UREDBAO POSTUPANJU U SLUČAJU POREMEĆAJA U RADU I PONOVNOM USPOSTAVLJANJU ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA("Sl. glasnik RS", br. 46/2025) |
Ovom uredbom bliže se uređuju zahtevi za: upravljanjem od strane operatora prenosnog sistema električne energije (u daljem tekstu: OPS) poremećenim radom, stanjima raspada sistema i stanjima ponovnog uspostavljanja sistema, međunarodnu koordinaciju rada sistema u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama u uslovima poremećenog rada, raspada sistema i stanja ponovnog uspostavljanja sistema, simulacije i ispitivanja za obezbeđivanje pouzdanog, efikasnog i brzog ponovnog uspostavljanja međusobno povezanih prenosnih sistema u normalni rad, iz poremećenog rada ili raspada sistema i alate i infrastrukturu potrebnu za obezbeđivanje pouzdanog, efikasnog i brzog ponovnog uspostavljanja međusobno povezanih prenosnih sistema u normalni rad, iz poremećenog rada ili raspada sistema, a sve u cilju održavanja operativne sigurnosti, sprečavanja širenja ili pogoršanja incidenata radi izbegavanja velikih poremećaja i stanja raspada sistema kao i radi omogućavanja efikasnog i brzog ponovnog uspostavljanja elektroenergetskog sistema iz poremećenog rada ili stanja raspada sistema.
Ova uredba se primenjuje na:
1) OPS;
2) operatora distributivnog sistema električne energije (u daljem tekstu: ODS);
3) značajne korisnike elektroenergetske mreže (u daljem tekstu: ZKM);
4) pružaoce usluge odbrane sistema;
5) pružaoce usluge ponovnog uspostavljanja sistema;
6) balansno odgovorne strane;
7) pružaoce usluge balansiranja sistema;
8) nominovanog operatora tržišta električne energije (u daljem tekstu: NEMO);
9) ostale subjekte određene za izvršavanje tržišnih aktivnosti u skladu sa propisima kojim se uređuje raspodela prenosnih kapaciteta i upravljanje zagušenjima i raspodela prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima;
10) sledeće ZKM:
(1) postojeće i nove proizvodne elektroenergetske module tipa C i D u skladu sa članom 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica ("Službeni glasnik RS", broj 95/22);
(2) postojeće i nove proizvodne module tipa B u skladu sa članom 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica ako su označeni kao ZKM u skladu sa članom 10. stav 4. i članom 22. stav 4. ove uredbe;
(3) postojeće i nove elektroenergetske objekte (u daljem tekstu: EEO) kupca priključena na prenosni sistem;
(4) postojeće i nove zatvorene distributivne sisteme priključene na prenosni sistem;
(5) pružaoce redispečinga proizvodnih modula ili EEO kupca koji učestvuje u agregiranju i pružaoce rezerve kapaciteta u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije;
(6) postojeće i nove sisteme za prenos jednosmernom strujom visokog napona (u daljem tekstu: JSVN) i jednosmerno priključene module elektroenergetskog parka u skladu sa članom 4. stav 1. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona ("Službeni glasnik RS", broj 104/22).
11) postojeće i nove proizvodne elektroenergetske module tipa A, u skladu sa članom 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, na postojeće i nove proizvodne elektroenergetske module tipa B osim onih iz stava 1. tačka 10) podtačka (2) ovog člana, kao i na postojeće i nove EEO kupca, zatvorene distributivne sisteme i treće strane koje pružaju upravljanje potrošnjom, ako su potvrđeni kao pružaoci usluge odbrane sistema ili pružaoci usluge ponovnog uspostavljanja sistema u skladu sa članom 4. stav 4. ove uredbe. Proizvodni elektroenergetski moduli, EEO kupca i zatvoreni distributivni sistemi koji pružaju upravljanje potrošnjom mogu direktno ispunjavati zahteve ove uredbe ili indirektno preko treće strane, pod uslovima određenim u skladu sa članom 4. stav 4. ove uredbe;
12) uređaje za skladištenje energije ZKM, pružaoca usluge odbrane sistema ili pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema koji se upotrebljavaju za balansiranje sistema, pod uslovom da su određeni kao takvi u planovima odbrane sistema, planovima ponovnog uspostavljanja sistema ili relevantnim ugovorima o pružanju usluge;
13) regionalne koordinacione centre (u daljem tekstu: RKC).
Pojedini izrazi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) ZKM visokog prioriteta je ZKM na kojeg se primenjuju posebni uslovi za isključenje i ponovno stavljanje pod napon;
2) lider frekvencije je OPS koji je određen i odgovoran za upravljanje frekvencijom sistema unutar sinhronizovane podoblasti ili sinhrone oblasti radi vraćanja frekvencije sistema na nivo nominalne frekvencije;
3) lider resinhronizacije je OPS koji je određen i odgovoran za ponovnu sinhronizaciju dve sinhronizovane podoblasti;
4) neto potrošnja je neto vrednost aktivne snage u određenoj tački sistema, izračunata kao potrošnja minus proizvodnja, izražena u kilovatima (kW) ili megavatima (MW), u određenom trenutku, ili kao prosečna vrednost u određenom vremenskom intervalu;
5) plan ponovnog uspostavljanja sistema su sve tehničke i organizacione mere neophodne za ponovno uspostavljanje normalnog rada sistema;
6) ponovno stavljanje pod napon je ponovno uključenje proizvodnje i potrošnje kako bi se isključeni delovi sistema ponovo stavili pod napon;
7) pružalac usluge odbrane sistema je pravno lice sa zakonskom ili ugovornom obavezom da pruži uslugu koja doprinosi jednoj ili više mera plana odbrane sistema;
8) pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema je pravno lice sa zakonskom ili ugovornom obavezom da pruži uslugu koja doprinosi jednoj ili više mera plana ponovnog uspostavljanja sistema;
9) resinhronizacija je sinhronizacija i ponovno spajanje dve sinhronizovane podoblasti u tački resinhronizacije;
10) sinhronizovana podoblast je deo sinhrone oblasti koju čine međusobno povezani OPS sa zajedničkom frekvencijom sistema, a koji nije sinhronizovan sa ostatkom sinhrone oblasti;
11) strategija za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole je strategija u kojoj je za ponovno stavljanje pod napon delova OPS sistema neophodna pomoć drugih OPS;
12) strategija za ponovno stavljanje pod napon odozdo prema gore je strategija u kojoj se deo OPS sistema može ponovo staviti pod napon bez pomoći ostalih OPS;
13) tačka resinhronizacije je uređaj koji se koristi za povezivanje dve sinhronizovane podoblasti, obično prekidač.
Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), nadležni subjekti i operatori sistema dužni su da:
1) primenjuju principe proporcionalnosti i nediskriminacije;
2) obezbeđuju transparentnost;
3) primenjuju princip optimizacije između najveće ukupne efikasnosti i najmanjih ukupnih troškova za sve uključene strane;
4) obezbeđuju da OPS u najvećoj meri koristi mehanizme zasnovane na tržištu radi obezbeđivanja sigurnosti i stabilnosti mreže;
5) pridržavaju se tehničkih, pravnih i bezbednosnih ograničenja, kao i ograničenja lične zaštite;
6) uvažavaju odgovornost OPS za održavanje sigurnosti sistema, uključujući zahteve koji su utvrđeni Zakonom o energetici (u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima;
7) savetuju se sa ODS uzimajući u obzir moguće uticaje na distributivni sistem;
8) uzimaju u obzir evropske standarde i tehničke specifikacije.
OPS je dužan da, u skladu sa Zakonom, Agenciji dostavi radi odobrenja predloge koji se odnose na:
1) uslove za rad pružaoca usluge odbrane sistema na osnovu ugovora iz stava 4. ovog člana;
2) uslove za rad pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema na osnovu ugovora iz stava 4. ovog člana;
3) listu ZKM koji su u svojim EEO dužni da primene mere koje proizlaze iz Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca ("Službeni glasnik RS", broj 104/22) i Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu JSVN, kao i listu mera koje je odredio OPS u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 3) i članom 22. stav 4. tačka 3) ove uredbe koje su dužni da primene ZKM;
4) listu ZKM visokog prioriteta iz člana 10. stav 4. tačka 4) i člana 22. stav 4. tačka 4) ove uredbe ili principa koji se primenjuju za njihovo uvrštavanje na listu, kao i listu uslova za njihovo isključenje i ponovno stavljanje pod napon;
5) pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti u skladu sa članom 35. stav 1. ove uredbe;
6) posebna pravila za obračun balansnih odstupanja i obračun energije balansnih odstupanja u slučaju obustave tržišnih aktivnosti, u skladu sa članom 38. stav 1. ove uredbe;
7) plan ispitivanja u skladu sa članom 42. stav 2. ove uredbe.
Agencija je dužna da o predlozima iz stava 2. ovog člana odluči u roku od šest meseci od dana dostavljanja od strane OPS.
Uslovi za rad pružaoca usluge odbrane sistema i pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema, određuju se pravilima o radu prenosnog sistema ili na osnovu ugovora.
U slučaju da se uslovi za rad pružaoca usluge odbrane sistema i pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema određuju ugovorom OPS je dužan da izradi predlog uslova kojim se utvrđuju karakteristike usluge koju će se pružiti, mogućnost i uslove za agregiranje, a za pružaoce usluga ponovnog uspostavljanja sistema i ciljnu geografsku raspodelu izvora električne energije sa sposobnostima beznaponskog pokretanja i ostrvskog rada.
OPS je dužan da dostavi Agenciji plan odbrane sistema izrađen u skladu sa članom 10. ove uredbe i plan ponovnog uspostavljanja sistema izrađen u skladu sa članom 22. ove uredbe ili najmanje sledeće elemente tih planova:
1) ciljeve plana odbrane sistema i plana ponovnog uspostavljanja sistema, uključujući pojave kojima se treba upravljati ili situacije koje treba rešiti;
2) uslove za aktiviranje mera plana odbrane sistema i plana ponovnog uspostavljanja sistema;
3) obrazloženje svake mere, navodeći na koji način ta mera doprinosi ciljevima plana odbrane sistema i plana ponovnog uspostavljanja sistema i strane odgovorne za sprovođenje tih mera;
4) rokove za primenu mera utvrđene u skladu sa čl. 10. i 22. ove uredbe.
Kada se od OPS zahteva ili mu je dozvoljeno na osnovu ove uredbe da precizira, odredi ili usaglasi zahteve, odredbe, uslove i metodologije koji ne podležu odobrenju iz stava 2. ovog člana može zatražiti prethodno odobrenje Agencije.
Ako OPS smatra da je potrebna izmena dokumenata odobrenih u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, na predloženu izmenu primenjuju se zahtevi iz st. 2. do 5. ovog člana.
Kada OPS predlaže izmenu, može uzeti u obzir opravdana očekivanja, proizvođača, vlasnika EEO kupca i drugih zainteresovanih strana na osnovu prvobitno određenih ili dogovorenih zahteva ili metodologija.
Svaka strana može u vezi sa neizvršavanjem obaveza iz ove uredbe od strane OPS da podnese Agenciji pritužbu po kojoj je Agencija dužna da odluči u roku od dva meseca od prijema pritužbe.
Rok iz stava 10. ovog člana može se produžiti za još dva meseca ako Agencija zatraži dodatne informacije ili uz saglasnost podnosioca pritužbe.
Akt Agencije ne isključuje pravo nezadovoljne stranke da zaštitu prava može ostvariti vansudskim putem ili pred nadležnim sudom.
OPS kada ima obavezu da se savetuje sa zainteresovanim stranama o merama koje utvrđuje pre realnog vremena ili u realnom vremenu primenjuje sledeću proceduru:
1) savetuje se sa stranama sa kojima se zahteva savetovanje u skladu sa ovom uredbom;
2) navodi obrazloženje i svrhu savetovanja i odluke koje treba da donese;
3) prikuplja od strana iz tačke 1) ovog stava sve relevantne informacije i njihove procene;
4) uzima u obzir stavove, situacije i ograničenja zainteresovanih strana;
5) navodi razloge za postupanje ili nepostupanje po stavovima zainteresovanih strana pre nego što donese odluku.
