UREDBAO USPOSTAVLJANJU SMERNICA ZA RAD MEĐUSOBNO POVEZANIH SISTEMA ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE("Sl. glasnik RS", br. 65/2025) |
Ovom uredbom bliže se uređuju zahtevi i principi u pogledu operativne sigurnosti, pravila i odgovornosti za koordinaciju i razmenu podataka između operatora prenosnog sistema (u daljem tekstu: OPS), OPS i operatora distributivnog sistema (u daljem tekstu: ODS), kao i između OPS, ODS, operatora zatvorenog distributivnog sistema (u daljem tekstu: OZDS) i značajnih korisnika mreže (u daljem tekstu: ZKM) u planiranju rada u vremenu bliskom realnom, pravila za osposobljavanje i sertifikaciju zaposlenih kod operatora sistema, zahtevi u pogledu koordinacije isključenja, zahtevi u pogledu planiranja razmene između kontrolnih oblasti operatora prenosnog sistema, pravila kojima se nastoji da se uspostavi u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama okvir za međunarodnu regulaciju frekvencije i snage razmene, kao i rezerve i druge smernice za rad prenosnog sistema električne energije.
Ova uredba se primenjuje na sledeće ZKM:
1) postojeće i nove proizvodne module koji su, ili koji bi bili svrstani u tip B, C ili D u skladu sa kriterijumima utvrđenim u članu 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica ("Službeni glasnik RS", broj 95/22);
2) postojeća i nova postrojenja kupaca koji su priključeni na prenosni sistem;
3) postojeće i nove zatvorene distributivne sisteme koji su priključeni na prenosni sistem;
4) postojeća i nova postrojenja kupca, zatvorene distributivne sisteme i treće strane, ako OPS pružaju upravljanje potrošnjom u skladu sa članom 27. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca ("Službeni glasnik RS", broj 104/22);
5) pružaoce redispečinga proizvodnih modula ili postrojenja kupca koji učestvuju u agregiranju i pružaoce rezerve aktivne snage u skladu sa čl. 159-176. ove uredbe;
6) postojeće i nove sisteme za prenos jednosmerne struje visokog napona (u daljem tekstu: JSVN) u skladu sa članom 3. stav 1. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona ("Službeni glasnik RS", broj 104/22).
Pojedini izrazi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) adekvatnost je sposobnost isporučivanja električne energije u neku oblast radi zadovoljenja potrošnje u toj oblasti;
2) analiza operativne sigurnosti je celokupnost računarskih, ručnih i automatskih aktivnosti za procenu operativne sigurnosti prenosnog sistema i vrednovanje korektivnih mera potrebnih za održavanje operativne sigurnosti;
3) analiza sigurnosti je računarska simulacija ispada iz liste ispada;
4) automatski FRR je FRR koji može da se aktivira automatskim regulatorom;
5) blisko realnom vremenu je proteklo vreme, ali ne duže od 15 minuta, od poslednjeg vremena zatvaranja za podnošenje planova rada unutar dana i realnog vremena;
6) vreme kašnjenja aktivacije automatskog FRR je vreme između trenutka kada regulator ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije namesti novu postavnu vrednost i početka fizičkog pružanja automatskog FRR;
7) vreme aktivacije stanja ugroženog normalnog rada je vreme do aktivacije stanja ugroženog normalnog rada;
8) vreme do pune aktivacije ručnog FRR je period između promene postavne vrednosti i odgovarajućeg aktivacije ili deaktivacije ručnog FRR;
9) vreme za uspostavljanje nominalne frekvencije je najduže očekivano vreme za otklanjanje regulacionog odstupanja kontrolne oblasti, nakon pojave trenutnog odstupanja ove oblasti;
10) vreme pune aktivacije FCR je period između pojave referentnog incidenta i odgovarajuće pune aktivacije FCR;
11) vreme pune aktivacije automatskog FRR je period između trenutka kada regulator ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije namesti novu postavnu vrednost i odgovarajuće aktivacije ili deaktivacije automatskog FRR;
12) virtuelni interkonektivni vod je dodatni ulazni podatak regulatora kontrolnih oblasti povezanih ovim vodom, koji ima isti uticaj kao izmerena vrednost na fizičkom interkonektivnom vodu i omogućava razmenu električne energije između povezanih kontrolnih oblasti (koja se fizički obavlja preko interkonektivnih vodova);
13) višestruki nezavisni ispad je istovremena pojava višestrukih ispada bez zajedničkog uzroka ili gubitak proizvodnih modula pri kojem je ukupna ispala snaga veća od referentnog incidenta;
14) godina unapred je godina pre kalendarske godine za koju se planira rad sistema;
15) gradijent rampinga je brzina kojom proizvodni modul, postrojenje kupca ili sistem jednosmernog napona menja aktivnu snagu;
16) granične vrednosti stabilnosti su dopuštene granice rada prenosnog sistema u smislu poštovanja graničnih vrednosti naponske, ugaone i frekventne stabilnosti;
17) grupa za pružanje rezerve je skup proizvodnih modula, postrojenja kupaca, odnosno jedinica za pružanje rezerve, sa više od jednog mesta priključenja, koji ispunjavaju zahteve u pogledu pružanja FCR, FRR ili RR;
18) deljenje rezervi je mehanizam u okviru kojeg više OPS uzimaju u obzir isti rezervni kapacitet, koji može biti FCR, FRR ili RR, radi ispunjavanja svojih zahteva u pogledu predmetne rezerve, a koji su rezultat dimenzionisanja rezerve;
19) dinamička stabilnost je zbirni naziv koji obuhvata ugaonu stabilnost, frekventnu stabilnost i naponsku stabilnost;
20) dopuštena kratkotrajna preopterećenja su privremena preopterećenja elemenata prenosnog sistema koja su dopuštena u ograničenom vremenu i ne prouzrokuju fizička oštećenja elemenata prenosnog sistema dok se uvažava definisano trajanje i granice preopterećenja;
21) država članica je teritorija države Evropske unije u skladu sa članom 27. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice;
22) element prenosnog sistema je bilo koji element prenosnog sistema;
23) ENTSO-E platforma za razmenu podataka za planiranje rada je skup softverskih rešenja i opreme razvijene kako bi se operatorima prenosnog sistema omogućilo čuvanje, razmena i upravljanje podacima koji se upotrebljavaju u operativnom planiranju;
24) zamenska rezerva ili RR je rezerva aktivne snage koja je raspoloživa za ponovno uspostavljanje ili održavanje zahtevanog nivoa FRR radi spremnosti sistema na dodatna regulaciona odstupanja, uključujući proizvodnu rezervu;
25) zastupnik za planiranje je subjekt zadužen za dostavu planova rada učesnika na tržištu OPS i susednim OPS ili, prema potrebi, trećim stranama;
26) zastupnik za planiranje isključenja je subjekt zadužen za planiranje statusa raspoloživosti relevantnog proizvodnog modula, relevantnog postrojenja kupca ili relevantnog elementa mreže;
27) zahtevani iznos FCR je deo ukupnog FCR za koji je odgovoran pojedini OPS;
28) zahtevi za raspoloživost RR je skup zahteva koje odrede OPS iz kontrolnog bloka, a odnose se na raspoloživost RR;
29) zahtevi u pogledu raspoloživosti FRR su skup zahteva koje odrede OPS iz kontrolnog bloka, a odnose se na raspoloživost FRR;
30) zona opservabilnosti je vlastiti sistem OPS, odgovarajući delovi distributivnih sistema i delovi prenosnih sistema susednih OPS u kojima OPS sprovodi nadzor i modelovanje radi održavanja operativne sigurnosti u svojoj kontrolnoj oblasti, uključujući i interkonektivne dalekovode;
31) izuzetni ispad je istovremena pojava višestrukih ispada sa zajedničkim uzrokom;
32) indikatori operativne sigurnosti su indikatori kojima OPS prate operativnu sigurnost s obzirom na stanje sistema, kao i kvarove i poremećaje koji utiču na operativnu sigurnost;
33) interventno isključenje je neplanirano isključenje iz rada relevantnih sredstava iz bilo kojeg hitnog razloga koji nije pod operativnom kontrolom operatora tih relevantnih sredstava;
34) interni plan razmene je plan koji predstavlja razmenu električne energije u oblasti za koju se prijavljuju planovi rada između različitih učesnika na tržištu;
35) interno relevantno sredstvo je relevantno sredstvo koje je deo kontrolne oblasti OPS ili relevantno sredstvo koje se nalazi u distributivnom sistemu, uključujući zatvoreni distributivni sistem, i povezan je direktno ili indirektno sa kontrolnom oblašću OPS;
36) incident za dimenzionisanje je najveće očekivano trenutno regulaciono odstupanje aktivne snage unutar kontrolnog bloka u pozitivnom i negativnom smeru;
37) jedinica za pružanje rezerve je jedan proizvodni modul, odnosno jedno postrojenje kupaca ili skup proizvodnih modula, odnosno postrojenja kupaca, sa zajedničkim mestom priključenja koji ispunjavaju zahteve u pogledu pružanja FCR, FRR ili RR;
38) kapacitet rezerve je iznos FCR, FRR ili RR koji bi trebalo da bude dostupan OPS;
39) kvar je bilo koja vrsta kratkog spoja (jednopolni, dvopolni, tropolni, sa zemljom ili bez nje), prekinuti provodnik, prekinuti strujni krug ili gubljenje kontakta, a uzrokuje trajnu neraspoloživost pogođenog elementa prenosnog sistema;
40) kontrolni blok je deo sinhrone oblasti koji je fizički razgraničen od drugih kontrolnih blokova mernim mestima na interkonektivnim vodovima prema drugim kontrolnim blokovima, kojim upravlja najmanje jedan OPS koji ispunjava obaveze u pogledu regulacije frekvencije i snage razmene;
41) kontrolna oblast je deo sinhrone oblasti ili celokupna sinhrona oblast, koja je od drugih kontrolnih oblasti fizički razgraničena mernim mestima na interkonektivnim vodovima prema drugim kontrolnim oblastima, kojom upravlja najmanje jedan OPS koji ispunjava obaveze u pogledu regulacije frekvencije i snage razmene;
42) koordinator kontrolnog bloka je OPS odgovoran za prikupljanje podataka za procenu kvaliteta frekvencije sistema i primenu kriterijuma za vrednovanje kvaliteta frekvencije za kontrolni blok;
43) koordinator sinhrone oblasti je OPS odgovoran za prikupljanje podataka za potrebe kriterijuma za procenu kvaliteta frekvencije i primenu kriterijuma za procenu kvaliteta frekvencije za sinhronu oblast;
44) korekcija sinhronog vremena je proces korekcije vremena, pri čemu se ta korekcija izvodi tako da vrati odstupanje sinhronog vremena od univerzalnog koordinisanog vremena na nulu;
45) kriterijum za procenu kvaliteta frekvencije je skup proračuna na osnovu merenja frekvencije sistema koji omogućava procenu kvaliteta frekvencije sistema u odnosu na ciljne parametre kvaliteta frekvencije;
46) kritično vreme za otklanjanje kvara je najduže trajanje kvara tokom kojeg prenosni sistem može da se održi u stabilnom radu;
47) lista ispada je lista ispada koju je potrebno simulirati radi ispitivanja usaglašenosti sa graničnim vrednostima radnih veličina;
48) lokalno stanje je karakteristika stanja ugroženog normalnog rada, stanja poremećenog rada ili stanja raspada prenosnog sistema kada nema opasnosti od širenja posledica izvan kontrolne oblasti, uključujući interkonektivne vodove, kao i kontrolne oblasti;
49) maksimalno odstupanje frekvencije u stacionarnom stanju je maksimalno očekivano odstupanje frekvencije nakon pojave regulacionog odstupanja koje nije veće od referentnog incidenta pri kojem je projektovano da se frekvencija sistema stabilizuje;
50) maksimalno trenutno odstupanje frekvencije je maksimalna očekivana apsolutna vrednost trenutnog odstupanja frekvencije nakon pojave regulacionog odstupanja koje nije veće od referentnog incidenta i iznad kojeg se aktiviraju hitne mere;
51) monitoring oblast je deo sinhrone oblasti ili cela sinhrona oblast koja je od drugih monitoring oblasti razgraničena mernim mestima na interkonektivnim vodovima, kojom upravlja najmanje jedan OPS koji ispunjava obaveze u pogledu monitoring oblasti;
52) naponska stabilnost je sposobnost prenosnog sistema da održava prihvatljive napone u svim čvorovima prenosnog sistema u režimu N nakon izloženosti poremećaju;
53) nedelja unapred je nedelja pre kalendarske nedelje za koju se planira rad sistema;
54) nekompatibilnost planiranih isključenja je stanje u kojem kombinacija statusa raspoloživosti najmanje jednog relevantnog elementa mreže, relevantnog modula, odnosno relevantnog postrojenja kupca i najbolje procene predviđene situacije u prenosnoj mreži izaziva prekoračenje graničnih vrednosti radnih veličina, uzimajući u obzir korektivne mere bez troškova koje su na raspolaganju OPS;
55) netovana razmena oblasti u naizmeničnoj struji je objedinjeni neto prekogranični plan razmene neke oblasti;
56) obični ispad je pojava ispada jedne grane ili jednog injektiranja;
57) N-1 kriterijum je pravilo prema kojem su elementi prenosnog sistema, koji ostaju u radu nakon ispada elementa sa definisane liste ispada za kontrolnu oblast, sposobni za prilagođavanje novoj pogonskoj situaciji, a da se ne prekorače granične vrednosti radnih veličina;
58) normalno stanje je stanje u kojem je sistem unutar graničnih vrednosti radnih veličina u N režimu kao i nakon bilo kojeg ispada sa liste ispada, uzimajući u obzir uticaj raspoloživih korektivnih mera;
59) N režim je režim u kojoj nijedan element prenosnog sistema nije ispao iz pogona;
60) N-1 režim je režim u prenosnom sistemu kada se dogodio jedan ispad sa liste ispada;
61) objedinjeni neto prekogranični plan je plan koji predstavlja objedinjene neto prekogranične planove razmene OPS i prekogranične planove razmene učesnika na tržištu između dve oblasti za koje se prijavljuju planovi rada ili između jedne oblasti za koju se prijavljuju planovi rada i skupa drugih oblasti za koje se prijavljuju planovi rada;
62) oblast za koju se prijavljuju planovi rada je oblast za koju se zbog operativnih ili organizacionih potreba primenjuju obaveze OPS u vezi planiranja rada;
63) ograničenje je situacija u kojoj postoji potreba da se pripreme i preduzmu korektivne mere u cilju zadovoljenja graničnih vrednosti radnih veličina;
64) odredbe, uslovi i metodologije (u daljem tekstu: OUM) su dokumenta koja su u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i obavezujuća na osnovu odluke Ministarskog saveta;
65) ODS pružalac priključene rezerve je ODS odgovoran za distributivnu mrežu na koju je priključena jedinica ili grupa za pružanje rezervi koja pruža rezervu OPS;
66) odstupanje sinhronog vremena je razlika između sinhronog vremena i univerzalnog koordinicanog vremena;
67) odstupanje frekvencije je razlika između stvarne i nominalne frekvencije sinhrone oblasti, koja može biti pozitivna ili negativna;
68) odstupanje frekvencije za punu aktivaciju FCR je vrednost odstupanja frekvencije pri kojoj se u potpunosti aktivira FCR u sinhronoj oblasti;
69) odstupanje frekvencije u stacionarnom stanju je apsolutna vrednost odstupanja frekvencije nakon pojave regulacionog odstupanja nakon što se frekvencija ustali;
70) operativna sigurnost je sposobnost prenosnog sistema da održi normalno stanje ili da se što pre vrati u normalno stanje, a opisuju ga granične vrednosti radnih veličina;
71) operativni sporazum za kontrolni blok je višestrani sporazum svih OPS u kontrolnom bloku, ako kontrolnim blokom upravlja više od jednog OPS, odnosno podrazumeva metodologiju rada kontrolnog bloka koju nadležni OPS donosi, ako kontrolnim blokom upravlja samo jedan OPS;
72) OPS davalac naloga za aktivacije rezerve je OPS odgovoran za izdavanje naloga jedinici ili grupi za pružanje rezerve da aktivira FRR, odnosno RR;
73) opseg FRCE drugog nivoa je drugi opseg za procenu kvaliteta frekvencije sistema na nivou kontrolnog bloka unutar koga je potrebno održavati FRCE određeni procenat vremena;
74) opseg FRCE prvog nivoa je prvi opseg za procenu kvaliteta frekvencije sistema na nivou kontrolnog bloka unutar koga je potrebno održavati FRCE određeni procenat vremena;
75) OPS korisnik usluge deljene rezerve je OPS koji pri proračunu rezervnog kapaciteta uzima u obzir rezervni kapacitet koji je dostupan kod OPS pružaoca usluge deljenja rezerve u skladu sa uslovima sporazuma o deljenju rezerve;
76) OPS primalac rezerve je OPS uključen u razmenu sa OPS pružaocem priključene rezerve, odnosno jedinicom ili grupom za pružanje rezervi priključenoj u drugoj monitoring oblasti ili kontrolnoj oblasti;
77) OPS pružalac priključene rezerve je OPS odgovoran za kontrolnu oblast u kojoj je priključena jedinica ili grupa za pružanje rezerve;
78) OPS pružalac usluge deljene rezerve je OPS koji pokreće aktivaciju svog rezervnog kapaciteta za OPS korisnika usluge deljene rezerve u skladu sa uslovima sporazuma o deljenju rezerve;
79) parametri za definisanje kvaliteta frekvencije su glavne promenljive frekvencije sistema koje određuju principe kvaliteta frekvencije;
80) period rampinga je period određen fiksnom početnom tačkom i dužinom vremena tokom kojeg će se ulazna, odnosno izlazna aktivna snaga povećavati ili smanjivati;
81) plan je referentni skup vrednosti koje se odnose na proizvodnju, potrošnju ili razmenu električne energije za određeni period;
82) plan odbrane sistema su tehničke i organizacione mere koje treba preduzimati radi sprečavanja širenja ili pogoršavanja poremećaja u prenosnom sistemu, u cilju izbegavanja poremećaja velikog opsega i raspada sistema;
83) plan potrošnje je plan koji predstavlja potrošnju postrojenja kupca ili skupa postrojenja kupaca;
84) plan proizvodnje je plan koji predstavlja proizvodnju električne energije proizvodnog modula ili skupa proizvodnih modula;
85) plan raspoloživosti je kombinacija svih planiranih statusa raspoloživosti relevantnog sredstva za dati period;
86) povezivanje procesa održavanja frekvencije je proces dogovoren između svih OPS iz dve sinhrone oblasti, koji omogućava povezivanje aktivacije FCR prilagođavanjem tokova u JSVN sistemima između ovih sinhronih oblasti;
87) pogođeni OPS je OPS kojem su potrebne informacije o razmeni, deljenju rezerve, postupku netovanja regulacionih odstupanja, odnosno postupku prekogranične aktivacije radi analize i održavanja operativne sigurnosti;
88) pogonska ispitivanja su ispitivanja koje sprovodi OPS ili ODS radi održavanja i razvoja praksi upravljanja sistemom, obučavanja, dobijanja informacija o ponašanju prenosnog sistema u abnormalnim uslovima, kao i ispitivanja koja u iste svrhe u svojim postrojenjima izvode značajni korisnici prenosnog sistema;
89) podaci za procenu kvaliteta frekvencije su skup podataka koji omogućuje proračun kriterijuma za procenu kvaliteta frekvencije;
90) podaci o trenutnom FRCE je skup podataka o FRCE kontrolnog bloka, izmerenih u intervalu koji nije duži od deset sekundi, a služi za procenu kvaliteta frekvencije sistema;
91) podešena vrednost frekvencije je ciljna vrednost frekvencije koja se upotrebljava u FRP definisana kao zbir nominalne frekvencije sistema i ofseta frekvencije potrebnog za smanjenje odstupanja sinhronog vremena;
92) pojedinačni udeo FCR je količina FCR dodeljena OPS na osnovu ključa za raspodelu;
93) poremećaj je neplanirani događaj koji može da prouzrokuje gubitak normalnog stanja u prenosnom sistemu;
94) poremećaj širih razmera je postojanje rizika proširenja poremećaja na prenosne sisteme pri stanju ugroženog normalnog rada, stanju poremećenog rada ili stanju raspada sistema;
95) pravila za dimenzionisanje RR su specifikacije za dimenzionisanje RR kontrolnog bloka;
96) pravila za dimenzionisanje FRR je specifikacija za dimenzionisanje FRR kontrolnog bloka;
97) prag osetljivosti na ispad je granična brojna vrednost sa kojom se upoređuju faktori uticaja, i smatra se da ispad izvan kontrolne oblasti, čiji je faktor uticaja veći od praga osetljivosti na ispad, ima znatan uticaj na kontrolnu oblast, što obuhvata i interkonektivne vodove;
98) prekogranična razmena RR je aktivna snaga koja se razmenjuje između kontrolnih oblasti u procesu prekogranične aktivacije RR;
99) prekogranični plan razmene OPS je plan koji predstavlja razmenu između OPS u različitim oblastima za koje se prijavljuju planovi rada;
100) prekogranični plan učesnika na tržištu je plan koji predstavlja razmenu električne energije između učesnika na tržištu u različitim oblastima planiranja razmene;
101) pretkvalifikacioni postupak je postupak za proveru usaglašenosti jedinice ili grupe za pružanje rezerve sa zahtevima koje utvrdi OPS;
102) proizvodni modul je jedna proizvodna jedinica, kojih može biti više u okviru jedne elektrane;
103) prosečni podaci FRCE su skup podataka koji se sastoji od prosečne vrednosti zabeleženog trenutnog FRCE u kontrolnoj oblasti ili u kontrolnom bloku unutar datog mernog perioda;
104) procena dinamičke stabilnosti je procena operativne sigurnosti u smislu dinamičke stabilnosti;
105) proces zamene rezerve ili RRP je proces ponovnog uspostavljanja aktiviranog FRR;
106) proces netovanja odstupanja je proces koji dogovore OPS koji omogućava izbegavanje aktivacije FRR u suprotnim smerovima uzimanjem u obzir odgovarajućih FRCE i aktiviranog FRR, kao i odgovarajućom ispravkom ulaznih veličina uključenih FRP;
107) proces održavanja frekvencije ili FCP je proces kojim se nastoji da se stabilizuje frekvencija sistema kompenzacijom regulacionih odstupanja pomoću aktivacije odgovarajućih rezervi;
108) proces ponovne uspostave nominalne frekvencije ili FRP je proces kojim se nastoji da se ponovo uspostavi frekvencija sistema na nominalnu vrednost i proces kojim se nastoji da se ponovo uspostave planirane snage razmene;
109) proces prekogranične aktivacije RR je proces koji su dogovorili OPS koji učestvuju u njemu, a koji omogućava aktivaciju RR u drugoj kontrolnoj oblasti putem korekcije ulaznih veličina uključenih RRP;
110) proces prekogranične aktivacije FRR je proces koji su dogovorili OPS koji učestvuju u njemu, a koji omogućava aktivaciju FRR u drugoj kontrolnoj oblasti putem korekcije ulaznih veličina uključenih FRP;
111) proces prikupljanja i davanja podataka je proces prikupljanja skupa podataka potrebnih za primenu kriterijuma procene kvaliteta frekvencije;
112) proces primene kriterijuma je proračun ciljnih parametara za sinhronu oblast, kontrolni blok i kontrolnu oblast na osnovu podataka dobijenih u procesu prikupljanja i dostavljanja podataka;
113) pružalac rezerve je pravni subjekt sa zakonskom ili ugovornom obavezom pružanja FCR, FRR ili RR iz barem jedne jedinice ili grupe za pružanje rezerve;
114) razmena snage u procesu netovanja regulacionih odstupanja je aktivna snaga koja se razmenjuje između kontrolnih oblasti u procesu netovanja regulacionih odstupanja;
115) razmena snage za regulaciju frekvencije i snage razmene je aktivna snaga koja se razmenjuje između kontrolnih oblasti u procesu prekogranične aktivacije FRR;
116) razmena rezervi je mogućnost OPS da pristupi rezervi u drugoj kontrolnoj oblasti, drugom kontrolnom bloku ili drugoj sinhronoj oblasti, radi ispunjavanja svojih zahteva u pogledu rezervi, koji su rezultat vlastitog dimenzionisanja FCR, FRR ili RR rezerve, pri čemu je taj rezervni kapacitet isključivo namenjen tom OPS i ne uzima ga u obzir nijedan drugi OPS kako bi ispunio vlastite zahteve dobijene svojim dimenzionisanjem rezerve;
117) rangiranje operativne sigurnosti je rangiranje kojim se OPS služe za praćenje operativne sigurnosti na osnovu indikatora operativne sigurnosti;
118) region za koordinaciju isključenja je skup kontrolnih oblasti za koju OPS određuju postupke za praćenje i, prema potrebi, koordinaciju statusa raspoloživosti relevantnih sredstava u svim vremenskim okvirima;
119) regionalni koordinacioni centar je regionalni koordinacioni centar osnovan u skladu sa propisima iz oblasti energetike;
120) regulacija napona su ručne ili automatske upravljačke akcije u proizvodnom čvoru, u krajnjim čvorovima vodova naizmenične struje ili JSVN, na transformatorima, ili drugi načini kojima se održava zadati nivo napona ili vrednost reaktivne snage;
121) regulaciona greška oblasti je zbir grešaka snage razmene (ΔP), što je razlika u realnom vremenu između izmerene vrednosti razmene snage u realnom vremenu (P) i regulacionog programa (P0) neke kontrolne oblasti ili kontrolnog bloka, i regulacione greške frekvencije (K·Δf), što je proizvod regulacione konstante (K) i odstupanja frekvencije u toj kontrolnoj oblasti ili kontrolnom bloku (ΔP + K·Δf);
122) regulaciona greška ponovnog uspostavljanja frekvencije ili FRCE je regulaciona greška u procesu ponovnog uspostavljanja koja je jednaka regulacionoj grešci kontrolne oblasti;
123) regulaciona konstanta K kontrolne oblasti ili kontrolnog bloka je vrednost u megavatima po hercu (MW/Hz) koja je onoliko koliko je praktično moguće blizu ili veća od vrednosti zbira automatske regulacije proizvodnje, samoregulacije opterećenja i doprinosa rezervi za održavanje frekvencije u sinhronoj oblasti u odnosu na maksimalno odstupanje frekvencije u stacionarnom stanju;
124) regulacioni program je niz podešenih vrednosti zbirne razmene snage kontrolne oblasti ili kontrolnog bloka preko interkonektivnih vodova naizmenične struje;
125) regulaciono odstupanje kontrolnog bloka je zbir FRCE, aktiviranog FRR i RR u kontrolnom bloku, razmene snage u postupku netovanja regulacionih odstupanja, razmena snage za regulaciju frekvencije i snage razmene, kao i prekograničnih razmena RR tog kontrolnog bloka sa drugim kontrolnim blokovima;
126) rezerva aktivne snage je raspoloživa balansna rezerva za održavanje frekvencije;
127) rezerva za održavanje frekvencije ili FCR je rezerva aktivne snage koja je raspoloživa za održavanje frekvencije sistema nakon pojave regulacionih odstupanja u sistemu;
128) rezerva za uspostavljanje frekvencije ili FRR je rezerva aktivne snage koja je raspoloživa za ponovno uspostavljanje frekvencije sistema na nominalnu vrednost i za sinhronu oblast koja ima više kontrolnih oblasti da vrati razmene aktivne snage između kontrolnih oblasti na planirane vrednosti;
129) rezerva reaktivne snage je reaktivna snaga koja je raspoloživa za održavanje napona;
130) relevantni element mreže je svaki deo prenosnog sistema, uključujući interkonektivne vodove ili distributivnog sistema, uključujući i zatvoreni distributivni sistem, poput jednog voda, jednog strujnog kruga (jednog voda na stubovima koji nosi više vodova) jednog transformatora sa pomeranjem faze ili uređaja za kompenzaciju napona, koji učestvuje u koordinaciji isključenja i čiji status raspoloživosti utiče na prekograničnu operativnu sigurnost;
131) relevantno postrojenje kupca je postrojenje kupca koje učestvuje u koordinaciji isključenja i čiji status raspoloživosti utiče na prekograničnu operativnu sigurnost;
132) relevantni proizvodni modul je proizvodni modul koji učestvuju u koordinaciji isključenja i čiji status raspoloživosti utiče na prekograničnu operativnu sigurnost;
133) relevantno sredstvo je svako postrojenje kupca, svaki relevantni proizvodni modul ili svaki relevantni element mreže koji učestvuje u koordinaciji isključenja;
134) referentni incident je maksimalno trenutno pozitivno ili negativno odstupanje snage između proizvodnje i potrošnje u sinhronoj oblasti, a koje se uzima u obzir prilikom dimenzionisanja FCR;
135) sigurnosni plan je plan koji sadrži procenu rizika od ozbiljnih fizičkih pretnji i sajber pretnji za kritična sredstva OPS uz procenu mogućih uticaja;
136) spoljnji ispad je ispad čiji je faktor uticaja veći od praga osetljivosti na ispad, a dogodio se izvan kontrolne oblasti, a ne obuhvata interkonektivne dalekovode;
137) stabilnost ugla rotora je sposobnost sinhronih mašina da ostanu u sinhronizmu u režimu N nakon izloženosti poremećaju;
138) standardno odstupanje frekvencije je apsolutna vrednost odstupanja frekvencije koja određuje standardni frekventni opseg;
139) standardni frekventni opseg je definisani simetrični interval oko nominalne frekvencije unutar kojeg bi trebalo da se nalazi frekvencija sinhrone oblasti;
140) stanje poremećenog rada je stanje u kojem je prekoračena najmanje jedna granična vrednost radnih veličina;
141) stanje raspada sistema je stanje sistema u kojem prestaje da radi deo ili ceo prenosni sistem;
142) stanje sistema je pogonsko stanje prenosnog sistema s obzirom na granične vrednosti radnih veličina, a može biti: stanje normalnog rada, stanje ugroženog normalnog rada, stanje poremećenog rada, stanje raspada prenosnog sistema i stanje uspostavljanja prenosnog sistema;
143) stanje uspostavljanja prenosnog sistema je stanje sistema u kojem je cilj svih aktivnosti u prenosnom sistemu da se uspostavi rad sistema i održi operativna sigurnost nakon raspada sistema ili poremećenog rada;
144) status raspoloživosti je sposobnost proizvodnog modula, elementa mreže ili postrojenja kupca da pruži uslugu u datom razdoblju, bez obzira na to da li je u pogonu;
145) struktura odgovornosti u procesu aktivacije rezerve je struktura za utvrđivanje odgovornosti i obaveza u vezi sa rezervama aktivne snage, na osnovu strukture regulacije u sinhronoj oblasti;
146) struktura procesa aktivacije rezerve snage je struktura za kategorizaciju procesa povezanih sa različitim vrstama rezervi aktivne snage sa obzirom na njihovu svrhu i aktivaciju;
147) struktura regulacije frekvencije i snage razmene je osnovna struktura u kojoj se uzimaju u obzir svi relevantni aspekti regulacije frekvencije i snage razmene, posebno u pogledu odgovornosti i obaveza, kao i svrhe rezervi aktivne snage;
148) susedni OPS su OPS koji su direktno povezani najmanje jednim interkonektivnim vodom;
149) topologija su podaci o povezanosti različitih elemenata prenosnog ili distributivnog sistema u postrojenju i obuhvata električnu konfiguraciju i položaj prekidača i rastavljača;
150) trenutni podaci o frekvenciji su skup mernih podataka o frekvenciji sistema za sinhronu oblast, izmereni u intervalu koji nije duži od jedne sekunde, a služi za procenu kvaliteta frekvencije sistema;
151) trenutno odstupanje frekvencije je skup mernih podataka o opštim odstupanjima frekvencije sistema za sinhronu oblast, izmerenih u intervalu koji nije duži od jedne sekunde, a služi za procenu kvaliteta frekvencije sistema;
152) ugovorna strana je ugovorna strana u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice;
153) ugrožen normalni rad je stanje sistema u kojem su parametri sistema unutar graničnih vrednosti radnih veličina, ali je otkriven ispad sa liste ispada za koji raspoložive korektivne mere nisu dovoljne da se održi normalan rad;
154) unutrašnji ispad je ispad unutar kontrolne oblasti, a obuhvata i interkonektivne vodove;
155) faktor uticaja je brojna vrednost kojom se kvantifikuje najveći uticaj isključenja elementa prenosnog sistema izvan kontrolne oblasti, izuzimajući interkonektivne vodove, u smislu promene u tokovima snage ili napona koji je taj ispad izazvao na bilo kom elementu prenosnog sistema (što je veća vrednost faktora, to je veći uticaj);
156) fleksibilni sistemi prenosa naizmeničnom strujom ili FACTS je oprema za prenos električne energije naizmeničnom strujom kojom se nastoji da se postigne bolja upravljivost i povećani kapacitet prenosa aktivne snage;
157) frekventna stabilnost je sposobnost prenosnog sistema da održava stabilnu frekvenciju u N režimu nakon izloženosti poremećaju;
158) frekvencija sistema je električna frekvencija sistema koja se može izmeriti u svim delovima sinhrone oblasti uz pretpostavku postojanja koherentne vrednosti u sistemu u intervalu reda sekunde i samo sa malim razlikama između različitih mesta merenja;
159) ciljni parametar kvaliteta frekvencije je glavna ciljna frekvencija sistema u odnosu na koju se procenjuje ponašanje procesa aktivacije FCR, FRR i RR u normalnom radu;
160) ciljni parametri FRCE su glavne ciljne promenljive kontrolnog bloka na osnovu kojih se određuju i procenjuju kriterijumi dimenzionisanja FRR i RR kontrolnog bloka i koji se upotrebljavaju za procenu ponašanja kontrolnog bloka u normalnom radu.
Drugi izrazi koji se koriste u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje oblast energetike (u daljem tekstu: Zakon).
Primena ove uredbe ima za cilj da se:
1) utvrde zajednički zahtevi i zajednički principi u pogledu operativne sigurnosti;
2) utvrde zajednički principi planiranja rada međusobno povezanih sistema;
3) utvrde zajednički procesi regulacije frekvencije i snage razmene i zajedničke regulacione strukture;
4) obezbede uslovi za održavanje operativne sigurnosti sinhrone oblasti u kojoj se nalazi prenosni sistem Republike Srbije;
5) obezbede uslovi za održavanje nivoa kvaliteta frekvencije sinhrone oblasti u kojoj se nalazi prenosni sistem Republike Srbije;
6) unapredi koordinacija rada sistema i operativnog planiranja;
7) obezbedi i poveća transparentnost i pouzdanost informacija o radu prenosnog sistema;
8) doprinese efikasnijem radu i razvoju sistema za prenos električne energije i elektroenergetskog sektora.
Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) i operatori sistema u Republici Srbiji, kada primenjuju ovu uredbu dužni su da:
1) primenjuju principe proporcionalnosti i nediskriminacije;
2) obezbeđuju transparentnost;
3) primenjuju princip optimizacije u cilju postizanja najveće efikasnosti i najnižih ukupnih troškova za sve uključene strane;
4) obezbeđuju da se upotrebljavaju tržišni mehanizmi u najvećoj mogućoj meri kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost snabdevanja;
5) uvažavaju odgovornosti dodeljene OPS radi održavanja sigurnosti sistema;
6) savetuju se sa ODS uzimajući u obzir moguće uticaje na njihov sistem;
7) uzimaju u obzir dogovorene evropske standardne i tehničke specifikacije.
Izrada odredbi, uslova i metodologija OPS
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS izradi OUM iz ove uredbe koje podležu odobrenju Agencije, Regulatornog odbora Energetske zajednice (u daljem tekstu: ECRB) ili Agencije za saradnju energetskih regulatora (u daljem tekstu: ACER) ako su u pitanju države članice, kao i drugih nadležnih regulatornih tela u skladu članom 6. stav 3. ove uredbe, u rokovima utvrđenim ovom uredbom.
U slučaju da OUM treba da izradi više OPS, OPS je dužan da sarađuje sa drugim OPS, a OPS uz pomoć Asocijacije evropskih operatora prenosnih sistema električne energije (u daljem tekstu: ENTSO-E), redovno obaveštavaju Agenciju i druga nadležna regulatorna tela, ECRB i ACER ako su u pitanju države članice o napretku izrade OUM.
Ako OPS i drugi OPS u rokovima propisanim ovom uredbom ne dostave predlog OUM Agenciji i drugim regulatornim telima u skladu sa članom 6. stav 3. ove uredbe, dužan je da dostavi Agenciji i drugim nadležnim regulatornim telima, ECRB i ACER ako su u pitanju države članice nacrte OUM sa obrazloženjem koje sadrži razloge zbog kojih nije postignuta usaglašenost.
Odobravanje odredbi, uslova i metodologija OPS
Agencija u saradnji sa drugim regulatornim telima iz regiona odobrava i preduzima aktivnosti u cilju usvajanja OUM, a pre usvajanja može izmeniti predloge OUM nakon savetovanja sa OPS i drugim OPS iz regiona kako bi se doprinelo integraciji tržišta, izbegavanju diskriminacije, efikasnoj konkurenciji i odgovarajućem funkcionisanju tržišta.
OPS je dužan da primeni sledeće panevropske OUM, u skladu sa zakonom, a naročito:
1) ključne organizacione zahteve, uloge i odgovornosti u vezi sa razmenom podataka u skladu sa članom 40. stav 6. ove uredbe;
2) metodologiju za izradu zajedničkih modela mreže u skladu sa članom 67. stav 1. i članom 70. ove uredbe;
3) metodologiju za koordinaciju analize operativne sigurnosti u skladu sa članom 75. ove uredbe;
4) metodologiju za definisanje minimuma inercije unutar sinhrone oblasti, u skladu sa članom 39. stav 3. tačka 2) ove uredbe;
5) metodologiju za procenu relevantnosti sredstava za koordinaciju isključenja, u skladu sa članom 83. ove uredbe, koja se odnosi najmanje na jednu sinhronu oblast;
6) metodologije, uslovi i vrednosti iz operativnog sporazuma za sinhronu oblast iz člana 114. ove uredbe u vezi sa:
(1) parametrima za određivanje kvaliteta frekvencije i ciljnim parametrima u skladu sa članom 123. ove uredbe,
(2) pravilima za dimenzionisanje FCR u skladu sa članom 149. ove uredbe,
(3) dodatnim zajedničkim karakteristikama FCR u skladu sa članom 150. stav 2. ove uredbe,
(4) predlogom minimalnog vremena aktivacije koje su dužni da obezbede pružaoci FCR u sinhronoj oblasti u skladu sa članom 152. stav 11. ove uredbe,
(5) pretpostavkama i metodologijom za analizu troškova i koristi u skladu sa članom 152. ove uredbe,
(6) ograničenjima i zahtevima u pogledu razmene FCR između OPS u sinhronoj oblasti u skladu sa članom 159. stav 2. ove uredbe,
(7) razmenom FRR između sinhronih oblasti u skladu sa članom 172. stav 1. ove uredbe i deljenjem FRR između sinhronih oblasti u skladu sa članom 173. stav 1. ove uredbe,
(8) graničnim vrednostima za razmenu RR sa drugim sinhronim oblastima u skladu sa članom 174. stav 1. ove uredbe i graničnim vrednostima za deljenje RR sa drugim sinhronim oblastima u skladu sa članom 175. stav 1. ove uredbe,
7) gde se kontrolni blok sastoji od kontrolnih oblasti država članica i ugovornih strana, metodologije i uslove koji se uključuju u sporazum o radu za kontrolni blok u skladu sa članom 115. ove uredbe u vezi sa:
(1) ograničenjem promene izlazne aktivne snage u skladu sa članom 134. st. 3-5. ove uredbe,
(2) koordinisanim merama za smanjenje FRCE u skladu sa članom 148. stav 14. ove uredbe,
(3) merama za smanjenje FRCE putem promena u proizvodnji ili potrošnji aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca u skladu sa članom 148. stav 17. ove uredbe,
(4) pravilima za dimenzionisanje FRR u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe,
8) mere ublažavanja po sinhronoj oblasti u skladu sa članom 134. ove uredbe.
