporučeno je da usvoje nacionalne akcione planove za njenu primenu.

______
1 Lista skraćenica nalazi se na 35. strani

Do danas je više od 100 zemalja, članica Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN), donelo nacionalne akcione planove za primenu Rezolucije 1325 SB UN. Njihovi sadržaji su opredeljeni za mere i aktivnosti na zaštiti žena od nasilja u oružanim konfliktima i osnaživanje žena u postkonfliktnom periodu, ali usmeravaju svoje ciljeve i na unapređenje bezbednosti žena u sopstvenim državama, u miru, kroz doslednu primenu stubova Rezolucije 1325 SB UN - prevenciju, učešće, zaštitu i oporavak.

Kao članica Ujedinjenih nacija, Republika Srbija je dosad izradila i sprovela dva nacionalna akciona plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN, sa ciljem unapređenja prava žena, njihovog položaja u društvu i bezbednosti. Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2010-2015) (u daljem tekstu: NAP (2010-2015)) bio je usmeren na žene u sektoru bezbednosti, njihovu zastupljenost, položaj i ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u državi, međunarodnu saradnju i multinacionalne operacije. Uspostavljene su institucije i mehanizmi za realizaciju plana, postignuta je vidljivost žena u sektoru bezbednosti, istaknut je značaj unapređenja rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kao preduslova za bavljenje prevencijom, upravljanjem i rešavanjem konflikata i drugih bezbednosnih izazova. U iniciranju i podršci izrade NAP (2010-2015) učestvovale su organizacije civilnog društva, dok su u pojedinim aktivnostima značajnu podršku pružile međunarodne organizacije - Misija OEBS u Republici Srbiji, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (engl. UN Women), Kancelarija Ujedinjenih nacija programa za razvoj (engl. United Nations Development Programme, UNDP). Tokom primene prvog akcionog plana, povećana je ukupna zastupljenost žena u sektoru bezbednosti, a od značaja je i podatak da su prvi put u istoriji Vojske Srbije 2012. godine, u multinacionalnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Kipar, angažovane žene profesionalni vojnici. Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2017-2020) (u daljem tekstu: NAP (2017-2020)) odnosio se na bezbednost žena u Republici Srbiji, u oblastima prevencije, učešća, zaštite i oporavka, uz veću uključenost žena u očuvanju mira i bezbednosti, na nivou lokalne zajednice.

Izražavajući značaj i posvećenost zaštiti žena ne samo tokom i nakon sukoba, već i kroz uvažavanje njihove uloge i značaja u pregovaračkim procesima, aktivnom učešću i doprinosu u održavanju mira i bezbednog okruženja, zatim i kao rezultat potreba da se uvaže savremeni bezbednosni izazovi koji mogu različito da utiču na žene i muškarce, Ministarstvo odbrane nosilac je izrade Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost za period 2025-2027 (u daljem tekstu: NAP (2025-2027)), sa ciljem nastavka primene Rezolucije 1325 SB UN i težnjom da dalje doprinosi miru, stabilnosti i bezbednosti.

II REZULTATI PRIMENE NACIONALNOG AKCIONOG PLANA 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2017-2020)

Vlada Republike Srbije usvojila je Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020) u oktobru 2022. godine2.

NAP (2017-2020) predstavljao je jedan od ključnih planskih dokumenata u oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, uz Strategiju za rodnu ravnopravnost 2016-2020. Period njegove implementacije obeležen je pozitivnim procesima u pogledu unapređivanja rodne ravnopravnosti, izmerenim Indeksom rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (sa 52,4 poena u 2014. godini, na 58 poena u 2018. godini).

U Izveštaju Političkog saveta o sprovođenju NAP (2017-2020), konstatuje se i to da su planirani rezultati delimično ostvareni, uz veliku neujednačenost između različitih oblasti, zatim i da je implementacija NAP (2017-2020) ostvarila značajne veze između institucija bezbednosti, kao i između institucija bezbednosti i onih koje nisu u sistemu bezbednosti, ali da je izostala povezanost između nacionalnih i lokalnih aktera, kao i horizontalna saradnja između lokalnih samouprava.

