UPUTSTVO ZA PRIMENU STANDARDIZOVANOG PRISTUPA I POJEDNOSTAVLJENOG STANDARDIZOVANOG PRISTUPA ZA MERENJE IZLOŽENOSTI KAMATNOM RIZIKU U BANKARSKOJ KNJIZI ("Sl. glasnik RS", br. 51/2025)

 

Glava I.

UVODNE ODREDBE

1. Ovim uputstvom bliže se propisuju uslovi i način primene standardizovanog pristupa i pojednostavljenog standardizovanog pristupa za merenje izloženosti kamatnom riziku u bankarskoj knjizi (u daljem tekstu: standardizovani pristupi).

Osnovne pretpostavke za primenu standardizovanih pristupa

2. Pri merenju izloženosti kamatnom riziku u bankarskoj knjizi (u daljem tekstu: IRRBB rizik) primenom standardizovanih pristupa, banka je dužna da obuhvati kamatno osetljive instrumente iz tačke 2. stav 1. odredba pod 6) Odluke o upravljanju kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi (u daljem tekstu: kamatno osetljivi instrumenti), i to:

1) finansijske derivate iz bankarske knjige u vidu ugovora o kamatnoj stopi u smislu odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;

2) ostale finansijske derivate iz bankarske knjige, koji nisu obuhvaćeni odredbom pod 1) ove tačke a za koje se novčani tokovi utvrđuju, delimično ili u celosti, na osnovu kamatne stope;

3) pozicije aktive iz bankarske knjige koje su osetljive na promene kamatnih stopa, isključujući aktivu koja predstavlja odbitnu stavku od osnovnog akcijskog kapitala, izuzev odbitnih stavki koje se primenjuju u slučaju prekoračenog stepena kreditne zaduženosti, prekoračene ugovorene ročnosti, prekoračenog procenta učešća kredita u dinarima indeksiranih deviznom klauzulom i kredita u stranoj valuti u ukupnim kreditima odobrenim dužnicima iz nefinansijskog i nedržavnog sektora (u daljem tekstu: kamatno osetljiva aktiva);

4) pozicije obaveza iz bankarske knjige koje su osetljive na promene kamatnih stopa (u daljem tekstu: kamatno osetljive obaveze);

5) vanbilansne stavke iz bankarske knjige koje su osetljive na promene kamatnih stopa, a koje nisu obuhvaćene odredbama pod 1) i 2) ove tačke (iznos neiskorišćenih preuzetih obaveza);

6) pozicije iz knjige trgovanja - ako su ispunjeni uslovi propisani odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke za izuzimanje tih pozicija od obračuna kapitalnog zahteva za cenovni rizik (zbog učešća vrednosti pozicija iz knjige trgovanja u vrednosti ukupnih poslova banke), ako kamatni rizik za ove pozicije nije obuhvaćen u okviru drugog rizika.

3. Banka je dužna da meru ekonomske vrednosti kapitala izračunava diskontovanjem očekivanih novčanih tokova na osnovu bilansa stanja s pretpostavkom amortizacije, kao i da meru neto prihoda po osnovu kamata izračunava na osnovu projektovanih prihoda od kamata i rashoda kamata u periodu od godinu dana, pod pretpostavkom statičkog bilansa stanja, u skladu s tačkom 50. Odluke o upravljanju kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi (u daljem tekstu: Odluka).

Diskontovanje očekivanih novčanih tokova iz stava 1. ove tačke banka vrši primenom kamatnih stopa dobijenih na osnovu bezrizične krive prinosa za odgovarajuću značajnu valutu, pri čemu se pod bezrizičnom krivom prinosa podrazumeva kriva prinosa koja ne uključuje kreditne raspone ili raspone likvidnosti specifične za instrument ili izdavaoca.

Za ostale valute koje nisu značajne, a za koje se u skladu s tačkom 42. Odluke meri izloženost IRRBB riziku zajedno, banka primenjuje bezrizičnu krivu prinosa za valutu dinar.

4. Banka je dužna da mere iz tačke 3. stav 1. ovog uputstva, u okviru standardizovanih pristupa, utvrđuje u osnovnom scenariju, kao i u scenarijima šokova kamatnih stopa za obračun uticaja na ekonomsku vrednost kapitala, odnosno scenarijima šokova kamatnih stopa za obračun uticaja na neto prihod po osnovu kamata, u skladu s tačkom 43. Odluke.

5. Banka je dužna da u okviru standardizovanih pristupa izračunava ekonomsku vrednost kapitala i meru neto prihoda po osnovu kamata pojedinačno u svakoj značajnoj valuti, kao i za ostale valute zajedno, u skladu s tačkom 42. Odluke.

Glava II.

STANDARDIZOVANI PRISTUP

Odeljak 1.

Utvrđivanje mere ekonomske vrednosti kapitala u okviru standardizovanog pristupa

1. Raspoređivanje očekivanih novčanih tokova u definisane periode za potrebe utvrđivanja ekonomske vrednosti kapitala

6. Očekivani novčani tokovi po osnovu kamatno osetljivih instrumenata raspoređuju se po definisanim periodima koji su prikazani u sledećoj tabeli (Tabela 1):

Tabela 1.

Redni broj	Period (k) (m-mesec, g-godina)	Srednja tačka perioda (tk) (u godinama)	Trajanje perioda (u godinama)
1.	Prekonoćno (O/N)	0,0028	0
2.	> O/N ≤ 1m	0,0417	1/12
3.	> 1m ≤ 3m	0,1667	2/12
4.	> 3m ≤ 6m	0,375	3/12
5.	> 6m ≤ 9m	0,625	3/12
6.	> 9m ≤ 12m	0,875	3/12
7.	> 12m ≤ 18m	1,25	6/12
8.	> 18m ≤ 2g	1,75	6/12
9.	> 2g ≤ 3g	2,5	1
10.	> 3g ≤ 4g	3,5	1
11.	> 4g ≤ 5g	4,5	1
12.	> 5g ≤ 6g	5,5	1
13.	> 6g ≤ 7g	6,5	1
14.	> 7g ≤ 8g	7,5	1
15.	> 8g ≤ 9g	8,5	1
16.	> 9g ≤ 10g	9,5	1
17.	> 10g ≤ 15g	12,5	5
18.	> 15g ≤ 20g	17,5	5
19.	> 20g	25	10

7. Očekivani novčani tokovi raspoređuju se u definisane periode prema vremenu preostalom do ugovorenog roka dospeća instrumenta ili do sledeće promene kamatne stope, računajući od datuma izveštavanja.

8. Pri raspoređivanju očekivanih novčanih tokova u definisane periode, banka uzima u obzir bilans stanja s pretpostavkom amortizacije, u kojem se postojeće pozicije iz bankarske knjige amortizuju (ističu) i ne zamenjuju se novim pozicijama.

9. Za kamatno osetljive instrumente kod kojih je ugovorena fiksna kamatna stopa, očekivani novčani tokovi po osnovu osnovnog potraživanja, odnosno obaveze (glavnice kredita, iznosa depozita i sl.) i kamate - raspoređuju se u definisane periode prema preostalom vremenu do ugovorenog roka dospeća, računajući od datuma izveštavanja.

10. Za kamatno osetljive instrumente kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa, očekivani novčani tokovi se, računajući od datuma izveštavanja, raspoređuju na sledeći način:

1) novčani tokovi po osnovu promenljivog elementa kamatne stope (npr. referentna kamatna stopa) i po osnovu preostalog dela osnovnog potraživanja, odnosno obaveze (glavnice kredita, iznosa depozita i sl.) koji u skladu sa ugovorenim uslovima dospevaju do datuma sledeće promene kamatne stope - raspoređuju se u definisane periode prema preostalom vremenu do ugovorenog roka dospeća;

2) novčani tokovi po osnovu preostalog dela osnovnog potraživanja, odnosno obaveze koji u skladu sa ugovorenim uslovima dospevaju nakon datuma sledeće promene kamatne stope - raspoređuju se u okviru onog perioda u kojem će se izvršiti promena kamatne stope;

3) novčani tokovi po osnovu fiksnog elementa kamatne stope (marže) raspoređuju se u definisane periode prema preostalom vremenu do ugovorenog roka dospeća.