Predlozi sledećih regionalnih OUM koje izrađuje OPS u saradnji sa drugim OPS iz regiona podležu odobrenju Agencije i drugih regulatornih tela iz regiona, pri čemu ugovorna strana ili država članica može dostaviti mišljenje nadležnom regulatornom telu:
1) zajedničke odredbe za svaki region za proračun kapaciteta radi regionalne koordinacije operativne sigurnosti u skladu sa članom 76. ove uredbe;
2) gde se kontrolni blok sastoji samo od kontrolnih oblasti ugovornih strana, metodologije i uslovi koji se uređuju u operativnom sporazumu za kontrolni blok iz člana 115. ove uredbe koji se odnose na:
(1) ograničenja promene izlazne aktivne snage u skladu sa članom 133. st. 3-5. ove uredbe,
(2) koordinisane mere za smanjenje FRCE kako je određeno u članu 148. stav 14. ove uredbe,
(3) mere za smanjenje FRCE zahtevanom promenom proizvodnje ili potrošnje aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca u skladu sa članom 148. stav 17. ove uredbe,
(4) pravila za dimenzionisanje FRR u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe,
3) mere ublažavanja po kontrolnom bloku u skladu sa članom 134. ove uredbe;
4) zajednički predlog za određivanje kontrolnih blokova u skladu sa članom 137. stav 2. ove uredbe.
Sledeće OUM podležu pojedinačnom odobrenju Agencije:
1) opseg razmene podataka sa ODS i ZKM u skladu sa članom 40. stav 5. ove uredbe;
2) dodatni zahtevi za grupe za pružanje FCR u skladu sa članom 147. stav 3. ove uredbe;
3) isključivanje grupa za pružanje FCR iz pružanja FCR u skladu sa članom 147. stav 4. ove uredbe;
4) predlog privremenog minimalnog vremena aktivacije koje su dužni da obezbede pružaoci FCR kako ga predloži OPS u skladu sa članom 152. stav 8. ove uredbe;
5) tehnički zahtevi za FRR koje određuje OPS u skladu sa članom 154. stav 3. ove uredbe;
6) isključivanje grupa za pružanje FRR, iz pružanja FRR, u skladu sa članom 155. stav 7. ove uredbe;
7) tehnički zahtevi za priključivanje jedinica i grupa za pružanje RR koje odredi OPS u skladu sa članom 157. stav 3. ove uredbe;
8) isključivanje grupa za pružanje RR, iz pružanja RR, u skladu sa članom 158. stav 6. ove uredbe.
Predlozi OUM sadrže predlog potrebnog vremena za njihovu primenu i njihov očekivani uticaj na ciljeve iz člana 4. stav 1. ove uredbe.
Predlozi regionalnih OUM iz stava 3. ovog člana podnose se ECRB i ACER ako su u pitanju države članice, istovremeno kada i regulatornim telima radi izdavanja mišljenja.
Agencija je dužna da sarađuje, razmenjuje mišljenja i usklađeno deluje sa drugim regulatornim telima u slučaju da je za odobrenje regionalnih OUM iz stava 3. ovog člana ili izmene u skladu sa članom 7. ove uredbe potrebna odluka više od jednog regulatornog tela, kao i da uzme u obzir i mišljenje koje je izdao ECRB ili ACER, kako bi postigla dogovor.
Agencija u saradnji sa drugim regulatornim telima, kao i ECRB i ACER ako su nadležni, odlučuju o dostavljenim regionalnim OUM iz stava 3. ovog člana, u roku od šest meseci nakon što primi OUM od ECRB ili ACER ili regulatornog tela ili poslednjeg regulatornog tela, ako je to primenjivo, a rok počinje da teče narednog dana od dana podnošenja predloga organima iz ovog stava.
Ako Agencija i druga regulatorna tela ne postignu dogovor u roku iz stava 8. ovog člana, ECRB ili ACER ako su u pitanju države članice, donosi odluku o podnetim predlozima OUM u roku od šest meseci.
Agencija donosi odluku kojom odobrava OUM iz stava 4. ovog člana u roku od šest meseci od dana prijema predloga OUM.
Svaka strana može, u vezi sa neizvršavanjem obaveza ili u vezi odluka nadležnog operatora sistema iz ove uredbe, da podnese pritužbu Agenciji po kojoj je Agencija dužna da odluči u roku od dva meseca od prijema pritužbe, koji rok se može produžiti za još dva meseca ako Agencija zatraži dodatne informacije ili dodatno produžiti uz saglasnost podnosioca pritužbe.
Akt Agencije ne isključuje pravo nezadovoljne stranke da zaštitu prava može ostvariti vansudskim putem ili pred nadležnim sudom.
Kada Agencija i druga nadležna regulatorna tela zajednički zatraže izmene i dopune regionalnih OUM iz člana 6. stav 3. ove uredbe radi poboljšanja, OPS je dužan da u saradnji sa OPS iz regiona sačini predlog izmena i dopuna regionalnih OUM u skladu sa zajednički usaglašenim zahtevom regulatornih tela iz regiona i isti dostavi na odobrenje Agenciji u roku od dva meseca nakon prijema zahteva, o čemu se odluka donosi u roku od dva meseca od dana dostavljanja predloga od strane OPS.
Ako Agencija zatraži izmenu OUM podnetih u skladu sa članom 6. stav 4. ove uredbe radi poboljšanja, OPS je dužan da sačini predlog izmena OUM i dostavi ih na odobrenje u roku od dva meseca od dana prijema zahteva, o čemu se odluka donosi u roku od dva meseca od dana dostavljanja predloga od strane OPS.
Ako Agencija zajedno sa drugim regulatornim telima ne postigne dogovor o regionalnim OUM iz člana 6. stav 3. ove uredbe u roku od dva meseca, na njihov zajednički zahtev, ili na zahtev ACER, ECRB, odnosno ACER ako su u pitanju države članice, donosi odluku o izmenjenim OUM u roku od šest meseci.
OPS u saradnji sa drugim OPS odgovornim za izradu predloga OUM mogu da predlože izmene OUM iz člana 6. st. 3. i 4. ove uredbe, na zahtev Agencije i drugih regulatornih tela, ECRB, odnosno ACER ako su u pitanju države članice, a koje izmene podležu savetovanju u skladu sa članom 11. ove uredbe i odobravaju se u skladu sa postupkom iz čl. 5. i 6. ove uredbe.
OPS je dužan da na svojoj internet stranici objavi OUM u čijoj izradi je učestvovao, nakon odobrenja Agencije, kao i OUM koje sam utvrđuje, a za koje nije potrebno takvo odobrenje, osim onih OUM koji sadrže informacije koje se smatraju poverljivim u skladu sa članom 12. ove uredbe.
Obaveza objavljivanja se odnosi i na:
1) poboljšanja alata za rad mreže u skladu sa članom 55. stav 1. tačka 5) ove uredbe;
2) ciljne parametre FRCE u skladu sa članom 124. ove uredbe;
3) ograničenja rampinga na nivou sinhrone oblasti u skladu sa članom 133. stav 1. ove uredbe;
4) ograničenja rampinga na nivou kontrolnog bloka u skladu sa članom 133. stav 3. ove uredbe;
5) mere preduzete u ugroženom normalnom radu zbog nedovoljnih rezervi aktivne snage u skladu sa članom 148. stav 11. ove uredbe;
6) zahtev OPS sa priključenim pružaocem rezerve pružaocu FCR da informacije stavi na raspolaganje u realnom vremenu u skladu sa članom 150. stav 12. ove uredbe.
Troškove koji proizlaze iz obaveza utvrđenih u ovoj uredbi a koje snose operatori sistema procenjuje Agencija i isti se nadoknađuju iz mrežnih tarifa ili drugih odgovarajućih mehanizama ukoliko se oceni da su razumni, efikasni i srazmerni.
Na zahtev Agencije operatori sistema su dužni da dostave informacije neophodne za procenu nastalih troškova u roku od tri meseca od prijema zahteva.
Učešće zainteresovanih strana u pogledu sigurnog rada sistema i drugih aspekata sprovođenja ove uredbe, a koje obuhvata redovne sastanke sa zainteresovanim stranama radi identifikovanja problema i predlaganja poboljšanja u vezi sa sigurnim radom sistema, organizuje ECRB i ACER kada je u pitanju država članica u saradnji sa ENTSO-E.
OPS zajedno sa drugim OPS koji učestvuju u podnošenju predloga OUM ili njihovih izmena dužan je da se savetuje sa zainteresovanim stranama, uključujući relevantna tela svake ugovorne strane odnosno države članice, o nacrtu OUM iz člana 6. stav 3. ove uredbe, u okviru javne rasprave koja mora da traje najmanje mesec dana.
OPS zajedno sa drugim OPS odgovornim za izradu predloga OUM ili njihovih izmena, dužan je da uzme u obzir mišljenja zainteresovanih strana koja su rezultat javne rasprave pre podnošenja predloga na odobrenje Agenciji ili regulatornim telima, da obrazloži razloge prihvatanja ili odbijanja mišljenja koja su rezultat javne rasprave, kao i da ih objavi pre objave predloga OUM ili istovremeno sa njim.
Obaveze u pogledu poverljivosti
Sve poverljive informacije primljene, razmenjene ili prenete u skladu sa ovom uredbom, predstavljaju poslovnu tajnu.
Obaveza čuvanja poslovne tajne primenjuje se na sva lica na koja se primenjuju odredbe ove uredbe.
Poverljive informacije koje lica iz stava 2. ovog člana dobiju tokom obavljanja svojih dužnosti ne smeju da se otkriju nijednom drugom licu ni telu, osim u slučajevima predviđenim zakonom ili međunarodnim aktima.
Agencija ili lica koja primaju poverljive informacije u skladu sa ovom uredbom, mogu da ih upotrebljavaju samo za obavljanje svojih poslova u skladu sa svrhom zbog koje su prikupljene.
Sporazumi sa OPS koje ne obavezuje ova uredba
Ako sinhrona oblast obuhvata pored OPS ugovornih strana i OPS iz trećih zemalja, OPS i drugi OPS iz ugovornih strana mogu da zaključe sporazum sa OPS iz trećih zemlja kojim se postavlja osnov za njihovu saradnju u pogledu sigurnog rada sistema i utvrđuje način na koji OPS iz treće zemlje ispunjavaju obaveze iz ove uredbe.
OPS je dužan da u skladu za zakonom dostavlja informacije ENTSO-E koje su mu potrebne za praćenje sprovođenja ove uredbe.
Na osnovu zahteva Agencije, ODS dostavlja potrebne informacije OPS, osim ako su te informacije već dostupne Agencija, OPS ili ENTSO-E.
Podaci za godišnji izveštaj o pokazateljima operativne sigurnosti
OPS je dužan da do 1. marta dostavi ENTSO-E potrebne podatke i informacije koji se odnose na prethodnu godinu, radi pripreme godišnjeg izveštaja o pokazateljima operativne sigurnosti na osnovu klasifikacione skale incidenata koju donosi ENTSO-E.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži obrazloženje incidenata klasifikovanih kao 2 ili 3 za rangiranje operativne sigurnosti u skladu sa klasifikacionom skalom incidenata, i mora da se zasniva na istrazi o incidentu koju sprovodi pogođeni OPS u skladu sa postupkom istrage definisanim u klasifikacionoj skali incidenata.
OPS i drugi OPS su dužni da obaveste Agenciju i druga regulatorna tela o istrazi incidenta klasifikovanog u kategoriji 2 ili 3 pre pokretanja istrage, u kojoj istrazi mogu da učestvuje na njihov zahtev Agencija, regulatorna tela ugovornih strana odnosno država članica i ECRB.
Podaci za godišnji izveštaj o regulaciji frekvencije i snage razmene
OPS je dužan da svake godine do 1. marta dostavi ENTSO-E podatke i informacije, koje se odnose na prethodnu godinu, radi pripreme godišnjeg izveštaja o regulaciji frekvencije i snage razmene, i to:
1) identifikacione podatke o kontrolnim blokovima, kontrolnim oblastima i monitoring oblastima;
2) identifikacione podatke o kontrolnim blokovima koji nisu u ugovornoj strani i kontrolnim oblastima i monitoring oblastima koje jesu u ugovornoj strani;
3) identifikacione podatke o sinhronoj oblasti kojoj pripada OPS;
4) podatke povezane s kriterijumima za vrednovanje kvaliteta frekvencije za sinhronu oblast i svoj kontrolni blok tač. 1)-3) ovog stava koji obuhvataju svaki mesec najmanje dve prethodne kalendarske godine;
5) zahtevani iznos FCR i početni udeo FCR OPS za svaki mesec najmanje dve prethodne kalendarske godine;
6) opis i datum sprovođenja bilo kakvih mera ublažavanja, te zahteva u pogledu promena snage za umanjenje determinističkih odstupanja frekvencije preduzetih u prethodnoj kalendarskoj godini u skladu sa čl. 133. i 134. ove uredbe u kojima je učestvovao OPS.
Podaci koje dostavi OPS moraju da se odnose na prethodnu godinu, a informacije o sinhronim oblastima, kontrolnim blokovima, kontrolnim oblastima i monitoring oblastima iz stava 1. tač. 1)-3) ovog člana se dostavljaju jednom godišnje, a ako se ove oblasti promene, navedene informacije se dostavljaju do 1. marta sledeće godine.
OPS iz sinhrone oblasti ili iz kontrolnog bloka prema potrebi sarađuju na prikupljanju podataka iz stava 2. ovog člana.
Podaci za godišnji izveštaj o proceni regionalne koordinacije
ENTSO-E koji deluje u skladu sa odlukama Energetske zajednice, proširuje godišnji izveštaj o proceni regionalne koordinacije iz smernica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) za rad sistema za prenos električne energije, kako bi uključio ugovorne strane.
Do 1. marta regionalni koordinacioni centar mora da pripremi i dostavi godišnji izveštaj ENTSO-E sa sledećim informacijama u pogledu dužnosti koje obavlja:
1) broj događaja, prosečno trajanje i razlozi neuspešnog obavljanja svojih funkcija;
2) statistički podaci o ograničenjima, uključujući njihovo trajanje, mesto i broj pojavljivanja te povezane aktivirane korektivne mere i troškove tih mera ako ih je bilo;
3) koliko su puta OPS odbili da sprovedu korektivne mere koje je preporučio regionalni koordinacioni centar i razlozi za to;
4) broj nekompatibilnosti isključenja otkrivenih u skladu sa članom 79. ove uredbe;
5) opis slučajeva u kojima je procenjena neispunjenost regionalne adekvatnosti i opis primenjenih mera ublažavanja.
Podaci koje regionalni koordinacioni centar dostavlja ENTSO-E odnose se na prethodnu godinu.
Prenosni sistem se nalazi u normalnom radu ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) naponi i tokovi snaga su unutar graničnih vrednosti radnih veličina određenih u skladu sa članom 25. ove uredbe;
2) frekvencija ispunjava sledeće kriterijume:
(1) odstupanje frekvencije sistema u stacionarnom stanju je u standardnom frekventnom opsegu, ili
(2) apsolutna vrednost odstupanja frekvencije sistema u stacionarnom stanju nije veća od maksimalnog odstupanja frekvencije u stacionarnom stanju i nisu dostignute granične vrednosti frekvencije sistema određene za ugroženi normalni rad;
3) rezerve aktivne i reaktivne snage su dovoljne da sistem bude otporan na ispade iz liste ispada određene u skladu sa članom 33. ove uredbe, a da se pritom ne pređu granične vrednosti radnih veličina;
4) rad kontrolne oblasti predmetnog OPS se nalazi i ostaje unutar graničnih vrednosti radnih veličina nakon aktiviranja korektivnih mera, posle ispada iz liste ispada određene u skladu sa članom 33. ove uredbe.
Prenosni sistem se nalazi u ugroženom normalnom radu ako su:
1) naponi i tokovi snaga unutar graničnih vrednosti radnih veličina određenih u skladu sa članom 25. ove uredbe; ili
2) kapaciteti rezerve OPS su smanjeni za više od 20% duže od 30 minuta i nema načina da se ovo smanjenje kompenzuje u radu sistema u realnom vremenu; ili
3) frekvencija ispunjava sledeće kriterijume:
(1) apsolutna vrednost odstupanja frekvencije sistema u stacionarnom stanju nije veća od maksimalnog odstupanja frekvencije u stacionarnom stanju, i
(2) apsolutna vrednost odstupanja frekvencije sistema u stacionarnom stanju neprekidno je bila veća od 50% od maksimalnog odstupanja frekvencije u stacionarnom stanju duže od vremena aktivacije ugroženog normalnog rada ili standardnog frekventnog opsega duže od vremena za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije; ili
4) granične vrednosti radnih veličina su narušene zbog najmanje jednog ispada iz liste ispada određene u skladu sa članom 33. ove uredbe i pored aktivacije korektivnih mera.
Prenosni sistem se nalazi u poremećenom radu ako je ispunjen barem jedan od sledećih uslova:
1) postoji najmanje jedno narušavanje graničnih vrednosti radnih veličina OPS određenih u skladu sa članom 25. ove uredbe;
2) frekvencija ne ispunjava kriterijume za normalni rad ni ugroženi normalni rad, određene u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana;
3) aktivirana je najmanje jedna mera iz OPS plana odbrane sistema;
4) postoji kvar u funkcionisanju alata, sredstava i opreme definisanih u skladu sa članom 24. stav 1. ove uredbe zbog kojeg su ti alati, sredstva i oprema nedostupni duže od 30 minuta.
Prenosni sistem se nalazi u stanju raspada ako je ispunjen barem jedan od sledećih uslova:
1) gubitak više od 50% potrošnje u kontrolnoj oblasti predmetnog OPS;
2) potpuna odsutnost napona najmanje tri minuta u kontrolnoj oblasti predmetnog OPS zbog koje se aktiviraju planovi za ponovno uspostavljanje sistema.
Prenosni sistem se nalazi u stanju ponovnog uspostavljanja ako OPS, u poremećenom radu ili raspadu sistema, počne da aktivira mere iz svog plana za ponovno uspostavljanje.
Praćenje i identifikacija stanja sistema koje sprovodi OPS
OPS je dužan da tokom rada u realnom vremenu identifikuje stanje svog prenosnog sistema.
OPS prati sledeće parametre prenosnog sistema u realnom vremenu u svojoj kontrolnoj oblasti na osnovu telemetrisanih veličina koje se razmenjuju u realnom vremenu ili izračunatih vrednosti iz zone opservabilnosti, uzimajući u obzir strukturne podatke i podatke u realnom vremenu u skladu sa članom 42. ove uredbe:
1) tokove aktivne i reaktivne snage;
2) napone na sabirnicama;
3) frekvenciju i FRCE svoje kontrolne oblasti;
4) rezerve aktivne i reaktivne snage;
5) proizvodnju i potrošnju.
Kako bi odredio stanje prenosnog sistema OPS je dužan da sprovodi analizu sigurnosti najmanje na svakih 15 minuta, pri čemu prati parametre prenosnog sistema određene u skladu sa stavom 2. ovog člana i poredi ih sa graničnim vrednostima radnih veličina određenim u skladu sa članom 25. ove uredbe i kriterijumima za stanja sistema određenim u skladu sa članom 18. ove uredbe i uz to je dužan da prati nivo raspoloživih rezervi u odnosu na zahtevani kapacitet rezerve i da pri analizi uzima u obzir uticaj korektivnih mera i mera iz plana odbrane sistema.
Ako prenosni sistem OPS nije u normalnom radu i ako se smatra da je to poremećaj širih razmera velikog opsega, OPS je dužan da:
1) obavesti sve druge OPS o stanju svog prenosnog sistema alatom za razmenu podataka u realnom vremenu na panevropskom nivou;
2) dostavi drugim OPS, čijoj zoni opservabilnosti pripadaju elementi njegovog prenosnog sistema, dodatne informacije o tim elementima.
Korektivne mere u radu sistema
OPS je dužan da obezbedi da prenosni sistem radi u stanju normalnog rada i odgovoran je za upravljanje kada je ugrožena operativna sigurnost, u kom cilju osmišljava, priprema i aktivira korektivne mere uzimajući u obzir njihovu raspoloživost, vreme i resurse potrebne za njihovu aktivaciju, kao i sve uslove izvan prenosnog sistema koji su bitni za pojedinu korektivnu meru.
Korektivne mere koje OPS primenjuje u radu sistema u skladu sa stavom 1. ovog člana i čl. 21-23. ove uredbe moraju da budu u skladu sa korektivnim merama uzetim u obzir pri proračunu prenosnog kapaciteta između zona trgovanja u skladu sa članom 20. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima ("Službeni glasnik RS", broj 102/24).
Principi i kriterijumi koji se primenjuju na korektivne mere
OPS pri aktivaciji i koordinaciji korektivnih mera u skladu sa članom 23. ove uredbe primenjuje sledeće principe:
1) za ugrožavanje operativne sigurnosti kojima nije potrebno koordinisano upravljati, OPS je dužan da osmisli, pripremi i aktivira korektivne mere iz kategorija navedenih u članu 22. ove uredbe za ponovno uspostavljanje normalnog rada i sprečavanje širenja ugroženog normalnog rada ili poremećenog rada izvan kontrolne oblasti OPS;
2) za ugrožavanje operativne sigurnosti kojima je potrebno koordinisano upravljati OPS je dužan da osmisli, pripremi i aktivira korektivne mere u koordinaciji sa drugim OPS povezanim sa tim ugrožavanjem u skladu sa metodologijom za koordinisanu pripremu korektivnih mera na osnovu člana 76. stav 1. i člana 76. stav 3. tačka 2) ove uredbe i uzimajući u obzir preporuku regionalnog koordinacionog centra u skladu sa članom 77. stav 4. ove uredbe.
Prilikom izbora odgovarajuće korektivne mere, OPS primenjuje sledeće kriterijume:
1) aktivira najkorisnije i ekonomski najefikasnije korektivne mere;
2) aktivira korektivne mere što je moguće bliže realnom vremenu, uzimajući u obzir očekivano vreme aktivacije i hitnost situacije koja se nastoji prevladati;
3) razmatra rizike od neuspešne primene raspoloživih korektivnih mera i njihov uticaj na operativnu sigurnost poput:
(1) rizika od neuspeha korektivne akcije ili kratkog spoja prouzrokovanog promenom topologije,
(2) rizika od isključenja zbog promena aktivne ili reaktivne snage u proizvodnim modulima ili postrojenjima kupaca,
(3) rizika od neispravnosti zbog ponašanja opreme;
4) daje prednost korektivnim merama kojima se omogućuje najveći prenosni kapacitet između zona trgovanja, a da se pritom uvažavaju sve granične vrednosti radnih veličina.
OPS se koristi sledećim kategorijama korektivnih mera:
1) izmenom trajanja planiranog isključenja ili vraćanjem elemenata prenosnog sistema u rad kako bi se postigla raspoloživost tih elemenata prenosnog sistema;
2) aktivnim uticajem na tokove snage:
(1) promenom prenosnog odnosa energetskih transformatora,
(2) promenom faze transformatora sa pomeranjem faze,
(3) promenom topologije;
3) regulacijom napona i upravljanjem reaktivnom snagom:
(1) promenom prenosnog odnosa energetskih transformatora,
(2) uključenjem kondenzatora i prigušnica,
(3) uključenjem uređaja energetske elektronike za upravljanje naponom i reaktivnom snagom;
(4) davanjem naloga ODS i ZKM priključenim na prenosni sistem ili na deo distributivnog sistema kojim upravlja OPS da blokiraju automatsku regulaciju napona i reaktivne snage transformatora ili da na svojim postrojenjima aktiviraju korektivne mere utvrđene u podtač. (1)-(3) ove tačke, ako pogoršanje napona ugrozi operativnu sigurnost ili zapreti slomom napona u prenosnom sistemu,
(5) zahtevom za promenu izlazne reaktivne snage ili podešavanjem željene vrednosti napona sinhronih proizvodnih modula priključenih na prenosni sistem,
(6) zahtevom za promenu izlazne reaktivne snage pretvarača asinhronih proizvodnih modula priključenih na prenosni sistem;
4) ponovnim izračunavanjem kapaciteta između zona trgovanja za dan unapred i unutar dana u skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima;
5) redispečingom objekata korisnika priključenih na prenosni ili distributivni sistem u kontrolnoj oblasti OPS, između dva ili više OPS;
6) kontratrgovinom između najmanje dve zone trgovanja;
7) prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz JSVN;
8) aktivacijom postupaka za upravljanje odstupanjem frekvencije;
9) ograničavanjem, u skladu sa Zakonom, već dodeljenog kapaciteta između zona trgovanja u vanrednoj situaciji, u kojoj korišćenje tog kapaciteta ugrožava operativnu sigurnost pod uslovom da su OPS na tom interkonektivnom vodu pristali na takvo prilagođenje, a redispečing ili kontratrgovina nije moguća;
10) ograničenjem isporuke u normalnom radu ili ugroženom normalnom radu, ako je primenjivo.
Ukoliko je potrebno i opravdano za održavanje operativne sigurnosti, OPS može da pripremi i aktivira dodatne korektivne mere i dužan je da ih nakon aktivacije prijavi i obrazloži Agenciji barem jednom godišnje, kao i da odgovarajuće izveštaje i obrazloženja objavi.
Agencija je dužna da na zahtev Sekretarijata Energetske zajednice i ECRB pruži dodatne informacije o aktivaciji dodatnih korektivnih mera u slučajevima kada te mere utiču na susedni prenosni sistem.
Priprema, aktivacija i koordinacija korektivnih mera
OPS priprema i aktivira korektivne mere u skladu sa kriterijumima utvrđenim u članu 21. stav 2. ove uredbe, radi sprečavanja pogoršavanja stanja sistema na osnovu sledećih elemenata:
1) praćenja i određivanja stanja sistema u skladu sa članom 19. ove uredbe;
2) analize ispada u realnom vremenu u skladu sa članom 34. ove uredbe;
3) analize ispada u planiranju rada sistema u skladu sa članom 72. ove uredbe.
Prilikom pripreme i aktivacije korektivne mere, uključujući redispečing ili kontratrgovinu na osnovu čl. 20. i 30. uredbe kojom se uređuje raspodela prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima, ili postupaka iz plana odbrane sistema OPS koji utiču na druge OPS, nadležni OPS procenjuje, u koordinaciji sa pogođenim OPS, uticaj takve korektivne mere unutar i izvan svoje kontrolne oblasti u skladu sa članom 75, članom 76. stav 1, članom 76. stav 3. tačka 2) i članom 77. st. 1, 2. i 4. ove uredbe i pogođenim OPS dostavlja informacije o tom uticaju.
Prilikom pripremanja i aktivacije korektivnih mera koje utiču na ZKM i ODS priključene na prenosni sistem, OPS, kada je prenosni sistem u normalnom radu ili ugroženom normalnom radu, procenjuje uticaj tih korektivnih mera u koordinaciji sa pogođenim ZKM i ODS, te bira korektivne mere koje doprinose održavanju normalnog rada i sigurnom radu svih uključenih strana, dok svaki pogođeni ZKM i ODS dostavlja OPS sve potrebne informacije za tu koordinaciju.
Prilikom pripremanja i aktivacije korektivnih mera, OPS, kada prenosni sistem nije u normalnom radu ili ugroženom normalnom radu, koordinira te korektivne mere u najvećoj mogućoj meri sa pogođenim ZKM i ODS priključenim na prenosni sistem radi održavanja operativne sigurnosti i celovitosti prenosnog sistema, kojom prilikom pogođeni ZKM i ODS priključen na prenosni sistem izvršava naloge koje im uputi OPS.
Ako ograničenja imaju samo posledice na lokalno stanje unutar kontrolne oblasti OPS, a narušavanjem operativne sigurnosti nije potrebno koordinisano upravljati, OPS može da odluči da ne aktivira korektivne mere sa troškovima kako bi otklonio ograničenja.
Raspoloživost alata, sredstava i opreme OPS
OPS obezbeđuje raspoloživost, pouzdanost i redundantnost sledećeg:
1) opreme za praćenje stanja prenosnog sistema, uključujući aplikacije za procenu stanja i mogućnosti za regulaciju frekvencije i snage razmene;
2) sredstava za upravljanje uključenjem prekidača, prekidača u spojnom polju, regulacionih sklopki transformatora i druge opreme koja služi za upravljanje elementima prenosnog sistema;
3) sredstava za komunikaciju sa dispečerskim centrima drugih OPS i regionalnih koordinacionih centara;
4) alata za analizu operativne sigurnosti;
5) alata i sredstava za komunikaciju koji su OPS potrebni radi olakšavanja prekograničnog balansiranja i regulisanja operacija na tržištu električne energije.
Ako alati, sredstva i oprema OPS iz stava 1. ovog člana utiču na ODS ili ZKM priključene na prenosni sistem, koji učestvuju u pružanju usluga balansiranja ili pomoćnih usluga ili u odbrani sistema, ponovnom uspostavljanju sistema ili davanju operativnih podataka u realnom vremenu u skladu sa čl. 44, 47, 50, 51. i 52. ove uredbe, OPS, ODS i ZKM sarađuju i koordiniraju u cilju određivanja i obezbeđivanja raspoloživosti, pouzdanosti i redundantnosti tih alata, sredstava i opreme.
OPS je dužan da donese plan kontinuiteta poslovanja koji sadrži detaljan opis odgovora na gubitak kritičnih alata, sredstava i oprema, koji uključuje i odredbe za njihovo održavanje, zamenu i razvoj.
OPS je dužan da najmanje jednom godišnje preispita svoj plan kontinuiteta poslovanja i ažurira ga prema potrebi, a obavezno nakon bilo kakve bitne promene kritičnih alata, sredstava i opreme ili relevantnih uslova rada sistema.
OPS je dužan da delove plana kontinuiteta poslovanja koji se odnose na ODS i ZKM, da na uvid ODS i ZKM.
Granične vrednosti radnih veličina
OPS određuje granične vrednosti radnih veličina za svaki element svog prenosnog sistema, uzimajući u obzir sledeće fizičke karakteristike:
1) granične vrednosti napona u skladu sa članom 27. ove uredbe;
2) granične vrednosti struje kratkog spoja u skladu sa članom 30. ove uredbe;
3) granične vrednosti struja u smislu termičkog opterećenja, uključujući dopuštena kratkotrajna preopterećenja.
Pri određivanju graničnih vrednosti radnih veličina OPS uzima u obzir sposobnosti ZKM da spreče da opsezi napona i granične vrednosti frekvencije u normalnom radu i ugroženom normalnom radu prouzrokuju njihov ispad.
U slučaju promene jednog od elemenata svog prenosnog sistema, OPS proverava valjanost i prema potrebi ažurira granične vrednosti radnih veličina.
Za svaki interkonektivni vod, OPS je dužan da se dogovori sa susednim OPS o zajedničkim graničnim vrednostima radnih veličina u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Bezbednosni plan za zaštitu kritične infrastrukture
OPS je dužan da izradi Bezbednosni plan operatora za upravljanje rizikom, u skladu sa propisom kojim se uređuje kritična infrastruktura, koji sadrži procenu rizika za sredstva u vlasništvu OPS ili kojima OPS upravlja, a koji obuhvata najvažnije scenarije fizičkih pretnji ili sajber pretnji uz adekvatnu oznaku poverljivosti.
U bezbednosnom planu razmatraju se mogući uticaji na povezane evropske prenosne sisteme i on sadrži organizacione i fizičke mere kojima se nastoje ublažiti identifikovani rizici.
OPS redovno preispituje bezbednosni plan kako bi njime obuhvatio promene u scenarijima pretnji i razvoja prenosnog sistema.
Obaveze OPS u pogledu graničnih radnih vrednosti napona
OPS je dužan da, u skladu sa članom 18. ove uredbe, obezbedi da u normalnom radu naponi u stacionarnom stanju u mestima priključenja na prenosni sistem ostanu unutar opsega navedenih u tabelama 1. i 2. Priloga 1. ove uredbe, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
OPS određuje nominalni napon za jediničnu vrednost (per unit - p.u.).
OPS je dužan da obezbedi da u normalnom radu i nakon što se dogodi ispad, naponi ostanu unutar širih opsega napona tokom ograničenih perioda, ako postoji dogovor o tim širim opsezima sa ODS i proizvođačima priključenim na prenosni sistem, u skladu sa članom 16. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, ili vlasnicima JSVN u skladu sa članom 18. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu na mrežu jednosmernih sistema visokog napona.
Obaveze ZKM u pogledu regulacije napona i upravljanja reaktivnom snagom
ZKM koji su proizvodni moduli priključeni na prenosni sistem, a koji ne podležu članu 16. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, ili koji su JSVN koji ne podležu članu 18. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu na mrežu jednosmernih sistema visokog napona, su dužni da obaveste OPS o svojim mogućnostima u odnosu na zahteve u pogledu napona iz člana 16. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, ili člana 18. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona, navodeći svoje mogućnosti u pogledu napona i vremena koje mogu izdržati bez ispada.
ZKM koji su postrojenja kupaca koja podležu zahtevima iz člana 3. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca, ne smeju se isključiti zbog poremećaja unutar opsega napona iz člana 27. ove uredbe i dužni su da obaveste OPS o svojim mogućnostima u odnosu na zahteve u pogledu napona određenim u članu 13. Tabela 2 Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca, navodeći svoje mogućnosti u pogledu napona i vremena koje mogu izdržati bez ispada.
Svaki ZKM koji je postrojenje kupca priključeno na prenosni sistem održava podešene vrednosti reaktivne snage, opseg faktora snage i podešene vrednosti napona za regulaciju napona unutar opsega dogovorenog sa OPS u skladu sa članom 27. ove uredbe.
Obaveze OPS u pogledu regulacije napona i upravljanja reaktivnom snagom
Ako je napon u mestu priključenja na prenosni sistem izvan opsega određenih u tabelama 1. i 2. Priloga 1. ove uredbe, OPS primenjuje korektivne mere za regulaciju napona i reaktivne snage u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 3) ove uredbe, radi ponovnog uspostavljanja napona u mestu priključenja unutar opsega iz Priloga 1. ove uredbe i roka iz člana 16. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica i člana 13. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca.
OPS u analizi sigurnosti uzima u obzir vrednosti napona na kojima se ZKM priključeni na prenosni sistem koji ne podležu zahtevima iz Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, ili Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca, mogu isključiti.
OPS obezbeđuje rezervu reaktivne snage odgovarajuće količine i odgovarajućeg odziva, radi održavanja napona u svojoj kontrolnoj oblasti i na interkonektivnim vodovima unutar opsega utvrđenih u Prilogu 1. ove uredbe.
OPS zajednički određuje sa svakim OPS sa kojim je povezan interkonektivnim vodovima naizmenične struje odgovarajući režim regulacije napona, kako bi obezbedili da se uvažavaju zajedničke granične vrednosti radnih veličina utvrđene u skladu sa članom 25. stav 4. ove uredbe.
OPS u saradnji sa ODS priključenim na prenosni sistem utvrđuje postavne vrednosti reaktivne snage, opsege faktora snage i postavne vrednosti napona za regulaciju napona u mestu priključenja objekta ODS na prenosni sistem u skladu sa članom 15. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca.
ODS priključen na prenosni sistem upotrebljava svoje resurse za reaktivnu snagu i ima pravo da daje naloge za regulaciju napona ZKM priključenim na distributivni sistem da bi se obezbedilo da se parametri iz stava 5. ovog člana održavaju na postavnim vrednostima.
OPS je ovlašćen da koristi sve raspoložive resurse za regulaciju reaktivne snage u svojoj kontrolnoj oblasti radi efikasnog upravljanja reaktivnom snagom i održavanja opsega napona utvrđenih u tabelama 1. i 2. Priloga 1. ove uredbe.
OPS upravlja, direktno ili indirektno, ukoliko je moguće, u koordinaciji sa ODS priključenim na prenosni sistem resursima za reaktivnu snagu u svojoj kontrolnoj oblasti, uključujući blokiranje automatske regulacije napona, odnosno reaktivne snage transformatora, smanjenje napona i isključenje potrošnje pri pojavi podnapona, radi održavanja graničnih vrednosti radnih veličina i sprečavanja sloma napona u prenosnom sistemu.
OPS određuje mere regulacije napona u koordinaciji sa ODS i ZKM priključenim na prenosni sistem, kao i sa susednim OPS.
OPS može da zahteva, u koordinaciji sa ODS, kada je to važno za regulaciju napona i upravljanje reaktivnom snagom u prenosnom sistemu, da ZKM priključen na distributivni sistem sledi naloge za regulaciju napona.
OPS određuje:
1) maksimalnu struju kratkog spoja pri kojoj su prekoračene nazivne vrednosti prekidača i druge opreme;
2) minimalnu struju kratkog spoja za ispravan rad zaštitne opreme.
Proračun struje kratkog spoja i povezane mere
OPS izvodi proračune struja kratkog spoja radi procene uticaja susednih OPS i distributivnih sistema priključenih na prenosni sistem, uključujući zatvorene distributivne sisteme, na nivoe struja kratkog spoja u prenosnom sistemu.
U slučaju da distributivni sistem priključen na prenosni sistem, uključujući zatvoreni distributivni sistem, utiču na nivoe struja kratkog spoja, oba sistema se uključuju u proračune struja kratkog spoja u prenosnom sistemu.
Pri proračunu struja kratkog spoja OPS:
1) primenjuje najtačnije i najkvalitetnije podatke na raspolaganju;
2) uzima u obzir međunarodne norme;
3) proračun maksimalne struje kratkog spoja zasniva na operativnim uslovima u kojima postoji najviši mogući nivo struje kratkog spoja, uključujući struju kratkog spoja iz drugih prenosnih i distributivnih sistema i uključujući zatvorene distributivne sisteme.
OPS primenjuje operativne ili druge mere za sprečavanje odstupanja od maksimalnih i minimalnih graničnih vrednosti struja kratkog spoja iz člana 30. ove uredbe u svim periodima i za svu zaštitnu opremu, a ako se dogodi takvo odstupanje, OPS aktivira korektivne mere ili primenjuje druge mere kako bi obezbedio ponovno uspostavljanje graničnih vrednosti iz člana 30. ove uredbe, a odstupanje od tih graničnih vrednosti dopušteno je samo tokom manipulacija za izmenu uklopnog stanja.
Granične vrednosti tokova snaga
OPS je dužan da održava tokove snaga unutar graničnih vrednosti radnih veličina određenih za sistem u normalnom radu i nakon što se dogodi ispad iz liste ispada iz člana 33. st. 1. i 2. ove uredbe.
U režimu N-1 i u normalnom radu OPS održava tokove snage u granicama dopuštenih kratkotrajnih prekoračenja iz člana 25. stav 1. tačka 3) ove uredbe i priprema korektivne mere koje treba da primeni i sprovede u periodu za dopuštena kratkotrajna preopterećenja.
OPS utvrđuje liste ispada sa unutrašnjim i spoljnim ispadima u svojoj zoni opservabilnosti, na osnovu procene ugrožava li bilo koji od tih ispada operativnu sigurnost u kontrolnoj oblasti OPS.
Liste ispada obuhvataju obične ispade i izuzetne ispade identifikovane primenom metodologije izrađene na osnovu člana 75. ove uredbe.
Kako bi sastavio listu ispada, OPS razvrstava pojedini ispad prema tome da li je obični, izuzetni ili višestruki nezavisni, uzimajući u obzir verovatnoću njegovog nastanka i sledeće principe:
1) OPS razvrstava ispade za svoju kontrolnu oblast;
2) ako operativni ili vremenski uslovi znatno povećaju verovatnoću izuzetnog ispada, OPS je dužan da taj izuzetni ispad uvrsti u svoju listu ispada;
3) kako bi se uzeli u obzir izuzetni ispadi sa značajnim uticajem na sopstveni prenosni sistem ili na susedne prenosne sisteme, OPS je dužan da uvrsti takve izuzetne ispade u svoju listu ispada.