Faktori koji su sputavali delotvornu implemeniju NAP (2017-2020), delom su proistekli iz činjenice da je u određenim oblastima projektovan preambiciozno, odnosno da je predviđen veliki broj aktivnosti, bez odgovarajućih sredstava i resursa za njihovu realizaciju. Pokušaj da se NAP lokalizuje, a da se prethodno ne omoguće preduslovi efektivne implementacije na nacionalnom nivou (npr. pojedini mehanizmi nisu uspostavljeni, niti je sistem centralizovanog praćenja bio uspostavljen), umanjili su šanse za efektivnu implementaciju u lokalnim zajednicama, posebno imajući u vidu slabije kapacitete lokalnih mehanizama.

S tim u vezi, date su preporuke da se prilikom izrade narednog NAP, postave jasniji prioriteti, izdvoji manji broj ciljeva za koje se procenjuje da bi bili realno ostvarljivi, rezultati postave preciznije i merljivije, kao i da se realistično procene sredstva i resursi. Takođe, preporučuje se da se pojednostavi struktura koordinacije, praćenja i izveštavanja, da se uključe i različiti akteri kako bi se ostvarilo šire i bolje korišćenje resursa.

Iako u periodu 2020-2024 godine nije bilo važećeg nacionalnog akcionog plana, Republika Srbija je kontinuirano bila posvećena ciljevima Rezolucije 1325 SB UN. U republičkim i pokrajinskim organima javne vlasti i jedinicama lokalne samouprave realizovane su aktivnosti koje su rezultat i zajedničkog delovanja sa drugim politikama, odnosno strategijama i zakonima usvojenim od 2017. do 2023. godine, a koji su doprineli daljem unapređivanju rodne ravnopravnosti u sistemu bezbednosti, osnaživanju žena, uravnoteženoj zastupljenosti žena i muškaraca u upravnim i nadzornim telima i na položajima, kao i daljoj nediskriminatornoj politici. Mnoge od tih aktivnosti odgovaraju ciljevima koje su postavili prethodni nacionalni akcioni planovi, posebno u oblasti prevencije i zaštite. U državnim organima nastavljen je rad analitičkih grupa, istraživačkih timova i osoba od poverenja, kao institucionalnih tela i mehanizama uspostavljenih prethodnim nacionalnim akcionim planovima. Novi saziv Političkog saveta za sprovođenje NAP konstituisan je u julu 2023. godine. U pojedinim državnim organima osnovani su saveti i posebne radne grupe (npr. u Bezbednosno-informativnoj agenciji) ili operativni timovi (u Ministarstvu pravde) koji se bave rodnom ravnopravnošću i realizacijom aktivnosti NAP. Tokom proteklog perioda, realizovane su obuke i obrazovni sadržaji koji se odnose na Agendu "Žene, mir i bezbednost", posebno u organima sistema bezbednosti, čime je unapređeno znanje rukovodilaca i zaposlenih i mogućnost primene u praktičnom radu. Budžetski korisnici bili su u obavezi da primene rodno odgovorno budžetiranje u budžetu Republike Srbije i budžetima lokalnih vlasti. Organi javne vlasti koji po svojoj nadležnosti imaju posebnu ulogu u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu, suprotstavljanju diskriminaciji i nasilju nad ženama, ali i sprovođenju aktivnosti sa ciljem osnaživanja žena, kao preduslova za unapređenje njihove bezbednosti, takođe su realizovali značajne aktivnosti. Doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti bilo je imenovanje lica zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima javne vlasti, kao i utvrđena obaveza donošenja planskih dokumenata koji se tiču ove oblasti. U organima javne vlasti pokrenuti su i realizovani programi i projekti koji doprinose rešavanju bitnih problema u osnaživanju žena i poboljšanju njihove bezbednosti. Mnoge od tih aktivnosti podržane su i od strane međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.

______
2 Završna evaluacija implementacije NAP (2017-2020) sprovedena je uz tehničku podršku Agencije za osnaživanje žena u Republici Srbiji (UN Women).

III NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2025-2027)

Potreba za donošenjem Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN nije samo međunarodna obaveza da se utvrde aktivnosti za zaštitu žena u konfliktima i postkonfliktnom oporavku, već proističe i iz porasta savremenih izazova, sa ciljem kreiranja efikasnijih odgovora na savremene bezbednosne izazove, uz unapređenje mehanizama za adekvatniju zaštitu žena, unapređenje njihove otpornosti i podizanje kapaciteta za suočavanje i prevazilaženje tih izazova.

U nacionalnim akcionim planovima većeg broja država, u periodu od gotovo dve decenije od usvajanja prvih planova, uočljive su promene u njihovim opredeljenjima, principima i ciljevima. U aktuelnim nacionalnim planovima proširen je, pre svega, spisak izazova i pretnji koji mogu da utiču na bezbednost žena i muškaraca u društvu. I premda se i dalje odnose na konflikte i postkonfliktni period, tokom poslednjih godina primetne su i druge teme kao što su klimatske promene, trgovina ljudima, sprečavanje nasilnog ekstremizma3 i dr. Ciljevi održivog razvoja takođe su jedno od afirmativnih polazišta NAP. Akcenat nije dakle samo na zaštiti žena u konfliktu i njihovom učešću u rešavanju sporova i postkonfliktnom oporavku, već i na bezbednosnim izazovima u širem smislu.

Akcioni plan Evropske unije - Žene, mir i bezbednost (engl. EU Action Plan on Women, Peace and Security) koji je usvojen 2019. godine sa važenjem do 2024. godine, na primer, promoviše rodnu ravnopravnost, ljudska prava, mir i bezbednost unutar Evropske unije i izvan njenih granica. Pored prioriteta koji se odnose na integrisan pristup i odlučno delovanje u sprečavanju konflikta i odlučne odgovore na krize i katastrofe nastoji se da se ugradi rodna ravnopravnost i osnaživanje žena u sve spoljne akcije, uključujući, ali ne ograničavajući se na prevenciju sukoba, razvojnu pomoć, humanitarnu pomoć, trgovinu ljudima, migracije, rešavanje sukoba, smanjenje rizika od katastrofa, sprečavanje i suzbijanje radikalizacije, nasilnog ekstremizma i terorizma4.

Imajući u vidu dinamične promene u međunarodnim odnosima, izazovi, rizici i pretnje bezbednosti menjaju karakter i forme ispoljavanja. Okolnosti koje doprinose njihovom nastanku na globalnom nivou su, na primer, velike razlike u pogledu nivoa ekonomskog i kulturnog razvoja, koje imaju za posledicu siromaštvo i socijalnu ugroženost znatnog dela stanovništva u svetu, što uzrokuje nastanak negativnih demografskih i socio-psiholoških pojava. Regionalni i lokalni sukobi, etnički i verski ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oružja za masovno uništavanje, ilegalne migracije, hibridne pretnje, sajber pretnje, ograničena raspoloživost prirodnih resursa (uključujući vodu, hranu, energente i sirovine), kao i promena klime i degradacija prirodne okoline, ugrožavaju stabilnost pojedinih država i čitavih regiona, kao i globalnu bezbednost5.

Kada je reč o savremenim bezbednosnim izazovima, Rezolucija 2242 SB UN ukazuje da države treba da vode računa o "promenljivom globalnom kontekstu mira i bezbednosti, posebno u vezi sa rastućim nasilnim ekstremizmom, koji može da bude pogodan za terorizam, sa povećanim brojem izbeglica i interno raseljenih lica, na uticaje klimatskih promena i na globalnu prirodu zdravstvenih pandemija"6. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, među ostalim izazovima, rizicima i pretnjama, prepoznaje i klimatske promene, koje mogu izazvati značajne posledice i u oblasti ekonomije, kao i socijalne promene praćene bezbednosnim rizicima7. Kada se govori o savremenim izazovima, brojni izveštaji i istraživanja u proteklim godinama naglašavali su uticaj i implikacije koje je pandemija COVID 19 imala na bezbednost žena, kako u privatnom tako i javnom odnosno sajber prostoru8.

