PRAVILNIKO RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE("Sl. glasnik RS", br. 78/2025) |
Ovim pravilnikom propisuju se računovodstvene politike koje se koriste za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja na principima gotovinske osnove, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards - IPSAS) na gotovinskoj osnovi (u daljem tekstu: IPSAS na gotovinskoj osnovi).
Osnov za uspostavljanje i vođenje sistema dvojnog knjigovodstva i jedinstvenog sistema budžetskog računovodstva (u daljem tekstu: računovodstva) korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje je zakon kojim se uređuje budžetski sistem, uredba kojom se uređuje budžetsko računovodstvo i uredba kojom se uređuje primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.
Osnov za utvrđivanje računovodstvenih politika su IPSAS na gotovinskoj osnovi, koji objavljuje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards Board - IPSASB).
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na budžet Republike Srbije, budžete autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalne vlasti), kao i na njihove direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalnu službu za zapošljavanje, kao i na korisnike sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: entiteti).
Termini koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor jesu Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards - IPSAS), koje objavljuje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards Board - IPSASB), organizacioni deo Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants - IFAC);
2) gotovinska osnova je računovodstvena osnova po kojoj se transakcije i ostali događaji priznaju tek kada se gotovina primi ili plati;
3) finansijske aktivnosti su aktivnosti koje dovode do izmena veličine i sastava sopstvenog kapitala i pozajmica entiteta;
4) investicione aktivnosti predstavljaju sticanje i otuđenje dugoročne imovine i drugih ulaganja koja ne predstavljaju gotovinske ekvivalente;
5) poslovne aktivnosti su aktivnosti entiteta koje ne spadaju u aktivnosti investiranja ili finansijske aktivnosti;
6) gotovina predstavlja gotovinska sredstva na raspolaganju i depozite u bankarskim institucijama, koji se mogu povući na zahtev;
7) gotovinski ekvivalenti jesu kratkoročni visokolikvidni plasmani koji se mogu lako konvertovati u poznate iznose gotovine uz minimalan rizik promene vrednosti;
8) obračunska osnova predstavlja računovodstvenu osnovu prema kojoj se transakcije i drugi događaji priznaju u trenutku njihovog nastanka (a ne samo kada se primi ili izda gotovina ili gotovinski ekvivalent);
9) gotovinski tokovi su prilivi i odlivi gotovine;
10) kontrola gotovine nastaje kada entitet može upotrebiti, ili na drugi način imati koristi od gotovine za svrhe ostvarivanja svojih ciljeva i kada može sprečiti ili kontrolisati pristup drugim subjektima da ostvare sopstvene koristi;
11) računovodstvene politike su posebni principi, osnove, konvencije, pravila i prakse koje je usvojio entitet za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja;
12) datum izveštavanja je datum poslednjeg dana perioda izveštavanja na koje se odnose finansijski izveštaji;
13) konsolidovani finansijski izveštaji su finansijski izveštaji ekonomskih entiteta u kojima su gotovinski prilivi, odlivi i salda gotovine matičnog entiteta i entiteta koje on kontroliše, prikazani kao izveštaji pojedinačnog entiteta;
14) ekonomski entitet je grupa entiteta sastavljena od matičnog entiteta i jednog ili više kontrolisanih entiteta;
15) kontrolisani entitet je entitet koji je pod kontrolom drugog entiteta (matičnog entiteta), odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava i korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
16) matični entitet je entitet koji ima kontrolu nad jednim ili više drugih entiteta, odnosno direktni korisnik budžetskih sredstava, koji u svojoj nadležnosti ima indirektne korisnike budžetskih sredstava, kao i Republički fond za zdravstveno osiguranje, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
17) kursna razlika je razlika koja proističe iz prevođenja datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima;
18) devizni kurs je koeficijent razmene dveju valuta;
19) strana valuta je valuta različita od dinara;
20) računovodstvena osnova podrazumeva obračunsku ili gotovinsku osnovu računovodstva prema definiciji u Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor prema obračunskoj osnovi i Međunarodnom računovodstvenom standardu za javni sektor prema gotovinskoj osnovi;
21) budžetska osnova podrazumeva obračunsku, gotovinsku ili drugu osnovu računovodstva usvojenu za budžet koju je odobrilo zakonodavno telo;
22) greške iz prethodnih perioda su izostavljanja informacija iz finansijskih izveštaja entiteta ili pogrešna prikazivanja informacija za jedan ili više prethodnih perioda koja se javljaju usled nekorišćenja ili zloupotrebe pouzdanih informacija:
- koje su bile dostupne kada je odobreno objavljivanje finansijskih izveštaja za te periode,
- za koje bi se moglo opravdano očekivati da su dobijene i uzete u razmatranje u pripremi ili prezentaciji tih finansijskih izveštaja.
