ODLUKAO OBAVEZAMA BANKE U VEZI S PROCENOM MOGUĆNOSTI RESTRUKTURIRANJA("Sl. glasnik RS", br. 63/2025) |
OSNOVNE ODREDBE
1. Ovom odlukom bliže se uređuju obaveze banke u vezi s procenom mogućnosti restrukturiranja koju vrši Narodna banka Srbije, i to obaveze koje banka treba da ispuni za potrebe procene izvodljivosti utvrđene strategije restrukturiranja - po ključnim oblastima poslovanja banke, kao i sprovođenje dijaloga između Narodne banke Srbije i banke u vezi s tom procenom.
2. Pojedini pojmovi, u smislu ove odluke, imaju sledeća značenja:
1) poslovne aktivnosti predstavljaju strukturirani skup aktivnosti, postupaka ili operacija koje je banka razvila za potrebe trećih lica (npr. klijenti, poslovni partneri i dr.) radi ostvarivanja svojih poslovnih ciljeva;
2) bitne usluge (eng. essential services) su aktivnosti ili grupe aktivnosti koje same po sebi neposredno ne stvaraju prihod, već troškove za banku, ali pružaju podršku drugim poslovnim aktivnostima, čime indirektno doprinose ostvarenju finansijskog rezultata (npr. upravljanje ljudskim resursima, upravljanje infrastrukturom i sistemima, upravljanje rizicima, računovodstvo i finansije, unutrašnja revizija, usklađenost poslovanja i procene i vrednovanja), pri čemu se razlikuju interne usluge, koje pružaju organizacioni delovi banke (npr. ljudski resursi, računovodstvo i finansije i unutrašnja revizija) ili posebna pravna lica u okviru grupe kojoj banka pripada (npr. upravljanje rizicima ili upravljanje infrastrukturom i sistemima) i eksterne usluge, koje pružaju treća lica koja nisu deo banke ili grupe (npr. procene vrednosti, ugostiteljske usluge, obezbeđenje i spoljna revizija), pri čemu obe ove vrste usluga mogu biti: namenske usluge, tj. usluge koje se pružaju samo jednom organizacionom delu banke ili bankarske grupe (npr. platforma za određivanje kreditnih rejtinga) ili zajedničke usluge, tj. usluge koje se pružaju većem broju organizacionih delova banke ili pravnih lica unutar bankarske grupe (npr. informaciono-komunikacioni sistem);
3) kritične usluge (eng. critical services) su usluge koje se nalaze u osnovi operacija/aktivnosti/usluga, koje se obavljaju za jednu ili više organizacionih jedinica banke ili za više pravnih lica (zajedničke usluge) u okviru bankarske grupe i/ili koje su od ključnog značaja za obavljanje jedne ili više kritičnih funkcija, a mogu ih pružati jedno ili više lica u okviru bankarske grupe (interne usluge) ili spoljni pružaoci usluga (eksterne usluge);
4) deljene kritične usluge jesu kritične usluge koje se centralizovano pružaju većem broju organizacionih delova banke ili pravnih lica unutar bankarske grupe, najčešće u vezi sa infrastrukturom, informaciono-komunikacionim tehnologijama, trezorom, finansijama, ljudskim resursima i sl.;
5) relevantne usluge su bitne i/ili kritične usluge banke;
6) strategija restrukturiranja s jednom tačkom pristupa (eng. Single Point of Entry) (u daljem tekstu: JTP strategija) podrazumeva sprovođenje postupka restrukturiranja na nivou jednog člana bankarske grupe (lica za restrukturiranje), odnosno primenu mera i instrumenata restrukturiranja samo na lice za restrukturiranje, dok se ove mere i instrumenti ne primenjuju direktno na ostale članove grupe za restrukturiranje, već se njihovi gubici i potreba za dokapitalizacijom prenose na lice za restrukturiranje;
7) strategija restrukturiranja s više tačaka pristupa (eng. Multiple Point of Entry) (u daljem tekstu: VTP strategija) podrazumeva sprovođenje postupka restrukturiranja na nivou više lica/grupa za restrukturiranje u okviru iste bankarske grupe, odnosno primenu mera i instrumenata restrukturiranja prema više lica za restrukturiranje u okviru iste bankarske grupe;
8) operativna imovina je imovina potrebna za pružanje relevantnih usluga (koja nije finansijska imovina) - npr. nekretnine, licence, patenti, softver, hardver, informaciono-komunikacioni sistem, aplikacije i baze podataka - pri čemu ova imovina jeste kritična i/ili bitna kada je njeno korišćenje neophodno za pružanje kritičnih i/ili bitnih usluga;
9) sistemi finansijske infrastrukture (u daljem tekstu: SFI) obuhvataju sisteme za izvršenje platnih transakcija, kliringa i saldiranja finansijskih instrumenata, kastodi usluge, trgovinu finansijskim instrumentima (uključujući derivate), pri čemu ovi sistemi uključuju platne sisteme, sisteme za depo, kliring i saldiranje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i druge centralne tržišne učesnike;
10) kapacitet informaciono-komunikacionog sistema (u daljem tekstu: IKT kapacitet) ima značenje određeno odlukom kojom se uređuju minimalni standardi upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom finansijske institucije.
PROCENA MOGUĆNOSTI RESTRUKTURIRANJA
Faze procene mogućnosti restrukturiranja
3. Narodna banka Srbije ceni mogućnost restrukturiranja kroz sledeće faze:
1) procenu mogućnosti sprovođenja postupka stečaja ili likvidacije bez nastupanja značajnih negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema;
2) izbor strategije restrukturiranja;
3) procenu mogućnosti sprovođenja izabrane strategije restrukturiranja.
Ako oceni da sprovođenje postupka stečaja ili likvidacije nije moguće ili da primena mera ili instrumenata restrukturiranja može biti neophodna radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, jer stečajem ili likvidacijom ovi ciljevi ne bi mogli biti ostvareni u istoj meri - Narodna banka Srbije, na osnovu informacija koje su banka ili bankarska grupa dostavile za potrebe planiranja restrukturiranja i u skladu sa ovom odlukom, utvrđuje prioritetnu strategiju restrukturiranja koja je primerena za tu banku ili bankarsku grupu. U meri u kojoj je potrebno, Narodna banka Srbije može utvrditi alternativne strategije kojima bi se prevazišle prepreke, odnosno okolnosti u kojima prioritetna strategija ne bi bila izvodljiva ili kredibilna.
Pri proceni mogućnosti sprovođenja postupka stečaja ili likvidacije banke ili bankarske grupe, odnosno izabrane strategije restrukturiranja, Narodna banka Srbije uzima u obzir mogući uticaj na finansijski sistem, radi obezbeđenja kontinuiteta kritičnih funkcija koje ova banka ili bankarska grupa vrše i ceni da li bi stečaj ili likvidacija, odnosno restrukturiranje mogli imati značajan negativan uticaj na:
1) funkcionisanje finansijskih tržišta, privredu Republike Srbije i poverenje građana u finansijski sistem, posebno u bankarski sistem;
2) SFI, a naročito:
- da li bi iznenadan prekid aktivnosti onemogućio uobičajeno funkcionisanje SFI na način koji bi negativno uticao na finansijski sistem kao celinu,
- da li bi, i u kojoj meri, SFI mogli biti kanal za prelivanje negativnih efekata na druge učesnike na tržištu u postupku stečaja ili likvidacije, odnosno u slučaju primene izabrane strategije restrukturiranja banke;
3) druge finansijske institucije, a naročito:
- da li bi se zbog stečaja ili likvidacije, odnosno primene izabrane strategije restrukturiranja, povećali troškovi finansiranja ili smanjila dostupnost izvora finansiranja za druge finansijske institucije tako da to predstavlja rizik po finansijsku stabilnost,
- rizik direktnog i indirektnog prelivanja negativnih efekata na druge učesnike na tržištu i povratne efekte na makroekonomskom nivou;
4) realni sektor, a naročito na dostupnost kritičnih usluga.
Izbor strategije restrukturiranja
4. Narodna banka Srbije utvrđuje strategiju restrukturiranja koja je odgovarajuća za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja, uzimajući u obzir strukturu i poslovni model banke ili bankarske grupe, kao i pristupe restrukturiranju primenljive na članove te grupe.
U slučaju bankarske grupe, Narodna banka Srbije naročito ceni da li je primerenije primeniti JTP strategiju ili VTP strategiju i, u tom cilju, razmatra najmanje sledeće:
1) koji bi instrumenti restrukturiranja bili primenjeni u okviru prioritetne strategije restrukturiranja i da li su ovi instrumenti raspoloživi za pravna lica za koja se u strategiji restrukturiranja predlaže njihova primena;
2) iznos kvalifikovanih podobnih obaveza u okviru predložene strategije restrukturiranja, rizik da one ne doprinesu pokriću gubitaka ili dokapitalizaciji, kao i lica koja preuzimaju ove obaveze, pri čemu uzima u obzir sledeće pretpostavke:
- JTP strategija je verovatno prikladnija ako postoji dovoljno kvalifikovanih podobnih obaveza najvišeg matičnog društva prema licima van grupe ili obaveza za koje se očekuje da doprinesu pokriću gubitaka ili dokapitalizaciji u skladu s predloženom strategijom restrukturiranja,
- VTP strategija je verovatno prikladnija ako više od jednog lica ili regionalna ili funkcionalna podgrupa u okviru bankarske grupe koja bi bila restrukturirana preuzimaju kvalifikovane podobne obaveze za koje se očekuje da doprinesu pokriću gubitaka i dokapitalizaciji u skladu s predloženom strategijom restrukturiranja;
3) ugovorne ili druge sporazume koji su uspostavljeni za prenos gubitaka između lica u bankarskoj grupi;
4) operativnu strukturu i poslovni model banke ili bankarske grupe, a naročito da li je ova struktura veoma centralizovana ili decentralizovana s visokim stepenom razdvojenosti između različitih delova, pri čemu uzima u obzir sledeće pretpostavke:
- JTP strategija je verovatno prikladnija ako grupa posluje na veoma centralizovan način, uključujući i centralizovane funkcije upravljanja likvidnošću, rizicima, sredstvima ili informaciono-komunikacionim sistemom i druge deljene kritične usluge,
- VTP strategija je verovatno prikladnija ako je poslovanje grupe podeljeno u dve ili više jasno odredivih podgrupa, od kojih je svaka finansijski, pravno ili operativno nezavisna od drugih delova grupe, kao i ako su bilo kakve kritične operativne međuzavisnosti od drugih delova grupe zasnovane na pouzdanim sporazumima koji obezbeđuju njihovo kontinuirano obavljanje u slučaju restrukturiranja;
5) izvršnost instrumenata restrukturiranja koji bi se primenili, naročito u drugim relevantnim državama;
6) da li je za sprovođenje strategije restrukturiranja potrebna podrška drugih regulatornih tela, naročito iz drugih država, ili da se od takvih lica zahteva da se uzdrže od sprovođenja nezavisnih mera restrukturiranja, kao i da li su takve mere izvodljive i kredibilne za ta druga regulatorna tela.
Narodna banka Srbije procenjuje da li su potrebne alternativne strategije restrukturiranja kako bi se prevazišli različiti scenariji ili okolnosti zbog kojih primena prioritetne strategije restrukturiranja ne bi bila izvodljiva ili kredibilna.
Narodna banka Srbije razmatra u kojoj meri bi primenom svake od alternativnih strategija bili ostvareni ciljevi restrukturiranja, a naročito u kojoj meri bi bio obezbeđen kontinuitet kritičnih funkcija.
Mere za otklanjanje prepreka za sprovođenje alternativnih strategija primenjuju se samo ako se njima ne narušavaju izvodljivost i kredibilnost sprovođenja prioritetne strategije restrukturiranja.
Procena mogućnosti sprovođenja (izvodljivosti) utvrđene strategije restrukturiranja
5. Narodna banka Srbije ceni da li je utvrđena strategija restrukturiranja izvodljiva u adekvatnom periodu i utvrđuje potencijalne prepreke za sprovođenje ove strategije.
Ključne oblasti koje Narodna banka Srbije procenjuje za potrebe primene stava 1. ove tačke jesu:
1) upravljanje;
2) kapacitet za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju;
3) likvidnost i izvori finansiranja u restrukturiranju;
4) operativni kontinuitet poslovanja i pristup sistemima finansijske infrastrukture;
5) informaciono-komunikacioni sistem i zahtevi za podacima;
6) komunikacija;
7) odvojivost i reorganizacija.
Svaka od oblasti iz stava 2. ove tačke sagledava se naročito kroz ciljeve i načela restrukturiranja i, s tim u vezi, obavezama s kojima su banka, odnosno bankarska grupa dužne da se usklade.
6. Narodna banka Srbije primenjuje načelo proporcionalnosti pri određivanju obuhvata i nivoa obaveza utvrđenih ovom odlukom koje je banka dužna da ispuni, za svaku pojedinačnu banku, u sklopu dijaloga s tom bankom.