Prilikom predlaganja mera i aktivnosti u NAP (2025-2027), posebna pažnja usmerena je na savremene izazove, rizike i pretnje i s tim u vezi, vanredne situacije9 koje mogu nastati. Takođe, uvaženi su i podaci o različitom uticaju pojedinih vanrednih situacija na žene (posebno one iz ranjivih grupa10) i muškarce. U tom smislu, žene se ne predstavljaju samo kao pol kome treba pružiti zaštitu, već su prepoznate i kao resurs i aktivni akteri u rešavanju mnogih bezbednosnih problema.

_______
3 Prema Sprovođenje Agende "Žene, mir i bezbednost" u regionu OEBS-a, dostupno na linku www.osce.org/files/f/documents/7/0/471363.pdf, pristup, februar 2024.
4 Na linku https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-11031-2019-INIT/en/pdf, pristup, februar 2024.
5 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, na linku https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/2 pristup, februar 2024.
6 https://www.un.org/sc/ctc/news/document/sres2242-2015-women-and-peace-and-security-adopted-on-13-october-2015/ pristup, februar, 2024.
7 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/2 pristup, februar, 2024.
8 Videti npr. https://www.unwomen.org/sites/default/files/Headquarters/Attachments/Sections/Library/Publications/2020/Issue-brief-COVID-19-and-ending-violence-against-women-and-girls-en.pdf, ili https://eca.unwomen.org/sites/default/files/Field%20Office%20ECA/Attachments/Publications/2020/06/Infografika%20%20Pandemija%20u%20sjeni%20Nasilje%20nad%20enama%20i%20djevojicama%20i%20COVID19min.pdf pristup, februar 2024.
9 Vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada (prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama "Službeni glasnik RS", broj 87/18.)
10 Ranjivost podrazumeva karakteristike i okolnosti neke zajednice, sistema ili njene vrednosti, koje je čine osetljivom na posledice opasnosti. Ranjiva grupa predstavlja deo stanovništva koji se zbog neke posebne karakteristike ili svojstva nalaze u nejednakom položaju ili u situaciji zbog koje je izložena višem riziku od diskriminacije od ostalih.

1. Međunarodni okvir

Prilikom izrade NAP (2025-2027), uzeta su u obzir međunarodna dokumenta koje je Republika Srbija ratifikovala, a odnose se na različite aspekte bezbednosti, zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Pored važećih dokumenata koja su bila relevantna za izradu prethodnog NAP (2017-2020)11, okosnicu za izradu NAP (2025-2027) predstavljala su i dokumenta koja su nastala u periodu nakon 2016. godine, posebno Strategija za rodnu ravnopravnost Evropske unije (2022-2025) i Akcioni plan Evropske unije - Žene, mir i bezbednost usvojen 2019. godine.

Takođe, u periodu nakon usvajanja Rezolucije 1325 SB UN, Ujedinjene nacije usvojile su i druge rezolucije kojima se naglašava važnost zaštite žena. U skladu s tim, nove generacije nacionalnih akcionih planova sadrže principe definisane u još deset pratećih rezolucija, koje zajedno sa Rezolucijom 1325 SB UN kao krovnom, čine tzv. Agendu "Žene, mir i bezbednost". Ove rezolucije proširuju opseg aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti i bezbednosti u konfliktu i postkonfliktnom oporavku, tako da sada sastavni deo nacionalnih akcionih planova čine i:

1) Rezolucija SB UN 1820 od 19. juna 2008. godine (S/RES/1820) koja ističe da će sve strane učesnice u oružanom sukobu preduzeti mere za sprečavanje seksualnog nasilja; UN bi trebalo da izrade odgovarajuće obuke za celokupno mirovno osoblje kako bi im se omogućilo da prepoznaju, spreče i odgovore na seksualno nasilje i druge oblike nasilja nad civilnim stanovništvom;

2) Rezolucija SB UN 1888 od 30. septembra 2009. godine (S/RES/1888) koja ističe da se države članice podstiču da rasporede veći broj ženskog vojnog i policijskog osoblja u mirovne misije uz završenu obuku, i traži se od generalnog sekretara UN da pruži podršku i smernice zemljama koje učestvuju u mirovnim operacijama u vezi sa obukom o politici nulte tolerancije prema seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju;

3) Rezolucija SB UN 1889 od 5. oktobra 2009. godine (S/RES/1889) koja poziva generalnog sekretara UN da izradi strategiju za povećanje učešća žena u političkim misijama, misijama za izgradnju i održavanje mira UN;