Osnova za vođenje računovodstva
Osnova za vođenje računovodstva u cilju praćenja izvršenja budžeta, odnosno finansijskog plana jeste gotovinska osnova i koristi se za pripremu i sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta.
Transakcije i ostali događaji evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, evidentiraju se kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na propisani uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama iz sredstava donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Osnovni elementi računovodstva su prihodi, primanja, rashodi i izdaci, definisani zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Prihodi su porezi, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, neporeski prihodi, samodoprinos, donacije, transfer i finansijska pomoć Evropske unije u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Primanja su sredstva koja se ostvaruju prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem.
Rashodi su tekući rashodi za zaposlene, za korišćenja usluga i roba, za otplatu kamata i pratećih troškova zaduživanja, subvencije, dotacije, transferi, rashodi za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu, i ostali tekući rashodi.
Izdaci su izdaci nastali u svrhu nabavke nefinansijske i finansijske imovine i za otplatu glavnice.
Prihodi i rashodi iz st. 5. i 7. ovog člana, nisu jednaki pojmovima prihoda i rashoda koji su definisani u IPSAS.
Osnova finansijskog izveštavanja
Za potrebe pripreme i sastavljanja Izveštaja o novčanim tokovima u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi, prilivi i odlivi evidentiraju se i prezentuju na gotovinskoj osnovi, u periodu kada je gotovina primljena, odnosno isplaćena.
Kvalitativne karakteristike informacija u finansijskim izveštajima
Finansijski izveštaji treba da prikažu informacije koje su:
- razumljive;
- relevantne za potrebe odlučivanja i odgovornosti korisnika;
- uporedive;
- blagovremene;
- proverljive i
- verno predstavljaju prilive gotovine, odlive gotovine i gotovinska salda entiteta i ostale obelodanjene informacije na način da su potpune, neutralne i bez materijalnih grešaka.
Materijalnu značajnost poseduje informacija ukoliko njeno izostavljanje ili netačno prikazivanje može uticati na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Takođe, informacija je materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje, odnosno pogrešno prikazivanje moglo uticati na oslobađanje od odgovornosti.
Materijalna značajnost zavisi od prirode ili veličine stavke, koja se razmatra u posebnim okolnostima svakog entiteta.
Procena materijalnosti se vrši u kontekstu zakonodavnog, institucionalnog i operativnog okruženja u kojem entitet posluje, kao i znanja i očekivanja sastavljača izveštaja o budućnosti u pogledu potencijalnih finansijskih i nefinansijskih informacija.
Entiteti za priznavanje prihoda i primanja, rashoda i izdataka koriste gotovinsku osnovu računovodstva prema kojoj se transakcije i događaji priznaju kada entitet primi ili isplati gotovinu (ili gotovinske ekvivalente).
Gotovina predstavlja gotovinska sredstva obuhvaćena na sintetičkim kontima, i to: 121100 - Žiro i tekući računi, 121200 - Izdvojena novčana sredstva i akreditivi, 121300 - Blagajna, 121400 - Devizni račun, 121500 - Devizni akreditivi, 121600 - Devizna blagajna i 121700 - Ostala novčana sredstva.
