ODLUKAO MERAMA ZAŠTITE DRUGE UGOVORNE STRANE("Sl. glasnik RS", br. 63/2025) |
1. Ovom odlukom bliže se uređuju primena mera zaštite druge ugovorne strane iz člana 128u Zakona o bankama (u daljem tekstu: Zakon), ograničenja u njihovoj primeni i vrste ugovora i finansijskih instrumenata na koje se ove mere primenjuju.
2. Narodna banka Srbije primenjuje mere zaštite druge ugovorne strane u sledećim slučajevima:
1) kada prenosi samo deo imovine i obaveza banke u restrukturiranju na sticaoca, banku za posebne namene ili društvo za upravljanje imovinom;
2) kada raskine ugovor u kojem je banka u restrukturiranju jedna od ugovornih strana ili kada izmeni uslove takvog ugovora.
3. Mere zaštite druge ugovorne strane primenjuju se na finansijske ugovore iz člana 128u Zakona bez obzira na broj ugovornih strana u tim ugovorima, kao i na to da li se na te ugovore, u celini ili delimično, primenjuje strano pravo.
Mere zaštite drugih ugovornih strana primenjuju se ne dovodeći u pitanje odredbe člana 128ž stav 10, člana 128j stav 2. tač. 7) i 10) i člana 128t stav 5. Zakona.
4. Ugovori o prebijanju (netiranju) iz člana 128u stav 1. Zakona obuhvataju:
1) ugovore o prebijanju (netiranju) koje banka zaključi sa samo jednom drugom ugovornom stranom a koji se odnose na prava i obaveze po osnovu finansijskih ugovora ili derivata;
2) ugovore o prebijanju (netiranju) koje banka zaključi s jednom ili više drugih ugovornih strana a koji se odnose na prava i obaveze prema platnim sistemima ili sistemima za poravnanje hartija od vrednosti i povezani su s delatnošću te druge ugovorne strane kao platnog sistema ili sistema za poravnanje hartija od vrednosti.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može u pojedinačnim slučajevima utvrditi da se ugovori o prebijanju (netiranju) zaključeni između banke i jedne ili više drugih ugovornih strana mogu smatrati ugovorima o prebijanju (netiranju) iz člana 128u stav 1. Zakona i kada se odnose na prava i obaveze koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ove tačke, ako se ti ugovori priznaju za potrebe ublažavanja rizika u skladu s primenljivim propisima i ako je uslov za njihovo priznavanje zaštita druge ugovorne strane u tim ugovorima, posebno u pogledu neodvojivosti prava i obaveza iz tih ugovora od pripadajućih sredstava obezbeđenja ili druge imovine koja je predmet tih ugovora (npr. repo ugovori, ugovori o davanju i uzimanju u zajam hartija od vrednosti ili druge aktive i sl.).
5. Ugovori o sredstvima obezbeđenja iz člana 128u stav 3. Zakona, obuhvataju sledeće:
1) ugovore o garancijama i jemstvu;
2) ugovore o zalozi i hipoteci;
3) ugovore o davanju u zajam hartija od vrednosti koji ne podrazumevaju potpuni prenos vlasništva nad sredstvom obezbeđenja, na osnovu kojih jedna ugovorna strana (zajmodavac) daje hartije od vrednosti na zajam drugoj ugovornoj strani (zajmoprimcu) za naknadu ili kamatu, a zajmoprimac pruža zajmodavcu sredstvo obezbeđenja tokom trajanja zajma.
Ugovori iz stava 1. ove tačke smatraju se ugovorima o sredstvima obezbeđenja u smislu člana 128u stav 3. Zakona samo ako je imovina na koju se založno pravo odnosi ili na koju bi se odnosilo u slučaju izvršenja - u dovoljnoj meri određena ili odrediva u skladu sa uslovima ugovora i važećim propisima.
6. Ugovori o strukturiranom finansiranju iz člana 128u Zakona obuhvataju ugovore koji se odnose i na tradicionalnu i na sintetičku sekjuritizaciju.
Ugovori kojima se uspostavlja struktura sekjuritizacije kojom su obuhvaćeni uzajamni odnosi između inicijatora, izdavaoca, poverioca, servisera, lica koje upravlja novčanim sredstvima i drugih ugovornih strana u ugovorima o razmeni i kreditnoj zaštiti - smatraju se ugovorima o strukturnom finansiranju samo ako ti uzajamni odnosi nastaju iz direktne povezanosti sa odnosnom imovinom i plaćanjima koja je iz sredstava stečenih po osnovu te imovine neophodno izvršiti u korist imaoca strukturiranih finansijskih instrumenata.
Uzajamni odnosi iz stava 2. ove tačke uključuju prava i obaveze povezane sa odnosnom imovinom, obaveze po osnovu izdatih finansijskih instrumenata i ugovore o obezbeđenju, uključujući transakcije s derivatima, potrebne za održavanje tokova plaćanja u okviru tih obaveza.
Izuzetno od st. 1. do 3. ove tačke, Narodna banka Srbije može u pojedinačnim slučajevima, uzimajući u obzir strukturu ugovora o strukturiranom finansiranju iz ove tačke, da utvrdi da i drugi ugovori između ugovornih strana, kao što su ugovori o servisiranju kredita, koji nisu direktno povezani sa odnosnom imovinom i plaćanjima koja je potrebno izvršiti - čine deo ugovora o strukturiranom finansiranju.
7. Narodna banka Srbije primenjuje mere zaštite druge ugovorne strane na ugovore iz tač. 4. i 5. ove odluke ne dovodeći u pitanje primenu sledećih svojih ovlašćenja:
1) da zaštiti svaki ugovor koji je obuhvaćen članom 128u Zakona, osim ugovora o finansijskom obezbeđenju s prenosom prava svojine i pokrivenih obveznica, koji je zaštićen u stečajnom postupku od privremenog ili trajnog razdvajanja, suspenzije ili poništenja imovine i obaveza koje proizlaze iz tog ugovora;
2) da zaštiti svaki ugovor koji nije obuhvaćen članom 128u Zakona a koji je zaštićen u stečajnom postupku od privremenog ili trajnog razdvajanja, suspenzije ili poništenja imovine i obaveza koje proizlaze iz tog ugovora.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može u pojedinačnim slučajevima isključiti od primene mera zaštite druge ugovorne strane ugovore o prebijanju (netiranju) i ugovore o obezbeđenju koji sadrže odredbu koja, u slučaju statusa neizmirenja obaveza jedne ugovorne strane, dozvoljava drugoj ugovornoj strani, koja nije u tom statusu, da samo delimično izmiruje ili da ne izmiruje svoje obaveze iz ugovora u vezi sa imovinom ugovorne strane koja je u statusu neizmirenja - čak i kada je ugovorna strana s tim statusom neto poverilac.
8. Odredbe ove odluke shodno se primenjuju i na člana bankarske grupe.
9. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. oktobra 2025. godine.