REVIDIRANA FISKALNA STRATEGIJA ZA 2026. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2027. I 2028. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 100/2025)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2026. DO 2028. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Globalni ekonomski kontekst u 2025. godini obeležen je dubokim strukturnim promenama i izraženom neizvesnošću koja proizilazi iz pojačane trgovinske i geopolitičke fragmentacije. Eskalacija tarifnih mera, restrukturiranje globalnih lanaca snabdevanja i redefinisanje industrijskih politika u vodećim ekonomijama značajno su uticali na trgovinske tokove, investicione odluke i kretanja na robnim i finansijskim tržištima. Uvođenjem najšireg spektra trgovinskih restrikcija u poslednjim decenijama, globalno okruženje dobilo je novu dimenziju neizvesnosti. Iako su bilateralni sporazumi postignuti u drugoj polovini godine delimično ublažili tenzije, posledice fragmentacije nastavljaju da opterećuju međunarodnu razmenu i uslove finansiranja, posebno za zemlje u razvoju. Pravovremeno prilagođavanje privatnog sektora i efikasno preusmeravanje lanaca snabdevanja omogućili su da globalni trgovinski sistem zadrži funkcionalnost i relativnu stabilnost.

Republika Srbija ove procese prati pažljivo i kontinuirano analizira potencijalne kanale prenosa globalnih rizika na domaću ekonomiju. Iako su izazovi u oblasti trgovine, investicija i finansijskih tokova realni, Republika Srbija u period povećane neizvesnosti ulazi sa snažnim odbrambenim pozicijama: visokim deviznim rezervama, stabilnim i dobro kapitalizovanim bankarskim sektorom, niskim učešćem javnog duga u BDP i adekvatnim fiskalnim prostorom. U takvom okruženju, očuvanje makroekonomske stabilnosti ostaje centralni prioritet ekonomske politike, uz pojačan nadzor nad rizicima i blagovremeno prilagođavanje mera u skladu sa razvojem situacije u neposrednom okruženju. Istovremeno, sve izraženija globalna fragmentacija i izmene regulatornih i klimatskih politika, uključujući mehanizme poput CBAM u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU), povećavaju potrebu za strukturnim prilagođavanjima koja će uticati na troškove i konkurentnost pojedinih sektora srpske privrede.

Tokom prethodnih nekoliko godina Republika Srbija je, kao mala i otvorena ekonomija, pokazala izuzetnu otpornost na raznovrsne izazove. Zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj i monetarnoj politici, kontinuiranim investicijama i sprovedenim strukturnim reformama očuvana je makroekonomska stabilnost, sačuvano poverenje investitora i obezbeđen kontinuitet rasta. Ipak, dešavanja tokom 2025. pojačala su neizvesnost: rast tarifnih barijera i izražena globalna fragmentacija, uz istovremeni porast domaćih društveno-političkih tenzija, delovali su obuzdavajuće na investicionu i potrošačku aktivnost. Iako su osnovni makroindikatori ostali stabilni, rast BDP u prvoj polovini 2025. godine bio je ispod očekivanja, pa je projekcija za celu godinu revidirana naniže (sa 3,0% na 2,3%). Inflacija se većim delom 2025. godine kretala u gornjoj zoni cilja, ali je od septembra osetno usporila (na 2,9% mg), zahvaljujući ograničenju trgovinskih marži. Za 2026. godinu se, uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu, projektuje prosečna inflacija od 3,7%.

U revidiranom makroekonomskom okviru za 2026. godinu projektuje se rast BDP od 3,0%, što je za 1,2 p.p. manje u odnosu na prethodna očekivanja, i odražava konzervativniji pristup planiranju u uslovima povišenih rizika. Ključni pokretači rasta ostaju domaća tražnja, rast realnog dohotka, nastavak javnih i privatnih investicija i realizacija projekata povezanih sa EXPO 2027 i programom Skok u budućnost. Glavni razlog revizije je neizvesna dinamika ekonomske aktivnosti u pojedinim industrijskim granama u uslovima izražene globalne fragmentacije, ojačanih restrikcija i promene energetskih tokova. Sa proizvodne strane, projekcija podrazumeva umereniji rast industrije (oprez u prerađivačkim granama), snažan rast građevinarstva na krilima završne faze EXPO 2027 i efekta niske baze, kao i stabilan rast usluga.

Obezbeđivanje energetske bezbednosti i ubrzana tranzicija ka održivim izvorima energije centralni su ciljevi energetske strategije i procesa dekarbonizacije. Republika Srbija se obavezala na postepeno povećanje udela obnovljivih izvora, jačanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija CO2 kao ključne preduslove dugoročne ekonomske i ekološke otpornosti. Efekti CBAM i pratećih klimatskih politika biće prikazani u Fiskalnoj strategiji za 2027. sa projekcijama do 2029. godine.

Srednjoročno gledano, projektuje se kumulativni rast od 11,9% u periodu 2026-2028, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,8%. Dinamika rasta će biti zasnovana na domaćoj tražnji, uz snažan nastavak investicionog ciklusa, rast privatne potrošnje i postepeni oporavak spoljne tražnje. Ubrzanje na 5,0% u 2027. godini biće rezultat realizacije EXPO 2027 aktivnosti, dok se u 2028. očekuje umereno usporavanje usled baznog efekta. Takav profil rasta ukazuje na stabilnost makroekonomskih fundamenata i uravnoteženu strukturu privredne aktivnosti.

Srednjoročni rizici ostaju izraženi i prvenstveno proizilaze iz globalne fragmentacije, pooštravanja trgovinskih i industrijskih politika, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištima energenata i hrane. Na domaćem planu, najvažniji izazovi odnose se na sektorske neizvesnosti u energetski i izvozno orijentisanim granama. Ekonomska politika usmerava odgovor na ove izazove kroz očuvanje fiskalne discipline, mere za povećanje energetske efikasnosti i sigurnosti, uz ubrzanje realizacije infrastrukturnih i EXPO 2027-povezanih projekata. Takav okvir omogućava da se negativni efekti šokova ublaže, a pozitivni spoljni impulsi brže prenesu u rast.