ODS i svaki ZKM koji je elektrana i koji je priključen na prenosni sistem ili na deo distributivnog sistema kojim upravlja OPS, na zahtev OPS dostavlja sve informacije važne za analizu sigurnosti, uključujući podatke u realnom vremenu i prognozirane podatke, uz moguće agregiranje podataka u skladu sa članom 50. stav 2. ove uredbe.
OPS koordinira svoju analizu sigurnosti s obzirom na koherentne liste ispada najmanje sa OPS iz svoje zone opservabilnosti u skladu sa članom 75. ove uredbe.
OPS obaveštava OPS u svojoj zoni opservabinosti o spoljnim ispadima koje je uvrstio u liste ispada.
OPS obaveštava dovoljno unapred relevantne OPS u svojoj zoni opservabilnosti o svim planiranim topološkim promenama na svojim elementima prenosnog sistema koje su uključene kao spoljni ispadi u liste ispada tih OPS.
OPS obezbeđuje da su podaci u realnom vremenu dovoljno tačni da omogućuju konvergenciju proračuna tokova snaga koji se izvode u analizi sigurnosti.
OPS izrađuje analize sigurnosti u svojoj zoni opservabilnosti radi utvrđivanja ispada koji ugrožavaju ili mogu ugroziti operativnu sigurnost u njegovoj kontrolnoj oblasti i utvrđivanja korektivnih mera koje mogu da budu potrebne za otklanjanje ispada, uključujući ublažavanje uticaja izuzetnih ispada.
OPS obezbeđuje da moguća narušavanja graničnih vrednosti radnih veličina u njegovoj kontrolnoj oblasti, utvrđena analizom sigurnosti, ne ugrožavaju operativnu sigurnost njegovog prenosnog sistema ili sa njim povezanih prenosnih sistema.
OPS sprovodi analizu sigurnosti na osnovu operativnih podataka, prognoziranih i onih u realnom vremenu, iz svoje zone opservabilnosti, a polazište za analizu sigurnosti u režimu N je relevantna topologija prenosnog sistema koja obuhvata planirana isključenja u fazama planiranja rada.
OPS procenjuje rizike povezane sa ispadima nakon simulacije svakog ispada iz svoje liste ispada i nakon procene da li mogu da u N-1 režimu održe svoj prenosni sistem unutar graničnih vrednosti radnih veličina.
Ako OPS proceni da su rizici povezani sa ispadom tako veliki da možda neće uspeti da pripremi i aktivira korektivne mere na vreme kako bi sprečio neusaglašenost sa kriterijumom N-1 ili da postoji rizik da se poremećaj proširi na povezani prenosni sistem, OPS je dužan da pripremi i aktivira korektivne mere radi postizanja, u što kraćem vremenu, usaglašenosti sa kriterijumom N-1.
Ako poremećaj prouzrokuje režim N-1, OPS aktivira korektivne mere kako bi obezbedio da se što pre ponovo uspostavi normalni rad sistema i da taj N-1 režim postane novi režim N.
Kriterijum N-1 OPS ne primenjuje u sledećim situacijama:
1) tokom manipulacija za izmenu uklopnog stanja;
2) tokom vremena potrebnog za pripremu i aktivaciju korektivnih mera.
U slučaju da postoje samo lokalne posledice unutar kontrolne oblasti OPS, OPS ne mora da ispunjava N-1 kriterijum.
Opšti zahtevi u pogledu zaštite
OPS upravlja prenosnim sistemom uz pomoć zaštitne i rezervne zaštitne opreme, radi automatskog sprečavanja širenja poremećaja koji mogu da ugroze operativnu sigurnost njegovog prenosnog sistema i sa njim povezanih sistema.
Najmanje jednom u svakih pet godina OPS preispituje strategiju i koncepte zaštite, te ih prema potrebi ažurira, kako bi obezbedio ispravan rad zaštitne opreme i održavanje operativne sigurnosti.
Nakon prorade zaštite koja je imala uticaj izvan njegove kontrolne oblasti sa interkonektivnim vodovima, OPS procenjuje da li je zaštitna oprema delovala prema planu i prema potrebi preduzima korektivne mere.
OPS određuje podešene vrednosti zaštitne opreme svog prenosnog sistema kojima se obezbeđuje pouzdano, brzo i selektivno otklanjanje kvarova, uključujući rezervnu zaštitu za otklanjanje kvara u slučaju neispravnosti primarnog zaštitnog sistema.
Pre puštanja u rad zaštitne i rezervne zaštitne opreme ili nakon bilo kakvih izmena OPS je dužan da se dogovori sa susednim OPS o određivanju postavnih vrednosti zaštitne opreme za interkonektivne vodove, a pre promene podešavanja dužan je da postavke uskladi sa tim OPS.
Ako OPS primenjuje posebne planove zaštite, on je dužan da:
1) obezbedi da svaki posebni zaštitni plan deluje selektivno, pouzdano i delotvorno;
2) pri projektovanju posebnog zaštitnog plana ceni posledice njegovog neispravnog funkcionisanja za prenosni sistem, uzimajući u obzir uticaj na OPS na koje se plan odnosi;
3) proveri da je pouzdanost posebnog plana zaštita uporediva sa zaštitnim sistemima koji se upotrebljavaju za primarnu zaštitu elemenata prenosnog sistema;
4) upravlja prenosnim sistemom sa posebnim planom zaštita unutar graničnih vrednosti radnih veličina određenih u skladu sa članom 25. ove uredbe;
5) koordinira funkcije, principe aktivacije i podešene vrednosti posebnog plana zaštite sa susednim OPS, pogođenim ODS priključenim na prenosni sistem, uključujući zatvorene distributivne sisteme i pogođene ZKM priključene na prenosni sistem.
Praćenje i procenjivanje dinamičke stabilnosti
OPS prati dinamičku stabilnost prenosnog sistema kroz studije koje se ne sprovode u realnom vremenu u skladu sa stavom 6. ovog člana i razmenjuje relevantne podatke za praćenje dinamičke stabilnosti prenosnog sistema sa drugim OPS iz svoje sinhrone oblasti.
OPS sprovodi procenu dinamičke stabilnosti najmanje jednom godišnje radi utvrđivanja graničnih vrednosti stabilnosti i mogućih problema sa održavanjem stabilnosti u svom prenosnom sistemu i koordinira procene dinamičke stabilnosti koje obuhvataju celu sinhronu oblast ili njene delove sa drugim OPS iz te sinhrone oblasti.
Kada sprovodi koordinisane procene dinamičke stabilnosti, OPS u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti, određuje:
1) opseg koordinisane procene dinamičke stabilnosti najmanje s obzirom na zajednički model mreže;
2) skup podataka koji se razmenjuju radi sprovođenja koordinisane procene dinamičke stabilnosti;
3) listu zajednički dogovorenih scenarija u vezi sa koordinisanom procenom dinamičke stabilnosti;
4) listu zajednički dogovorenih ispada ili poremećaja čiji se uticaj procenjuje koordinisanom procenom dinamičke stabilnosti.
U slučaju problema sa stabilnošću zbog loše prigušenih oscilacija između oblasti kada one utiču na nekoliko OPS u jednoj sinhronoj oblasti, OPS učestvuje u koordiniranoj proceni dinamičke stabilnosti na nivou sinhrone oblasti što je pre moguće i daje podatke koji su potrebni za tu procenu. Procenu pokreću i vode predmetni OPS ili ENTSO-E.
Ako OPS utvrdi mogući uticaj na naponsku, ugaonu ili frekventnu stabilnost u odnosu na druge povezane prenosne sisteme, OPS sa pogođenim OPS koordinira metode koje se upotrebljavaju u proceni dinamičke stabilnosti, dostavljanjem potrebnih podataka i planiranjem zajedničkih korektivnih mera u cilju poboljšanja stabilnosti, uključujući postupke saradnje između OPS.
Pri odlučivanju o metodama za procenu dinamičke stabilnosti OPS primenjuje sledeća pravila:
1) ako se, s obzirom na liste ispada, granične vrednosti stacionarnog stanja postignu pre graničnih vrednosti stabilnosti, OPS zasniva procenu dinamičke stabilnosti samo na studijama stabilnosti koje se ne provode tokom realnog vremena, nego u fazi planiranja rada;
2) ako su u uslovima planiranog isključenja, s obzirom na liste ispada, granične vrednosti stacionarnog stanja i granične vrednosti stabilnosti blizu ili se granične vrednosti stabilnosti postignu pre graničnih vrednosti stacionarnog stanja, dok traju ti uslovi OPS sprovodi procenu dinamičke stabilnosti u fazi planiranja rada za dan unapred i planira korektivne mere koje će se prema potrebi upotrebljavati u radu u realnom vremenu;
3) ako je prenosni sistem u režimu N s obzirom na liste ispada i ako se granične vrednosti stabilnosti postignu pre graničnih vrednosti stacionarnog stanja, OPS sprovodi procenu dinamičke stabilnosti u svim fazama planiranja rada i ponovo procenjuje granične vrednosti stabilnosti što je pre moguće, nakon što se ustanovi znatna promena u režimu N.
Upravljanje dinamičkom stabilnošću
Ako se procenom dinamičke stabilnosti pokaže da su prekoračene granične vrednosti stabilnosti, OPS u čijoj se kontrolnoj oblasti prekoračenje dogodilo osmišljava, priprema i aktivira korektivne mere za održavanje stabilnosti prenosnog sistema, koje mogu uključivati ZKM.
OPS obezbeđuje da su vremena za otklanjanje kvarova koji mogu da prouzrokuju nestabilnost prenosnog sistema u širem području kraća od kritičnog vremena za otklanjanje kvara koje izračuna OPS u svojim procenama dinamičke stabilnosti sprovedenim u skladu sa članom 38. ove uredbe.
U vezi sa zahtevima u pogledu minimalne inercije koji su bitni za frekventnu stabilnost na nivou sinhrone oblasti:
1) OPS u saradnji sa OPS iz sinhrone oblasti sprovodi zajedničku studiju za sinhronu oblast radi utvrđivanja da li treba odrediti minimalnu zahtevanu inerciju, uzimajući u obzir troškove i prednosti, kao i moguće alternative, kao i redovno preispituju ove studije i ažuriraju ih svake dve godine, a OPS o ovim studijama izveštava Agenciju;
2) ako se na osnovu studija iz tačke 1) ovog stava pokaže potreba da se odredi minimalna zahtevana inercija, OPS zajedno sa drugim OPS iz predmetne sinhrone oblasti izrađuje metodologiju za određivanje minimalne i nužne inercije za održavanje operativne sigurnosti i sprečavanje narušavanja graničnih vrednosti stabilnosti, koja mora biti u skladu sa principima efikasnosti i proporcionalnosti, i biti izrađena u roku od šest meseci od završetka studije iz tačke 1) ovog stava i mora da se ažurira u roku od šest meseci nakon ažuriranja i objave studije;
3) OPS je dužan da primenjuje minimalnu inerciju u radu u realnom vremenu u svojoj kontrolnoj oblasti u skladu sa definisanom metodologijom i rezultatima dobijenim u skladu sa tačkom 2) ovog stava.
Organizacija, uloge, odgovornosti i kvalitet razmene podataka
Razmena i pružanje podataka i informacija na osnovu čl. 40-53. ove uredbe, u najvećoj mogućoj meri treba da odražava stvarno i prognozirano stanje prenosnog sistema.
OPS je dužan da pruži i koristi podatke i informacije visokog kvaliteta.
OPS prikuplja sledeće informacije o svojoj kontrolnoj oblasti i razmenjuje sa drugim OPS podatke u meri u kojoj je to neophodno za sprovođenje analize operativne sigurnosti u skladu sa članom 72. ove uredbe, i to o:
1) proizvodnji;
2) potrošnji;
3) planovima razmene;
4) sumi prekogranične razmene;
5) planiranim isključenjima i topologiji mreže;
6) prognozama.
OPS prikazuje informacije iz stava 3. ovog člana, kao injektiranja i povlačenja u pojedinom čvoru individualnog modela mreže OPS iz člana 64. ove uredbe.
OPS određuje opseg razmene podataka u koordinaciji sa ZKM i ODS na osnovu sledećih kategorija:
1) strukturni podaci u skladu sa članom 48. ove uredbe;
2) podaci o prognozama i planiranoj razmeni u skladu sa članom 49. ove uredbe;
3) podaci u realnom vremenu u skladu sa čl. 44, 47. i 50. ove uredbe;
4) odredbe u skladu sa čl. 51, 52. i 53. ove uredbe.
OPS je dužan da sa drugim OPS postigne zajednički dogovor o ključnim organizacionim zahtevima, ulogama i odgovornostima u vezi sa razmenom podataka.
OPS je dužan da se dogovori sa ODS i OZDS o delotvornim, efikasnim i proporcionalnim procesima za pružanje i vođenje međusobne razmene podataka, uključujući, ako je to potrebno za efikasan rad mreže, davanje podataka o distributivnom sistemu i ZKM.
ZKM priključeni na prenosni sistem mogu da pristupaju podacima o svojoj mrežnoj opremi u mestu priključenja.
OPS se dogovara sa ODS i OZDS priključenim na prenosni sistem o obimu dodatnih informacija koje međusobno razmenjuju, a koje se odnose na mrežnu opremu koja je puštena u rad.
ODS i OZDS sa mestom priključenja na prenosnom sistemu je ovlašćen da prima bitne strukturne i planske informacije, informacije u realnom vremenu od OPS.
Razmena strukturnih i prognoziranih podataka između OPS
OPS sa susednim OPS razmenjuje najmanje sledeće strukturne informacije u vezi sa zonom opservabilnosti koje se odnose na:
1) normalnu topologiju mreže i druge bitne podatke prema nivou napona;
2) tehničke podatke o prenosnim vodovima;
3) tehničke podatke o transformatorima koji povezuju ODS i ZKM koji su postrojenja krajnjih kupaca, te blok-transformatorima generatora ZKM koji su elektrane;
4) maksimalnu i minimalnu aktivnu i reaktivnu snagu ZKM koji su elektrane;
5) tehničke podatke o transformatorima sa pomeranjem faze;
6) tehničke podatke o JCBH;
7) tehničke podatke o prigušnicama, kondenzatorima i statičkim kompenzatorima reaktivne snage;
8) granične vrednosti radnih veličina koje definišu pojedini OPS u skladu sa članom 25. ove uredbe.
Radi koordinacije zaštite svojih prenosnih sistema, OPS sa susednim OPS razmenjuje podatke o postavnim vrednostima zaštite vodova, za koje su ispadi uvršteni u njihove liste ispada kao spoljni ispadi.
Radi koordinacije analize operativne sigurnosti i uspostavljanja zajedničkog modela mreže u skladu sa čl. 67-70. ove uredbe, OPS razmenjuje najmanje sa svim ostalim OPS iz iste sinhrone oblasti najmanje sledeće podatke:
1) topologiju prenosnih sistema naponskog nivoa 220 kV ili više unutar svoje kontrolne oblasti;
2) model ili ekvivalent prenosnog sistema napona ispod 220 kV koji ima znatan uticaj na prenosni sistem;
3) termičke granične vrednosti elemenata prenosnog sistema;
4) realnu i precizno prognoziranu agregiranu količinu injektiranja i povlačenja, po izvoru primarne energije, u svakom čvoru prenosnog sistema za različite periode.
Radi koordinacije procene dinamičke stabilnosti u skladu sa članom 38. st. 2. i 4. ove uredbe i njihovog sprovođenja, OPS razmenjuje sa drugim OPS iz iste sinhrone oblasti ili njenog relevantnog dela, sledeće podatke:
1) o ZKM koji su proizvodni moduli koji se između ostalog odnose na:
(1) električne parametre generatora naizmenične struje neophodne za procenu dinamičke stabilnosti, uključujući ukupnu inerciju,
(2) modele zaštite,
(3) generator i turbinu,
(4) opis blok-transformatora,
(5) minimalnu i maksimalnu reaktivnu snagu,
(6) modele regulatora napona i brzine obrtanja,
(7) modele turbine i sistema pobude za velike poremećaje;
2) o vrsti regulacije i rasponu regulacije napona regulacionih sklopki, uključujući opis postojećih regulacionih sklopki i podatke o vrsti regulacije i rasponu regulacije napona transformatora za podizanje napona i mrežnih transformatora;
3) o dinamičkim modelima sistema ili uređaja i odgovarajućoj regulaciji za velike poremećaje, koja je povezana sa ovim sistemom ili uređajem, kad je reč o JCBH i FACTS uređajima.
Razmena podataka u realnom vremenu između OPS
U skladu sa čl. 18. i 19. ove uredbe, OPS razmenjuje sa drugim OPS iz iste sinhrone oblasti podatke o stanju svog prenosnog sistema elektronskim alatom za razmenu podataka u realnom vremenu na panevropskom nivou koji obezbeđuje ENTSO-E, koji se odnose na:
1) frekvenciju;
2) FRCE;
3) izmerene razmene aktivne snage između kontrolnih oblasti;
4) agregiranu isporučenu proizvodnju;
5) stanje sistema u skladu sa članom 18. ove uredbe;
6) postavna vrednost regulatora frekvencije i snage razmene;
7) razmenu snage po virtuelnim interkonektivnim vodovima.
OPS razmenjuje sa drugim OPS u svojoj zoni opservabilnosti sledeće podatke o svom prenosnom sistemu služeći se razmenom podataka u realnom vremenu između sistema nadzora i prikupljanja podataka (SCADA) OPS i sistema za upravljanje energijom:
1) stvarnu topologiju elektroenergetskih objekata (u daljem tekstu: EEO);
2) aktivnu i reaktivnu snagu u poljima vodova, uključujući vodove prenosnog sistema, vodove distributivnog sistema i vodove kojima su priključeni ZKM;
3) aktivnu i reaktivnu snagu u transformatorskom polju, uključujući transformatore prenosnog sistema, transformatore distributivnog sistema i transformatore kojima su priključeni ZKM;
4) aktivnu i reaktivnu snagu u polju generatora;
5) regulacione pozicije transformatora, uključujući transformatore sa pomeranjem faze;
6) izmereni ili procenjeni napon na sabirnicama;
7) reaktivnu snagu u polju prigušnice i kondenzatora ili iz statičkog kompenzatora reaktivne snage;
8) ograničenja sposobnosti obezbeđenja aktivne i reaktivne snage s obzirom na zonu opservabilnosti.
OPS može da zahteva od svih OPS iz svoje zone opservabilnosti da dostavljaju u realnom vremenu snimke stanja procenjenih podataka iz kontrolne oblasti predmetnog OPS ako je to važno za operativnu sigurnost prenosnog sistema kojim upravlja.
Razmena podataka između OPS i ODS unutar kontrolne oblasti OPS
OPS određuje svoju zonu opservabilnosti, u delu distributivnog sistema i zatvorenog distributivnog sistem koji je priključen na prenosni sistem, koja je neophodna kako bi OPS tačno i efikasno odredio stanja sistema na osnovu metodologije izrađene u skladu sa članom 75. ove uredbe.
Ako OPS smatra da distributivni sistem koji nije priključen na prenosni sistem ima znatan uticaj u pogledu napona, tokova snaga ili drugih električnih parametara na prikaz ponašanja prenosnog sistema, takav distributivni sistem OPS definiše kao deo zone opservabilnosti u skladu sa članom 75. ove uredbe.
Strukturne informacije u vezi sa zonom opservabilnosti iz st. 1. i 2. ovog člana koje dostavlja OPS sadrže najmanje:
1) EEO po naponu;
2) vodove koji povezuju EEO iz tačke 1) ovog stava;
3) transformatore u EEO iz tačke 1) ovog stava;
4) ZKM;
5) prigušnice i kondenzatore priključene na EEO iz tačke 1) ovog stava.
ODS je dužan da dostavlja OPS ažurirane strukturne informacije u skladu sa stavom 3. ovog člana najmanje svakih šest meseci.
Za proizvodne module tipa A koji su priključeni na distributivni sistem, ODS priključen na prenosni sistem najmanje jednom godišnje dostavlja OPS, po izvorima primarne energije, ukupni agregirani proizvodni kapacitet, ako moduli podležu zahtevima iz Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica i najbolje moguće procene proizvodnog kapaciteta, ako ne podležu Uredbi o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, ili odstupaju od nje, kao i povezane informacije o ponašanju njihove frekvencije.
Razmena podataka između ODS i OPS u realnom vremenu
ODS je dužan da dostavi OPS u realnom vremenu informacije o zoni opservabilnosti OPS, u skladu sa članom 43. st. 1. i 2. ove uredbe, i to:
1) stvarnu topologiju EEO;
2) aktivnu i reaktivnu snagu u dalekovodnom i kablovskom polju;
3) aktivnu i reaktivnu snagu u transformatorskom polju;
4) injektiranje aktivne i reaktivne snage u polju generatora;
5) položaje regulacione preklopke transformatora priključenih na prenosni sistem;
6) napone sabirnica;
7) reaktivnu snagu u polju prigušnice i kondenzatora;
8) najbolje dostupne podatke o agregiranoj proizvodnji po izvoru primarne energije na području ODS;
9) najbolje dostupne podatke o agregiranoj potrošnji na području ODS.
OPS, pored informacija iz stava 1. ovog člana može propisati dostavljanje i drugih informacija.
Razmena podataka između OPS, vlasnika interkonektivnih vodova ili drugih vodova i proizvodnih modula priključenih na prenosni sistem
ZKM koji je proizvođač sa proizvodnim modulom tipa D priključenim na prenosni sistem dostavlja OPS najmanje sledeće podatke:
1) opšte, o proizvodnom modulu, uključujući instalisanu snagu i izvor primarne energije;
2) o turbini i generatoru uključujući vremena hladnog i toplog starta;
3) za proračun struja kratkog spoja;
4) o blok-transformatoru;
5) o FCR proizvodnih modula koji nude ili pružaju tu uslugu u skladu sa članom 150. ove uredbe;
6) o FRR proizvodnih modula koji nude ili pružaju tu uslugu u skladu sa članom 154. ove uredbe;
7) o RR proizvodnih modula koji nude ili pružaju tu uslugu u skladu sa članom 157. ove uredbe;
8) neophodne za ponovno uspostavljanje prenosnog sistema;
9) podatke i modele potrebne za izvođenje dinamičke simulacije;
10) o zaštiti;
11) potrebne za određivanje troškova korektivnih mera u skladu sa članom 77. stav 1. tačka 2) ove uredbe, podatke o cenama koje OPS treba da plati ako se koristi tržišnim mehanizmima u skladu sa članom 4. stav 2. tačka 4) ove uredbe;
12) o sposobnosti regulacije napona i reaktivne snage.
ZKM koji je proizvođač sa proizvodnim modulom tipa B ili C priključenim na prenosni sistem dostavlja OPS najmanje sledeće podatke:
1) opšte, o proizvodnom modulu, uključujući instalisanu snagu i izvor primarne energije;
2) za proračun struja kratkog spoja;
3) o FCR u skladu sa definicijom i zahtevima iz člana 170. ove uredbe za proizvodne module koji nude ili pružaju tu uslugu;
4) o FRR za proizvodne module koji nude ili pružaju tu uslugu;
5) o RR za proizvodne module koji nude ili pružaju tu uslugu;
6) o zaštiti;
7) o sposobnosti regulacije reaktivne snage;
8) potrebne za određivanje troškova korektivnih mera u skladu sa članom 77. stav 1. tačka 2) ove uredbe, podatke o cenama koje OPS treba da plati ako se koristi tržišnim mehanizmima u skladu sa članom 4. stav 2. tačka 4) ove uredbe;
9) potrebne za procenu dinamičke stabilnosti u skladu sa članom 38. ove uredbe.
OPS može da zahteva od proizvođača sa proizvodnim modulom priključenim na prenosni sistem da dostavi dodatne podatke ako je to potrebno za analizu operativne sigurnosti u skladu sa čl. 72-80. ove uredbe.
Vlasnik sistema JCBH ili vlasnik interkonektivnog voda dostavlja OPS podatke o sistemu JCBH ili interkonektivnom vodu, i to:
1) osnovne podatke o vodu odnosno priključnom postrojenju;
2) podatke o transformatorima;
3) podatke o filterima i filterskim grupama;
4) podatke o kompenzaciji reaktivne snage;
5) podatke o sposobnosti regulacije aktivne snage;
6) podatke o sposobnosti regulacije reaktivne snage i napona;
7) podatke o određivanju prioriteta načina rada reaktivne ili aktivne snage ako postoje;
8) podatke o sposobnosti frekventnog odziva;
9) podatke o dinamičkim modelima za dinamičke simulacije;
10) podatke o zaštiti;
11) podatke o sposobnosti prolaska kroz kvar.
Vlasnik interkonektivnog voda naizmenične struje dostavlja OPS najmanje sledeće podatke:
1) osnovne podatke o vodu odnosno priključnom postrojenju;
2) električne parametre;
3) povezane zaštite.
ZKM koji je proizvođač sa proizvodnim modulom tipa B, C ili D priključenim na prenosni sistem dostavlja OPS podatke koji se odnose na:
1) količinu i raspoloživost izlazne aktivne snage i rezervu aktivne snage za dan unapred i unutar dana;
2) svaku planiranu neraspoloživost ili ograničenje aktivne snage, bez ikakvog odlaganja;
3) svako predviđeno ograničenje sposobnosti proizvodnje reaktivne snage.
Vlasnik JCBH dostavlja OPS najmanje sledeće podatke:
1) plan aktivne snage i njenu raspoloživost za dan unapred i unutar dana;
2) bez odlaganja, svaku planiranu neraspoloživost ili planirano ograničenje aktivne snage;
3) svako predviđeno ograničenje sposobnosti regulacije reaktivne snage ili napona.
Vlasnik interkonektivnog voda naizmenične struje ili voda dostavlja OPS podatke o planiranoj neraspoloživosti ili planiranom ograničenju aktivne snage.
Razmena podataka u realnom vremenu
ZKM koji je proizvođač sa proizvodnim modulom tipa B, C ili D dužan je da dostavi OPS u realnom vremenu najmanje sledeće podatke koji se odnose na:
1) status prekidača u mestu priključenja ili drugom mestu interakcije dogovorenom sa OPS;
2) aktivnu i reaktivnu snagu u mestu priključenja ili drugom mestu interakcije dogovorenom sa OPS;
3) neto aktivnu i reaktivnu snagu, ako je reč o elektrani sa potrošnjom koja nije sopstvena potrošnja elektrane.
Vlasnik JCBH ili interkonektivnog voda naizmenične struje dostavlja OPS u realnom vremenu najmanje sledeće podatke za mesto priključenja JCBH ili interkonektivnog voda u naizmeničnoj struji:
1) status prekidača;
2) radno stanje;
3) aktivnu i reaktivnu snagu.
OPS, pored podataka iz st. 1. i 3. ovog člana može propisati dostavljanje i drugih podataka.
Razmena podataka između OPS, ODS i proizvodnih modula priključenih na distributivni sistem
Proizvođač sa proizvodnim modulom koji je ZKM u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe i ZKM koji učestvuje u agregiranju u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 5) ove uredbe i koji je priključen na distributivni sistem, dužan je da dostavi OPS i ODS na čiji sistem je priključen najmanje sledeće podatke:
1) opšte, o proizvodnom modulu, uključujući instalisanu snagu i izvor primarne energije ili vrstu goriva;
2) o FCR u skladu sa definicijom i zahtevima iz člana 170. ove uredbe za elektrane koje nude ili pružaju tu uslugu;
3) o FRR za elektrane koje nude ili pružaju uslugu FRR;
4) o RR za proizvodne module koji nude ili pružaju uslugu RR;
5) o zaštiti;
6) o sposobnosti regulacije reaktivne snage;
7) o mogućnosti daljinske komande prekidačem;
8) potrebne za dinamičku simulaciju u skladu sa Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica;
9) nivoe napona i lokaciju svakog proizvodnog modula.
OPS, pored podataka iz stava 1. ovog člana može propisati dostavljanje i drugih podataka.
Proizvođač sa proizvodnim modulom koji je ZKM u skladu sa članom 2. stav 1. tač. 1) i 5) ove uredbe obaveštava OPS i ODS na čiji sistem je priključen u dogovorenom roku, ali ne kasnije od prvog puštanja u rad, ili bilo kakvih promena postojećeg postrojenja, tj. o svakoj promeni obima i sadržaja podataka iz stava 1. ovog člana.
Proizvođač sa proizvodnim modulom koji je ZKM u skladu sa članom 2. stav 1. tač. 1) i 5) ove uredbe i priključen je na distributivni sistem, dužan je da dostavi OPS i ODS na čiji sistem je priključen najmanje sledeće podatke:
1) planiranu neraspoloživost, planirano ograničenje aktivne snage i predviđenu planiranu izlaznu aktivnu snagu u mestu priključenja;
2) svako predviđeno ograničenje sposobnosti proizvodnje reaktivne snage.
OPS, pored podataka iz stava 1. ovog člana može propisati dostavljanje i drugih podataka.
Razmena podataka u realnom vremenu
Proizvođač sa proizvodnim modulom koji je ZKM u skladu sa članom 2. stav 1. tač. 1) i 5) ove uredbe i priključen je na distributivni sistem, dostavlja u realnom vremenu OPS i ODS na čiji sistem priključen najmanje sledeće podatke:
1) status rasklopnih uređaja i prekidača u mestu priključenja;
2) tokove aktivne i reaktivne snage, jačinu struje i napon u tački priključenja;
OPS u koordinaciji sa ODS, određuje koji ZKM se mogu izuzeti od dostavljanja podataka iz stava 1. ovog člana direktno OPS. U takvim slučajevima OPS i ODS se dogovaraju o agregiranim podacima u realnom vremenu koji se odnose na te ZKM, a koje je potrebno dostaviti OPS.
Razmena podataka o ZKM između OPS i ODS
ODS je dužan da dostavi svom OPS podatke iz čl. 48-50. ove uredbe u skladu sa dinamikom i detaljnošću koju zahteva OPS, osim ako je OPS drugačije propisao.
OPS je dužan da stavi na raspolaganje ODS na čiji distributivni sistem su priključeni ZKM podatke iz čl. 48-50. ove uredbe, u skladu sa zahtevom ODS.
OPS može da zahteva dodatne podatke od proizvođača sa proizvodnim modulom koji je ZKM priključen na distributivni sistem u skladu sa članom 2. stav 1. tač. 1) i 5) ove uredbe, ako je to potrebno za analizu operativne sigurnosti i validaciju mrežnog modela.
Razmena podataka između OPS i postrojenja kupaca priključenih na prenosni sistem
Vlasnik postrojenja kupca koji je priključen na prenosni sistem dužan je da dostavi OPS sledeće strukturne podatke:
1) električne podatke o transformatorima priključenim na prenosni sistem;
2) karakteristike opterećenja postrojenja kupca;
3) karakteristike regulacije reaktivne snage.
Vlasnik postrojenja kupca koji je priključen na prenosni sistem dužan je da dostavi OPS sledeće podatke:
1) planiranu potrošnju aktivne snage i predviđenu potrošnju reaktivne snage za dan unapred i unutar dana, uključujući sve promene tih planova ili prognoza;
2) svako predviđeno ograničenje sposobnosti proizvodnje reaktivne snage;
3) u slučaju učestvovanja u upravljanju potrošnjom, plan strukturne minimalne i maksimalne snage opsega kojim se upravlja.
Vlasnik postrojenja kupca koji je priključen na prenosni sistem dužan je da dostavi OPS u realnom vremenu sledeće podatke:
1) tokove aktivne i reaktivne snage u mestu priključenja;
2) minimalnu i maksimalnu snagu opsega kojim se upravlja.
OPS, pored podataka iz st. 1 - 3. ovog člana može propisati dostavljanje i drugih podataka.
Vlasnik postrojenja kupca koje je direktno priključeno na prenosni sistem dužan je da opiše svom OPS svoje ponašanje u opsezima napona iz člana 27. ove uredbe.
Razmena podataka između OPS i postrojenja kupaca priključenih na distributivni sistem ili trećih strana koje učestvuju u upravljanju potrošnjom
ZKM koji je postrojenje kupca, priključen na distributivni sistem i učestvuje u upravljanju potrošnjom, ali ne preko treće strane, dužan je da dostavi OPS i ODS sledeće planske podatke i podatke u realnom vremenu:
1) strukturnu minimalnu i maksimalnu aktivnu snagu raspoloživu za upravljanje potrošnjom i najduže i najkraće trajanje svake moguće upotrebe te snage za upravljanje potrošnjom;
2) planiranu vremenski neograničenu aktivnu snagu raspoloživu za upravljanje potrošnjom i svako planirano upravljanje potrošnjom;
3) aktivnu i reaktivnu snagu u mestu priključenja u realnom vremenu; i
4) potvrdu da se procene stvarnih vrednosti upravljanja potrošnjom primenjuju.
ZKM koji je treća strana koja učestvuje u upravljanju potrošnjom, u skladu sa članom 27. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca, dužan je da dostavlja u ime svih njegovih postrojenja kupaca priključenih na distributivni sistem sledeće podatke OPS ili ODS dan unapred i blisko realnom vremenu:
1) strukturnu minimalnu i maksimalnu aktivnu snagu raspoloživu za upravljanje potrošnjom i najduže i najkraće trajanje svake moguće aktivacije upravljanja potrošnjom u određenom geografskom području koje definišu OPS i ODS;
2) planiranu vremenski neograničenu aktivnu snagu raspoloživu za upravljanje potrošnjom i svaki planirani nivo upravljanja potrošnjom u određenom geografskom području koje definiše OPS i ODS;
3) aktivnu i reaktivnu snagu u realnom vremenu;
4) potvrdu da se procene stvarnih vrednosti upravljanja potrošnjom primenjuju.
OPS, pored podataka iz st. 1. i 2. ovog člana može propisati dostavljanje i drugih podataka.
ZKM obaveštava OPS ili ODS na čiji sistem je priključen o svakoj planiranoj promeni svojih tehničkih mogućnosti koja može uticati na njegovu usaglašenost sa zahtevima iz ove uredbe pre nego što je primeni.
ZKM u što kraćem roku obaveštava OPS ili ODS na čiji sistem je priključen o svakom poremećaju, koji se dogodi u njegovom EEO, koji može uticati na njegovu usaglašenost sa zahtevima iz ove uredbe,
ZKM obaveštava OPS ili ODS na čiji sistem je priključen o planiranim ispitivanjima i postupcima za proveru usaglašenosti svog EEO sa zahtevima iz ove uredbe blagovremeno i pre njihovog pokretanja, a OPS ili ODS unapred i blagovremeno odobrava planirana ispitivanja i postupke i to odobrenje ne sme neopravdano uskratiti, dok u slučaju kada ZKM ima mesto priključenja na distributivnom sistemu i interakciju, u skladu sa stavom 2. ovog člana, samo sa ODS, OPS je ovlašćen da zahteva od tog ODS rezultate svih ispitivanja usaglašenosti koji su bitni za operativnu sigurnost prenosnog sistema.
Na zahtev OPS ili ODS, a u skladu sa članom 35. stav 2. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica i članom 35. stav 2. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca, ZKM je dužan da sprovede ispitivanja i simulacije usaglašenosti u skladu sa tim mrežnim pravilima u bilo kom trenutku tokom radnog veka njihovog EEO, a posebno nakon bilo kakvog kvara, izmene ili zamene opreme koje mogu uticati na usaglašenost EEO sa zahtevima iz ove uredbe u pogledu sposobnosti EEO da postiže deklarisane vrednosti, vremenske zahteve koji se odnose na te vrednosti i raspoloživost ili ugovorenu isporuku pomoćnih usluga.
Treće strane koje pružaju upravljanje potrošnjom direktno OPS, pružaoci redispečinga proizvodnih modula ili postrojenja kupaca koji učestvuju u agregiranju, kao i drugi pružaoci rezervi aktivne snage, obezbeđuju da su EEO u njihovom portfoliju usaglašeni sa zahtevima iz ove uredbe.
Zadaci OPS u pogledu rada sistema
OPS je odgovoran za operativnu sigurnost u svojoj kontrolnoj oblasti, a posebno je dužan da:
1) razvija i primenjuje alate za operativni rad prenosne mreže koji su relevantni za njegovu kontrolnu oblast i koji se odnose na rad u realnom vremenu i na planiranje rada;
2) razvija i uvodi alate i rešenja za sprečavanje i otklanjanje poremećaja;
3) koristi usluge trećih strana, angažovanih u postupcima nabavke redispečinga ili kontratrgovine, upravljanja zagušenjem, proizvodnih rezervi i drugih pomoćnih usluga, kada je to primenjivo;
4) uvažava klasifikacionu skalu incidenata koju je doneo ENTSO-E i dostavlja ENTSO-E informacije potrebne za izradu te skale;
5) prati na godišnjem nivou adekvatnost alata za rad prenosne mreže nastalih na osnovu tač. 1) i 2) ovog stava koji su neophodni za održavanje operativne sigurnosti i utvrđuje odgovarajuća poboljšanja tih alata za operativni rad prenosne mreže uzimajući u obzir godišnje izveštaje koje izrađuje ENTSO-E na osnovu klasifikacione skale incidenata u skladu sa članom 15. ove uredbe, a nakon toga, OPS uvodi svako utvrđeno poboljšanje.
OPS i ODS ili ZKM priključen na prenosni sistem može da sprovodi funkcionalna ispitivanja elemenata svog prenosnog sistema u ograničenom vremenskom intervalu, odnosno svojih elektroenergetskih objekata u simuliranim radnim uslovima, a pre početka ispitivanja dužni su da blagovremeno pošalju obaveštenje i na najmanju meru svedu uticaj ispitivanja na rad sistema u realnom vremenu, kako bi ovim funkcionalnim ispitivanjem obezbedili:
1) dokaz o usaglašenosti sa svim odgovarajućim tehničkim i organizacionim operativnim odredbama ove uredbe za novi element prenosnog sistema pri prvom puštanju u rad;
2) dokaz o usaglašenosti sa svim odgovarajućim tehničkim i organizacionim operativnim odredbama ove uredbe za novi EEO ZKM ili ODS pri prvom puštanju u rad;
3) dokaz o usaglašenosti sa svim odgovarajućim tehničkim i organizacionim operativnim odredbama ove uredbe posle bilo kakve promene elementa prenosnog sistema ili EEO ZKM ili ODS koja je važna za rad sistema;
4) procenu mogućih loših uticaja kvara, kratkog spoja ili drugog neplaniranog i neočekivanog incidenta u radu sistema, na elementu prenosnog sistema ili u EEO ZKM ili ODS.
OPS, ODS ili ZKM koriste rezultate funkcionalnog ispitivanja iz stava 1. ovog člana, i to:
1) OPS radi:
(1) obezbeđivanja ispravnog rada elemenata prenosnog sistema,
(2) obezbeđivanja pružanja pomoćnih usluga,
2) ODS i ZKM radi obezbeđivanja ispravnog rada distributivnih sistema i EEO ZKM;
3) OPS, ODS i ZKM:
(1) radi održavanja postojećih i razvoja novih operativnih praksi,
(2) za prikupljanje informacija o radu elemenata prenosnog sistema i EEO ZKM i ODS u svim uslovima i u skladu sa odredbama ove uredbe koje se odnose na:
- kontrolisanu primenu promena frekvencije ili napona radi prikupljanja informacija o ponašanju prenosnog sistema i elemenata,
- ispitivanja operativnih praksi u poremećenom radu i stanju ponovnog uspostavljanja sistema.
OPS je dužan da obezbedi da funkcionalno ispitivanje ne ugrozi operativnu sigurnost prenosnog sistema, uzimajući u obzir da se svako funkcionalno ispitivanje može odložiti ili prekinuti zbog neplaniranih uslova u sistemu ili radi bezbednosti zaposlenih, fizičkih lica, ispitivanog EEO ili uređaja, te elemenata prenosnog sistema ili EEO ODS ili ZKM.