4) Rezolucija SB UN 1960 od 16. decembra 2010. godine (S/RES/1960) koja podstiče države članice da koriste materijal UN zasnovan na scenarijima za obuku mirovnih snaga;

5) Rezolucija SB UN 2106 od 24. juna 2013. godine (S/RES/2106) koja poziva generalnog sekretara UN da osigura sveobuhvatnu rodnu obuku za mirovno i civilno osoblje i poziva da predviđene obuke uzmu u obzir potrebe dece;

6) Rezolucija SB UN 2122 od 18. oktobra 2013. godine (S/RES/2122) koja poziva zemlje koje šalju trupe da obezbede adekvatnu obuku o rodnoj perspektivi za vojno i policijsko osoblje;

7) Rezolucija SB UN 2242 od 13. oktobra 2015. godine (S/RES/2242) koja, zbog kontinuiranih optužbi za seksualnu eksploataciju i zlostavljanje, poziva države koje učestvuju u mirovnim operacijama da obezbede sveobuhvatnu preduputnu obuku o seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju i da vrše proveru svog osoblja;

8) Rezolucija SB UN 2467 od 23. aprila 2019. godine (S/RES/2467) koja poziva na obuku pre raspoređivanja i na obuku u misiji vojnih i policijskih kontingenata o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju i podstiče integraciju tih obuka u procenu spremnosti trupa za učešće u misijama;

9) Rezolucija SB UN 2493 od 29. oktobra 2019. godine (S/RES/2493) koja reafirmiše potrebu zaštite u konfliktnim situacijama i postkonfliktnom oporavku društva i učešće žena u izgradnji mira i bezbednosti, uz podsećanje na obavezu implementacije svih rezolucija, naročito Rezolucije SB UN 2242;

10) Rezolucija SB UN 2538 od 28. avgusta 2020. godine (S/RES/2538) koja zahteva povećanje zastupljenosti žena u mirovnim operacijama. Rezolucijom se pozivaju zemlje da sprovedu adekvatnu obuku, a Sekretarijat UN da obezbedi i ažurira potrebne vodiče i materijale za obuku, uz podršku saradnji država u razmeni iskustava i dobre prakse.

______
11 Spisak međunarodnih dokumenata relevantnih za izradu NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017-2020), nalaze se na linku https://www.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/zakljucak_vlade_o_usvajanju_nap_za_primenu_r_1325_1727333873.pdf pristup, oktobar 2024.

2. Nacionalni pravni okvir

Ustav Republike Srbije12 propisuje da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, kao i da se neposredno primenjuju (član 16. stav 2.).

Pored važećih dokumenata koja su bila relevantna i za izradu NAP (2017-2020)13, zakonodavni okvir za planirane mere i aktivnosti sadržane u NAP (2025-2027), sa stanovišta različitih aspekata bezbednosti, zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti14 čine pre svega Zakon o odbrani15, Zakon o Vojsci Srbije16, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalinim operacijama van granica Republike Srbije17, Zakon o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Republike Srbije18, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi19, Zakon o zabrani diskriminacije20, Zakon o javnom informisanju i medijima21 i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama22.

Takođe, sa stanovišta relevantnog strategijskog okvira, NAP (2025-2027) usklađen je sa Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije23, Strategijom odbrane Republike Srbije24, Strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine25 sa pratećim akcionim planom, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine26 i drugo.

_______
12 "Službeni glasnik RS", br. 98/06 i 115/21.
13 Spisak dokumenata relevantnih za izradu NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017-2020), nalaze se na linku https://www.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/zakljucak_vlade_o_usvajanju_nap_za_primenu_r_1325_1727333873.pdf pristup, oktobar 2024.
14 Tokom izrade NAP, Ustavni sud Republike Srbije 27. juna 2024. godine, pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS, broj 52/21). Sud je obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog Zakona (predmet IUz-85-2021).
15 "Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 88/09 - dr. zakon, 104/09 - dr. zakon, 10/15 i 36/18
16 "Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 101/10 - dr. zakon, 10/15, 88/15 - US, 36/18, 94/19 i 74/21 - US
17 "Službeni glasnik RS", br. 88/09 i 36/18
18 "Službeni glasnik RS", broj 76/23
19 "Službeni glasnik RS", br. 88/09, 95/10 i 36/18
20 "Službeni glasnik RS",br. 22/09 i 52/21
21 "Službeni glasnik RS", broj 92/23
22 "Službeni glasnik RS", broj 87/18
23 "Službeni glasnik RS", broj 94/19
24 "Službeni glasnik RS", broj 94/19
25 "Službeni glasnik RS", broj 103/21
26 "Službeni glasnik RS", broj 47/21