KLJUČNE OBLASTI ZA PROCENU MOGUĆNOSTI RESTRUKTURIRANJA
Upravljanje
7. Banka je dužna da uspostavi adekvatne procese i procedure za upravljanje koji olakšavaju pripremu i sprovođenje utvrđene strategije restrukturiranja.
Procesi i procedure za upravljanje iz stava 1. ove tačke treba da obezbede:
1) blagovremeno i tačno dostavljanje relevantnih informacija - redovno i na zahtev;
2) efikasan nadzor u okviru banke tokom planiranja restrukturiranja i u kriznoj situaciji;
3) efikasno donošenje odluka u banci u trenutku restrukturiranja.
1.1. Aktivna uloga rukovodstva banke
8. Članovi organa upravljanja i lica na rukovodećim položajima koja imaju izvršna ovlašćenja u banci (u daljem tekstu: više rukovodstvo) dužni su da obezbede svu podršku neophodnu za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja i operacionalizaciju utvrđene strategije restrukturiranja banke.
Izvršni odbor banke dužan je da bude aktivno uključen u planiranje restrukturiranja, kao i da imenuje člana ovog odbora i člana višeg rukovodstva koji će biti odgovorni za upravljanje aktivnostima banke u vezi s restrukturiranjem.
9. Član izvršnog odbora iz tačke 8. stav 2. ove odluke odgovoran je za aktivnosti koje je banka dužna da preduzme u vezi s planiranjem restrukturiranja i za sprovođenje programa aktivnosti za unapređenje mogućnosti restrukturiranja banke, a naročito za sledeće:
1) obezbeđivanje svih informacija i podataka neophodnih za izradu i ažuriranje plana restrukturiranja banke i bankarske grupe;
2) kontinuirano ispunjavanje obaveza banke u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti restrukturiranja;
3) integrisanost aktivnosti u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti restrukturiranja u celokupno upravljanje bankom;
4) predlaganje, u slučaju potrebe, izmena u sastavu i/ili delokrugu postojećih i/ili uspostavljanje novih odbora banke koji su zaduženi za pružanje podrške aktivnostima u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti restrukturiranja;
5) potpisivanje ključnih izveštaja i dokumenata banke u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti restrukturiranja, odnosno adekvatno delegiranje ovlašćenja i zaduženja za njihovu izradu, kontrolu kvaliteta podataka i dostavljanje u okviru uspostavljenog sistema unutrašnjih kontrola banke;
6) redovno obaveštavanje upravnog i izvršnog odbora banke o statusu aktivnosti u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti restrukturiranja banke, potkrepljeno zapisnicima sa sednica ovih odbora;
7) obezbeđenje adekvatnih finansijskih i ljudskih resursa za realizaciju aktivnosti u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti restrukturiranja u banci, uključujući i podređena društva banke sa sedištem van Republike Srbije;
8) predlaganje člana višeg rukovodstva banke sa odgovarajućim iskustvom koji je odgovoran za upravljanje aktivnostima koje banka preduzima u vezi s planiranjem i unapređenjem mogućnosti njenog restrukturiranja i za koordinaciju tih aktivnosti.
Član višeg rukovodstva iz stava 1. odredba pod 8) ove tačke naročito je odgovoran za:
1) upravljanje aktivnostima banke u vezi s restrukturiranjem i koordinaciju tih aktivnosti (uključujući organizovanje radionica, popunjavanje upitnika, kao i druge aktivnosti po zahtevu Narodne banke Srbije);
2) strukturiranu i doslednu komunikaciju s Narodnom bankom Srbije, kao glavna kontakt osoba, u vezi s planiranjem restrukturiranja i sprovođenjem utvrđene strategije restrukturiranja;
3) koordinaciju aktivnosti u vezi sa operacionalizacijom odabrane strategije restrukturiranja (pripreme i testiranja relevantnih koraka za sprovođenje odabrane strategije u kontekstu planiranja restrukturiranja) i učešće u testiranju i proceni operativne spremnosti banke za sprovođenje te strategije;
4) uspostavljanje, ako je potrebno, odgovarajućih procesa i procedura za sprovođenje aktivnosti značajnih za planiranje i unapređenje mogućnosti restrukturiranja.
1.2. Upravljanje aktivnostima planiranja i unapređenja mogućnosti restrukturiranja banke
10. Banka je dužna da obezbedi da sistem upravljanja bankom, kao sastavni deo, obuhvata aktivnosti u vezi s planiranjem restrukturiranja koje su uspostavljene tako da podržavaju pripremu i sprovođenje utvrđene strategije restrukturiranja, pri čemu je banka naročito dužna da:
1) obezbedi da funkcija upravljanja aktivnostima u vezi s restrukturiranjem ima adekvatne ljudske resurse, kako bi se obezbedilo da odluke koje se donose pre, tokom i nakon restrukturiranja budu donete blagovremeno;
2) uspostavi jasne linije odgovornosti, uključujući linije izveštavanja i postupak eskalacije do nivoa upravnog odbora banke (uključujući i ovaj odbor), kao i procese i procedure za pribavljanje potrebnih odobrenja i saglasnosti i za donošenje odluka, kako u fazi planiranja restrukturiranja tako i u fazi upravljanja kriznom situacijom (kao što je sprovođenje naloga iz rešenja o pokretanju postupka restrukturiranja ili komunikacija sa odgovarajućim grupama zainteresovanih lica u skladu sa obavezama iz pododeljka 5.1. ove odluke), što treba da bude definisano relevantnim politikama i procedurama banke (uključujući priručnike koje je banka dužna da izradi u skladu sa ovom odlukom);
3) obezbedi da se pri donošenju strateških odluka uzimaju u obzir međusobne povezanosti, odnosno međuzavisnosti banke i trećih lica i/ili u okviru bankarske grupe a koje mogu uticati na mogućnost restrukturiranja banke (npr. aktivnosti spajanja i pripajanja, restrukturiranje ili reorganizacija povezanih pravnih lica, promene u računovodstvenim politikama, međusobne garancije u okviru bankarske grupe ili promene u relevantnom informaciono-komunikacionom sistemu);
4) bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o planiranim bitnim promenama u poslovanju - kao što su promene poslovnog modela, organizacione strukture, poslovnih procesa (uključujući promene u infrastrukturi informaciono-komunikacionog sistema) i upravljanja - koje mogu imati uticaj na planiranje restrukturiranja ili na sprovođenje utvrđene strategije restrukturiranja banke i mogućnost njenog restrukturiranja;
5) obezbedi efikasan protok informacija o pitanjima u vezi s restrukturiranjem između izvršnog odbora, člana višeg rukovodstva iz tačke 9. stav 1. odredba pod 8) ove odluke i ostalih zaposlenih u banci, čime se omogućava da ta lica nesmetano sprovode svoje obaveze pre, tokom i nakon restrukturiranja;
6) obezbedi da pružaoci relevantnih usluga unutar bankarske grupe imaju sopstvenu upravljačku strukturu i jasno definisane linije izveštavanja, da se ne oslanjaju prekomerno na zaposlene sa adekvatnom stručnošću i iskustvom iz drugih članica bankarske grupe, da imaju uspostavljene planove postupanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja kojima se obezbeđuje nesmetano pružanje relevantnih usluga u toku sprovođenja postupka restrukturiranja, kao i da je pružanje ovih usluga unutar grupe uspostavljeno tako da se izbegne preferencijalni tretman u slučaju prestanka rada ili restrukturiranja bilo koje članice bankarske grupe;
7) u slučaju da je matično društvo banke iz druge države - da obezbedi, u meri u kojoj je to moguće, da se pri odlučivanju na nivou grupe, u okviru redovnog poslovanja, razmatraju relevantni aspekti u vezi s mogućnošću restrukturiranja banke u Republici Srbiji.
1.3. Kontrola kvaliteta i unutrašnja revizija
11. Banka je dužna da uspostavi odgovarajući proces kontrole kvaliteta informacija i podataka koje dostavlja Narodnoj banci Srbije za potrebe planiranja i sprovođenja restrukturiranja, pri čemu je banka naročito dužna da:
1) uspostavi adekvatne procese i procedure za proveru i obezbeđenje kvaliteta podataka i informacija iz ove tačke;
2) uspostavi mehanizme kojima se obezbeđuju potpunost i tačnost podataka i informacija iz ove tačke;
3) obezbedi da unutrašnja revizija redovno preispituje i proverava podatke i informacije iz ove tačke, odnosno da aktivnosti u vezi s planiranjem restrukturiranja budu deo godišnjeg plana revizije;
4) obezbedi da odbor za reviziju prati delotvornost sistema kontrola kvaliteta banke i da prima i razmatra relevantne izveštaje unutrašnje revizije, kao i da obezbedi da odbor za reviziju ili drugi organ upravljanja ili odbor periodično preispituju procedure i mehanizme iz ove tačke.
1.4. Testiranje i operacionalizacija strategije
12. Banka je dužna da izradi odgovarajuće priručnike kojima se uređuju svi operativni aspekti utvrđene strategije restrukturiranja (uključujući nadležnosti, odgovornosti i postupak eskalacije), kao i da redovno procenjuje i testira te aspekte kroz sprovođenje simulacija.
Kapacitet za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju
13. Banka je dužna da održava iznos kapitala i kvalifikovanih podobnih obaveza (u daljem tekstu: kapacitet za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju) u iznosu dovoljnom da obezbedi usklađenost sa zahtevom koji utvrđuje Narodna banka Srbije u skladu sa odredbama odluke kojom se uređuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama (u daljem tekstu: MKO zahtev). Tamo gde je primenljivo, banka je dužna da održava kapacitet za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju i na nivou svojih podređenih društava, kao i da uspostavi adekvatan interni mehanizam za prenos gubitaka i dokapitalizaciju unutar grupe za restrukturiranje.
2.1. Dovoljan iznos kapaciteta za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju
14. Banka je dužna da održava dovoljan iznos kapaciteta za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju, kako bi se omogućilo raspoređivanje gubitaka na što širi obuhvat obaveza i uspešno sprovođenje utvrđene strategije restrukturiranja.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je naročito dužna da blagovremeno i pouzdano identifikuje i kvantifikuje:
1) iznos obaveza za koje je verovatno da će se, u skladu sa utvrđenom strategijom restrukturiranja, koristiti za pokriće gubitaka ili za dokapitalizaciju;
2) iznos obaveza koje su isključene iz primene otpisa ili konverzije u skladu s članom 128nj stav 3. Zakona o bankama (u daljem tekstu: Zakon);
3) iznos obaveza za koje je verovatno da se neće koristiti za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju, gde je primenljivo, i to polazeći od sledećih faktora:
- roka dospeća,
- isplatnog reda u postupku stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka (subordinacije),
- kategorije poverilaca i prenosivosti instrumenta, odnosno obaveze,
- pravnih prepreka za primenu otpisa ili konverzije usled nepriznavanja mera i instrumenata restrukturiranja prema stranom pravu ili usled postojanja prava na prebijanje (netiranje/poravnanje),
- drugih okolnosti koje dovode do rizika da obaveza bude isključena iz primene otpisa ili konverzije,
- iznosa i izdavaoca kvalifikovanih podobnih obaveza ili drugih obaveza koje bi se koristile za pokriće gubitaka.
Obaveze koje nisu isključene iz primene otpisa ili konverzije treba da budu raspoređene prema isplatnim redovima u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banke. Banka je dužna da obezbedi sve relevantne informacije za procenu tretmana koji bi svaka klasa akcionara i poverilaca imala u slučaju stečaja banke, i to za svaki od isplatnih redova, kako bi se obezbedila zaštita načela iz člana 128b tačka 3) Zakona.
2.2. Prekogranično priznavanje mera i instrumenata restrukturiranja
15. Banka je dužna, gde je to primenljivo, da uspostavi adekvatne mehanizme kako bi obezbedila prekogranično priznavanje i delotvornost mera i instrumenata restrukturiranja, u skladu s članom 128t stav 7. Zakona i odredbama odluke kojom se uređuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama banke.
2.3. Operacionalizacija otpisa i konverzije
16. Banka je dužna da uspostavi odgovarajuće procese i procedure za upravljanje i informaciono-komunikacioni sistem, koji treba da predstavljaju podršku operativnom sprovođenju otpisa ili konverzije kapitala i podobnih obaveza, kao i da redovno procenjuje i testira njihovu delotvornost.
Za potrebe operacionalizacije otpisa i konverzije, banka je dužna da uspostavi odgovarajuće procese i infrastrukturu kako bi mogla Narodnoj banci Srbije, na njen zahtev, u kratkom roku da dostavi kompletan skup podataka u vezi sa svojim kapacitetom za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju za što širi obuhvat obaveza.