Fiskalna disciplina ostaje temeljni princip ekonomske politike Republike Srbije. Planira se postepeno smanjenje budžetskog deficita sa 3,0% BDP tokom investicionog ciklusa na 2,5% BDP do 2028. godine, što obezbeđuje nastavak opadajućeg trenda javnog duga koji će se, prema procenama, spustiti na oko 44% BDP do kraja srednjoročnog perioda. Istovremeno, visok nivo javnih investicija biće zadržan, uz unapređenje transparentnosti i efikasnosti upravljanja kapitalnim projektima.

Nastavak procesa evropskih integracija i produbljivanje saradnje ostaju strateški ciljevi ekonomske politike Republike Srbije. Implementacija Agende rasta predstavlja važan instrument za jačanje ekonomske povezanosti Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, dok savetodavni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF) obezbeđuje dodatni oslonac za sprovođenje strukturnih reformi, jača transparentnost i predvidivost ekonomske politike i doprinosi očuvanju makroekonomskog kredibiliteta Republike Srbije u međunarodnim okvirima. Kombinovano, ovi procesi pozicioniraju Republiku Srbiju kao stabilnog i pouzdanog partnera na evropskom putu i u regionalnim inicijativama.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Globalna ekonomska kretanja tokom 2025. godine bila su izrazito nestabilna, pod uticajem snažne interakcije ekonomskih i političkih faktora koji su preoblikovali međunarodno okruženje. Novi talas promena u ekonomskoj politici Sjedinjenih Američkih Država (u daljem tekstu: SAD) i restrukturiranje globalnih trgovinskih odnosa pojačali su neizvesnost i izazvali oscilacije na finansijskim tržištima. Uvođenjem širokog spektra novih tarifnih mera, carine su dostigle najviše nivoe u poslednjim decenijama. Iako su kontramere drugih zemalja bile ograničene, kasniji bilateralni sporazumi sa SAD ublažili su trgovinske tenzije i doprineli stabilizaciji očekivanja. Pravovremeno prilagođavanje privatnog sektora i efikasno preusmeravanje lanaca snabdevanja omogućili su da globalni trgovinski sistem zadrži funkcionalnost i relativnu stabilnost uprkos izmenjenim uslovima. U oktobarskim projekcijama MMF je blago povećao očekivani rast globalnog BDP na 3,2% u 2025. i 3,1% u 2026. godini. Revizija pre svega odražava privremenu otpornost i prilagodljivost ekonomija, dok će efekti tarifnih mera i pojačane globalne fragmentacije postepeno dolaziti do izražaja u narednim godinama, ograničavajući potencijal rasta na duži rok.

Globalna inflacija nastaviće da usporava, uz izražene regionalne razlike. Prema aktuelnim procenama, ukupna inflacija opada sa 5,8% u 2024. na 4,2% u 2025. i 3,7% u 2026. godini, pri čemu je projektovana putanja suštinski nepromenjena u odnosu na prethodne projekcije. Divergencija monetarnih politika odražava heterogenost domaćih uslova - razlike u dinamici inflacije, snazi privredne aktivnosti i prilagođenosti tržišta rada - te centralne banke tempiraju ublažavanje restriktivne monetarne politike u skladu sa nacionalnim okvirima. Fiskalna politika ostaje relativno ekspanzivna: primarni deficiti i dalje premašuju pretpandemijske nivoe, što pojačava pritiske na dugoročnu održivost javnih finansija i sužava manevarski prostor za geopolitički motivisane inicijative usmerene na povećanje ulaganja.

Rizici projekcija ostaju asimetrični naniže. Produžena trgovinska neizvesnost i potencijalna eskalacija protekcionizma mogu dodatno obuzdati investicije, poremetiti lance snabdevanja i usporiti rast produktivnosti. Istovremeno, rast javnog duga i viši troškovi finansiranja uvećavaju osetljivost fiskalnih pozicija. Dodatne neizvesnosti proizlaze iz klimatskih šokova i mogućih turbulencija u tehnološkom sektoru, naročito ako efekti šire primene veštačke inteligencije ostanu ispod očekivanja. Sa pozitivne strane, napredak u trgovinskim dogovorima, ubrzanje strukturnih reformi i tehnološke inovacije - uključujući široku primenu veštačke inteligencije - mogli bi osnažiti poverenje i podstaći rast u srednjem roku.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)

Tokom 2025. godine globalna ekonomija je poslovala u izuzetno složenom i nestabilnom okruženju, u kojem su promene ekonomskih i trgovinskih politika vodećih zemalja, zajedno sa pojačanim geopolitičkim tenzijama, uticale na tokove rasta, trgovine i investicija. SAD su početkom 2025. godine uvele širok paket novih tarifnih mera, podižući carine na višedecenijski maksimum. Nakon početnih, ograničenih kontramera pojedinih partnera, usledio je niz bilateralnih sporazuma sa SAD koji su doprineli smirivanju trgovinskih tenzija i ublažavanju nepovoljnih efekata na trgovinske robne tokove. Efektivna carinska stopa SAD se, posle aprilskog maksimuma, stabilizovala u rasponu od 10 do 20 procenata za većinu zemalja-i dalje znatno više u odnosu na prethodni period. Zaokret u američkoj politici inicirao je brza prilagođavanja u globalnim lancima snabdevanja: privatni sektor je preusmeravao trgovinske tokove, menjao dobavljačke strukture i privremeno povećavao zalihe uoči najavljenih poskupljenja. Odložena primena dela tarifa omogućila je kompanijama da uspore korekcije cena, dok su visoke profitne marže nakon pandemijske inflacije delovale kao amortizer za dobavljače i uvoznike. Iako je relativno slabiji dolar pojačao carinski šok u SAD, istovremeno je doprineo povoljnijim globalnim finansijskim uslovima i ublažio inflatorne pritiske preko deviznog kanala, čime je kreatorima politika proširio prostor za podršku ekonomskoj aktivnosti. Skup ovih faktora ublažio je efekte protekcionizma i sprečio nagli pad globalne proizvodnje i trgovine.