3. Proces izrade Nacionalnog akcionog plana (2025-2027)

Prilikom izrade NAP (2025-2027) u fokusu je bila bezbednost i zaštita žena, naročito u savremenim izazovima, zatim zaštita od diskriminacije i poštovanje principa rodne ravnopravnosti koji predstavljaju osnov ostvarivanja ljudskih prava utvrđen međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija potvrdila. Uključivanje Republike Srbije u proces evropskih integracija podrazumeva da se u ostvarivanju i zaštiti osnovnih ljudskih prava poštuju najviši međunarodni standardi koji proističu iz tih dokumenata. Dosledna primena ovih principa znači da nijedna odluka, mera ili radnja u NAP (2025-2027) ne podstiče i ne dovodi do nepovoljnijeg položaja žena u oblastima prevencije, učešća, zaštite i oporavka.

Izrada NAP (2025-2027) obeležena je visoko participativnim procesom, uz učešće zainteresovanih i relevantnih organa državne uprave, nezavisnih institucija, pojedinaca, kao i uključivanja i učešća organizacija civilnog društva, koje su zajedno dale doprinos izradi, jer kvalitet i delotvornost tog procesa zavise od učešća svih zainteresovanih strana.

Prilikom izrade NAP (2025-2027), vodilo se računa i uzete su u obzir preporuke iz sledećih dokumenata:

1) Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020);

2) Izveštaj o monitoringu sprovođenja NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017-2020), koji je izradila institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom zakonom propisanom nadležnošću i ulogom definisanom u samom akcionom planu;

3) Smernice za izradu NAP (2025-2027) Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020), usvojene na sednici tog tela 17. jula 2023. godine;

4) Analiza stanja o primeni Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji u periodu 2020-2023 godine (pre početka izrade dokumenta prikupljeni su i analizirani podaci od organa javne vlasti).

Tokom izrade NAP (2025-2027), razmatrane su i aktivnosti iz NAP (2017-2020), koje iz različitih razloga nisu realizovane.

Nakon usvajanja završnog Izveštaja Političkog saveta o sprovođenju NAP (2017-2020), stekli su se uslovi za početak izrade novog nacionalnog akcionog plana.

U julu 2023. godine, održana je konstitutivna sednica Političkog saveta o sprovođenju NAP (2025-2027), na kojoj su usvojene smernice za njegovu izradu. Rešenjem ministra odbrane u junu 2023. godine formirana je interresorna Radna grupa za izradu NAP (2025-2027), a u periodu od septembra 2023. godine do aprila 2024. godine realizovani su sastanci i radionice Radne grupe. Radnu grupu činio je 31 član. Pored predstavnika Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za brigu o selu, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, predstavnika Bezbednosno-informativne agencije, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Komesarijata za izbeglice i migracije, Stalne konferencije gradova i opština, Radnu grupu činili su i predstavnici tri organizacije civilnog društva, koje su izabrane na konkursu za izbor civilne organizacije za učešće u Radnoj grupi - Centar za nestalu i zlostavljanu decu, Centar za istraživanje javnih politika i Udruženje "Ženske studije i istraživanja", Novi Sad27. Sastancima Radne grupe prisustvovali su i predstavnici institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a doprinos izradi dali su i pojedinci koji su učestvovali u izradi i prethodnih nacionalnih akcionih planova u Republici Srbiji, kao i lica iz različitih organizacionih jedinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Koordinaciju aktivnosti obavljala je Kancelarija za rodnu ravnopravnost Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane. Dve radionice realizovane su uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji i jedna uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena u Republici Srbiji (UN Women) koja je pružila početnu stručnu podršku za izradu dokumenta.