Gotovina obuhvata i depozite po viđenju koji se mogu povući na zahtev entiteta, a koji su obuhvaćeni na analitičkim kontima: 123910 - Kratkoročno oročena dinarska sredstva i 123920 - Kratkoročno oročena devizna sredstva.
Gotovina u domaćoj valuti iskazuje se po nominalnoj vrednosti. Gotovina u stranoj valuti iskazuje se u dinarima, prema odgovarajućoj protivvrednosti strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum sticanja.
Na poslednji dan izveštajnog perioda na koji se odnosi finansijski izveštaj, gotovina u stranoj valuti iskazuje se u dinarima, prema odgovarajućoj protivvrednosti strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum izveštavanja.
Nerealizovani dobici i gubici, koji proizlaze iz promena kurseva stranih valuta, nisu novčani tokovi.
Negativne i pozitivne kursne razlike nastale na gotovini u stranoj valuti iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao efekti kursnih razlika na saldo gotovine u devizama.
Gotovinski ekvivalenti se drže radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza, pre nego za svrhe ulaganja ili za neke druge namene. Da bi se ulaganje klasifikovalo kao gotovinski ekvivalent, treba da postoji mogućnost njegovog brzog i jednostavnog pretvaranja u poznati iznos gotovine, kao i to da bude podložno zanemarljivom riziku od promene vrednosti. Ulaganje je gotovinski ekvivalent jedino ako ima kratkoročno dospeće, do tri meseca ili kraće, od datuma sticanja.
Gotovinski ekvivalenti koji zadovoljavaju navedene kriterijume obuhvaćeni su na pojedinim analitičkim, odnosno subanalitičkim kontima u okviru sintetičkih konta: 121900 - Hartije od vrednosti i 123300 - Hartije od vrednosti namenjene prodaji.
Ulaganja u kapital isključuju se iz gotovinskih ekvivalenata, osim u slučaju da su, suštinski, gotovinski ekvivalenti, saglasno odredbama stava 1. ovog člana.
Gotovina koju kontroliše entitet
Entitet u Izveštaju o novčanim tokovima prezentuje gotovinu koju kontroliše.
Entitet kontroliše gotovinu kada može da koristi tu gotovinu za ostvarenje sopstvenih ciljeva, ili kada može na drugi način da ostvaruje koristi od gotovine i kada može da onemogući ili kontroliše pristup drugih toj koristi. Gotovina koju je entitet ostvario ili koja mu je dodeljena, a koju može da koristi za finansiranje svojih poslovnih ciljeva, sticanje kapitalne imovine ili za otplatu duga, jeste gotovina koju kontroliše entitet.
Gotovinski tokovi predstavljaju prilive i odlive gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Gotovinski tokovi isključuju kretanja između stavki koje čine gotovinu, jer su ove komponente deo upravljanja gotovinom entiteta, a ne povećanja ili umanjenja gotovine koju entitet kontroliše.
Upravljanje gotovinom uključuje ulaganja viška raspoložive gotovine u gotovinske ekvivalente.
Gotovinski tokovi u Izveštaju o novčanim tokovima obuhvataju novčane tokove iz poslovne aktivnosti, novčane tokove iz aktivnosti investiranja i novčane tokove iz finansijske aktivnosti.
Gotovinski prilivi iz poslovnih aktivnosti obuhvataju prilive od poreza, prilive od akciza, prilive od socijalnih doprinosa, prilive od donacija, pomoći i transfera, prilive od imovine, prilive od prodaje dobara i usluga, prilive od novčanih kazni i oduzete imovinske koristi, prilive od dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, prilive od mešovitih i neodređenih prihoda, prilive za memorandumske stavke za refundaciju rashoda i prilive od transfera između entiteta.
Iznos pojedinih vrsta novčanih priliva iz poslovnih aktivnosti u Izveštaju o novčanim tokovima preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 7 - Prihodi. Ukoliko su određeni prihodi naplaćeni, ali nisu iskazani na subanalitičkim kontima klase 7 - Prihodi, potrebno ih je dodati u Izveštaju o novčanim tokovima. Ukoliko su određeni prihodi iskazani na subanalitičkim kontima klase 7 - Prihodi, a nisu naplaćeni, ne iskazuju se kao gotovinski prilivi u Izveštaju o novčanim tokovima.