OPS kada ima obavezu da koordinira sa više strana oko zajedničkog izvršavanja skupa mera u realnom vremenu, primenjuje sledeću proceduru:
1) povezuje se sa stranama sa kojima mora da se koordinira u realnom vremenu;
2) navodi obrazloženje i svrhu koordinacije i mera koje treba preduzeti;
3) iznosi početni predlog mera koje treba da preduzme svaka strana;
4) prikuplja od strana iz tačke 1) ovog stava sve relevantne informacije i njihove procene;
5) iznosi konačni predlog mera koje treba da preduzme svaka strana, uzimajući u obzir stavove, situacije i ograničenja tih strana i određuje rok u kome strane mogu da izraze svoje protivljenje merama koje predlaže OPS;
6) kada se zainteresovane strane ne protive sprovođenju mera koje je predložio OPS, svaka strana, uključujući OPS, će izvršiti mere u skladu sa predlogom;
7) kada jedna ili više strana unutar određenog roka odbije meru koju je predložio OPS, OPS će uputiti Agenciji predloženu meru sa obrazloženjem, svrhom predložene mere, procenom i stavom strana na odlučivanje;
8) ako upućivanje Agenciji u realnom vremenu nije moguće, OPS će pokrenuti ekvivalentnu meru koja ima najmanji ili nikakav uticaj na strane koje su odbile da izvrše predloženu meru.
Strana može da odbije izvršenje mera u realnom vremenu koje je predložio OPS u okviru procedure koordinacije iz stava 2. ovog člana, ako obrazloži da bi predložena mera dovela do kršenja jednog ili više tehničkih, pravnih ograničenja, ograničenja u pogledu lične bezbednosti ili zaštite.
OPS je dužan da prilikom izrade svog plana odbrane sistema iz člana 10. ove uredbe i plana ponovnog uspostavljanja sistema iz člana 22. ove uredbe ili prilikom preispitivanja plana odbrane sistema na osnovu člana 49. ove uredbe i plana ponovnog uspostavljanja sistema na osnovu člana 50. ove uredbe obezbedi doslednost sa odgovarajućim merama u planovima OPS unutar svoje sinhrone oblasti i u planovima susednih OPS koji pripadaju drugoj sinhronoj oblasti, uključujući sledeće mere:
1) pomoć i koordinaciju između OPS u poremećenom radu, u skladu sa članom 13. ove uredbe;
2) postupke za upravljanje frekvencijom, u skladu sa čl. 17. i 27. ove uredbe, isključujući uspostavljanje ciljne frekvencije u slučaju strategije za ponovno stavljanje pod napon odozdo prema gore, pre svake resinhronizacije sa međusobno povezanim prenosnim sistemom;
3) postupak za pomoć u pogledu aktivne snage, u skladu sa članom 20. ove uredbe;
4) strategiju za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole, u skladu sa članom 26. ove uredbe.
Procena doslednosti plana odbrane sistema i plana ponovnog uspostavljanja sistema u skladu sa stavom 1. ovog člana obuhvata sledeće zadatke:
1) razmenu informacija i podataka, u vezi sa merama iz stava 1. ovog člana, između OPS i drugih OPS;
2) utvrđivanje neusaglašenosti mera iz stava 1. ovog člana navedenih u planovima uključenih OPS;
3) utvrđivanje mogućih pretnji po operativnu sigurnost u regionu za proračun kapaciteta, koje pretnje uključuju uobičajene kvarove u regionu, koji mogu imati znatan uticaj na prenosne sisteme uključenih OPS;
4) procenu efikasnosti mera iz stava 1. ovog člana, navedenih u planovima odbrane sistema i planovima ponovnog uspostavljanja sistema OPS, za upravljanje mogućim pretnjama iz tačke 3) ovog stava;
5) savetovanje sa RKC radi procene doslednosti mera iz stava 1. ovog člana u celokupnoj sinhronoj oblasti;
6) utvrđivanje mera ublažavanja u slučaju nekompatibilnosti u planovima odbrane sistema i planovima ponovnog uspostavljanja sistema uključenih OPS ili u slučaju nepostojanja mera u planovima odbrane sistema i planovima ponovnog uspostavljanja sistema uključenih OPS.
OPS je dužan da podnese mere iz stava 1. ovog člana RKC, a RKC je dužan da, u roku od tri meseca od dana podnošenja mera, izradi tehnički izveštaj o doslednosti mera na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
OPS će obezbediti dostupnost kvalifikovanih stručnjaka za pomoć RKC u pripremi izveštaja.
RKC će bez odlaganja uputiti izveštaj iz stava 3. ovog člana uključenim OPS, koji će ga podneti Agenciji, Regulatornom odboru Energetske zajednice (u daljem tekstu: ECRB) i Evropskoj asocijaciji operatora prenosnih sistema za električnu energiju (u daljem tekstu: ENTSO-E), u svrhu praćenja primene iz člana 51. ove uredbe.
OPS sa drugim OPS u regionu za proračun kapaciteta će se dogovoriti o pragu iznad kojeg se uticaj mera jednog ili više OPS u poremećenom radu, raspadu sistema i stanju ponovnog uspostavljanja sistema smatra značajnim za ostale OPS unutar regiona za proračun kapaciteta.
OPS i drugi OPS će se savetovati sa zainteresovanim stranama, što uključuje Agenciju, odnosno nadležna tela drugih država članica i ugovornih strana, o predlozima koji podležu odobrenju u skladu sa članom 4. stav 2. tač. 1), 2), 5), 6) i 7) ove uredbe, a javna rasprava može trajati najmanje mesec dana.
Pre podnošenja nacrta predloga OPS će uzeti u obzir stavove zainteresovanih strana iskazane tokom javne rasprave i dati obrazloženje za prihvatanje ili neprihvatanje njihovih stavova, koje se objavljuje pre ili istovremeno sa objavljivanjem predloga.
Troškove koji proizlaze iz obaveza utvrđenih u ovoj uredbi a koje snose operatori sistema procenjuje Agencija i ukoliko se oceni da su razumni, efikasni i srazmerni isti se nadoknađuju iz tarife za pristup sistemu ili na osnovu drugih odgovarajućih mehanizama
Na zahtev Agencije operatori sistema su dužni da dostave informacije neophodne za procenu nastalih troškova u roku od tri meseca od dana prijema zahteva.
Sve poverljive informacije koje su primljene, razmenjene ili prosleđene u skladu sa ovom uredbom predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa st 2, 3. i 4. ovog člana.
Obaveza poslovne tajne primenjuje se na sva lica na koja se primenjuju odredbe ove uredbe.
Poverljive informacije koje lica iz stava 2. ovog člana prime tokom obavljanja svojih dužnosti ne smeju da se otkriju nijednom drugom licu niti telu, osim u slučajevima predviđenim zakonom ili međunarodnim aktima.
Agencija, energetski subjekti ili lica koja primaju poverljive informacije u skladu sa ovom uredbom, mogu da ih koriste samo za potrebe obavljanja svojih dužnosti u skladu sa ovom uredbom.
OPS je dužan da izradi plan odbrane sistema prenosnog sistema (u daljem tekstu: plan odbrane sistema) u dogovoru sa ODS, ZKM, Agencijom, susednim OPS i drugim OPS u svojoj sinhronoj oblasti.
Prilikom izrade plana iz stava 1. ovog člana OPS je dužan da uzme u obzir najmanje sledeće elemente:
1) granične vrednosti radnih veličina određene u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije;
2) ponašanje potrošnje i proizvodnje unutar sinhrone oblasti;
3) posebne potrebe ZKM visokog prioriteta iz stava 4. tačka 4) ovog člana;
4) karakteristike svog prenosnog sistema i distributivnog sistema.
Plan iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) uslove pod kojima se aktivira plan odbrane sistema, u skladu sa članom 12. ove uredbe;
2) naloge za sprovođenje plana odbrane sistema koje će izdati OPS;
3) mere koje su predmet dogovora ili koordinacije sa određenim stranama u realnom vremenu.
Pored sadržaja plana iz stava 3. tač. 1-3. ovog člana Plan odbrane sistema obuhvata:
1) listu mera koje je OPS dužan da sprovede na svojim EEO;
2) listu mera koje je ODS dužan da sprovede na svojim EEO;
3) listu ZKM odgovornih za sprovođenje mera na svojim EEO koje proizilaze iz obaveznih zahteva propisanih Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca i Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona i listu mera koje su dužni da sprovedu ti ZKM;
4) listu ZKM visokog prioriteta i uslove za njihovo isključenje;
5) rokove primene za svaku meru navedenu u planu odbrane sistema;
6) tehničke i organizacione mere iz čl. 14-21. ove uredbe koje uključuju:
(1) planove delovanja sistemskih zaštita i to:
- plan za automatsko delovanje podfrekventne zaštite u skladu sa članom 14. ove uredbe,
- plan za automatsko delovanje nadfrekventne zaštite u skladu sa članom 15. ove uredbe,
- plan za automatsko delovanje zaštite od sloma napona u skladu sa članom 16. ove uredbe;
(2) postupke plana odbrane sistema i to:
- postupak za upravljanje odstupanjem frekvencije u skladu sa članom 17. ove uredbe,
- postupak za upravljanje odstupanjem napona u skladu sa članom 18. ove uredbe,
- postupak za upravljanje tokovima snage u skladu sa članom 19. ove uredbe,
- postupak za pomoć u pogledu aktivne snage u skladu sa članom 20. ove uredbe,
- plan ograničenja isporuke u skladu sa članom 21. ove uredbe.
Mere iz st. 3. i 4. ovog člana moraju se zasnivati na sledećim principima:
1) uticaj na korisnike sistema mora da bude minimalan;
2) moraju biti ekonomski efikasne;
3) aktiviraju se samo mere koje su neophodne;
4) ne sme dovesti prenosni sistem OPS ili međusobno povezane prenosne sisteme u poremećeni rad ili raspad sistema.
Sprovođenje plana odbrane sistema
OPS je dužan da sprovede mere plana odbrane sistema koje je potrebno sprovesti u prenosnom sistemu i da održava sprovedene mere.
OPS je dužan da obavesti ODS o merama, uključujući rokove za njihovo sprovođenje, koje je potrebno sprovesti na:
1) EEO ODS u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 2) ove uredbe;
2) EEO ZKM određenih u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 3) ove uredbe koji su priključeni na distributivni sistem;
3) EEO pružaoca usluge odbrane sistema koji su priključeni na distributivni sistem;
4) EEO ODS koja su priključena na njihov distributivni sisteme.
OPS je dužan da obavesti ZKM određene u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 3) ove uredbe ili pružaoce usluge odbrane sistema direktno priključene na prenosni sistem o merama koje je potrebno da sprovedu u njihovim EEO, uključujući rokove za njihovo sprovođenje.
ODS je dužan, kada dobije obaveštenje od OPS u skladu sa stavom 2. ovog člana, da bez odlaganja obavesti ZKM i pružaoce usluge odbrane sistema priključene na distributivni sistem o merama plana odbrane sistema koje su dužni da sprovedu u svojim EEO, uključujući rokove za njihovo sprovođenje.
Obavešteni ODS, ZKM i pružalac usluge odbrane sistema dužan je da:
1) sprovede mere iz ovog člana najkasnije u roku od 12 meseci od dana prijema obaveštenja;
2) potvrdi sprovođenje mera operatoru sistema koji je zahtevao njihovo sprovođenje koji zatim, ako taj operator nije OPS, obaveštava OPS o toj potvrdi;
3) održava mere koje su sprovedene u svojim EEO.
Aktiviranje plana odbrane sistema
OPS je dužan da aktivira postupke iz svog plana odbrane sistema u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 6) podtačka (2) ove uredbe u koordinaciji sa ODS i ZKM iz člana 10. stav 4. ove uredbe i pružaocima usluge odbrane sistema.
Pored automatski aktiviranih mera iz plana odbrane sistema, u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 6) podtačka (1) ove uredbe, OPS je dužan da aktivira postupak plana odbrane sistema kada:
1) je sistem u poremećenom radu u skladu sa kriterijumima za poremećeni rad navedenim u propisu kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije i kada nema raspoloživih korektivnih mera za ponovno uspostavljanje normalnog rada sistema ili
2) na osnovu analize operativne sigurnosti, stanje operativne sigurnosti prenosnog sistema zahteva aktiviranje mera plana odbrane sistema, u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 6) ove uredbe pored dostupnih korektivnih mera.
ODS i svaki ZKM iz člana 10. stav 4. ove uredbe, kao i svaki pružalac usluge odbrane sistema, bez nepotrebnog odlaganja, izvršavaju naloge OPS za sprovođenje plana odbrane sistema na osnovu člana 10. stav 3. tačka 3) ove uredbe, u skladu sa postupcima plana odbrane sistema iz člana 10. stav 4. tačka 6) podtačka (2) ove uredbe.