U slučaju pogoršanja stanja prenosnog sistema dok se sprovodi funkcionalno ispitivanje, OPS je ovlašćen da prekine funkcionalno ispitivanje, a ako sprovođenje tog ispitivanja utiče na drugi OPS, i stanje njegovog sistema se pogorša, OPS, ODS ili ZKM koji sprovodi ispitivanje dužan je da odmah prekine to funkcionalno ispitivanje, posle dobijanja obaveštenja od strane OPS.
OPS obezbeđuje da se rezultati relevantnih funkcionalnih ispitivanja zajedno sa svim povezanim analizama:
1) uvrste u osposobljavanje i sertifikaciju zaposlenih nadležnih za rad u realnom vremenu;
2) upotrebljavaju kao podaci za razvojno-istraživački proces ENTSO-E;
3) upotrebljavaju za unapređenje operativnih praksi, uključujući i onih u poremećenom radu i stanju ponovnog uspostavljanja sistema.
Sprovođenje funkcionalnih ispitivanja i analiza
OPS ili ODS na koji je priključen ZKM zadržava pravo na ispitivanje usaglašenosti ZKM sa zahtevima ove uredbe, ZKM očekivanim ulaznim ili izlaznim veličinama i ZKM ugovorenim pružanjem pomoćnih usluga u bilo kom trenutku tokom radnog veka EEO.
OPS ili ODS su dužni da dostave obaveštenje ZKM o postupku za ta funkcionalna ispitivanja pre pokretanja funkcionalnog ispitivanja.
OPS ili ODS na koji je priključen ZKM objavljuje listu informacija i dokumenata koje ZKM treba da dostavi, kao i zahteve koje treba da ispuni za funkcionalno ispitivanje usaglašenosti.
Lista iz stava 3. ovog člana obuhvata sledeće informacije:
1) svu dokumentaciju i sertifikate opreme koje dostavlja ZKM;
2) tehničke podatke o EEO ZKM koji su važni za rad sistema;
3) zahteve koji se odnose na modele za procenu dinamičke stabilnosti;
4) studije ZKM kojima se dokazuje očekivani ishod procene dinamičke stabilnosti, ako je primenjivo.
OPS odnosno ODS objavljuje raspodelu odgovornosti ZKM, ODS i OPS za funkcionalno ispitivanje usaglašenosti, ako je primenjivo.
OPS je dužan da izradi i donese:
1) program početne obuke za sertifikaciju i program za kontinuiranu obuku svojih zaposlenih zaduženih za rad prenosnog sistema u realnom vremenu;
2) program obuke svojih zaposlenih zaduženih za planiranje rada, čime doprinosi razvoju i donošenju programa obuke za zaposlene merodavnih regionalnih koordinacionih centara;
3) program obuke svojih zaposlenih zaduženih za balansiranje.
Programi obuke iz stava 1. ovog člana obuhvataju poznavanje elemenata i rada prenosnog sistema, primenu operativnih sistema i procesa, aktivnosti između OPS, mehanizme u tržišnoj praksi, prepoznavanje izuzetnih situacija u radu sistema i reagovanje na njih, kao i aktivnosti i alate za planiranje rada.
Zaposleni kod OPS zaduženi za rad prenosnog sistema u realnom vremenu u okviru svoje početne obuke moraju proći obuku u vezi sa problemima koji se odnose na interoperabilnost između prenosnih sistema primenjujući iskustava iz rada i povratne informacije posle zajedničke obuke sprovedene sa susednim OPS u skladu sa članom 63. ove uredbe, a koja obuka obuhvata pripremu i aktivaciju koordiniranih korektivnih mera koje se zahtevaju u svim stanjima sistema.
OPS je dužan da u svoj program obuke zaposlenih, koji su zaduženi za rad prenosnog sistema u realnom vremenu, uključi učestalost obuka i sledeće delove:
1) opis elemenata prenosnog sistema;
2) rad prenosnog sistema u svim stanjima sistema, uključujući ponovno uspostavljanje;
3) primenu operativnih sistema i procesa;
4) koordinaciju aktivnosti između OPS i mehanizme u tržišnoj praksi;
5) prepoznavanje i reagovanje na kritične operativne situacije;
6) važna područja elektroenergetike;
7) važne aspekte unutrašnjeg tržišta električne energije;
8) važne aspekte mrežnih pravila ili smernica donetih u skladu sa zakonom;
9) bezbednost i zaštitu osoba i opreme u radu prenosnog sistema;
10) saradnju i koordinaciju OPS tokom rada u realnom vremenu i planiranju rada na nivou nacionalnih dispečerskih centara, pri čemu je ta obuka na engleskom jeziku ako nije drugačije određeno;
11) zajedničku obuku sa ODS i ZKM priključenim na prenosni sistem, prema potrebi;
12) lične veštine sa posebnim fokusom na upravljanje stresom, postupanje u kritičnim situacijama, odgovornost i motivacione veštine;
13) prakse i alate za planiranje rada, uključujući one koje se upotrebljavaju u operativnom planiranju sa nadležnim regionalnim koordinacionim centrom.
Program za obuku zaposlenih koji su zaduženi za planiranje rada obuhvata najmanje aspekte iz stava 4. tač. 3), 6), 7), 8), 10) i 13) ovog člana.
Program za obuku zaposlenih koji su zaduženi za balansiranje obuhvata najmanje aspekte iz stava 4. tač. 3), 7) i 8) ovog člana.
OPS je dužan da vodi evidenciju o programima obuke zaposlenih tokom njihovog radnog odnosa, a na zahtev Agencije da dostavi pojedinosti o svojim programima obuke i njihovom obimu.
OPS je dužan da preispita svoje programe obuke najmanje jednom godišnje ili posle značajnih promena u sistemu, kao i da ažurira programe za obuku kako bi odražavali radne okolnosti, tržišna pravila, mrežnu konfiguraciju i karakteristike sistema uz poseban osvrt na nove tehnologije, promenu strukture proizvodnje i potrošnje, razvoj tržišta.
Programi obuke zaposlenih koji su zaduženi za rad u realnom vremenu OPS obuhvataju:
1) obuku na radnom mestu koja se sprovodi pod nadzorom iskusnog zaposlenog zaduženog za rad u realnom vremenu; i
2) posrednu obuku koja se sprovodi u okolini kojom se simulira stvarni dispečerski centar sa pojedinostima mrežnog modela koji odgovara zadacima za koje se sprovodi obuka.
OPS je dužan da sprovede obuku zaposlenih zaduženih za rad u realnom vremenu na osnovu sveobuhvatnog modela svoje mreže izrađenog prema bazi podataka u kojoj su i podaci iz drugih mreža iz, najmanje, zone opservabilnosti i dovoljno detaljni za prepoznavanje operativnih problema između OPS.
Scenariji za obuku se zasnivaju na stvarnim i simuliranim uslovima u sistemu, a prema potrebi, simulira se i uloga drugih OPS, ODS i ZKM, osim ako mogu biti direktno zastupljeni na zajedničkim obukama.
OPS koordinira posrednu obuku zaposlenih koji su zaduženi za rad u realnom vremenu sa ODS i ZKM priključenim na prenosni sistem u pogledu uticaja svojih EEO objekata na rad prenosnog sistema u realnom vremenu na sveobuhvatan i proporcionalan način, koji odražava aktuelnu topologiju mreže i karakteristike sekundarne opreme, a prema potrebi, OPS u saradnji sa drugim OPS, ODS i ZKM priključenim na prenosni sistem zajednički sprovode simulacije ili radionice za posrednu obuku.
Koordinator obuke je odgovoran za izradu, praćenje i ažuriranje programa za osposobljavanje, kao i za određivanje:
1) kvalifikacija i postupka selekcije zaposlenih OPS za obuku;
2) obuke za sertifikaciju zaposlenih operatora sistema koji su zaduženi za rad u realnom vremenu;
3) procesa, uključujući odgovarajuću dokumentaciju, za početne i kontinuirane programe obuke;
4) postupaka za sertifikaciju zaposlenih operatora sistema koji su zaduženi za rad u realnom vremenu;
5) postupaka za produženje perioda obuke i perioda sertifikacije zaposlenih kod operatora sistema koji su zaduženi za rad u realnom vremenu.
OPS je dužan da odredi veštine i kompetentnost instruktora na radnom mestu, koji je dužan da stekne odgovarajuće radno iskustvo nakon sertifikacije.
OPS je dužan da vodi registar svojih zaposlenih koji su zaduženi za rad u realnom vremenu koji obavljaju funkcije instruktora na radnom mestu i preispituje njihovu sposobnost praktične obuke kada odlučuje o produženju njihovih sertifikata.
Sertifikacija zaposlenih operatora sistema koji su zaduženi za rad u realnom vremenu
Pojedinac može da stupi u radni odnos kod operatora sistema radi obavljanja poslova u realnom vremenu ako ga imenovani predstavnik njegovog OPS osposobi i sertifikuje za te dužnosti u vremenu određenom u programu obuke.
Zaposleni u operatoru sistema koji je zadužen za rad u realnom vremenu ne može da radi u dispečerskom centru bez nadzora ukoliko nije sertifikovan.
OPS je dužan da odredi i uvede postupak, kao i nivo kompetencije, za sertifikaciju zaposlenih koji su zaduženi za rad u realnom vremenu.
Zaposleni kod OPS koji su zaduženi za rad u realnom vremenu mogu se sertifikovati posle sprovedenog ocenjivanja koje se sastoji od usmenog, odnosno pismenog ispita, odnosno praktičnog ocenjivanja, sa unapred određenim kriterijumima uspeha.
OPS je dužan da:
1) čuva kopije izdatih sertifikata i dokumentaciju o sprovedenom ocenjivanju koju je na zahtev Agencije dužan da dostavi;
2) evidentira rokove važenja sertifikata izdatih zaposlenima koji su zaduženi za rad u realnom vremenu;
3) određuje najduže trajanje važenja sertifikata, koje ne sme biti duže od pet godina.
Rok važenja sertifikata iz stava 5. tačka 3) ovog člana može se produžiti na osnovu kriterijuma koje odredi OPS, pri čemu se uzima u obzir učestvovanje zaposlenih koji su zaduženi za rad u realnom vremenu u program kontinuirane obuke uz stečenu praksu.
Zajednički jezik za komunikaciju zaposlenih OPS koji su zaduženi za rad u realnom vremenu
Zajednički jezik za komunikaciju zaposlenih OPS i zaposlenih susednih OPS, osim ukoliko nije drugačije dogovoreno, je engleski jezik.
OPS je dužan da osposobi odgovarajuće zaposlene kako bi stekli dovoljno znanja za komunikaciju na jeziku dogovorenim sa susednim OPS.
OPS je dužan da organizuje sa susednim OPS redovno zajedničko osposobljavanje radi boljeg upoznavanja sa karakteristikama susednih prenosnih sistema i poboljšanja komunikacije i koordinacije sa zaposlenima susednih OPS koji su zaduženi za rad u realnom vremenu, koja obuhvata podrobno poznavanje koordinisanih mera nužnih u pojedinim stanjima sistema.
OPS određuje, u saradnji sa najmanje jednim susednim OPS, potrebu za zajedničkim susretima za obuku, njihovu učestalost, obavezni sadržaj i obim tih susreta, uzimajući u obzir nivo uzajamnog uticaja i potrebne saradnje, a obuka može da se sastoji od zajedničkih radionica i simulacija ili drugih obuka.
Najmanje jednom godišnje OPS učestvuje zajedno sa drugim OPS u radionicama za obuke na temu koordinisanog upravljanja radom prenosnog sistema u realnom vremenu, a periodičnost tih susreta se određuje u zavisnosti od uzajamnog uticaja prenosnih sistema i vrste interkonekcije (u neizmeničnoj ili jednosmernoj vezi).
OPS razmenjuje iskustva iz rada u realnom vremenu, uključujući posete i razmenu iskustava zaposlenih OPS koji su zaduženi za rad u realnom vremenu sa susednim OPS, sa bilo kojim OPS sa kojim postoji ili je postojala operativna interakcija, kao i sa nadležnim regionalnim koordinacionim centrima.
Opšte odredbe o pojedinačnim i zajedničkim modelima mreže
OPS je dužan da izradi pojedinačne modele mreže, kako bi sproveo analizu operativne sigurnosti u skladu sa čl. 72-80. ove uredbe, a u skladu sa metodologijama uspostavljenim primenom smernica za raspodelu kapaciteta i upravljanje zagušenjima i smernicama za dugoročnu raspodelu kapaciteta, primenjujući format razmene podataka koji je sastavni deo ENTSO-E platforme za razmenu podataka za planiranje rada.
Pojedinačni model mreže iz stava 1. ovog člana se izrađuje za sledeće periode:
1) godinu unapred u skladu sa čl. 66, 67. i 68. ove uredbe;
2) sedam dana unapred u skladu sa članom 69. ove uredbe, ako je primenjivo;
3) dan unapred u skladu sa članom 70. ove uredbe;
4) unutar dana u skladu sa članom 70. ove uredbe.
Pojedinačnim modelima mreže obuhvataju se strukturne informacije i podaci utvrđeni u članu 41. ove uredbe.
OPS u saradnji sa OPS u sinhronoj oblasti izrađuje zajedničku listu scenarija za godinu unapred na osnovu kojih procenjuju rad međusobno povezanog prenosnog sistema za narednu godinu.
Scenariji iz stava 1. ovog člana omogućuju utvrđivanje i procenu uticaja međusobno povezanog prenosnog sistema na operativnu sigurnost i obuhvataju sledeće promenljive:
1) potrošnju električne energije;
2) uslove koji se odnose na učešće obnovljivih izvora energije;
3) utvrđene pozicije uvoza/izvoza, uključujući dogovorene referentne vrednosti koje omogućuju spajanje modela;
4) strukturu proizvodnje, sa potpuno raspoloživim proizvodnim sistemom;
5) razvoj mreže za godinu unapred.
Pri izradi zajedničke liste scenarija OPS uzimaju u obzir sledeće elemente:
1) tipične modele prekogranične razmene za različite nivoe potrošnje, obnovljivih izvora energije i konvencionalnih generatora;
2) verovatnoću pojave scenarija;
3) moguća odstupanja od graničnih vrednosti radnih veličina za svaki scenario;
4) snagu koja je proizvedena i potrošena u generatorskim postrojenjima i postrojenjima kupaca koja je priključena na distributivni sistem.
U slučaju da OPS ne utvrde zajednički listu scenarija iz stava 1. ovog člana primenjivaće se unapred zadati scenariji:
1) zimsko vršno opterećenje, treća sreda u januaru tekuće godine, 10:30 SET;
2) zimsko minimalno opterećenje, druga nedelja u januaru tekuće godine, 3:30 SET;
3) prolećno vršno opterećenje, treća sreda u aprilu tekuće godine, 10:30 SET;
4) prolećno minimalno opterećenje, druga nedelja u aprilu tekuće godine, 3:30 SET;
5) letnje vršno opterećenje, treća sreda u julu prethodne godine, 10:30 SET;
6) letnje minimalno opterećenje, druga nedelja u julu prethodne godine, 3:30 SET;
7) jesenje vršno opterećenje, treća sreda u oktobru prethodne godine, 10:30 SET;
8) jesenje minimalno opterećenje, druga nedelja u oktobru prethodne godine, 3:30 SET.
OPS primenjuje zajedničku listu scenarija utvrđenu za sledeću godinu, koju ENTSO-E objavljuje svake godine do 15. jula.
Pojedinačni modeli mreže za godinu unapred
OPS je dužan da izradi pojedinačni model mreže za godinu unapred za svaki od scenarija izrađenih u skladu sa članom 65. ove uredbe koristeći najbolje procene promenljivih određenih u članu 65. stav 1. ove uredbe i objavi ga na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
OPS, pri određivanju svog pojedinačnog modela mreže za godinu unapred mora:
1) da se dogovara sa susednim OPS u vezi sa procenom protoka snage po JSVN koji povezuju njihove kontrolne oblasti;
2) da izbalansira, za svaki scenario, zbir:
(1) neto razmena na vodovima naizmenične struje,
(2) procenjenih tokova snage po JCBH,
(3) potrošnje, uključujući procenu gubitaka,
(4) proizvodnje.
OPS u svoje pojedinačne modele mreže za godinu unapred uključuje sumarne izlazne snage za elektrane priključene na distributivne sisteme koje moraju:
1) biti u skladu sa strukturnim podacima datim u skladu sa zahtevima iz čl. 41, 43, 45. i 48. ove uredbe;
2) biti u skladu sa scenarijima razvijenima u skladu sa članom 65. ove uredbe;
3) se razvrstati po vrsti izvora primarne energije.
Zajednički modeli mreže za godinu unapred
OPS je dužan da primeni metodologiju za izradu zajedničkih modela mreže za godinu unapred sačinjenu od pojedinačnih modela mreže iz člana 66. stav 1. ove uredbe i njihovo čuvanje.
OPS ima pravo da zatraži od drugog OPS sve informacije o izmenama topologije mreže ili o operativnim sporazumima, kao što su podešavanja zaštite ili planova delovanja sistemskih zaštita, jednopolne šeme i konfiguracije EEO ili dodatne modele mreže, koji su bitni za obezbeđivanje preciznog prikaza prenosnog sistema potrebnog za analizu operativne sigurnosti.
Ažuriranje individualnih i zajedničkih modela mreže za godinu unapred
Kada OPS izmeni ili primeti odstupanja svojih najboljih prognoza promenljivih upotrebljenih da bi odredio svoj pojedinačni model mreže za godinu unapred izrađen u skladu sa članom 66. stav 1. ove uredbe, a koji je važan za operativnu sigurnost, dužan je da ažurira taj model mreže i objavi ga na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
Nakon svakog ažuriranja pojedinačnog modela mreže adekvatno se ažurira zajednički model mreže za godinu unapred primenom metodologije iz člana 67. stav 1. ove uredbe.
Pojedinačni i zajednički modeli mreže za nedelju unapred
Ako OPS i najmanje jedan susedni OPS smatraju to potrebnim, oni određuju najreprezentativniji scenario za koordinaciju analize operativne sigurnosti svog prenosnog sistema za period nedelju unapred i razvijaju metodologiju za spajanje pojedinačnih modela mreže analognu metodologiji iz člana 67. stav 1. ove uredbe.
OPS iz stava 1. ovog člana je dužan da izradi ili ažurira svoj pojedinačni model mreže za nedelju unapred u skladu sa scenarijima određenim u skladu sa stavom 1. ovog člana
OPS iz stava 1. ovog člana ili treća strana kojoj je povereno određivanje scenarija iz stava 1. ovog člana dužan je da izradi zajedničke modele mreže za nedelju unapred prema metodologiji razvijenoj u skladu sa stavom 1. ovog člana i na osnovu pojedinačnih modela mreže izrađenih u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Metodologija za izradu zajedničkih modela mreže za period dan unapred i unutar dana
OPS je dužan da primeni metodologiju za izradu zajedničkih modela mreže za dan unapred i unutar dana sačinjenu od pojedinačnih modela mreže i njihovo čuvanje.
OPS je dužan da izradi pojedinačni model mreže za dan unapred i unutar dana i objavi ga na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
OPS je dužan da pri izradi pojedinačnih modela mreže za dan unapred i unutar dana iz stava 2. ovog člana uzme u obzir:
1) aktuelnu prognozu opterećenja i proizvodnje;
2) raspoložive rezultate tržišnih procesa na tržištu za dan unapred i unutardnevnom tržištu;
3) raspoložive rezultate nastale planiranjem razmene opisane u čl. 109-112. ove uredbe;
4) za elektrane priključene na distributivni sistem, zbirnu izlaznu aktivnu snagu na osnovu vrste izvora primarne energije u skladu sa podacima datim u skladu sa čl. 40, 43, 44, 48, 49. i 50. ove uredbe;
5) aktuelnu topologiju prenosnog sistema.
Pojedinačni modeli mreže za dan unapred i unutar dana moraju da sadrže sve već prihvaćene korektivne mere i one moraju da se jasno razlikuju od injektiranja i povlačenja određenih u skladu sa članom 40. stav 4. ove uredbe i topologiju mreže bez primenjenih korektivnih mera.
OPS procenjuje tačnost promenljivih iz stava 4. ovog člana upoređivanjem promenljivih sa njihovim stvarnim vrednostima, a ako nakon procenjivanja OPS utvrdi da je tačnost promenljivih nedovoljna za procenu operativne sigurnosti, on utvrđuje uzroke netačnosti uzimajući u obzir načela iz metodologije za koordinaciju analize operativne sigurnosti.
Ako uzroci potiču iz procesa samog OPS za izradu pojedinačnih modela mreže, OPS je dužan da preispita te procese kako bi se postigli tačniji rezultati.
U slučaju da uzroci potiču od promenljivih koje daju druge strane, OPS je dužan da zajedno sa drugim stranama obezbedi tačnost tih promenljivih.
Kontrola kvaliteta modela mreže
Pri određivanju kontrole kvaliteta OPS u saradnji sa drugim OPS zajednički proveravaju najmanje:
1) koherentnost uključenosti interkonektivnih vodova;
2) da se vrednosti napona nalaze unutar uobičajenih radnih vrednosti za elemente prenosnog sistema koji utiču na druge kontrolne oblasti;
3) koherentnosti dopuštenih kratkotrajnih preopterećenja interkonektivnih vodova;
4) da su injektiranja i povlačenja aktivne i reaktivne snage u skladu sa uobičajenim radnim vrednostima.
Analiza operativne sigurnosti pri planiranju rada
OPS sprovodi koordinisanu analizu operativne sigurnosti za najmanje sledeće periode:
1) godinu unapred;
2) nedelju unapred ako je primenjivo u skladu sa članom 69. ove uredbe;
3) dan unapred;
4) unutar dana.
Pri sprovođenju koordinisane analize operativne sigurnosti OPS primenjuje metodologiju za koordinaciju analize operativne sigurnosti.
Kako bi sproveo analizu operativne sigurnosti, OPS, u režimu N, simulira svaki ispad sa svoje liste ispada utvrđene u skladu sa članom 33. ove uredbe i proverava da u režimu N-1 u njegovoj kontrolnoj oblasti nisu prekoračene granične vrednosti radnih veličina određene u skladu sa članom 25. ove uredbe.
OPS sprovodi analizu operativne sigurnosti služeći se najmanje zajedničkim modelima mreže utvrđenim u skladu sa čl. 67, 68. i 70. ove uredbe kao i, ako je primenjivo, članom 69. ove uredbe i pri sprovođenju tih analiza uzima u obzir planirana isključenja.
OPS razmenjuje rezultate svoje analize operativne sigurnosti najmanje sa onim OPS čiji se elementi nalaze u zoni opservabilnosti OPS i koji su, prema toj analizi, pogođeni, kako bi se omogućilo tim OPS da provere da se unutar njihovih kontrolnih oblasti uvažavaju granične vrednosti radnih veličina.
Analiza operativne sigurnosti za godinu unapred i nedelju unapred
OPS je dužan da sprovodi analize operativne sigurnosti za godinu dana unapred i, ako je primenjivo, sedam dana unapred kako bi utvrdio sledeća ograničenja:
1) tokova snaga i napona koji prelaze granične vrednosti radnih veličina;
2) narušavanja graničnih vrednosti stabilnosti prenosnog sistema utvrđenih u skladu sa članom 38. st. 2. i 6. ove uredbe;
3) prevazilaženja graničnih vrednosti kratkog spoja u prenosnom sistemu.
Kada OPS utvrdi moguće ograničenje, dužan je da definiše korektivne mere u skladu sa čl. 20-23. ove uredbe.
Ako korektivne mere bez troškova nisu raspoložive i ako je ograničenje povezano sa planiranom neraspoloživošću nekog relevantnog sredstva, ograničenje se smatra nekompatibilnošću planiranih isključenja, pa OPS pokreće koordinaciju planiranih isključenja u skladu sa članom 94. ili članom 99. ove uredbe zavisno od doba godine kada se mera pokreće.
Analize operativne sigurnosti za dan unapred, unutar dana i vreme blisko realnom vremenu
OPS je dužan da sprovodi analize operativne sigurnosti za dan unapred, unutar dana i vreme blisko realnom vremenu radi otkrivanja ograničenja, pripreme i aktivacije korektivnih mera sa bilo kojim drugim OPS na koje se analize odnose i, ako je primenjivo, pogođenim ODS ili ZKM.
OPS prati prognoze opterećenja i proizvodnje, a kada prognoze upućuju na znatno odstupanje opterećenja ili proizvodnje, OPS je dužan da ažurira svoju analizu operativne sigurnosti.
Kada sprovodi analize operativne sigurnosti u intervalu bliskom realnom vremenu u svojoj zoni opservabilnosti OPS koristi procenu stanja.
Metodologija za koordinaciju analize operativne sigurnosti
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti primenjuje metodologiju za koordinaciju analize operativne sigurnosti.
Predlog za regionalnu koordinaciju operativne sigurnosti
OPS će u saradnji sa svim OPS regiona za proračun kapaciteta, nakon primene metodologije za koordinaciju analize operativne sigurnosti iz člana 75. ove uredbe, u skladu sa članom 11. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima, učestvovati u izradi predloga zajedničkih odredbi za regionalnu koordinaciju operativne sigurnosti koju će primenjivati regionalni koordinacioni centri, OPS i drugi OPS iz regiona za proračun kapaciteta.
Prilikom sačinjavanja predloga iz stava 1. ovog člana uzima se u obzir metodologija za koordinaciju analize operativne sigurnosti iz člana 75. ove uredbe, a predlogom se prema potrebi, mogu dopuniti metodologije iz čl. 30. i 64. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima.
Predlogom iz stava 1. ovog člana se određuju:
1) uslovi i učestalost unutardnevne koordinacije analize operativne sigurnosti i ažuriranja zajedničkog modela mreže koje obavlja regionalni koordinacioni centar;
2) metodologija za koordinisanu pripremu korektivnih mera, pri čemu se uzima u obzir njihova prekogranična važnost u skladu sa članom 30. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima, kao i zahtevi iz čl. 20-23. ove uredbe i određuje sledeće:
(1) procedura za razmenu informacija o raspoloživim korektivnim merama između nadležnih OPS i regionalnog koordinatora sigurnosti,
(2) klasifikacija ograničenja i korektivnih mera u skladu sa članom 22. ove uredbe,
(3) identifikacija najefikasnijih i ekonomski najisplativijih korektivne mere iz člana 22. ove uredbe u slučaju ugrožavanja operativne sigurnosti iz člana 22. ove uredbe,
(4) priprema i aktivacija korektivnih mera u skladu sa članom 23. stav 2. ove uredbe,
(5) podela troškova zbog korektivnih mera iz člana 22. ove uredbe, dopunjujući prema potrebi zajedničku metodologiju iz člana 64. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima, s tim da troškove otklanjanja zagušenja bez prekorganičnog uticaja po pravilu snosi OPS odgovoran za datu kontrolnu oblast, a troškove otklanjanja zagušenja sa prekograničnim uticajem snose OPS odgovorni za kontrolne oblasti srazmerno uticaju na razmenu energije između predmetnih kontrolnih oblasti na zagušenom elementu mreže.
OPS, kada određuje da li zagušenje ima prekogranični uticaj, uzima u obzir zagušenje koje bi se pojavilo kad ne bi bilo razmene energije između kontrolnih oblasti.
Regionalna koordinacija operativne sigurnosti
OPS dostavlja regionalnom koordinacionom centru informacije i podatke potrebne za koordinisanu regionalnu procenu operativne sigurnosti, i to najmanje:
1) ažurirane liste ispada utvrđene u skladu sa kriterijumima definisanim u metodologiji za koordinaciju analize operativne sigurnosti iz člana 75. ove uredbe;
2) ažuriranu listu mogućih korektivnih mera iz člana 22. ove uredbe i njihove predviđene troškove dostavljene u skladu sa članom 30. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima, ako korektivna mera obuhvata redispečing ili kontratrgovinu, kojima se nastoji ukloniti svako ograničenje utvrđeno u regionu;
3) granične vrednosti radnih veličina određene u skladu sa članom 25. ove uredbe.
Regionalni koordinacioni centar:
1) sprovodi procenu koordinisane regionalne operativne sigurnosti u skladu sa članom 76. ove uredbe na osnovu zajedničkih modela mreže utvrđenih u skladu sa članom 78. ove uredbe, listom ispada i graničnim vrednostima radnih veličina koje dostavi OPS na osnovu stava 1. ovog člana, dok rezultate te procene OPS dostavlja drugim OPS iz svog regiona za proračun kapaciteta, i ako otkrije ograničenje OPS je dužan da preporuči nadležnim OPS najdelotvornije i ekonomski najefikasnije korektivne mere i može da preporuči drugačije korektivne mere od onih koje sprovode ti OPS, uz obavezu prilaganja obrazloženja;
2) koordinira pripremu korektivnih mera sa i između OPS i drugih OPS u skladu sa članom 76. stav 1. i članom 76. stav 3. tačka 2) ove uredbe, kako bi omogućio OPS da koordinisano aktiviraju korektivne mere u realnom vremenu.
Pri proceni koordinisane regionalne operativne sigurnosti i utvrđivanju odgovarajućih korektivnih mera, regionalni koordinacioni centar se usaglašava sa drugim regionalnim koordinacionim centrima.
Kada OPS primi od regionalnog koordinacionog centra rezultate procene koordinisane regionalne operativne sigurnosti sa predlogom korektivnih mera, procenjuje preporučene korektivne mere za elemente koji su njima obuhvaćeni, a nalaze se u njegovoj kontrolnoj oblasti, pri čemu primenjuje odredbe člana 20. ove uredbe i odlučuje da li će primeniti preporučenu korektivnu meru.
U slučaju da odluči da ne primeni korektivnu meru, OPS je dužan da tu odluku obrazloži regionalnom koordinacionom centru, a u slučaju da odluči da primeni preporučene korektivne mere, primeniće te mere za elemente u svojoj kontrolnoj oblasti pod uslovom da odgovaraju uslovima u realnom vremenu.
Izrada zajedničkog modela mreže
Regionalni koordinacioni centar proverava kvalitet pojedinačnih modela mreže kako bi doprineo izradi zajedničkog modela mreže za svaki period u skladu sa metodologijama iz člana 67. stav 1. i člana 70. stav 1. ove uredbe.
OPS je dužan da stavi na raspolaganje svom regionalnom koordinacionom centru pojedinačni model mreže potreban za izradu zajedničkog modela mreže za svaki period preko ENTSO-E platforme za razmenu podataka za planiranje rada.
Regionalni koordinacioni centar može zahtevati od OPS izmenu njegovog pojedinačnog modela mreže u cilju njegovog poboljšanja i usaglašavanja sa kontrolom kvaliteta.
OPS je dužan da izmeni svoj pojedinačni model mreže, na osnovu zahteva regionalnog koordinacionog centra ili drugog OPS, nakon što proveri da li je izmena neophodna.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS imenuje određeni regionalni koordinacioni centar koji će izraditi zajednički model mreže za svaki period, u skladu sa metodologijama iz člana 67. stav 1. i člana 70. stav 1. ove uredbe i članom 23. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima i da taj model mreže čuva na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
Regionalna koordinacija isključenja
Regioni za koordinaciju isključenja, unutar kojih OPS sprovode koordinaciju isključenja, moraju da budu jednaki najmanje regionima za proračun kapaciteta.
OPS iz dva ili više regiona za koordinaciju isključenja mogu se dogovoriti da ih spoje u jedan jedinstveni region za koordinaciju isključenja, u kom slučaju određuju koji regionalni koordinacioni centar će obavljati dužnosti koje se odnose na organizaciju regionalne koordinacije operativne sigurnosti.
OPS je dužan da regionalnom koordinacionom centru dostavi informacije potrebne za otkrivanje i rešavanje regionalnih nekompatibilnosti planiranih isključenja koje sadrže najmanje:
1) planove raspoloživosti internih relevantnih sredstava sačuvanih na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada;
2) najnovije planove raspoloživosti za sva sredstva koja nisu relevantna u svojoj kontrolnoj oblasti koji:
(1) mogu uticati na rezultate analize nekompatibilnosti isključenja,
(2) su modelovani u pojedinačnim modelima mreže koji se koriste za procenu nekompatibilnosti isključenja,
3) scenarije prema kojima nekompatibilnosti planiranih isključenja treba istražiti i upotrebiti za izradu odgovarajućih zajedničkih modela mreže izvedenih iz zajedničkih modela mreže za različite periode u skladu sa čl. 67. i 78. ove uredbe.
Regionalni koordinacioni centar sprovodi regionalne analize operativne sigurnosti na osnovu informacija koje mu dostavlja OPS i drugi OPS radi otkrivanja bilo kakvih nekompatibilnosti planiranih isključenja.
Regionalni koordinacioni centar dostavlja OPS i drugim OPS iz regiona koordinacije isključenja listu otkrivenih nekompatibilnosti planiranih isključenja i predloge za rešavanje tih nekompatibilnosti.
Regionalni koordinacioni centar, pri ispunjavanju obaveza iz st. 4. i 5. ovog člana, usaglašava svoje analize sa drugim regionalnim koordinacionim centrima.
Regionalna procena adekvatnosti
Regionalni koordinacioni centar sprovodi regionalne procene adekvatnosti najmanje za sedam dana unapred.
OPS je dužan da dostavi regionalnom koordinacionom centru informacije potrebne za sprovođenje regionalnih procena adekvatnosti iz stava 1. ovog člana, uključujući:
1) očekivano ukupno opterećenje i raspoložive resurse za upravljanje potrošnjom;
2) raspoloživost proizvodnih modula;
3) granične vrednosti radnih veličina.
Regionalni koordinacioni centar procenjuje adekvatnost na osnovu informacija od OPS i drugih OPS radi otkrivanja situacija u kojima se očekuje nedostatak adekvatnosti u bilo kojoj kontrolnoj oblasti ili na regionalnom nivou, uzimajući u obzir moguće prekogranične razmene i granične vrednosti radnih veličina.
Regionalni koordinacioni centar dostavlja OPS i drugim OPS tog regiona za proračun kapaciteta rezultate i mere koje predlaže za smanjenje rizika, a koje mere sadrže predloge korektivnih mera koje omogućuju povećanje prekograničnih razmena.
Pri sprovođenju regionalne procene adekvatnosti regionalni koordinacioni centar koordinira sa drugim regionalnim koordinacionim centrima.
OPS u skladu sa ovom uredbom, uz pomoć regionalnog koordinacionog centra, sprovodi koordinaciju isključenja radi praćenja statusa raspoloživosti relevantnih sredstava i koordinacije planova raspoloživosti u cilju obezbeđivanja operativne sigurnosti prenosnog sistema.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja zajednički razvija operativne procedure regionalne koordinacije u cilju utvrđivanja operativnih aspekata za sprovođenje koordinacije isključenja u svakom regionu, a koji obuhvata:
1) učestalost, opseg i vrstu koordinacije za najmanje periode: godina unapred i nedelju unapred;
2) odredbe koje se odnose na upotrebu procena koje sprovodi regionalni koordinacioni centar u skladu sa članom 79. ove uredbe;
3) praktične aranžmane za validaciju planova raspoloživosti relevantnog elementa mreže za godinu unapred u skladu sa članom 97. ove uredbe.
OPS učestvuje u koordinaciji isključenja u svom regionu za koordinaciju isključenja i primenjuje proceduru iz stava 1. ovog člana.
Ako se pojave nekompatibilnosti planiranih isključenja između različitih regiona za koordinaciju isključenja, svi OPS i regionalni koordinacioni centri iz tih regiona koordinisano uklanjaju te nekompatibilnosti.
OPS dostavlja drugim OPS iz svog regiona za koordinaciju isključenja sve bitne informacije kojima raspolaže o infrastrukturnim projektima povezanim sa prenosnim sistemom, distributivnim sistemom, zatvorenim distributivnim sistemima, proizvodnim modulima ili postrojenjima kupaca koji mogu uticati na rad kontrolne oblasti drugog OPS u regionu za koordinaciju isključenja.
OPS je dužan da dostavi ODS, kao i OZDS koji su priključeni na prenosni sistem sve bitne informacije kojima raspolaže o infrastrukturnim projektima povezanim sa prenosnim sistemom koji mogu uticati na rad distributivnog sistema i zatvorenog distributivnog sistema.
Metodologija za procenu relevantnosti sredstava za koordinaciju isključenja
OPS je dužan da primenjuje metodologiju za procenu relevantnosti proizvodnih modula, postrojenja kupaca i elemenata mreže koji se nalaze u prenosnom sistemu ili distributivnom sistemu, uključujući zatvorene distributivne sisteme, za koordinaciju isključenja.
Lista relevantnih proizvodnih modula i relevantnih postrojenja kupaca
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja proceni relevantnost proizvodnih modula i postrojenja kupaca za koordinaciju isključenja na osnovu metodologije iz člana 83. ove uredbe, da sastavi listu proizvodnih modula i postrojenja kupaca koji su relevantni za koordinaciju isključenja za region za koordinacije isključenja i listu stavi na raspolaganje na platformi za razmenu podataka za planiranje rada ENTSO-E.
OPS je dužan da dostavi Agenciji listu relevantnih proizvodnih modula i relevantnih postrojenja kupaca za svaki region za koordinaciju isključenja u kojem učestvuje.
OPS je dužan da za svako interno relevantno sredstvo, koje je proizvodni modul ili postrojenje kupca obaveštava:
1) vlasnika relevantnog proizvodnog modula ili relevantnog postrojenja kupca o uvrštavanju u listu;
2) ODS o relevantnim proizvodnim modulima i relevantnim postrojenjima kupca priključenim na distributivni sistem;
3) OZDS o relevantnim proizvodnim modulima i relevantnim postrojenjima kupca priključenim na njihov zatvoreni distributivni sistem.
Ažuriranje liste relevantnih proizvodnih modula i relevantnih postrojenja kupaca
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja, do 1. jula svake kalendarske godine, ponovo proceni relevantnost proizvodnih modula i postrojenja kupaca za koordinaciju isključenja, na osnovu metodologije iz člana 83. ove uredbe.
OPS, prema potrebi, u saradnji sa OPS iz regiona za koordinaciju isključenja može da odluči o ažuriranju liste relevantnih proizvodnih modula i relevantnih postrojenja kupaca u regionu za koordinaciju isključenja pre 1. avgusta svake kalendarske godine.
OPS u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja stavlja ažuriranu listu za region za koordinaciju isključenja na raspolaganje na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
OPS obaveštava strane iz člana 84. stav 4. ove uredbe o sadržaju ažurirane liste.
Lista relevantnih elemenata mreže
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja zajednički proceni, na osnovu metodologije iz člana 83. ove uredbe, relevantnost elemenata mreže za koordinaciju isključenja u prenosnom ili distributivnom sistemu, uključujući zatvoreni distributivni sistem, i da sastavi jedinstvenu listu relevantnih elemenata mreže po regionu za koordinaciju isključenja.
Lista relevantnih elemenata mreže u regionu za koordinaciju isključenja sadrži sve elemente mreže prenosnog ili distributivnog sistema, uključujući zatvoreni distributivni sistem, koji se nalaze u regionu za koordinaciju isključenja, a koji su utvrđeni kao relevantni primenom metodologije iz člana 83. ove uredbe.
OPS u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja zajednički postavljaju listu elemenata mreže na raspolaganje na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
OPS je dužan da obavesti Agenciju o listi relevantnih elemenata mreže za svaki region za koordinaciju isključenja u kojem učestvuje.
OPS je dužan da za svako interno relevantno sredstvo koje je element mreže obavesti:
1) vlasnika relevantnog elementa mreže o uvrštavanju u listu;
2) ODS o relevantnim elementima mreže koji su priključeni na distributivni sistem;
3) OZDS o relevantnim elementima mreže koji su priključeni na njihov zatvoreni distributivni sistem.