Iako su pokazatelji aktivnosti ostali relativno otporni, mere koje su kratkoročno podržale rast, kao što su preusmeravanje trgovinskih tokova i privremeno gomilanje zaliha, nose visoke troškove i nisu održive na duži rok. Neuobičajena dinamika neto izvoza i zaliha, proistekla iz ubrzanog rasta uvoza, ukazuje da se impulsi rasta u sve većoj meri oslanjaju na prolazne faktore. Istovremeno, rast bazne inflacije u SAD i zadržavanje inflacije iznad ciljeva u više drugih ekonomija sugerišu postepeno prelivanje carinskih mera na cene i troškove proizvodnje. Pored trgovinskih poremećaja, došlo je i do značajnih promena u ostalim sferama ekonomske politike: više razvijenih zemalja smanjilo je obim razvojne pomoći i pooštrilo imigracione režime, što je uticalo na globalne tokove kapitala i rada. Nagli pad neto migracije u više naprednih ekonomija predstavlja strukturni rizik za potencijalni rast i demografsku održivost. Iako je u oktobarskom izveštaju globalni rast korigovan blago naviše, na 3,2% za 2025. i 3,1% za 2026. godinu, ova korekcija pre svega odražava privremenu otpornost privreda i povoljnija prilagođavanja u prvoj polovini 2025. godine. Očekivani puni efekti protekcionizma i pojačane fragmentacije međunarodnih tokova ispoljiće se kasnije, ograničavajući srednjoročni potencijal rasta kroz manje efikasnu alokaciju resursa, skuplju trgovinu i smanjen transfer tehnologija i znanja. U takvom okruženju, kreatori politika stoje pred zadatkom povećanja predvidivosti i obnavljanja poverenja u trgovinski i finansijski sistem. Prema preporukama MMF, stabilizacija globalne ekonomije podrazumeva postepenu normalizaciju trgovinskih odnosa, očuvanje nezavisnosti monetarnih institucija i fiskalnu disciplinu usmerenu ka dugoročnoj održivosti javnih finansija.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

	2024	2025	2026	2027	2028
Realni rast BDP1, %
Svet ukupno	3,3	3,2	3,1	3,2	3,2
Razvijene ekonomije	1,8	1,6	1,6	1,7	1,7
SAD	2,8	2,0	2,1	2,1	2,1
Evrozona	0,9	1,2	1,1	1,4	1,3
Zemlje u usponu	4,3	4,2	4,0	4,2	4,1
Kina	5,0	4,8	4,2	4,2	4,0
Rusija	4,3	0,6	1,0	1,1	1,1
Rast svetske trgovine, %	3,5	3,6	2,3	3,1	3,2
Stopa nezaposlenosti, %
Evrozona	6,4	6,4	6,3	6,2	6,2
SAD	4,0	4,2	4,1	4,0	3,9
Potrošačke cene, prosek perioda, %
Evrozona	2,4	2,1	1,9	2,1	2,0
Razvijene ekonomije	2,6	2,5	2,2	2,1	2,1
Zemlje u usponu	7,9	5,3	4,7	4,2	4,1
Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda	1,1	1,1	1,2	-	-
Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2	-20,1	-9,1	6,5	5,7	1,8
Cene metala, godišnje promene3	-1,9	0,3	3,0	-0,4	-0,7
Cena rude gvožđa, u dolarima4	-7,7	-7,6	-2,4	-5,4	-6,2
Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %	-1,8	-12,9	-4,5	-0,2	0,9

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2025.

1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći.
2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma.
3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma.
4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni.

Kod razvijenih zemalja očekuje se kretanje ekonomske aktivnosti u skladu sa globalnim tokovima: rast BDP usporava sa 1,8% u 2024. godini na 1,6% u 2025. godini, uz stabilizaciju na približno istom nivou tokom 2026. godine. Rast za 2025. godinu revidiran je blago naviše u odnosu na aprilski i julski izveštaj, što odražava veću otpornost privredne aktivnosti i delotvorna prilagođavanja kompanija novim trgovinskim uslovima. Ipak, u poređenju sa oktobarskim izveštajem iz 2024. godine, projekcije su i dalje niže usled pojačane neizvesnosti, viših tarifa i slabije dinamike tržišta rada. U 2026. godini očekuje se zadržavanje stabilnog, ali relativno niskog tempa rasta (1,6%), što ukazuje na nastavak procesa prilagođavanja novim trgovinskim i finansijskim uslovima. Istovremeno, strukturni faktori, kao što su ograničen rast radne snage, niska produktivnost i izraženi efekti trgovinske fragmentacije, nastaviće da deluju kao ograničenje dinamičnijem rastu.

Sjedinjene Američke Države. Rast američke privrede će usporiti sa 2,8% u 2024. na 2,0% u 2025. godini, uz blagu stabilizaciju na 2,1% u 2026. godini. Iako su očekivanja blago poboljšana u odnosu na aprilski i julski izveštaj, zahvaljujući delimičnom fiskalnom podsticaju i nižim efektivnim carinskim stopama nakon postizanja novih trgovinskih sporazuma, dinamika je i dalje sporija u odnosu na projekcije iz oktobra 2024. godine. Dok kratkoročni faktori, kao što su popuštanje monetarne politike i solidna domaća potrošnja, nastavljaju da podržavaju ekonomsku aktivnost, strukturna ograničenja, poput usporavanja rasta produktivnosti, ograničena ponuda radne snage, trgovinske barijere i visok nivo javnog duga uslovljavaju sporiju dinamiku privrede u odnosu na prethodne cikluse.

Evrozona. Prema procenama MMF, privreda evrozone će postepeno ubrzati na 1,2% u 2025. godini, uz blago usporavanje na 1,1% u 2026. godini. Ovakva dinamika ukazuje na umeren, ali još uvek nestabilan oporavak nakon dvogodišnjeg perioda slabog rasta, koji ostaje ispod dugoročnog potencijala. Oporavak evrozone pre svega pokreće potrošnja domaćinstava, podstaknuta rastom realnih zarada i smanjenjem inflacije, dok je investiciona aktivnost i dalje ograničena zbog visokih troškova finansiranja i slabih očekivanja u industrijskom sektoru. Istovremeno, slaba spoljna tražnja, naročito iz Kine i pojedinih ekonomija u razvoju, ostaje nedovoljno dinamična. U odnosu na prethodni izveštaj, projekcija rasta za 2025. godinu blago je revidirana naviše usled stabilizacije energetskih cena i postepenog ublažavanja finansijskih uslova. Za 2026. godinu očekuje se zadržavanje umerenog tempa, što odražava trajnije strukturne slabosti: nisku produktivnost, demografske pritiske i neujednačene fiskalne pozicije među članicama. Ipak, u odnosu na oktobarski izveštaj iz 2024. godine, kumulativna revizija naniže iznosi oko 0,2 p.p., usled uticaja globalnih faktora. Iako se inflacija postepeno približava cilju Evropske centralne banke, neizvesnost u pogledu fiskalne konsolidacije ostaje ključni izazov za održiviji rast u narednom periodu.