Banka je dužna da izradi priručnik za sprovođenje instrumenta raspodele gubitaka (eng. Bail-in Playbook), koji usvaja izvršni odbor banke, a koji obuhvata najmanje sledeće:
1) sve procese, aktivnosti i procedure za upravljanje koji treba da budu sprovedeni od strane ili u ime banke radi delotvornog sprovođenja otpisa ili konverzije;
2) redosled aktivnosti koje banka treba da preduzme zasnovan na očekivanom vremenu potrebnom za pripremu i pokretanje postupka restrukturiranja, analizu pravnih, operativnih, računovodstvenih i poreskih aspekata značajnih za svaku vrstu podobnih obaveza u kontekstu sprovođenja otpisa ili konverzije, kao i procedure za upravljanje svakom od navedenih aktivnosti (tj. opis nadležnih organizacionih jedinica i njihovih odgovornosti);
3) procese i procedure u vezi sa odnosima s trećim licima povodom sprovođenja otpisa ili konverzije, uključujući kanale komunikacije sa zainteresovanim stranama značajnim za njihovo izvršavanje (npr. sa Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti, Agencijom za privredne registre i dr.);
4) mehanizam za prenos gubitaka s podređenih društava u okviru grupe za restrukturiranje na lice za restrukturiranje i za prenos kapitala s lica za restrukturiranje na podređena društva, gde je primenljivo;
5) procese i procedure kojima se obezbeđuju potpunost i tačnost informacija i podataka koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije radi operacionalizacije otpisa ili konverzije, kao i proces kontrole kvaliteta ovih informacija i podataka, uključujući opis pripremljenosti informaciono-komunikacionog sistema da blagovremeno obezbedi tačne i potpune podatke i informacije za potrebe implementacije i operacionalizacije otpisa ili konverzije u skladu sa zahtevima iz tač. 41. do 50. ove odluke;
6) procedure za rešavanje relevantnih prekograničnih pitanja, gde je primenljivo.
Za potrebe primene stava 3. odredba pod 3) ove tačke, banka je dužna da uspostavi sisteme i obezbedi resurse kako bi mogla da brzo (u roku od nekoliko sati) generiše ažurne informacije o hartijama od vrednosti obuhvaćenim otpisom ili konverzijom (uključujući njihov CFI kod i ISIN broj) i o sistemu za depo, kliring i saldiranje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata kod kojeg su registrovane ove hartije, odnosno instrumenti, kao i da bude u mogućnosti da identifikuje lica koja bi trebalo da budu uključena u sprovođenje otpisa ili konverzije.
Detaljniju sadržinu i testiranje primene priručnika iz stava 3. ove tačke Narodna banka Srbije bliže propisuje uputstvom.
2.4. Ispunjenje MKO zahteva
17. Banka je dužna da obezbedi dovoljan iznos kapitala i kvalifikovanih podobnih obaveza za ispunjenje MKO zahteva, koji je Narodna banka Srbije utvrdila u skladu sa odredbama odluke kojom se uređuje taj zahtev.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je dužna da u svakom trenutku:
1) bude u mogućnosti da blagovremeno i pouzdano Narodnoj banci Srbije dostavi sve podatke i informacije potrebne za određivanje MKO zahteva;
2) ispunjava MKO zahtev utvrđen rešenjem Narodne banke Srbije u skladu s rokovima i dinamikom utvrđenim tim rešenjem.
2.5. Visok kvalitet kapitala i kvalifikovanih podobnih obaveza
18. Banka je dužna da održava kapital i kvalifikovane podobne obaveze koji se adekvatno mogu iskoristiti za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju banke u restrukturiranju, uključujući, gde je primenljivo, minimalni nivo subordinacije ovih elemenata, u skladu sa zahtevom koji je utvrdila Narodna banka Srbije.
Radi obezbeđenja visokog kvaliteta kapitala i kvalifikovanih podobnih obaveza, banka je dužna:
1) da u svakom trenutku bude u mogućnosti da blagovremeno i adekvatno dostavi Narodnoj banci Srbije sve potrebne podatke i informacije, uključujući - gde je potrebno - i pravna mišljenja u vezi s podobnošću instrumenata kapitala i obaveza;
2) da obezbedi, gde je primenljivo, da se za potrebe ispunjenja zahteva za subordinacijom koriste kapital i podređene kvalifikovane podobne obaveze;
3) da obezbedi, gde je primenljivo, da ugovori sadrže odredbu kojom se poverilac saglašava da obaveza može biti otpisana ili konvertovana u skladu s članom 128t stav 7. Zakona i odlukom kojom se uređuje MKO zahtev;
4) da smanji potencijalno prekomerno oslanjanje na podređene kvalifikovane obaveze prema malim investitorima, kao i da bude u mogućnosti da dostavi Narodnoj banci Srbije sve potrebne podatke i informacije u vezi s takvim obavezama radi procene potencijalnih prepreka za restrukturiranje i njihovog otklanjanja;
5) da smanji potencijalno oslanjanje na kvalifikovane podobne obaveze kod kojih su prisutni drugi složeni finansijski aranžmani koji mogu negativno uticati na podobnost ovih instrumenata, kao i da bude u mogućnosti da dokaže Narodnoj banci Srbije da postojeći finansijski aranžmani ne umanjuju izvodljivost i kredibilnost utvrđene strategije restrukturiranja;
6) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za dobijanje prethodne saglasnosti u skladu sa odlukom kojom se uređuje MKO zahtev u slučaju da namerava da smanji vrednost, odnosno izvrši otkup ili otplatu instrumenata kapitala ili kvalifikovanih podobnih obaveza;
7) da u slučaju bankarske grupe za koju je odabrana VTP strategija obezbedi da ne postoji prekomerno oslanjanje na kapital i kvalifikovane podobne obaveze (osim onih u obliku vlasničkih ulaganja) koje istovremeno predstavljaju ulaganja drugih grupa za restrukturiranje u okviru posmatrane bankarske grupe, pri čemu je prihvatljivo postojanje ograničenih međupovezanosti i međuzavisnosti iz operativnih ili finansijskih razloga radi održavanja efikasnosti grupe i usklađenosti s regulatornim zahtevima.
Za potrebe primene stava 2. odredba pod 7) ove tačke smatra se da je rizik od prelivanja negativnih efekata sveden na minimum ako grupa za restrukturiranje na koju se primenjuje VTP strategija može biti restrukturirana bez prouzrokovanja istovremenog nedostatka sredstava za ispunjenje MKO zahteva drugih grupa za restrukturiranje u okviru date bankarske grupe.
2.6. Delotvoran interni mehanizam za prenos gubitaka i dokapitalizaciju
19. Banka koja je lice za restrukturiranje grupe za restrukturiranje dužna je da uspostavi i u svakom trenutku održava adekvatan interni mehanizam za prenos gubitaka i dokapitalizaciju u okviru ove grupe.
Radi uspostavljanja delotvornog internog mehanizma iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da:
1) omogući blagovremeno i adekvatno dostavljanje svih potrebnih podataka i informacija Narodnoj banci Srbije, radi utvrđivanja MKO zahteva za podređena društva koja su deo iste grupe za restrukturiranje a sama nisu lica za restrukturiranje;
2) obezbedi da, pored usklađenosti sa MKO zahtevom, bude uspostavljen delotvoran interni mehanizam za prenos gubitaka s podređenog društva koje je deo iste grupe za restrukturiranje na lice za restrukturiranje, kao i za prenos sredstava za dokapitalizaciju s lica za restrukturiranje na ovo podređeno društvo, uzimajući u obzir vrstu poverioca po tim instrumentima i potrebu za adekvatnom subordinacijom;
3) prilagodi organizacionu i finansijsku strukturu lica u grupi za restrukturiranje radi poboljšanja internih mehanizama za prenos gubitaka i dokapitalizaciju, u slučaju da su identifikovane značajne prepreke za restrukturiranje;
4) gde je primenljivo, obezbedi Narodnoj banci Srbije sve podatke i informacije potrebne za procenu mogućeg izuzeća podređenog društva lica za restrukturiranje koje nije lice za restrukturiranje u skladu sa odredbama odluke kojom se uređuje MKO zahtev, a u vezi s mogućnošću ovog izuzeća.
Likvidnost i izvori finansiranja u restrukturiranju
20. Banka je dužna da uspostavi adekvatne procese i da razvije kapacitet za:
1) procenu likvidnosti i potreba za izvorima finansiranja potrebnim za sprovođenje utvrđene strategije restrukturiranja;
2) merenje i izveštavanje o likvidnosti u restrukturiranju;
3) identifikaciju i pripremu za korišćenje sredstava obezbeđenja koja su pogodna za pribavljanje likvidnosti u toku i nakon restrukturiranja.
3.1. Procena potreba za likvidnošću i izvorima finansiranja u restrukturiranju
21. Banka je dužna da razvije pouzdane metodologije za procenu unapred (ex-ante), pod različitim pretpostavkama, potreba za likvidnošću i za izvorima finansiranja, radi sprovođenja strategije restrukturiranja, kao i da identifikuje moguće izvore likvidnosti koji podržavaju restrukturiranje.
22. Banka je dužna da identifikuje ključne faktore likvidnosti u slučaju restrukturiranja, pri čemu se, u slučaju grupe za restrukturiranje, ovi faktori identifikuju na nivou grupe za restrukturiranje i na nivou materijalno značajnih lica u toj grupi, gde je primenljivo.
Banka je dužna da u analizi faktora likvidnosti u slučaju restrukturiranja obuhvati različite scenarije u zavisnosti od prirode krizne situacije (npr. kriza solventnosti ili kriza likvidnosti, brzo razvijajuća ili postepena kriza i sl.) i da, u skladu s tim, identifikuje svoje specifične faktore rizika likvidnosti (npr. odliv depozita, potrebe za likvidnošću u vezi sa učešćem u SFI i sl.).
23. Metodologije iz tačke 21. ove odluke treba da, za različite scenarije restrukturiranja, simuliraju novčane tokove po osnovu imovine, obaveza i vanbilansnih stavki, kao i razvoj kapaciteta za pokriće gepova likvidnosti u različitim periodima.
Simulacije iz stava 1. ove tačke treba da uključuju:
1) ugovorene novčane prilive i odlive;
2) pretpostavljene stvarne novčane prilive i odlive;
3) razvoj kapaciteta za pokriće gepova likvidnosti i njegove vrednosti nakon primene pretpostavljenih korektivnih faktora.
Novčani tokovi i kapacitet za pokriće gepova likvidnosti iz stava 1. ove tačke treba da budu simulirani:
1) na nivou banke, odnosno na nivou grupe za restrukturiranje, kao i na nivou materijalno značajnih lica u grupi za restrukturiranje, gde je primenljivo;
2) na agregatnom nivou za sve valute zajedno, kao i na nivou svake značajne valute, uključujući i valute koje su značajne za učestvovanje u SFI;
3) za određene periode, počevši od prekonoćnog perioda pa sve do dovoljno dugog perioda (npr. šest meseci) nakon restrukturiranja.
24. Kod procene potreba za likvidnošću i za izvorima finansiranja radi sprovođenja strategije restrukturiranja, banka je dužna da primeni konzervativni pristup, kao i da posebnu pažnju obrati na sledeće:
1) pravne, regulatorne i operativne prepreke u vezi s prenosom likvidnih sredstava, posebno između članica grupe za restrukturiranje;
2) obaveze u vezi sa aktivnostima izvršavanja platnih transakcija, kliringa i poravnanja, uključujući moguće efekte na likvidnost po osnovu aktivnosti upravljanja rizicima koje je preduzeo pružalac SFI usluga ili posrednik u pružanju ovih usluga;
3) zahteve u vezi s rizikom druge ugovorne strane / sredstvima obezbeđenja, uključujući zahteve koji proizlaze iz direktnog ili indirektnog članstva u kliring sistemima ili drugim SFI, kao što su povećanje iznosa ili zahtev za dodatnim sredstvima obezbeđenja za finansijske instrumente tokom i nakon sprovođenja restrukturiranja;
4) ugovorne odredbe u vezi sa suspenzijom i raskidom ugovora i pravom netiranja (prebijanja) koje druga ugovorna strana može aktivirati u slučaju restrukturiranja banke;
5) tokove likvidnosti između grupe za restrukturiranje i povezanih lica koja nisu deo ove grupe;
6) pravne i operativne prepreke za blagovremeno zalaganje i prenos raspoloživih sredstava obezbeđenja;
7) maksimalne dnevne potrebe za likvidnošću;
8) raspoložive instrumente/mere likvidnosti kod Narodne banke Srbije, kao i uslove za njihovo korišćenje i otplatu (npr. prihvatljiva sredstva obezbeđenja, korektivne faktore/procente umanjenja, rokove dospeća i sl.).
