UREDBAO SPREMNOSTI NA RIZIKE U ELEKTROENERGETSKOM SEKTORU("Sl. glasnik RS", br. 42/2025) |
Ovom uredbom bliže se uređuje procedura usvajanja Plana spremnosti na rizike, sadržina Plana spremnosti na rizike, sadržina obrasca Plana spremnosti na rizike, način određivanja pravične naknade za isporučenu električnu energiju u međunarodnoj saradnji, način izrade i sadržaj izveštaja o naknadnoj evaluaciji krize, kao i pravila za saradnju između ugovornih strana Energetske zajednice (u daljem tekstu: Ugovorne strane) i susednih država radi sprečavanja, spremnosti da se odupru i upravljanja elektroenergetskim krizama u duhu solidarnosti i transparentnosti i uz potpuno uvažavanje konkurentnosti unutrašnjeg tržišta električne energije.
Izrazi koji se koriste u ovoj uredbi propisani su u zakonu kojim se uređuje oblast energetike.
Procena kratkoročne i sezonske adekvatnosti
Procena sezonske i kratkoročne adekvatnosti, tj. adekvatnosti za sedam dana unapred do adekvatnosti za dan unapred, sprovode se u skladu sa metodologijom za procenu kratkoročne i sezonske adekvatnosti koju izrađuje ENTSO za električnu energiju (u daljem tekstu: ENTSO-E).
Procena adekvatnosti iz stava 1. ovog člana uključuje najmanje sledeće:
(a) neizvesnost povezanu sa faktorima kao što su verovatnoća ispada elementa prenosnog sistema, verovatnoću neplaniranih ispada elektrana, uticaj/nastanak vremenskih nepogoda, promenljivu potrošnju, posebno maksimume potrošnje zavisne od vremenskih uslova i varijabilnosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora;
(b) verovatnoću nastanka elektroenergetske krize;
(v) verovatnoću nastanka istovremene elektroenergetske krize.
Procena adekvatnosti na nacionalnom ili regionalnom nivou se sprovodi u skladu sa metodologijom iz stava 1. ovog člana.
Procene zimske adekvatnosti se objavljuju najkasnije do 1. decembra, a letnje adekvatnosti do 1. juna tekuće godine.
Regionalne procene adekvatnosti za sedam dana unapred do dana unapred sprovodi Regionalni koordinacioni centar.
Procedura usvajanja Plana spremnosti na rizike
Na osnovu regionalnih i nacionalnih elektroenergetskih kriznih scenarija, Ministarstvo nadležno za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) izrađuje Nacrt plana spremnosti na rizike (u daljem tekstu: Nacrt plana) nakon sprovedenih konsultacija sa operatorom prenosnog sistema, operatorom distributivnog sistema, relevantnim proizvođačima električne energije, ili njihovim telima za trgovinu, energetskim subjektima u oblasti električne energije i prirodnog gasa, i relevantnim organizacijama koje zastupaju interese industrijskih i neindustrijskih kupaca električne energije, snabdevačima, nadležnim državnim organima, Agencijom za energetiku i krajnjim kupcima.
Elektroenergetski krizni scenariji iz stava 1. ovog člana utvrđuju se u skladu sa metodologijom ENTSO-E za utvrđivanje regionalnih elektroenergetskih kriznih scenarija, kojom su obuhvaćeni i scenariji na nacionalnom nivou.
Nacrt plana, pre usvajanja, Ministarstvo dostavlja na konsultacije drugim nadležnim organima država u regionu, i tamo gde nisu u istom regionu, nadležnim organima država s kojima su prenosni sistemi direktno povezani, kao i Koordinacionoj grupi za sigurnost snabdevanja, koji nakon razmatranja dostavljenog Nacrt plana mogu u roku od šest meseci od dana prijema Nacrta plana dostaviti svoje preporuke.