OPS će u koordinaciji sa pogođenim OPS aktivirati postupke svoga plana odbrane sistema koji imaju značajan prekogranični uticaj u skladu sa članom 10. stav 4. tačka 6) podtačka (2) ove uredbe.
Međusobna pomoć i koordinacija OPS i drugih OPS u poremećenom radu
Na zahtev OPS u poremećenom radu, svaki OPS će putem interkonektivnih vodova pružiti svu moguću pomoć OPS koji je zatražio, pod uslovom da to ne prouzrokuje prelazak njegovog prenosnog sistema ili međusobno povezanih prenosnih sistema u poremećeni rad ili stanje raspada sistema.
Kada je neophodno da se pomoć pruži putem interkonektivnih vodova JSVN, uzimajući u obzir tehničke karakteristike i sposobnosti JSVN, ova pomoć može da obuhvati sledeće mere:
1) ručnu regulaciju prenesene aktivne snage kako bi se pomoglo OPS u poremećenom radu da dovede tokove snage unutar graničnih vrednosti radnih veličina ili frekvenciju susedne sinhrone oblasti unutar graničnih vrednosti frekvencije sistema za ugroženi normalni rad, određenih u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije;
2) mere automatske regulacije za prenesenu aktivnu snagu na osnovu signala i kriterijuma iz člana 13. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona;
3) automatsku regulaciju frekvencije u skladu sa čl. 15-18. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona, u slučaju ostrvskog rada;
4) regulaciju napona i reaktivne snage u skladu sa članom 24. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona u delu koji se odnosi na kvalitet električne energije;
5) druge odgovarajuće mere.
OPS može ručno da isključi bilo koji element prenosnog sistema koji ima značajan prekogranični uticaj, uključujući interkonektivni vod, pod sledećim uslovima:
1) OPS je dužan da koordinira delovanje sa susednim OPS;
2) ova mera neće dovesti preostale međusobno povezane prenosne sisteme u poremećen rad ili stanje raspada sistema.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, u izuzetnim okolnostima u kojima može doći do narušavanja graničnih vrednosti radnih veličina, OPS može ručno da isključi svaki element prenosnog sistema koji ima značajan prekogranični uticaj, uključujući interkonektivni vod, bez prethodne koordinacije sa susednim OPS, kako bi sprečio ugrožavanje bezbednosti osoblja ili oštećenje opreme.
OPS je dužan da, u roku od 30 dana od isključenja iz stava 4. ovog člana pripremi izveštaj na srpskom i engleskom jeziku koji sadrži detaljno obrazloženje, opis sprovođenja mera i uticaj tih mera i dostavi ga Agenciji u skladu sa Zakonom, kao i susednim OPS i stavi ga na raspolaganje pogođenim korisnicima sistema.
Plan za automatsko delovanje podfrekventne zaštite
Plan podfrekventne zaštite u planu odbrane sistema u OPS kontrolnoj oblasti uključuje plan za automatsko isključenje potrošnje pri pojavi niske frekvencije i podešena za frekventno ograničen osetljiv režim rada - podfrekventni.
OPS je dužan da u planu odbrane sistema propiše aktiviranje frekventno ograničenog osetljivog režima rada - podfrekventnog, pre aktiviranja plana podfrekventne zaštite, ako brzina promene frekvencije to dopušta.
Pre aktiviranja plana podfrekventne zaštite, OPS i ODS obezbeđuju da se uređaji za skladištenje energije u funkciji potrošnje priključene na njihov sistem:
1) automatski prebace na proizvodnju unutar zadatog vremena i na nivou zadatih vrednosti aktivne snage koju je odredio OPS u planu odbrane sistema ili
2) automatski isključe kada uređaj za skladištenje energije u funkciji potrošnje nema mogućnost prebacivanja na proizvodnju unutar zadatog vremena koje je OPS odredio u planu odbrane sistema.
OPS je dužan da u svom planu odbrane sistema odredi pragove frekvencije za automatsko prebacivanje ili isključenje uređaja za skladištenje energije, koji ne smeju da budu viši od graničnih vrednosti frekvencije sistema određenih za poremećeni rad u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije i moraju da budu viši od graničnih vrednosti frekvencije za početni obavezni stepen isključenja potrošnje, navedenih u Prilogu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
OPS je dužan da izradi plan podfrekventne zaštite koji treba da definiše automatsko isključenje potrošnje pri niskim vrednostima frekvencije u realnom vremenu u skladu sa parametrima iz Priloga ove uredbe. Planom podfrekventne zaštite se predviđa isključenje potrošnje na različitim vrednostima frekvencije počevši od početnog obaveznog nivoa do završnog obaveznog nivoa, uz pridržavanje minimalnog broja stepeni i maksimalnog iznosa potrošnje koji bi trebao da se isključi po svakom stepenu.
Opseg primene definiše maksimalno dozvoljeno odstupanje neto potrošnje koju treba isključiti od ciljne neto potrošnje koju treba isključiti pri frekvenciji za određeni stepen, izračunatoj pomoću linearne interpolacije između početnog i završnog obaveznog nivoa.
Opseg primene ne sme dopustiti isključenje manje količine neto potrošnje od količine neto potrošnje koju bi trebalo isključiti u početnom obaveznom nivou, a stepen se ne može smatrati stepenom ako nikakva neto potrošnja nije isključena kada se dostigne taj stepen.
OPS i ODS su dužni da ugrade releje potrebne za isključenje potrošnje pri pojavi niske frekvencije uzimajući u obzir ponašanje potrošnje i raspodelu proizvodnje.
Pri uvođenju plana podfrekventne zaštite u skladu sa obaveštenjem iz člana 11. stav 2. ove uredbe OPS i ODS su dužni da:
1) izbegavaju postavljanje vremenskog zatezanja kojim se produžava vreme delovanja releja i prekidača;
2) u najvećoj mogućoj meri smanjuju isključivanje proizvodnih modula, posebno modula koji obezbeđuju inerciju;
3) ograničavaju rizik da zbog primene plana nastanu odstupanja protoka snaga i odstupanja napona izvan graničnih vrednosti radnih veličina.
Ako ODS ne može da ispuni zahteve iz stava 9. tač. 2) i 3) ovog člana, dužan je da o tome obavesti OPS i predloži koji zahtev će se primeniti, a OPS je dužan da sa ODS utvrdi primenjive zahteve na osnovu analize isplativosti.
Plan podfrekventne zaštite u planu odbrane sistema može da sadrži odredbu o isključenju neto potrošnje koja se zasniva na gradijentu frekvencije, pod uslovom da se:
1) aktivira samo:
(1) ako je odstupanje frekvencije veće od maksimalnog odstupanja frekvencije u stacionarnom stanju i gradijent frekvencije veći od gradijenta referentnog poremećaja,
(2) dok frekvencija ne dostigne iznos frekvencije početnog obaveznog nivoa za isključenje potrošnje;
2) da je u skladu sa Prilogom;
3) da je to neophodno i opravdano radi efikasnog održavanja operativne sigurnosti.
U slučaju da je u planu podfrekventne zaštite predviđeno isključenje neto potrošnje na osnovu gradijenta frekvencije, u skladu sa stavom 11. ovog člana, OPS je dužan da u roku od 30 dana od primene te mere sastavi izveštaj koji sadrži detaljno obrazloženje, opis sprovođenja mere i njen uticaj i da ga podnese Agenciji.
OPS može u plan podfrekventne zaštite svog plana odbrane sistema da uvrsti dodatne stepene za isključenje potrošnje pri nivou nižem od završnog obaveznog nivoa za isključenje potrošnje, određenog u Prilogu.
OPS može da uvede dodatne planove delovanja sistemskih zaštita koji se aktiviraju na frekvenciji koja nije veća od frekvencije završnog obaveznog nivoa za isključenje potrošnje, u cilju bržeg procesa ponovnog uspostavljanja sistema i mora osigurati da takvi dodatni planovi ne izazovu dodatno pogoršanje frekvencije.
Plan za automatsko delovanje nadfrekventne zaštite
Plan za automatsko delovanje nadfrekventne zaštite u planu odbrane sistema treba da dovede do automatskog smanjenja ukupne aktivne snage injektirane u kontrolnoj oblasti OPS.
OPS je dužan da u dogovoru sa drugim OPS u sinhronoj oblasti, utvrdi sledeće parametre svog plana za automatsko delovanje nadfrekventne zaštite:
1) pragove frekvencije za aktiviranje plana;
2) odnos smanjenja injektiranja aktivne snage.
OPS je dužan da izradi plan za automatsko delovanje nadfrekventne zaštite uzimajući u obzir sposobnosti proizvodnih modula u pogledu frekventno ograničenog osetljivog režima rada - nadfrekventnog i uređaja za skladištenje energije u kontrolnoj oblasti.
Ako ne postoji frekventno ograničeni osetljiv režim rada - nadfrekventni, ili ako je taj način rada nedovoljan za ispunjavanje zahteva iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana, OPS je dužan da uspostavi dodatno linearno isključenje proizvodnje po stepenima.
OPS u dogovoru sa drugim OPS u sinhronoj oblasti utvrđuje maksimalnu veličinu stepeni za isključenje proizvodnih modula, odnosno JSVN.
Plan za automatsko delovanje zaštite od naponskog sloma
Plan za automatsko delovanje zaštite od naponskog sloma u planu odbrane sistema u zavisnosti od rezultata OPS procene operativne sigurnosti može da sadrži jedan ili više planova:
1) plan za podnaponsko isključenje potrošnje u skladu sa članom 19. stav 2. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca;
2) plan za blokiranje rada regulacionih sklopki u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca;
3) planove delovanja sistemskih zaštita za upravljanje naponom.
Osim ako procena iz stava 1. ovog člana pokaže da primena plana za blokiranje rada regulacionih sklopki nije neophodna da bi se sprečio naponski slom u kontrolnoj oblasti, OPS će odrediti uslove pod kojim će rad regulacione sklopke biti blokiran u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca, uključujući najmanje:
1) način blokiranja (lokalno ili daljinskim upravljanjem iz centra upravljanja);
2) prag napona u mestu priključenja;
3) smer protoka reaktivne snage;
4) najveći dopušteni vremenski razmak između detekcije praga i blokiranja.
Postupak za upravljanje odstupanjem frekvencije
Postupak za upravljanje odstupanjem frekvencije u planu odbrane sistema sadrži skup mera za upravljanje odstupanjem frekvencije izvan graničnih vrednosti frekvencije, određenih za ugroženi normalni rad u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernica za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
Postupak iz stava 1. ovog člana mora da bude u skladu sa postupcima određenim za korektivne mere kojima se treba upravljati na koordinisan način u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije i mora ispunjavati najmanje sledeće zahteve:
1) smanjenje proizvodnje mora da bude manje od smanjenja potrošnje tokom događaja sa niskom frekvencijom;
2) smanjenje proizvodnje mora da bude veće od smanjenja potrošnje tokom događaja sa visokom frekvencijom.
OPS je dužan da prilagodi način rada regulacije frekvencije i snage razmene radi sprečavanja nekompatibilnosti sa ručnim aktiviranjem ili deaktiviranjem aktivne snage u skladu sa st. 3. i 5. ovog člana.
OPS ima pravo da odredi postavne vrednosti aktivne snage koju će svaki ZKM iz člana 10. stav 4. tačka 3) ove uredbe održavati, pod uslovom da je postavna vrednost u skladu sa tehničkim ograničenjima ZKM.
OPS ima pravo da odredi postavne vrednosti aktivne snage koju će svaki pružalac usluge odbrane sistema održavati, pod uslovom da je pružalac usluge odbrane sistema na to obavezan uslovima za rad iz člana 4. stav 4. ove uredbe i da je postavna vrednost u skladu sa tehničkim ograničenjima pružaoca usluge odbrane sistema.
ZKM i pružaoci usluge odbrane sistema dužni su da bez nepotrebnog odlaganja sprovedu naloge koje im je OPS izdao, direktno ili indirektno preko ODS, i ostaće u tom stanju sve dok ne prime dalja uputstva.
Ako se nalozi iz stava 6. ovog člana direktno upućuju, OPS je dužan da bez nepotrebnog odlaganja obavesti ODS.
OPS ima pravo da isključi ZKM i pružaoce usluge odbrane sistema direktno ili indirektno preko ODS, a ZKM i pružaoci usluge odbrane sistema ostaće isključeni sve dok ne prime dalja uputstva.
Kada su ZKM direktno isključeni OPS je dužan da bez nepotrebnog odlaganja obavesti ODS.