25. Banka je dužna da adekvatno dokumentuje i obrazloži ključne pretpostavke (npr. korektivne faktore, stope obnavljanja, stope odliva) na kojima zasniva svoje procene potreba za likvidnošću i za izvorima finansiranja, kao i da rezultate analize iz tačke 22. ove odluke adekvatno uključi u strategiju likvidnosti u restrukturiranju i prateći plan finansiranja. Tamo gde je primenljivo, banka je dužna da dokaže kako bi se mogli pokriti potencijalni gepovi likvidnosti, naročito oni u značajnim valutama.
26. Procenu potreba za likvidnošću i za izvorima finansiranja u restrukturiranju iz tač. 21. do 25. ove odluke Narodna banka Srbije bliže propisuje uputstvom.
3.2. Merenje i izveštavanje o likvidnosti u restrukturiranju
27. Banka je dužna da uspostavi procese i razvije kapacitete za merenje i izveštavanje o potrebama za likvidnošću i izvorima finansiranja u slučaju restrukturiranja banke, kao i, gde je primenljivo, o raspoloživim izvorima finansiranja na nivou grupe za restrukturiranje i na nivou materijalno značajnih lica u ovoj grupi.
28. Banka je dužna da obezbedi da može u kratkom roku da meri svoju poziciju likvidnosti i da o njoj izveštava. Banka je dužna da obezbedi mogućnost projektovanja svoje neto likvidnosne pozicije po različitim periodima, uključujući periode u toku dana, kao i da izveštava o sledećem:
1) novčanim prilivima i odlivima (razlikujući ugovorene i očekivane novčane tokove);
2) kapacitetu za pokriće gepova likvidnosti nakon primene pretpostavljenih korektivnih faktora.
U slučaju grupe za restrukturiranje, banka je dužna da obezbedi izveštavanje iz stava 1. ove tačke i na nivou grupe za restrukturiranje, te na nivou materijalno značajnih lica u ovoj grupi - gde je primenljivo, kao i na agregatnom nivou za sve valute zajedno i na nivou svake značajne valute.
29. Banka je dužna da adekvatno dokumentuje i obrazloži ključne pretpostavke (npr. korektivne faktore, stope obnavljanja, stope odliva) na kojima zasniva svoje projekcije kapaciteta za pokriće gepova likvidnosti.
30. Merenje i izveštavanje o likvidnosti u restrukturiranju iz tač. 27. do 29. ove odluke Narodna banka Srbije bliže propisuje uputstvom.
3.3. Identifikacija i priprema za korišćenje sredstava obezbeđenja u toku i nakon restrukturiranja
31. Banka je dužna da uspostavi procese i razvije kapacitete za identifikaciju i pripremu imovine koja može biti korišćena kao sredstvo obezbeđenja za potrebe pribavljanja dodatnih izvora finansiranja u toku i nakon restrukturiranja. Kako bi se obezbedilo efikasno i efektivno korišćenje sredstava obezbeđenja raspoloživih u toku restrukturiranja, banka je dužna da predvidi vreme potrebno za njihovo korišćenje, kao i aktivnosti koje treba da preduzme kako bi ova sredstva bila prihvatljiva drugim ugovornim stranama.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je dužna da razvije kapacitete za:
1) identifikaciju raspoloživih sredstava obezbeđenja banke, uključujući:
- identifikaciju imovine koja se potencijalno može kvalifikovati kao podobno sredstvo obezbeđenja za pribavljanje izvora finansiranja u restrukturiranju (tj. likvidne aktive prvog reda i zasebno one koja to nije),
- razlikovanje založene i nezaložene imovine i utvrđivanje ugovorenih prava za sva sredstva obezbeđenja (i založena i nezaložena),
- u slučaju grupe za restrukturiranje, praćenje stanja pojedinačnih založenih i nezaloženih (raspoloživih) sredstava obezbeđenja na nivou grupe za restrukturiranje i na nivou materijalno značajnih lica u ovoj grupi, gde je to primenljivo, kao i za svaku od značajnih valuta,
- razvoj kapaciteta za detaljno izveštavanje o raspoloživim sredstvima obezbeđenja - npr. podobnost za olakšice Narodne banke Srbije, valuta, vrsta imovine, lokacija na kojoj se sredstvo obezbeđenja nalazi, kreditni kvalitet i sl. - čak i u uslovima naglog pogoršanja uslova poslovanja;
2) operacionalizaciju korišćenja sredstava obezbeđenja, uključujući:
- razvoj i dokumentovanje svih potrebnih operativnih aktivnosti (uključujući rokove za njihovo sprovođenje i povezane procese upravljanja) za korišćenje sredstava obezbeđenja,
- fokusiranje naročito na imovinu koja nije lako utrživa (npr. potraživanja po osnovu kredita);
3) procenu mogućnosti korišćenja sredstava obezbeđenja i redovnu (najmanje jednom godišnje) procenu i testiranje, na operativnom nivou, pouzdanosti i efektivnosti korišćenja raspoloživih sredstava obezbeđenja (npr. mogućnost njihove prodaje, uključujući prodaju u okviru repo ugovora ili pozajmljivanje u okviru ugovora o davanju u zajam hartija od vrednosti).
Identifikaciju i korišćenje sredstava obezbeđenja u toku i nakon restrukturiranja Narodna banka Srbije bliže propisuje uputstvom.
Operativni kontinuitet poslovanja i pristup uslugama SFI
A. Operativni kontinuitet poslovanja u restrukturiranju
32. Banka je dužna da uspostavi adekvatne operativne procese i procedure kojima se obezbeđuje kontinuitet pružanja usluga koje su neophodne za očuvanje kritičnih funkcija, kao i ključnih linija poslovanja neophodnih za efektivno sprovođenje strategije restrukturiranja i, nakon toga, reorganizaciju poslovanja.
33. Narodna banka Srbije uputstvom bliže propisuje zahteve u vezi sa operativnim kontinuitetom poslovanja u restrukturiranju iz tačke 32. ove odluke.
4.1. Identifikacija i mapiranje međupovezanosti u kontekstu operativnog kontinuiteta poslovanja
34. Banka je dužna da identifikuje sve relevantne usluge, kao i operativnu imovinu i ključne zaposlene (funkcije i/ili lica), neophodne za obezbeđenje kontinuiteta kritičnih funkcija i ključnih poslovnih aktivnosti potrebnih za efikasno sprovođenje strategije restrukturiranja i, nakon toga, za reorganizaciju poslovanja. Sve relevantne usluge treba da budu raspoređene (mapirane) po pravnim licima, kritičnim funkcijama, ključnim poslovnim aktivnostima i povezanim ugovorima.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je dužna da uspostavi i održava:
1) sveobuhvatnu identifikaciju svih relevantnih usluga (koje se pružaju unutar grupe ili koje pružaju treća lica), kao i operativne imovine i ključnih funkcija/zaposlenih neophodnih za operativni kontinuitet poslovanja, pri čemu se uslugama koje nisu relevantne smatraju sledeće usluge:
- usluge čiji prekid nema materijalno značajan uticaj na sposobnost banke da nastavi da obavlja kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti,
- usluge čije pružanje u prihvatljivom roku može preuzeti alternativni pružalac usluge, sa istim ili sličnim obimom, kvalitetom i cenom;
2) sveobuhvatno raspoređivanje (mapiranje) svih relevantnih usluga prema kritičnim funkcijama, ključnim poslovnim aktivnostima i pravnim licima (koja pružaju i/ili koriste ove usluge), kao i prema relevantnoj operativnoj imovini i ključnim funkcijama/zaposlenima i njihovoj lokaciji (kako u kontekstu pozicije u banci ili grupi tako i prema fizičkoj lokaciji), pri čemu ove operativne međuzavisnosti treba da uključe i usluge koje se pružaju između različitih pružalaca (npr. unutargrupni pružalac usluga koji je tu uslugu podugovorio s trećim licem);
3) raspoređivanje (mapiranje) relevantnih usluga prema ugovorima kojima su ove usluge uređene;
4) bazu podataka ("katalog usluga") koju je moguće pretraživati i koja sadrži ažurne sve mapirane informacije iz ovog stava kojima se može pouzdano pristupiti, uključujući i u kriznoj situaciji, za potrebe planiranja ili sprovođenja restrukturiranja.
Pored obaveza iz stava 2. ove tačke, banka je dužna:
1) da obezbedi da su svi relevantni ugovori, kako s trećim licima tako i sa unutargrupnim pružaocima usluga, adekvatno dokumentovani i da uključuju sve informacije koje će omogućiti Narodnoj banci Srbije da donese odgovarajuće odluke i da primeni svoja ovlašćenja u vezi s restrukturiranjem banke na njih (npr. da naloži pružaocu usluge da u određenom periodu nastavi da pruža tu uslugu sticaocu akcija, imovine i obaveza banke u restrukturiranju, radi ostvarivanja kontinuiteta poslovanja);
2) u slučaju da relevantne usluge pružaju organizacioni delovi u okviru istog pravnog lica (interne usluge) - da dokumentuje informacije koje bi olakšale identifikaciju ovih usluga i brzo sastavljanje tzv. tranzicionih ugovora o pružanju ovih usluga, ako se to zahteva u okviru postupka restrukturiranja.
4.2. Procena rizika po operativni kontinuitet poslovanja
35. Nakon identifikacije i raspoređivanja (mapiranja) relevantnih usluga, operativne imovine i ključnih funkcija/zaposlenih (princip 4.1. iz ove odluke), banka je dužna da proceni rizik od poremećaja ili prekida u pružanju ovih usluga, odnosno u pristupu ovoj imovini ili zaposlenima u uslovima restrukturiranja. Analiza rizika treba da bude sveobuhvatna i zasnovana na preliminarnoj identifikaciji svih potencijalnih događaja (izvora rizika) koji mogu da dovedu do poremećaja ili prekida u pružanju usluga, odnosno u pristupu ovoj imovini ili zaposlenima, koji su neophodni za operativni kontinuitet poslovanja.
Analiza rizika treba da uzme u obzir najmanje sledeće elemente:
1) merodavno pravo za relevantne ugovore;
2) lokaciju i pravni status (npr. vlasništvo ili zakup) relevantne operativne imovine;
3) potencijalnu nedovoljnu raspoloživost odgovarajućih ključnih funkcija/zaposlenih u restrukturiranju, uključujući slučajeve u kojima su relevantni zaposleni u licu iz grupe za koje su u postupku restrukturiranja predviđeni stečaj, likvidacija ili prodaja.
Banka je dužna da, kao deo analize rizika, sagleda i sledeće:
1) da li su relevantni ugovori adekvatno dokumentovani;
2) da li su cene i dodatni troškovi transparentni i ugovoreni pod tržišnim uslovima;
3) da li pružaoci usluga imaju odgovarajuće finansijske resurse kako bi tokom i nakon restrukturiranja banke mogli da nastave da pružaju usluge (princip 4.3. iz ove odluke).
4.3. Mere za ublažavanje rizika po operativni kontinuitet poslovanja i mere za unapređenje pripremljenosti za restrukturiranje
36. Banka je dužna da uspostavi odgovarajući sistem za upravljanje rizicima po operativni kontinuitet poslovanja u restrukturiranju i da preduzme mere za ublažavanje ovih rizika, mere za unapređenje pripremljenosti za restrukturiranje i mere kojima se omogućava reorganizacija banke nakon restrukturiranja.