11. Banka je dužna da pri raspoređivanju očekivanih novčanih tokova u skladu s tačkom 6. ovog uputstva postupa na sledeći način:

1) da uzima u obzir uticaj bihejvioralnih opcija na novčane tokove koji se raspoređuju;

2) da ne uzima u obzir uticaj automatskih opcija na novčane tokove koji se raspoređuju.

12. Banka je dužna da novčane tokove po osnovu finansijskih derivata, izuzev opcija, raščlani na dve transakcije, i to na transakciju plaćanja (engl. paying leg) i transakciju naplate (engl. receiving leg), pri čemu se transakcija plaćanja tretira kao odliv novčanih tokova, a transakcija naplate kao priliv novčanih tokova.

Novčani tokovi od kamata po osnovu finansijskih derivata iz stava 1. ove tačke koji se koriste za zaštitu od rizika - obuhvataju se odvojeno od novčanih tokova od kamata po osnovu pozicija koje se štite.

13. Banka koja, prema podacima iz izveštaja o strukturi problematičnih kredita banke propisanih odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, ima učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima 2% ili više - dužna je da rasporedi očekivane novčane tokove po osnovu problematičnih kredita (nakon umanjenja za iznos pripadajuće ispravke vrednosti) u periode definisane u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva, pri čemu se to raspoređivanje vrši u iznosu i u skladu s dinamikom otplate koje banka očekuje.

2. Pretpostavke o izvršavanju bihejvioralnih opcija (bihejvioralne pretpostavke)

14. Depoziti bez ugovorenog roka dospeća, izuzev depozita iz tačke 23. ovog uputstva, krediti odobreni fizičkim licima s fiksnom kamatnom stopom i mogućnošću prevremene otplate, oročeni depoziti fizičkih lica s fiksnom kamatnom stopom i mogućnošću prevremenog povlačenja i neiskorišćene preuzete obaveze prema fizičkim licima s fiksnom kamatnom stopom, u skladu sa odredbama tač. 15. do 38. ovog uputstva, smatraju se kamatno osetljivim instrumentima s bihejvioralnim opcijama.

a) Depoziti bez ugovorenog roka dospeća

15. Banka je dužna da, u zavisnosti od druge ugovorne strane, rasporedi depozite bez ugovorenog roka dospeća u skladu sa sledećom podelom:

1) depoziti fizičkih lica, koji se dalje razvrstavaju na:

- transakcione depozite fizičkih lica u smislu tačke 39. stav 1. odredba pod 2), alineja prva, Odluke,

- ostale depozite fizičkih lica u smislu tačke 39. stav 1. odredba pod 2), alineja druga, Odluke (u daljem tekstu: netransakcioni depoziti fizičkih lica);

2) depoziti velikih klijenata, koji se dalje razvrstavaju na:

- depozite lica u finansijskom sektoru koja su definisana tačkom 2. stav 1. odredba pod 18) Odluke,

- depozite velikih klijenata u smislu tačke 39. stav 1. odredba pod 2), alineja treća, Odluke.

16. Banka je dužna da sve depozite iz tačke 15. ovog uputstva, izuzev depozita lica u finansijskom sektoru, podeli na deo koji se smatra stabilnim (u daljem tekstu: stabilni depoziti) i deo koji se ne smatra stabilnim (u daljem tekstu: nestabilni depoziti), koristeći istorijske podatke koji su relevantni za poslovanje banke o promenama iznosa depozita uzrokovanim promenama bezrizičnih kamatnih stopa za period od najmanje deset prethodnih godina.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, ako je učešće netransakcionih depozita fizičkih lica u ukupnim depozitima fizičkih lica bez ugovorenog roka dospeća manje od 5% - banka može ukupan iznos depozita fizičkih lica bez ugovorenog roka dospeća da podeli na stabilne i nestabilne depozite.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može koristiti i istorijske podatke za period kraći od deset godina ako za to postoje opravdani razlozi, koje je dužna da obrazloži na zahtev Narodne banke Srbije.

17. Banka je dužna da izvrši podelu stabilnih depozita iz tačke 16. ovog uputstva na osnovne depozite i promenljive depozite.

18. Banka izračunava iznos promenljivih depozita množenjem ukupnog iznosa stabilnih depozita stopom prenošenja (engl. pass-through rate) koju utvrđuje uzimajući u obzir sledeće:

1) trenutni nivo kamatnih stopa, uključujući i razlike između kamatnih stopa koje nudi banka i kamatnih stopa na tržištu, kamatne stope koje nude drugi učesnici na tržištu i druge relevantne podatke koji se odnose na klijente banke;

2) malo verovatnu promenu kamatne stope kod osnovnih depozita čak i u uslovima značajnih promena kamatnih stopa na tržištu.

19. U scenarijima koji predviđaju povećanje kratkoročnih kamatnih stopa iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1), alineje prva, četvrta i peta, Odluke - iznos osnovnih depozita množi se koeficijentom 0,8.

20. U scenarijima koji predviđaju smanjenje kratkoročnih kamatnih stopa iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1), alineje druga, treća i šesta, Odluke - iznos osnovnih depozita se množi koeficijentom 1,2.

21. Pri utvrđivanju iznosa osnovnih depozita u pojedinačnim scenarijima, banka je dužna da primeni sledeća ograničenja:

1) najviše 90% ukupnih transakcionih depozita fizičkih lica čine osnovni transakcioni depoziti fizičkih lica;

2) najviše 70% ukupnih netransakcionih depozita fizičkih lica čine osnovni netransakcioni depoziti fizičkih lica;

3) najviše 50% ukupnih depozita velikih klijenata čine osnovni depoziti velikih klijenata.

Ako banka iznos stabilnih depozita utvrđuje u skladu s tačkom 16. stav 2. ovog uputstva, najviše 90% ukupnih depozita fizičkih lica (transakcionih i netransakcionih) čine osnovni depoziti fizičkih lica.

22. Banka je dužna da, pri raspoređivanju očekivanih novčanih tokova po osnovu depozita bez ugovorenog roka dospeća po definisanim periodima, primenjuje sledeća ograničenja u vezi s prosečnim ponderisanim rokom do ponovnog određivanja kamatne stope:

1) 5 godina za transakcione depozite fizičkih lica;

2) 4,5 godina za netransakcione depozite fizičkih lica;

3) 4 godine za depozite bez ugovorenog roka dospeća velikih klijenata.

Banka primenjuje ograničenja iz stava 1. ove tačke na ukupan iznos depozita (osnovni i promenljivi, kao i nestabilni iznos depozita) u svakoj značajnoj valuti, kao i u ostalim valutama zajedno, i to u svakom pojedinačnom scenariju.

Ako banka iznos stabilnih depozita utvrđuje u skladu s tačkom 16. stav 2. ovog uputstva, za prosečan ponderisani rok do ponovnog određivanja kamatne stope transakcionih i netransakcionih depozita primenjuje ograničenje od pet godina.

23. Banka ne utvrđuje bihejvioralne pretpostavke za depozite lica u finansijskom sektoru bez ugovorenog roka dospeća i raspoređuje ove depozite u okviru definisanog perioda pod nazivom "Prekonoćno (O/N)".

24. Banka je dužna da nestabilne depozite i promenljive depozite rasporedi u okviru definisanog perioda pod nazivom "Prekonoćno (O/N)".