Ažuriranje liste relevantnih elemenata mreže
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja, do 1. jula svake kalendarske godine zajednički procene, na osnovu metodologije iz člana 83. ove uredbe, relevantnost elemenata mreže u prenosnom ili distributivnom sistemu, uključujući zatvoreni distributivni sistem.
OPS, prema potrebi, u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja može zajednički sa odluči o ažuriranju liste relevantnih elemenata mreže u tom regionu za koordinaciju isključenja pre 1. avgusta svake kalendarske godine.
OPS u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja stavlja ažuriranu listu na raspolaganje na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
OPS obaveštava strane iz člana 84. stav 4. ove uredbe o sadržaju ažurirane liste.
Imenovanje zastupnika za planiranje isključenja
OPS deluje kao zastupnik za planiranje isključenja za svaki relevantni element mreže kojim upravlja.
Za sva druga relevantna sredstva, vlasnik imenuje zastupnika za planiranje isključenja ili deluje kao zastupnik za planiranje isključenja za predmetno relevantno sredstvo, i o tom imenovanju obaveštava OPS.
Postupanje sa relevantnim sredstvima u distributivnom ili zatvorenom distributivnom sistemu
OPS koordinira sa ODS, kao i sa OZDS planiranje isključenja internih relevantnih sredstava priključenih na distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.
Izrada i ažuriranje planova raspoloživosti relevantnih sredstava
OPS može da se dogovori sa drugim OPS u sinhronoj oblasti o donošenju i uvođenju perioda za koordinaciju isključenja za godinu unapred koji se razlikuje od vremenskog okvira određenog u čl. 93, 96. i 98. ove uredbe ako nema uticaj na koordinaciju isključenja u drugoj sinhronoj oblasti.
Relevantno sredstvo može imati jedan od sledećih statusa raspoloživosti:
1) "raspoloživo", ako je sposobno i spremno da pruža uslugu bez obzira na to da li je u radu;
2) "neraspoloživo", ako nije sposobno ili spremno da pruža uslugu;
3) "probni rad", ako se ispituje sposobnost relevantnog sredstva za pružanje usluge.
Status "probni rad" upotrebljava se samo ako postoji mogući uticaj na prenosni sistem i to u sledećim periodima:
1) između prvog priključenja i konačnog puštanja u rad relevantnog sredstva;
2) neposredno nakon održavanja relevantnog sredstva.
Planovi raspoloživosti sadrže najmanje sledeće informacije:
1) uzrok za status "neraspoloživo" relevantnog sredstva;
2) uslove koje treba ispuniti, ako se utvrde, pre nego što relevantno sredstvo u realnom vremenu dobije status "neraspoloživo";
3) vreme potrebno za ponovno uspostavljanje rada relevantnog sredstva ako je to potrebno za održavanje operativne sigurnosti.
Status raspoloživosti za svako relevantno sredstvo za period godinu unapred daje se sa dnevnom rezolucijom.
Ako su planovi proizvodnje i potrošnje dostavljeni OPS u skladu sa članom 110. ove uredbe, vremenska rezolucija statusa raspoloživosti mora da bude u skladu sa tim planovima.
Dugoročni okvirni planovi raspoloživosti
Najkasnije dve godine pre početka svake koordinacije isključenja za dan unapred, OPS je dužan da proceni odgovarajuće okvirne planove raspoloživosti internih relevantnih sredstava koje su izradili zastupnici za planiranje isključenja u skladu sa pravilima kojima se uređuje objavljivanje ključnih tržišnih podataka, i da svoje preliminarne primedbe, uključujući sve otkrivene nekompatibilnosti planiranih isključenja, dostavi svim zastupnicima za planiranje isključenja na koje se one odnose.
OPS je dužan da sprovede procenu koja se odnosi na okvirne planove raspoloživosti internih relevantnih sredstava iz stava 1. ovog člana svake godine do početka koordinacije isključenja za godinu unapred.
Predlozi planova raspoloživosti za godinu unapred
Do 1. avgusta svake kalendarske godine zastupnik za planiranje isključenja koji nije OPS koji učestvuje u regionu za koordinaciju isključenja, ODS ili OZDS, dostavlja OPS koji učestvuje u regionu za koordinaciju isključenja i, ako je primenjivo, ODS ili OZDS, plan raspoloživosti svakog svog relevantnog sredstva za sledeću kalendarsku godinu.
OPS je dužan da razmotri zahteve za izmenu plana raspoloživosti čim ih dobije, a ako to nije moguće, razmatra ih nakon okončanja koordinacije isključenja za godinu unapred.
OPS razmatra zahteve za izmenu plana raspoloživosti nakon okončanja koordinacije isključenja za godinu unapred:
1) uvažavajući redosled prijema zahteva;
2) primenjujući postupak uspostavljen u skladu sa članom 99. ove uredbe.
Koordinacija statusa raspoloživosti relevantnih sredstava za koje zastupnik za planiranje isključenja nije OPS, ni ODS niti OZDS za godinu unapred
OPS na osnovu planova raspoloživosti dostavljenih u skladu sa članom 93. ove uredbe, dužan je da proceni pojavu nekompatibilnosti planiranih isključenja za period godinu unapred.
U slučaju da OPS utvrdi nekompatibilnost planiranih isključenja, dužan je da:
1) obavesti svakog zastupnika za planiranje isključenja na kog se to odnosi o uslovima koje je dužan da ispuni u cilju izbegavanja nekompatibilnost planiranih isključenja;
2) zatraži, po potrebi, od jednog ili više zastupnika za planiranje isključenja da podnesu alternativni plan raspoloživosti kojim se ispunjavaju uslovi iz tačke 1) ovog stava;
3) ponavlja procenu na osnovu stava 1. ovog člana, kako bi utvrdio da li postoje još neke nekompatibilnosti planiranih isključenja.
OPS izrađuje alternativni plan raspoloživosti, u slučaju da zastupnik za planiranje isključenja ne postupi po zahtevu OPS iz stava 2. tačka 2) ovog člana kojim se:
1) uzima u obzir uticaj koji su prijavili pogođeni zastupnici za planiranje isključenja, i, ako je primenjivo ODS ili OZDS;
2) ograničavaju promene alternativnog plana raspoloživosti samo na ono što je neophodno radi izbegavanja nekompatibilnosti planiranih isključenja;
3) obaveštava Agenciju, pogođene ODS i OZDS sistema, ako ih ima, i pogođene zastupnike za planiranje isključenja o alternativnom planu raspoloživosti, uključujući razloge za njegovu izradu i uticaj koji su prijavili pogođeni zastupnici za planiranje isključenja i, ako je primenjivo, ODS ili OZDS.
Koordinacija statusa raspoloživosti relevantnih sredstava za koje je zastupnik za planiranje isključenja OPS koji učestvuje u regionu koordinacije isključenja, ODS ili OZDS za godinu unapred
OPS planira status raspoloživosti relevantnih elemenata mreže koji povezuju različite kontrolne oblasti za koje deluje kao zastupnik za planiranje isključenja u koordinaciji sa OPS iz istog regiona za koordinaciju isključenja.
OPS, ODS ili OZDS planira status raspoloživosti relevantnih elemenata mreže za koje obavljaju dužnosti zastupnika za planiranje isključenja i koji ne povezuju različite kontrolne oblasti na osnovu planova raspoloživosti izrađenih u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Pri utvrđivanju statusa raspoloživosti relevantnih elemenata mreže u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, OPS, ODS i OZDS preduzimaju sledeće aktivnosti:
1) uticaj na tržište svode na najmanju meru uz očuvanje operativne sigurnosti;
2) koriste kao osnov planove raspoloživosti koji su izrađeni i dostavljeni i u skladu sa članom 93. ove uredbe.
U slučaju da OPS utvrdi nekompatibilnost planiranih isključenja, ovlašćen je da predloži promenu planova raspoloživosti internih relevantnih sredstava za koje zastupnik za planiranje isključenja nije OPS koji učestvuje u regionu koordinacije isključenja ni ODS niti OZDS, i u koordinaciji sa zastupnicima za planiranje isključenja, predmetnim ODS i OZDS nalazi rešenje koristeći sredstva koja su mu na raspolaganju.
Ako status "neraspoloživo" relevantnog elementa mreže nije planiran nakon preduzimanja mera iz stava 4. ovog člana, a nepostojanje tih planova bi ugrozilo operativnu sigurnost, OPS je dužan da:
1) preduzme potrebne korake za planiranje statusa "neraspoloživo" obezbeđujući pri tom operativnu sigurnost i uzimajući u obzir uticaj koji su prijavili pogođeni zastupnici za planiranje isključenja;
2) o koracima iz tačke 1) ovog stava obavestiti sve pogođene strane;
3) obavesti Agenciju, pogođene ODS i OZDS, ako ih ima, i pogođene zastupnike za planiranje isključenja o preduzetim koracima, uključujući razloge za njih, i uticaju koji su prijavili pogođeni zastupnici za planiranje isključenja i, ako je primenjivo, ODS ili OZDS.
OPS stavlja na raspolaganje na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada sve informacije kojima raspolaže o uslovima u vezi sa mrežom koje je potrebno ispuniti i korektivne mere koje je potrebno pripremiti i aktivirati pre aktiviranja statusa "neraspoloživo" ili "probni rad" za relevantni element mreže.
Dostavljanje preliminarnih planova raspoloživosti za godinu unapred
OPS je dužan da do 1. novembra svake kalendarske godine dostavi svim drugim OPS, preko ENTSO-E platforme za razmenu podataka za planiranje rada, preliminarne planove raspoloživosti za sledeću kalendarsku godinu za sva interna relevantna sredstva.
OPS je dužan da do 1. novembra svake kalendarske godine dostavi ODS preliminarni plan raspoloživosti za godinu unapred za svako interno relevantno sredstvo u distributivnom sistemu.
OPS je dužan da do 1. novembra svake kalendarske godine dostavi OZDS preliminarni plan raspoloživosti za godinu unapred za svako interno relevantno sredstvo u zatvorenom distributivnom sistemu.
Validacija planova raspoloživosti za godinu unapred unutar regiona za koordinaciju isključenja
OPS je dužan da analizira da li se pojavljuju bilo kakve nekompatibilnost planiranih isključenja kada se u obzir uzmu svi preliminarni planovi raspoloživosti za godinu unapred.
Ako nekompatibilnosti planiranih isključenja nema, OPS zajedno sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja će potvrditi planove raspoloživosti za godinu unapred za sva relevantna sredstva tog regiona za koordinaciju isključenja.
Ako OPS otkrije nekompatibilnost planiranih isključenja, OPS u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja koji su obuhvaćeni tom nekompatibilnošću, zajednički će utvrditi rešenje u koordinaciji sa zastupnicima za planiranje isključenja, ODS i OZDS, koristeći se mogućnostima kojima raspolažu, uz uvažavanje planova raspoloživosti koje su dostavili zastupnici za planiranje isključenja koji nisu OPS koji učestvuje u regionu za koordinaciju isključenja, ni ODS niti OZDS, a koji su izrađeni u skladu sa čl. 94. i 95. ove uredbe i u skladu sa tim rešenjem, OPS će u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja ažurirati i potvrditi planove raspoloživosti za sva relevantna sredstva.
OPS je dužan, u slučaju da se ne pronađe rešenje za nekompatibilnost planiranih isključenja, da:
1) sve statuse "neraspoloživo" ili "probni rad" relevantnih sredstava koja učestvuju u nekompatibilnosti planiranih isključenja, promeni u "raspoloživo" tokom perioda o kom je reč;
2) obavesti Agenciju, pogođene ODS ili OZDS, ako ih ima, i pogođene zastupnike za planiranje isključenja o preduzetim koracima, uključujući razloge za njih i uticaju koji su prijavili pogođeni zastupnici za planiranje isključenja i, ako je primenjivo, ODS ili OZDS.
U slučaju iz stava 4. ovog člana OPS će u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja ažurirati i potvrditi planove raspoloživosti za godinu unapred za sva relevantna sredstva.
Konačni planovi raspoloživosti za godinu unapred
OPS je dužan da do 1. decembra svake kalendarske godine završi:
1) koordinaciju isključenja internih relevantnih sredstava za godinu unapred;
2) planove raspoloživosti internih relevantnih sredstava za godinu unapred i prosledi ih na ENTSO-E platformu za razmenu podataka za planiranje rada.
Do 1. decembra svake kalendarske godine OPS je dužan da dostavi:
1) svom zastupniku za planiranje isključenja konačni plan raspoloživosti svakog internog relevantnog sredstava za godinu unapred;
2) ODS konačni plan raspoloživosti svakog internog relevantnog sredstva u distributivnom sistemu za godinu unapred; i
3) OZDS konačni plan raspoloživosti svakog internog relevantnog sredstva u zatvorenom distributivnom sistemu za godinu unapred.
Ažuriranje konačnih planova raspoloživosti za godinu unapred
Zastupnik za planiranje isključenja može da pokrene postupak za izmenu konačnog plana raspoloživosti za godinu unapred u vremenu između finalizacije koordinacije isključenja za godinu unapred i njenog izvršenja u realnom vremenu.
Zastupnik za planiranje isključenja koji nije OPS koji učestvuje u regionu za koordinaciju isključenja može da podnese OPS zahtev za izmenu konačnog plana raspoloživosti za godinu unapred relevantnih sredstava za koja je odgovoran.
U slučaju zahteva za izmenu iz stava 2. ovog člana primenjuje se sledeći postupak:
1) OPS potvrđuje prijem zahteva i u najkraćem realnom roku procenjuje hoće li izmena prouzrokovati nekompatibilnost planiranih isključenja;
2) ako se utvrdi nekompatibilnost planiranih isključenja, njima obuhvaćeni OPS iz regiona za koordinaciju isključenja, zajednički će utvrditi rešenje u koordinaciji sa zastupnicima za planiranje isključenja i, ako je primenjivo, ODS i OZDS, koristeći se mogućnostima kojima raspolažu;
3) ako se ne utvrdi nekompatibilnost planiranih isključenja ili ako ih više nema, OPS potvrđuje zahtevanu izmenu, a drugi OPS na koje se ona odnosi obaveštavaju sve pogođene strane i ažuriraju konačni plan raspoloživosti za godinu unapred na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada;
4) ako se ne utvrdi rešenje za nekompatibilnost planiranih isključenja, OPS odbija traženu izmenu.
Ako OPS koji učestvuje u regionu za koordinaciju isključenja namerava da izmeni konačni plan raspoloživosti za godinu unapred relevantnog sredstva, za koje je i zastupnik za planiranje isključenja, on sprovodi sledeći postupak:
1) OPS priprema predlog izmene plana raspoloživosti za godinu unapred, uključujući procenu može li izmena da prouzrokuje nekompatibilnost planiranih isključenja, i dostavlja ga drugim OPS u regionu za koordinaciju isključenja;
2) u slučaju da se otkriju nekompatibilnosti planiranih isključenja, OPS i drugi OPS iz regiona za koordinaciju isključenja na koje se odnose nekompatibilnosti, zajednički će utvrditi rešenje u koordinaciji sa pogođenim zastupnicima za planiranje isključenja i, ako je primenjivo, ODS i OZDS, koristeći se mogućnostima kojima raspolažu;
3) ako se nekompatibilnosti planiranih isključenja ne utvrde ili ako se utvrdi rešenje za otklanjanje nekompatibilnosti planiranih isključenja, OPS zajednički sa drugim OPS potvrđuje zahtevanu izmenu, obaveštava sve pogođene strane i ažurira konačni plan raspoloživosti za godinu unapred na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada;
4) ako se ne utvrdi rešenje za otklanjanje nekompatibilnosti planiranih isključenja, OPS će povući predlog za izmenu iz tačke 1) ovog stava.
Postupanje u uslovima statusa probni rad relevantnog sredstva
Zastupnik za planiranje isključenja relevantnog sredstva za koje je odobren "probni rad" dužan je da dostavi OPS i, u slučaju da je sredstvo priključeno na distributivni odnosno zatvoreni distributivni sistem, ODS i OZDS mesec dana pre početka statusa "probni rad" sledeće:
1) detaljni plan ispitivanja;
2) okvirni plan proizvodnje ili potrošnje, ako je to relevantno sredstvo relevantni proizvodni modul ili relevantno postrojenje kupca;
3) promene topologije prenosnog ili distributivnog sistema, ako je to relevantno sredstvo relevantni element mreže.
Zastupnik za planiranje isključenja dužan je da ažurira informacije iz stava 1. ovog člana u slučaju njihove promene.
OPS za čije je relevantno sredstvo odobren status "probni rad", dostavlja drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja, na njihov zahtev, informacije iz stava 1. ovog člana.
Ako je relevantno sredstvo iz stava 1. ovog člana relevantni element mreže koji povezuje dve kontrolne oblasti, OPS i susedni OPS se dogovaraju o informacijama koje treba dostavljati na osnovu stava 1. ovog člana.
Postupanje sa interventnim isključenjima
OPS je dužan da utvrdi postupak za slučajeve u kojima interventno isključenje ugrožava operativnu sigurnost, kojim obezbeđuje da se status "raspoloživo" odnosno "neraspoloživo" drugih relevantnih sredstava u njegovoj kontrolnoj oblasti može promeniti u "neraspoloživo" odnosno "raspoloživo".
OPS se pridržava postupka iz stava 1. ovog člana samo ako sa zastupnicima za planiranje isključenja nije postignut dogovor o rešenjima za interventna isključenja, o čemu obaveštava Agenciju.
Pri sprovođenju postupka sa interventnim isključenjima OPS u najvećoj mogućoj meri uvažava tehnička ograničenja relevantnih sredstava.
Zastupnik za planiranje isključenja o interventnom isključenju relevantnih sredstava obaveštava OPS i, ako su priključena na distributivni ili zatvoreni distributivni sistem, ODS odnosno OZDS što pre nakon početka interventnog isključenja.
Pri obaveštavanju o interventnom isključenju zastupnik za planiranje isključenja dostavlja sledeće informacije:
1) razlog interventnog isključenja;
2) očekivano trajanje interventnog isključenja;
3) ako je primenjivo, uticaj interventnog isključenja na status raspoloživosti drugih relevantnih sredstava za koje je zastupnik za planiranje isključenja.
Ako OPS utvrdi da isključenja iz stava 1. ovog člana mogu dovesti prenosni sistem van normalnog rada, on obaveštava zastupnike za planiranje isključenja na koje se to odnosi o krajnjem roku nakon koga se operativna sigurnost više ne može održati osim ako se njihova interventno isključena relevantna sredstva ne vrate u status "raspoloživo".
Zastupnici za planiranje isključenja obaveštavaju OPS da li mogu ispoštovati rok iz stava 6. ovog člana, i u slučaju da ne mogu, dužni su to da obrazlože.
Nakon bilo kakvih izmena plana raspoloživosti zbog interventnih isključenja i u skladu sa periodom utvrđenim u pravilima kojima se uređuje objavljivanje ključnih tržišnih podataka, OPS ažurira informacije na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
Sprovođenje planova raspoloživosti u realnom vremenu
Vlasnik elektrane je dužan da obezbedi da su svi relevantni proizvodni moduli koje poseduje i koji su proglašeni "raspoloživima", spremni za proizvodnju električne energije u skladu sa svojim tehničkim sposobnostima kada je potrebno održavati operativnu sigurnost, osim u slučajevima interventnog isključenja.
Vlasnik elektrane je dužan da obezbedi da ni jedan relevantni proizvodni modul koje poseduje i koji je proglašen "neraspoloživim" ne proizvodi električnu energiju.
Vlasnik postrojenja kupca je dužan da obezbedi da ni jedno relevantno postrojenje koje poseduje i koje je proglašeno "neraspoloživim" ne troši električnu energiju.
Vlasnik relevantnog elementa mreže je dužan da obezbedi da su svi relevantni elementi mreže koje poseduje i koji su proglašeni "raspoloživima" spremni za prenos električne energije u skladu sa svojim tehničkim sposobnostima kada je potrebno održavati operativnu sigurnost, osim u slučajevima interventnog isključenja.
Vlasnik relevantnog elementa mreže je dužan da obezbedi da ni jedan relevantni element mreže koji poseduje i koji je proglašen "neraspoloživim" ne prenosi električnu energiju.
Ako se za izvršenje statusa "neraspoloživo" ili "probni rad" relevantnog elementa mreže primenjuju posebni uslovi u vezi sa mrežom u skladu sa članom 95. stav 6. ove uredbe OPS, ODS ili OZDS je dužan da proceni ispunjenost tih uslova pre izvršenja statusa, a ako ti uslovi nisu ispunjeni, dužan je da izda nalog vlasniku relevantnog elementa mreže da ne izvrši status "neraspoloživo" ili "probni rad" ili da ga delimično sprovede.
U slučaju da OPS utvrdi da će izvršenje statusa "neraspoloživo" ili "probni rad" relevantnog sredstva prouzrokovati ili dovesti prenosni sistem van normalnog rada, dužan je da izda nalog vlasniku relevantnog sredstva, u slučaju da je priključen na prenosni sistem, ili ODS ili OZDS, ako je priključen na distributivni ili zatvoreni distributivni sistem, da odloži izvršenje statusa "neraspoloživo" ili "probni rad" tog relevantnog sredstva u skladu sa njegovim uputstvima i uz poštovanje tehničkih i sigurnosnih graničnih vrednosti, u meri u kojoj je to moguće.
Prognoza za analizu adekvatnosti kontrolne oblasti
OPS stavlja na raspolaganje svaku prognozu namenjenu za analizu adekvatnosti kontrolne oblasti na osnovu čl. 104. i 106. ove uredbe drugim OPS na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
Analiza adekvatnosti kontrolne oblasti
OPS sprovodi analizu adekvatnosti kontrolne oblasti procenjujući mogućnost da zbir proizvodnje u njegovoj kontrolnoj oblasti i sposobnosti prekograničnog uvoza bude dovoljan za ukupno opterećenje u njegovoj kontrolnoj oblasti, uzimajući u obzir zahtevani nivo rezervi aktivne snage utvrđen u čl. 114. i 115. ove uredbe.
OPS, pri sprovođenju analize adekvatnosti kontrolne oblasti u skladu sa stavom 1. ovog člana:
1) upotrebljava najnovije planove raspoloživosti i najnovije dostupne podatke o:
(1) sposobnostima proizvodnih modula obezbeđenih u skladu sa članom 43. stav 5. i čl. 45. i 51. ove uredbe,
(2) prenosnom kapacitetu između zona trgovanja,
(3) mogućem upravljanju potrošnjom obezbeđenom u skladu sa čl. 52. i 53. ove uredbe;
2) uzima u obzir učešće proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i opterećenje;
3) procenjuje verovatnoću i očekivano trajanje nedostatka adekvatnosti, kao i očekivanu energiju koja neće biti isporučena kao posledica nedostatka adekvatnosti.
OPS je dužan da u najkraćem roku nakon što proceni nedostatak adekvatnosti u svojoj kontrolnoj oblasti, o nedostatku obavesti Agenciju i ako je primenjivo sve pogođene strane.
OPS je dužan da, nakon što proceni da adekvatnost u njegovoj kontrolnoj oblasti nije ispunjena, u najkraćem roku obavesti o tome druge OPS putem ENTSO-E platforme za razmenu podataka za planiranje rada.
Adekvatnost kontrolne oblasti za nedelju unapred i više
OPS doprinosi panevropskim letnjim i zimskim prognozama za adekvatnost proizvodnje primenjujući metodologiju koju je odredio ENTSO-E.
Dvaput godišnje OPS sprovodi analizu adekvatnosti kontrolne oblasti za sledeće leto odnosno sledeću zimu, uzimajući u obzir panevropske scenarije u skladu sa panevropskim letnjim i zimskim prognozama za adekvatnost proizvodnje.
OPS je dužan da ažurira analize adekvatnosti svoje kontrolne oblasti ako utvrdi bilo kakve moguće promene statusa raspoloživosti proizvodnih modula, prognoze opterećenja, prognoze udela energije iz obnovljivih izvora ili prognoze kapaciteta između zona trgovanja, koje bi mogle značajno uticati na očekivanu adekvatnost.
Adekvatnost kontrolne oblasti za dan unapred i unutar dana
OPS je dužan da sprovodi analizu adekvatnosti kontrolne oblasti za dan unapred i unutar dana na osnovu:
1) planova iz člana 110. ove uredbe;
2) prognoziranog opterećenja;
3) prognozirane proizvodnje iz obnovljivih izvora energije;
4) rezervi aktivne snage u skladu sa podacima dostavljenim na osnovu člana 46. stav 1. tačka 1) ove uredbe;
5) uvoznih i izvoznih kapaciteta kontrolne oblasti usaglašenih sa proračunatim kapacitetima između zona trgovanja, prema potrebi, u skladu sa članom 10. Uredbe o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanje zagušenjima;
6) sposobnosti proizvodnih modula u skladu sa podacima dostavljenim u skladu sa članom 43. stav 4. i čl. 45. i 51. ove uredbe i njihovih statusa raspoloživosti;
7) sposobnosti postrojenja kupaca sa upravljivom potrošnjom u skladu sa podacima dostavljenim u skladu sa čl. 52. i 53. ove uredbe i njihovih statusa raspoloživosti.
OPS je dužan da proceni:
1) minimalni nivo uvoza i minimalni nivo izvoza koji su kompatibilni sa adekvatnošću njegove kontrolne oblasti;
2) očekivano trajanje mogućeg nedostatka adekvatnosti;
3) količinu električne energije koja nije isporučena tokom nedostatka adekvatnosti.
Ako se, nakon analize iz stava 1. ovog člana zaključi da adekvatnost nije postignuta, OPS obaveštava Agenciju o nedostatku adekvatnosti i dostavlja analizu uzroka koji su doveli do nedostatka adekvatnosti i predlaže mere ublažavanja.
OPS je dužan da prati raspoloživost pomoćnih usluga.
OPS za pomoćne usluge aktivne i reaktivne snage, prema potrebi u koordinaciji sa drugim OPS preduzima sledeće:
1) planira, organizuje i sprovodi nabavku pomoćnih usluga;
2) prati, na osnovu podataka dostavljenih u skladu sa čl. 40-53. ove uredbe da li opseg i lokacija raspoloživih pomoćnih usluga omogućuje obezbeđivanje operativne sigurnosti;
3) koristi se svim raspoloživim, ekonomski efikasnim i izvodljivim načinima za nabavku potrebnog obima pomoćnih usluga.
OPS je dužan da objavi opseg kapaciteta rezerve potrebne za održavanje operativne sigurnosti.
OPS je dužan da, na zahtev, obavesti druge OPS o raspoloživom opsegu rezervi aktivne snage.
Pomoćne usluge reaktivne snage
OPS je dužan da proceni u odnosu na svoja predviđanja, za svaki period planiranja rada, da li su raspoložive pomoćne usluge reaktivne snage dovoljne za održavanje operativne sigurnosti prenosnog sistema.
Radi efikasnijeg rada svojih elemenata prenosnog sistema, OPS prati:
1) raspoložive kapacitete elektrana, kupaca priključenih na prenosni sistem i ODS za regulaciju reaktivne snage;
2) raspoloživu opremu priključenu na prenosni sistem namenjenu za obezbeđivanje reaktivne snage;
3) odnose aktivne i reaktivne snage u tačkama razgraničenja prenosnog sistema i objekata distributivnog sistema priključenih na prenosni sistem.
U slučaju da nivo pomoćnih usluga reaktivne snage nije dovoljan za održavanje operativne sigurnosti, OPS je dužan da:
1) o tome obaveštava susedne OPS;
2) priprema i aktivira korektivne mere u skladu sa članom 23. ove uredbe.
Pri uspostavljanju procesa planiranja razmene OPS u saradnji sa drugim OPS uzima u obzir i prema potrebi, dopunjuje operativne uslove iz metodologije dostave informacija o proizvodnji i potrošnji izrađene u skladu sa smernicama EU za raspodelu prenosnih kapaciteta i upravljanje zagušenjima.
Ako zona trgovanja obuhvata samo jednu kontrolnu oblast, geografsko područje planiranja razmene jednako je zoni trgovanja. Ako kontrolna oblast obuhvata nekoliko zona trgovanja, geografsko područje planiranja razmene jednako je zoni trgovanja. Ako zona trgovanja obuhvata više kontrolnih oblasti, OPS u toj zoni trgovanja mogu odlučiti da sprovode zajednički postupak za planiranje razmene, u protivnom se svaka kontrolna oblast u toj zoni trgovanja smatra zasebnim područjem planiranja razmene.
Za svaku elektranu i postrojenje kupca koji podležu zahtevima za planiranje razmene utvrđenim u propisima iz oblasti energetike, njihov vlasnik imenuje zastupnika za planiranje ili sam preuzima njegovu ulogu.
Učesnik na tržištu i prenosni agent koji podleže zahtevima u pogledu planiranja razmene utvrđenim u propisima iz oblasti energetike imenuje zastupnika za planiranje ili sam preuzima njegovu ulogu.
OPS koji upravlja područjem planiranja razmene utvrđuje mehanizme potrebne za obradu planova koje dostave zastupnici za planiranje.
Ako područje planiranja razmene obuhvata više kontrolnih oblasti, OPS dogovara zajedno sa drugim OPS odgovornim za te kontrolne oblasti koji će OPS da upravlja područjem planiranja razmene.
Obaveštavanje o planovima unutar oblasti planiranja razmene
Zastupnik za planiranje razmene, osim zastupnika prenosnog agenta, dužan je da dostavi OPS koji upravlja područjem planiranja razmene, na njegov zahtev, i prema potrebi trećoj strani sledeće planove:
1) proizvodnje;
2) potrošnje;
3) interne tržišne planove razmene;
4) prekogranične tržišne planove razmene.
Zastupnik prenosnog agenta ili, prema potrebi, centralna ugovorna strana, dostavlja OPS koji upravlja područjem planiranja razmene koje je obuhvaćeno spajanjem tržišta, na njegov zahtev, i prema potrebi trećoj strani sledeće planove:
1) prekogranične tržišne planove razmene kao:
(1) multilateralne razmene između područja planiranja razmene i grupe drugih područja planiranja razmene,
(2) bilateralne razmene između područja planiranja razmene i drugog područja planiranja razmene;
2) interne tržišne planove razmene između prenosnog agenta i centralnih ugovornih strana;
3) interne tržišne planove razmene između prenosnog agenta i drugih prenosnih agenata.
OPS koji upravlja područjem planiranja razmene proverava ukupnu izbalansiranost planova proizvodnje i potrošnje, prekograničnih tržišnih planova razmene i prekograničnih planova razmene OPS u njegovom području planiranja razmene.
U slučaju da se radi o prekograničnim planovima OPS, OPS je dužan da se dogovara o vrednostima u planu sa relevantnim OPS, a ako se ne dogovore primenjuje se niža vrednost.
Kada je reč o bilateralnim razmenama između dva područja planiranja razmene, OPS je dužan da se dogovara o prekograničnim tržišnim planovima razmene sa relevantnim OPS, a ako se ne dogovore o vrednostima u prekograničnim planovima razmene primenjuje se niža vrednost.
OPS i drugi OPS koji upravljaju područjem planiranja razmene proveravaju da li su svi sumarni neto prekogranični planovi razmene između svih područja planiranja razmene u sinhronoj oblasti izbalansirani, a ako dođe do neslaganja i OPS se ne usaglase oko vrednosti u sumarnim neto prekograničnim planovima razmene, primenjuju se niže vrednosti.
Zastupnik prenosnog agenta ili, prema potrebi, centralna ugovorna strana, dostavlja OPS, na njegov zahtev, vrednosti iz prekograničnih tržišnih planova svakog područja planiranja razmene koje učestvuje u spajanju tržišta, i to u obliku sumarnih neto prekograničnih planova razmene.
Subjekt odgovoran za proračun planirane razmene dostavlja na zahtev OPS, u obliku sumarnih neto prekograničnih planova razmene, vrednosti planiranih razmena koje se odnose na područja planiranja razmene uključena u spajanje tržišta, uključujući bilateralne razmene između dva područja planiranja razmene.
Dostavljanje informacija drugim OPS
OPS na zahtev drugog OPS proračunava i dostavlja:
1) sumarne neto prekogranične planove razmene;
2) netovanu snagu razmene u naizmeničnoj struji, ukoliko su područja planiranja razmene povezana sa drugim područjima planiranja razmene vodovima naizmenične struje.
Ako je potrebno za izradu zajedničkih modela mreže, u skladu sa članom 70. stav 1. ove uredbe, OPS koji upravlja područjem planiranja razmene dostavlja drugom OPS na njegov zahtev:
1) planove proizvodnje;
2) planove potrošnje.
ENTSO-E platforma za razmenu podataka za planiranje rada
OPS i regionalni koordinacioni centar imaju pristup svim informacijama na ENTSO-E platformi za razmenu podataka za planiranje rada.
Operativni sporazumi za sinhronu oblast
OPS je dužan da zajedno sa drugim OPS iz sinhrone oblasti predloži, osim ako već nije sadržano u ugovorima, sledeće:
1) pravila za dimenzionisanje FCR u skladu sa članom 149. ove uredbe;
2) dodatne karakteristike FCR u skladu sa članom 150. stav 2. ove uredbe;
3) parametre za određivanje kvaliteta frekvencije i ciljnih parametara kvaliteta frekvencije u skladu sa članom 123. ove uredbe;
4) za sinhronu oblast kontinentalne Evrope, ciljne parametre FRCE za svaki kontrolni blok u skladu sa članom 124. ove uredbe;
5) metodologiju za procenu rizika i nastanka rizika od nedostatka FCR sinhrone oblasti u skladu sa članom 127. st. 2. i 3. ove uredbe;
6) koordinatora sinhrone oblasti u skladu sa članom 129. ove uredbe;
7) proračun regulacionog programa iz netovane snage razmene u naizmeničnoj struji sa zajedničkim periodom rampinga snage za izračunavanje regulacione greške u skladu sa članom 132. ove uredbe;
8) ako je primenjivo, ograničenja izlazne aktivne snage interkonektivnih vodova JSVN između sinhronih oblasti u skladu sa članom 133. ove uredbe;
9) strukturu upravljanja frekvencijom i snagom razmene u skladu sa članom 135. ove uredbe;
10) metodologiju za smanjenje odstupanja sinhronog vremena u skladu sa članom 177. ove uredbe, ako je primenjivo;
11) ako sinhronom oblasti upravlja više OPS, konkretnu raspodelu odgovornosti između OPS u skladu sa članom 137. ove uredbe;
12) operativne postupke za smanjenje odstupanja frekvencije sistema radi ponovnog uspostavljanja normalnog rada i ograničavanja rizika od prelaska u poremećeni rad u skladu sa članom 148. stav 10. ove uredbe;
13) uloge i odgovornosti OPS koji primenjuju proces netovanja odstupanja, proces prekogranične aktivacije FRR ili proces prekogranične aktivacije RR u skladu sa članom 145. stav 2. ove uredbe;
14) zahteve u pogledu raspoloživosti, pouzdanosti i redundantnosti tehničke infrastrukture u skladu sa članom 147. stav 2. ove uredbe;
15) zajednička pravila za rad u normalnom radu i ugroženom normalnom radu u skladu sa članom 148. stav 7. i merama iz člana 148. st. 15. i 16. ove uredbe;
16) za sinhronu oblast kontinentalne Evrope minimalno vreme aktivacije koje su dužni da obezbede pružaoci FCR u skladu sa smernicama EU za rad sistema za prenos električne energije;
17) za sinhronu oblast kontinentalne Evrope minimalno vreme aktivacije koje su dužni da obezbede pružaoci FCR u skladu sa smernicama EU za rad sistema za prenos električne energije;
18) uloge i odgovornosti OPS uključenog u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve i pogođenih OPS u pogledu razmene FRR i RR u skladu sa članom 161. stav 1. ove uredbe;
19) uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i pogođenih OPS u pogledu deljenja FRR i RR u skladu sa članom 162. stav 1. ove uredbe;
20) uloge i odgovornosti OPS uključenog u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve i pogođenih OPS u pogledu razmene rezerve između sinhronih oblasti, uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i pogođenih OPS u pogledu deljenja rezervi između sinhronih oblasti u skladu sa članom 167. stav 1. ove uredbe;
21) metodologiju za određivanje graničnih vrednosti količine razmene FCR između sinhronih oblasti u skladu sa članom 170. stav 2. ove uredbe;
22) metodologiju za određivanje graničnih vrednosti količine razmene FRR između sinhronih oblasti, u skladu sa članom 172. stav 1. ove uredbe i metodologiju za određivanje graničnih vrednosti količine deljenja FRR između sinhronih oblasti, u skladu sa članom 173. stav 1. ove uredbe;
23) metodologiju za određivanje graničnih vrednosti količine razmene RR između sinhronih oblasti, u skladu sa članom 174. stav 1. ove uredbe i metodologiju za određivanje graničnih vrednosti količine deljenja RR između sinhronih oblasti, u skladu sa članom 175. stav 1. ove uredbe.
OPS u saradnji sa drugim OPS u sinhronoj oblasti podnosi metodologiju i uslove iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 16), 17), 22) i 23) ovog člana na odobrenje svim regulatornim telima sinhrone oblasti.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti, u roku od jednog meseca nakon odobrenja metodologija i uslova iz stava 2. ovog člana, zaključi operativni sporazum za sinhronu oblast koji stupa na snagu tri meseca nakon odobrenja metodologija i uslova.
Operativni sporazumi za kontrolni blok
OPS je dužan da sa drugim OPS iz svog kontrolnog bloka predloži:
1) ciljne parametre FRCE za svaku kontrolnu oblast u skladu sa članom 124. stav 4. ove uredbe, ako se kontrolni blok sastoji od više kontrolnih oblasti;
2) koordinatora kontrolnog bloka u skladu sa članom 130. stav 1. ove uredbe;
3) ograničenja rampinga aktivne snage u skladu sa članom 133. st. 3-6. ove uredbe;
4) raspodelu odgovornosti između OPS unutar kontrolnog bloka ako kontrolnim blokom upravlja više OPS u skladu sa članom 137. stav 9. ove uredbe;
5) imenovanje jednog OPS odgovornog za zadatke iz člana 141. stav 6. ove uredbe, ako je primenjivo;
6) dodatne zahteve u pogledu raspoloživosti, pouzdanosti i redundantnosti tehničke infrastrukture određene u skladu sa članom 147. stav 3. ove uredbe;
7) operativne postupke u slučaju nedostatka FRR ili RR u skladu sa članom 148. stav 8. ove uredbe;
8) pravila za dimenzionisanje FRR određena u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe;
9) pravila za dimenzionisanje RR određena u skladu sa članom 156. stav 2. ove uredbe;
10) konkretnu raspodelu odgovornosti u skladu sa članom 153. stav 3. ove uredbe i, ako je primenjivo, raspodelu odgovornosti u skladu sa članom 156. stav 8. ove uredbe, ako kontrolnim blokom upravlja više OPS;
11) eskalacioni postupak u skladu sa članom 153. stav 4. ove uredbe i, ako je primenjivo, eskalacioni postupak u skladu sa članom 156. stav 9. ove uredbe;
12) zahteve u pogledu raspoloživosti FRR, dodatne zahteve u pogledu kontrole kvaliteta u skladu sa članom 154. stav 2. ove uredbe i, ako je primenjivo, zahteve u pogledu raspoloživosti RR, kao i zahteve u pogledu kontrole kvaliteta u skladu sa članom 157. stav 2. ove uredbe;
13) ako je primenjivo, bilo kakve granične vrednosti razmene FCR između kontrolnih oblasti različitih kontrolnih blokova unutar sinhrone oblasti kontinentalna Evropa i razmene FRR ili RR između kontrolnih oblasti kontrolnog bloka u sinhronoj oblasti koja se sastoji od najmanje dva kontrolna bloka u skladu sa članom. 159. stav 2, čl. 163. i 165. ove uredbe;
14) uloge i odgovornosti OPS uključenog u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve i pogođenog OPS u pogledu razmene FRR, odnosno RR, sa OPS drugih kontrolnih blokova, u skladu sa članom 161. stav 6. ove uredbe;
15) uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i pogođenog OPS u pogledu deljenja FRR i RR, u skladu sa članom 162. stav 8. ove uredbe;
16) uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i pogođenog OPS u pogledu deljenja FRR i RR između sinhronih oblasti, u skladu sa članom 171. stav 3. ove uredbe;
17) koordinisane mere za smanjenje FRCE u skladu sa članom 148. stav 14. ove uredbe;
18) mere za smanjenje FRCE zahtevanjem promena proizvodnje ili potrošnje aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca, u skladu sa članom 148. stav 17. ove uredbe.