Neiskorišćena sredstva donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama koja su priliv izveštajnog perioda i čine saldo deviznih računa primaoca donacije na dan 31. decembra, knjižena na odgovarajućim subanalitičkim kontima u okviru sintetičkog konta 121400 - Devizni račun, dodaju se na odgovarajuće iznose priliva iskazane na odgovarajućim sintetičkim kontima kategorije 730000 - Donacije, pomoći i transferi.
Gotovinski odlivi iz poslovnih aktivnosti obuhvataju odlive po osnovu rashoda za zaposlene, odlive po osnovu korišćenja usluga i roba, odlive za otplatu kamate i prateće troškove zaduživanja, odlive za subvencije, donacije, dotacije i transfere, odlive za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu i odlive za ostale rashode.
Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva iz poslovnih aktivnosti u Izveštaj o novčanim tokovima preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 4 - Rashodi. Ukoliko su određeni rashodi plaćeni, ali nisu iskazani na subanalitičkim kontima klase 4 - Rashodi, potrebno ih je dodati u Izveštaju o novčanim tokovima. Rashodi evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima klase 4 - Rashodi koji nisu plaćeni, ne iskazuju se kao gotovinski odlivi u Izveštaju o novčanim tokovima.
Gotovinski prilivi iz investicionih aktivnosti obuhvataju prilive nastale prodajom nefinansijske i finansijske imovine. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih priliva od prodaje nefinansijske imovine preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 8 - Primanja od prodaje nefinansijske imovine, dok se iznos pojedinih vrsta gotovinskih priliva od prodaje finansijske imovine preuzima sa istoimenih subanalitičkih konta klase 9 - Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, kategorije 920000 - Primanja od prodaje finansijske imovine. Primanja evidentirana na odgovarajućim subanalitičkim kontima klase 8 - Primanja od prodaje nefinansijske imovine i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 920000 - Primanja od prodaje finansijske imovine koja nisu dovela do novčanih tokova, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao gotovinski prilivi. Naplaćena primanja od prodaje nefinansijske i finansijske imovine, koja nisu iskazana na odgovarajućim subanalitičkim kontima klase 8 - Primanja od prodaje nefinansijske imovine i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 920000 - Primanja od prodaje finansijske imovine, iskazuju se kao prilivi gotovine iz investicione aktivnosti.
Gotovinski odlivi iz investicione aktivnosti obuhvataju odlive nastale kupovinom nefinansijske i finansijske imovine. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za kupovinu nefinansijske imovine preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 5 - Izdaci za nefinansijsku imovinu, dok se iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za nabavku finansijske imovine preuzima sa istoimenih subanalitičkih konta klase 6 - Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, kategorije 620000 - Nabavka finansijske imovine. Izdaci evidentirani na subanalitičkim kontima klase 5 - Izdaci za nefinansijsku imovinu i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 620000 - Nabavka finansijske imovine, koji nisu doveli do novčanih tokova, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao gotovinski odlivi. Plaćeni izdaci za nabavku nefinansijske i finansijske imovine, koji nisu iskazani na subanalitičkim kontima klase 5 - Izdaci za nefinansijsku imovinu i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 620000 - Nabavka finansijske imovine, iskazuju se kao odlivi gotovine iz investicione aktivnosti.
Gotovinski prilivi iz finansijskih aktivnosti obuhvataju prilive nastale zaduživanjem. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih priliva od zaduživanja preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 9 - Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, kategorije 910000 - Primanja od zaduživanja. Prilivi gotovine nastali zaduživanjem, koji nisu evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 910000 - Primanja od zaduživanja, iskazuju se kao prilivi od finansijske aktivnosti. Primanja od zaduživanja evidentirana na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 910000 - Primanja od zaduživanja, koja nisu praćena prilivom gotovine, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima.