25. Banka je dužna da sve depozite bez ugovorenog roka dospeća tretira kao promenljive depozite, ako je učešće ukupnog iznosa ovih depozita u ukupnim kamatno osetljivim obavezama banke manje od 2%.

b) Krediti fizičkim licima s fiksnom kamatnom stopom i mogućnošću prevremene otplate

26. Krediti s fiksnom kamatnom stopom odobreni fizičkim licima kod kojih ta lica imaju pravo prevremene otplate u potpunosti ili delimično - za potrebe primene odredaba ovog uputstva smatraju se kreditima s mogućnošću prevremene otplate.

27. Banka je dužna da za potrebe osnovnog scenarija utvrdi uslovnu stopu prevremene otplate za svaku značajnu valutu, kao i za ostale valute zajedno.

Uslovna stopa iz stava 1. ove tačke odražava godišnje očekivane prevremene otplate u odnosu na preostali iznos kredita za svaku pojedinačnu grupu kredita sa sličnim karakteristikama i određuje se na osnovu istorijskih podataka o realizovanim prevremenim otplatama kredita.

28. Banka može da primeni uslovnu stopu iz tačke 27. ovog uputstva u visini 0% ako je ukupan iznos kredita iz tačke 26. tog uputstva manji od 5% ukupne kamatno osetljive aktive banke ili ako banka na osnovu istorijskih podataka o realizovanim prevremenim otplatama kredita iz tačke 26. ovog uputstva utvrdi da je godišnja stopa prevremene otplate ovih kredita manja od 5%.

29. Banka prilagođava uslovne stope iz tačke 27. ovog uputstva scenarijima šokova kamatnih stopa, tako što te stope množi koeficijentima koji odražavaju očekivanja o promeni stopa prevremene otplate kredita u periodima povećanja ili smanjenja kratkoročnih kamatnih stopa.

U scenarijima koji predviđaju povećanje kratkoročnih kamatnih stopa iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1), alineje prva, četvrta i peta, Odluke - uslovne stope iz stava 1. ove tačke množe se koeficijentom 0,8.

U scenarijima koji predviđaju smanjenje kratkoročnih kamatnih stopa iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1), alineje druga, treća i šesta, Odluke - uslovne stope iz stava 1. ove tačke množe se koeficijentom 1,2.

30. Za svaki definisani period u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva, očekivani iznos prevremene otplate kredita izračunava se množenjem sledeća dva elementa:

1) novčanih tokova po osnovu glavnice i kamate kredita koji dospevaju u tom periodu, pri čemu se ne uzima u obzir iznos novčanih tokova koji je dospeo ili je prevremeno otplaćen u prethodnim periodima;

2) pripadajuće vremenski ponderisane uslovne stope prevremene otplate, koja se određuje tako što se uslovna stopa iz tačke 27. ovog uputstva (za odgovarajuću grupu kredita sa sličnim karakteristikama i odgovarajuću valutu) pomnoži dužinom trajanja pripadajućeg definisanog perioda u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva i zatim prilagodi u skladu s tačkom 29. ovog uputstva.

31. Očekivani iznos prevremene otplate kredita utvrđen u skladu s tačkom 30. ovog uputstva banka raspoređuje u odgovarajuće periode definisane u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva koji prethode periodu za koji je taj iznos utvrđen.

Banka je dužna da ostale novčane tokove po osnovu kredita iz tačke 26. ovog uputstva čiju prevremenu otplatu ne očekuje - rasporedi u periode definisane u tabeli iz stava 1. ove tačke prema preostalom vremenu do ugovorenog roka dospeća instrumenta.

v) Oročeni depoziti fizičkih lica s fiksnom kamatnom stopom i mogućnošću prevremenog povlačenja

32. Oročeni depoziti fizičkih lica s fiksnom kamatnom stopom kod kojih deponent ima pravo, odnosno opciju povlačenja depozita pre ugovorenog roka dospeća - za potrebe primene odredaba ovog uputstva smatraju se oročenim depozitima s mogućnošću prevremenog povlačenja.

33. Banka je dužna da za potrebe osnovnog scenarija utvrdi kumulativnu stopu prevremenog povlačenja oročenih depozita iz tačke 32. ovog uputstva za svaku značajnu valutu i za ostale valute zajedno, kao i za svaku pojedinačnu grupu depozita sa sličnim karakteristikama, pri čemu ta stopa treba da odražava kumulativna očekivana prevremena povlačenja depozita tokom ugovorenog perioda oročenja, a određuje se na osnovu istorijskih podataka o realizovanim prevremenim povlačenjima depozita.

34. Banka može da primeni stopu prevremenog povlačenja oročenih depozita iz tačke 33. ovog uputstva u visini 0% ako je ukupan iznos oročenih depozita iz tačke 32. tog uputstva manji od 5% ukupnih kamatno osetljivih obaveza banke ili ako banka na osnovu istorijskih podataka o realizovanim prevremenim povlačenjima depozita iz tačke 32. ovog uputstva utvrdi da je kumulativna stopa prevremenog povlačenja ovih depozita manja od 5%.

35. Banka stope prevremenog povlačenja oročenih depozita iz tačke 33. ovog uputstva prilagođava scenarijima šokova kamatnih stopa tako što te stope množi koeficijentima koji odražavaju očekivanja o promeni stopa prevremenog povlačenja oročenih depozita u periodima povećanja ili smanjenja kratkoročnih kamatnih stopa.

U scenarijima koji predviđaju povećanje kratkoročnih kamatnih stopa iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1), alineje prva, četvrta i peta, Odluke - stope prevremenog povlačenja depozita množe se koeficijentom 1,2.

U scenarijima koji predviđaju smanjenje kratkoročnih kamatnih stopa iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1), alineje druga, treća i šesta, Odluke - stope prevremenog povlačenja depozita množe se koeficijentom 0,8.

36. Očekivani iznos prevremeno povučenih depozita izračunava se množenjem sledeća dva elementa:

1) iznosa oročenih depozita iz tačke 32. ovog uputstva;

2) pripadajuće stope prevremenog povlačenja oročenih depozita iz tačke 33. ovog uputstva (za odgovarajuću grupu depozita sa sličnim karakteristikama i odgovarajuću valutu), prilagođene u skladu s tačkom 35. tog uputstva.

37. Banka je dužna da očekivani iznos prevremeno povučenih depozita utvrđen u skladu s tačkom 36. ovog uputstva rasporedi u okviru definisanog perioda u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva pod nazivom "Prekonoćno (O/N)".

Banka je dužna da ostale novčane tokove po osnovu depozita iz tačke 32. ovog uputstva čije prevremeno povlačenja ne očekuje - rasporedi u okviru definisanih perioda u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva prema preostalom vremenu do ugovorenog roka dospeća instrumenta.

g) Neiskorišćene preuzete obaveze prema fizičkim licima s fiksnom kamatnom stopom

38. Ako je iznos neiskorišćenih preuzetih obaveza prema fizičkim licima s fiksnom kamatnom stopom (po osnovu odobrenih okvirnih kredita, limita po kreditnim karticama ili dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima) veći od 2% ukupne kamatno osetljive aktive - banka je dužna da proceni iznos koji bi bio iskorišćen u pojedinačnim scenarijima (osnovnom scenariju i scenarijima šokova kamatnih stopa), i to na osnovu istorijskih podataka o korišćenju sredstava u sličnim uslovima. Procenjeni iznos koji će biti iskorišćen banka je dužna da rasporedi u periode definisane u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva u skladu sa očekivanom dinamikom korišćenja sredstava.

3. Automatske opcije

39. U slučaju opcija ugrađenih u kamatno osetljive instrumente, kao što su krediti odobreni velikim klijentima s fiksnom kamatnom stopom i mogućnošću prevremene otplate (u potpunosti ili delimično), oročeni depoziti velikih klijenata s fiksnom kamatnom stopom i mogućnošću prevremenog povlačenja, iznos neiskorišćenih preuzetih obaveza prema velikim klijentima s fiksnom kamatnom stopom, kao i krediti na koje se primenjuje ograničenje visine kamatne stope - banka je dužna da razdvoji iznos ugrađene automatske opcije od iznosa osnovnog instrumenta u koji je automatska opcija ugrađena.