OPS i drugi OPS iz kontrolnog bloka podnose metodologiju i uslove iz člana 6. stav 3. tačka 2) ove uredbe na odobrenje svim regulatornim telima predmetnog kontrolnog bloka.
OPS iz kontrolnog bloka dužni su, u roku od jednog meseca nakon odobrenja metodologija i uslova iz stava 2. ovog člana, da zaključe operativni sporazum za kontrolni blok, koji stupa na snagu tri meseca nakon odobrenja metodologija i uslova.
Operativni sporazum za kontrolnu oblast
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz pojedine kontrolne oblasti zaključi operativni sporazum za kontrolnu oblast koji sadrži najmanje sledeće:
1) konkretnu raspodelu odgovornosti između OPS unutar kontrolnih oblasti u skladu sa članom 137. stav 8. ove uredbe;
2) imenovanje OPS odgovornog za sprovođenje procesa ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije i upravljanje njime, u skladu sa članom 139. stav 4. ove uredbe.
Operativni sporazum za monitoring oblast
OPS je dužan da sa drugim OPS u svakoj monitoring oblasti zaključi operativni sporazum za monitoring oblast koji sadrži i raspodelu odgovornosti između OPS unutar iste monitoring oblasti u skladu sa članom 137. stav 7. ove uredbe.
Sporazum o netovanju odstupanja
Ako OPS učestvuje u procesu netovanja odstupanja, dužan je da zaključi sporazum o netovanju odstupanja sa drugim OPS koji učestvuju u istom procesu, kojim se obuhvataju najmanje uloge i odgovornosti OPS u skladu sa članom 145. stav 3. ove uredbe.
Sporazum o prekograničnoj aktivaciji FRR
Ako OPS učestvuje procesu prekogranične aktivacije FRR, dužan je da zaključi sporazum o prekograničnoj aktivaciji FRR sa drugim OPS koji učestvuju u istom procesu, kojim se obuhvataju najmanje uloge i odgovornosti OPS u skladu sa članom 145. stav 3. ove uredbe.
Sporazum o prekograničnoj aktivaciji RR
Ako OPS učestvuje u procesu prekogranične aktivacije RR, dužan je da zaključi sporazum o prekograničnoj aktivaciji RR sa drugim OPS koji učestvuju u istom procesu, kojim se obuhvataju najmanje uloge i odgovornosti OPS u skladu sa članom 145. stav 3. ove uredbe.
Ako OPS učestvuje u procesu deljenja FCR, FRR ili RR, dužan je da zaključi sporazum o deljenju sa drugim OPS koji učestvuju u istom procesu deljenja, koji obuhvata najmanje sledeće:
1) uloge i odgovornosti OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi, OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i pogođenih OPS u skladu sa članom 161. stav 3. ove uredbe ako je reč o deljenju FRR ili RR unutar sinhrone oblasti; ili
2) uloge i odgovornosti OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i OPS koji isporučuje mogućnost regulacije u skladu sa članom 167. stav 3. ove uredbe i postupke ako se deljenje rezervi između sinhronih oblasti ne obavi u realnom vremenu u skladu sa članom 167. stav 7. ove uredbe, ako je reč o deljenju rezervi između sinhronih oblasti.
Ako OPS učestvuje u razmeni FCR, FRR ili RR, dužan je da zaključi sporazum o razmeni sa drugim OPS koji učestvuju u istoj razmeni rezervi, koji sadrži najmanje sledeće:
1) uloge i odgovornosti OPS-ova uključenih u razmenu rezervi i OPS sa priključenim pružaocem rezerve u skladu sa članom 161. stav 3. ove uredbe, ako je reč o razmeni FRR ili RR unutar sinhrone oblasti; ili
2) uloge i odgovornosti OPS uključenih u razmenu rezervi i OPS sa priključenim pružaocem rezerve u skladu sa članom 167. stav 3. ove uredbe i postupke ako se razmena rezervi između sinhronih oblasti ne obavi u realnom vremenu u skladu sa članom 167. stav 7. ove uredbe, ako je reč o razmeni rezervi između sinhronih oblasti.
Parametri za određivanje kvaliteta frekvencije i ciljni parametri
Parametri za određivanje kvaliteta frekvencije u sinhronoj oblasti su:
1) nominalna frekvencija;
2) standardni frekventni raspon;
3) maksimalno trenutno odstupanje frekvencije;
4) maksimalno odstupanje frekvencije u stacionarnom stanju;
5) vreme za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije;
6) vreme aktivacije ugroženog normalnog rada.
Nominalna frekvencija iznosi 50 Hz.
Zadate vrednosti parametara za određivanje kvaliteta frekvencije iz stava 1. ovog člana utvrđene su u Tabeli 1. Priloga 2. ove uredbe, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, a ciljni parametar kvaliteta frekvencije je maksimalni broj minuta izvan standardnog frekventnog raspona godišnje po sinhronoj oblasti utvrđen u Tabeli 2. Priloga 2. ove uredbe.
Vrednosti parametara iz stava 3. ovog člana primenjuju se osim u slučaju da OPS u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti predloži drugačije vrednosti u skladu sa st. 5. i 7. ovog člana.
OPS može u saradnji drugim OPS iz sinhrone oblasti da u operativnom sporazumu za sinhronu oblast predloži drugačije vrednosti od onih utvrđenih u tabelama 1. i 2. Priloga 2. ove uredbe u pogledu:
1) vremena aktivacije ugroženog normalnog rada;
2) maksimalnog broja minuta izvan standardnog frekventnog raspona.
Predlog izmene vrednosti parametara u skladu sa stavom 5. ovog člana zasniva se na proceni zabeleženih vrednosti frekvencije sistema za period od najmanje godinu dana i razvoju sinhrone oblasti, uzimajući u obzir:
1) veličinu sistema na osnovu potrošnje i proizvodnje sinhrone oblasti i njene inercije;
2) referentni incident;
3) strukturu mreže odnosno topologiju mreže;
4) ponašanje opterećenja i proizvodnje;
5) broj i odziv proizvodnih modula sa frekventno ograničenim osetljivim režimom rada - podfrekventnim i frekventno ograničenim osetljivim režimom rada - nadfrekventnim, u skladu sa članom 13. stav 2. i članom 15. stav 2. tačka 3) Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica;
6) broj i odziv postrojenja kupaca koja rade sa aktiviranom regulacijom frekvencije sistema u okviru upravljanja potrošnjom ili vrlo brzom regulacijom aktivne snage u okviru upravljanja potrošnjom, u skladu sa čl. 29. i 30. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca;
7) tehničke sposobnosti proizvodnih modula i postrojenja kupaca;
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS u sinhronoj oblasti sprovede javnu raspravu sa zainteresovanim stranama o uticaju predloženih izmena vrednosti parametara za određivanje kvaliteta frekvencije iz Tabele 1. Priloga 2. ove uredbe ili ciljnog parametra kvaliteta frekvencije iz Tabele 2. Priloga 2. ove uredbe.
OPS je dužan da uvažava vrednosti parametara iz stava 3. ovog člana, kao i da najmanje jednom godišnje proverava ostvarivanje ciljnog parametra kvaliteta frekvencije u saradnji sa drugim OPS.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS u sinhronoj oblasti najmanje jednom godišnje navede u operativnom sporazumu za sinhronu oblast vrednosti opsega FRCE prvog i drugog nivoa za svaki kontrolni blok sinhrone oblasti.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS u sinhronoj oblasti, obezbedi da su rasponi FRCE prvog i drugog nivoa kontrolnih blokova tih sinhronih oblasti proporcionalni kvadratnom korenu zbira pojedinačnih udela FCR OPS koji sačinjavaju kontrolne blokove u skladu sa članom 149. ove uredbe.
OPS je dužan da zajedno sa drugim OPS u sinhronoj oblasti uvažava sledeće ciljne parametre FRCE za svaki kontrolni blok:
1) broj godišnjih vremenskih intervala izvan raspona FRCE prvog nivoa unutar vremenskog intervala jednakog vremenu za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije mora da bude manji od 30% godišnjih vremenskih intervala;
2) broj godišnjih vremenskih intervala izvan raspona FRCE drugog nivoa unutar vremenskog intervala jednakog vremenu za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije mora da bude manji od 5% godišnjih vremenskih intervala.
Ako se kontrolni blok sastoji od više od jedne kontrolne oblasti, OPS i drugi OPS iz tog kontrolnog bloka navode u operativnom sporazumu za kontrolni blok vrednosti ciljnih parametara FRCE za svaku kontrolnu oblast.
OPS zajedno sa drugim OPS iz sinhrone oblasti proverava, najmanje jednom godišnje, da li se ciljni parametri FRCE ispunjavaju.
Proces primene kriterijuma sastoji se od:
1) prikupljanja podataka za vrednovanje kvaliteta frekvencije;
2) izračunavanja kriterijuma za vrednovanje kvaliteta frekvencije.
Podaci za vrednovanje kvaliteta frekvencije
Podaci za vrednovanje kvaliteta frekvencije su:
1) za sinhronu oblast:
(1) trenutni podaci o frekvenciji,
(2) podaci o trenutnom odstupanju frekvencije,
2) za svaki kontrolni blok sinhrone oblasti, podaci o trenutnom FRCE.
Tačnost merenja trenutnih podataka o frekvenciji i trenutnom FRCE, ako se mere u Hz, iznosi najmanje 1 mHz.
Kriterijumi za vrednovanje kvaliteta frekvencije
Kriterijumi za vrednovanje kvaliteta frekvencije su:
1) za sinhronu oblast tokom rada u normalnom radu ili ugroženom normalnom radu, u skladu sa članom 18. st. 1. i 2. ove uredbe, na mesečnom nivou za podatke o trenutnoj frekvenciji:
(1) aritmetička sredina,
(2) standardna devijacija,
(3) 1-, 5-, 10-, 90- i 99- procenata,
(4) ukupno vreme u kojem je apsolutna vrednost trenutnog odstupanja frekvencije bila veća od standardnog odstupanja frekvencije, pri čemu treba razlikovati negativna i pozitivna trenutna odstupanja frekvencije,
(5) ukupno vreme u kojem je apsolutna vrednost trenutnog odstupanja frekvencije bila veća od maksimalnog trenutnog odstupanja frekvencije, pri čemu treba razlikovati negativna i pozitivna trenutna odstupanja frekvencije,
(6) broj događaja u kojima je apsolutna vrednost trenutnog odstupanja frekvencije sinhrone oblasti prešla 200% standardnog odstupanja frekvencije, a trenutno odstupanje frekvencije nije se vratilo na 50% standardnog odstupanja frekvencije za sinhronu oblast, unutar vremena za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije. U podacima se razlikuju negativna i pozitivna odstupanja frekvencije.
2) za svaki kontrolni blok u sinhronoj oblasti tokom rada u normalnom radu ili ugroženom normalnom radu u skladu sa članom 18. st. 1. i 2. ove uredbe na mesečnom nivou:
(1) za skup podataka koji sadrži prosečne vrednosti FRCE u kontrolnom bloku tokom vremenskih intervala jednakih vremenu za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije:
- aritmetička sredina,
- standardno odstupanje,
- 1-,5-,10-,90- i 99- procenata,
- broj vremenskih intervala u kojima je prosečna vrednost FRCE bila izvan raspona FRCE prvog nivoa, pri čemu treba razlikovati negativni i pozitivni FRCE,
- broj vremenskih intervala u kojima je prosečna vrednost FRCE bila izvan raspona FRCE drugog nivoa, pri čemu treba razlikovati negativni i pozitivni FRCE,
(2) za skup podataka koji sadrži prosečne vrednosti FRCE u kontrolnom bloku za vremenske intervale od jedne minute: mesečni broj događaja u kojima je FRCE prešao 60% kapaciteta rezerve za FRR i nije se vratio na 15% kapaciteta rezerve za FRR unutar vremena za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije, pri čemu treba razlikovati negativni i pozitivni FRCE.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi zajedničku metodologiju za procenu rizika i kretanje rizika od nedostatka FCR u sinhronoj oblasti i dostavljaju potrebne ulazne podatke za tu procenu.
Metodologija iz stava 2. ovog člana sprovodi se najmanje jednom godišnje i zasniva se na istorijskim podacima o trenutnoj frekvenciji sistema za najmanje godinu dana, a OPS je dužan da dostavi potrebne ulazne podatke za procenu iz stava 2. ovog člana.
Postupak za prikupljanje i dostavljanje podataka
Postupak za prikupljanje i dostavljanje podataka sastoji se od sledećeg:
1) merenja frekvencije sistema;
2) izračunavanja podataka za vrednovanje kvaliteta frekvencije;
3) dostavljanja podataka za vrednovanje kvaliteta frekvencije za proces primene kriterijuma.
Postupak za prikupljanje i dostavljanje podataka sprovodi koordinator sinhrone oblasti imenovan u skladu sa članom 129. ove uredbe.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti imenuje u operativnom sporazumu za sinhronu oblast jednog OPS iz te sinhrone oblasti za koordinatora sinhrone oblasti.
Koordinator sinhrone oblasti sprovodi postupak za prikupljanje i dostavljanje podataka za sinhronu oblast iz člana 128. ove uredbe.
Koordinator sinhrone oblasti uvodi proces primene kriterijuma iz člana 125. ove uredbe.
Koordinator sinhrone oblasti prikuplja podatke za vrednovanje kvaliteta frekvencije iz svoje sinhrone oblasti i sprovodi proces primene kriterijuma, uključujući izračunavanje kriterijuma za vrednovanje kvaliteta, svaka tri meseca i u roku od tri meseca nakon završetka analiziranog perioda.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz kontrolnog bloka imenuje u operativnom sporazumu za kontrolni blok jednog OPS iz tog kontrolnog bloka za koordinatora kontrolnog bloka, koji prikuplja podatke za vrednovanje kvaliteta frekvencije za kontrolni blok u skladu sa procesom primene kriterijuma iz člana 125. ove uredbe.
Svaki OPS jednog kontrolnog bloka dostavlja koordinatoru kontrolnog bloka rezultate merenja potrebne za prikupljanje podataka za vrednovanje kvaliteta frekvencije za kontrolni blok.
Koordinator kontrolnog bloka dostavlja ENTSO-E podatke za vrednovanje kvaliteta frekvencije iz svog kontrolnog bloka i svojih kontrolnih oblasti svaka tri meseca i u roku od dva meseca nakon završetka analiziranog perioda.
Informacije o ponašanju opterećenja i proizvodnje
OPS, u skladu sa članom 40. ove uredbe, ima pravo da od priključenih ZKM zatraži informacije potrebne za praćenje ponašanja opterećenja i proizvodnje povezanog sa odstupanjima, koje mogu obuhvatati:
1) vremenski označenu postavnu vrednost aktivne snage za rad u realnom vremenu i budući rad;
2) vremenski označenu ukupnu izlaznu aktivnu snagu.
Period rampinga unutar sinhrone oblasti
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuje zajednički period rampinga sumarnih neto prekograničnih planova razmene između kontrolnih oblasti u sinhronoj oblasti.
Regulacioni program netovane snage razmene u naizmeničnoj struji za izračunavanje regulacione greške oblasti izračunava se na osnovu zajedničkog perioda rampinga.
Ograničenja rampinga aktivne snage
OPS iz dve sinhrone oblasti imaju pravo da odrede u operativnom sporazumu za sinhronu oblast ograničenja izlazne aktivne snage interkonektivnih vodova JSVN između sinhronih oblasti kako bi ograničili njihov uticaj na postizanje ciljnih parametara kvaliteta frekvencije sinhrone oblasti i to tako da odrede kombinovani maksimalni gradijent za sve interkonektivne vodove JSVN koji spajaju dve sinhrone oblasti.
Ograničenja iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se na razmenu odstupanja, povezivanje procesa održavanja frekvencije i prekograničnu aktivaciju FRR i RR preko interkonektivnih vodova JSVN.
OPS može u saradnji sa drugim OPS priključenim na određeni interkonektivni vod JSVN odrediti u operativnom sporazumu za kontrolni blok zajednička ograničenja izlazne aktivne snage tog interkonektivnog voda JSVN, kako bi ograničili njegov uticaj na postizanje ciljnog parametra FRCE povezanih kontrolnih blokova tako što će se dogovoriti o trajanju rampinga odnosno maksimalnim gradijentima rampinga za taj interkonektivni vod JSVN.
Zajednička ograničenja iz stava 3. ovog člana se ne primenjuju na razmenu odstupanja, povezivanje procesa održavanja frekvencije i prekograničnu aktivaciju FRR i RR preko interkonektivnog voda JSVN.
OPS sa drugim OPS iz sinhrone oblasti koordinira mere iz st. 3. i 4. ovog člana.
OPS može u saradnji sa drugim OPS iz kontrolnog bloka da odredi u operativnom sporazumu za kontrolni blok sledeće mere podrške ostvarenju ciljnog parametra FRCE tog kontrolnog bloka i mere ublažavanja za deterministička odstupanja frekvencije, uzimajući u obzir tehnička ograničenja proizvodnih modula i postrojenja kupaca:
1) obaveze u pogledu trajanja rampinga odnosno maksimalnih gradijenata za proizvodne module, odnosno postrojenja kupaca;
2) obaveze u pogledu pojedinačnih vremena početka rampinga za proizvodne module, odnosno postrojenja kupaca u kontrolnom bloku;
3) koordinaciju rampinga između proizvodnih modula, postrojenja kupaca i potrošnje aktivne snage u kontrolnom bloku.
Kada su vrednosti u vezi sa ciljnim parametrima kvaliteta frekvencije ili ciljnim parametrima FRCE, izračunate za period od jedne kalendarske godine, izvan ciljnih vrednosti određenih za sinhronu oblast ili kontrolni blok, OPS u saradnji sa drugim OPS te sinhrone oblasti odnosno kontrolnog bloka dužan je da:
1) analizira da li će ciljni parametri kvaliteta frekvencije ili ciljni parametri FRCE ostati izvan ciljnih vrednosti utvrđenih za sinhronu oblast ili kontrolni blok, a ako postoji opravdan rizik da se to dogodi, analizira uzroke i daje preporuke;
2) priprema mere ublažavanja kako bi obezbedili da se ciljne vrednosti za sinhronu oblast ili kontrolni blok mogu ispuniti u budućnosti.
Struktura regulacije frekvencije i snage razmene
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast navede strukturu regulacije frekvencije i snage razmene.
OPS zajedno sa drugim OPS unutar sinhrone oblasti je odgovoran za primenu strukture regulacije frekvencije i snage razmene u sinhronoj oblasti i rad u skladu sa njom.
Struktura regulacije frekvencije i snage razmene sinhrone oblasti obuhvata:
1) strukturu procesa aktivacije rezervne snage u skladu sa članom 136. ove uredbe;
2) strukturu odgovornosti u procesima u skladu sa članom 137. ove uredbe.
Struktura procesa aktivacije rezervne snage
Struktura procesa aktivacije rezervne snage obuhvata:
1) FCP u skladu sa članom 138. ove uredbe;
2) FRP u skladu sa članom 139. ove uredbe;
3) korekciju sinhronog vremena u skladu sa članom 177. ove uredbe.
Pored sadržine strukture iz stava 1. ovog člana, struktura može da obuhvati:
1) RRR u skladu sa članom 140. ove uredbe;
2) proces netovanja odstupanja u skladu sa članom 142. ove uredbe;
3) proces prekogranične aktivacije FRR u skladu sa članom 143. ove uredbe;
4) proces prekogranične aktivacije RR u skladu sa članom 144. ove uredbe.
Struktura odgovornosti u procesima
Pri određivanju strukture odgovornosti u procesima, OPS i drugi OPS sinhrone oblasti uzimaju u obzir najmanje sledeće kriterijume:
1) veličinu i ukupnu inerciju, uključujući virtuelnu inerciju sinhrone oblasti;
2) strukturu mreže, odnosno topologiju mreže;
3) ponašanje opterećenja, proizvodnje i JSVN.
OPS je dužan da zajedno sa drugim OPS iz sinhrone oblasti pripremi zajednički predlog o određivanju kontrolnih blokova koji mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) monitoring oblast poklapa se samo sa jednom kontrolnom oblašću ili je njen deo;
2) kontrolna oblast poklapa se samo sa jednim kontrolni blokom ili je njegov deo;
3) kontrolni blok poklapa se samo sa jednim sinhronom oblasti ili je njen deo;
4) svaki element mreže deo je samo jedne monitoring oblasti, samo jedne kontrolne oblasti i samo jednog kontrolnog bloka.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz svake monitoring oblasti kontinuirano izračunava i prati razmenu aktivne snage u monitoring oblasti u realnom vremenu.
OPS je dužan da za svoju kontrolnu oblast:
1) kontinuirano prati FRCE u kontrolnoj oblasti;
2) sprovodi i upravlja FRP za kontrolnu oblast;
3) postigne ciljne parametre FRCE u kontrolnoj oblasti u skladu sa članom 124. ove uredbe;
4) sprovodi jedan proces ili više njih iz člana 136. stav 2. ove uredbe.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz kontrolnog bloka:
1) postigne ciljne parametre FRCE u kontrolnom bloku u skladu sa članom 124. ove uredbe;
2) uvažava pravila za dimenzionisanje FRR u skladu sa članom 153. ove uredbe i pravila za dimenzionisanje RR u skladu sa članom 156. ove uredbe.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti:
1) sprovodi i upravlja FCP za sinhronu oblast;
2) uvažava pravila za dimenzionisanje FCR u skladu sa članom 149. ove uredbe;
3) postigne ciljne parametre kvaliteta frekvencije u skladu sa članom 123. ove uredbe.
OPS i drugi OPS iz monitoring oblasti dužni su da u operativnom sporazumu za monitoring oblast odrede raspodelu odgovornosti između OPS u toj monitoring oblasti za sprovođenje obaveza iz stava 3. ovog člana.
OPS i drugi OPS iz kontrolne oblasti dužni su da u operativnom sporazumu za kontrolnu oblast odrede raspodelu odgovornosti između OPS u toj kontrolnoj oblasti za sprovođenje obaveza iz stava 4. ovog člana.
OPS i drugi OPS iz kontrolnog bloka dužni su da u operativnom sporazumu za kontrolni blok odrede raspodelu odgovornosti između OPS iz tog kontrolnog bloka za sprovođenje obaveza iz stava 5. ovog člana.
OPS i drugi OPS iz sinhrone oblasti dužni su da u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odrede raspodelu odgovornosti između OPS iz te sinhrone oblasti za sprovođenje obaveza iz stava 6. ovog člana.
OPS i drugi OPS iz dve ili više susednih kontrolnih oblasti povezanih interkonektivnim vodovima imaju pravo da osnuju kontrolni blok ako su ispunjeni zahtevi u pogledu kontrolnog bloka utvrđeni u stavu 5. ovog člana.
Svrha FCP je da se frekvencija sistema stabilizuje aktivacijom FCR.
Opšta karakteristika za aktivaciju FCR u sinhronoj oblasti odražava monotono smanjivanje aktivacije FCR u funkciji odstupanja frekvencije.
Proces ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije
Svrha FRP je da se:
1) FRCE vrati na nulu unutar vremena za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije;
2) da se progresivno zameni aktivirani FCR aktivacijom FRR u skladu sa članom 141. ove uredbe.
FRCE odgovara regulacionoj grešci kontrolne oblasti ili odstupanju frekvencije ako se jedna kontrolna oblast poklapa sa kontrolni blokom i sinhronom oblasti.
Regulaciona greška kontrolne oblasti izračunava se kao zbir umnoška regulacione konstante K kontrolne oblasti i odstupanja frekvencije, umanjen za:
1) ukupni tok aktivne snage na fizičkim i virtuelnim interkonektivnim vodovima; i
2) regulacioni program u skladu sa članom 132. ove uredbe.
Ako se kontrolna oblast sastoji od više kontrolnih oblasti, svi OPS te kontrolne oblasti u operativnom sporazumu za kontrolnu oblast imenuju jednog OPS odgovornog za sprovođenje i vođenje FRP.
Ako se kontrolna oblast sastoji od više kontrolnih oblasti, FRP u toj kontrolnoj oblasti omogućuje regulaciju razmene aktivne snage svake kontrolne oblasti na vrednost koja je na osnovu analize operativne sigurnosti u realnom vremenu određena kao sigurna.
Proces ponovnog obezbeđivanja rezerve
Svrha RRR je da se aktivacijom RR ostvari bar jedan od sledećih ciljeva:
1) progresivno obnavljanje aktiviranog FRR;
2) podrška aktivaciji FRR.
RRR se upravlja prema uputstvima za aktivaciju ručnog RR kako bi se ostvarila svrha iz stava 1. ovog člana.
OPS sprovodi automatski i ručni FRP.
Automatski FRP se izvodi kao zatvorena petlja, pri čemu je FRCE ulazna vrednost, a izlazna vrednost je postavna vrednost za aktivaciju automatskog FRR.
Postavna vrednost za aktivaciju automatskog FRR izračunava se regulatorom ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije kojim upravlja OPS u svojoj kontrolnoj oblasti.
Regulator ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije mora da:
1) bude automatski regulacioni uređaj projektovan za smanjivanje FRCE na nulu;
2) deluje proporcionalno-integralno;
3) ima kontrolni algoritam koji sprečava da integralni član proporcionalno-integralnog regulatora akumulira regulacionu grešku i premaši zadatu vrednost;
4) ima funkcionalnosti za posebne načine rada u slučaju poremećenog rada i ugroženog normalnog rada.
Ručnim FRP se upravlja prema uputstvima za aktivaciju ručnog FRR kako bi se ostvarila svrha iz člana 139. stav 1. ove uredbe.
Uz sprovođenje automatskog FRP u kontrolnim oblastima, OPS ima pravo da zajedno sa drugim OPS iz kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok imenuje jednog OPS iz tog kontrolnog bloka za:
1) izračunavanje i praćenje FRCE celog kontrolnog bloka;
2) uzimanje FRCE celog kontrolnog bloka u obzir pri izračunavanju postavne vrednosti za aktivaciju automatskog FRR u skladu sa članom 139. stav 3. ove uredbe uz FRCE svoje kontrolne oblasti.
Proces netovanja odstupanja usmeren je na smanjenje količina istovremenih suprotnih aktivacija FRR različitih kontrolnih oblasti, putem razmene snage u procesu netovanja odstupanja.
OPS zaključivanjem sporazuma o netovanju odstupanja ima pravo da sprovodi proces netovanja odstupanja za kontrolne oblasti u istom kontrolnom bloku, između različitih kontrolnih blokova ili između različitih sinhronih oblasti.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede proces netovanja odstupanja tako da ne utiče na:
1) stabilnost FCP sinhronih oblasti koje učestvuju u procesu netovanja odstupanja;
2) stabilnost FRP i RRR svake kontrolne oblasti kojim upravljaju OPS učesnici ili pogođeni OPS;
3) operativnu sigurnost.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede razmenu snage između kontrolnih oblasti sinhrone oblasti u procesu netovanja odstupanja najmanje na sledeće načine:
1) određivanjem toka aktivne snage kroz virtuelni interkonektivni vod koji je deo proračuna FRCE;
2) prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz interkonektivne vodove JSVN.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede razmenu snage između kontrolnih oblasti različitih sinhronih oblasti u procesu netovanja odstupanja prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz interkonektivne vodove JSVN.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede razmenu snage između kontrolnih oblasti u procesu netovanja odstupanja tako da se ne pređe stvarna količina aktivacije FRR potrebna za regulaciju FRCE tih kontrolnih oblasti na nulu bez razmene snage u postupku netovanja odstupanja.
OPS u saradnji sa drugim OPS koji učestvuju u istom procesu netovanja odstupanja obezbeđuje da je zbir svih razmena snage u tom procesu jednak nuli.
Proces netovanja odstupanja obuhvata rezervni mehanizam kojim se obezbeđuje da je razmena snage u procesu netovanja odstupanja svake kontrolne oblasti jednaka nuli ili ograničena na vrednost za koju se može garantovati operativna sigurnost.
Ako se kontrolni blok sastoji od više od jedne kontrolne oblasti, a kapacitet rezerve za FRR i kapacitet rezerve za RR se izračunavaju na osnovu odstupanja kontrolnog bloka, OPS sprovodi proces netovanja odstupanja i sa kontrolnim oblastima drugih OPS iz istog kontrolnog bloka, razmenjujući maksimalnu količinu snage u tom procesu određenu u stavu 6. ovog člana.
Ako se proces netovanja odstupanja sprovodi za kontrolne oblasti iz različitih sinhronih oblasti, OPS razmenjuje maksimalnu količinu snage u tom procesu određenu u stavu 6. ovog člana sa drugim OPS iz iste sinhrone oblasti, koji učestvuju u procesu netovanja odstupanja.
Ako se proces netovanja odstupanja sprovodi za kontrolne oblasti koje nisu deo istog kontrolnog bloka, OPS i OPS iz uključenih kontrolnih blokova ispunjavaju obaveze iz člana 137. stav 5. ove uredbe bez obzira na razmenu snage u tom procesu.
Proces prekogranične aktivacije FRR
Procesom prekogranične aktivacije FRR, omogućava se OPS da sprovodi FRP razmenom snage za regulaciju frekvencije i snage razmene između kontrolnih oblasti.
OPS zaključivanjem sporazuma o prekograničnoj aktivaciji FRR ima pravo da sprovodi proces prekogranične aktivacije FRR za kontrolne oblasti u istom kontrolnom bloku, između različitih kontrolnih blokova ili između različitih sinhronih oblasti.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede proces prekogranične aktivacije FRR-a tako da on nema uticaja na:
1) stabilnost FCP sinhronih oblasti koje učestvuju u procesu prekogranične aktivacije FRR;
2) stabilnost FRP i RRR svake kontrolne oblasti kojom upravljaju OPS učesnici ili pogođeni OPS;
3) operativnu sigurnost.
OPS je dužan da u saradnji sa i drugim OPS sprovede razmenu snage za regulaciju frekvencije i snage razmene između kontrolnih oblasti iste sinhrone oblasti jednom od sledećih aktivnosti:
1) određivanjem toka aktivne snage kroz virtuelni interkonektivni vod koji je deo proračuna FRCE ako je aktivacija FRR automatska;
2) prilagođavanjem regulacionog programa ili određivanjem toka aktivne snage kroz virtuelni interkonektivni vod između kontrolnih oblasti ako je aktivacija FRR ručna;
3) prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz interkonektivne vodove JSVN.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede razmenu snage za regulaciju frekvencije i snage razmene između kontrolnih oblasti različitih sinhronih oblasti prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz interkonektivne vodove JSVN.
Kada OPS i drugi OPS učestvuju u istom procesu prekogranične aktivacije FRR, oni obezbeđuju da je zbir svih razmena snage za regulaciju frekvencije i snage razmene jednak nuli.
Proces prekogranične aktivacije FRR obuhvata rezervni mehanizam kojim se obezbeđuje da je razmena snage za regulaciju frekvencije i snage razmene svake kontrolne oblasti jednaka nuli ili ograničena na vrednost za koju se može garantovati operativna sigurnost.
Proces prekogranične aktivacije RR
Procesom prekogranične aktivacije RR omogućava se OPS da sprovodi RRR regulacionim programom između kontrolnih oblasti.
OPS zaključivanjem sporazuma o prekograničnoj aktivaciji RR ima pravo da sprovodi proces prekogranične aktivacije RR za kontrolne oblasti u istom kontrolnom bloku, između različitih kontrolnih blokova ili između različitih sinhronih oblasti.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede proces prekogranične aktivacije RR tako da on nema uticaja na:
1) stabilnost FCP sinhronih oblasti koje učestvuju u procesu prekogranične aktivacije RR;
2) stabilnost FRP i RRR svake kontrolne oblasti kojim upravljaju OPS učesnici ili pogođeni OPS;
3) operativnu sigurnost.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede regulacioni program između kontrolnih oblasti iste sinhrone oblasti izvođenjem jedne od sledećih aktivnosti:
1) određivanjem toka aktivne snage kroz virtuelni interkonektivni vod koji je deo proračuna FRCE;
2) prilagođavanjem regulacionog programa; ili
3) prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz interkonektivne vodove JSVN.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sprovede regulacioni program između kontrolnih oblasti različitih sinhronih oblasti prilagođavanjem tokova aktivne snage kroz interkonektivne vodove JSVN.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS kada učestvuju u istom procesu prekogranične aktivacije RR obezbeđuje da je zbir svih regulacionih programa jednak nuli.
Proces prekogranične aktivacije RR obuhvata rezervni mehanizam kojim se obezbeđuje da je regulacioni program svake kontrolne oblasti jednak nuli ili ograničen na vrednost za koju se može garantovati operativna sigurnost.
Opšti zahtevi za procese prekogranične regulacije
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS kada učestvuju u razmeni ili deljenju FRR ili RR sprovede, prema potrebi, proces prekogranične aktivacije FRR ili RR.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi uloge i odgovornosti OPS koji sprovode proces netovanja odstupanja i proces prekogranične aktivacije RR.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS koji učestvuju u istom procesu netovanja odstupanja, istom procesu prekogranične aktivacije FRR ili istom procesu prekogranične aktivacije RR, u odgovarajućim sporazumima odredi uloge i odgovornosti svih OPS, uključujući:
1) dostavljanje svih ulaznih podataka potrebnih za:
(1) proračun razmene snage s obzirom na granične vrednosti radnih veličina;
(2) analizu operativne sigurnosti u realnom vremenu koju izvode OPS učesnici i pogođeni OPS,
2) obavezu izračunavanja razmene snage;
3) sprovođenje operativnih postupaka za obezbeđivanje operativne sigurnosti.
OPS ima pravo da u saradnji sa drugim OPS kada učestvuju u istom procesu netovanja regulacionih odstupanja, procesu prekogranične aktivacije FRR ili procesu prekogranične aktivacije RR, odredi sekvencijalni pristup za proračun razmene snage vodeći računa o primeni člana 142. st. 9-11. ove uredbe i u okviru sporazuma iz čl. 118-120. ove uredbe.
Sekvencijalnim izračunavanjem razmene snage omogućava se bilo kom skupu OPS koji upravljaju kontrolnim oblastima ili kontrolnim blokovima povezanim sa interkonektivnim vodovima da međusobno razmenjuju snagu u postupku netovanja odstupanja, snagu za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije ili snagu za zamenu rezervi pre razmene sa drugim OPS.
OPS je dužan da obavesti sve druge OPS iz svoje sinhrone oblasti o svojoj nameri da koristi pravo sprovođenja procesa netovanja odstupanja, procesa prekogranične aktivacije FRR, procesa prekogranične aktivacije RR, razmene ili deljenja rezervi tri meseca pre korišćenja tog prava, kao i o:
1) OPS koji su u to uključeni;
2) očekivanoj količini razmene snage zbog procesa netovanja odstupanja, procesa prekogranične aktivacije FRR ili procesa prekogranične aktivacije RR;
3) vrsti rezerve i maksimalnoj količini razmene ili deljenja rezervi;
4) vremenskom okviru za razmenu ili deljenje rezervi.
Ako se proces netovanja odstupanja, proces prekogranične aktivacije FRR ili proces prekogranične aktivacije RR sprovodi za kontrolne oblasti koje nisu deo istog kontrolnog bloka, OPS i svaki drugi OPS iz predmetnih sinhronih oblasti ima pravo da se, na osnovu analize operativne sigurnosti i u roku od jednog meseca od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, proglasi kao pogođeni OPS i da to prijavi drugim OPS iz te sinhrone oblasti.
Pogođeni OPS iz stava 2. ovog člana može da:
1) zahteva dostavljanje u realnom vremenu vrednosti razmene snage u postupku netovanja odstupanja, razmene snage za regulaciju frekvencije i snage razmene, i na regulacioni program potreban za analizu operativne sigurnosti u realnom vremenu;
2) zahteva sprovođenje operativnog postupka kojim mu se omogućava da na osnovu analize operativne sigurnosti u realnom vremenu postavlja granične vrednosti za razmenu snage u postupku netovanja odstupanja, razmenu snage za regulaciju frekvencije i snage razmene kao i regulacioni program između odgovarajućih kontrolnih oblasti.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS procenjuje koja je tehnička infrastruktura potrebna za uvođenje i upravljanje procesima iz člana 136. ove uredbe koji se smatraju kritičnim na osnovu plana iz člana 26. ove uredbe.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi minimalne zahteve u pogledu raspoloživosti, pouzdanosti i redundantnosti tehničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana uključujući:
1) tačnost, rezoluciju, raspoloživost i redundantnost merenja toka aktivne snage i virtuelnog interkonektivnog voda;
2) raspoloživost i redundantnost digitalnih regulacionih sistema;
3) raspoloživost i redundantnost komunikacione infrastrukture;
4) komunikacione protokole.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz istog kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok utvrdi dodatne zahteve u pogledu raspoloživosti, pouzdanosti i redundantnosti tehničke infrastrukture.
OPS za svoju kontrolnu oblast:
1) obezbeđuje dovoljan kvalitet i raspoloživost proračuna FRCE;
2) prati kvalitet proračuna FRCE u realnom vremenu;
3) preduzima mere u slučaju pogrešnog proračuna FRCE;
4) ako se FRCE određuje pomoću regulacione greške, najmanje jednom godišnje naknadno prati kvalitet proračuna FRCE upoređivanjem FRCE sa referentnim vrednostima.
Stanja sistema povezana sa frekvencijom sistema
OPS upravlja svojom kontrolnom oblašću sa dovoljnom pozitivnom i negativnom rezervom aktivne snage, što može da obuhvati rezerve iz razmene ili deljenja, tako da može da podnese debalans između potrošnje i snabdevanja u svojoj kontrolnoj oblasti.
OPS nadzire FRCE kako je određeno u članu 139. ove uredbe radi postizanja zahtevanog kvaliteta frekvencije u sinhronoj oblasti i pritom sarađuje sa svim OPS iz svoje sinhrone oblasti.
OPS prati blisko realnom vremenu planove proizvodnje i razmene, tokove snaga, injektiranja i povlačenja iz čvorova mreže i druge parametre u svojoj kontrolnoj oblasti, koji su bitni za predviđanje rizika od odstupanja frekvencije i u koordinaciji sa drugim OPS u svojoj sinhronoj oblasti preduzima mere za ograničavanje njihovih nepovoljnih efekata na balans proizvodnje i potrošnje.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti odredi razmenu podataka u realnom vremenu u skladu sa članom 42. ove uredbe koja mora da obuhvati:
1) stanje prenosnog sistema u skladu sa članom 18. ove uredbe;
2) podatke o merenjima u realnom vremenu u vezi sa FRCE kontrolnih blokova i kontrolnih oblasti sinhrone oblasti.
Koordinator sinhrone oblasti određuje stanje sistema s obzirom na frekvenciju sistema u skladu sa članom 18. st. 1. i 2. ove uredbe.
Koordinator sinhrone oblasti iz stava 5. ovog člana obezbeđuje da su svi OPS iz svih sinhronih oblasti obavešteni u slučaju da odstupanje frekvencije sistema ispuni jedan od kriterijuma za ugroženi normalni rad iz člana 18. ove uredbe.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi zajednička pravila o delovanju regulacije frekvencije i snage razmene u normalnom radu i ugroženom normalnom radu.