Gotovinski odlivi iz finansijske aktivnosti obuhvataju odlive za otplatu glavnice. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za otplatu glavnice preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 6 - Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, kategorije 610000 - Otplata glavnice. Odlivi gotovine nastali otplatom glavnice duga, koji nisu evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 610000 - Otplata glavnice, iskazuju se kao odlivi od finansijske aktivnosti. Izdaci za otplatu glavnice evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 610000 - Otplata glavnice, koji nisu praćeni odlivima gotovine, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima.
Ukupne prilive gotovine i ukupne odlive gotovine, kao i prilive i odlive gotovine za svaku aktivnost, treba prezentovati na bruto osnovi, izuzev što se gotovinski prilivi i odlivi mogu prezentovati na neto osnovi ako:
- nastaju iz transakcija koje entitet kontroliše u ime drugih strana i koji se priznaju u Izveštaju o novčanim tokovima;
- se odnose na transakcije čiji je obrt brz, iznosi visoki i rokovi dospeća kratki.
Ukoliko se prilivi i odlivi gotovine, koji zadovoljavaju prethodne uslove da budu prezentovani na neto osnovi, u budžetu iskazuju na bruto osnovi, potrebno ih je i u Izveštaju o novčanim tokovima prezentovati na bruto osnovi radi uporedivosti ova dva izveštaja.
Izveštajni period i izveštajni datum
Finansijski izveštaji opšte namene podnose se najmanje jednom godišnje.
Izveštajni period obuhvata period od 1. januara do 31. decembra, dok je izveštajni datum poslednji dan izveštajnog perioda na koji se odnose finansijski izveštaji, odnosno 31. decembar.
Kada se u vanrednim uslovima promeni izveštajni datum i kada se finansijski izveštaji podnose za period duži ili kraći od godine dana, entitet, kao dodatak u izveštaju za period kraći ili duži od godine, obelodanjuje:
- razlog(e) izveštavanja u periodu koji je kraći ili duži od godinu dana;
- činjenicu da uporedni iznosi možda nisu uporedivi.
Datum odobravanja je datum na koji su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje od strane lica ili tela, koji imaju ovlašćenje za finalizaciju izveštaja radi objavljivanja.
Entitet obelodanjuje datum kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, kao i osobu ili telo koje je dalo ovlašćenje.
Ako drugo telo ima ovlašćenje da prepravi finansijske izveštaje nakon objavljivanja, entitet obelodanjuje tu činjenicu.
Strana valuta je valuta različita od valute prezentacije izveštaja entiteta.
Prilivi i odlivi gotovine nastali iz transakcija u stranoj valuti, evidentiraju se u dinarima, primenjujući, na iznos u stranoj valuti, kurs razmene između dinara i strane valute na datum priliva i odliva.
Gotovinska salda u stranoj valuti treba prikazivati po zaključnom kursu koji predstavlja srednji kurs Narodne banke Srbije na dan 31. decembar, odnosno na datum izveštavanja kada se finansijski izveštaj podnosi za period duži ili kraći od godine dana.
Prilive i odlive gotovine inostranog kontrolisanog entiteta treba prevesti po kursu razmene između dinara i strane valute na datume priliva i odliva.
Prilikom sastavljanja završnog računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacije za obavezno socijalno osiguranje, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, vrši se sabiranje istovrsnih pozicija po principu "red po red" uz eliminaciju međusobnih transakcija između matičnog i kontrolisanih entiteta.
Eliminišu se prihodi iskazani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 780000 - Transferi između korisnika na istom nivou sa odgovarajućim subanalitičkim kontima, kategorije 790000 - Prihodi iz budžeta, kategorije 490000 - Administrativni transferi iz budžeta, od direktnih budžetskih korisnika indirektnim korisnicima ili između korisnika na istom nivou.