Nemačka i Italija. Dinamika ekonomske aktivnosti Nemačke i Italije, naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera iz evrozone, pokazuje izvesne znake oporavka. Nemačka, kao najveća ekonomija evrozone, prema najnovijim projekcijama MMF, ostvariće rast od 0,2% u 2025. godini, što predstavlja reviziju naviše od 0,2 p.p. u odnosu na aprilsku i 0,1 p.p. u odnosu na julsku projekciju. Glavni faktori koji su pogurali rast su fiskalna ekspanzija i ulaganje u infrastrukturne i vojne projekte, dok će kao ograničavajući faktor delovati duboka zavisnost industrije od globalnih lanaca snabdevanja koji su narušeni rastućim geopolitičkim tenzijama i trgovinskim barijerama. Za 2026. godinu, očekuje se rast od 0,9%, podstaknut blagom fiskalnom ekspanzijom i umerenim oporavkom industrijske proizvodnje. Italijanska ekonomija će u 2025. godini ostvariti rast od 0,5%, dok se za 2026. godinu očekuje blago ubrzanje na 0,8%, što je praktično nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Dugoročni strukturni izazovi, kao što su niska produktivnost, nepovoljna demografska struktura i visok javni dug, ostaju ograničavajući faktori bržeg rasta. Ukupna dinamika rasta obe ekonomije, uprkos očekivanom blagom oporavku u 2026. godini, ostaje znatno ispod svog dugoročnog potencijala.

Kod zemalja u usponu očekuje se postepeno usporavanje rasta sa 4,3% u 2024. godini na 4,2% u 2025. i 4,0% u 2026. godini, što je praktično nepromenjeno u odnosu na prethodno ažuriranje projekcija. Međutim, ove prognoze su i dalje niže u odnosu na projekcije iz oktobra 2024. godine za ukupno 0,2 p.p., usled viših troškova finansiranja, sporijeg oporavka u pojedinim velikim ekonomijama i pojačane trgovinske fragmentacije, koja sve više ograničava izvozne tokove i priliv stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI).

Kina. Posle snažnog postpandemijskog zamaha, rast kineske ekonomije se postepeno ublažava. Najnovije projekcije iznose 4,8% za 2025. i 4,2% za 2026. godinu. Kretanja su i dalje opterećena slabijom spoljnom tražnjom, izazovima u sektoru nekretnina i visokim dugom lokalnih vlasti, delimično amortizovana fiskalnim stimulansima i oporavkom industrijske proizvodnje. Na duži rok, usporavanje produktivnosti, demografsko starenje i restrukturiranje tržišta nekretnina ograničavaju potencijal rasta.

Rusija. Nakon rasta od 4,3% u 2024. godini, projektuje se usporavanje rasta ruske privrede na 0,6% u 2025. i 1,0% u 2026. godini. Projekcija za 2025. godinu je za 0,9 p.p. niža u odnosu na april, prvenstveno zbog koncentracije javne potrošnje u četvrtom kvartalu 2024. godine (negativan bazni efekat). Ograničen pristup stranim ulaganjima, sankcije, niska produktivnost i visoka zavisnost od javne potrošnje ostaju ključna strukturna ograničenja.

U zemljama Bliskog istoka i Centralne Azije očekuje se ubrzanje rasta usled postepenog iščezavanja poremećaja u proizvodnji i transportu nafte i smanjenja efekata tekućih sukoba. Podsaharska Afrika i Latinska Amerika beleže stagnaciju u 2025. godini, ali sa blagom revizijom naviše u odnosu na prethodne procene zbog ograničenog negativnog uticaja novih tarifnih mera. U zemljama sa niskim dohotkom projektuje se ubrzanje rasta BDP sa 4,2% u 2024. godini na oko 5,0% u 2026. godini, podstaknuto investicijama u infrastrukturu i stabilizacijom makroekonomskih uslova.

Prema aktuelnim projekcijama MMF, globalna inflacija će usporiti sa 5,8% u 2024. godini na 4,2% u 2025. godini i 3,7% u 2026. godini. Međutim, iako su ove projekcije u skladu sa prethodnim, postoje velike razlike među zemljama i regionima. Prognoze inflacije su revidirane naviše u većem broju ekonomija u odnosu na prognozu iz oktobra 2024. godine, a među razvijenim ekonomijama, najznačajnije su korekcije naviše u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu (u daljem tekstu: UK). U SAD inflacija je revidirana naviše u odnosu na prethodnu prognozu, jer se uticaj novih tarifnih mera sve manje apsorbuje kroz profitne marže preduzeća, a sve više prenosi na krajnje potrošače. Očekivani rast cena biće privremenog karaktera, te će inflacija, nakon prolaznog porasta tokom druge polovine 2025. godine, postepeno opadati i dostići cilj Federalnih rezervi od 2% tokom 2027. godine. U UK je projekcija takođe revidirana naviše, usled povećanja regulisanih cena i odloženih efekata rasta energetskih troškova, za koje se procenjuje da su privremenog karaktera. Sa stabilizacijom tržišta rada i umerenim rastom zarada očekuje se da će inflacija postepeno konvergirati ka cilju centralne banke do kraja 2026. godine. Istovremeno, dezinflatorni proces u zemljama u usponu odvija se znatno sporije, što se povezuje sa višim cenama hrane i energenata i strukturnim ograničenjima u snabdevanju. U tim ekonomijama se očekuje da inflacija ostane iznad 5% i tokom 2026. godine, pri čemu će stabilizacija cena biti postepena i uslovljena daljim popuštanjem globalnih troškovnih pritisaka i prilagođavanjem monetarne politike. Prema oceni MMF, usporavanje inflacije u zemljama u razvoju biće ključno za ublažavanje socijalnih rizika i očuvanje realnih prihoda, s obzirom na visok udeo potrošnje na hranu i energiju u ukupnim troškovima domaćinstava.