OPS je dužan da u saradnji sa drugi OPS kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok odredi operativne postupke za slučajeve nedostatka FRR ili RR, u okviru kojih OPS kontrolnog bloka imaju pravo da zahtevaju promene u proizvodnji ili potrošnji aktivne snage proizvodnih modula i postrojenja kupaca.
OPS i drugi OPS kontrolnog bloka nastoje da izbegnu da FRCE traje duže od vremena za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi operativne postupke za ugroženi normalni rad, izazvane prekoračenjem graničnih vrednosti frekvencije sistema, koji služe za smanjenje odstupanja frekvencije sistema, kako bi se ponovo uspostavio normalni rad i ograničio rizik od prelaska u poremećeni rad, a ti postupci uključuju pravo OPS na odstupanje od obaveze iz člana 139. stav 1. ove uredbe.
Ako je sistem u ugroženom normalnom radu zbog nedovoljnih rezervi aktivne snage u skladu sa članom 18. ove uredbe, OPS i drugi OPS kontrolnih blokova povezanih sa tim stanjem deluju, blisko sarađujući sa drugim OPS iz te sinhrone oblasti i OPS iz drugih sinhronih oblasti, kako bi ponovo uspostavili i nadomestili potrebne nivoe rezervi aktivne snage, i radi toga, OPS i drugi OPS kontrolnog bloka imaju pravo da zahtevaju promene u proizvodnji ili potrošnji aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca u svojoj kontrolnoj oblasti, kako bi smanjili ili suzbili kršenje zahteva u pogledu rezervi aktivne snage.
Ako je jednominutni prosek FRCE kontrolnog bloka iznad raspona FRCE drugog nivoa najmanje tokom vremena za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije, a OPS i drugi OPS iz kontrolnog bloka ne očekuju da će se FRCE dovoljno smanjiti preduzimanjem mera iz stava 15. ovog člana, OPS i drugi OPS imaju pravo da zahtevaju promene u proizvodnji ili potrošnji aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca u svojim kontrolnim oblastima radi smanjenja FRCE iz stava 16. ovog člana.
Kada FRCE kontrolnog bloka prelazi 25% referentnog incidenta sinhrone oblasti više od 30 uzastopnih minuta, i ako OPS i drugi OPS iz kontrolnog bloka ne očekuju da će dovoljno smanjiti FRCE preduzetim merama u skladu sa stavom 15. ovog člana, OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS zahteva promene u proizvodnji ili potrošnji aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca u svojim kontrolnim oblastima radi smanjenja FRCE, u skladu sa stavom 16. ovog člana.
Koordinator kontrolnog bloka je odgovoran za utvrđivanje svakog prekoračenja graničnih vrednosti iz st. 12. i 13. ovog člana i:
1) obaveštava druge OPS iz kontrolnog bloka;
2) zajedno sa OPS iz kontrolnog bloka sprovodi koordinisane mere za smanjenje FRCE koje se određuju u operativnom sporazumu za kontrolni blok.
U slučajevima iz st. 11-13. ovog člana, OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi mere kojima se OPS iz određenog kontrolnog bloka omogućava da aktivno smanjuju odstupanje frekvencije prekograničnom aktivacijom rezervi.
U slučajevima iz st. 11-13. ovog člana OPS te sinhrone oblasti nastoje da omoguće OPS iz određenog kontrolnog bloka da smanje svoj FRCE.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz kontrolnog bloka odredi u operativnom sporazumu za kontrolni blok mere za smanjenje FRCE promenama u proizvodnji ili potrošnji aktivne snage proizvodnih modula ili postrojenja kupaca u svojim oblastima.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti odredi najmanje jednom godišnje kapacitet rezerve za FCR za sinhronu oblast i pojedinačni udeo FCR svakog OPS u skladu sa stavom 2. ovog člana.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti odredi pravila za dimenzionisanje u operativnom sporazumu za sinhronu oblast u skladu sa sledećim kriterijumima:
1) kapacitet rezerve za FCR potreban za sinhronu oblast mora da pokriva najmanje referentni incident i rezultate probabilističkog pristupa dimenzionisanju za FCR sprovedenog u skladu sa tačkom 3) ovog stava;
2) veličina referentnog incidenta utvrđuje se u skladu sa sledećim uslovima: referentni incident iznosi 3 000 MW u pozitivnom smeru i 3 000 MW u negativnom smeru;
3) OPS da ima pravo da sa OPS sinhrone oblasti definiše probabilistički pristup dimenzionisanju za FCR uzimajući u obzir uzorak opterećenja, proizvodnje i inercije, uključujući virtuelnu inerciju, raspoloživa sredstva za upotrebu minimalne inercije i u realnom vremenu u skladu sa metodologijom iz člana 39. ove uredbe radi smanjenja verovatnoće i nedovoljnog FCR na najviše jednom u 20 godina;
4) podela kapaciteta rezerve za FCR koja se zahteva za svaki OPS kao pojedinačni udeo FCR zasniva se na zbiru neto proizvodnje i potrošnje u njegovoj kontrolnoj oblasti podeljenom sa zbirom neto proizvodnje i potrošnje u toj sinhronoj oblasti za period od godinu dana.
Minimalni tehnički zahtevi u pogledu FCR
OPS obezbeđuje da pružalac rezerve FCR ispunjava karakteristike navedene za sinhronu oblast kojoj pripada u Tabeli Priloga 3. ove uredbe, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
OPS ima pravo da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast odredi dodatne zajedničke karakteristike FCR potrebne da se obezbedi operativna sigurnost u sinhronoj oblasti na osnovu tehničkih parametara i unutar opsega iz člana 15. stav 2. tačka 7) Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica i čl. 27. i 28. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca. Dodatnim zajedničkim osobinama FCR se uzimaju u obzir instalisana snaga, struktura i raspored proizvodnje i potrošnje u sinhronoj oblasti, dok se za uvođenje dodatnih osobina OPS primenjuju prelazni period, definisan u dogovoru sa pogođenim pružaocima FCR.
Kako bi se obezbedila operativna sigurnost, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ima pravo da utvrdi dodatne zahteve grupama za pružanje FCR unutar opsega iz člana 15. stav 2. tačka 7) Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica i čl. 27. i 28. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca. Dodatni zahtevi se zasnivaju na tehničkim razlozima poput geografskog rasporeda proizvodnih modula ili postrojenja kupaca koji pripadaju grupi za pružanje FCR, dok pružalac FCR obezbeđuje mogućnost praćenja aktivacije FCR jedinica za pružanje FCR unutar grupe za pružanje rezerve.
Kako bi se obezbedila operativna sigurnost, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ima pravo da isključi grupe za pružanje FCR iz pružanja FCR, a ovo isključenje se mora zasnivati na tehničkim razlozima poput geografskog rasporeda proizvodnih modula ili postrojenja kupaca koji pripadaju grupi za pružanje FCR.
Jedinica za pružanje FCR i grupa za pružanje FCR pruža ovu uslugu samo jednom OPS sa priključenim pružaocem rezerve.
Jedinica za pružanje FCR i grupa za pružanje FCR mora da poštuje osobine koje se zahtevaju za FCR u Tabeli Priloga 3. ove uredbe i sve dodatne osobine ili zahteve u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, da aktiviraju dogovoreni FCR proporcionalno po generatorima koji reaguju na odstupanje frekvencije ili, alternativno, na osnovu monotone i po delovima linearne karakteristike snaga - frekvencija u slučaju relejno aktiviranog FCR, dok je pružalac FCR dužan da bude sposoban da aktivira FCR u frekventnim opsezima određenim u članu 13. stav 1. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica.
OPS obezbeđuje da kombinovana reakcija FCR njegove kontrolne oblasti ispunjava sledeće zahteve:
1) aktivacija FCR ne sme da se odlaže i mora da počne što je pre moguće nakon odstupanja frekvencije;
2) ako je odstupanje frekvencije 200 mHz ili veće, najmanje 50% punog kapaciteta FCR pruža se nakon 15 sekundi;
3) ako je odstupanje frekvencije 200 mHz ili veće, 100% punog kapaciteta FCR pruža se nakon 30 sekundi;
4) ako je odstupanje frekvencije 200 mHz ili veće, aktivacija punog kapaciteta FCR raste linearno najmanje od 15 do 30 sekundi;
5) ako je odstupanje frekvencije manje od 200 mHz, sa njom povezani aktivirani kapacitet FCR proporcionalan je najmanje vremenima reakcije iz tač. 1)-4) ovog stava.
OPS sa priključenim pružaocem rezerve prati svoj doprinos FCP i svoju aktivaciju FCR s obzirom na svoj zahtevani iznos FCR, što obuhvata jedinice za pružanje FCR i grupe za pružanje FCR.
Pružalac FCR stavlja na raspolaganje OPS sa priključenim pružaocem rezerve, za svaku od njegovih jedinica za pružanje FCR i grupa za pružanje FCR, najmanje sledeće informacije:
1) vremenski označen status iz kojeg se vidi da li je FCR aktiviran ili nije;
2) vremenski označene podatke o aktivnoj snazi potrebne za proveru aktivacije FCR-a, među kojima i vremenski označenu trenutnu aktivnu snagu;
3) statizam regulatora za proizvodne module tipa C i D, kako su definisani članom 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, koji deluju kao jedinice za pružanje FCR ili ekivalentni parametar za grupe za pružanje FCR koje se sastoje od proizvodnih modula tipa A odnosno tipa B, kako su definisani u članu 5. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, odnosno postrojenja kupaca sa regulacijom aktivne snage u okviru upravljanja potrošnjom, kako su definisana u članu 28. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca.
Pružalac FCR ima pravo da objedini odgovarajuće podatke za više od jedne jedinice za pružanje FCR ako je maksimalna snaga agregiranih jedinica manja od 1,5 MW i ako je moguća nesumnjiva provera aktivacije FCR.
Na zahtev OPS sa priključenim pružaocem rezerve, pružalac FCR informacije iz stava 10. ovog člana daje na raspolaganje u realnom vremenu, uz vremensku granulaciju od najmanje deset sekundi.
Na zahtev OPS sa priključenim pružaocem rezerve i ako je to potrebno za proveru aktivacije FCR, pružalac FCR stavlja na raspolaganje podatke iz stava 10. ovog člana o tehničkim instalacijama koje su deo iste jedinice za pružanje FCR.
Pretkvalifikacioni postupak za FCR
OPS je dužan da pripremi pretkvalifikacioni postupak za FCR i da objavi pojedinosti o njemu.
Ponuđač FCR dokazuje OPS sa priključenim pružaocem rezerve svoju usaglašenost sa tehničkim zahtevima i dodatnim zahtevima utvrđenim u članu 150. ove uredbe, uspešnim završetkom pretkvalifikacionog postupka za moguće jedinice ili grupe za pružanje FCR iz st. 3-6. ovog člana.
Ponuđač FCR podnosi zvanični zahtev OPS sa priključenim pružaocem rezerve zajedno sa potrebnim informacijama o mogućim jedinicama ili grupama za pružanje FCR, a OPS sa priključenim pružaocem rezerve je dužan da potvrdi da je zahtev potpun u roku od osam nedelja od prijema zahteva.
Ako OPS sa priključenim pružaocem rezerve smatra da je zahtev nepotpun, ponuđač FCR je dužan da dostavi dodatne potrebne informacije u roku od četiri nedelje od prijema zahteva za dodatne informacije, a ako ih ne dostavi zahtev se odbacuje.
U roku od tri meseca od potvrde da je zahtev potpun OPS sa priključenim pružaocem rezerve je dužan da proceni dostavljene informacije i da odluči da li jedinice ili grupe za pružanje FCR ispunjavaju pretkvalifikacione kriterijume za FCR i o svojoj odluci obaveštava mogućeg pružaoca FCR.
Ako je OPS sa priključenim pružaocem rezerve već proverio usaglašenost sa određenim zahtevima iz ove uredbe, to se priznaje u pretkvalifikacionom postupku.
Kvalifikovanost jedinica ili grupa za pružanje FCR ponovo se ocenjuje:
1) najmanje svakih pet godina;
2) ako se promene tehnički zahtevi ili zahtevi u pogledu raspoloživosti ili oprema;
3) ako se osavremeni oprema koja je povezana sa aktivacijom FCR.
OPS obezbeđuje raspoloživost najmanje svog zahtevanog iznosa FCR koji su dogovorili svi OPS iz sinhrone oblasti u skladu sa čl. 149, 159, 169. i 170. ove uredbe.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti odredi, najmanje jednom svake godine, veličinu regulacione konstante K sinhrone oblasti uzimajući u obzir najmanje sledeće činioce:
1) kapacitet rezerve za FCR podeljen sa maksimalnim odstupanjem frekvencije u stacionarnom stanju;
2) automatsku regulaciju proizvodnje;
3) samoregulaciju opterećenja, uzimajući u obzir doprinos u skladu sa čl. 27. i 28. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca;
4) frekventni odziv interkonektivnih vodova JSVN iz člana 168. ove uredbe;
5) aktivaciju frekventno ograničenog osetljivog režima rada i frekventnog osetljivog načina rada u skladu sa čl. 13. i 15. Uredbe o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti koja se sastoji od više od jedne kontrolne oblasti definiše u operativnom sporazumu za sinhronu oblast udele regulacione konstante K za svaku kontrolnu oblast, koji se zasnivaju na:
1) početnim udelima FCR;
2) automatskoj regulaciji proizvodnje;
3) samoregulaciji opterećenja;
4) povezivanju procesa održavanja frekvencije između sinhronih oblasti putem JSVN;
5) razmeni FCR.
Pružalac FCR garantuje neprekidnu raspoloživost FCR, osim u slučaju interventnog isključenja jedinice za pružanje FCR tokom perioda kada je obavezna da pruža FCR.
Pružalac FCR obaveštava u najkraćem roku OPS sa priključenim pružaocem rezerve o svim promenama stvarne raspoloživosti svoje jedinice za pružanje rezerve, odnosno cele ili dela grupe za pružanje rezerve, koje su bitne za pretkvalifikacione rezultate.
OPS obezbeđuje, ili zahteva od pružaoca FCR da obezbedi, da gubitak jedinice za pružanje FCR ne ugrozi operativnu sigurnost, i to:
1) ograničavanjem udela FCR koji pruža pojedinačna jedinica za pružanje FCR na 5% kapaciteta rezerve za FCR koji se zahteva za sinhronu oblast;
2) zamenom FCR koji je neraspoloživ zbog interventnog isključenja ili neraspoloživosti jedinice ili grupe za pružanje FCR čim to postane tehnički moguće i u skladu sa uslovima koje određuje OPS sa priključenim pružaocem rezerve.
Jedinica ili grupa za pružanje FCR sa skladištem energije koji joj ne ograničava sposobnost pružanja FCR aktivira FCR toliko dugo koliko traje odstupanje frekvencije.
Jedinica ili grupa za pružanje FCR sa skladištem energije koji joj ograničava sposobnost pružanja FCR aktivira FCR toliko dugo koliko traje odstupanje frekvencije, osim ako joj je skladište energije ispražnjeno u pozitivnom ili negativnom smeru, a pružalac FCR obezbeđuje da je FCR iz njegovih jedinica ili grupa za pružanje FCR sa ograničenim skladištima energije neprekidno raspoloživ u normalnom radu.
Od početka i tokom ugroženog normalnog rada, pružalac FCR obezbeđuje da FCR iz njegovih jedinica ili grupa za pružanje FCR može neprekidno i u potpunosti da aktivira FCR tokom perioda koji se određuje na osnovu stava 11. ovog člana.
U slučaju da na osnovu stava 11. ovog člana nije određen nikakav period, svaki pružalac FCR obezbeđuje da njegove jedinice ili grupe za pružanje FCR sa ograničenim skladištima energije mogu neprekidno i potpuno da aktiviraju FCR tokom najmanje 15 minuta ili, u slučaju odstupanja frekvencije koja su manja od odstupanja frekvencije za koje je potrebna potpuna aktivacija FCR, tokom ekvivalentnog perioda ili perioda koji odredi OPS, ali koje ne sme biti duži od 30 minuta ni kraći od 15 minuta.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS u sinhronoj oblasti izradi predlog minimalnog vremena aktivacije koje moraju da obezbede pružaoci FCR u skladu sa smernicama EU za rad sistema za prenos električne energije.
Pružalac FCR navodi ograničenja skladišta energije svojih jedinica ili grupa za pružanje energije u pretkvalifikacionom postupku u skladu sa članom 151. ove uredbe.
Pružalac FCR koji upotrebljava jedinice ili grupu za pružanje FCR sa skladištem energije koje im ograničava sposobnost pružanja FCR obezbeđuje oporavak skladišta energije u pozitivnom ili negativnom smeru na način da obezbedi najbrži mogući oporavak skladišta energije u roku od dva sata od kraja ugroženog normalnog rada.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka utvrdi pravila za dimenzionisanje FRR u operativnom sporazumu za kontrolni blok.
Pravila iz stava 1. ovog člana obuhvataju sledeće:
1) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka u sinhronoj oblasti određuje kapacitet rezerve FRR tog kontrolnog bloka na osnovu uzastopnih evidencija podataka koje sadrže najmanje istorijske vrednosti odstupanja kontrolnog bloka, a uzorak iz tih evidencija mora da obuhvati najmanje vreme za ponovno uspostavljanje nominalne frekvencije, a evidencije moraju da budu iz reprezentativnog perioda koji mora da obuhvati najmanje jednogodišnji period koji se završio najranije šest meseci pre datuma izračunavanja;
2) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka u sinhronoj oblasti određuje kapacitet rezerve za FRR tog kontrolnog bloka koji je dovoljan za ostvarivanje trenutnih ciljnih parametara FRCE iz člana 124. ove uredbe u periodu iz tačke 1) ovog stava, najmanje na osnovu probabilističke metodologije i kada se služe ovom metodologijom, ovi OPS u obzir uzimaju ograničenja određena u sporazumima o deljenju ili razmeni rezervi zbog mogućih narušavanja operativne sigurnosti, kao i zahteve u pogledu raspoloživosti FRR, dok OPS kontrolnog bloka uzimaju u obzir znatne promene raspodele odstupanja kontrolnog bloka ili druge bitne činioce u vezi sa razmatranim periodom;
3) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka određuje odnos automatskog FRR, ručnog FRR, vreme do pune aktivacije automatskog FRR i vreme do pune aktivacije ručnog FRR radi ispunjavanja zahteva iz tačke 2) ovog stava i radi toga, vreme do pune aktivacije automatskog FRR određenog kontrolnog bloka i vreme do pune aktivacije ručnog FRR tog kontrolnog bloka ne sme da bude veće od vremena za ponovno uspostavljanje frekvencije;
4) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka određuje veličinu incidenta tako da to bude najveće odstupanje koje može da prouzrokuje trenutne promene aktivne snage jednog proizvodnog modula, jednog postrojenja kupca ili jednog interkonektivnog voda JSVN ili ispad naizmeničnog voda u kontrolnom bloku;
5) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka određuju pozitivni kapacitet rezerve za FRR koji ne sme biti manji od pozitivnog incidenta za dimenzionisanje tog kontrolnog bloka;
6) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka određuju negativni kapacitet rezerve za FRR koji ne sme biti manji od negativnog incidenta za dimenzionisanje tog kontrolnog bloka;
7) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka određuju kapacitet rezerve za FRR kontrolnog bloka, sva moguća geografska ograničenja njegove raspodele u kontrolnom bloku i sva moguća geografska ograničenja razmene ili deljenja rezervi sa drugim kontrolnim blokovima radi poštovanja graničnih vrednosti radnih veličina;
8) OPS u saradnji sa drugim OPS određenog kontrolnog bloka obezbeđuju da je pozitivni kapacitet rezerve za FRR ili kombinacija kapaciteta rezerve za FRR i RR dovoljna da pokrije pozitivna odstupanja kontrolnog bloka u najmanje 99% vremena na osnovu evidencija iz tačke 1) ovog stava;
9) OPS u saradnji sa drugim OPS određenog kontrolnog bloka obezbeđuju da je negativni kapacitet rezerve za FRR ili kombinacija kapaciteta rezerve za FRR i RR dovoljna da pokrije negativna odstupanja kontrolnog bloka u najmanje 99% vremena na osnovu evidencije iz tačke 1) ovog stava;
10) OPS u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka mogu smanjiti pozitivni kapacitet rezerve za kontrolni blok koji je rezultat dimenzionisanja FRR zaključivanjem sporazuma o deljenju FRR sa drugim kontrolnim blokovima u skladu čl. 159-176. ove uredbe, s tim da se na ovaj sporazum, za sinhronu oblast, primenjuje smanjenje pozitivnog kapaciteta rezerve za FRR određenog kontrolnog bloka koje će biti ograničeno na razliku, ako je pozitivna, između veličine incidenta za pozitivno dimenzionisanje i kapaciteta rezerve za FRR potrebnog za pokrivanje pozitivnog odstupanja kontrolnog bloka tokom 99% vremena, na osnovu evidencije iz tačke 1) ovog stava, s tim da smanjenje pozitivnog kapaciteta rezerve ne može preći 30% veličine incidenta za pozitivno dimenzionisanje;
11) OPS u saradnji sa drugim OPS određenog kontrolnog bloka mogu smanjiti negativni kapacitet rezerve za kontrolni blok koji je rezultat dimenzionisanja FRR zaključivanjem sporazuma o deljenju FRR sa drugim kontrolnim blokovima u skladu sa čl. 159-176. ove uredbe, s tim da se na ovaj sporazum, za sinhronu oblast, primenjuje, smanjenje negativnog kapaciteta rezerve za FRR određenog kontrolnog bloka koje će biti ograničeno na razliku, ako je pozitivna, između veličine incidenta za negativno dimenzionisanje i kapaciteta rezerve za FRR potrebnog za pokrivanje negativnog odstupanja kontrolnog bloka tokom 99% vremena na osnovu evidencije iz tačke 1) ovog stava.
OPS u saradnji sa drugim OPS iz kontrolnog bloka, koji obuhvata više od jednog OPS, utvrđuju u operativnom sporazumu za kontrolni blok konkretnu raspodelu odgovornosti između OPS u kontrolnim oblastima za sprovođenje obaveza utvrđenih u stavu 2. ovog člana.
OPS je dužan da u saradnji sa drugim OPS kontrolnog bloka obezbedi u svakom trenutku dovoljan kapacitet rezerve za FRR u skladu sa pravilima za dimenzionisanje FRR, pri čemu OPS i drugi OPS kontrolnog bloka određuju u operativnom sporazumu za kontrolni blok eskalacioni postupak za slučajeve velikog rizika od nedovoljnog kapaciteta rezerve za FRR u kontrolnom bloku.
Minimalni tehnički zahtevi u pogledu FRR
U pogledu FRR primenjuju se sledeći minimalni tehnički zahtevi:
1) svaka jedinica za pružanje FCR i svaka grupa za pružanje FRR može da bude priključena samo na jedan OPS sa priključenim pružaocem rezerve;
2) jedinica ili grupa za pružanje FRR aktivira FRR u skladu sa zadatom vrednošću dobijenom od OPS nadležnog za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve;
3) OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve mora da bude OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili OPS koga je u sporazumu o razmeni FRR u skladu sa članom 161. stav 3. ili članom 167. stav 3. ove uredbe imenovao OPS sa priključenim pružaocem rezerve;
4) kašnjenje aktivacije automatskog FRR jedinica ili grupa za pružanje FRR za automatski FRR ne može da bude duže od 30 sekundi;
5) pružalac FRR obezbeđuje praćenje aktivacije FRR jedinica za pružanje FRR unutar grupe za pružanje rezerve i radi toga je dužan da dostavi OPS sa priključenim pružaocem rezerve i OPS nadležnom za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve, merenja u realnom vremenu u mestu priključenja ili drugom mestu dogovorenom sa OPS sa priključenim pružaocem rezerve koja se odnose na:
(1) vremenski označenu planiranu izlaznu aktivnu snagu,
(2) vremenski označenu trenutnu aktivnu snagu za:
- svaku jedinicu za pružanje FRR,
- svaku grupu za pružanje FRR,
- svaki proizvodni modul ili postrojenje kupca grupe za pružanje FRR sa maksimalnom izlaznom aktivnom snagom od najmanje 1,5 MW,
6) jedinica ili grupa za pružanje FRR za automatski FRR sposobna je da aktivira svoj celi kapacitet automatske rezerve FRR u vremenu do pune aktivacije automatskog FRR;
7) jedinica ili grupa za pružanje FRR za ručni FRR sposobna je da aktivira svoj celi kapacitet ručne rezerve FRR u vremenu do pune aktivacije ručnog FRR;
8) pružalac FRR ispunjava zahteve u pogledu raspoloživosti FRR;
9) jedinica ili grupa za pružanje FRR ispunjava zahteve kontrolnog bloka u pogledu gradijenta.
OPS i drugi OPS određenog kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok u skladu sa članom 115. ove uredbe određuju zahteve u pogledu raspoloživosti FRR i kontrole kvaliteta jedinica i grupa za pružanje FRR za svoj kontrolni blok.
OPS sa priključenim pružaocem rezerve, donosi tehničke zahteve u pogledu priključenja jedinica i grupa za pružanje FRR radi pouzdanog i sigurnog pružanja FRR.
Pružalac FRR:
1) obezbeđuje da njegove jedinice i grupe za pružanje FRR ispunjavaju minimalne tehničke zahteve u pogledu FRR, zahteve u pogledu raspoloživosti FRR i zahteve u pogledu gradijenta iz st. 1-3. ovog člana;
2) obaveštavaju u najkraćem roku svog OPS sa priključenim pružaocem rezerve o smanjenju stvarne raspoloživosti svoje jedinice ili grupe za pružanje FRR.
OPS sa priključenim pružaocem rezerve obezbeđuje praćenje usaglašenosti priključenih jedinica i grupa za pružanje FRR sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu FRR iz stava 1. ovog člana, zahteve u pogledu raspoloživosti FRR iz stava 2. ovog člana, zahteve u pogledu gradijenta iz stava 1. ovog člana i zahteve u pogledu priključenja iz stava 3. ovog člana.
Pretkvalifikacioni postupak za FRR
OPS je dužan da izradi pretkvalifikacioni postupak za FRR i objavi pojedinosti o njemu.
Ponuđač FRR dokazuje OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili drugom OPS koga je OPS sa priključenim pružaocem rezerve imenovao u sporazumu o razmeni FRR, svoju usaglašenost sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu FRR iz člana 154. stav 1. ove uredbe, zahteve u pogledu raspoloživosti FRR iz člana 154. stav 2. ove uredbe, zahteve u pogledu gradijenta iz člana 154. stav 1. ove uredbe i zahteve u pogledu priključenja iz člana 154. stav 3. ove uredbe, uspešnim završetkom pretkvalifikacionog postupka za moguće jedinice ili grupe za pružanje FRR, opisanog u st. 3-6. ovog člana.
Ponuđač FRR podnosi OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovanom OPS zvanični zahtev sa potrebnim informacijama o mogućim jedinicama ili grupama za pružanje FRR, a OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS su dužni da u roku od osam nedelja od prijema zahteva potvrde da je zahtev potpun.
Ako OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS smatra da je zahtev nepotpun, ponuđač FRR je dužan da dostavi dodatne potrebne informacije u roku od četiri nedelje od prijema zahteva za dodatne informacije, a ako ih ne dostavi zahtev se odbacuje.
U roku od tri meseca od potvrde da je zahtev potpun, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS je dužan da proceni dostavljene informacije i da odluči da li jedinice ili grupe za pružanje FRR ispunjavaju kriterijume iz pretkvalifikacionog postupka za FRR, i o svojoj odluci obaveštava mogućeg pružaoca FRR.
Odluka o kvalifikovanosti jedinica ili grupa za pružanje FRR koju donese OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS važi u celom kontrolnom bloku.
Kvalifikovanost jedinica ili grupa za pružanje FRR ponovo se procenjuje:
1) najmanje svakih pet godina;
2) ako se promene tehnički zahtevi ili zahtevi u pogledu raspoloživosti ili oprema.
Radi obezbeđivanja operativne sigurnosti, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS ima pravo da isključi grupe za pružanje FRR iz pružanja FRR na osnovu tehničkih argumenata, poput geografskog razmeštaja proizvodnih modula ili postrojenja kupaca, koja čine grupu za pružanje FRR.
OPS ima pravo da sprovodi proces zamene rezerve.
Da bi se uskladili sa ciljnim parametrima FRCE iz člana 124. ove uredbe, OPS i drugi OPS iz kontrolnog bloka sa RRP koji izvode kombinovani proces dimenzionisanja FRR i RR radi ispunjavanja zahteva iz člana 153. stav 2. ove uredbe, određuju pravila za dimenzionisanje RR u operativnom sporazumu za kontrolni blok.
Pravila iz stava 2. ovog člana sadrže sledeće zahteve:
1) za sinhronu oblast mora da postoji pozitivni kapacitet rezerve za RR koji je dovoljan za ponovno uspostavljanje tražene količine pozitivnog FRR;
2) za sinhronu oblast mora da postoji negativni kapacitet rezerve za RR koji je dovoljan za ponovno uspostavljanje tražene količine negativnog FRR;
3) mora da postoji dovoljan kapacitet rezerve za RR kada se to uzima u obzir za dimenzionisanje kapaciteta rezerve za FRR u cilju poštovanja ciljnog kvaliteta FRCE u razmatranom periodu;
4) mora da postoji usaglašenost sa operativnom sigurnošću u kontrolnom bloku za određivanje kapaciteta rezerve za RR.
OPS i drugi OPS kontrolnog bloka mogu da smanje pozitivni kapacitet rezerve za RR kontrolnog bloka, dobijen procesom dimenzionisanja RR, zaključivanjem sporazuma o deljenju RR za taj pozitivni kapacitet rezerve za RR sa drugim kontrolnim blokovima u skladu sa čl. 159-176. ove uredbe.
OPS kada prima prekograničnu razmenu rezervi ograničava svoj pozitivni kapacitet rezerve kako bi:
1) garantovao da i dalje može da ostvari ciljne parametre FRCE utvrđene u članu 128. ove uredbe;
2) obezbedio da operativna sigurnost nije ugrožena;
3) obezbedio da smanjenje pozitivnog kapaciteta rezerve za RR ne prelazi preostali pozitivni kapacitet rezerve za RR kontrolnog bloka.
OPS i drugi OPS određenog kontrolnog bloka mogu da smanje negativni kapacitet rezerve za RR kontrolnog bloka, dobijen procesom dimenzionisanja RR, zaključivanjem sporazuma o deljenju RR za taj negativni kapacitet rezerve za RR sa drugim kontrolnim blokovima u skladu sa čl. 159-176. ove uredbe.
OPS kada prima prekograničnu razmenu rezervi ograničava svoj negativni kapacitet rezerve kako bi:
1) garantovao da i dalje može da ostvarivi ciljne parametre FRCE utvrđene u članu 124. ove uredbe;
2) obezbedio da operativna sigurnost nije ugrožena;
3) obezbedio da smanjenje negativnog kapaciteta rezerve za RR ne prelazi preostali negativni kapacitet rezerve za RR kontrolnog bloka.
Ako kontrolnim blokom upravlja više od jednog OPS i proces RR je nužan za kontrolni blok, OPS i drugi OPS iz tog kontrolnog bloka određuju u operativnom sporazumu za kontrolni blok raspodelu odgovornosti između OPS iz različitih kontrolnih oblasti za sprovođenje pravila za dimenzionisanje iz stava 3. ovog člana.
OPS je dužan da u svakom trenutku obezbedi dovoljan kapacitet rezerve za RR u skladu sa pravilima za dimenzionisanje RR i da sa drugim OPS iz kontrolnog bloka odredi u operativnom sporazumu za kontrolni blok, eskalacioni postupak za slučajeve velikog rizika od nedovoljnog kapaciteta rezerve za RR u kontrolnom bloku.
Minimalni tehnički zahtevi u pogledu RR
Jedinice i grupe za pružanje RR ispunjavaju sledeće minimalne tehničke zahteve:
1) pružaju uslugu RR samo jednom OPS sa priključenim pružaocem rezerve;
2) aktiviraju RR u skladu sa podešenom vrednošću dobijenom od OPS nadležnog za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve;
3) OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezervi je OPS ili OPS kojeg u sporazumu o razmeni RR u skladu sa članom 161. stav 3. ili članom 167. stav 3. ove uredbe imenuje OPS sa priključenim pružaocem rezerve;
4) aktivacija punog kapaciteta RR rezerve je unutar vremena aktivacije koje odredi OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve;
5) deaktivacija RR je u skladu sa podešenom vrednošću dobijenom od OPS nadležnog za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve;
6) pružalac RR obezbeđuje praćenje aktivacije RR jedinica za pružanje RR unutar grupe za pružanje rezerve i radi toga je dužan da dostavlja OPS sa priključenim pružaocem rezerve i OPS nadležnom za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve, merenja u realnom vremenu u mestu priključenja ili drugom mestu dogovorenom sa OPS sa priključenim pružaocem rezerve koja se odnose na:
(1) vremenski označenu planiranu izlaznu aktivnu snagu za svaku jedinicu i grupu za pružanje RR i za svaki proizvodni modul ili postrojenje kupca grupe za pružanje RR sa maksimalnom izlaznom aktivnom snagom od najmanje 1,5 MW,
(2) vremenski označenu trenutnu izlaznu aktivnu snagu za svaku jedinicu i grupu za pružanje RR i za svaki proizvodni modul ili postrojenje kupca grupe za pružanje RR sa maksimalnom izlaznom aktivnom snagom od najmanje 1,5 MW;
7) ispunjavanje zahteva u pogledu raspoloživosti RR.
OPS i drugi OPS određenog kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok određuju zahteve u pogledu raspoloživosti RR i kontrole kvaliteta jedinica i grupa za pružanje RR.
OPS sa priključenim pružaocem rezerve donosi tehničke zahteve u pogledu priključenja jedinica i grupa za pružanje RR radi pouzdanog i sigurnog pružanja RR u opisu pretkvalifikacionog postupka.
Pružalac RR:
1) obezbeđuje da njegove jedinice i grupe za pružanje RR ispunjavaju minimalne tehničke zahteve u pogledu RR i zahteve u pogledu raspoloživosti RR iz st. 1 - 3. ovog člana;
2) obaveštavaju u najkraćem roku OPS sa priključenim pružaocem rezerve o interventnom isključenju svoje jedinice ili grupe za pružanje RR ili dela grupe za pružanje RR.
OPS je nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve i obezbeđuje da su jedinice i grupe za pružanje RR u njegovoj kontrolnoj oblasti usaglašene sa tehničkim zahtevima u pogledu RR, zahtevima u pogledu raspoloživosti RR i zahtevima u pogledu priključenja iz ovog člana.
Pretkvalifikacioni postupak za RR
OPS određenog kontrolnog bloka koji sprovodi proces RR dužan je da izradi pretkvalifikacioni postupak za RR i objavi pojedinosti o njemu.
Ponuđač RR dokazuje OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili OPS koga je OPS sa priključenim pružaocem rezerve imenovao u sporazumu o razmeni RR, svoju usaglašenost sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu RR, zahtevima u pogledu raspoloživosti RR iz člana 157. ove uredbe i zahtevima u pogledu priključenja iz člana 157. ove uredbe, uspešnim završetkom pretkvalifikacionog postupka za jedinice ili grupe za pružanje RR, opisanog u st. 3-6. ovog člana.
Ponuđač RR podnosi OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovanom OPS zvaničan zahtev sa potrebnim informacijama o jedinicama ili grupama za pružanje RR, a OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS su dužni da u roku od osam nedelja od prijema zahteva potvrde da je zahtev potpun.
Ako OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS smatra da je zahtev nepotpun, ponuđač RR je dužan da dostavi dodatne potrebne informacije u roku od četiri nedelje od prijema zahteva za dodatne informacije, a ako ih ne dostavi zahtev se odbacuje.
U roku od tri meseca od potvrde da je zahtev potpun, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili imenovani OPS je dužan da proceni dostavljene informacije i da odluči da li jedinice ili grupe za pružanje RR ispunjavaju pretkvalifikacione kriterijume za RR i o svojoj odluci obaveštava mogućeg pružalaca RR.
Kvalifikovanost jedinica ili grupa za pružanje RR ponovo se procenjuje:
1) najmanje svakih pet godina;
2) ako se promene tehnički zahtevi ili zahtevi u pogledu raspoloživosti ili oprema.
Radi obezbeđivanja operativne sigurnosti, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ima pravo da odbije pružanje RR grupama za pružanje RR na osnovu tehničkih argumenata, poput geografskog razmeštaja proizvodnih modula ili postrojenja kupaca, koji čine grupu za pružanje RR.
Razmena FCR u sinhronoj oblasti
Ukoliko OPS učestvuje u razmeni FCR u sinhronoj oblasti, dužan je da ispunjava zahteve iz st. 2-9. ovog člana, a razmena FCR podrazumeva prenos zahtevanog iznosa FCR od OPS uključenog u razmenu rezervi do OPS sa priključenim pružaocem rezerve za odgovarajući kapacitet rezerve za FCR.
OPS koji učestvuje u razmeni FCR u sinhronoj oblasti, dužan je da se pridržava ograničenja i zahteva za razmenu FCR u sinhronoj oblasti koji su navedeni u Prilogu 4. ove uredbe, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
OPS uključen u razmenu rezerve i OPS sa priključenim pružaocem rezerve dužni su da obaveste druge OPS iste sinhrone oblasti o razmeni FCR u skladu sa članom 146. ove uredbe.
OPS uključen u razmenu rezerve, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili pogođeni OPS koji učestvuje u razmeni FCR, može odbiti razmenu FCR ako bi ona prouzrokovala tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina pri aktivaciji kapaciteta rezerve za FCR koji je predmet razmene FCR.
Pogođeni OPS, proverava da li mu je margina pouzdanosti, utvrđena u skladu sa članom 17. Uredbe o raspodeli kapaciteta i upravljanje zagušenjima, dovoljna za prilagođavanje na tokove snaga koji su posledica aktivacije kapaciteta rezerve za FCR koji je predmet razmene FCR.
OPS uzima u obzir razmenu FCR i prilagođava parametre svog proračuna FRCE.
OPS sa priključenim pružaocem rezerve je odgovoran za zahteve iz čl. 150. i 152. ove uredbe u pogledu kapaciteta rezerve za FCR koji je predmet razmene FCR.
Jedinica ili grupa za pružanje FCR je odgovorna za aktivaciju FCR svom OPS sa priključenim pružaocem rezerve.
OPS obezbeđuje da razmena FCR ne sprečava druge OPS u ispunjavanju zahteva u pogledu rezerve iz člana 152. ove uredbe.
Deljenje FCR u sinhronoj oblasti
OPS ne može deliti FCR sa drugim OPS u svojoj sinhronoj oblasti kako bi ostvario svoj zahtevani iznos FCR i smanjio ukupnu količinu FCR sinhrone oblasti u skladu sa članom 149. ove uredbe.
Razmena FRR i RR u sinhronoj oblasti
OPS u saradnji sa drugim OPS sinhrone oblasti određuju u operativnom sporazumu za sinhronu oblast uloge i odgovornosti OPS uključenog u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve i pogođenog OPS za razmenu FRR odnosno RR.
Kada se razmenjuje FRR odnosno RR, OPS uključen u razmenu rezerve i OPS sa priključenim pružaocem rezerve dužni su da o toj razmeni obaveste druge OPS iste sinhrone oblasti u skladu sa članom 146. ove uredbe.