Način prezentacije i klasifikacije stavki u finansijskim izveštajima treba da bude zadržan od jednog do drugog izveštajnog perioda, osim ako:
- je uočljivo, nakon značajne promene prirode poslovanja entiteta ili pregleda prezentacije finansijskih izveštaja, da bi drugačija prezentacija ili klasifikacija bila prikladnija s obzirom na kriterijume za odabir i primenu računovodstvenih politika, ili
- se promena prezentacije zahteva izmenama i dopunama IPSAS na gotovinskoj osnovi.
Kada se prezentacija ili klasifikacija stavki koje treba obelodaniti u finansijskim izveštajima promeni u tekućem, u odnosu na prethodni izveštajni period, potrebno je reklasifikovati iznose iz prethodne godine, osim ako to nije izvodljivo.
U napomenama se obelodanjuje priroda, iznos i razlozi bilo koje reklasifikacije.
Kada je neizvodljivo reklasifikovati uporedive iznose, entitet obelodanjuje razloge neizvršene reklasifikacije i prirodu promena koje bi nastale da su iznosi reklasifikovani.
Kada se u tekućoj godini uoči greška iz prethodnog perioda, vrši se ispravka greške, a finansijski izveštaji, uključujući uporedne informacije za prethodne periode, prikazuju se kao da je greška korigovana u periodu u kome je nastala.
Greške mogu nastati kao rezultat matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, pogrešnog tumačenjem činjenica, proneverom ili previdima.
Materijalno beznačajne greške se ne ispravljaju, nego se poslovni događaji iz prethodnog perioda koji nisu evidentirani u periodu u kojem su nastali, koji su evidentirani u pogrešnom iznosu ili su pogrešno klasifikovani, prikazuju u tekućem izveštajnom periodu.
Materijalno značajna greška je ona čije bi izostavljanje ili netačno prikazivanje uticalo na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja.
Smatra se da je greška materijalno značajna ako je iznos greške jednak ili veći od 3% pojedine vrste priliva ili odliva gotovine na sintetičkom nivou ekonomske klasifikacije entiteta.
U napomenama uz finansijske izveštaje, obelodanjuje se priroda greške, iznos ispravke, i činjenica da je uporediva informacija ponovo iskazana, ili da je to neizvodljivo.
III OBELODANJIVANJE U NAPOMENAMA
Napomene uz finansijske izveštaje entiteta treba da:
- prezentuju informacije i osnovu za pripremu finansijskih izveštaja i specifične računovodstvene politike, odabrane i primenjene na značajne transakcije i ostale događaje;
- pruže dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su neophodne za fer prezentaciju priliva i odliva gotovine i salda entiteta.
Napomene uz finansijske izveštaje prikazuju se na sistematski način. Svaka stavka u izveštaju o prilivima i odlivima gotovine i ostalim finansijskim izveštajima upućuje na odgovarajuće informacije u napomenama.
Opšte informacije o entitetu, podnosiocu izveštaja
Entitet obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko to nije obelodanjeno u informacijama objavljenim u finansijskim izveštajima:
- sedište, zakonski oblik entiteta i pravni sistem u kojem posluje;
- opis prirode poslova i glavnih aktivnosti entiteta;
- relevantne zakone koji regulišu poslovanje entiteta;
- nazive značajnih entiteta ili državnih sektora koju su prezentovani u finansijskim izveštajima i promene u značajnim entitetima ili sektorima koji čine izveštajni entitet i bili su prezentovani u finansijskim izveštajima za prethodne periode.
Računovodstvena osnova za pripremu finansijskih izveštaja i budžetska osnova
Entitet obelodanjuje računovodstvenu osnovu koja je korišćena za sastavljanje izveštaja o novčanim tokovima, kao i budžetsku osnovu koja je korišćena za sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta.
Stanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata na početku i kraju izveštajnog perioda
Entitet obelodanjuje stanje gotovine na početku i na kraju izveštajnog perioda pojedinačno po sintetičkim kontima: 121100 - Žiro i tekući računi, 121200 - Izdvojena novčana sredstva i akreditivi, 121300 - Blagajna, 121400 - Devizni račun, 121500 - Devizni akreditivi, 121600 - Devizna blagajna, 121700 - Ostala novčana sredstva, 123910 - Kratkoročna oročena dinarska sredstva i 123920 - Kratkoročna oročena devizna sredstva
Gotovinski ekvivalenti se obelodanjuju po vrstama ekvivalenata: čekovi i ostale hartije od vrednosti.