Banka je naročito dužna:
1) da obezbedi da se ugovori kojima je uređeno pružanje relevantnih usluga od strane unutargrupnih pružalaca ili trećih lica primenjuju i u slučaju restrukturiranja banke, odnosno da odredbe ovih ugovora, sve dok traje pružanje usluga, obezbede:
- nemogućnost raskida, suspenzije ili izmena odredaba zbog restrukturiranja banke ili reorganizacije nakon restrukturiranja,
- mogućnost prenosa pružanja usluga s trenutnog na novog primaoca usluga zbog restrukturiranja banke,
- neophodnu podršku pružaoca usluge u slučaju prenosa na novog pružaoca ili novog primaoca usluge,
- kontinuitet u pružanju usluga licu iz grupe koje je prodato tokom restrukturiranja/reorganizacije poslovanja;
2) da uspostavi strukturiran, transparentan i realističan pregled tržišnih cena i troškova u vezi s relevantnim uslugama koje prima, kako bi se unapred mogao tačno proceniti njihov trošak u restrukturiranju/reorganizaciji poslovanja i s tim povezano donošenje odgovarajućih odluka;
3) da obezbedi da su pružaoci relevantnih usluga finansijski stabilni u restrukturiranju, kako bi upravljala rizicima kojima su ti pružaoci izloženi u stresnim uslovima poslovanja ili u slučaju restrukturiranja nekog člana grupe, pri čemu:
- način na koji će banka obezbediti stabilnost iz ove odredbe zavisi od toga da li je pružalac usluga lice iz bankarske grupe ili lice van bankarske grupe,
- ako relevantne usluge pruža neregulisano lice iz grupe, banka treba da obezbedi da ono raspolaže adekvatnom likvidnom imovinom (u iznosu najmanje 50% godišnjih fiksnih operativnih troškova), koja treba da bude odvojena od ostale imovine grupe, što može da podrazumeva da se likvidna imovina ili depoziti drže kod lica van grupe, a ako relevantne usluge pruža lice van grupe, banka je dužna da sprovede detaljnu proveru njegovog finansijskog stanja u skladu sa odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je banka poverila trećim licima, odnosno odlukom kojom se uređuju uslovi i način poveravanja aktivnosti u vezi sa informacionim sistemom finansijske institucije trećim licima;
4) da obezbedi kontinuirani pristup relevantnoj operativnoj imovini u slučaju restrukturiranja ili reorganizacije bilo kog člana grupe, npr. kroz obezbeđivanje da se ugovori o lizingu i licencama primenjuju i u slučaju restrukturiranja banke, a ako nije u mogućnosti da to obezbedi - dužna je da obezbedi da imovina bude u vlasništvu ili u zakupu pružaoca ili primaoca usluge;
5) da, uzimajući u obzir relevantne propise kojima se uređuju radni odnosi i s njima povezane zahteve, uspostavi planove za postupanje u nepredviđenim situacijama kojima se obezbeđuje da su relevantne funkcije kadrovski popunjene u restrukturiranju, što uključuje:
- planove zadržavanja zaposlenih (i druge relevantne aspekte upravljanja ljudskim resursima i povezane procese) koji detaljno opisuju mere koje banka može da preduzme u kratkom roku, pre i u toku procesa restrukturiranja, kako bi ublažila odliv zaposlenih na relevantnim funkcijama,
- procedure usmerene na rešavanje odliva zaposlenih s relevantnih funkcija u postupku restrukturiranja, uključujući ažurne planove za zaposlene sa adekvatnim znanjem i iskustvom koji mogu da zamene one koji su napustili pomenute funkcije,
- gde je primenljivo, procedure za upravljanje rizicima povezanim sa zaposlenima koji bi u postupku restrukturiranja vršili dvostruke funkcije.
Primena ugovora iz stava 2. odredba pod 1) ove tačke i u restrukturiranju, odnosno tokom reorganizacije poslovanja može se postići na jedan od sledećih načina:
1) ugovaranjem prava Republike Srbije kao merodavnog prava ili izričitim upućivanjem na primenu relevantnih propisa Republike Srbije;
2) u slučaju primene stranog prava, ugovaranjem odgovarajućih odredaba kojima se izričito priznaju i prihvataju ovlašćenja Narodne banke Srbije u postupku restrukturiranja, kao i posledice primene tih ovlašćenja, i kojima se izričito prihvata obaveza pružanja relevantnih usluga i u toku, odnosno nakon postupka restrukturiranja, uključujući i period reorganizacije poslovanja banke.
Ako banka ne može da obezbedi da ugovori iz stava 2. odredba pod 1) ove tačke ostanu na snazi i u slučaju restrukturiranja, odnosno reorganizacije poslovanja - dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije i da predstavi alternativnu strategiju (npr. zamena pružaoca usluga novim pružaocem koji je saglasan sa ugovaranjem odgovarajućih odredaba za održavanje kontinuiteta pružanja usluga i u slučaju restrukturiranja ili obaveza izdvajanja dovoljno likvidnih sredstava kako bi se unapred izmirili ugovorni troškovi odnosne usluge u razumnom periodu, ne manjem od šest meseci nakon primene mera i instrumenata restrukturiranja).
37. Banka je dužna da uspostavi procese i procedure neophodne radi obezbeđivanja nesmetanog i kontinuiranog pristupa uslugama SFI koje se odnose na poslove izvršavanja platnih transakcija, usluge kliringa i saldiranja finansijskih instrumenata i deponovanja hartija od vrednosti, kao i pristupa kastodi uslugama, koje pružaju posrednici u okviru SFI - tokom i nakon postupka restrukturiranja.
4.4. Identifikovanje, mapiranje i procena međupovezanosti s pružaocima usluga SFI
38. Banka treba da identifikuje sve pružaoce kritičnih i bitnih usluga SFI (bez obzira na to da li ove usluge pružaju direktno SFI ili posrednici) i da ih rasporedi (mapira) po pravnim licima, kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim aktivnostima.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je dužna:
1) da identifikuje sve pružaoce SFI usluga koje koristi, kao i mesta trgovanja, pri čemu ovi pružaoci usluga mogu biti direktno SFI (npr. platni sistemi, sistemi poravnanja, centralni tržišni učesnici, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti i sl.) ili posrednici koji nude usluge plaćanja, kliringa, poravnanja ili kastodi usluge, kao što su korespondentske ili kastodi banke;
2) da identifikuje koje su od povezanih SFI usluga neophodne za kontinuitet kritičnih funkcija (kritične SFI usluge) i ključnih poslovnih aktivnosti (bitne SFI usluge), te da za te potrebe razvije objektivan pristup koji, između ostalog, uzima u obzir uticaj koji prekid ili ograničenje pristupa uslugama (npr. situacija u kojoj direktni pružalac SFI usluga ili posrednik ne prihvataju nove naloge za trgovanje finansijskim instrumentima ali nastavljaju da izvršavaju preostale otvorene naloge iz prethodnog perioda, smanjenje kreditnih limita u toku dana ili ograničeno korišćenje određenih usluga poput učešća u transakcijama bez prava dodatnog obezbeđenja, upravljanje sredstvima obezbeđenja, pravila kojima se uređuje konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima i sistemima za saldiranje itd.) imaju na sledeće:
- na njene kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti,
- na poslovanje njenih ključnih klijenata, u meri u kojoj je primenljivo, i to za relevantna pravna lica koja su SFI posrednici drugim bankama;
3) da rasporedi (mapira) svaku kritičnu ili bitnu SFI uslugu po pravnim licima, kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim aktivnostima na koje se data usluga odnosi;
4) da identifikuje usluge koje pruža u kontekstu SFI (npr. nostro usluge, kastodi usluge, obezbeđivanje likvidnosti i dr.).
Banka je dužna da obezbedi informacije iz ove tačke u SFI izveštajima, kao i u planu postupanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u delu koji se odnosi na SFI (u daljem tekstu: SFI plan postupanja), u skladu s tačkom 40. ove odluke.
4.5. Razumevanje zahteva u vezi s kontinuitetom pristupa SFI
39. Banka je dužna da adekvatno sagleda sve preduslove za kontinuitet pristupa kritičnim i bitnim SFI uslugama i da dokumentuje i proceni moguće finansijske i operativne zahteve koje pružaoci SFI usluga mogu da joj postave pre i tokom postupka restrukturiranja.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je dužna:
1) da pri sagledavanju preduslova za kontinuitet pristupa kritičnim i bitnim SFI uslugama, na osnovu relevantnih pravila poslovanja i ugovora s pružaocima SFI usluga - identifikuje i dokumentuje značajne obaveze, naročito finansijske i operativne obaveze, da razmotri za koje od ovih obaveza bi banka ili njen pravni sledbenik (nakon restrukturiranja) mogli imati poteškoće da ih ispune, kao i da, na osnovu ovih pravila i ugovora s pružaocima SFI usluga, identifikuje eventualne značajne obaveze prema drugim pružaocima usluga, čije su usluge neophodne za korišćenje SFI usluga;
2) da razmotri aktivnosti koje bi pružaoci SFI usluga mogli da preduzmu u slučaju restrukturiranja banke, kao što su zahtev za dodatnim sredstvima obezbeđenja ili smanjenje neiskorišćenog iznosa okvirnog kredita, kao i u kojim okolnostima i u kom roku bi ove aktivnosti mogle biti preduzete (odmah ili nakon nekoliko dana);
3) da razmotri zahteve za likvidnim sredstvima u različitim kriznim situacijama s kojima se može suočiti i da obezbedi u SFI izveštaju razumne procene tih zahteva, zajedno s relevantnim podacima o kreditnim linijama i njihovom korišćenju, kao i istorijskim maksimalnim potrebama za likvidnošću tokom dana ili korišćenjem sredstava obezbeđenja za odabrani period;
4) da u svom SFI planu postupanja objasni metodologiju na kojoj se zasnivaju njene procene likvidnosnih zahteva u stresnim okolnostima, uključujući pretpostavke u vezi sa očekivanim obimom poslovnih aktivnosti, kao i da, gde je relevantno, uključi dodatne informacije o eventualnim dodatnim zahtevima (npr. naknadama) koje drugi pružaoci usluga neophodnih za pristup SFI mogu nametnuti.
4.6. SFI plan postupanja i mere za obezbeđenje kontinuiteta pristupa uslugama SFI
40. Banka je dužna da uspostavi SFI plan postupanja, koji obuhvata i mere koje je banka implementirala radi obezbeđenja kontinuiteta pristupa uslugama SFI ili njihovog nesmetanog prenosa ili postepenog ukidanja, što uključuje mere usmerene na maksimiziranje verovatnoće da će svi postavljeni zahtevi u vezi s pristupom SFI biti ispunjeni pre pokretanja i tokom restrukturiranja, kao i druge mere podrške postupku restrukturiranja.
SFI plan postupanja predstavlja operativni priručnik koji je odobrio izvršni odbor banke i koji za svakog pojedinačnog kritičnog ili bitnog pružaoca SFI usluga treba da sadrži sledeće:
1) mere ublažavanja za koje se očekuje da ih pružalac SFI usluga preduzme pre i tokom restrukturiranja;
2) infrastrukturu, procese i operativne procedure koje je banka dužna da uspostavi kako bi obezbedila da kontinuirano ispunjava značajne obaveze iz relevantnih pravila poslovanja i ugovora s posrednicima u pružanju SFI usluga, kako bi očuvala najmanje pristup svim kritičnim i bitnim SFI uslugama, što sve treba da se zasniva na detaljnoj identifikaciji ključnih sistema i zaposlenih neophodnih za održavanje pristupa SFI uslugama, kao i procedurama kojima se obezbeđuje da su ti sistemi i zaposleni raspoloživi ili da pouzdano mogu biti zamenjeni tokom krize;
3) aktivnosti koje bi banka preduzela radi ublažavanja posledica prekida ili smanjenja obima pristupa SFI uslugama na obavljanje kritičnih funkcija i obavljanje ključnih poslovnih aktivnosti, npr. kroz aktivno upravljanje izloženostima, avansno izmirenje obaveza ili unapred pripremljena kredibilna alternativna rešenja, a za banku koja je razvila plan postepenog smanjivanja aktivnosti trgovanja, treba uzeti u obzir i relevantne elemente tog plana (uključujući vremenski okvir za njegovu implementaciju).
Za potrebe primene stava 2. ove tačke, banka je dužna da razmotri sledeće mere kako bi poboljšala svoju pripremljenost za restrukturiranje:
1) da obezbedi da se ugovori kojima je uređeno pružanje usluga neophodnih za pristup SFI primenjuju i u slučaju restrukturiranja banke, ako to nije prethodno obezbedila (pododeljak 4.3. ove odluke);
2) da identifikuje moguće zamene za SFI usluge koje koristi, kao i relevantno merodavno pravo, pri čemu se ovakva zamena može realizovati neposredno po pokretanju postupka restrukturiranja ili tokom reorganizacije poslovanja banke, npr. kroz racionalizaciju učešća ili članstva u SFI, s tim da se samo alternativni pružaoci usluga s kojima banka ima uspostavljene ugovorne odnose mogu smatrati potencijalno kredibilnim zamenama;
3) da identifikuje zahteve u vezi s prenosivošću klijenata za sve relevantne usluge, kako bi mogla da podrži takav prenos, u skladu s relevantnim SFI procesima i procedurama, što obuhvata:
- raspolaganje dovoljno detaljnim informacijama o prenosivosti klijenata u vezi s centralnim drugim ugovornim stranama, po centralnim drugim ugovornim stranama i po segmentima u kojima su ova lica aktivna kao članovi kliringa: npr. informacije koje se navode u okviru SFI izveštaja, način na koji je obezbeđena zaštita sredstava klijenata (odvojivost računa) i vrsta klijentskih računa, kao i broj klijenata po različitim strukturama računa,
- adekvatne resurse i uspostavljene sisteme za raspolaganje ažurnim informacijama, koje mogu biti obezbeđene u veoma kratkom roku u slučaju restrukturiranja, kako bi se omogućio neometani prenos pozicija klijenata kod centralnih drugih ugovornih strana, kao i sredstava klijenata kod sistema za depo, kliring i saldiranje, što uključuje: spisak klijenata za svaki od zbirnih (omnibus) računa, spisak pozicija, margina i imovine primljene kao sredstvo obezbeđenja za svakog pojedinačnog klijenta i spisak imovine pojedinačnih klijenata koja se drži kod sistema za depo, kliring i saldiranje (Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti).