Novčani tokovi po osnovu kamatno osetljivih instrumenata iz stava 1. ove tačke, izuzev iznosa neiskorišćenih preuzetih obaveza prema velikim klijentima s fiksnom kamatnom stopom - raspoređuju se u periode definisane u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva, dok se automatske opcije vrednuju posebno.

40. Banka je dužna da za svaki pojedinačni scenario i valutu vrednuje automatske opcije u skladu sa internom metodologijom.

Promena vrednosti automatskih opcija utvrđuje se tako što se od zbira promena vrednosti svih kupljenih automatskih opcija u svakoj pojedinačnoj valuti i u svakom pojedinačnom scenariju oduzima zbir promena vrednosti svih prodatih automatskih opcija u toj valuti i tom scenariju.

Banka od izračunatih vrednosti automatskih opcija za svaki pojedinačni scenario oduzima vrednost opcija u osnovnom scenariju, kako bi utvrdila promenu vrednosti opcija po pojedinačnim scenarijima i valutama.

4. Scenariji šokova kamatnih stopa

41. Banka određuje scenarije šokova kamatnih stopa u skladu s tačkom 43. stav 1. odredba pod 1) Odluke na osnovu valutno-specifičnih šokova kamatnih stopa navedenih u sledećoj tabeli (Tabela 2), pri čemu je dužna da u tu svrhu primeni odredbe tač. 44. do 46. ovog uputstva:

Tabela 2.

Red. broj	Valuta		Vrsta šoka kamatnih stopa
	Oznaka valute	Naziv valute	Paralelni šok	Šok kratkoročnih kamatnih stopa	Šok dugoročnih kamatnih stopa
1.	ARS	Argentinski pezo	400	500	300
2.	AUD	Australijski dolar	300	450	200
3.	BGN	Bugarski lev	250	350	150
4.	BRL	Brazilski real	400	500	300
5.	CAD	Kanadski dolar	200	300	150
6.	CHF	Švajcarski franak	100	150	100
7.	CNY	Kineski juan ženminbi	250	300	150
8.	CZK	Češka kruna	200	250	100
9.	DKK	Danska kruna	200	250	150
10.	EUR	Evro	200	250	100
11.	GBP	Funta sterlinga	250	300	150
12.	HKD	Hongkong dolar	200	250	100
13.	HUF	Mađarska forinta	300	450	200
14.	IDR	Indonežanski rupiah	400	500	350
15.	INR	Indijska rupija	400	500	300
16.	JPY	Japanski jen	100	100	100
17.	KRW	Korejski von	300	400	200
18.	MXN	Meksički pezos	400	500	300
19.	PLN	Poljski zlot	250	350	150
20.	RON	Rumunski lej	350	500	250
21.	RSD	Srpski dinar	250	350	150
22.	RUB	Ruska rublja	400	500	300
23.	SAR	Saudijske Arabije rijal	200	300	150
24.	SEK	Švedska kruna	200	300	150
25.	SGD	Singapurski dolar	150	200	100
26.	TRY	Turska lira	400	500	300
27.	USD	Američki dolar	200	300	150
28.	ZAR	Južnoafrički rand	400	500	300

42. Za valutu za koju šokovi kamatnih stopa nisu navedeni u Tabeli 2. iz tačke 41. ovog uputstva, banka valutno-specifične šokove kamatnih stopa određuje na sledeći način:

1) na osnovu šesnaestogodišnje ili najduže raspoložive serije podataka za svaku ročnost u određenoj valuti (tri meseca, šest meseci, jedna godina, dve godine, pet godina, sedam godina, deset godina, 15 godina i 20 godina) izrađuje se vremenska serija dnevnih proseka bezrizičnih kamatnih stopa koje ne uključuju kreditne raspone ili raspone likvidnosti specifične za instrument ili izdavaoca, a zatim se obračunava aritmetička sredina vremenske serije za svaku ročnost, pri čemu aritmetička sredina tako određenih prosečnih kamatnih stopa po ročnostima predstavlja prosečnu kamatnu stopu za valutu;

2) ako je prosečna kamatna stopa za valutu koja je određena u skladu sa odredbom pod 1) ove tačke za prvih sedam godina šesnaestogodišnje serije podataka veća od 700 baznih poena, za obračun se koriste vrednosti serija za poslednji raspoloživi desetogodišnji period, a ako je ta stopa jednaka 700 baznih poena ili manja - za obračun se koriste vrednosti serija za ceo šesnaestogodišnji period;

3) paralelni šok, šok kratkoročnih kamatnih stopa i šok dugoročnih kamatnih stopa utvrđuju se množenjem prosečne kamatne stope za valutu, određene u skladu sa odredbama pod 1) i 2) ove tačke, odgovarajućom vrednošću globalnog parametra šoka navedenom u sledećoj tabeli (Tabela 3):

Tabela 3.

Vrsta šoka	Globalni parametar šoka
Paralelni šok	60%
Šok kratkoročnih kamatnih stopa	85%
Šok dugoročnih kamatnih stopa	40%

4) na vrednosti paralelnog šoka, šoka kratkoročnih kamatnih stopa i šoka dugoročnih kamatnih stopa primenjuju se gornje granice od 400, 500 i 300 baznih poena, tim redosledom, kao i donja granica od 100 baznih poena;

5) vrednosti paralelnog šoka, šoka kratkoročnih kamatnih stopa i šoka dugoročnih kamatnih stopa zaokružuju se na najbližih 50 baznih poena.

43. Pri utvrđivanju scenarija šokova kamatnih stopa za ostale valute zajedno, banka primenjuje šokove kamatnih stopa za valutu dinar navedene u Tabeli 2. iz tačke 41. ovog uputstva.

5. Parametrizacija scenarija šokova kamatnih stopa

44. Kada su za valutu c poznate vrednosti paralelnog šoka (), šoka kratkoročnih kamatnih stopa () i šoka dugoročnih kamatnih stopa () - primenjuje se sledeća parametrizacija šest scenarija šokova kamatnih stopa:

1) paralelni šok za valutu c: konstantan paralelni šok rasta ili pada kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za sve ročnosti jednakim intenzitetom:

2) šok kratkoročnih kamatnih stopa za valutu c:

pri čemu je tk srednja tačka k-tog perioda;

3) šok dugoročnih kamatnih stopa za valutu c:

4) šokovi rotacije krive prinosa - šok nagiba (eng. steepener shock) i šok poravnanja (eng. flattener shock) za valutu c:

45. Kamatne stope s bezrizične krive prinosa prilagođavaju se za obračunate vrednosti pojedinačnih šokova iz tačke 44. ovog uputstva, kako bi se odredila kamatna stopa Ri,c, za pripadajući scenario i i valutu c, kojom će se diskontovati novčani tokovi po pripadajućim definisanim periodima, u skladu s tač. 49 i 50. ovog uputstva.

46. Parametrizaciju scenarija šokova kamatnih stopa za ostale valute zajedno banka vrši primenom odredaba tač. 44. i 45. ovog uputstva za valutu dinar.

6. Donja granica kamatne stope nakon šoka

47. Za svaku pojedinačnu valutu primenjuje se donja granica kamatne stope nakon scenarija šoka kamatnih stopa, u zavisnosti od perioda k, počevši od -150 baznih poena za definisane periode do 12 meseci (periodi pod rednim br. od 1. do 6. u okviru Tabele 1. iz tačke 6. ovog uputstva). Donja granica se povećava za tri bazna poena godišnje tako da dostigne 0% za period od 50 godina i duži.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, za valutu dinar primenjuje se donja granica kamatne stope nakon scenarija šoka kamatnih stopa u visini 0%.