_______
27 Lista skraćenica nalazi se na 35. strani

4. Struktura Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2025-2027)

U skladu sa preporukama i smernicama, u NAP (2025-2027), postavljeni su ciljevi, mere i aktivnosti. Kao opšti cilj NAP (2025-2027) postavljena je unapređena bezbednost žena u društvu, integralnom primenom Rezolucije 1325 SB UN - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. NAP (2025-2027) sadrži i četiri posebna cilja u okviru kojih su predložene mere i aktivnosti, a odnose se na četiri oblasti - institucionalna tela i akteri, prevencija, participacija, zaštita i oporavak:

Poseban cilj 1: Obezbeđen efikasan, efektivan i kontinuiran rad institucionalnih tela, mehanizama i aktera za sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP

Mera 1.1: Uspostavljeni i unapređeni profesionalni kapaciteti institucionalnih tela, mehanizama i aktera za efikasno sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP na svim nivoima;

Mera 1.2: Povezivanje institucionalnih tela, mehanizama i aktera NAP.

Poseban cilj 2: Osnaženi individualni i kolektivni kapaciteti koji doprinose bezbednosti žena i unapređenju znanja o ulozi žena u izgradnji mira, postkonfliktnom oporavku i vanrednim situacijama

Mera 2.1: Kontinuirana edukacija zaposlenih u organima državne uprave i lokalne samouprave o bezbednosti žena, Rezoluciji 1325 SB UN i NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN;

Mera 2.2: Promocija primene Rezolucije SB UN 1325 i Agende "Žene, mir i bezbednost";

Mera 2.3: Prevencija i kontrola zloupotrebe vatrenog oružja u legalnom i nelegalnom posedu.

Poseban cilj 3: Unapređen položaj žena u sistemu bezbednosti i njihovo veće učešće u odlučivanju u svim aspektima zaštite mira i bezbednosti

Mera 3.1: Jačanje mehanizama za zapošljavanje, zadržavanje i učestvovanje žena u sistemu bezbednosti;

Mera 3.2: Jačanje kapaciteta različitih aktera u društvenoj zajednici za doprinos unapređenju bezbednosti žena.

Poseban cilj 4: Unapređena zaštita, pristup pravdi i oporavak žena žrtava nasilja u konfliktu, postkonfliktnom oporavku i vanrednim situacijama

Mera 4.1: Unapređenje kapaciteta za pružanje zaštite, pristupa pravdi i oporavka žena žrtava rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, posebno migrantkinja, azilantkinja i izbeglih i prognanih lica;

Mera 4.2:Unapređenje prevencije i mera zaštite učesnica vojnih i civilnih misija;

Mera 4.3: Unapređenje odgovora lokalne zajednice na bezbednost žena u vanrednim situacijama.

Vrednovanje sprovođenja NAP planirano je na kraju realizacije. U međuvremenu, potrebno je raditi na praćenju realizacije aktivnosti pomoću izveštavanja od strane relevantnih institucija i organizacija koje su određene kao realizatori aktivnosti ovim planom.

U NAP (2025-2027) je planirana sledeća struktura za realizaciju i praćenje:

1) Politički savet za sprovođenje NAP kao najviše političko telo, koje čine državni sekretari, pomoćnici ministara i drugi visoki zvaničnici;

2) Operativno telo-godišnje izveštaje o realizaciji NAP za organe iz sistema bezbedosti (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnu agenciju, Ministarstvo spoljnih poslova, Upravu za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i Upravu carine Ministarstva finansija) prikupljaće Ministarstvo odbrane. Izveštaje od ostalih organa uključenih u realizaciju NAP prikupljaće Ministarstvo odbrane uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost28, a saradnju i podršku u tom procesu ponudila je Stalna Konferencija gradova i opština;

3) Funkciju nadzora obavljaće Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije;

4) Analitičke grupe i istraživački timovi - tela obrazovana radi obavljanja funkcije planiranja i praćenja realizacije aktivnosti, kao i izveštavanja o rezultatima sprovođenja NAP - ovu funkciju bi trebalo da obavljaju imenovani pojedinci, tj. kontakt osobeza sprovođenje NAP, koje mogu biti već imenovane kao koordinatori za rodnu ravnopravnost, ili druga lica, uz dopunsku edukaciju o Rezoluciji 1325 SB UN;