Narodna banka Srbije uputstvom bliže propisuje zahteve u vezi sa SFI planom postupanja i planom postepenog smanjivanja aktivnosti trgovanja.
Informaciono-komunikacioni sistem i zahtevi za podacima
41. Banka je dužna da uspostavi adekvatan informaciono-komunikacioni sistem (IKT), da razvije kapacitet za procenu vrednosti i tehnološku infrastrukturu kako bi obezbedila informacije neophodne za:
1) izradu i ažuriranje planova restrukturiranja;
2) sprovođenje nezavisne, poštene i realistične procene vrednosti imovine i obaveza u skladu s članom 128z Zakona;
3) delotvornu primenu instrumenata i mera restrukturiranja i u okolnostima koje se brzo menjaju.
42. Banka je dužna da u okviru sistema za upravljanje koji uspostavlja u skladu s tač. 7. do 12. ove odluke, pod direktnom odgovornošću izvršnog odbora, uspostavi efikasne procese i procedure za upravljanje kako bi obezbedila da njen IKT bude u mogućnosti da blagovremeno obezbedi sve informacije i podatke neophodne za planiranje i sprovođenje restrukturiranja, u skladu sa zahtevima iz tač. 41. do 50. ove odluke.
Procesi i procedure za upravljanje iz stava 1. ove tačke treba da obuhvate sledeće:
1) adekvatne procese za dosledno prikupljanje i agregiranje podataka na različitim nivoima banke, članica bankarske grupe i grupe za restrukturiranje, kao i za njihovo blagovremeno dostavljanje;
2) adekvatne procese, komunikacione kanale i jasnu podelu nadležnosti i odgovornosti za efikasnu razmenu podataka i informacija s Narodnom bankom Srbije, nezavisnim proceniteljem ili drugim relevantnim zainteresovanim stranama;
3) adekvatne sisteme i procese za potrebe kontrole kvaliteta podataka i informacija i za obezbeđivanje kontinuiteta IKT kapaciteta.
43. Banka je dužna da dokaže da je uspostavila procese i procedure obezbeđenja kvaliteta podataka i informacija, kao i da su njeni IKT kapaciteti adekvatni u smislu pripremljenosti za restrukturiranje. U tom smislu, banka treba da sprovodi periodična testiranja i odgovarajuća unapređenja IKT kapaciteta. Ova testiranja treba da procene i potvrde da li su IKT kapaciteti u skladu sa zahtevima iz tač. 41. do 50. ove odluke, a naročito da li omogućavaju:
1) brzo dostavljanje podataka i informacija Narodnoj banci Srbije, nezavisnom procenitelju ili drugoj relevantnoj zainteresovanoj strani;
2) dosledno agregiranje podataka za različite segmente i nivoe u banci i članicama grupe;
3) osetljivost i fleksibilnost internih modela procene.
O rezultatima testiranja iz stava 1. ove tačke banka je dužna da izveštava izvršni odbor i Narodnu banku Srbije. Izveštaji o rezultatima testiranja treba da sadrže i eventualno uočene nedostatke, kao i mere za njihovo otklanjanje. Narodna banka Srbije može od banke zahtevati da dostavi i relevantne izveštaje unutrašnje i spoljne revizije, kao i druge dokumente u vezi s njenim IKT kapacitetima i kapacitetima za procenu vrednosti.
44. Banka je dužna da obezbedi ažurnu dokumentaciju koja opisuje usklađenost IKT kapaciteta sa zahtevima iz ovog odeljka. Ovom dokumentacijom banka je dužna da opiše izvorne sisteme koji se koriste za produkciju podataka, kao i opis načina njihovog rada, implementirane kontrolne mehanizme i učesnike koji su uključeni u pripremu i proveru (validaciju) podataka.
45. Polazeći od zahteva iz tač. 41. do 44. ove odluke, banka je dužna da uspostavi procedure kojima će obezbediti kontinuitet kritičnih IKT kapaciteta tokom i nakon restrukturiranja, bez obzira na to da li se radi o prenetim ili zadržanim aktivnostima. Ove procedure treba da budu sastavni deo plana postupanja banke u slučaju nastanka nepredviđenih događaja.
5.1. IKT kapaciteti za obezbeđivanje informacija i podataka neophodnih za izradu i ažuriranje planova restrukturiranja
46. Banka je dužna da uspostavi adekvatne IKT kapacitete koji mogu da obezbede informacije i podatke neophodne za planiranje restrukturiranja, što između ostalog podrazumeva sledeće:
1) da blagovremeno dostavlja propisane izveštaje koji sadrže tačne, potpune i dovoljno detaljne podatke i informacije za potrebe planiranja restrukturiranja;
2) da tokom periodičnih simulacija obezbedi informacije u skladu s odredbama tač. 49. do 51. ove odluke.
Pored zahteva iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da obezbedi detaljan opis uspostavljenih procesa koji treba da omoguće ažurne informacije i podatke za izradu i ažuriranje planova restrukturiranja i koji su u svakom trenutku dostupni Narodnoj banci Srbije na njen zahtev.
47. U vezi sa specifičnim IKT, bazama podataka i izveštajnim kapacitetima, koji predstavljaju podršku procesima usmerenim na očuvanje operativnog kontinuiteta poslovanja, banka je dužna da uspostavi sveobuhvatne i ažurne IKT i baze podataka koje je moguće pretraživati a koje obezbeđuju brz pristup informacijama i podacima potrebnim za sprovođenje restrukturiranja i, nakon toga, za reorganizaciju poslovanja, što podrazumeva najmanje sledeće:
1) katalog usluga, utvrđen u pododeljku 4.1. ove odluke;
2) bazu ugovora o relevantnim uslugama, u formatu koji omogućava pretraživanje.
48. U pogledu specifičnih IKT kapaciteta u vezi s kritičnim i bitnim SFI uslugama, banka je dužna da dokaže sposobnost generisanja blagovremenih i ažurnih informacija o:
1) njenom blagovremenom korišćenju kritičnih i bitnih SFI usluga, kao i onih za potrebe praćenja i izveštavanja o relevantnim ključnim pokazateljima, uz razdvajanje sopstvenih aktivnosti i aktivnosti na zahtev klijenata;
2) vrstama sredstava obezbeđenja koje prihvata svaki od SFI;
3) neiskorišćenom iznosu sredstava obezbeđenja založenih kod svakog od SFI;
4) značajnim predstojećim obavezama izmirenja i isporuke prema vrednosti i prema vrsti imovine, uključujući obaveze sa unapred definisanim rokovima izmirenja.
Pored zahteva iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da dokaže sposobnost da:
1) procenjuje i upravlja tekućim i projektovanim zahtevima u vezi s likvidnim sredstvima i sredstvima obezbeđenja, koji se odnose na njena učešća u SFI, kao sastavnog dela njenih zahteva za likvidnošću, u skladu s tač. 20. do 31. ove odluke;
2) u realnom vremenu prati raspoloživa likvidna sredstva i sredstva obezbeđenja za svakog od pružalaca SFI usluga;
3) omogući raspolaganje sredstvima obezbeđenja, prenese ih na relevantne lokacije i konvertuje u odgovarajuće valute.
5.2. IKT kapaciteti za obezbeđivanje informacija i podataka neophodnih za sprovođenje nezavisne procene vrednosti imovine i obaveza
49. Banka je dužna da uspostavi IKT kapacitete koji mogu da obezbede ažurne i, u meri u kojoj je to moguće, potpune informacije i podatke neophodne za sprovođenje nezavisne procene vrednosti imovine i obaveza u skladu s članom 128z Zakona.
Za potrebe primene stava 1. ove tačke, banka je dužna:
1) da tokom faze planiranja restrukturiranja sprovede samoprocenu raspoloživosti informacija i podataka i kapaciteta za njihovo agregiranje u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji se odnose na procenu vrednosti imovine i obaveza, kao i da Narodnoj banci Srbije dostavi izveštaj koji sadrži rezultate te samoprocene i, ako je potrebno, započne dijalog s Narodnom bankom Srbije na temu aktivnosti koje banka namerava da preduzme kako bi sprovela neophodna unapređenja;
2) da sprovede simulacije kako bi testirala svoj kapacitet da, u roku koji odredi Narodna banka Srbije u dijalogu s bankom, generiše sve podatke i informacije potrebne za procenu vrednosti imovine i obaveza ili detaljnu proveru finansijskog stanja (eng. due diligence) ili deo tih podataka i informacija;
3) objasni i jasno argumentuje korišćene izvore podataka, pretpostavke i metodologije za svaki od internih modela procene.
Narodna banka Srbije uputstvom bliže uređuje zahteve prema bankama i bankarskim grupama u vezi sa obezbeđivanjem informacija i podataka koji se odnose na procenu vrednosti imovine i obaveza iz ove tačke.
5.3. IKT kapaciteti za obezbeđivanje informacija i podataka neophodnih za efektivnu primenu instrumenata i mera restrukturiranja
50. Banka je dužna da uspostavi IKT kapacitete koji mogu da obezbede informacije i podatke neophodne za sprovođenje instrumenata i mera restrukturiranja u svakom trenutku, čak i u okolnostima koje se brzo menjaju.
Banka je dužna da dokaže:
1) sposobnost da adekvatno proceni iznos svog kapaciteta za pokriće gubitaka i da obezbedi informacije i podatke potrebne za sprovođenje restrukturiranja primenom instrumenta raspodele gubitaka i u tom smislu dužna je da ima uspostavljene:
- bazu podataka koja obuhvata spisak minimalnih informacija o svakom instrumentu kapitala i svakoj hartiji od vrednosti ili drugom finansijskom instrumentu koji je izdala banka, odnosno bankarska grupa,
- proces ažuriranja informacija iz alineje prve ove odredbe,
- analizu koja za svaki od instrumenata i hartija od vrednosti iz alineje prve ove odredbe utvrđuje ispunjenost uslova za uključivanje u kapital u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili za uključivanje u kvalifikovane podobne obaveze u skladu sa odlukom kojom se uređuje MKO;
2) održavanje detaljne evidencije o finansijskim ugovorima;
3) ako je predviđena primena instrumenta restrukturiranja koji podrazumeva prenos imovine i obaveza banke - za svaku stavku imovine ili obaveza za koje je planiran prenos: sposobnost da blagovremeno obezbedi neophodne informacije za procenu vrednosti te stavke imovine ili date obaveze i sposobnost da svim relevantnim zainteresovanim stranama omogući brz i jednostavan pristup neophodnim informacijama i podacima, npr. kroz uspostavljanje baze podataka sa odgovarajućim pristupom (eng. virtual data room) za potrebe detaljne provere finansijskog stanja (eng. due diligence);
4) sposobnost da u kratkom roku ili u uslovima finansijskog stresa istovremeno obezbedi različite skupove podataka - npr. u vezi sa upravljanjem likvidnošću (iz tač. 20. do 31. ove odluke) i procenom vrednosti imovine i obaveza - koje je utvrdila Narodna banka Srbije.
Komunikacija
51. Banka je dužna da uspostavi planove komunikacije kako bi obezbedila blagovremenu, pouzdanu i doslednu komunikaciju s relevantnim zainteresovanim stranama i podržala sprovođenje odabrane strategije restrukturiranja, kao i da uspostavi procese upravljanja kojima se obezbeđuje efikasno sprovođenje ovih planova.
6.1. Plan komunikacije
52. Banka je dužna da uspostavi sveobuhvatan plan komunikacije kojim sve ključne zainteresovane strane informiše o posledicama restrukturiranja banke, s ciljem ograničavanja širenja negativnih efekata i panike, kao i smanjivanja neizvesnosti.