Očekuje se nastavak pada cena nafte tokom 2025. i 2026. godine, ali nešto sporijim tempom nego što je prethodno očekivano. Nakon relativno umerenog pada od oko 1,8% u 2024. godini, cene sirove nafte će u 2025. godini zabeležiti značajniji pad od oko 13%, pod uticajem povećane globalne ponude i umerenije tražnje vodećih ekonomija. U 2026. godini očekuje se umereniji pad cena nafte, pod uticajem povećane globalne ponude i stabilizacije tržišta energenata. Istovremeno, cene ostalih roba će porasti za 7,4% u 2025. godini i za 4,1% u 2026. godini. Očekivani rast cena primarnih proizvoda biće nešto niži nego što je pretpostavljeno u aprilskom izveštaju, što je pre svega posledica nižih projektovanih cena hrane i pića. Cene pšenice, pirinča, kafe i kakaoa postepeno će se povlačiti sa svojih istorijskih maksimuma, bržim tempom nego što je prethodno prognozirano, što ukazuje na stabilizaciju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Nasuprot tome, očekuje se rast cena većine osnovnih metala, podstaknut povećanom industrijskom tražnjom i energetskom tranzicijom, dok će cena gvožđa verovatno opasti usled usporavanja građevinske aktivnosti u Kini i povećanja globalne ponude.

Američke federalne rezerve (u daljem tekstu: FED) su od decembra 2024. godine držale referentnu kamatnu stopu stabilnom na rasponu 4,25% do 4,50%, da bi u septembru smanjile raspon za 0,25%, a dalje mere monetarne politike zavisiće od kretanja na globalnim tržištima i stope inflacije.

Fiskalna politika ostaje ekspanzivna u većini ekonomija, uprkos postepenom smanjenju deficita nakon perioda pandemije. Iako su u većini zemalja projektovani primarni deficiti za 2025. godinu niži u odnosu na rekordne nivoe iz 2020-2021. godine, oni i dalje značajno premašuju vrednosti zabeležene pre pandemije, izuzev u Brazilu i Indiji. Stabilizacija udela javnog duga u BDP na nivou iz 2024. godine zahtevaće sprovođenje značajnih mera fiskalne konsolidacije u većini zemalja, imajući u vidu rastuće troškove finansiranja i visok nivo strukturnih rashoda. Rast ukupnih troškova zaduživanja predstavlja sve izraženiji izazov, naročito za ekonomije sa velikim potrebama za refinansiranjem, dok povećano oslanjanje na kratkoročne hartije od vrednosti pojačava izloženost riziku refinansiranja i fluktuacijama kratkoročnih kamatnih stopa. Razvijene ekonomije će u narednom periodu uglavnom zadržati neutralan fiskalni stav, što predstavlja značajno odstupanje od restriktivnijeg pristupa predviđenog u aprilskom izveštaju. U 2026. godini očekuje se povećanje fiskalnih deficita, pre svega u SAD, usled delimičnog produženja poreskih olakšica i većih izdataka za infrastrukturu i odbranu, kao i u evrozoni, gde će deficite dodatno podići infrastrukturni i vojni projekti u Nemačkoj. Prema projekcijama MMF, javni dug SAD će porasti sa 122% BDP u 2024. godini na 143% BDP u 2030. godini, što je za oko 15 p.p. više u odnosu na aprilsku projekciju, dok se u evrozoni očekuje porast javnog duga sa 87% na 92% BDP u istom periodu.

Rizici po osnovu projekcija globalnog privrednog rasta ocenjeni su kao prevashodno negativni. Produžena neizvesnost mogla bi da smanji potrošnju i investicije, a dalja eskalacija protekcionističkih mera, uključujući necarinske barijere, mogla bi da potisne investicije, poremeti lance snabdevanja i umanji rast produktivnosti. Izraženi šokovi na strani ponude rada, naročito usled restriktivnijih imigracionih politika, mogli bi dodatno ograničiti rast, posebno u ekonomijama sa starenjem stanovništva i nedostatkom kvalifikacija. Fiskalna ranjivost i osetljivost finansijskih tržišta pojačane su rastućim troškovima zaduživanja i većim rizicima refinansiranja, što može intenzivirati makrofinansijske pritiske. Potencijalno manji efekti primene veštačke inteligencije mogli bi dovesti do naglog preispitivanja vrednosti tehnoloških akcija, što bi zaustavilo talas investicija u ovaj sektor i izazvalo poremećaje na finansijskim tržištima sa širim makrofinansijskim implikacijama. Dodatni rizici odnose se na cenovne skokove uslovljene klimatskim šokovima ili geopolitičkim tenzijama. Sa pozitivne strane, napredak u trgovinskim pregovorima mogao bi sniziti carine i neizvesnost, dok bi obnovljeni zamah strukturnih reformi i brži rast produktivnosti pod uticajem veštačke inteligencije mogli osnažiti srednjoročni rast.

Makroekonomske procene Evropske centralne banke (ECB) za područje evrozone

Tokom prve polovine 2025. godine, ekonomsku aktivnost evrozone obeležile su izražene fluktuacije, proistekle iz pooštravanja trgovinskih tarifa i porasta neizvesnosti u vezi sa daljim smerom globalne trgovinske politike. Takva kretanja posebno su pogodila izvozno orijentisane industrijske sektore u pojedinim zemljama evrozone, kao i investicione tokove unutar ovih privreda koje su snažno povezane sa međunarodnim tržištima. Međutim, iako novi trgovinski sporazum između SAD i EU podrazumeva veće carine na izvoz evrozone u SAD, on je doveo do smanjenja neizvesnosti trgovinske politike, što se povoljno odražava na ukupne ekonomske prilike.