48. Ako su kamatne stope s bezrizične krive prinosa niže od donje granice kamatne stope iz tačke 47. ovog uputstva, banka je dužna da primeni nižu stopu.

7. Utvrđivanje neto diskontovane pozicije po scenarijima

49. Banka utvrđuje neto kamatno osetljivu poziciju po pojedinačnim periodima definisanim u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva, na sledeći način:

1) priliv novčanih tokova ima pozitivan predznak, a odliv novčanih tokova ima negativan predznak;

2) svi pozitivni novčani tokovi i svi negativni novčani tokovi unutar jednog perioda netiraju se, formirajući neto dugu poziciju ili neto kratku poziciju u tom periodu.

50. Banka diskontuje neto dugu poziciju ili neto kratku poziciju po pojedinačnim periodima k definisanim u Tabeli 1. iz tačke 6. ovog uputstva na sadašnju vrednost koristeći diskontni faktor DF i,c(tk), koji se izračunava množenjem pripadajuće bezrizične kamatne stope R i,c(tk) u srednjoj tački k-tog perioda za pripadajući scenario i i valutu c srednjom tačkom perioda t k, odnosno:

51. Banka utvrđuje zbir diskontovanih neto pozicija po pojedinačnim periodima u okviru istog scenarija, kako bi utvrdila ekonomsku vrednost kapitala u osnovnom scenariju i u scenarijima šokova kamatnih stopa, pojedinačno u svakoj značajnoj valuti, kao i za sve ostale valute zajedno.

8. Utvrđivanje ukupne promene ekonomske vrednosti kapitala

52. Banka utvrđuje promenu ekonomske vrednosti kapitala u svakoj značajnoj valuti pojedinačno i u svim ostalim valutama zajedno, tako što od ekonomske vrednosti kapitala u scenariju šoka kamatnih stopa oduzme ekonomsku vrednost kapitala u osnovnom scenariju i utvrđenu razliku prilagodi za promenu vrednosti automatskih opcija izračunatu u skladu s tač. 39. i 40. ovog uputstva.

53. Banka utvrđuje promenu ekonomske vrednosti kapitala za svaki scenario šokova kamatnih stopa kao zbir svih negativnih i pozitivnih promena ekonomske vrednosti kapitala utvrđenih za svaku značajnu valutu i za sve ostale valute zajedno, pri čemu pozitivne promene množi faktorom koji iznosi 50%.

54. Banka je dužna da pri sprovođenju supervizorskog testa netipičnih vrednosti iz tačke 53. Odluke uzme u obzir rezultat scenarija šoka kamatnih stopa s najvećim negativnim uticajem na ekonomsku vrednost kapitala, utvrđen u skladu s tačkom 53. ovog uputstva.

Odeljak 2.

Utvrđivanje mere neto prihoda po osnovu kamata u okviru standardizovanog pristupa

55. Banka utvrđuje neto prihod po osnovu kamata koji očekuje da će biti ostvaren po osnovu kamatno osetljivih instrumenata u periodu od godinu dana od datuma izveštavanja, uzimajući u obzir sledeće komponente:

1) neto prihod po osnovu kamata za koji se očekuje da će biti ostvaren do ugovorenog roka dospeća ili do datuma sledeće promene kamatne stope instrumenata (novčani tokovi koji su fiksni i čiji se iznos neće promeniti usled promene kamatnih stopa), a koji se utvrđuje u skladu s tač. 62. do 64. ovog uputstva;

2) neto prihod po osnovu projekcije kretanja bezrizične krive prinosa od datuma ugovorenog roka dospeća ili promene kamatne stope instrumenata do kraja perioda posmatranja (godinu dana od datuma izveštavanja), u skladu s pretpostavkom statičkog bilansa stanja, a koji se utvrđuje u skladu s tač. 65. do 69. ovog uputstva;

3) neto prihod po osnovu projektovane marže od trenutka kada je moguće ugovoriti novu maržu (najčešće po dospeću instrumenta) do kraja perioda posmatranja (godinu dana od datuma izveštavanja), pod pretpostavkom statičkog bilansa stanja, a koji se utvrđuje u skladu s tač. 70. do 76. ovog uputstva, pri čemu projektovane marže treba da budu zasnovane na maržama nedavno odobrenih proizvoda sličnih karakteristika, a ne na istorijskim/originalnim maržama.

Pri utvrđivanju mere neto prihoda po osnovu kamata, banka je dužna da, pored neto prihoda po osnovu kamata iz stava 1. ove tačke, uzme u obzir i efekat automatskih opcija u skladu s tačkom 61. ovog uputstva, kao i da obračuna dodatak na neto prihod po osnovu kamata u skladu s tač. 77. do 85. tog uputstva.

Banka je dužna da pri merenju izloženosti IRRBB riziku uzme u obzir i rizike koji utiču na neto prihode po osnovu kamata usled računovodstvenog tretmana instrumenata, kao i da utvrdi efekte promena kamatnih stopa na tržišnu vrednost instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, a što je detaljnije propisano u tač. 90. do 93. ovog uputstva. Ovi efekti utvrđuju se odvojeno od utvrđivanja ukupne promene neto prihoda po osnovu kamata u skladu s tač. 86. do 89. ovog uputstva.

1. Raspoređivanje očekivanih novčanih tokova u definisane periode za potrebe utvrđivanja neto prihoda po osnovu kamata

56. Očekivani novčani tokovi po osnovu kamatno osetljivih instrumenata raspoređuju se u matricu, po kolonama u skladu s Tabelom 4. i po redovima u skladu s Tabelom 5, kao što sledi:

Tabela 4.

Redni broj	Period (k) (m-mesec, g-godina)	Srednja tačka perioda (t k) (u godinama)	Preostali period posmatranja neto prihoda po osnovu kamata (u godinama)
1.	Prekonoćno (O/N)	0,0028	0,9972
2.	> O/N ≤ 1m	0,0417	0,9583
3.	> 1m ≤ 3m	0,1667	0,8333
4.	> 3m ≤ 6m	0,375	0,625
5.	> 6m ≤ 9m	0,625	0,375
6.	> 9m ≤ 12m	0,875	0,125

Tabela 5.

Redni broj	Period (j) (m-mesec, g-godina)	Srednja tačka perioda (REF j) (u godinama)
1.	> O/N ≤ 12m	1
2.	> 12m ≤ 1,5g	1,25
3.	> 1,5g ≤ 2g	1,75
4.	> 2g ≤ 3g	2,5
5.	> 3g ≤ 4g	3,5
6.	> 4g ≤ 5g	4,5
7.	> 5g ≤ 6g	5,5
8.	> 6g ≤ 7g	6,5
9.	> 7g ≤ 8g	7,5
10.	> 8g ≤ 9g	8,5
11.	> 9g ≤ 10g	9,5
12.	> 10g ≤ 15g	12,5
13.	> 15g ≤ 20g	17,5
14.	> 20g	25

57. Raspoređivanje očekivanih novčanih tokova u periode po kolonama u okviru Tabele 4. iz tačke 56. ovog uputstva sprovodi se u skladu s tač. 9. do 38. ovog uputstva.

58. Banka je dužna da, pored raspoređivanja očekivanih novčanih tokova u skladu s tačkom 57. ovog uputstva, te novčane tokove rasporedi i po redovima u okviru Tabele 5. iz tačke 56. tog uputstva u zavisnosti od ugovorenog roka dospeća instrumenta, pri čemu se u obzir uzima uticaj bihejvioralnih opcija na novčane tokove koji se raspoređuju.

59. Banka je dužna da očekivane novčane tokove po osnovu instrumenata s promenljivom kamatnom stopom i depozita bez ugovorenog roka dospeća rasporedi u period pod rednim br. 1. u okviru Tabele 5. iz tačke 56. ovog uputstva, odnosno u okviru definisanog perioda pod nazivom "> O/N ≤ 12m".