OPS je dužan da u roku od 30 dana od poremećaja sačini izveštaj sa detaljnim obrazloženjem, opisom sprovođenja mera i uticajem tih mera, dostavi ga Agenciji i stavi na raspolaganje pogođenim korisnicima sistema.
Pre aktiviranja plana iz člana 14. ove uredbe i pod uslovom da je to moguće s obzirom na brzinu promene frekvencije, OPS je dužan da kod relevantnih pružaoca usluge odbrane sistema, direktno ili indirektno preko ODS, aktivira upravljanje potrošnjom kao i:
1) prebaci uređaje za skladištenje energije u funkciji potrošnje na proizvodnju na postavnoj vrednosti aktivne snage koju je OPS odredio u planu odbrane sistema; ili
2) ručno isključi taj uređaj za skladištenje energije u slučaju da neki uređaj za skladištenje energije u funkciji potrošnje nema mogućnost prebacivanja na proizvodnju dovoljno brzo da stabilizuje frekvenciju.
Postupak za upravljanje odstupanjem napona
Postupak za upravljanje odstupanjem napona u planu odbrane sistema sadrži skup mera za upravljanje odstupanjem napona izvan graničnih vrednosti radnih veličina određenih u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
OPS ima pravo da utvrdi opseg reaktivne snage ili opseg napona i da uputi ODS i ZKM, određenim za ovu meru i da ga održavaju u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
OPS na zahtev susednog OPS u poremećenom radu je dužan da stavi na raspolaganje svu raspoloživu reaktivnu snagu u meri u kojoj to neće da prouzrokuje prelazak njegovog prenosnog sistema u poremećeni rad ili stanje raspada sistema.
Postupak za upravljanje tokovima snage
Postupak za upravljanje tokovima snage u planu odbrane sistema sadrži skup mera za upravljanje tokovima snage izvan graničnih vrednosti radnih veličina u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
OPS ima pravo da odredi postavne vrednosti aktivne snage koje je svaki ZKM iz člana 10. stav 4. tačka 3) ove uredbe dužan da održava, pod uslovom da je postavna vrednost u skladu sa tehničkim ograničenjima ZKM.
OPS ima pravo da odredi postavne vrednosti aktivne snage koju će svaki pružalac usluge odbrane sistema održavati, pod uslovom da je pružalac usluge odbrane sistema na to obavezan uslovima za rad iz člana 4. stav 4. ove uredbe i da je postavna vrednost u skladu sa tehničkim ograničenjima pružaoca usluge odbrane sistema.
ZKM i pružaoci usluge odbrane sistema dužni su da bez nepotrebnog odlaganja sprovedu naloge koje im je OPS izdao, direktno ili indirektno preko ODS i ostaju u tom stanju sve dok ne prime dalja uputstva.
Ako su nalozi iz stava 4. ovog člana direktno upućeni, OPS je dužan da bez nepotrebnog odlaganja obavesti ODS.
OPS ima pravo da isključi ZKM i pružaoce usluge odbrane, direktno ili indirektno preko ODS, a ZKM i pružaoci usluge odbrane sistema ostaće isključeni sve dok ne prime dalja uputstva.
Kada su ZKM direktno isključeni OPS je dužan da bez nepotrebnog odlaganja obavesti ODS, a u roku od 30 dana od poremećaja OPS je dužan da sačini izveštaj sa detaljnim obrazloženjem, opisom sprovođenja mera i uticajem tih mera i da ga podnese Agenciji.
Postupak za pomoć u pogledu aktivne snage
Ako ne postoji adekvatnost kontrolne oblasti za dan unapred ili unutar dana, u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije a pre svake moguće obustave tržišnih aktivnosti iz člana 34. ove uredbe, OPS ima pravo da zatraži pomoć u pogledu aktivne snage od:
1) bilo kog pružaoca usluge balansiranja sistema koji će na zahtev OPS promeniti status raspoloživosti da bi svu svoju aktivnu snagu stavio na raspolaganje, pod uslovom da ta snaga nije prethodno aktivirana na balansnom tržištu i da je u skladu sa njegovim tehničkim ograničenjima;
2) bilo kog ZKM priključenog u njegovoj kontrolnoj oblasti koji OPS već ne pruža uslugu balansiranja i koji, u skladu sa svojim tehničkim ograničenjima, na zahtev OPS stavlja na raspolaganje svu svoju raspoloživu aktivnu snagu;
3) drugih OPS koji su u normalnom radu ili ugroženom normalnom radu.
OPS ima pravo da aktivira pomoć u pogledu aktivne snage od pružaoca usluge balansiranja ili ZKM, u skladu sa stavom 1. tač. 1) i 2) ovog člana, samo ako je aktivirao sve raspoložive ponude energije za balansiranje, uzimajući u obzir raspoloživi prenosni kapacitet između zona trgovanja u trenutku kada ne postoji adekvatnost kontrolne oblasti.
OPS kojem je upućen zahtev za pomoć u pogledu aktivne snage:
1) stavlja na raspolaganje svoje nepodeljene ponude;
2) ima pravo da aktivira raspoloživu energiju balansiranja kako bi pružio odgovarajuću energiju OPS koji je zatražio pomoć;
3) ima pravo da zatraži pomoć u pogledu aktivne snage od svojih pružaoca usluga balansiranja sistema i bilo kog ZKM priključenog u njegovoj kontrolnoj oblasti koji još ne pruža uslugu balansiranja OPS, kako bi se OPS koji je tražio pomoć pružila odgovarajuća pomoć u pogledu aktivne snage.
Pri aktiviranju aktivne snage u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana, OPS koji je podneo zahtev i OPS kojem je upućen zahtev imaju pravo da primene:
1) raspoloživi prenosni kapacitet između zona trgovanja, ako je aktiviranje sprovedeno pre vremena zatvaranja unutardnevnog tržišta između zona trgovanja i ako raspodela predmetnih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja nije obustavljena u skladu sa članom 34. ove uredbe;
2) dodatni kapacitet koji je na raspolaganju zbog stanja sistema u realnom vremenu, u kom slučaju su OPS koji je uputio zahtev i OPS kojem je upućen zahtev dužni da se koordiniraju sa drugim pogođenim OPS u skladu sa članom 6. stav 6. ove uredbe.
Kada OPS koji je uputio zahtev i OPS kojem je upućen zahtev usaglase uslove za pružanje pomoći u pogledu aktivne snage, dogovorena količina aktivne snage i vremenski period za njeno pružanje ostaju nepromenjeni, osim ako prenosni sistem OPS koji pruža pomoć uđe u poremećeni rad ili stanje raspada sistema.
OPS ima pravo odrediti, osim mera iz čl. 17-20. ove uredbe, količinu neto potrošnje koju treba ručno isključiti, direktno ili indirektno preko ODS, ako je to potrebno radi sprečavanja širenja ili pogoršavanja poremećenog rada.
U slučaju da se potrošnja direktno isključuje OPS je dužan da bez odlaganja obavesti ODS.
OPS će aktivirati plan ograničenja isporuke neto potrošnje iz stava 1. ovog člana, kako bi:
1) rešio situacije preopterećenja ili podnapona ili
2) rešio situacije u kojima je zatražena pomoć za aktivnu snagu u skladu sa članom 20. ove uredbe, ali nije dovoljna za održavanje adekvatnost kontrolne oblasti za dan unapred ili unutar dana, u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije, što dovodi do rizika pogoršavanja frekvencije u sinhronoj oblasti.
OPS je dužan da obavesti ODS o količini neto potrošnje iz stava 1. ovog člana koju je potrebno isključiti u distributivnom sistemu, a ODS je dužan da bez nepotrebnog odlaganja isključi količinu neto potrošnje koja je navedena u obaveštenju.
OPS je dužan da, u roku od 30 dana od poremećaja sačini izveštaj sa detaljnim obrazloženjem, opisom sprovođenja mera i uticajem tih mera i da ga podnese Agenciji.
Izrada plana ponovnog uspostavljanja sistema
OPS je dužan da izradi plan ponovnog uspostavljanja sistema u dogovoru sa ODS, ZKM, Agencijom, susednim OPS i drugim OPS u sinhronoj oblasti.
Pri izradi plana ponovnog uspostavljanja sistema OPS je dužan da uzme u obzir sledeće elemente:
1) ponašanje i sposobnosti potrošnje i proizvodnje;
2) posebne potrebe ZKM visokog prioriteta navedenih u stavu 4. ovog člana;
3) karakteristike svoje mreže i povezane mreže ODS.
Plan iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) uslove pod kojima će se aktivirati plan ponovnog uspostavljanja sistema, u skladu sa članom 24. ove uredbe;
2) naloge iz plana ponovnog uspostavljanja sistema koje izdaje OPS;
3) mere koje podležu usaglašavanju ili koordinaciji u realnom vremenu sa određenim stranama.
Pored sadržaja plana iz stava 3. ovog člana plan obuhvata:
1) listu mera koje je OPS dužan da sprovede u svojim EEO;
2) listu mera koje je ODS dužan da sprovede u svojim EEO;
3) listu ZKM odgovornih za sprovođenje mera u svojim EEO koje proizlaze iz obaveznih zahteva propisanih Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca i Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona i listu mera koje su dužni da sprovedu ti ZKM;
4) listu ZKM visokog prioriteta i uslove za njihovo isključenje i ponovno stavljanje pod napon;
5) listu EEO koji su ključni za postupke iz plana OPS za ponovno uspostavljanje sistema;
6) broj izvora energije u kontrolnoj oblasti OPS neophodnih za ponovno stavljanje sistema pod napon u skladu sa strategijom za ponovno stavljanje pod napon koja uključuje i sposobnost beznaponskog pokretanja, sposobnost brzog ponovnog stavljanja pod napon (rad na sopstvenoj potrošnji) i sposobnost ostrvskog rada;
7) rokove za sprovođenje navedenih mera.
8) tehničke i organizacione mere iz čl. 22-33. ove uredbe koje uključuju:
(1) postupak za ponovno stavljanje pod napon u skladu sa čl. 25-26. ove uredbe;
(2) postupak za upravljanje frekvencijom u skladu sa čl. 27-30. ove uredbe;
(3) postupak za resinhronizaciju u skladu sa čl. 31-33. ove uredbe.
Mere uključene u plan ponovnog uspostavljanja sistema moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
1) uticaj na korisnike sistema mora da bude minimalan;
2) moraju biti ekonomski efikasne;
3) aktiviraju se samo mere koje su neophodne;
4) ne smeju da prouzrokuju prelazak međusobno povezanih prenosnih sistema u poremećeni rad ili stanje raspada sistema.
Sprovođenje plana ponovnog uspostavljanja sistema
OPS je dužan da sprovede mere plana ponovnog uspostavljanja sistema koje je potrebno sprovesti u prenosnom sistemu i da održava sprovedene mere.
OPS je dužan da obavesti ODS o merama koje je potrebno sprovesti i rokovima za njihovu sprovođenje u:
1) EEO ODS u skladu sa članom 22. stav 4. tač. 1)-7) ove uredbe;
2) EEO ZKM određenih u skladu sa članom 22. stav 4. tač. 1)-7) ove uredbe, koji su priključeni na distributivni sistem;
3) EEO pružaoca usluge uspostavljanja sistema koji su priključeni na distributivni sistem;
4) EEO ODS koji su priključeni na distributivni sistem.
OPS je dužan da obavesti ZKM iz člana 22. stav 4. ove uredbe i pružaoce usluge ponovnog uspostavljanja sistema direktno priključene na prenosni sistem o merama koje je potrebno da sprovedu u njihovim EEO i rokovima za njihovo sprovođenje u skladu sa članom 22. stav 4. tačka 7) ove uredbe.
ODS je dužan, kada dobije obaveštenje od OPS o merama iz stava 2. ovog člana da bez odlaganja obavesti ZKM, pružaoce usluge ponovnog uspostavljanja sistema o merama plana ponovnog uspostavljanja sistema koje su dužni da sprovedu u svojim EEO i rokovima za njihovo sprovođenje u skladu sa članom 22. stav 4. tačka 7) ove uredbe.
Svaki obavešteni ODS, ZKM i pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema je dužan da:
1) sprovede naložene mere najkasnije u roku od 12 meseci od dana prijema obaveštenja;
2) potvrdi sprovođenje mera operatoru sistema koji je zatražio njihovo sprovođenje koji, u slučaju da to nije OPS, o tome obaveštava OPS;
3) održava mere sprovedene u njegovim EEO.