Prema septembarskim projekcijama ECB, rast privrede evrozone u 2025. godini iznosiće 1,2%, što predstavlja reviziju naviše za 0,3 p.p. u odnosu na očekivanja iz juna. Ova revizija odražava jače domaće faktore rasta, pre svega povećanje realnog dohotka stanovništva, stabilnu zaposlenost i ubrzane investicije, koji su nadoknadili slabiju spoljnu tražnju i delimično ublažili efekte nepovoljnih spoljnih cena i novih trgovinskih ograničenja. Privatna potrošnja pokazala se znatno otpornijom usled većeg realnog dohotka i bržeg pada inflacije, što je povećalo kupovnu moć domaćinstava. Rast zarada i stabilnost tržišta rada podržale su rast potrošnje, dok je smanjenje neizvesnosti dovelo do umerenog pada stope štednje. Ovi faktori su, zajedno, stvorili izraženiji podsticaj domaćoj tražnji nego što je bilo predviđeno prethodnim projekcijama. Istovremeno, investicije su revidirane naviše, posebno u delu poslovnih ulaganja i investicija u intelektualnu svojinu, ali i šireg oporavka korporativnih investicija nakon ublažavanja finansijskih uslova. Stambene investicije takođe su blago poboljšane zahvaljujući nižim hipotekarnim kamatama i rastu realnog dohotka. Javna potrošnja je nešto viša u odnosu na prethodne projekcije, pre svega zbog većih izdvajanja za infrastrukturu i odbranu u pojedinim zemljama članicama, posebno u Nemačkoj i Italiji. S druge strane, spoljna trgovina i dalje ima ograničen doprinos rastu, ali su uočena nešto bolja kretanja u izvozu usluga i smanjen energetski uvoz, što je delimično ublažilo negativan uticaj jačeg evra i novih američkih tarifa.

Privredni rast evrozone u 2026. godini procenjuje se na 1,0%, što predstavlja blagu reviziju naniže u odnosu na očekivanja iz juna (1,1%). Ova korekcija odražava očekivano usporavanje privredne aktivnosti nakon privremeno snažnijeg oporavka u 2025. godini, kada su privrednu aktivnost podstakli prenosni efekti, rast realnog dohotka i povećana javna i privatna ulaganja. U 2026. godini očekuje se umerenije kretanje domaće tražnje, jer se efekat manje inflacije i rasta realnih zarada postepeno iscrpljuje, dok se stopa štednje stabilizuje. Investicije nastavljaju da rastu, ali sporijim tempom usled smanjenog uticaja fondova Next Generation EU (NGEU) i manje dinamike investicija u stambenom sektoru. Istovremeno, spoljna tražnja ostaje slaba usled usporavanja globalne trgovine, jačeg evra i povećanih tarifa, što ograničava izvozni sektor. U celini, rast od 1,0% u 2026. godini odražava prelaz ka stabilnijoj, ali umerenijoj ekonomskoj dinamici, pri čemu domaći faktori i dalje ostaju ključni nosioci rasta ekonomske aktivnosti, ali bez dodatnih jednokratnih podsticaja iz prethodnog perioda.

Tabela 2. Makroekonomske projekcije za područje evrozone, %

	2024	2025	2026	2027
BDP	0,8	1,2	1,0	1,3
Lična potrošnja	1,1	1,3	1,3	1,3
Državna potrošnja	2,3	1,6	1,1	1,1
Bruto investicije u osnovna sredstva	-2,1	2,1	1,7	1,8
Izvoz	0,7	1,3	1,1	2,5
Uvoz	-0,2	2,8	2,0	2,7
Zaposlenost	1,0	0,6	0,5	0,5
Stopa nezaposlenosti	6,4	6,4	6,3	6,1
Inflacija, prosek perioda	2,4	2,1	1,7	1,9
Jedinični troškovi rada	4,7	2,8	2,2	1,9
Fiskalni rezultat opšte države, % BDP	-3,1	-2,9	-3,2	-3,4
Bruto dug opšte države, % BDP	87,4	88,0	89,1	89,8
Saldo tekućeg računa, % BDP	2,6	2,4	2,5	2,5

Izvor: Makroekonomske projekcije stručnjaka ECB za područje evrozone, septembar 2025.

Tržište rada evrozone ostaje izuzetno otporno i stabilno tokom celog horizonta projekcije. Iako se očekuje da će zaposlenost rasti nešto sporijim tempom nego u prethodnom periodu, ukupan broj zaposlenih nastavlja da se povećava, a stopa nezaposlenosti se postepeno smanjuje sa 6,4% u 2025. godini na 6,0% do kraja 2027. godine, dostižući istorijski najniži nivo. Porast zarada dostigao je vrhunac tokom 2024. i 2025. godine, kada su se plate u velikoj meri oporavile nakon prethodnog pada realnih primanja izazvanog visokim cenama. U narednim godinama predviđa se postepeno usporavanje nominalnog rasta zarada, sa prosečnih 3,4% u 2025. na 2,7% u 2026. i 2027. godini, što je i dalje iznad dugoročnog proseka od 2,5%. Istovremeno, realne zarade su se vratile na nivoe pre inflatornog talasa, ali se očekuje da će njihov rast i dalje blago premašivati rast produktivnosti. Rast jediničnih troškova rada (JTR) nastaviće da se smanjuje zahvaljujući kombinaciji sporijeg rasta plata i postepenog povećanja produktivnosti.

Inflacija u evrozoni postepeno se približava ciljanom nivou od 2%, uz blago revidiranu putanju u odnosu na prethodne prognoze. Procenjuje se da će ukupna inflacija iznositi 2,1% u 2025, 1,7% u 2026, i 1,9% u 2027. godini, što odražava slabljenje domaćih cenovnih pritisaka, ali i očekivano blago ponovno ubrzanje u 2027. zbog uvođenja sistema trgovine emisijama ETS2, koji će povećati energetske troškove. Bazna inflacija nastavlja da se smanjuje sa 2,4% u 2025. na 1,9% u 2026. i 1,8% u 2027. godini, pod uticajem usporavanja rasta zarada, slabljenja inflacije u sektoru usluga i jačanja evra, što obara uvozne cene industrijskih dobara. Istovremeno, rast zarada postepeno usporava a rast jediničnih troškova rada se smanjuje, što doprinosi ublažavanju unutrašnjih cenovnih pritisaka i stabilizaciji profitnih marži preduzeća. Jačanje evra dodatno snižava uvozne cene, čime se robna inflacija ublažava tokom 2026. godine, dok u 2027. godini ovaj efekat postepeno slabi.