60. Raspoređivanje fiksne komponente finansijskih derivata sprovodi se kao u slučaju instrumenata iz tačke 58. ovog uputstva, a raspoređivanje promenljive komponente finansijskih derivata kao u slučaju instrumenata iz tačke 59. tog uputstva.

2. Automatske opcije

61. Banka je dužna da pri utvrđivanju mere neto prihoda po osnovu kamata uzme u obzir automatske opcije ugrađene u kamatno osetljive instrumente iz tač. 39. i 40. ovog uputstva, pri čemu:

1) u obzir uzima samo opcije koje se mogu izvršiti u periodu od godinu dana od datuma izveštavanja;

2) vrednosti prodatih i kupljenih opcija treba da budu izračunate u skladu s tač. 39. i 40. ovog uputstva u osnovnom scenariju i u scenarijima šokova kamatnih stopa.

3. Utvrđivanje očekivanih novčanih tokova po osnovu kamata do datuma ugovorenog roka dospeća ili do datuma sledeće promene kamatne stope

62. Banka je dužna da utvrdi neto prihod po osnovu kamata koji očekuje da će biti ostvaren do ugovorenog roka dospeća ili do datuma sledeće promene kamatne stope instrumenta (uključujući i taj datum). Novčane tokove po ovom osnovu banka raspoređuje u odgovarajuće periode definisane u Tabeli 4. iz tačke 56. ovog uputstva ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) iznos novčanih tokova je poznat, fiksan i ne postoji mogućnost promene tog iznosa usled kretanja kamatnih stopa;

2) novčani tokovi očekuju se u periodu od godinu dana.

63. Kod instrumenata s promenljivom kamatnom stopom, očekivani novčani tokovi po osnovu kamata nakon datuma promene kamatne stope, za potrebe primene tačke 62. ovog uputstva, obuhvataju samo deo novčanih tokova koji se odnosi na maržu.

64. Iznos novčanih tokova kod kojih ne postoji mogućnost promene usled kretanja kamatnih stopa isti je i u osnovnom scenariju i u scenarijima šokova kamatnih stopa, izuzev u slučaju primene bihejvioralnih pretpostavki.

4. Utvrđivanje neto prihoda po osnovu projektovane bezrizične komponente kamatne stope

65. Banka je dužna da, za svaku značajnu valutu i za ostale valute zajedno, po svakom scenariju, obračuna neto prihod koji će biti ostvaren po osnovu bezrizične komponente kamatne stope.

Banka neto prihod koji će biti ostvaren po osnovu bezrizične komponente kamatne stope utvrđuje pod pretpostavkom da će očekivani novčani tokovi koji su raspoređeni u periode definisane tabelama 4. i 5. iz tačke 56. ovog uputstva biti ponovo investirani u nove instrumente (u daljem tekstu: zanovljeni instrumenti), u skladu s tačkom 66. ovog uputstva.

66. Bezrizična komponenta kamatne stope iz tačke 65. ovog uputstva predstavlja projektovanu buduću kamatnu stopu za koju se očekuje da će biti primenjena na zanovljene instrumente u srednjoj tački k-tog perioda definisanog u Tabeli 4. iz tačke 56. ovog uputstva i sa ugovorenim rokom dospeća u srednjoj tački j-tog perioda definisanog u Tabeli 5. iz te tačke.

67. Banka je dužna da utvrdi projektovanu buduću kamatnu stopu iz tačke 66. ovog uputstva primenom sledeće formule:

pri čemu je:

tk - srednja tačka k-tog perioda iz Tabele 4. iz tačke 56. ovog uputstva,

REFj - srednja tačka j-tog perioda iz Tabele 5. iz tačke 56. ovog uputstva,

FWDi,c - forvard stopa za pripadajući scenario i i valutu c koja odgovara bezrizičnoj kamatnoj stopi na kredit odobren u trenutku t k sa ugovorenim rokom dospeća u trenutku REF t,

DFi,c(tk) - diskontni faktor za scenario i i valutu c u srednjoj tački k-tog perioda tk, utvrđen u skladu s tačkom 50. ovog uputstva.

68. Bezrizičnu komponentu kamatne stope za svaku kombinaciju srednje tačke k-tog perioda i srednje tačke j-tog perioda banka je dužna da utvrdi množenjem projektovane buduće kamatne stope iz tačke 67. ovog uputstva preostalim periodom posmatranja neto prihoda po osnovu kamata utvrđenim u Tabeli 4. iz tačke 56. ovog uputstva.

69. Neto prihod po osnovu kamata koji će biti ostvaren po osnovu bezrizične komponente kamatne stope banka je dužna da utvrdi množenjem novčanih tokova koji su raspoređeni u skladu s tač. 56. do 60. ovog uputstva primenljivom bezrizičnom komponentom kamatne stope iz tačke 68. ovog uputstva.

5. Utvrđivanje neto prihoda po osnovu projektovane marže

70. Banka je dužna da obračuna neto prihod po osnovu projektovanih marži za sve zanovljene instrumente, i to raspoređivanjem novčanih tokova u skladu s tačkom 71. ovog uputstva i primenom stope marže utvrđene u skladu s tačkom 73. tog uputstva.

71. Raspoređivanje novčanih tokova vrši se u skladu s tač. 56. do 60. ovog uputstva, izuzev novčanih tokova po osnovu osnovnog potraživanja, odnosno obaveze instrumenata s promenljivom kamatnom stopom (glavnice kredita, iznosa depozita i sl.), koji se, za potrebe primene tač. 70. do 76. ovog uputstva, prikazuju u okviru definisanih perioda prema preostalom vremenu do ugovorenog roka dospeća.

72. Da bi se odredio neto prihod po osnovu kamata od projektovanih marži za sve zanovljene instrumente, banka je dužna da kamatno osetljive instrumente rasporedi po sledećim vrstama proizvoda i valutama:

1) kamatno osetljiva aktiva:

- dužničke hartije od vrednosti,

- krediti i ostala potraživanja - veliki klijenti, osim lica u finansijskom sektoru,

- krediti i ostala potraživanja - fizička lica (stambeni krediti),

- krediti i ostala potraživanja - fizička lica (krediti, osim stambenih kredita),

- krediti i ostala potraživanja - ostale ugovorne strane,

- ostala kamatno osetljiva aktiva;

2) kamatno osetljive obaveze:

- depoziti - veliki klijenti, izuzev lica u finansijskom sektoru,

- depoziti - fizička lica,

- depoziti - ostale ugovorne strane,

- dužničke hartije od vrednosti,

- ostale kamatno osetljive obaveze.

73. Da bi utvrdila stope marži iz tačke 70. ovog uputstva banka je dužna da postupi na sledeći način:

1) u slučaju instrumenata za koje postoji aktivno i značajno tržište - da stopu marže utvrdi kao razliku tržišne kamatne stope za te instrumente i bezrizične kamatne stope;

2) u slučaju ostalih instrumenata - da stopu marže utvrdi kao ponderisani prosek marži u transakcijama izvršenim u poslednjih godinu dana, uzimajući u obzir vrstu proizvoda iz tačke 72. ovog uputstva, kao i valutu, a ako za pojedine proizvode ili valute ne postoje transakcije u poslednjih godinu dana - da utvrdi stopu marže na osnovu marži koje se odnose na uporedive proizvode.

74. Stope marži koje su utvrđene u tački 73. ovog uputstva za potrebe primene osnovnog scenarija primenjuju se i u scenarijima šokova kamatnih stopa.

75. Stopa marže koja je utvrđena u skladu s tačkom 73. ovog uputstva množi se preostalim periodom posmatranja neto prihoda po osnovu kamata koji je utvrđen u Tabeli 4. iz tačke 56. ovog uputstva.