Ministarstvo nakon završenih aktivnosti iz stava 3. ovog člana priprema predlog Plana uzimajući u obzir dobijene preporuke i rezultate konsultacija sa organima iz st. 1. i 3. ovog člana i predlaže Vladi njegovo usvajanje.
Nakon usvajanja Plana spremnosti na rizike, Ministarstvo taj plan bez odlaganja dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice.
Sekretarijat Energetske zajednice, nakon konsultacije sa Koordinacionom grupom za sigurnost snabdevanja, donosi neobavezujuće mišljenje sa detaljnim obrazloženjem i preporukom da Ministarstvo preispita Plan spremnosti na rizike u slučaju da Plan:
(a) nije efikasan za ublažavanje rizika identifikovanih u elektroenergetskim kriznim scenarijima;
(b) nije u skladu sa identifikovanim elektroenergetskim kriznim scenarijima ili sa Planom spremnosti na rizike druge Ugovorne strane;
(v) ne obuhvata nacionalne mere, regionalne mere i gde je to primenljivo, bilateralne mere u skladu sa članom 5. ove uredbe i nije usklađen sa tržišnim pravilima iz člana 11j Zakona o energetici (u daljem tekstu Zakona);
(g) postavlja mere koje bi mogle da ugroze sigurnost snabdevanja električnom energijom drugih Ugovornih strana;
(d) neopravdano narušava konkurenciju ili efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta; ili
(đ) nije u skladu sa odredbama ove uredbe ili drugim odredbama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.
U roku od tri meseca od prijema mišljenja iz stava 6. ovog člana, Ministarstvo je dužno da razmotri dostavljeno mišljenje i obavesti Sekretarijat Energetske zajednice o izmenjenom Planu spremnosti na rizike ili o razlozima zbog kojih ne prihvata preporuke.
U slučaju da Ministarstvo uloži prigovor na preporuku Sekretarijata Energetske zajednice i da se konačni stav Ministarstva razlikuje od detaljnih razloga Sekretarijata Energetske zajednice, Ministarstvo je dužno da Sekretarijatu Energetske zajednice dostavi razloge za svoj stav u roku od dva meseca od prijema detaljnih razloga nadležnog tela saglasno obavezama koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.
Sadržina Plana spremnosti na rizike i Obrazac za Plan spremnosti na rizike
Plan spremnosti na rizike utvrđuje sve nacionalne mere koje se planiraju ili preduzimaju u cilju sprečavanja nastanka rizika, pripreme za elektroenergetsku krizu i njeno ublažavanje, identifikovanih u skladu sa članom 11v Zakona.
Plan spremnosti na rizike sadrži najmanje:
(a) kratak pregled elektroenergetskih kriznih scenarija;
(b) uloge i odgovornosti nadležnog organa i opis koji su poslovi, ako ih ima, delegirani drugim organima;
(v) opis nacionalnih mera za sprečavanje nastanka ili pripremu za identifikovane rizike;
(g) određivanje nacionalnog kriznog koordinatora i utvrđivanje njegovih zadataka;
(d) detaljne procedure koje treba slediti u elektroenergetskim krizama, uključujući odgovarajuće šeme o tokovima informacija;
(đ) doprinos tržišnih mera u suočavanju sa elektroenergetskom krizom, posebno mere na strani potražnje i ponude;
(e) moguće netržišne mere koje se primenjuju u elektroenergetskim krizama, navodeći posebno okolnosti u kojima se mere aktiviraju, uslove i procedure za njihovu primenu i usklađenost sa zakonskim zahtevima, vodeći računa o regionalnim i bilateralnim merama;
(ž) okvir za ograničenje isporuke električne energije, određujući okolnosti u kojima se obustavlja isporuka vodeći računa o javnoj i ličnoj bezbednosti, preciziranje koje kategorije korisnika električne energije, u skladu sa nacionalnim zakonom, imaju pravo na posebnu zaštitu od obustave isporuke, opravdavajući potrebu za takvom zaštitom i preciziranje kako operatori prenosnog sistema i operatori distributivnih sistema uključenih država treba da smanje potrošnju;
(z) mehanizme koji se koriste za informisanje javnosti o energetskim krizama;
(i) nacionalne mere neophodne za sprovođenje regionalnih i gde je to primenljivo, bilateralnih mera;
(j) informacije o povezanim i neophodnim planovima za razvoj mreže kojim se doprinosi prevazilaženju posledica identifikovanih elektroenergetskih kriznih scenarija.