Aktiviranje plana ponovnog uspostavljanja
OPS je dužan da aktivira postupke plana ponovnog uspostavljanja sistema u koordinaciji sa ODS i ZKM iz člana 22. stav 4. ove uredbe i pružaocima usluge ponovnog uspostavljanja sistema, u sledećim slučajevima:
1) kada je sistem u poremećenom radu u skladu sa kriterijumima iz propisa kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije, nakon što je sistem stabilizovan nakon aktiviranja mera plana odbrane sistema;
2) kada je sistem u stanju raspada u skladu sa kriterijumima iz propisa kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
Tokom ponovnog uspostavljanja sistema, OPS je dužan da utvrdi i nadzire:
1) opseg i granice sinhronizovane podoblasti ili sinhronizovanih podoblasti, u kojima se nalazi njegova kontrolna oblast;
2) OPS sa kojima deli sinhronizovanu podoblast ili sinhronizovane podoblasti;
3) raspoložive rezerve aktivne snage u svojoj kontrolnoj oblasti.
ODS, svaki ZKM iz člana 22. stav 4. ove uredbe i svaki pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema su dužni da bez odlaganja sprovedu mere iz plana ponovnog uspostavljanja sistema koje je izdao OPS u skladu sa članom 22. stav 3. tačka 2) ove uredbe.
OPS će u koordinaciji sa pogođenim OPS aktivirati postupke svog plana odbrane koji imaju značajan prekogranični uticaj.
Postupak za ponovno stavljanje pod napon
Postupak za ponovno stavljanje pod napon u planu odbrane sistema sadrži skup mera koje OPS omogućuju primenu:
1) strategije za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole;
2) strategije za ponovno stavljanje pod napon odozdo prema gore.
U strategiji iz stava 1. tačka 2) ovog člana postupak za ponovno stavljanje pod napon sadrži sledeće:
1) upravljanje odstupanjima napona i frekvencije nastalim zbog ponovnog stavljanja pod napon;
2) praćenje i upravljanje ostrvskim radom;
3) resinhronizaciju oblasti u ostrvskom radu.
Aktiviranje postupka za ponovno stavljanje pod napon
Pri aktiviranju postupka za ponovno stavljanje pod napon, OPS priprema strategiju koju treba da primeni, uzimajući u obzir:
1) raspoloživost izvora energije u kontrolnoj oblasti sposobnih za sprovođenje ponovnog stavljanja pod napon;
2) očekivano trajanje i rizike mogućih strategija ponovnog stavljanja pod napon;
3) stanja elektroenergetskog sistema;
4) stanja direktno priključenih sistema, uključujući stanja interkonektivnih vodova;
5) listu ZKM visokog prioriteta iz člana 22. stav 4. ove uredbe;
6) mogućnost kombinovanja strategija za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole i odozdo prema gore.
OPS prilikom primene strategije za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole, primenjuje uslove za priključenje potrošnje i proizvodnje, koje je odredio lider frekvencije ako je imenovan u skladu sa članom 28. ove uredbe, u cilju regulisanja frekvencije prema iznosu nominalne frekvencije i sa najvećom tolerancijom maksimalnog odstupanja frekvencije u stacionarnom stanju.
OPS, prilikom primene strategije za ponovno stavljanje pod napon odozdo prema gore, upravlja priključenjem potrošnje i proizvodnje u cilju regulisanja frekvencije prema ciljnoj frekvenciji u skladu sa članom 27. stav 3. tačka 3) ove uredbe.
Tokom ponovnog stavljanja pod napon OPS, će nakon konsultacija sa ODS, odrediti količinu neto potrošnje koju treba ponovno priključiti na distributivnu mrežu i obavestiti ODS o toj količini, a ODS će ponovo priključiti tu količinu neto potrošnje, pridržavajući se ograničenja za priključenje potrošnje i uzimajući u obzir automatsko ponovno priključenje potrošnje i proizvodnje u svojoj mreži.
OPS je dužan da obavesti susedne OPS o svojoj sposobnosti da podrži strategiju za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole.
Za aktiviranje strategije za ponovno stavljanje pod napon odozgo prema dole, OPS će zatražiti od susednih OPS pomoć za ponovno stavljanje pod napon, koja može da uključi pomoć u pogledu aktivne snage u skladu sa članom 20. st. 3-5. ove uredbe.
OPS kojima je upućen zahtev će pružiti pomoć u pogledu ponovnog stavljanja pod napon, osim ako bi to prouzrokovalo poremećeni rad ili stanje raspada, a u tom slučaju OPS koji upućuje zahtev će primeniti strategiju za ponovno stavljanje pod napon odozdo prema gore.
Postupak za upravljanje frekvencijom
Postupak za upravljanje frekvencijom u planu odbrane sistema sadrži skup mera za ponovno uspostavljanje frekvencije sistema na nominalnu frekvenciju.
OPS će aktivirati svoj postupak za upravljanje frekvencijom:
1) u pripremi postupka resinhronizacije, kada je sinhrona oblast podeljena na više sinhronizovanih podoblasti;
2) u slučaju odstupanja frekvencije u sinhronoj oblasti;
3) u slučaju ponovnog stavljanja pod napon.
Postupak za upravljanje frekvencijom uključuje naročito:
1) listu mera u vezi podešavanja regulatora frekvencije i snage razmene pre imenovanja lidera frekvencije;
2) imenovanje lidera frekvencije;
3) utvrđivanje ciljnih frekvencija za strategiju za ponovno stavljanje pod napon odozdo prema gore;
4) upravljanje frekvencijom nakon odstupanja frekvencije;
5) upravljanje frekvencijom nakon razdvajanja sinhrone oblasti;
6) određivanje količine potrošnje i proizvodnje za ponovno priključivanje, uzimajući u obzir raspoložive rezerve aktivne snage u sinhronizovanoj podoblasti, kako bi se izbegla veća odstupanja frekvencije.
Tokom ponovnog uspostavljanja sistema, ako je sinhrona oblast podeljena na više sinhronizovanih podoblasti, OPS i drugi OPS sinhronizovane podoblasti imenuju lidera frekvencije u skladu sa stavom 3. ovog člana.
Tokom ponovnog uspostavljanja sistema, ako sinhrona oblast nije podeljena, ali frekvencija sistema premašuje granične vrednosti frekvencije za ugroženi normalni rad iz propisa kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije, OPS i drugi OPS sinhrone oblasti će imenovati lidera frekvencije u skladu sa stavom 3. ovog člana.
Za dužnost lidera frekvencije imenuje se OPS sa najvišom regulacionom konstantom K procenjenom u realnom vremenu, osim ako se OPS i drugi OPS sinhronizovane podoblasti ili sinhrone oblasti dogovore o imenovanju drugog OPS kao lidera frekvencije, u kom slučaju OPS i drugi OPS sinhronizovane podoblasti ili sinhrone oblasti u obzir uzimaju sledeće kriterijume:
1) količinu raspoloživih rezervi aktivne snage, a posebno rezerve za ponovno uspostavljanje zadate frekvencije;
2) raspoložive kapacitete na interkonektivnim vodovima;
3) raspoloživost merenja frekvencije OPS sinhronizovane podoblasti ili sinhrone oblasti;
4) raspoloživost merenja ključnih elemenata unutar sinhronizovane podoblasti ili sinhrone oblasti.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada veličina predmetne sinhrone oblasti i situacija u realnom vremenu to dozvoljavaju, OPS i drugi OPS sinhrone oblasti mogu imenovati unapred određenog lidera frekvencije.
OPS koji je imenovan kao lider frekvencije u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana će bez odlaganja o svom imenovanju obavestiti ostale OPS sinhronizovane podoblasti ili sinhrone oblasti.
Imenovani lider frekvencije će obavljati dužnost sve do:
1) imenovanja drugog lidera frekvencije za njegovu sinhronizovanu podoblast;
2) imenovanja novog lidera frekvencije zbog resinhronizacije njegove sinhronizovane podoblasti sa drugom sinhronizovanom podoblašću;
3) završetka potpune resinhronizacije sinhrone oblasti, vraćanja frekvencije sistema unutar standardnog frekventnog opsega i vraćanja regulacije frekvencije i snage razmene svakog OPS sinhrone oblasti u normalni rad u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
Upravljanje frekvencijom nakon odstupanja frekvencije
Tokom ponovnog uspostavljanja sistema, ako je imenovan lider frekvencije u skladu sa članom 28. stav 3. ove uredbe, OPS i drugi OPS iz te sinhrone oblasti, koji nisu lider frekvencije, prvo će obustaviti ručno aktiviranje rezervi za ponovno uspostavljanje zadate frekvencije i zamenskih rezervi.
Lider frekvencije nakon savetovanja sa drugim OPS sinhrone oblasti mora uspostaviti način rada koji će se primeniti na regulaciju frekvencije i snage razmene kojom upravlja svaki OPS u sinhronoj oblasti.
Lider frekvencije upravlja ručnim aktiviranjem rezervi za ponovno uspostavljanje zadate frekvencije i zamenskih rezervi unutar sinhrone oblasti, kako bi regulisao frekvenciju sinhrone oblasti prema nominalnoj frekvenciji, uzimajući u obzir granične vrednosti radnih veličina određene u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
OPS i drugi OPS unutar sinhrone oblasti na zahtev, pružaju pomoć lideru frekvencije.
Upravljanje frekvencijom nakon podele sinhrone oblasti
Tokom ponovnog uspostavljanja sistema, ako je imenovan lider frekvencije u skladu sa članom 28. stav 3. ove uredbe, OPS i drugi OPS svake sinhronizovane podoblasti, osim lidera frekvencije, prvo će obustaviti ručno aktiviranje rezervi za ponovno uspostavljanje zadate frekvencije i zamenskih rezervi.
Lider frekvencije, nakon savetovanja sa OPS i drugim OPS sinhronizovane podoblasti, mora uspostaviti način rada koji se primenjuje na regulaciju frekvencije i snage razmene, kojom upravlja svaki OPS u sinhronizovanoj podoblasti.
Lider frekvencije će upravljati ručnim aktiviranjem rezervi za ponovno uspostavljanje zadate frekvencije i zamenskih rezervi unutar sinhronizovane podoblasti, kako bi regulisao frekvenciju sinhronizovane podoblasti prema ciljnoj frekvenciji, koju utvrđuje lider resinhronizacije, ako je imenovan, u skladu sa članom 32. stav 1. tačka 1) ove uredbe i uzimajući u obzir granične vrednosti radnih veličina određene u skladu propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije, a ako za sinhronizovanu podoblast nije imenovan lider resinhronizacije, lider frekvencije mora da reguliše frekvenciju prema nominalnoj frekvenciji.
OPS i drugi OPS unutar sinhrone oblasti na zahtev, pružaju pomoć lideru frekvencije.
Postupak za resinhronizaciju u planu ponovnog uspostavljanja sistema sadrži:
1) imenovanje lidera resinhronizacije;
2) mere koje koje omogućavaju OPS da primeni strategiju resinhronizacije;
3) maksimalne granične vrednosti za razlike u pogledu faznog ugla, frekvencije i napona za vodove na kojima se vrši resinhronizacija.
Imenovanje lidera resinhronizacije
Ako je tokom ponovnog uspostavljanja sistema moguća resinhronizacija dve sinhronizovane podoblasti, a da se pri tome ne ugrozi operativna sigurnost prenosnih sistema, lideri frekvencije tih sinhronizovanih podoblasti imenuju lidera resinhronizacije najmanje u dogovoru sa OPS određenim kao potencijalni lideri resinhronizacije u skladu sa stavom 2. ovog člana, pri čemu svaki lider frekvencije bez odlaganja obaveštava ostale OPS njegove sinhronizovane podoblasti o imenovanom lideru resinhronizacije.
Za svaki par sinhronizovanih podoblasti koje se resinhronizuju, na dužnost lidera resinhronizacije imenuje se OPS koji:
1) na granici dve sinhronizovane podoblasti koje se resinhronizuju, u radu ima najmanje jedan EEO opremljen prekidačem sa uređajem za proveru sinhronizma;
2) ima pristup merenjima frekvencije iz obe sinhronizovane podoblasti;
3) ima pristup merenjima napona u EEO između kojih su smeštene potencijalne tačke resinhronizacije;
4) može da upravlja naponom potencijalnih tačaka resinhronizacije.