Rizici ostvarenja projekcije proističu pre svega iz globalne neizvesnosti u trgovinskom okruženju, uslovljene daljim razvojem režima američkih carina. Dodatnu neizvesnost predstavlja potencijalno smanjenje izvoznih cena Kine kao odgovor na te mere, što bi imalo opipljive posledice po privrednu aktivnost evrozone, uključujući i moguće pojačane aprecijacijske pritiske na evro sa negativnim implikacijama po oporavak. Produžetak geopolitičkih tenzija i eventualna eskalacija konflikata na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora mogli bi rezultirati povećanom cenovnom neizvesnošću, naročito kod energenata, sa proinflatornim efektima. Istovremeno, trajanje rata u Ukrajini nosi rizik daljeg pada potrošačkog poverenja, što bi negativno uticalo na privatnu potrošnju, stambene investicije i štednju domaćinstava.

Posle izraženog zaoštravanja fiskalne politike u evrozoni tokom 2024. godine, u 2025. se očekuje blago dodatno pooštravanje usled ukidanja preostalih antikriznih mera iz perioda pandemije i energetskog šoka. Za 2026. godinu predviđa se umerena relaksacija, prevashodno zbog većih javnih investicija (odbrana, infrastruktura - naročito u Nemačkoj) i snažnijeg ulaganja iz NGEU fondova u ostalim državama EU. Nasuprot tome, u 2027. godini se projektuje izvesno ponovno pooštravanje usled diskrecionih mera i nižeg nivoa javne potrošnje po isteku NGEU finansiranja. Učešće javnog duga evrozone u BDP, uprkos stabilnom rastu i umerenoj fiskalnoj konsolidaciji, ostaje na blago uzlaznoj putanji - sa 88,0% u 2025. na 89,8% u 2027. godini - prvenstveno zbog trajno negativnih primarnih salda i viših kamatnih troškova.

Od početka godine, Evropska centralna banka je u četiri navrata snizila sve tri ključne kamatne stope po 0,25 p.p. Nakon pauza na sednicama u julu i septembru, referentna stopa iznosi 2,15%, dok su stope na kreditne i depozitne olakšice na nivoima od 2,00% i 2,40%. U narednom periodu ECB će nastaviti da kalibriše monetarnu politiku u skladu sa globalnim kretanjima, sa ciljem stabilizacije inflacije na 2,0% u srednjem roku.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period 2026-2028. godine

Tokom prethodnih nekoliko godina Republika Srbija je, kao mala i otvorena ekonomija, pokazala izuzetnu otpornost na izazove različitog karaktera. Zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj i monetarnoj politici, kontinuiranim investicijama, kao i sprovedenim strukturnim reformama, očuvana je makroekonomska stabilnost, sačuvano poverenje investitora i obezbeđen kontinuitet u privrednom rastu.

Međutim, aktuelna dešavanja na globalnom i domaćem planu tokom 2025. godine naglo su pojačala ekonomsku neizvesnost. Na globalnom nivou, eskalacija protekcionističkih mera i procesi trgovinske fragmentacije iznova testiraju otpornost malih i izvozno orijentisanih ekonomija, poput Republike Srbije. Istovremeno, na domaćem planu prisutan je porast društveno-političkih tenzija, što je kroz pojačanu neizvesnost i opadanje ekonomskog poverenja negativno uticalo na investicionu i potrošačku aktivnost. Iako su osnovni makroekonomski pokazatelji ostali stabilni, rast BDP u prvoj polovini 2025. godine bio je ispod očekivanja, zbog čega je projekcija rasta za celu godinu revidirana naniže - sa 3,0% na 2,3%. Pod uticajem rasta realnog raspoloživog dohotka stanovništva, kao i usled ubrzane realizacije infrastrukturnih projekata vezanih za izložbu EXPO, očekuje se ubrzanje privrednog rasta u 2026. godini na 3,0%. Ova procena je ipak niža u odnosu na prethodna očekivanja za 1,2 p.p, kao posledica primene konzervativnog pristupa u projektovanju, imajući u vidu trenutni nivo rizika iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i dodatnu neizvesnost koja proizilazi iz ograničenja u obimu proizvodnje pojedinih industrijskih delatnosti.

Inflacija se tokom 2025. godine uglavnom kretala oko gornje granice ciljanog nivoa, pre svega pod uticajem rasta cena hrane usled nepovoljnih vremenskih prilika. Međutim, od septembra je došlo do osetnijeg usporavanja inflacije, na 2,9% mg., što je pre svega rezultat primene državnih mera kojima su privremeno ograničene trgovinske marže. Tokom 2026. godine očekuje se nastavak ublažavanja inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja, usled smanjenja troškovnih faktora i slabljenja dolara u odnosu na evro, što bi uz povoljniju domaću poljoprivrednu sezonu rezultiralo prosečnim rastom inflacije od 3,7%. U prvih osam meseci 2025. godine ostvaren je deficit sektora državnog budžeta u iznosu od 55,8 mlrd dinara, što je manje od planiranog, pre svega, kao posledica nižeg izvršenja rashoda. Do kraja godine očekuje se da će se realizacija rashoda ubrzati, tako da revidirani fiskalni okvir za 2025. godinu predviđa nepromenjen nivo fiskalnog deficita od 3% BDP, što je nivo koji se projektuje i u 2026. godini.

Neizvesnost prisutna kod projekcija datih u ovom dokumentu ostaje značajno veća od uobičajene, pre svega zbog prirode i obima potencijalnih šokova. Rastuća fragmentacija globalnog ekonomskog sistema i mogućnost zaoštravanja blokovskih podela nose rizik usporavanja međunarodne trgovine i volatilnosti na svetskim energetskim i finansijskim tržištima, što bi moglo dodatno pogoditi Republiku Srbiju kao malu i otvorenu ekonomiju. Unutrašnji rizici proističu iz društveno-političkih tenzija, čija bi eskalacija mogla negativno uticati na ekonomska očekivanja i nivo poverenja, dok bi njihovo dalje smirivanje doprinelo poboljšanju ukupnog ekonomskog ambijenta. Izazovi sa kojima se suočavaju naftna industrija i proizvodnja osnovnih metala stvaraju dodatnu neizvesnost pa bi njihovo brzo prevazilaženje imalo značajan pozitivan uticaj na ukupne privredne izglede. Imajući u vidu navedene faktore, projekcije date u ovom dokumentu, predstavljaju samo jedan od mogućih scenarija, a ekonomska kretanja u narednom periodu mogla bi značajno da odstupe od centralne putanje u zavisnosti od materijalizacije rizika. U takvom okruženju, Vlada nastavlja sa primenom mera usmerenih na očuvanje makroekonomske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede i ublažavanje uticaja spoljnih šokova, pri čemu zadržavanje opadajućeg trenda javnog duga u BDP ostaje glavno sidro fiskalne politike.