Nacionalne mere iz stava 1. ovog člana u potpunosti uzimaju u obzir regionalne i gde je to primenljivo, bilateralne mere i njima se ne ugrožava operativna sigurnost prenosnog sistema, kao i sigurnost snabdevanja električnom energijom drugih država.
Pored nacionalnih mera iz stava 3. ovog člana, Plan spremnosti na rizike uključuje regionalne i gde je to primenljivo, bilateralne mere kako bi se obezbedilo da se energetske krize sa prekograničnim uticajem na pravilan način spreče ili da se njima na najbolji način upravlja.
Unutar određenog regiona, dogovaraju se regionalne mere između susednih država koje imaju tehničku mogućnost da jedna drugoj pružaju pomoć.
Bilateralne mere se dogovaraju između država koje su direktno povezane, ali se ne nalaze u istom regionu. Ugovorne strane obezbeđuju doslednost između regionalnih i bilateralnih mera.
Regionalne i bilateralne mere obuhvataju najmanje:
(a) određivanje kriznog koordinatora;
(b) mehanizme za razmenu informacija i saradnju;
(v) koordinisane mere za ublažavanje uticaja elektroenergetske krize, uključujući i slučajeve istovremenih elektroenergetskih kriza;
(g) procedure za sprovođenje godišnjih ili dvogodišnjih testiranja Planova spremnosti na rizike;
(d) pokretačke mehanizme netržišnih mera, kada su iscrpljene sve mogućnosti koje proizilaze iz tržišnih mera ili kada tržišne mere nisu dovoljne da spreče dalje pogoršanje situacije snabdevanja električnom energijom.
Ministarstvo dogovara regionalne i bilateralne mere koje se uključuju u Plan spremnosti na rizike nakon konsultacija sa relevantnim regionalnim koordinacionim centrima. Najmanje osam meseci pre isteka roka za usvajanje ili ažuriranje Plana spremnosti na rizike, Ministarstvo izveštava Koordinacionu grupu za sigurnost snabdevanja o postignutim sporazumima, saglasno obavezama koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.
U slučaju da Ugovorne strane ne postignu sporazum, Ministarstvo i drugi nadležni organi Ugovornih strana obaveštavaju Sekretarijat Energetske zajednice o razlozima takvog neslaganja, koje u tom slučaju predlaže mere, uključujući mehanizam saradnje između Ugovornih strana za zaključivanje sporazuma o regionalnim i bilateralnim merama.
Uz uključivanje zainteresovanih strana, Ministarstvo periodično ispituje efikasnost procedura razvijenih u Planovima spremnosti na rizike radi sprečavanja elektroenergetskih kriza i sprovodi jednom u dve godine simulacije elektroenergetskih kriza, konkretno preispitujući te mehanizme.
Obrazac za Plan spremnosti na rizike, je odštanpan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Način određivanja pravične naknade za isporučenu električnu energiju u međunarodnoj saradnji
Ugovorne strane kada raspolažu tehničkim mogućnostima ponudiće jedna drugoj pomoć u duhu solidarnosti i u cilju sprečavanja elektroenergetskih kriza ili upravljanja njima, saglasno članu 11e stav 1. Zakona.
Ugovorna strana koja daje i ugovorna strana koja prima pomoć se dogovaraju pre pružanja te pomoći, sa ciljem zaštite javne i lične bezbednosti, o regionalnim ili bilateralnim merama po sopstvenom izboru kako bi električnu energiju isporučile na koordinisan način, odnosno dogovaraju se o neophodnim tehničkim, pravnim i finansijskim aranžmanima za sprovođenje tih mera.