Ako više od jednog OPS ispunjava kriterijume iz stava 2. ovog člana, na dužnost lidera resinhronizacije imenuje se OPS sa najvećim brojem potencijalnih tačaka resinhronizacije između dve sinhronizovane podoblasti, osim ako se lideri frekvencije dve sinhronizovane podoblasti dogovore o imenovanju drugog OPS kao lidera resinhronizacije.
Lider resinhronizacije obavlja tu dužnost do:
1) imenovanja drugog lidera resinhronizacije za te dve sinhronizovane podoblasti ili
2) završetka resinhronizacije te dve sinhronizovane podoblasti i sprovođenja svih mera iz člana 33. ove uredbe.
Pre resinhronizacije, lider resinhronizacije:
1) u skladu sa maksimalnim graničnim vrednostima iz člana 31. ove uredbe utvrđuje:
(1) ciljnu vrednost frekvencije za resinhronizaciju,
(2) najveću razliku frekvencije između dve sinhronizovane podoblasti,
(3) najveću razmenu aktivne i reaktivne snage,
(4) način rada regulatora frekvencije i snage razmene;
2) bira tačku resinhronizacije uzimajući u obzir granične vrednosti radnih veličina u sinhronizovanim podoblastima;
3) uspostavlja i priprema sve potrebne mere za resinhronizaciju dve sinhronizovane podoblasti u tački resinhronizacije;
4) uspostavlja i priprema niz mera u cilju stvaranja dodatnih tačaka povezivanja između dve sinhronizovane podoblasti;
5) procenjuje pripremljenost sinhronizovanih podoblasti za resinhronizaciju uzimajući u obzir uslove navedene u tački 1) ovog stava.
Tokom obavljanja dužnosti iz stava 1. ovog člana, lider resinhronizacije se savetuje sa liderima frekvencije uključenih sinhronizovanih podoblasti, za dužnosti iz stava 1. tač. 2)-5) ovog člana, kao i sa OPS koji upravljaju EEO koji se upotrebljavaju za resinhronizaciju.
Svaki lider frekvencije bez nepotrebnog odlaganja obaveštava ostale OPS unutar njegove sinhronizovane podoblasti o planiranoj resinhronizaciji.
Ako su ispunjeni svi uslovi određeni u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, lider resinhronizacije sprovodi resinhronizaciju aktiviranjem mera određenih u skladu sa stavom 1. tač. 3) i 4) ovog člana.
Postupak za obustavu tržišnih aktivnosti
OPS u slučajevima propisanim članom 174a stav 1. Zakona može privremeno da obustavi jednu ili više tržišnih aktivnosti i to:
1) raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja na odgovarajućim granicama zone trgovanja, za svaki tržišni vremenski interval u kojem se očekuje da prenosni sistem neće biti vraćen u normalni rad ili ugroženi normalni rad;
2) pružanje kapaciteta za balansiranje i ponude balansiranja unutar predmetnih regiona za proračun kapaciteta, koje sprovodi pružalac usluge balansiranja;
3) obezbeđivanje izbalansiranog plana rada na kraju perioda dan unapred, ako je to propisano uslovima koji se odnose na balansiranje, koje pruža balansno odgovorna strana;
4) menjanje planova rada balansno odgovornih strana;
5) dostavljanje planova proizvodnje, planova potrošnje, planova interne razmene i planova prekogranične razmene u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije;
6) druge relevantne tržišne aktivnosti čija se obustava smatra neophodnom za odbranu, odnosno ponovno uspostavljanje sistema.
U slučaju obustave tržišnih aktivnosti u skladu sa Zakonom ZKM je dužan da na zahtev OPS radi na nivou zadate vrednosti aktivne snage koju odredi OPS, ako je to tehnički moguće.
Pri obustavi tržišnih aktivnosti na osnovu Zakona OPS može potpuno ili delimično da obustavi rad svojih procesa pogođenih takvom obustavom.
Pri obustavi tržišnih aktivnosti na osnovu Zakona OPS sprovodi koordinaciju sa sledećim stranama:
1) drugim OPS unutar regiona za proračun kapaciteta kojima OPS pripada;
2) drugim OPS sa kojima OPS ima dogovorene mehanizme koordinacije balansiranja;
3) NEMO i ostalim subjektima zaduženim ili ovlašćenim za izvršavanje tržišnih funkcija u skladu sa propisom EU kojim se uspostavljaju smernice za raspodelu prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima i Uredbom o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima ("Službeni glasnik RS", broj 102/24), unutar njegove kontrolne oblasti;
4) drugim OPS kontrolnog bloka kojem OPS pripada;
5) RKC zaduženim za izvođenje koordinisanog proračuna kapaciteta regiona za proračun kapaciteta kojima OPS pripada.
U slučaju obustave tržišnih aktivnosti svaki OPS aktivira komunikacioni postupak iz člana 37. ove uredbe.
Pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti
OPS je dužan da izradi pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti u skladu sa članom 109. stav 1. tačka 46b) Zakona i da ih nakon odobrenja Agencije, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 21) Zakona, objavi na internet stranici.
Pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti moraju u najvećoj mogućoj meri biti usaglašena sa:
1) pravilima za raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja unutar predmetnih regiona za proračun kapaciteta;
2) pravilima u skladu sa kojima pružalac usluge balansiranja pruža balansni kapacitet i dostavlja ponude za balansnu energiju unutar predmetnih regiona balansiranja;
3) pravilima u skladu sa kojima balansno odgovorna strana obezbeđuje izbalansiranu poziciju na kraju razdoblja dan unapred, ako je to propisano uslovima koji se odnose na balansiranje;
4) pravilima za izmenu planova rada balansno odgovornih strana;
5) pravilima za dostavljanje planova proizvodnje, planova potrošnje, planova interne razmene i planova prekogranične razmene, u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
Prilikom izrade pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti OPS je dužan da razmatra situacije iz člana 34. stav 1. ove uredbe i utvrđuje objektivno definisane parametre, uzimajući u obzir sledeće:
1) procenat konzuma bez napajanja u kontrolnoj oblasti OPS, tj:
(1) nemogućnost znatnog dela balansno odgovornih strana da obezbede izbalansiranost ili
(2) neophodnost da se OPS ne pridržava uobičajenih procesa organizovanja i administracije balansnog tržišta radi sprovođenja efikasnog ponovnog stavljanja pod napon;
2) procenat ispada proizvodnje u kontrolnoj oblasti OPS koja odgovara nedostatku sposobnosti znatnog dela balansno odgovornih strana da obezbede svoju izbalansiranost;
3) udeo i geografsku raspodelu neraspoloživih elemenata prenosnog sistema i to:
(1) desinhronizaciju znatnog dela kontrolne oblasti zbog čega su uobičajeni procesi organizovanja i administracije balansnog tržišta kontraproduktivni ili
(2) smanjenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na nulu na granicama zone trgovanja;
4) nedostatak sposobnosti sledećih pogođenih subjekata u izvršavanju svojih tržišnih aktivnosti zbog uzroka koji su izvan njihove kontrole:
(1) balansno odgovornih strana,
(2) pružalaca usluge balansiranja sistema,
(3) NEMO i drugi subjekata zaduženi ili ovlašćeni za izvršavanje tržišnih funkcija u skladu sa Uredbom o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanju zagušenjima,
(4) ODS priključenog na prenosni sistem;
5) nedostatak alata i komunikacionih sredstava neophodnih za:
(1) jedinstveno spajanje unutardnevnog, odnosno organizovanog tržišta električne energije za dan unapred, ili bilo koji izričiti mehanizam dodele kapaciteta ili
(2) proces ponovnog uspostavljanja frekvencije ili
(3) proces aktivacije zamenske rezerve ili
(4) obezbeđivanje izbalansirane pozicije na kraju razdoblja dan unapred koje obezbeđuje balansno odgovorna strana, kao i obezbeđivanje promene te pozicije ili
(5) dostavljanje planova proizvodnje, planova potrošnje, planova interne razmene i planova prekogranične razmene, u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
Pravilima za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti utvrđuje se vremensko odlaganje za svaki parametar iz stava 3. ovog člana pre pokretanja postupka za obustavu tržišnih aktivnosti.
OPS u realnom vremenu procenjuje parametre iz stava 3. ovog člana na osnovu informacija kojima raspolaže.
OPS je dužan da dostavi ENTSO-E podatke potrebne za pripremanje i podnošenje izveštaja o nivou usaglašenosti pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti.
Postupak za ponovno pokretanje obustavljenih tržišnih aktivnosti
OPS je dužan da u koordinaciji sa NEMO u njegovoj kontrolnoj oblasti, kao i sa susednim OPS, pokrene postupak za ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti obustavljenih u skladu sa članom 34. stav 1. ove uredbe:
1) ako je prestala situacija koja je uzrokovala obustavu, a nema drugih situacija na koje se primenjuje član 34. stav 1. ove uredbe;
2) ako su subjekti iz člana 37. stav 2. ove uredbe unapred obavešteni o tome u skladu sa članom 37. ove uredbe.
OPS u dogovoru sa susednim OPS pokrenuće ponovno uspostavljanje OPS procesa pogođenih obustavom tržišnih aktivnosti kada se ispune uslovi iz stava 1. ovog člana ili pre ako je to neophodno za ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti.
NEMO, u koordinaciji sa OPS i subjektima iz člana 34. stav 4. ove uredbe, će bez odlaganja ponovno pokrenuti relevantne procese jedinstvenog spajanja unutardnevnog, odnosno organizovanog tržišta električne energije za dan unapred, nakon što prime obaveštenje od OPS da su procesi OPS ponovno pokrenuti.
Ako je raspodela prenosnog kapaciteta između zona trgovanja obustavljena i zatim ponovo pokrenuta, OPS je dužan da ažurira prenosne kapacitete između zona trgovanja za njihovu raspodelu primenom najizvodljivije i najefikasnije opcije za svaki tržišni vremenski interval:
1) upotrebom dodatnih raspoloživih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja koje izračunava RKC ili
2) aktiviranjem procesa regionalnog proračuna kapaciteta primenjivog u skladu sa čl. 24. i 25. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanju zagušenjima ili
3) određivanjem prenosnih kapaciteta između zona trgovanja na osnovu stvarnog fizičkog stanja mreže u koordinaciji sa OPS regiona za proračun kapaciteta.
Ako je u delu sinhrone oblasti, u kojoj su tržišne aktivnosti obustavljene, ponovno uspostavljen normalni rad ili ugroženi normalni rad, NEMO iz te oblasti mogu da sprovedu jedinstveno spajanje unutardnevnog, odnosno organizovanog tržišta električne energije za dan unapred, u delu ili celoj sinhronoj oblasti, u dogovoru sa OPS i subjektima iz člana 34. stav 4. ove uredbe, pod uslovom da je OPS ponovo uspostavio proces proračuna kapaciteta.
OPS je dužan da najkasnije u roku od 30 dana od ponovnog pokretanja tržišnih aktivnosti, sačini izveštaj na srpskom i po potrebi na engleskom jeziku koji sadrži detaljno obrazloženje, opis sprovođenja mera i efekte tih mera i upućivanje na usaglašenost mera sa pravilima obustave i ponovnog pokretanja tržišnih aktivnosti, kao i da ga podnese Agenciji i stavi na raspolaganje subjektima iz člana 37. stav 2. ove uredbe.
OPS može da uzme u obzir preporuke koje izdaju Agencija i ECRB radi promovisanja dobre prakse i sprečavanju sličnih poremećaja u budućnosti.
Pravila iz člana 35. ove uredbe sadrže postupak komunikacije koja detaljno opisuje zadatke i radnje koje se očekuju od svake strane u njenim različitim ulogama tokom obustave i obnavljanja tržišnih aktivnosti.
Postupkom iz stava 1. ovog člana se istovremeno pružaju informacije sledećim subjektima:
1) stranama navedenima u članu 34. stav 4. ove uredbe;
2) balansno odgovornim stranama;
3) pružaocima usluge balansiranja;
4) ODS;
5) Agenciji.