Datum odobravanja finansijskih izveštaja
Entitet obelodanjuje datum kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, kao i lice/telo koje je dalo to odobrenje.
Ukoliko neko telo ima ovlašćenje da ispravi finansijske izveštaje nakon njihovog objavljivanja, entitet obelodanjuje tu činjenicu.
Ograničenja gotovinskih salda i pristupa pozajmicama
Entitet obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje (sa komentarom) prirodu i iznos:
- većih gotovinskih salda koja nisu raspoloživa entitetu,
- većih gotovinskih salda koja podležu eksternim ograničenjima,
- neiskorišćenih pozajmica, odnosno odobrenih, a nepovučenih kreditnih sredstava koje mogu biti na raspolaganju za buduće poslovne aktivnosti i za podmirivanje kapitalnih obaveza, navodeći ograničenja vezana za korišćenje ovih sredstava.
Usklađivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka iz Izveštaja o izvršenju budžeta i priliva i odliva iz Izveštaja o novčanim tokovima
Ostvareni prihodi i primanja i rashodi i izdaci iskazani u Izveštaju o izvršenju budžeta i prilivi i odlivi iskazani u Izveštaju o novčanim tokovima usklađuju se uz identifikovanje svih razlika u pogledu vremena, osnove i entiteta.
Razlike između iznosa prezentovanih u Izveštaju o izvršenju budžeta i iznosa prezentovanih u Izveštaju o novčanim tokovima klasifikuju se kao vremenske razlike, razlike koje proizlaze iz različite računovodstvene i budžetske osnove, kao i razlike u obuhvatu entiteta.
Razlike koje proizlaze iz različite računovodstvene i budžetske osnove odnose se na razlike između prihoda i primanja i rashoda i izdataka u Izveštaju o izvršenju budžeta i priliva i odliva u Izveštaju o novčanim tokovima.
Vremenske razlike posledica su razlike u periodu za koji se sastavlja Izveštaj o izvršenju budžeta i Izveštaj o novčanim tokovima.
Razlike u obuhvatu javljaju se kada se razlikuju entiteti u Izveštaju o izvršenju budžeta u odnosu na entitete u Izveštaju o novčanim tokovima.
Usklađivanje se obelodanjuje u napomenama i može se prezentovati u obliku sledeće tabele sa dodatnim objašnjenjima:
u hiljadama dinara
Red. |
Opis |
Ukupni prihodi i primanja /prilivi |
Ukupni rashodi i izdaci /odlivi |
1. |
Izveštaj o izvršenju budžeta |
|
|
2. |
Razlike u osnovama izveštavanja |
|
|
3. |
Razlike u periodu izveštavanja |
|
|
4. |
Razlike u obuhvatanju izveštajnih entiteta |
|
|
5. |
Izveštaj o novčanim tokovima |
|
|
U navedenoj tabeli pod rednim brojem 1. unose se podaci iz Izveštaja o izvršenju budžeta - Obrazac IB, Oznaka OP 5171, odnosno Oznaka OP 5435.
Pod rednim brojem 5. unose se podaci iz Izveštaja o novčanim tokovima - Obrazac NT, Oznaka OP 4132, odnosno Oznaka OP 4133.
Pod rednim br. 2, 3. i 4. unose se razlike između Izveštaja o izvršenju budžeta i Izveštaja o novčanim tokovima koje proističu iz različite računovodstvene i budžetske osnove, različitog perioda izveštavanja i različitog obuhvata izveštajnih entiteta.
Obelodanjivanje imovine, obaveza i kapitala
Entitet obelodanjuje informacije o imovini, obavezama i kapitalu.
Entiteti su u obavezi da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.