Aranžmani iz stava 2. ovog člana, između ostalog, određuju maksimalnu količinu električne energije koja bi se mogla isporučiti na regionalnom ili bilateralnom nivou, okolnosti koje treba da nastupe, a koje predstavljaju okidač za bilo kakvu pomoć, obustavu pomoći, način na koji se električna energija isporučuje i odredbe o pravičnoj naknadi.
Pomoć podleže prethodnom sporazumu između Ugovornih strana u pogledu pravične naknade, što obuhvata najmanje:
(a) troškove električne energije isporučene na područje države koja traži pomoć i povezane troškove prenosa i
(b) sve druge razumne troškove koji su nastali u državi koja pruža pomoć, uključujući naknadu za pomoć koja je pripremljena, ali nije aktivirana, kao i sve troškove koji proističu iz sudskih postupaka, arbitražnih postupaka ili sličnih postupaka i poravnanja.
Pravična naknada obuhvata pored ostalog, sve razumne troškove koje Ugovorna strana mora da plati zbog obaveze plaćanja naknade na osnovu osnovnih prava zagarantovanih zakonom Energetske zajednice i saglasno obavezama koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora i ostale opravdane troškove nastale plaćanjem naknade u skladu sa nacionalnim pravima o naknadi troškova.
Ugovorna strana koja traži pomoć odmah plaća, ili obezbeđuje blagovremenu isplatu pravične naknade Ugovornoj strani koja pruža pomoć.
Način izrade i sadržaj Izveštaja o naknadnoj evaluaciji krize
Najkasnije tri meseca nakon završetka elektroenergetske krize, a nakon konsultacija sa Agencijom za energetiku i krajnjim kupcima, Ministarstvo izrađuje Izveštaj o naknadnoj evaluaciji krize koji sadrži sledeće:
(a) opis događaja koji je pokrenuo elektroenergetsku krizu;
(b) opis svih preduzetih preventivnih, pripremnih i ublažavajućih mera i procena njihove proporcionalnosti i efikasnosti;
(v) procenu prekograničnog uticaja preduzetih mera;
(g) izveštaj o pomoći koja se pripremala ili pružila susednim državama, odnosno pomoć koja je primljena od susednih država, a nezavisno da li je pomoć pružena ili primljena od susednih i trećih država;
(d) ekonomski uticaj elektroenergetske krize i uticaj preduzetih mera na elektroenergetski sektor u meri u kojoj to dozvoljavaju podaci dostupni u vreme procene, posebno količina energije koja nije isporučena i nivo ograničenje isporuke električne energije po zahtevu (uključujući poređenje između stepena dobrovoljne i prinudne obustave isporuke električne energije);
(đ) razloge koji opravdavaju primenu bilo kakvih netržišnih mera;
(e) sva moguća poboljšanja ili predložena poboljšanja Plana spremnosti na rizike;
(ž) pregled mogućih poboljšanja u razvoju mreže u slučajevima kada je nedovoljan razvoj mreže prouzrokovao ili doprineo energetskoj krizi.
Rezultate evaluacije treba uzeti u obzir prilikom ažuriranja planova spremnosti na rizike.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZAC ZA PLAN SPREMNOSTI NA RIZIKE
Sledeći obrazac se popunjava na srpskom i engleskom jeziku.
Opšte informacije:
- Naziv nadležnog organa odgovornog za izradu ovog Plana,
- Ugovorne strane u regionu
1. REZIME SCENARIJA ELEKTROENERGETSKE KRIZE
Ukratko opisati elektroenergetske krizne scenarije identifikovane na regionalnom i nacionalnom nivou u skladu sa članom 11 v Zakona, uključujući opis primenjenih pretpostavki.
2. ULOGE I ODGOVORNOSTI NADLEŽNOG ORGANA
Definisati uloge i odgovornosti Ministarstva i organa kojima su delegirani poslovi.