76. Neto prihod po osnovu projektovane marže banka utvrđuje množenjem novčanih tokova koji su raspoređeni u skladu s tačkom 71. ovog uputstva stopom marže iz tačke 75. tog uputstva.

6. Dodatak na neto prihod po osnovu kamata po osnovu baznog rizika

77. Ako je zbir novčanih tokova po osnovu instrumenata s promenljivom kamatnom stopom u određenoj značajnoj valuti, osim onih raspoređenih u kategoriju "prekonoćno (O/N)" u skladu s tačkom 78. ovog uputstva, veći od 5% ukupne kamatno osetljive aktive u istoj valuti - banka je dužna da izračuna dodatak na neto prihod po osnovu kamata po osnovu baznog rizika za tu valutu.

Za ostale valute koje se posmatraju zajedno, banka ne utvrđuje dodatak na neto prihod po osnovu kamata po osnovu baznog rizika.

78. Pri obračunu dodatka iz tačke 77. ovog uputstva, za instrumente s promenljivom kamatnom stopom, novčani tokovi koji su prethodno raspoređeni u periode definisane u Tabeli 4. iz tačke 56. ovog uputstva po svakoj značajnoj valuti - dodatno se raspoređuju, u zavisnosti od ročnosti na koju se kamatna stopa instrumenta odnosi, u sledeće kategorije:

1) prekonoćno (O/N);

2) jedan mesec;

3) tri meseca;

4) šest meseci;

5) 12 meseci.

79. U slučaju da ročnost kamatne stope instrumenta ne odgovara nijednoj ročnosti iz tačke 78. ovog uputstva, banka je dužna da novčane tokove rasporedi u jednu od sledećih kategorija:

1) referentna kamatna stopa centralne banke (ako se promenljiva kamatna stopa instrumenta utvrđuje u odnosu na referentnu kamatnu stopu centralne banke);

2) ostalo (ako se promenljiva kamatna stopa instrumenta utvrđuje u odnosu na bilo koji drugi promenljivi element koji se zvanično objavljuje).

80. Banka prilive novčanih tokova raspoređuje s pozitivnim predznakom, a odlive novčanih tokova raspoređuje s negativnim predznakom, pri čemu ne uzima u obzir automatske opcije.

81. Banka je dužna da procenjuje šokove približavanja i šokove razdvajanja referentnih kamatnih stopa za svaku kamatnu stopu iz tač. 78. i 79. ovog uputstva, po svakoj značajnoj valuti, na osnovu istorijskih podataka o promenama kamatnih stopa instrumenata.

82. Banka je dužna da šokove približavanja i šokove razdvajanja iz tačke 81. ovog uputstva utvrđuje poređenjem kamatnih stopa iz tačke 78. odredba pod 1) ovog uputstva s kamatnim stopama iz odredaba pod 2) do 5) te tačke i iz tačke 79. tog uputstva.

83. Banka je dužna da na novčane tokove u svakoj značajnoj valuti primeni šokove iz tačke 82. ovog uputstva pomnožene preostalim periodom posmatranja neto prihoda po osnovu kamata navedenim u Tabeli 4. iz tačke 56. ovog uputstva.

84. Banka je dužna da agregira rezultate obračuna iz tačke 83. ovog uputstva u jedan iznos u svakoj značajnoj valuti, i to zasebno za šok približavanja i za šok razdvajanja iz tačke 81. ovog uputstva.

85. Dodatak na neto prihod po osnovu kamata po osnovu baznog rizika u svakoj značajnoj valuti jeste niži iznos od iznosa izračunatih u skladu s tač. 77. do 84. ovog uputstva u scenarijima šoka približavanja ili šoka razdvajanja.

7. Utvrđivanje ukupne promene neto prihoda po osnovu kamata

86. Banka utvrđuje neto prihod po osnovu kamata u periodu od godinu dana, bez uzimanja u obzir automatskih opcija, kao zbir sledećih iznosa:

1) novčanih tokova po osnovu kamata do datuma ugovorenog roka dospeća ili do datuma sledeće promene kamatne stope, utvrđenih u skladu s tač. 62. do 64. ovog uputstva;

2) novčanih tokova po osnovu projektovane bezrizične komponente kamatne stope, utvrđenih u skladu s tač. 65. do 69. ovog uputstva;

3) novčanih tokova po osnovu projektovane marže, utvrđenih u skladu s tač. 70. do 76. ovog uputstva.

Za potrebe obračuna iz stava 1. ove tačke, prilivi novčanih tokova imaju pozitivan predznak, dok odlivi novčanih tokova imaju negativan predznak.

87. Banka utvrđuje promenu neto prihoda po osnovu kamata usled primene scenarija šokova kamatnih stopa kao zbir sledećih iznosa:

1) razlike dobijene poređenjem neto prihoda po osnovu kamata utvrđenog u skladu s tačkom 86. ovog uputstva primenom odgovarajućeg scenarija šoka kamatnih stopa i primenom osnovnog scenarija;

2) promene vrednosti automatskih opcija utvrđene u skladu s tačkom 61. ovog uputstva;

3) dodatka na neto prihod po osnovu kamata po osnovu baznog rizika utvrđenog u skladu s tač. 77. do 85. ovog uputstva.

Pri vršenju obračuna iz stava 1. odredbe pod 1) i 2) ove tačke, banka koristi isti scenario šoka kamatnih stopa, dok pri vršenju obračuna u skladu sa odredbom pod 3) tog stava banka koristi rezultate šoka približavanja ili šoka razdvajanja referentnih kamatnih stopa - u zavisnosti od toga koji ima veći negativan efekat na neto prihod po osnovu kamata.

88. Banka utvrđuje promenu neto prihoda po osnovu kamata za svaki scenario šoka kamatnih stopa kao zbir svih negativnih i pozitivnih promena neto prihoda po osnovu kamata utvrđenih za svaku značajnu valutu i za ostale valute zajedno, pri čemu pozitivne promene množi faktorom koji iznosi 50%.

89. Banka je dužna da pri sprovođenju supervizorskog testa netipičnih vrednosti iz tačke 53. Odluke uzme u obzir rezultat scenarija šoka kamatnih stopa s većim negativnim uticajem na neto prihod po osnovu kamata, utvrđen u skladu s tačkom 88. ovog uputstva.

8. Promena tržišne vrednosti instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti i koji dospevaju nakon perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata

90. Da bi utvrdila promenu tržišne vrednosti instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti i koji dospevaju nakon perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata, banka je dužna da rasporedi novčane tokove po osnovu ovih instrumenata.

Banka novčane tokove iz stava 1. ove tačke raspoređuje tako da prilivi novčanih tokova imaju pozitivan predznak, a odlivi novčanih tokova imaju negativan predznak, pri čemu se svi pozitivni i svi negativni novčani tokovi unutar definisanih perioda netiraju i formiraju neto dugu ili neto kratku poziciju u svakom od tih perioda.

91. Pri raspoređivanju novčanih tokova u skladu s tačkom 90. ovog uputstva, banka je dužna da isključi novčane tokove po osnovu instrumenata koji se ne vrednuju po fer vrednosti, kao i novčane tokove po osnovu instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti, ali se zamenjuju/dospevaju tokom perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata (prikazuju se s nulom u okviru pripadajućeg perioda u kojem dospevaju).

92. Da bi utvrdila vrednost automatskih opcija kod instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti i koji dospevaju nakon perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata, banka primenjuje odredbe tač. 39. i 40. ovog uputstva.

93. Da bi utvrdila promenu tržišne vrednosti instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti i koji dospevaju nakon perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata, banka je dužna da primeni tač. 50. do 53. ovog uputstva, pri čemu se u obračunu koriste dva scenarija šokova kamatnih stopa za obračun uticaja na neto prihod po osnovu kamata iz tačke 43. stav 1. odredba pod 2) Odluke.