Postupak iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće korake:
1) OPS obaveštava da su tržišne aktivnosti obustavljene u skladu sa članom 34. ove uredbe;
2) OPS obaveštava o svojoj najboljoj proceni vremena i datum ponovnog uspostavljanja prenosnog sistema;
3) NEMO i ostali subjekti imenovani za izvršavanje tržišnih funkcija u skladu sa Uredbom o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanju zagušenjima i propisom kojim se uređuje raspodela prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima, obaveštavaju o obustavi svojih aktivnosti, ako takve obustave postoje;
4) OPS dostavlja ažurirane informacije o procesu ponovnog uspostavljanja prenosnog sistema;
5) subjekti iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana obaveštavaju o ispravnosti tržišnih alata i komunikacionih sredstava;
6) OPS obaveštava da je ponovo uspostavljen normalni rad ili ugroženi normalni rad prenosnog sistema;
7) NEMO i ostali subjekti zaduženi ili ovlašćeni za izvršavanje tržišnih funkcija u skladu sa Uredbom o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanju zagušenjima, obaveštavaju o najboljoj proceni vremena i datuma ponovnog pokretanja tržišnih aktivnosti;
8) NEMO i ostali subjekti zaduženi ili ovlašćeni za izvršavanje tržišnih funkcija u skladu sa Uredbom o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanju zagušenjima, potvrđuju da su ponovno pokrenute tržišnih aktivnosti.
Obaveštenja i ažuriranja koje dostave NEMO i ostali subjekti zaduženi ili ovlašćeni za izvršavanje tržišnih funkcija iz stava 3. ovog člana objavljuju se na internet stranicama tih subjekata.
Ako nije moguće objaviti obaveštenje ili ažuriranje na internet stranici, subjekt koji podleže obavezi obaveštavanja, obaveštava putem elektronske pošte, ili na bilo koji drugi raspoloživ način, najmanje one strane koje direktno učestvuju u obustavljenim tržišnim aktivnostima.
Obaveštavanje na osnovu stava 3. tačka 5) ovog člana sprovodi se upućivanjem elektronske pošte predmetnim OPS ili na bilo koji drugi raspoloživ način.
Pravila za obračun u slučaju obustave tržišnih aktivnosti
OPS je dužan da Pravilima za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti iz člana 35. ove uredbe obuhvati i predlog pravila za obračun balansnih odstupanja, obračun rezervisanog kapaciteta za balansiranje sistema i energije balansiranja koja se primenjuju za periode obračuna izbalansiranosti tokom kojih su tržišne aktivnosti bile obustavljene.
OPS može da predloži da pravila iz stava 1. ovog člana budu identična pravilima koja se primenjuju za normalan rad.
OPS može svoje obaveze iz ovog člana preneti na jednu ili više trećih strana, pod uslovom da treća strana može obavljati konkretnu obavezu barem jednako efikasno kao OPS.
Pravilima iz stava 1. ovog člana uređuje se obračun OPS i trećih strana, prema potrebi, sa balansno odgovornim stranama i pružaocima usluge balansiranja sistema.
Pravilima iz stava 1. ovog člana se:
1) obezbeđuje finansijska nepristranost OPS i treće strane iz stava 4. ovog člana;
2) izbegava narušavanje podsticaja ili nastanak kontraproduktivnih podsticaja za balansno odgovorne strane, pružaoce usluge balansiranja i OPS;
3) podstiču balansno odgovorne strane na sopstvenu izbalansiranost ili na pomoć pri balansiranju sistema;
4) izbegavaju finansijske kazne koje se nameću balansno odgovornim stranama i pružaocima usluge balansiranja sistema zbog realizacije mera koje od njih zahteva OPS;
5) podstiče OPS da ne vrši obustavu tržišnih aktivnosti, osim ako je to neophodno i da što pre ponovno pokrene tržišne aktivnosti;
6) podstiče pružaoce usluge balansiranja sistema da OPS na koji su priključeni ponude usluge koje pomažu ponovnom uspostavljanju normalnog rada sistema.
OPS ima pravo da pored opštih informacija koje prikuplja u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije, kada je prenosni sistem u poremećenom radu, stanju raspada sistema ili stanju ponovnog uspostavljanja sistema da prikuplja i razmenjuje sledeće informacije:
1) od ODS u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe, neophodne informacije o:
(1) delu distributivne mreže koja je u ostrvskom radu,
(2) sposobnosti sinhronizacije delova distributivne mreže koji su u ostrvskom radu,
(3) mogućnosti pokretanja ostrvskog rada;
2) od ZKM određenih u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe i pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema informacije o:
(1) trenutnom stanju EEO,
(2) graničnim radnim vrednostima,
(3) vremenu za potpuno aktiviranje i vremenu za povećanje proizvodnje,
(4) procesima koji su vremenski kritični.
Tokom poremećenog rada, stanja raspada sistema i stanja ponovnog uspostavljanja sistema, OPS je dužan da blagovremeno i za potrebe sprovođenja postupaka plana odbrane sistema i plana ponovnog uspostavljanja sistema, dostavi raspoložive informacije:
1) susednim OPS informacije o:
(1) opsegu i granicama sinhronizovane podoblasti ili sinhronizovanih podoblasti kojima pripada njihova kontrolna oblast,
(2) ograničenjima za rad sinhronizovane podoblasti,
(3) najduže dozvoljeno trajanje i najveće dopuštene količine aktivne i reaktivne snage koje je moguće pružiti putem interkonektivnih vodova,
(4) svim ostalim tehničkim i organizacionim ograničenjima;
2) lideru frekvencije njegove sinhronizovane podoblasti, informacije o:
(1) ograničenjima za održavanje ostrvskog rada,
(2) dodatnoj raspoloživoj potrošnji i proizvodnji,
(3) raspoloživosti operativnih rezervi;
3) ODS neophodne informacije o:
(1) stanju prenosnog sistema,
(2) graničnim vrednostima aktivne i reaktivne snage, ukupnom opterećenju, te položaju regulacione sklopke i prekidača u mestima priključenja,
(3) trenutnim i planiranim stanjima proizvodnih modula priključenih na distributivni sistem, ako nisu direktno dostupne ODS;
(4) svim neophodnim informacijama kojima se doprinosi daljoj koordinaciji sa stranama koje su priključene na distributivni sistem;
4) pružaocima usluge odbrane sistema informacije o:
(1) stanju prenosnog sistema,
(2) planiranim merama koje zahtevaju učestvovanje pružaoca usluge odbrane sistema;
5) ODS i ZKM određenim u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe i pružaocima usluge ponovnog uspostavljanja sistema informacije o:
(1) stanju prenosnog sistema,
(2) mogućnostima i planovima za ponovno stavljanje pod napon,
(3) predviđenim merama koje podrazumevaju njihovo učestvovanje.
OPS i drugi OPS tokom poremećenog rada, stanja raspada sistema ili stanja ponovnog uspostavljanja sistema međusobno razmenjuju informacije o:
1) okolnostima koje su prouzrokovale trenutno stanje njihovog prenosnog sistema, u meri u kojoj su poznate;
2) potencijalnim problemima zbog kojih je neophodna pomoć u pogledu aktivne snage.
OPS u poremećenom radu, stanju raspada sistema i stanju ponovnog uspostavljanja sistema, blagovremeno pruža informacije o stanju prenosnog sistema i kada su dostupne sve dodatne informacije kojima se objašnjava situacija u kojoj se nalazi prenosni sistem:
1) NEMO, koji će te informacije dati na raspolaganje svojim subjektima imenovanim za izvršavanje tržišnih funkcija u skladu sa članom 37. ove uredbe;
2) Agenciji;
3) drugoj relevantnoj strani, prema potrebi.
OPS i OPS obaveštavaju sve pogođene strane o planu ispitivanja, izrađenom u skladu sa članom 42. st. 2. i 3. ove uredbe.
ODS i ZKM određeni u skladu sa članom 22. stav 4. tač. 2) i 3) ove uredbe, pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema i OPS su dužni da obezbede sistem glasovne komunikacije sa dovoljno redundantne opreme i rezervnih izvora napajanja, koji omogućavaju razmenu informacija potrebnih za sprovođenje plana ponovnog uspostavljanja sistema, tokom najmanje 24 časa u slučaju potpunog gubitka spoljnjeg napajanja električnom energijom ili kvara bilo kog pojedinačnog dela opreme.
OPS je dužan da u dogovoru sa ODS i ZKM određenim u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe i pružaocima usluge ponovnog uspostavljanja sistema, da uspostavi tehničke zahteve koje moraju ispunjavati njihovi sistemi glasovne komunikacije, kao i sistem glasovne komunikacije OPS, kako bi se omogućila njihova interoperabilnost i da bi se garantovalo da druga strana može identifikovati dolazne pozive OPS i odmah odgovoriti.
OPS je dužan da u dogovoru sa susednim OPS i drugim OPS sinhrone oblasti uspostavi tehničke zahteve koje moraju ispunjavati njihovi sistemi glasovne komunikacije, kao i sistem glasovne komunikacije OPS, kako bi se omogućila njihova interoperabilnost i da bi se garantovalo da druga strana može identifikovati dolazne pozive OPS i odmah odgovoriti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ZKM određeni u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe, koji su proizvodni moduli tipa B i pružaoci usluge ponovnog uspostavljanja sistema koji su proizvodni moduli tipa A ili B, mogu uz prethodno odobrenje OPS, da imaju samo sistem za komunikaciju podataka, umesto sistema glasovne komunikacije, a sistem za komunikaciju podataka mora da ispunjava zahteve navedene u st. 1. i 2. ovog člana.
U cilju podrške sprovođenja plana ponovnog uspostavljanja sistema, u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, odnosno pravilima za priključenje na prenosni sistem, odnosno pravilima o radu distributivnog sistema može se koristiti i dodatni komunikacioni sistem, koji mora da ispunjava zahteve navedene u stavu 1. ovog člana.
U slučaju gubitka primarnog izvora napajanja, OPS je dužan da ima na raspolaganju u trajanju od najmanje 24 časa ključne alate i infrastrukturu u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije.
U slučaju gubitka primarnog izvora napajanja ODS i ZKM određeni u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe i svaki pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema, dužni su da imaju na raspolaganju u trajanju od najmanje 24 časa ključne alate i infrastrukturu u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije koja se upotrebljava u planu ponovnog uspostavljanja sistema.
OPS je dužan da ima najmanje jedan geografski izdvojen rezervni dispečerski centar, koji uključuje najmanje ključne alate i infrastrukturu u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije i za koji je OPS dužan da obezbedi rezervno napajanje koje može da napaja rezervni dispečerski centar najmanje 24 časa u slučaju gubitka primarnog izvora napajanja.
OPS je dužan da u najkraćem roku, ne dužem od tri časa pripremi postupak prenosa funkcija glavnog dispečerskog centra na rezervni dispečerski centar, a ovaj postupak obuhvata upravljanje sistemom tokom prenosa navedenih funkcija.
EEO koji su određeni kao ključni za postupke plana ponovnog uspostavljanja sistema u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe, biće u funkciji u slučaju gubitka primarnog izvora napajanja najmanje 24 časa.
OPS periodično procenjuje ispravno funkcionisanje sve opreme i sposobnosti uzetih u obzir u planu odbrane sistema i planu ponovnog uspostavljanja sistema i u tom cilju OPS periodično proverava usaglašenost ove opreme i ovih sposobnosti u skladu sa stavom 2. ovog člana i članom 35. stav 2. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, članom 35. stav 2. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca i članom 69. st. 1. i 2. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona
OPS je dužan da izradi plan ispitivanja u dogovoru sa ODS, ZKM određenim u skladu sa članom 10. stav 4. i članom 22. stav 4. ove uredbe, pružaocima usluge odbrane sistema i pružaocima usluge ponovnog uspostavljanja sistema, a kojim se određuje oprema i sposobnosti relevantne za plan odbrane sistema i plan ponovnog uspostavljanja sistema i koje je neophodno ispitivati.
Planom ispitivanja određuju se periodičnost i uslovi ispitivanja u skladu sa minimalnim zahtevima iz čl. 44 - 47. ove uredbe i zahtevima iz Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica i Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona.
Kada je reč o ZKM koji ne podležu Uredbi o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, Uredbi o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca i Uredbi o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona, plan ispitivanja zasniva se na odredbama pravila o radu prenosnog sistema, pravila za priključenja objekata na prenosni sistem i pravila o radu distributivnog sistema.
Ispitivanja koja sprovode OPS, ODS, ZKM, pružalac usluge odbrane sistema i pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema ne sme da ugrozi operativnu sigurnost prenosnog sistema i međusobno povezanih prenosnih sistema i sprovodi se tako da u najmanjoj mogućoj meri utiče na korisnike sistema.
Ispitivanje se smatra uspešnim kada su ispunjeni uslovi koje je odredio relevantni operator sistema u skladu sa stavom 3. ovog člana, a ako se pri ispitivanju zaključi da ti uslovi nisu ispunjeni, OPS, ODS, ZKM, pružalac usluge odbrane sistema i pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema će ponavljati ispitivanje dok se ti uslovi ne ispune.