Opisati koji su zadaci, ako ih ima, delegirani drugim organima.
3. POSTUPCI I MERE U ELEKTROENERGETSKOJ KRIZI
3.1. Nacionalne procedure i mere
(a) Opisati procedure koje treba da se poštuju u slučajevima elektroenergetske krize, uključujući odgovarajuće šeme o tokovima informacija;
(b) Opisati mere za sprečavanje identifikovanih rizika ;
(v) Opisati mere za ublažavanje elektroenergetske krize, posebno mere na strani potrošnje i ponude, uz naznaku u kojim okolnostima takve mere mogu da se koriste, a posebno pokretače svake mere. Kada se razmatraju netržišne mere, one moraju da budu propisno opravdane u skladu sa članom 11ž Zakona i moraju da budu u skladu sa regionalnim i, gde je to primenljivo, bilateralnim merama;
(g) Prikazati okvir za ograničenje isporuke električne energije i odrediti pod kojim okolnostima se obavlja isporuka. Navesti u pogledu javne i lične bezbednosti koje kategorije korisnika električne energije imaju pravo na posebnu zaštitu od obustave isporuke i obrazložiti potrebu za takvom zaštitom. Navesti kako operator prenosnog sistema i operator distributivnog sistema treba da deluju da bi smanjili potrošnju;
(d) Opisati mehanizme koji se koriste za informisanje javnosti o elektroenergetskoj krizi.
3.2. Regionalne i bilateralne procedure i mere
(a) Opisati dogovorene mehanizme za saradnju unutar regiona i za obezbeđivanje odgovarajuće koordinacije pre i tokom elektroenergetske krize, uključujući procedure za donošenje odluke za odgovarajuću reakciju na regionalnom nivou;
(b) Opisati sve regionalne i bilateralne mere koje su dogovorene, uključujući sve neophodne tehničke, pravne i finansijske aranžmane za sprovođenje tih mera. Prilikom opisivanja takvih aranžmana, navesti, između ostalog, informacije o maksimalnim količinama električne energije koje se mogu isporučiti na regionalnom ili bilateralnom nivou, pokretačkim mehanizmima za pružanje pomoći i mogućnostima da se zatraži obustava isporuke, kako se električna energija isporučuje, kao i o odredbama o pravičnoj naknadi troškova. Opisati nacionalne mere neophodne za sprovođenje dogovorenih regionalnih i bilateralnih mera;
(c) Opisati postojeće mehanizme za saradnju i koordinaciju aktivnosti, pre i tokom elektroenergetske krize, sa drugim Ugovornim stranama van regiona, kao i sa trećim zemljama unutar relevantnog sinhronog područja.
4. KRIZNI KOORDINATOR
Navesti i definisati ulogu kriznog koordinatora. Navesti kontakt podatke.
5. KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA
U skladu sa stavom 1. člana 4. ove uredbe, opisati mehanizme koji su korišćeni, kao i rezultate sprovedenih konsultacija za izradu ovog plana sa:
(a) relevantnim energetskim subjektima u oblasti električne energije i prirodnog gasa,
(b) relevantnim organizacijama koje zastupaju interese neindustrijskih kupaca električne energije;
(v) relevantnim organizacijama koje zastupaju interese industrijskih kupaca električne energije;
(g) Agencijom;
(d) operatorom prenosnog sistema;
(đ) operatorom distributivnog sistema.
6. TESTIRANJE REAKCIJE U HITNIM SLUČAJEVIMA
(a) Navesti kalendar za periodične, jednom u dve godine regionalne (i, ako je to primenljivo, i nacionalne) simulacije reagovanja u realnom vremenu na elektroenergetske krize;
(b) Navesti dogovorene procedure i uključene aktere.
Za ažuriranja Plana: ukratko opisati testove sprovedene od usvajanja poslednjeg Plana i glavne rezultate. Navesti koje mere su usvojene kao rezultat tih testova.