U vezi s planom komunikacije, banka je dužna:
1) da identifikuje grupe ključnih eksternih i internih zainteresovanih strana koje treba da budu informisane o postupku restrukturiranja, uključujući i pružaoce usluga i operativne imovine, a najmanje sledeće:
- rukovodstvo, akcionare i zaposlene banke (uključujući procedure za konsultacije sa zaposlenima i, gde je primenljivo, dijalog s reprezentativnim sindikatom i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, kao i procenu uticaja plana na zaposlene),
- klijente, medije i širu javnost,
- deponente, ključne druge ugovorne strane, imaoce dužničkih instrumenata koje je emitovala banka, druge poverioce i druge relevantne učesnike na tržištu,
- nadzorne, upravne ili sudske organe od kojih je potrebno pribaviti neko odobrenje ili ovlašćenje značajno za sprovođenje postupka restrukturiranja;
2) da pripremi i održava ažurnu listu ključnih eksternih i internih zainteresovanih strana;
3) da Narodnoj banci Srbije dostavi listu identifikovanih grupa zainteresovanih strana obuhvaćenih planom komunikacije;
4) da pripremi ciljanu strategiju komunikacije za svaku identifikovanu grupu zainteresovanih strana - pri čemu mogu biti potrebni različiti protokoli komunikacije za delove ovih grupa ili čak za pojedinačne zainteresovane strane (npr. za SFI: za centralne druge ugovorne strane potrebne su drugačije informacije od onih namenjenih platnim sistemima, a različite centralne druge ugovorne strane će možda morati da primaju prilagođene poruke u različito vreme u zavisnosti od segmenta tržišta koji opslužuju, njihove lokacije, kraja poslovnog dana i dr.) - sa unapred definisanim porukama i u skladu sa strategijom restrukturiranja koju je odredila Narodna banka Srbije, pri čemu plan komunikacije za svaku od identifikovanih grupa zainteresovanih strana treba da:
- sadrži dovoljno detaljne ključne poruke kojima se unapređuje poverenje u banku tokom restrukturiranja, koje treba da budu snažne, jasne, dosledne i lako razumljive i koje, između ostalog, treba da sadrže: opšte izjave zasnovane na komunikaciji koja će najverovatnije biti zahtevana, imajući u vidu predviđene mere restrukturiranja, i informacije o posledicama restrukturiranja za relevantnu grupu zainteresovanih strana u cilju unapređivanja sigurnosti i predvidljivosti,
- odredi kada je neophodna komunikacija sa identifikovanim grupama zainteresovanih strana,
- definiše strategiju i procedure za sprečavanje tzv. curenja informacija,
- identifikuje lica i organizacione jedinice koji su zaduženi za definisanje poruka i koji su nosioci komunikacije i one koji su zaduženi za distribuciju ovih poruka,
- identifikuje efikasne komunikacione kanale i potrebnu infrastrukturu za implementaciju strategije komunikacije i distribuciju relevantnih poruka;
5) da dopunjava ključne poruke kroz razvoj šablona za dokumente i imejl poruke, najčešća pitanja i druge alate (npr. osnivanje kol-centra i sl.) koji bi se koristili u postupku restrukturiranja;
6) da identifikuje svu komunikaciju prema tržišnim učesnicima koja se zahteva u skladu s relevantnim propisima.
6.2. Okvir za upravljanje informacijama
53. Banka je dužna da uspostavi proces upravljanja za potrebe sprovođenja plana komunikacije u saradnji s Narodnom bankom Srbije, a naročito da:
1) obezbedi da su obaveze iz pododeljka 6.1. ove odluke sastavni deo procesa upravljanja;
2) utvrdi odgovornosti za sastavljanje i sprovođenje plana komunikacije u postupku restrukturiranja (kroz određivanje odgovorne organizacione jedinice ili konkretne funkcije);
3) definiše proces odobravanja u sprovođenju plana komunikacije, koji obuhvata sve oblasti plana komunikacije u postupku restrukturiranja, uključujući i konačno odobrenje kako bi se obezbedilo da su distribuirane uniformne poruke;
4) obezbedi da su zaposleni zaduženi za komunikaciju upoznati sa svojim ulogama u smislu komunikacije sa identifikovanim grupama zainteresovanih strana u kriznim situacijama, u koordinaciji s Narodnom bankom Srbije;
5) uspostavi procedure koje treba da obezbede zahteve u vezi s poverljivošću informacija;
6) obezbedi potrebnu infrastrukturu i resurse za efikasnu komunikaciju sa identifikovanim grupama zainteresovanih strana, što može uključivati raspoloživu infrastrukturu koja se koristi u svakodnevnom poslovanju, kao i dodatnu infrastrukturu (npr. angažovanje specijalizovanih lica za odnose s javnošću, povećanje kapaciteta kol-centra zbog očekivanog povećanja broja upita i sl.);
7) uspostavi procese kako bi obezbedila da su ispunjeni potencijalni zahtevi za obelodanjivanjem u skladu s relevantnim propisima;
8) proaktivno informiše Narodnu banku Srbije ako propisani zahtevi za obelodanjivanjem informacija mogu neopravdano uticati na sprovođenje strategije restrukturiranja;
9) gde je relevantno, uspostavi procese upravljanja koji omogućavaju dosledno, efikasno i efektivno sprovođenje plana komunikacije u različitim državama, uzimajući u obzir, između ostalog, lokalni jezik, zahteve za obelodanjivanjem i različite vremenske zone;
10) uspostavi procese za praćenje sprovođenja plana komunikacije.
Odvojivost i reorganizacija
54. Banka je dužna da obezbedi da njena struktura, složenost i međuzavisnosti u poslovanju ne predstavljaju prepreke, već da, ako je izvodljivo, predstavljaju podršku za sprovođenje utvrđene strategije restrukturiranja i ostvarivanje ciljeva restrukturiranja.
7.1. Struktura, složenost i međuzavisnost
55. Banka je dužna da identifikuje, smanji i, gde je potrebno, otkloni neprimerenu složenost u svojoj strukturi koja predstavlja potencijalni rizik po sprovođenje strategije restrukturiranja, a ukoliko je potrebno i primereno okolnostima konkretnog slučaja - da preduzme i sledeće:
1) da razmotri sprovođenje mera kojima bi postigla operativnu nezavisnost materijalno značajnih lica i time podržala utvrđenu strategiju restrukturiranja, naročito kada ta strategija predviđa odvajanje i/ili reorganizaciju poslovanja;
2) da ograniči kompleksnost transakcija trgovanja i interne zaštite (hedžinga), njihovog evidentiranja, finansiranja (u kontekstu grupe kojoj banka pripada, gde je primenljivo) i upravljanja rizicima koji nastaju po osnovu ovih transakcija;
3) da smanji složenost i veličinu knjige trgovanja, ako je potrebno, zbog primene instrumenata i mera restrukturiranja;
4) da obezbedi da pravna i operativna struktura nisu previše složene i sa izraženim međupovezanostima, radi obezbeđenja kontinuiteta pristupa kritičnim funkcijama u restrukturiranju, kao i da, gde je potrebno, preduzme mere za smanjenje složenosti i/ili za pojednostavljenje pravne strukture grupe;
5) da uskladi pravnu strukturu grupe s kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim aktivnostima;
6) da obezbedi da broj lica u grupi i složenost strukture grupe ne sprečavaju primenu predviđenih instrumenata i mera restrukturiranja;
7) da unutar grupe uspostavi strukturu i aranžmane finansiranja koji olakšavaju sprovođenje strategije restrukturiranja;
8) da u slučaju mešovitih aktivnosti (npr. poslova osiguranja) obezbedi da su ove aktivnosti nezavisne od bankarskih aktivnosti i/ili da privremeni ili trajni prekid u pružanju bankarskih usluga ne utiče značajnije na treća lica koja koriste nebankarske usluge, odnosno da restrukturiranje banke ili grupe za restrukturiranje nema značajan negativan uticaj na nebankarske aktivnosti koje nisu obuhvaćene tom grupom; u tom kontekstu, banka je dužna da dokaže nezavisnost i otpornost značajnih nebankarskih poslova u restrukturiranju.
7.2. Analiza odvojivosti u slučaju delimičnog prenosa poslovanja
56. Banka za koju je Narodna banka Srbije, u okviru strategije restrukturiranja, predvidela primenu instrumenta restrukturiranja koji podrazumeva prodaju dela akcija, odnosno imovine i obaveza, instrumenta prenosa banci za posebne namene ili instrumenta odvajanja imovine - dužna je da sprovede analizu odvojivosti kako bi bila spremna za strategiju delimičnog prenosa.
Inicijalna analiza odvojivosti iz stava 1. ove tačke treba da bude sprovedene na osnovu:
1) postojeće strukture;
2) strukture nakon primene mera iz plana oporavka.
Analiza iz stava 1. ove tačke treba da uključi najmanje sledeće:
1) opis usko povezanih aktivnosti (kao i pripadajućih usluga) koje se mogu odvojiti od ostatka grupe bez nepotrebnih kašnjenja i neproporcionalno visokih troškova;
2) procenu da li se imovina, obaveze, usluge, zaposleni i, gde je relevantno, pripadajuće infrastrukture - koji su u vezi s relevantnim uslugama i koji su deo potencijalnog prenosa - mogu preneti na treća lica;
3) procenu da li se imovina i obaveze koji nisu u vezi s kritičnim i bitnim uslugama, ali su namenski uključeni u potencijalni prenos, mogu preneti na treća lica;
4) opis platnih, klirinških i aktivnosti poravnanja - da li su obuhvaćene prenosom ili likvidacijom;
5) opis IKT sistema i licenci u vlasništvu, zaposlenih i kritičnih deljenih usluga koji su neophodna podrška nakon prenosa;
6) samoprocenu potencijalnih ograničenja za odvajanje, uključujući pravna ograničenja;
7) opis potrebnih operativnih zahteva i očekivanog vremena koji su neophodni za dostavljanje informacija i relevantnih procena;
8) opis mogućih troškova u slučaju sprovođenja planiranog prenosa;
9) opis potreba za likvidnošću i izvorima finansiranja u slučaju novih prenosa, kao i opis mogućih izvora finansiranja (nakon odvajanja);
10) regulatorne, pravne, ugovorne i ekonomske prepreke za prenos dela akcija, imovina ili obaveza banke.
Odvojivost u slučaju delimičnog prenosa poslovanja Narodna banka Srbije bliže propisuje uputstvom.
7.3. Plan reorganizacije poslovanja nakon primene instrumenta raspodele gubitaka
57. Banka za koju je Narodna banka Srbije, u okviru strategije restrukturiranja, predvidela primenu instrumenta raspodele gubitaka radi dokapitalizacije banke u restrukturiranju, u meri neophodnoj za njeno dalje nesmetano poslovanje - dužna je da identifikuje i proceni mere za uspostavljanje dugoročnog održivog poslovanja nakon primene ovog instrumenta, kao i da razradi mere koje mogu biti predviđene u planu reorganizacije poslovanja.
Banka je dužna da unapred pripremi procenu ključnih elemenata plana reorganizacije poslovanja kako bi bila spremna za restrukturiranje i da u tom cilju, između ostalog, preduzme sledeće:
1) da identifikuje i opiše potencijalne mere kojima se ponovo uspostavljaju njen odgovarajući finansijski položaj i dugoročna održivost njenog poslovanja, kao i da sprovede inicijalnu procenu tih mera;
2) da utvrdi vreme potrebno za primenu i sprovođenje mera iz odredbe pod 1) ovog stava, uključujući i opis potrebnih koraka;
3) da obezbedi potrebne kapacitete kako bi omogućila Narodnoj banci Srbije da tokom restrukturiranja oceni elemente iz odredaba pod 1) i 2) ovog stava.
58. Potencijalne mere reorganizacije poslovanja banke mogu uključivati najmanje sledeće:
1) reorganizaciju svih njenih aktivnosti;
2) promene u operativnom sistemu i infrastrukturi;
3) obustavu aktivnosti koje stvaraju gubitke;
4) reorganizaciju postojećih aktivnosti koje mogu biti konkurentne;
5) prodaju imovine ili linija poslovanja;
6) postepeno smanjivanje aktivnosti trgovanja, gde je to relevantno.
U tom smislu banka je dužna da razmotri i identifikuje mere reorganizacije poslovanja iz plana oporavka koje se možda neće koristiti u fazi oporavka, kao i one mere koje nisu bile identifikovane kao opcije oporavka, ali koje: a) bi pozitivno uticale na reorganizaciju i poslovni model i na dugoročnu održivost poslovanja ili b) ne bi imale direktan uticaj na kapital ili likvidnost, ali bi doprinele sveukupnom ostvarivanju ciljeva reorganizacije.
Ako su gašenje i/ili prodaja delova aktivnosti/grupe predviđeni kao potencijalna mera reorganizacije poslovanja, banka je dužna da, uzimajući u obzir i plan oporavka, identifikuje:
1) relevantna lica i poslovne linije, način njihovog gašenja/prodaje, uključujući odnosne pretpostavke, kao i očekivane troškove i zahteve za likvidnošću;
2) finansiranje i usluge koji se pružaju preostalom delu ili koje pruža preostali deo;
3) proizvode i usluge koje će prestati da pruža jer ne doprinose ostvarivanju ciljeva restrukturiranja ili primeni instrumenata restrukturiranja.
59. U vezi sa analizom mera iz tačke 57. ove odluke, banka je dužna:
1) da dokaže kako će dugoročna održivost biti ponovo uspostavljena zahvaljujući predloženim merama i u tom smislu da razmotri sledeće:
- potencijalne troškove i posledice reorganizacije poslovanja na bilans uspeha i bilans stanja,
- potencijalne potrebe za izvorima finansiranja tokom perioda reorganizacije poslovanja i potencijalne izvore finansiranja,
- potencijalne prilive od prodaje imovine, lica ili poslovnih linija čija je prodaja predviđena planom reorganizacije poslovanja;
2) da utvrdi potrebne korake i očekivano vreme za sprovođenje predviđenih mera, pri čemu može koristiti i informacije iz plana oporavka i drugih dokumenata, ako su relevantne;
3) da sprovede procenu na osnovu sledećih pretpostavki:
- analiza je sprovedena na osnovu postojeće strukture, na kraju poslovne godine s podacima iz revidiranih finansijskih izveštaja, osim u slučaju da Narodna banka Srbije zahteva drugi izveštajni datum, kao i strukture nakon primene mera i instrumenata restrukturiranja, odnosno uzimajući u obzir uticaj primene mera oporavka na reorganizaciju poslovanja,
- u slučaju potencijalne upotrebe sredstava Fonda za restrukturiranje banaka, predviđene mere treba da budu usklađene s ciljem ponovnog uspostavljanja dugoročne održivosti banke ili bankarske grupe uz svođenje troškova za budžetska i druga javna sredstva na najmanju moguću meru i ublažavanje eventualnih negativnih efekata na konkurenciju na tržištu.