Ispitivanje usaglašenosti sposobnosti proizvodnih modula
Svaki pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema koji je proizvodni modul koji pruža uslugu beznaponskog pokretanja, sprovodi ispitivanje sposobnosti beznaponskog pokretanja najmanje svake tri godine, u skladu sa članom 39. stav 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica.
Svaki pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema koji je proizvodni modul koji pruža uslugu brze resinhronizacije na mrežu, sprovodi ispitivanje ispada na sopstvenu potrošnju nakon svake promene opreme koja ima uticaj na sposobnost rada na sopstvenoj potrošnji ili nakon dva uzastopna neuspešna ispada pri stvarnim događajima, u skladu sa članom 39. stav 6. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica.
Ispitivanje usaglašenosti EEO kupca koja pružaju uslugu upravljanja potrošnjom
Svaki pružalac usluge odbrane sistema, koji pruža upravljanje potrošnjom, sprovodi ispitivanje promene potrošnje nakon dva uzastopna neuspešna isključenja pri stvarnim događajima ili najmanje jednom godišnje u skladu sa članom 41. stav 1. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca.
Svaki pružalac usluge odbrane sistema, koji pruža isključivanje potrošnje u okviru upravljanja potrošnjom, pri pojavi niske frekvencije, sprovodi ispitivanje isključivanja potrošnje pri pojavi niske frekvencije unutar perioda koji se utvrđuje u skladu sa članom 37. stav 4. i članom 39. stav 4. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca ili u skladu sa uslovima koje utvrđuje relevantni operator sistema za ostale EEO kupaca.
Ispitivanje usaglašenosti sposobnosti JSVN
Svaki JSVN pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema koji je JSVN sistem koji pruža uslugu beznaponskog pokretanja, sprovodi ispitivanje sposobnosti beznaponskog pokretanja najmanje svake tri godine u skladu sa članom 70. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona.
Ispitivanje usaglašenosti releja za isključenje potrošnje pri pojavi niske frekvencije
ODS i OPS sprovode ispitivanje releja za isključenje potrošnje pri pojavi niske frekvencije unutar perioda iz člana 19. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca i u skladu sa članom 37. stav 6. i članom 39. stav 5. te uredbe.
Ispitivanje komunikacionih sistema
ODS, ZKM određen u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe, OPS i pružalac usluge ponovnog uspostavljanja sistema, sprovode ispitivanje komunikacionih sistema iz člana 40. ove uredbe najmanje jednom godišnje, a ispitivanje rezervnog napajanja svojih komunikacionih sistema najmanje svakih pet godina.
OPS u saradnji sa drugim OPS utvrđuje plan ispitivanja komunikacionih sistema između OPS.
Ispitivanje alata i infrastrukture
OPS najmanje jednom godišnje sprovodi ispitivanje sposobnosti glavnih i rezervnih izvora napajanja u pogledu napajanja glavnog i rezervnog dispečerskog centra iz člana 41. ove uredbe.
OPS najmanje svake tri godine sprovodi ispitivanje funkcionalnosti ključnih alata i infrastrukture u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije, kojim se obuhvataju glavni i rezervni alati i infrastruktura, a ako ti alati i infrastruktura uključuju ODS ili ZKM onda se i oni uključuju u ispitivanje.
OPS najmanje svakih pet godina sprovodi ispitivanje sposobnosti rezervnih izvora napajanja za napajanje ključnih usluga EEO, koji su određeni kao ključni za postupke plana ponovnog uspostavljanja sistema u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe, a ako su ti EEO u distributivnom sistemu, ODS sprovodi ovo ispitivanje.
OPS najmanje jednom godišnje testira postupak iz člana 41. stav 4. ove uredbe za prelazak iz glavnog dispečerskog centra u rezervni dispečerski centar.
Ispitivanje usaglašenosti i redovno preispitivanje plana odbrane sistema
ODS koji je odgovoran za sprovođenje isključenja potrošnje pri pojavi niske frekvencije u svojim EEO, jednom godišnje ažurira obaveštenje dato OPS, u skladu sa članom 11. stav 5. tačka 2) ove uredbe, koje mora da sadrži vrednosti podešenja frekvencije na kojima se aktivira isključivanje neto potrošnje i procenat neto potrošnje isključen pri svakoj takvoj vrednosti.
OPS prati pravilno sprovođenje isključivanja potrošnje pri pojavi niske frekvencije na osnovu ažuriranog obaveštenja iz stava 1. ovog člana i na osnovu operativnih instrukcija za njegove EEO, gde je primenjivo.
OPS najmanje svakih pet godina sprovodi preispitivanje plana odbrane sistema radi procene njegove efikasnosti i u tom preispitivanju uzima u obzir sledeće:
1) razvoj i evoluciju svoje mreže od poslednjeg preispitivanja plana ili prvog plana;
2) sposobnosti nove opreme ugrađene u prenosni i distributivni sistem od poslednjeg preispitivanja plana ili prvog plana;
3) sposobnosti i relevantne pružene usluge EEO ZKM koji su pušteni u rad od poslednjeg preispitivanja plana ili prvog plana;
4) sprovedena ispitivanja i analize poremećaja u sistemu, u skladu sa propisom kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije;
5) operativne podatke prikupljene tokom normalnog rada i nakon poremećaja.
OPS sprovodi preispitivanje relevantnih mera svog plana odbrane sistema u skladu sa stavom 3. ovog člana pre svake značajne promene konfiguracije mreže.
OPS kada utvrdi da je potrebno prilagođavanje plana odbrane sistema, izmeniće svoj plan i primeniti izmene u skladu sa članom 4. stav 2. tač. 3) i 4) i čl. 10. i 11. ove uredbe.
Ispitivanje usaglašenosti i redovno preispitivanje plana ponovnog uspostavljanja sistema
OPS sprovodi preispitivanje mera plana ponovnog uspostavljanja sistema računarskom simulacijom, najmanje svakih pet godina, pri čemu upotrebljava podatke ODS u skladu sa članom 22. stav 4. ove uredbe i podatke pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema.
OPS definiše ova simulaciona ispitivanja u posebnom postupku ispitivanja koji obuhvata:
1) pravce ponovnog uspostavljanja napona od pružaoca usluge ponovnog uspostavljanja sistema sa sposobnostima beznaponskog pokretanja ili ostrvskog rada;
2) napajanje sopstvene potrošnje proizvodnih modula;
3) postupak za ponovno uključenje potrošnje;
4) proces resinhronizacije delova mreže u ostrvskom radu.
OPS u okviru zasebnog postupka priprema i sprovodi operativna ispitivanja delova plana ponovnog uspostavljanja sistema u koordinaciji sa ODS i pružaocima usluge ponovnog uspostavljanja sistema ako to smatra neophodnim.
OPS preispituje svoj plan ponovnog uspostavljanja sistema radi procenjivanja njegove efikasnosti najmanje svakih pet godina.
Pre svake znatne promene konfiguracije mreže, OPS u skladu sa stavom 1. ovog člana sprovodi preispitivanje relevantnih mera svog plana ponovnog uspostavljanja sistema i njihove efikasnosti.
OPS kada utvrdi da je potrebno prilagođavanje plana ponovnog uspostavljanja sistema, izmeniće svoj plan i primeniti izmene u skladu sa članom 4. stav 2. tač. 3) i 4) ove uredbe i čl. 22. i 23. ove uredbe.
OPS je dužan da u skladu za Zakonom dostavlja ENTSO-E sve potrebne informacije za praćenje primene ove uredbe, što obuhvata:
1) utvrđivanje bilo kakvih odstupanja sprovođenju ove uredbe u smislu člana 4. stav 2. ove uredbe;
2) procena usaglašenosti planova odbrane sistema i planova ponovnog uspostavljanja sistema OPS i drugih OPS u skladu sa članom 6. ove uredbe;
3) pragovi iznad kojih se uticaj mera jednog ili više OPS u poremećenom radu, raspadu sistema ili stanju ponovnog uspostavljanja sistema smatra značajnim za ostale OPS unutar regiona za proračun kapaciteta u skladu sa članom 6. ove uredbe;
4) nivo usaglašenosti pravila za obustavu i ponovno uspostavljanje tržišnih aktivnosti koje OPS donosi u skladu sa propisom kojim se uređuje energetika i u svrhu izveštavanja iz člana 35. stav 7. ove uredbe;
5) nivo usaglašenosti pravila za obračun balansnih odstupanja i obračun električne energije balansiranja, u slučaju obustave tržišnih aktivnosti, u skladu sa članom 38. ove uredbe.
ODS i subjekti iz člana 38. stav 4. ove uredbe dužni su da na zahtev Agencije dostave OPS informacije u skladu sa uredbom EU o uspostavljanju mrežnih pravila za poremećeni rad i ponovno uspostavljanje elektroenergetskih sistema, osim ako su te informacije već dostupne Agenciji, OPS, ECRB ili ENTSO-E u vezi sa njihovim dužnostima praćenja primene ove uredbe, da bi se izbeglo dupliranje informacija.
Učestvovanje zainteresovanih strana
Učešće zainteresovanih strana u vezi sa sprovođenjem ove uredbe vrši se u skladu sa članom 5. ove uredbe, a može da obuhvata redovne sastanke sa zainteresovanim stranama radi identifikovanja problema i predlaganja poboljšanja u vezi sa zahtevima iz ove uredbe koje organizuje ECRB u saradnji sa ENTSO-E.
Izmene ugovora i opštih uslova
OPS, ODS i ZKM su dužni da usklade odredbe u ugovorima i opštim uslovima sa zahtevima iz ove uredbe koje se odnose na rad sistema.
OPS je dužan da izradi plan odbrane sistema iz člana 10. stav 1. ove uredbe i plan ponovnog uspostavljanja sistema iz člana 22. stav 1. ove uredbe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe i dostavi ih Agenciji u skladu sa članom 4. stav 6. ove uredbe.
OPS je dužan da RKC podnese mere iz člana 6. stav 1. ove uredbe u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe, a RKC je dužan da, u roku od tri meseca od dana podnošenja mera izradi tehnički izveštaj.
OPS je dužan da obavezu iz člana 11. stav 1. ove uredbe izvrši u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu obaveštavanja iz člana 11. st. 2. i 3. ove uredbe izvrši u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu iz člana 23. stav 1. ove uredbe izvrši u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu obaveštavanja iz člana 23. st. 2. i 3. ove uredbe izvrši u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu iz člana 35. stav 1. ove uredbe izvrši u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, a obavezu iz člana 35. stav 6. ove uredbe izvrši u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu iz člana 38. stav 1. ove uredbe izvrši u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu iz člana 42. stav 2. ove uredbe izvrši u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da obavezu iz člana 47. stav 2. ove uredbe izvrši u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 2. stav 1. tačka 10) podtačka (5), člana 10. stav 2. tačka 1), člana 12. stav 2. tačka 1), člana 13. stav 2. tačka 1), člana 14. stav 4, člana 17. st. 1. i 2, člana 18. st. 1. i 2, člana 19. stav 1, člana 20. stav 1, člana 21. stav 3. tačka 2), člana 24. stav 1. tač. 1) i 2), člana 28. stav 2. i stav 6. tačka 3), člana 29. stav 3, člana 30. stav 3, člana 34. stav 1. tačka 5), člana 35. stav 2. tačka 5) i stav 3. tačka 5) podtačka (5), člana 37. stav 3. tačka 3), člana 39. stav 1, člana 41. st. 1-3, člana 48. stav 2. i člana 49. stav 3. tačka 4), koje počinju da se primenjuju od dana početka primene propisa kojim se uspostavljaju smernice za rad međusobno povezanih sistema za prenos električne energije i propisa kojim se uređuje raspodela prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima.
Karakteristike plana podfrekventne zaštite:
Parametar |
Vrednost |
Merna jedinica |
Početni obavezni nivo isključenja: |
49 |
Hz |
Početni obavezni nivo isključenja: |
5 |
% ukupne potrošnje na nacionalnom nivou |
Konačni obavezni nivo isključenja: |
48 |
Hz |
Konačni obavezni nivo isključenja: |
45 |
% ukupne potrošnje na nacionalnom nivou |
Opseg implementacije |
± 7 |
% ukupne potrošnje na nacionalnom nivou, za određenu frekvenciju |
Minimalni broj stepenova do konačnog obaveznog nivoa |
6 |
broj stepenova |
Maksimalno isključivanje potrošnje za svaki stepen |
10 |
% ukupne potrošnje na nacionalnom nivou, za pojedinačni stepen |