Glava III.

POJEDNOSTAVLJENI STANDARDIZOVANI PRISTUP

 

Odeljak 1.

Utvrđivanje mere ekonomske vrednosti kapitala u okviru pojednostavljenog standardizovanog pristupa

94. Da bi utvrdila ekonomsku vrednost kapitala i promenu ekonomske vrednosti kapitala u okviru pojednostavljenog standardizovanog pristupa, banka je dužna da primeni sledeća odstupanja u odnosu na standardizovani pristup:

1) u osnovnom scenariju:

- izuzetno od tač. 16. do 21. ovog uputstva, osnovni depoziti utvrđuju se u iznosu 69,23% ukupnih transakcionih depozita fizičkih lica iz tačke 15. odredba pod 1), alineja prva, ovog uputstva, 53,85% ukupnih netransakcionih depozita fizičkih lica i 38,46% ukupnih depozita bez ugovorenog roka dospeća velikih klijenata iz tačke 15. odredba pod 2), alineja druga, ovog uputstva,

- izuzetno od tačke 22. ovog uputstva, osnovni depoziti raspoređuju se po definisanim periodima na način prikazan u sledećoj tabeli (Tabela 6):

Tabela 6.

Redni broj	Period (m-mesec, g-godina)	Transakcioni depoziti fizičkih lica	Netransakcioni depoziti fizičkih lica	Depoziti velikih klijenata
1.	Prekonoćno (O/N)	30,77%	46,15%	61,54%
2.	> O/N ≤ 1m	1,15%	1,00%	0,80%
3.	> 1m ≤ 3m	2,31%	2,00%	1,60%
4.	> 3m ≤ 6m	3,46%	2,99%	2,40%
5.	> 6m ≤ 9m	3,46%	2,99%	2,40%
6.	> 9m ≤ 12m	3,46%	2,99%	2,40%
7.	> 12m ≤ 18m	6,92%	5,98%	4,81%
8.	> 18m ≤ 2g	6,92%	5,98%	4,81%
9.	> 2g ≤ 3g	13,85%	11,97%	9,62%
10.	> 3g ≤ 4g	13,85%	11,97%	9,62%
11.	> 4g ≤ 5g	13,85%	5,98%	-

2) u scenarijima koji predviđaju smanjenje kratkoročnih kamatnih stopa:

- izuzetno od tač. 16. do 21. ovog uputstva, osnovni depoziti utvrđuju se u iznosu 90% ukupnih transakcionih depozita fizičkih lica iz tačke 15. odredba pod 1), alineja prva, ovog uputstva, 70% ukupnih netransakcionih depozita fizičkih lica i 50% ukupnih depozita bez ugovorenog roka dospeća velikih klijenata iz tačke 15. odredba pod 2), alineja druga, ovog uputstva,

- izuzetno od tačke 22. ovog uputstva, osnovni depoziti raspoređuju se po definisanim periodima na način prikazan u sledećoj tabeli (Tabela 7):

Tabela 7.

Redni broj	Period (m-mesec, g-godina)	Transakcioni depoziti fizičkih lica	Netransakcioni depoziti fizičkih lica	Depoziti velikih klijenata
1.	Prekonoćno (O/N)	10,00%	30,00%	50,00%
2.	> O/N ≤ 1m	1,50%	1,30%	1,04%
3.	> 1m ≤ 3m	3,00%	2,59%	2,08%
4.	> 3m ≤ 6m	4,50%	3,89%	3,12%
5.	> 6m ≤ 9m	4,50%	3,89%	3,12%
6.	> 9m ≤ 12m	4,50%	3,89%	3,12%
7.	> 12m ≤ 18m	9,00%	7,78%	6,25%
8.	> 18m ≤ 2g	9,00%	7,78%	6,25%
9.	> 2g ≤ 3g	18,00%	15,55%	12,51%
10.	> 3g ≤ 4g	18,00%	15,55%	12,51%
11.	> 4g ≤ 5g	18,00%	7,78%	-

3) u scenarijima koji predviđaju povećanje kratkoročnih kamatnih stopa:

- izuzetno od tač. 16. do 21. ovog uputstva, osnovni depoziti utvrđuju se u iznosu 48,46% ukupnih transakcionih depozita fizičkih lica iz tačke 15. odredba pod 1), alineja prva, ovog uputstva, 37,69% ukupnih netransakcionih depozita fizičkih lica i 26,92% ukupnih depozita bez ugovorenog roka dospeća velikih klijenata iz tačke 15. odredba pod 2), alineja druga, ovog uputstva,

- izuzetno od tačke 22. ovog uputstva, osnovni depoziti raspoređuju se po definisanim periodima na način prikazan u sledećoj tabeli (Tabela 8):

Tabela 8.

Redni broj	Period (m-mesec, g-godina)	Transakcioni depoziti fizičkih lica	Netransakcioni depoziti fizičkih lica	Depoziti velikih klijenata
1.	Prekonoćno (O/N)	51,54%	62,31%	73,08%
2.	> O/N ≤ 1m	0,81%	0,70%	0,56%
3.	> 1m ≤ 3m	1,62%	1,39%	1,12%
4.	> 3m ≤ 6m	2,42%	2,09%	1,68%
5.	> 6m ≤ 9m	2,42%	2,09%	1,68%
6.	> 9m ≤ 12m	2,42%	2,09%	1,68%
7.	> 12m ≤ 18m	4,85%	4,19%	3,37%
8.	> 18m ≤ 2g	4,85%	4,19%	3,37%
9.	> 2g ≤ 3g	9,69%	8,38%	6,73%
10.	> 3g ≤ 4g	9,69%	8,38%	6,73%
11.	> 4g ≤ 5g	9,69%	4,19%	-

 

Odeljak 2.

Utvrđivanje mere neto prihoda po osnovu kamata u okviru pojednostavljenog standardizovanog pristupa

95. Da bi utvrdila neto prihod po osnovu kamata i promenu neto prihoda po osnovu kamata u okviru pojednostavljenog standardizovanog pristupa, banka je dužna da primeni sledeća odstupanja u odnosu na standardizovani pristup:

1) primenjuju se izuzeci od tač. 16. do 22. ovog uputstva propisani tačkom 94. ovog uputstva;

2) ne sprovodi se raspoređivanje novčanih tokova instrumenata s fiksnom kamatnom stopom u skladu s tačkom 58. ovog uputstva, već je za sve kamatno osetljive instrumente s fiksnom kamatnom stopom banka dužna da obračuna prosečnu ugovorenu ročnost po vrstama proizvoda iz tačke 72. ovog uputstva;

3) za potrebe obračuna u skladu s tač. 65. do 69. ovog uputstva, banka je dužna da primeni obračunatu prosečnu ugovorenu ročnost umesto srednje tačke j-tog perioda;

4) za potrebe obračuna u skladu s tač. 62. do 64. ovog uputstva, banka utvrđuje novčane tokove po osnovu kamata koji se očekuju do datuma ugovorenog roka dospeća ili do datuma sledeće promene kamatne stope kao proizvod sledećih elemenata:

- preostalog iznosa osnovnog potraživanja, odnosno obaveze svih kamatno osetljivih instrumenata,

- prosečne kamatne stope (koja je utvrđena na osnovu procene banke) za sve kamatno osetljive instrumente aktive i obaveza,

- perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata ili srednje tačke perioda primenljivog na taj instrument u slučaju da instrument dospeva ili se promena kamatne stope vrši pre isteka perioda posmatranja neto prihoda po osnovu kamata.

Glava IV.

PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

96. Banka je dužna da svoje unutrašnje akte uskladi sa odredbama ovog uputstva i da tim odredbama prilagodi svoje informacione sisteme do 1. januara 2026. godine.

97. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.