OPS uključen u razmenu rezerve i OPS sa priključenim pružaocem rezerve koji učestvuju u razmeni FRR, odnosno RR, određuju u sporazumu o razmeni FRR ili RR svoje uloge i odgovornosti, uključujući:
1) odgovornost koju za kapacitet rezerve za FRR, koji je predmet razmene FRR odnosno RR, ima OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve;
2) količinu kapaciteta rezerve za FRR i RR koja je predmet razmene FRR, odnosno RR;
3) sprovođenje procesa prekogranične aktivacije FRR, odnosno RR, u skladu sa čl. 143. i 144. ove uredbe;
4) minimalne tehničke zahteve u pogledu FRR, odnosno RR, u vezi sa procesom prekogranične aktivacije FRR, odnosno RR, ako OPS sa priključenim pružaocem rezerve nije OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezerve;
5) sprovođenje pretkvalifikacije za FRR, odnosno RR, za kapacitet rezerve za FRR i RR koji je predmet razmene u skladu sa čl. 155. i 158. ove uredbe;
6) odgovornost za praćenje ispunjavanja tehničkih zahteva u pogledu FRR, odnosno RR i zahteva u pogledu raspoloživosti FRR, odnosno RR za kapacitet rezerve za FRR i RR koji je predmet razmene u skladu sa članom 154. stav 5. i članom 157. stav 5. ove uredbe;
7) postupke kojima se obezbeđuje da razmena FRR, odnosno RR ne prouzrokuje tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina.
OPS uključen u razmenu rezerve, OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili pogođeni OPS koji učestvuje u razmeni FRR ili RR, može odbiti razmenu iz stava 2. ovog člana ako bi ona prouzrokovala tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina u trenutku aktivacije kapaciteta rezerve za FRR i RR, koji je predmet razmene FRR ili RR.
OPS i drugi OPS-ovi obezbeđuju da razmena FRR, odnosno RR, ne sprečava ni jednog OPS u ispunjavanju zahteva u pogledu rezerve, utvrđenih u pravilima za dimenzionisanje FRR ili RR iz čl. 153. i 156. ove uredbe.
OPS i drugi OPS kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok određuju uloge i odgovornosti OPS uključenog u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve i pogođenog OPS u razmeni FRR, odnosno RR, sa OPS iz drugih kontrolnih blokova.
Deljenje FRR i RR u sinhronoj oblasti
OPS u saradnji sa drugim OPS određuju u operativnom sporazumu za sinhronu oblast uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezerve i pogođenog OPS u deljenju FRR i RR.
Kada se deli FRR, odnosno RR, OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezerve dužni su obaveste druge OPS iste sinhrone oblasti u skladu sa članom 146. ove uredbe.
OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezerve, a koji učestvuju u deljenju FRR, odnosno RR, određuju u sporazumu o deljenju FRR, odnosno RR, svoje uloge i odgovornosti, uključujući:
1) količinu kapaciteta rezerve za FRR i RR koja je predmet deljenja FRR, odnosno RR;
2) sprovođenje procesa prekogranične aktivacije FRR, odnosno RR, u skladu sa čl. 143. i 144. ove uredbe;
3) postupke kojima se obezbeđuje da aktivacija kapaciteta rezerve za FRR i RR koja je predmet deljenja FRR, odnosno RR, ne prouzrokuje tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina.
OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi ili pogođeni OPS koji učestvuje u deljenju FRR, odnosno RR, može odbiti deljenje FRR, odnosno RR, ako bi to prouzrokovalo tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina u trenutku aktivacije kapaciteta rezerve za FRR i RR koji je predmet deljenja FRR, odnosno RR.
Kada se deli FRR, odnosno RR, OPS koji isporučuje mogućnost regulacije daje na raspolaganje OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi deo svog kapaciteta rezerve za FRR i RR potreban za ispunjavanje zahteva u pogledu rezerve za FRR, odnosno RR, koji su rezultat pravila za dimenzionisanje iz čl. 153. i 156. ove uredbe.
OPS koji isporučuje mogućnost regulacije može da bude:
1) OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezervi iz kapaciteta rezerve za FRR i RR koji je predmet deljenja FRR, odnosno RR; ili
2) OPS koji svom kapacitetu rezerve za FRR i RR koji je predmet deljenja FRR, odnosno RR, pristupa putem sprovedenog procesa prekogranične aktivacije FRR, odnosno RR, u okviru sporazuma o razmeni FRR, odnosno RR.
OPS koji prima prekograničnu razmenu rezerve odgovoran je za podnošenje poremećaja i odstupanja, ako je kapacitet rezerve za FRR i RR koji je predmet deljenja FRR odnosno RR, neraspoloživ:
1) zbog ograničenja pružanja ponovnog uspostavljanja nominalne frekvencije ili prilagođavanja regulacionog programa povezanog sa operativnom sigurnošću;
2) jer drugi OPS koji isporučuje mogućnost regulacije delimično ili potpuno koristi kapacitet rezerve za FRR i RR.
OPS i drugi OPS iz kontrolnog bloka u operativnom sporazumu za kontrolni blok određuju uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezerve i pogođenog OPS u razmeni FRR, odnosno RR, sa OPS iz drugih kontrolnih blokova.
Razmena FRR u sinhronoj oblasti
OPS i drugi OPS koji učestvuju u razmeni FRR u sinhronoj oblasti poštuju zahteve i ograničenja u pogledu razmene FRR utvrđene u Prilogu 5. ove uredbe, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Deljenje FRR u sinhronoj oblasti
OPS ima pravo da deli FRR sa drugim kontrolnim blokovima u svojoj sinhronoj oblasti unutar graničnih vrednosti određenih pravilima za dimenzionisanje FRR u članu 153. stav 1. i članu 159. ove uredbe.
Razmena RR u sinhronoj oblasti
OPS i drugi OPS koji učestvuju u razmeni RR u sinhronoj oblasti poštuju zahteve i ograničenja u pogledu razmene RR utvrđene u Prilogu 6. ove uredbe, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Deljenje RR u sinhronoj oblasti
OPS iz kontrolnog bloka ima pravo da deli RR sa drugim kontrolnim blokovima u svojoj sinhronoj oblasti unutar graničnih vrednosti određenih pravilima za dimenzionisanje RR u članu 156. st. 4-7. i članu 162. ove uredbe.
Razmena i deljenje rezervi između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS sinhrone oblasti određuju u operativnom sporazumu za sinhronu oblast uloge i odgovornosti koje OPS sa priključenim pružaocem rezerve, OPS uključen u razmenu rezervi i pogođeni OPS imaju u razmeni rezervi, kao i uloge i odgovornosti koje OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i pogođeni OPS imaju u deljenju rezervi između sinhronih oblasti.
OPS sa priključenim pružaocem rezerve, OPS uključen u razmenu rezervi ili OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi između sinhronih oblasti dužni su obaveste druge OPS iste sinhrone oblasti u skladu sa članom 146. ove uredbe.
OPS uključen u razmenu rezervi i OPS sa priključenim pružaocem rezerve koji učestvuju u razmeni rezerve između sinhronih oblasti određuju u sporazumu o razmeni rezerve svoje uloge i odgovornosti, uključujući:
1) odgovornost koju OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezervi ima za kapacitet rezerve u razmeni rezerve;
2) količinu kapaciteta rezerve koja je predmet razmene rezerve;
3) sprovođenje procesa prekogranične aktivacije FRR, odnosno RR, u skladu sa čl. 143. i 144. ove uredbe;
4) sprovođenje pretkvalifikacije za kapacitet rezerve koji je predmet razmene rezerve u skladu sa čl. 151, 155. i 158. ove uredbe;
5) odgovornost za praćenje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima i zahtevima u pogledu raspoloživosti koji se odnose na kapacitet rezerve koji je predmet razmene u skladu sa članom 154. stav 5. i članom 157. stav 5. ove uredbe;
6) postupke kojima se obezbeđuje da razmena rezerve ne prouzrokuje tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina.
OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi koji učestvuju u deljenju rezervi određuju u sporazumu o deljenju svoje uloge i odgovornosti, uključujući:
1) količinu kapaciteta rezerve koja je predmet deljenja rezervi;
2) sprovođenje procesa prekogranične aktivacije FRR odnosno RR u skladu sa čl. 143. i 144. ove uredbe;
3) postupke kojima se obezbeđuje da deljenje rezervi ne prouzrokuje tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina.
OPS uključen u razmenu rezervi i OPS sa priključenim pružaocem rezerve koji učestvuju u razmeni rezervi ili OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi koji učestvuju u deljenju rezervi, izrađuju i zaključuju sporazum o radu i koordinaciji prenosa rezerve sa vlasnicima odnosno operatorima interkonektivnih vodova JSVN ili pravnim subjektima sastavljenim od vlasnika odnosno operatora interkonektivnih vodova JSVN, koji uključuje:
1) interakciju u svim vremenskim opsezima, uključujući planiranje i aktivaciju;
2) faktor osetljivosti MW/Hz, funkciju linearnog, odnosno dinamičnog ili statičnog, odnosno skokovitog odziva svakog interkonektivnog voda JSVN koji povezuje sinhrone oblasti;
3) udeo, odnosno interakciju tih funkcija na višestrukim vezama JSVN između sinhronih oblasti.
OPS uključen u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve, OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi ili pogođeni OPS koji učestvuje u razmeni ili deljenju rezervi, može da odbije razmenu ili deljenje ako bi to prouzrokovalo tokove snaga koji bi narušili granične vrednosti radnih veličina pri aktivaciji kapaciteta rezerve koji je predmet razmene ili deljenja.
OPS učesnici obezbeđuju da razmena rezervi između sinhronih oblasti ne sprečava ni jednog OPS u ispunjavanju zahteva u pogledu rezervi iz čl. 149, 153. i 156. ove uredbe.
OPS uključen u razmenu rezervi, OPS sa priključenim pružaocem rezerve, OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi u sporazumu o razmeni ili deljenju rezervi određuju postupke za slučajeve kad razmena ili deljenje rezervi između sinhronih oblasti ne može da se izvrši u realnom vremenu.
Povezivanje procesa održavanja frekvencije između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS u sinhronim oblastima povezanim interkonektivnim vodom JSVN imaju pravo da sprovode povezivanje procesa održavanja frekvencije radi obezbeđivanja povezanog frekventnog odziva, a to povezivanje mogu upotrebiti radi razmene, odnosno deljenje FCR između sinhronih oblasti.
OPS i drugi OPS u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuju tehničko izvođenje povezivanja procesa održavanja frekvencije, pri čemu se uzima u obzir:
1) uticaj na rad između sinhronih oblasti;
2) stabilnost FCP sinhrone oblasti;
3) sposobnost OPS iz te sinhrone oblasti da poštuju ciljne parametre kvaliteta frekvencije određene u skladu sa članom 123. ove uredbe;
4) operativna sigurnost.
Razmena FCR između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS iz određene sinhrone oblasti, koji učestvuju u povezivanju procesa održavanja frekvencije imaju pravo da upotrebljavaju proces razmene FCR za razmenu FCR između sinhronih oblasti.
OPS i drugi OPS iz određene sinhrone oblast, koji učestvuju u razmeni FCR između sinhronih oblasti organizuju razmenu tako da OPS iz jedne sinhrone oblasti primaju iz druge sinhrone oblasti deo ukupnog kapaciteta rezerve za FCR koji se zahteva za njihovu sinhronu oblast u skladu sa članom 149. ove uredbe.
Deo ukupnog kapaciteta rezerve za FCR potreban za sinhronu oblast u kojoj se sprovodi razmena obezbeđuje se u drugoj sinhronoj oblasti pored ukupnog kapaciteta rezerve za FCR potrebnog za drugu sinhronu oblast u skladu sa članom 149. ove uredbe.
OPS i drugi OPS iz određene sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuju granične vrednosti za razmenu FCR.
OPS i drugi OPS iz određene sinhrone oblast koji učestvuje u razmeni FCR dužni su da zaključe sporazum o razmeni FCR, u kome se određuju uslovi razmene FCR.
Deljenje FCR između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS u sinhronim oblastima koji učestvuju u povezivanju procesa održavanja frekvencije mogu upotrebljavati taj proces za deljenje FCR između sinhronih oblasti.
OPS i drugi OPS iz iste sinhrone oblasti određuju granične vrednosti za deljenje FCR u operativnom sporazumu za sinhronu oblast, tako da se obezbedi da zbir FCR pruženog u sinhronoj oblasti i iz drugih sinhronih oblasti u okviru razmene FCR pokriva najmanje referentni incident.
OPS i drugi OPS iz uključenih sinhronih oblasti u svojim operativnim sporazumima za sinhronu oblast određuju uslove razmene FCR između uključenih sinhronih oblasti.
Deljenje FRR i RR između sinhronih oblasti
Kada se deli FRR ili RR, OPS koji isporučuje mogućnost regulacije daje na raspolaganje OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi deo kapaciteta rezerve za FRR i RR potreban za ispunjavanje zahteva u pogledu rezerve za FRR, odnosno RR, koji su rezultat pravila za dimenzionisanje iz čl. 153. i 156. ove uredbe.
OPS koji isporučuje mogućnost regulacije može da bude:
1) OPS nadležan za izdavanje naloga za aktiviranje rezervi iz kapaciteta rezerve za FCR i RR koji je predmet deljenja FRR ili RR; ili
2) OPS koji svom kapacitetu rezerve za FRR i RR koji je predmet deljenja FRR, odnosno RR, pristupa sprovedenim procesom prekogranične aktivacije FRR, odnosno RR, u okviru sporazuma o razmeni FRR, odnosno RR.
OPS i drugi OPS u operativnom sporazumu za kontrolni blok određuju uloge i odgovornosti OPS koji isporučuje mogućnost regulacije, OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi i pogođenog OPS u razmeni FRR, odnosno RR, sa OPS iz drugih kontrolnih blokova iz drugih sinhronih oblasti.
Razmena FRR između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS iz svake sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuju metodu za određivanje graničnih vrednosti za razmenu FRR sa drugim sinhronim oblastima, kojom se uzima u obzir:
1) uticaj na rad između sinhronih oblasti;
2) stabilnost FRP sinhrone oblasti;
3) sposobnost OPS iz ove sinhrone oblasti da poštuju ciljne parametre kvaliteta frekvencije određene u skladu sa članom 123. ove uredbe i ciljne parametre FRCE određene u skladu sa članom 124. ove uredbe;
4) operativna sigurnost.
OPS i drugi OPS koji su uključeni u razmenu FRR između sinhronih oblasti organizuju ovu razmenu tako da OPS iz određenog kontrolnog bloka u prvoj sinhronoj oblasti mogu iz kontrolnog bloka u drugoj sinhronoj oblasti da koriste deo ukupnog kapaciteta rezerve za FRR potrebnog za njihov kontrolni blok, u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe.
Deo ukupnog kapaciteta rezerve za FRR potreban za kontrolni blok u sinhronoj oblasti razmene FCR obezbeđuje se iz kontrolnog bloka u drugoj sinhronoj oblasti pored ukupnog kapaciteta rezerve za FRR potrebnog za taj drugi kontrolni blok u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe.
Operator interkonektivnog voda JSVN upravlja tokom aktivne snage kroz ovaj interkonektivni vod JSVN prema uputstvima OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili OPS uključenog u razmenu rezervi, u skladu sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu FRR iz člana 154. ove uredbe.
OPS i drugi OPS-ovi iz kontrolnih blokova kojima pripadaju OPS sa priključenim pružaocem rezerve i OPS uključen u razmenu rezervi, određuju uslove razmene FRR u sporazumu o razmeni FRR.
Deljenje FRR između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS iz svake sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuju metodologiju za određivanje graničnih vrednosti za deljenje FRR-a sa drugim sinhronim oblastima, u kojoj se uzimaju u obzir:
1) uticaj na rad između sinhronih oblasti;
2) stabilnost FRP sinhrone oblasti;
3) maksimalno smanjenje FRR koje se može uzeti u obzir pri dimenzionisanju FRR u skladu sa članom 157. ove uredbe kao rezultat deljenja FRR;
4) sposobnost sinhrone oblasti da poštuje ciljne parametre kvaliteta frekvencije određene u skladu sa članom 123. ove uredbe i ciljne parametre FRCE određene u skladu sa članom 124. ove uredbe;
5) operativna sigurnost.
OPS i drugi OPS iz kontrolnih blokova koji su uključeni u deljenje FRR između sinhronih oblasti organizuju deljenje tako da OPS iz određenog kontrolnog bloka u prvoj sinhronoj oblasti mogu iz kontrolnog bloka u drugoj sinhronoj oblasti da koriste deo ukupnog kapaciteta rezerve za FRR potrebnog za njihov kontrolni blok, u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe.
Operator interkonektivnog voda JSVN upravlja tokom aktivne snage kroz ovaj interkonektivni vod JSVN prema uputstvima OPS koji isporučuje mogućnost regulacije ili OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi, u skladu sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu FRR iz člana 154. stav 1. ove uredbe.
OPS i drugi OPS iz kontrolnih blokova kojima pripada OPS koji isporučuje mogućnost regulacije i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi određuju uslove deljenja FRR u sporazumu o deljenju FRR.
Razmena RR između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS iz sinhrone oblasti u operativnom sporazumu o radu za sinhronu oblast određuju metodu za određivanje graničnih vrednosti za razmenu RR sa drugim sinhronim oblastima, kojom se uzima u obzir:
1) uticaj na rad između sinhronih oblasti;
2) stabilnost RRR sinhrone oblasti;
3) sposobnost sinhrone oblasti da poštuje ciljne parametre kvaliteta frekvencije određene u skladu sa članom 123. ove uredbe i ciljne parametre FRCE određene u skladu sa članom 124. ove uredbe;
4) operativna sigurnost.
OPS i drugi OPS iz kontrolnih blokova koji su uključeni u razmenu RR između sinhronih oblasti organizuju razmenu tako da OPS iz određenog kontrolnog bloka u prvoj sinhronoj oblasti mogu iz kontrolnog bloka u drugoj sinhronoj oblasti da koriste deo ukupnog kapaciteta rezerve za RR potrebnog za njihov kontrolni blok, u skladu sa članom 156. stav 2. ove uredbe.
Deo ukupnog kapaciteta rezerve za RR potrebnog za kontrolni blok u sinhronoj oblasti obezbeđuje se iz kontrolnog bloka u drugoj sinhronoj oblasti pored ukupnog kapaciteta rezerve za RR potrebnog za taj drugi kontrolni blok u skladu sa članom 156. stav 2. ove uredbe.
Operator interkonektivnog voda JSVN upravlja tokom aktivne snage kroz ovaj interkonektivni vod JSVN prema uputstvima OPS sa priključenim pružaocem rezerve ili OPS uključenog u razmenu rezerve u skladu sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu RR iz člana 161. ove uredbe.
OPS i drugi OPS iz kontrolnih blokova kojima pripada OPS sa priključenim pružaocem rezerve i OPS uključen u razmenu rezerve određuju uslove razmene RR u sporazumu o razmeni RR.
Deljenje RR između sinhronih oblasti
OPS i drugi OPS iz svake sinhrone oblasti u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuju metodu za određivanje graničnih vrednosti za deljenje RR sa drugim sinhronim oblastima kojom se uzima u obzir:
1) uticaj na rad između sinhronih oblasti;
2) stabilnost RRR sinhrone oblasti;
3) maksimalno smanjenje RR koje se može uzeti u obzir po pravilima za dimenzionisanje RR u skladu sa članom 156. ove uredbe kao rezultat deljenja RR;
4) sposobnost OPS iz te sinhrone oblasti da poštuju ciljne parametre kvaliteta frekvencije određene u skladu sa članom 123. ove uredbe i sposobnost kontrolnih blokova da poštuju ciljne parametre FRCE određene u skladu sa članom 124. ove uredbe;
5) operativna sigurnost.
OPS i drugi OPS iz kontrolnih blokova uključeni u deljenje RR između sinhronih oblasti organizuju deljenje tako da OPS iz određenog kontrolnog bloka u prvoj sinhronoj oblasti mogu iz kontrolnog bloka u drugoj sinhronoj oblasti da koriste deo ukupnog kapaciteta rezerve za RR potrebnog za njihov kontrolni blok, kako je određeno u skladu sa članom 156. stav 2. ove uredbe.
Operator interkonektivnog voda JSVN upravlja tokom aktivne snage kroz interkonektivni vod JSVN prema uputstvima OPS koji isporučuje mogućnost regulacije ili OPS koji prima prekograničnu razmenu rezerve, u skladu sa minimalnim tehničkim zahtevima u pogledu RR iz člana 157. ove uredbe.
OPS i drugi OPS iz kontrolnih blokova kojima pripada OPS koji isporučuje mogućnost regulacije rezervi i OPS koji prima prekograničnu razmenu rezervi određuju uslove deljenja RR u sporazumu o deljenju RR.
Proces prekogranične aktivacije za FRR i RR
Kada OPS zajedno sa drugim OPS učestvuje u procesu prekogranične aktivacije FRR i RR u istim ili različitim sinhronim oblastima, dužan je da ispunjava zahteve utvrđene u čl. 143. i 144. ove uredbe.
Korekcija sinhronog vremena ima za cilj da se prosečna vrednost frekvencije sistema održava do nominalne frekvencije.
OPS i drugi OPS, u operativnom sporazumu za sinhronu oblast određuju metodologiju za korekciju odstupanja sinhronog vremena, kojom se obuhvataju:
1) vremenski okviri u kojima OPS nastoje da održavaju odstupanje sinhronog vremena;
2) prilagođavanje podešene vrednosti frekvencije za vraćanje odstupanja sinhronog vremena na nulu;
3) mere za povećanje ili smanjenje prosečne frekvencije sistema rezervama aktivne snage.
Koordinator sinhrone oblasti:
1) prati odstupanje sinhronog vremena;
2) izračunava prilagođavanje podešene vrednosti frekvencije;
3) koordinira mere korekcije sinhronog vremena.
Jedinice ili grupe za pružanje rezerve priključene na mrežu ODS
OPS i ODS dužni su da sarađuju kako bi jedinicama ili grupama za pružanje rezerve koje se nalaze u distributivnom sistemu olakšali i omogućili pružanje rezerve aktivne snage.
Za potrebe pretkvalifikacionog postupka za FCR iz člana 151. ove uredbe, za FRR iz člana 155. ove uredbe i RR iz člana 158. ove uredbe, OPS je dužan da pripremi i odredi, u dogovoru sa ODS, uslove razmene informacija potrebnih za te pretkvalifikacione postupke za jedinice ili grupe za pružanje rezervi koje se nalaze u distributivnom sistemu i uslove pružanja rezervi aktivne snage.
U okviru pretkvalifikacionih postupaka iz stava 1. ovog člana navode se informacije koje moguće jedinice ili grupe za pružanje rezerve moraju da dostave, između ostalog i:
1) nivoe napona i mesta priključenja tih jedinica ili grupa;
2) vrste rezervi aktivne snage;
3) maksimalni kapacitet rezervi koji u pojedinom mestu priključenja pružaju te jedinice ili grupe;
4) maksimalnu brzinu promene aktivne snage za te jedinice ili grupe.
Pretkvalifikacioni postupak se oslanja na raspored i pravila dogovorena za razmenu informacija i pružanje rezervi aktivne snage između OPS i ODS i traje najviše tri meseca od dana kad jedinica ili grupa za pružanje rezerve preda potpuni zvanični zahtev.
Tokom pretkvalifikacije, jedinice ili grupe za pružanje rezerve priključene na distributivni sistem, ODS u saradnji sa OPS, ima pravo da, na osnovu tehničkih razloga poput geografskog položaja jedinica ili grupa za pružanje rezerve, odredi granične vrednosti ili isključi pružanje rezervi aktivne snage koje se nalaze u njegovom distributivnom sistemu.
ODS ima pravo da u saradnji sa OPS, pre aktivacije rezervi, odredi privremene granične vrednosti za pružanje rezervi aktivne snage koje se nalaze u njegovom distributivnom sistemu, a o proceduri se dogovara sa OPS.
OPS i drugi OPS obezbeđuju da se informacije iz čl. 180-186. ove uredbe objavljuju na vreme i u obliku koji ni jednu pojedinačnu stranu ili kategoriju strana ne stavlja u stvaran ili mogući povoljan ili nepovoljan položaj u odnosu na konkurente vodeći pritom računa o osetljivim komercijalnim informacijama.
OPS je dužan da primeni dostupno znanje i sredstva za prevazilaženje tehničkih ograničenja i obezbedi da su informacije koje se daju na raspolaganje ENTSO-E u skladu sa članom 16. i članom 181. stav 3. ove uredbe, tačne i dostupne.
OPS je dužan da obezbedi da su informacije koje se daju na raspolaganje ENTSO-E u skladu sa čl. 180-186. ove uredbe tačne i dostupne.
Materijali za objavljivanje iz čl. 180-186. ove uredbe dostavljaju se ENTSO-E na engleskom jeziku.
Informacije o operativnim sporazumima
OPS je dužan da dostavi na uvid Agenciji sadržaj svog operativnog sporazuma za sinhronu oblast najkasnije mesec dana pre nego što stupi na snagu.
OPS zajedno sa drugim OPS u sinhronoj oblasti je dužan da obavesti ENTSO-E o sadržaju svog operativnog sporazuma za sinhronu oblast najkasnije nedelju dana nakon što stupi na snagu.
OPS je dužan da dostavi na uvid Agenciji sadržaj operativnog sporazuma za kontrolni blok.
Informacije o kvalitetu frekvencije
Ako OPS i drugi OPS u sinhronoj oblasti predlože izmenu vrednosti parametara za određivanje kvaliteta frekvencije ili ciljnog parametra kvaliteta frekvencije u skladu sa članom 123. ove uredbe, dužni su da o izmenjenim vrednostima obaveste ENTSO-E, radi objavljivanja, najmanje mesec dana pre stupanja na snagu operativnog sporazuma za sinhronu oblast.
OPS i drugi OPS u sinhronoj oblasti, prema potrebi, obaveštavaju ENTSO-E, radi objavljivanja, o vrednostima ciljnog parametra FRCE za svaki kontrolni blok i svaku kontrolnu oblast najmanje mesec dana pre njihove primene.
OPS i drugi OPS u sinhronoj oblasti obaveštavaju ENTSO-E, radi objavljivanja, o metodologiji kojom je određen rizik od nedostatka FCR najmanje tri meseca od primene operativnog sporazuma za sinhronu oblast.
Koordinator sinhrone oblasti, u roku od tri meseca nakon poslednjeg vremenski označenog mernog perioda i najmanje četiri puta godišnje, obaveštava ENTSO-E, radi objavljivanja, o rezultatima procesa primene kriterijuma za sinhronu oblast kojim se obuhvataju najmanje:
1) vrednosti kriterijuma za vrednovanje kvaliteta frekvencije izračunate za sinhronu oblast i svaki kontrolni blok u sinhronoj oblasti u skladu sa članom 129. stav 3. ove uredbe;
2) rezolucija merenja, tačnost merenja i metod proračuna određen u skladu sa članom 128. ove uredbe.
OPS zajedno sa drugim OPS u sinhronoj oblasti obaveštava ENTSO-E, radi objavljivanja, o periodu rampinga određenom u skladu sa članom 132. ove uredbe najmanje tri meseca pre njegove primene.
Informacije o strukturi regulacije frekvencije i snage razmene
OPS zajedno sa drugim OPS u sinhronoj oblasti, najmanje tri meseca pre primene sporazuma o radu za sinhronu oblasti, dostavlja ENTSO-E, radi objavljivanja, sledeće informacije:
1) informacije o strukturi procesa aktivacije rezerve snage za sinhronu oblast koje sadrže najmanje podatke o definisanim monitoring oblastima, kontrolnim oblastima, kontrolnim blokovima i njihovim OPS;
2) informacije o strukturi odgovornosti u procesima za sinhronu oblast koje sadrže najmanje podatke o procesima razvijenim u skladu sa članom 136. st. 1. i 2. ove uredbe.
OPS zajedno sa drugim OPS koji sprovode proces netovanja odstupanja objavljuju informacije o tom procesu koje sadrže najmanje listu OPS koji učestvuju u procesu i datum njegovog početka.
OPS zajedno sa drugim OPS obaveštava ENTSO-E, o pristupu dimenzionisanju FCR za sinhronu oblast u skladu sa članom 150. stav 2. ove uredbe, najmanje mesec dana pre njegove primene, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS, obaveštava, ENTSO-E o ukupnoj količini kapaciteta rezerve za FCR i udela kapaciteta rezerve za FCR potrebne za svakog OPS, u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe, kao pojedinačni udeo FCR najmanje mesec dana pre njihove primene, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS, obaveštava ENTSO-E, o osobinama FCR određenim za svoju sinhronu oblast u skladu sa članom 150. stav 2. ove uredbe i dodatnim zahtevima za grupe za pružanje FCR u skladu sa članom 150. stav 3. ove uredbe, najmanje tri meseca pre njihove primene, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS, obaveštava ENTSO-E, o zahtevima u pogledu raspoloživosti FRR i kontrole kvaliteta određene u skladu sa članom 154. stav 2. ove uredbe i tehničkim zahtevima za priključenje u skladu sa članom 154. stav 3. ove uredbe za svoj kontrolni blok najmanje tri meseca pre njihove primene, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS, obaveštava ENTSO-E o pravilima za dimenzionisanje FRR određenim za svoj kontrolni blok u skladu sa članom 157. stav 1. ove uredbe, najmanje tri meseca pre primene sporazuma o radu za kontrolni blok, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS iz sinhrone oblasti obaveštava ENTSO-E o izgledima za kapacitete FRR svakog kontrolnog bloka za sledeću godinu do 30. novembra svake godine, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS iz sinhrone oblasti obaveštava ENTSO-E o stvarnim kapacitetima FRR svakog kontrolnog bloka u prethodnom tromesečju u roku od 30 dana nakon njegovog završetka, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS, kada sprovode RRP, za svoj kontrolni blok, obaveštava ENTSO-E, o zahtevima u pogledu raspoloživosti RR u skladu sa članom 157. stav 2. ove uredbe i tehničkim zahtevima za priključenje u skladu sa članom 157. stav 3. ove uredbe, najmanje tri meseca pre njihove primene, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS obaveštava ENTSO-E, o izgledima za kapacitete RR svakog kontrolnog bloka za sledeću godinu do 30. novembra svake godine, radi objavljivanja.
OPS zajedno sa drugim OPS obaveštava ENTSO-E, o stvarnim kapacitetima RR svakog kontrolnog bloka u prethodnom tromesečju u roku od 30 dana nakon njegovog završetka, radi objavljivanja.
Informacije o deljenju i razmeni
OPS zajedno sa drugim OPS dostavlja ENTSO-E, godišnji registar sporazuma o deljenju FRR i deljenju RR za svaki kontrolni blok u sinhronoj oblasti u skladu sa članom 184. stav 3. i članom 185. stav 2. ove uredbe, radi objavljivanja.
Registar iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće informacije:
1) identifikacione podatke kontrolnih blokova za koje postoji sporazum o deljenju FRR ili RR;
2) smanjeni udeo FRR i RR zbog svakog sporazuma o deljenju FRR ili RR.
OPS zajedno sa drugim OPS dostavlja ENTSO-E, informacije o deljenju FCR između sinhronih oblasti u skladu sa članom 183. stav 1. ove uredbe, radi objavljivanja.
Informacije iz stava 3. sadrže:
1) udeo deljenog kapaciteta rezerve za FCR između OPS koji su zaključili sporazume o deljenju FCR;
2) uticaj deljenja FCR na kapacitet rezerve za FCR uključenih OPS.
OPS zajedno sa drugim OPS prema potrebi, objavljuje informacije o razmeni FCR, FRR i RR.
Izmene ugovora i opštih uslova i odredaba
OPS, ODS i ZKM su dužni da usklade odredbe ugovora i drugih propisa koji se odnose na rad sistema za prenos električne energije sa zahtevima ove uredbe.
OPS će doneti plan kontinuiteta poslovanja iz člana 24. ove uredbe u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
ZKM će obaveze u pogledu obaveštavanja OPS iz člana 28. ove uredbe izvršiti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će u saradnji sa OPS iz sinhrone oblasti sprovesti zajedničku studiju iz člana 39. ove uredbe u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će sa drugim OPS postići zajednički dogovor iz člana 40. stav 6. ove uredbe u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će postići dogovor sa ODS iz člana 40. stav 7. ove uredbe u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će izraditi i usvojiti programe iz člana 58. ove uredbe u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS je dužan da odredi i uvede postupak za sertifikaciju zaposlenih iz člana 61. stav 3. ove uredbe u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će primeniti metodologiju iz člana 67. ove uredbe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će primeniti metodologiju iz člana 70. ove uredbe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će primeniti metodologiju za koordinaciju analize operativne sigurnosti iz člana 75. ove uredbe u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će u saradnji sa svim OPS regiona za proračun kapaciteta izraditi predlog zajedničkih odredbi za regionalnu koordinaciju operativne sigurnosti iz člana 76. ove uredbe u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će primeniti metodologiju iz člana 83. ove uredbe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će u saradnji sa drugim OPS sastaviti listu proizvodnih modula i postrojenja kupaca iz člana 84. ove uredbe u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će u saradnji sa drugim OPS iz regiona za koordinaciju isključenja proceniti relevantnost elemenata mreže u skladu sa članom 86. ove uredbe u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će u saradnji sa drugim OPS iz sinhrone oblasti izvršiti obaveze iz člana 114. stav 1. ove uredbe u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će obaveze iz člana 115. stav 1. ove uredbe izvršiti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će zajedno sa drugim OPS iz sinhrone oblasti pripremiti zajednički predlog o određivanju kontrolnih blokova iz člana 137. stav 2. ove uredbe u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će pripremiti pretkvalifikacioni postupak za FCR iz člana 151. ove uredbe u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
OPS će pripremiti pretkvalifikacioni postupak za FRR iz člana 155. ove uredbe u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Usklađenost sa propisima Evropske unije
Ova uredba je usklađena sa načelima i zahtevima iz Uredbe komisije (EU) broj 2017/1485 od 2. avgusta 2017. godine o uspostavljanju smernica za rad sistema za prenos električne energije, u skladu sa Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice broj D/2022/03/MC-EnC od 15. decembra 2022. godine.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Opsezi napona
Opsezi napona iz člana 27. ove uredbe:
Tabela 1.
Opsezi napona u mestu priključenja između 110 kV i 300 kV sinhrone oblasti Kontinentalna Evropa
Mesto priključenja |
Opseg napona |
Mesto priključenja između 110 kV i 300 kV |
0,90 pu - 1,118 pu |
Tabela 2.
Opsezi napona u mestu priključenja između 330 kV i 400 kV sinhrone oblasti Kontinentalna Evropa
Mesto priključenja |
Opseg napona |
Mesto priključenja između 330 kV i 400 kV |
0,90 pu - 1,05 pu |
Parametri za određivanje kvaliteta frekvencije
Parametri za određivanje kvaliteta frekvencije iz člana 123. ove uredbe:
Tabela 1.
Parametri za određivanje kvaliteta frekvencije sinhrone oblasti Kontinentalna Evropa
Naziv parametra |
Vrednost parametra |
Standardni frekventni opseg |
± 50 mHz |
Maksimalno trenutno odstupanje frekvencije |
800 mHz |
Maksimalno odstupanje frekvencije u stacionarnom stanju |
200 mHz |
Vreme za ponovno uspostavljanje zadate frekvencije |
15 min |
Vreme za aktivaciju stanja upozorenja |
5 min |
Ciljni parametri kvaliteta frekvencije iz člana 123. ove uredbe:
Tabela 2.
Ciljni parametri kvaliteta frekvencije sinhrone oblasti Kontinentalna Evropa
Naziv parametra |
Vrednost parametra |
Maksimalan broj minuta izvan standardnog frekventnog opsega |
15 000 |
Minimalni tehnički zahtevi za FCR
Minimalni tehnički zahtevi za FCR iz člana 150. ove uredbe:
Tabela
Karakteristike FCR sinhrone oblasti Kontinentalna Evropa
Naziv parametra |
Vrednost parametra |
Minimalna tačnost merenja frekvencije |
10 mHz ili industrijska norma ako je zahtevnija |
Maksimalni kombinovani učinak inherentne neosetljivosti frekventnog odziva i moguće namerne mrtve zone frekventnog odziva regulatora jedinica za pružanje FCR ili grupa za pružanje FCR |
10 mHz |
Vreme za punu aktivaciju FCR |
30 s |
Odstupanje frekvencije za punu aktivaciju FCR |
± 200 mHz |
Granične vrednosti i zahtevi za razmenu FCR
Granične vrednosti i zahtevi za razmenu FCR iz člana 159. ove uredbe:
Tabela
Granične vrednosti i zahtevi za razmenu FCR
Sinhrona oblast |
Dopuštena razmena FCR između: |
Granična vrednosti za razmenu FCR |
Kontinentalna Evropa |
OPS iz susednih kontrolnih blokova |
OPS iz kontrolnog bloka garantuju da je barem 30% njihovih ukupnih kombinovanih pojedinačnih udela FCR fizički obezbeđeno unutar njihovog bloka i da je količina rezerve FCR koja se fizički nalazi u nekom kontrolnom bloku zbog razmene FCR sa drugim kontrolnim blokovima ograničena na najviše: |
OPS iz kontrolnih oblasti istog kontrolnog bloka |
OPS iz kontrolnih oblasti koje čine kontrolni blok imaju pravo da u sporazumu o radu kontrolnog bloka odrede interne granične vrednosti za razmenu FCR između kontrolnih oblasti kako bi se: |
Zahtevi i granične vrednosti za razmenu FRR unutar sinhrone oblasti
Zahtevi i granične vrednosti za razmenu FRR unutar sinhrone oblasti iz člana 163. ove uredbe:
Tabela
Zahtevi i granične vrednosti za razmenu FRR unutar sinhrone oblasti
Sinhrona oblast |
Dopuštena razmena FRR između: |
Granična vrednosti za razmenu FRR |
Sve sinhrone oblasti koje se sastoje od više kontrolnih blokova |
OPS iz različitih kontrolnih blokova |
OPS kontrolnog bloka obezbeđuju da barem 50% njihovog ukupnog kombinovanog kapaciteta rezerve FRR koji je rezultat pravila za dimenzionisanje FRR u skladu sa članom 153. stav 1. ove uredbe i pre svakog smanjenja zbog razmene FRR u skladu sa članom 153. stav 2. ove uredbe i dalje ostane unutar njihovog kontrolnog bloka. |
OPS iz kontrolnih oblasti istog kontrolnog bloka |
OPS iz kontrolnih oblasti koje čine kontrolni blok mogu da, ako je to neophodno, u sporazumu o radu kontrolnog bloka, odrede granične vrednosti za razmenu FRR između kontrolnih oblasti kontrolnog bloka, kako bi se: |
Zahtevi i granične vrednosti za razmenu RR unutar sinhrone oblasti
Zahtevi i granične vrednosti za razmenu RR unutar sinhrone oblasti iz člana 165. ove uredbe:
Tabela
Zahtevi i granične vrednosti za razmenu RR unutar sinhrone oblasti
Sinhrona oblast |
Dopuštena razmena RR između: |
Granična vrednosti za razmenu RR |
Sve sinhrone oblasti koje se sastoje od više kontrolnih blokova |
OPS iz različitih kontrolnih blokova |
OPS kontrolnih oblasti koji sačinjavaju kontrolni blok obezbeđuju da najmanje 50% njihovog ukupnog kombinovanog kapaciteta rezervi RR koji je rezultat pravila za dimenzionisanje RR u skladu sa članom 156. stav 3. ove uredbe i pre svakog smanjenja kapaciteta rezerve RR koji je rezultat deljenja RR u skladu sa članom 156. st. 4-7. ove uredbe i dalje ostane unutar njihovog kontrolnog bloka. |
OPS iz kontrolnih oblasti istog kontrolnog bloka |
OPS kontrolnih oblasti koji sačinjavaju kontrolni blok mogu da, ako je to neophodno, u sporazumu o radu kontrolnog bloka odrede interne granične vrednosti za razmenu RR između kontrolnih oblasti i kontrolnih blokova kako bi se: |