Kako bi Narodna banka Srbije mogla da oceni uticaj reorganizacije poslovanja na kritične funkcije i finansijsku stabilnost, analiza iz stava 1. ove tačke treba da bude potkrepljena odgovarajućim informacijama, između ostalog:
1) navođenjem korišćenih pretpostavki, kao što su ključni makroekonomski pokazatelji;
2) projektovanjem uticaja na bilans uspeha i bilans stanja;
3) opisom promena ključnih finansijskih parametara.
DIJALOG S BANKOM
60. Pri vršenju procene mogućnosti restrukturiranja, Narodna banka Srbije sprovodi dijalog s bankom radi utvrđivanja da li je banku u datom trenutku moguće restrukturirati i koje se mere mogu preduzeti kako bi se otklonile potencijalne prepreke za restrukturiranje, gde je to potrebno.
Usklađenost banke sa obavezama iz tač. 7. do 59. ove odluke, program aktivnosti za unapređenje sprovođenja restrukturiranja iz tačke 62. stav 2. ove odluke, identifikovane potencijalne prepreke za restrukturiranje i mere za njihovo otklanjanje predmet su kontinuiranog dijaloga Narodne banke Srbije s bankom kroz bilateralne i multilateralne sastanke, uključujući onlajn sastanke, radionice, razmenu imejlova i pisanog materijala i druge oblike komunikacije. U fokusu dijaloga su i svi specifični prioriteti koje Narodna banka Srbije utvrđuje polazeći od karakteristika konkretne banke, odnosno bankarske grupe i utvrđene strategije restrukturiranja, a koje saopštava banci kroz kratak prikaz ključnih elemenata plana restrukturiranja.
61. Narodna banka Srbije dostavlja banci na izjašnjenje nacrt kratkog prikaza plana restrukturiranja za tu banku, odnosno bankarsku grupu, koji sadrži i predlog MKO zahteva.
Banka je dužna da se izjasni na nacrt iz stava 1. ove tačke u roku od 30 dana od datuma prijema tog nacrta.
Ako Narodna banka Srbije ne prihvati primedbe iz izjašnjenja iz stava 2. ove tačke, obavestiće o tome banku iz tog stava u roku od 15 radnih dana od dana prijema tog izjašnjenja, a ako zaključi da je potrebno, može održati i sastanak s tom bankom.
Ako se banka ne izjasni na nacrt iz stava 1. ove tačke u roku iz stava 2. ove tačke, smatra se da nema primedbe na taj nacrt.
62. Banka je dužna da, najmanje jednom godišnje, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, izvrši samoprocenu usklađenosti sa obavezama iz tač. 7. do 59. ove odluke.
Na osnovu samoprocene iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da izradi, odnosno ažurira sveobuhvatan program aktivnosti za unapređenje sprovođenja restrukturiranja, koji usvaja upravni odbor banke i koji sadrži predlog konkretnih aktivnosti za usklađivanje sa obavezama iz tač. 7. do 59. ove odluke i predlog mera za rešavanje potencijalnih prepreka za restrukturiranje, očekivanih rezultata tih aktivnosti (ciljeva), krajnjih rokova za dostizanje tih rezultata i referentnih tačaka na tom putu (s međuciljevima i rokovima za njihovo dostizanje) - koji dostavlja Narodnoj banci Srbije najkasnije 31. maja naredne godine.
U programu aktivnosti iz stava 2. ove tačke posebna pažnja treba da bude posvećena predloženim merama za rešavanje potencijalnih prepreka za restrukturiranje koje je identifikovala Narodna banka Srbije.
Predlozi mera iz stava 2. ove tačke moraju biti:
1) specifični - mera je usmerena na rešavanje konkretne identifikovane prepreke;
2) merljivi - predviđeno smanjenje ili otklanjanje prepreke može se nesporno pripisati meri i može se adekvatno proceniti;
3) ostvarljivi - dovoljno resursa je posvećeno sprovođenju date mere;
4) realistični - izvodljivo je sprovesti meru u predloženom roku.
Narodna banka Srbije procenjuje da li predložene mere iz stava 3. ove tačke mogu efektivno umanjiti, odnosno otkloniti prepreke za restrukturiranje.
63. Ako nije drugačije navedeno u kratkom prikazu plana restrukturiranja, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije, najmanje jednom godišnje, uz program aktivnosti iz tačke 62. stav 2. ove odluke, dostavlja izveštaj o napretku u pogledu unapređenja mogućnosti restrukturiranja (u daljem tekstu: izveštaj o napretku), koji odobrava upravni odbor banke. Izveštaj o napretku treba da dokumentuje postignuti napredak u sprovođenju aktivnosti iz programa iz ovog stava, da označi preostale nedostatke i da predloži prioritete za narednih godinu dana.
Banka određuje formu u kojoj dostavlja izveštaj o napretku, s tim da on mora da bude dovoljno detaljan da omogući Narodnoj banci Srbije da proceni rezultate banke u odnosu na referentne tačke iz programa aktivnosti iz tačke 62. stav 2. ove odluke i da podrži procenu mogućnosti restrukturiranja na kraju svakog ciklusa planiranja restrukturiranja.
64. Narodna banka Srbije u okviru dijaloga s bankom može održavati tematske sastanke i radionice na kojima bi se razmatralo sledeće:
1) predložene mere za rešavanje potencijalnih prepreka za restrukturiranje;
2) rokovi za implementaciju mera iz odredbe pod 1) ovog stava;
3) ključne referentne tačke;
4) postignuti napredak u pogledu mogućnosti restrukturiranja banke.
Narodna banka Srbije može od banke zahtevati dodatne informacije, ako iz izveštaja o napretku ne može adekvatno da sagleda elemente iz stava 1. ove tačke.
65. Ako kroz dijalog s bankom utvrdi da postoje značajne prepreke za restrukturiranje - Narodna banka Srbije donosi rešenje za otklanjanje prepreka za restrukturiranje u skladu s članom 128đ Zakona.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
66. Banka je dužna da o samoproceni iz tačke 62. stav 1. ove odluke izradi izveštaj, sa stanjem na dan 31. decembra 2025. godine, koji usvaja upravni odbor banke - i da ga dostavi Narodnoj banci Srbije najkasnije 31. maja 2026. godine.
Uz izveštaj iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi prvi program aktivnosti iz tačke 62. stav 2. ove odluke.
67. Banka je dužna da se uskladi sa obavezama iz tač. 7. do 59. ove odluke najkasnije 31. decembra 2029. godine (opšti rok).
U okviru opšteg roka za usklađivanje iz stava 1. ove tačke, u tabeli 1. navedeni su rokovi za usklađivanje s pojedinim odeljcima Glave III ove odluke i pojedinačnim zahtevima u okviru njih.
Tabela 1.
|
Oblast |
Opis zahteva |
Rok za usklađivanje |
1. |
Upravljanje |
||
a) |
Pododeljak 1.1. |
Imenovanje odgovornog člana izvršnog odbora i višeg rukovodstva banke, aktivna uloga rukovodstva banke |
31. decembar 2025. godine |
b) |
Pododeljci 1.2. i 1.3. |
Uspostavljanje procesa i procedura za upravljanje aktivnostima planiranja i unapređenja mogućnosti restrukturiranja banke, te za kontrolu kvaliteta i unutrašnju reviziju |
31. decembar 2026. godine |
v) |
Pododeljak 1.4. |
Testiranje i operacionalizacija strategije |
U skladu s rokovima utvrđenim za relevantne obaveze iz drugih odeljaka |
2. |
Kapacitet za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju |
||
a) |
Pododeljci 2.1, 2.2, 2.4, 2.5. i 2.6. |
Izgradnja i održavanje adekvatnog kapaciteta za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju, ispunjenje MKO zahteva u skladu sa odlukom kojom se uređuje taj zahtev, uspostavljanje delotvornih internih mehanizama za prenos gubitaka i dokapitalizaciju |
31. decembar 2028. godine |
b) |
Pododeljak 2.3. |
Pripremanje sveobuhvatnog priručnika za sprovođenje instrumenta raspodele gubitaka, koji obuhvata interne i eksterne aspekte sprovođenja ovog instrumenta |
Prva verzija: |
3. |
Likvidnost i izvori finansiranja u restrukturiranju |
Banka je dužna da za 2027. godinu kao prioritet u programu aktivnosti odredi likvidnost, počevši od svog kapaciteta da proceni potrebe za likvidnošću i izvorima finansiranja u restrukturiranju. |
2027-2029. godine |
4. |
Operativni kontinuitet poslovanja i pristup uslugama SFI |
||
a) |
Operativni kontinuitet poslovanja u restrukturiranju |
Identifikacija i mapiranje međupovezanosti i procena rizika po operativni kontinuitet poslovanja |
31. decembar 2025. godine |
Aktivnosti za ublažavanje rizika po operativni kontinuitet poslovanja i mere za unapređenje pripremljenosti za restrukturiranje |
2026-2029. godine |
||
b) |
Pristup uslugama SFI |
Identifikovanje, mapiranje i procena međupovezanosti |
31. decembar 2025. godine |
Uspostavljanje SFI plana postupanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja |
2026-2029. godine |
||
5. |
Informaciono-komunikacioni sistem i zahtevi za podacima |
||
a) |
Pododeljak 5.1. |
Banka je dužna da uspostavi adekvatne IKT kapacitete koji mogu da obezbede informacije i podatke neophodne za planiranje restrukturiranja u delu koji se odnosi na obavezu blagovremenog dostavljanja propisanih izveštaja koji sadrže tačne, potpune i dovoljno detaljne podatke i informacije za potrebe planiranja restrukturiranja. |
31. decembar 2025. godine |
Opis uspostavljenih procesa koji treba da omoguće ažurne informacije i podatke za izradu i ažuriranje planova restrukturiranja i koji su u svakom trenutku dostupni Narodnoj banci Srbije na njen zahtev |
31. decembar 2025. godine |
||
Uspostavljanje specifičnih IKT kapaciteta |
2026-2029. godine |
||
b) |
Pododeljak 5.2. |
Izveštaj o samoproceni raspoloživosti informacija i podataka i kapaciteta za njihovo agregiranje u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji se odnose na procenu vrednosti imovine i obaveza |
31. decembar 2026. godine |
Uspostavljanje IKT kapaciteta za potrebe procene vrednosti imovine i obaveza |
2027-2029. godine |
||
v) |
Pododeljak 5.3. |
Uspostavljanje IKT kapaciteta za potrebe sprovođenja instrumenta restrukturiranja |
2027-2029. godine |
6. |
Komunikacija |
Plan komunikacije |
31. decembar 2025. godine |
7. |
Odvojivost i reorganizacija |
||
a) |
Pododeljak 7.1. |
Banka je dužna da identifikuje neprimerene složenosti u svojoj strukturi koje predstavljaju potencijalni rizik po sprovođenje strategije restrukturiranja i da predloži mere i rokove za njihovo otklanjanje |
2026-2029. godine |
b) |
Pododeljak 7.2. |
Analiza odvojivosti za potrebe sprovođenja strategije delimičnog prenosa akcija, imovine i/ili obaveza |
2027-2029. godine |
v) |
Pododeljak 7.3. |
Plan reorganizacije poslovanja nakon primene instrumenta raspodele gubitaka |
Prva verzija do 31. decembra 2027. godine |
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka za koju Narodna banka Srbije utvrdi da je nad njom moguće sprovesti postupak stečaja ili likvidacije bez nastupanja značajnih negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema - dužna je da se, u rokovima utvrđenim st. 1. i 2. ove tačke, uskladi sa obavezama iz Glave III ove odluke na sledeći način:
1) u okviru Odeljka 1, sa odredbama pododeljaka 1.1, 1.2. i 1.3;
2) u okviru Odeljka 2, sa odredbama pododeljaka 2.1, 2.4. i 2.5;
3) u okviru Odeljka 5, sa odredbama pododeljka 5.1;
4) u okviru Odeljka 6, sa odredbama pododeljaka 6.1. i 6.2.
68. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. oktobra 2025. godine, osim tačke 61. ove odluke, koja se primenjuje od 1. januara 2026. godine.