5) Mehanizam "osobe od poverenja", odnosno "kolega za podršku"29 jesu lica koja pružaju primarnu kolegijalnu pomoć, čiji mandat i funkcionisanje se regulišu posebnim internim aktima i čiju je funkciju potrebno dodatno osnaživati permanentnom edukacijom i razmenom dobrih praksi;

6) Savetnik30 za sprovođenje NAP jeste mehanizam u okviru pojedinih ministarstava koji pripadaju organima sistema bezbednosti koji se stara o stvaranju potrebnih preduslova za realizaciju ciljeva ovog plana.31

Analitičke grupe i/ili istraživački timovi i/ili kontakt osobe za sprovođenje NAP, kao i drugi organi nadležni za sprovođenje mera i aktivnosti u NAP sačinjavaju godišnje izveštaje o realizaciji aktivnosti NAP. Operativno telo za sprovođenje NAP godišnji izveštaj podnosi Političkom savetu, a ovo telo izveštaj podnosi Vladi Republike Srbije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni organi, u okviru utvrđenih zakonskih ovlašćenja, mogu nadgledati ispunjavanje ciljeva definisanih u NAP. Takođe, nezavisan monitoring vrši javnost u celini, kojoj treba pružiti informacije o fazama i rezultatima sprovođenja NAP.

Finansijska sredstva za sprovođenje NAP predviđena su za sve budžetske korisnike koji učestvuju u realizaciji NAP, u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 92/23 i 79/24). Potrebna sredstva za realizaciju NAP za 2026. i 2027. godinu biće planirana u okviru limita koje za budžetske korinsike - nosioce aktivnosti i partnere, odredi Ministarstvo finansija.

_______
28 Imajući u vidu da Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u trenutku donošenja NAP nije formirano, dopisom ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjane Macure upućenog Ministarstvu odbrane, broj 337-00-5/2024 od 5. decembra 2024. godine, navedeno je da taj kabinet, sem ostalog, obavlja i pojedine poslove koji se odnose na koordinaciju aktivnosti iz navedene oblasti.
29 Termini koji se koriste u ovom NAP izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.
30 Isto
31 Lica imenovana u strukturama za realizaciju i praćenje NAP (2025-2027) obavljaće navedene poslove u okviru svojih redovnih poslova, bez dodatne naknade iz sredstava Budžeta RS

IV TABELA AKCIONOG PLANA

Tabelu Akcionog plana možete pogledati OVDE

 

Lista skraćenica:

APV - Autonomna Pokrajina Vojvodina

BIA - Bezbednosno-informativna agencija

EU - Evropska unija

JLS - Jedinice lokalne samouprave

KTRR - Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

KMRR - Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena

MBPD - Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

MDULS - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MEI - Ministarstvo za evropske integracije

MIT - Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MZ - Ministarstvo zdravlja

MZŽS - Ministarstvo zaštite životne sredine

MLJMPDD - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MnOp - Multinacionalne operacije

MO - Ministarstvo odbrane

MO i VS - Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

MP - Ministarstvo pravde

MP-UIKS - Ministarstvo pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

MRZBSP - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MSP - Ministarstvo spoljnih poslova

MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslova

MF - Ministarstvo finansija

MF-UC - Ministarstvo finansija - Uprava carina

NAJU - Nacionalna akademija za javnu upravu

NAP - Nacionalni akcioni plan

OEBS - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

OCD - Organizacije civilnog društva

PZR - Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Rezolucija SB UN 1325 - Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 - Žene, mir i bezbednost

RS - Republika Srbija

SB UN - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

SKGO - Stalna konferencija gradova i opština

S/RES - Rezolucija

UIKS - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

UN - Ujedinjene nacije

UNDP - Program Ujedinjenih nacija za razvoj (engl. United Nations Development Programme)

UNHCR - Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice

UN WOMEN - Agencija Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (United Nationis Development Fund for Women)

UC - Uprava carina

CŽSN - Centar za žrtve seksualnog nasilja