Revizija kretanja osnovnih makroekonomskih agregata u odnosu na prethodnu Fiskalnu strategiju

Tekuća kretanja realnog sektora

Nakon rasta BDP od 3,9% u 2024. godini, početak 2025. godine obeležilo je izraženo usporavanje ekonomske aktivnosti. Realni rast BDP u prvom kvartalu iznosio je 1,9%, dok je u drugom kvartalu bio 2,1%. Usporavanje je pre svega posledica unutrašnjih društveno-političkih tenzija i povećane nestabilnosti, koje su se postepeno odrazile na privredna kretanja. Pored toga, međunarodni faktori, pre svega rastuća geopolitička neizvesnost i globalna ekonomska fragmentacija, dodatno su doprineli slabljenju privrednih tokova.

Posmatrano sa proizvodne strane, najizraženiji negativan uticaj povećane neizvesnosti zabeležen je u građevinarstvu, sektoru privrede koji je najosetljiviji na promene u opštoj ekonomskoj klimi. U prvoj polovini 2025. godine ovaj sektor ostvario je pad BDV od 11,3%, čime je građevinarstvo zabeležilo najznačajniji negativan doprinos rastu BDP. Uprkos realnom rastu od 2,5%, učinak sektora usluga bio je nešto manji od očekivanog. Iako je u pojedinim segmentima, poput informacionih tehnologija, finansijskih i stručnih usluga nastavljen relativno solidan rast, efekat slabijih performansi u klasičnim uslužnim granama - turizmu, trgovini i saobraćaju, uslovio je da ukupan doprinos sektora usluga rastu BDP ostane ograničen. Industrijska proizvodnja je u istom periodu zabeležila rast od 2,5%, čime je pokazala otpornost u uslovima još uvek slabe spoljne tražnje. Svojim pozitivnim rezultatom industrija je delimično ublažila negativne efekte na rast BDP, koji su proistekli iz oštrog pada građevinarstva i ispod prosečnih rezultata u sektoru usluga. Ova otpornost rezultat je aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta u većem broju grana, pre svega u automobilskoj i gumarskoj industriji, koji su obezbedili stabilan izvozni i proizvodni doprinos uprkos izazovnom okruženju. Nepovoljni klimatski uslovi tokom leta, posebno dugotrajni periodi visokih temperatura i nedostatak padavina, negativno su uticali na prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura, što je imalo za posledicu još jednu ispod prosečnu poljoprivrednu sezonu.

Posmatrano sa rashodne strane, u prvoj polovini 2025. godine, povećana neizvesnost usled pojačanih društvenih tenzija negativno je uticala pre svega na komponente domaće tražnje. Iako je rast raspoloživog dohotka bio snažan, podstaknut povećanjem realnih zarada i penzija, to se nije u potpunosti odrazilo na dinamiku privatne potrošnje, čiji je rast iznosio 2,4% u prvoj polovini godine. Činjenica da rast potrošnje nije pratio dinamiku raspoloživog dohotka ukazuje na povećanu sklonost domaćinstava ka štednji i izraženiji oprez u uslovima povišene neizvesnosti i zabrinutosti u pogledu budućih ekonomskih kretanja. Investicije su u prvoj polovini 2025. godine pokazale slabiju dinamiku zabeleživši smanjenje od 2,5%, što je pre svega posledica pada u građevinarstvu. Neto izvoz je imao negativan doprinos rastu BDP, usled bržeg rasta uvoza nego izvoza. Snažniji rast uvoza determinisan je gotovo podjednakim doprinosom tražnje domaćinstava za potrošnim dobrima i intenzivnijeg uvoza inputa neophodnih za potrebe privrede. Ovaj proces dodatno je podstaknut pojačanim uvozom dobara uoči najavljenog uvođenja tarifa početkom godine i očekivanog rasta cena po tom osnovu, što je rezultiralo i značajnim povećanjem zaliha u prvoj polovini godine.

Visokofrekventni indikatori takođe ukazuju na usporavanje ekonomske aktivnosti tokom 2025. godine, posebno u sektoru usluga i građevinarstvu.

Realan promet u trgovini na malo porastao je za 2,4% u periodu januar-avgust 2025. godine, ali je dinamika rasta usporila u poređenju sa prethodnim periodom. Povećanje prometa ostvareno je u sve tri kategorije proizvoda: neprehrambenih za 4,5%, motornih goriva za 1,8% i prehrambenih proizvoda za 0,9%. Međutim, sporija dinamika rasta ukazuje na uticaj povećane neizvesnosti na domaćem tržištu koja je dovela do odlaganja potrošnje domaćinstava i izraženiju opreznost u kupovini. Istovremeno, došlo je do značajnog usporavanja turističke aktivnosti. Broj dolazaka turista je smanjen za 1,9%, dok je broj noćenja bio manji za 3,2% u prvih osam meseci. Pad je pre svega posledica smanjene aktivnosti domaćih turista, dok je kod stranih turista zabeležen umeren rast, koji je, međutim, ostao ispod očekivanog nivoa i trendova iz prethodnog perioda. Pored toga, zabeležen je pad prometa u ugostiteljstvu, pri čemu je u prvih sedam meseci bio realno manji za 2,3%. U prvih osam meseci 2025. godine devizni priliv od turizma je međugodišnje uvećan za 0,6%.

Sektor informaciono komunikacionih tehnologija nastavio je kontinuirani rast, uz sve izraženiji značaj u strukturi domaće privrede. U prvih šest meseci 2025. godine ostvaren je rast BDV od 6,9%, što potvrđuje ulogu ovog sektora kao jednog od ključnih pokretača privrednog rasta. Pozitivna kretanja u sektoru informacionih tehnologija prati rast izvozne aktivnosti, koja je tokom prvih osam meseci 2025. godine dostigla vrednost od 3,0 milijardi evra, uz međugodišnje povećanje od 12,9%. Takvom dinamikom, IKT sektor je dostigao skoro jednu trećinu ukupnog izvoza usluga, čime se potvrđuje sve veća konkurentnost domaće IKT industrije i njen značaj u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Građevinska aktivnost je u prvoj polovini 2025. godine zabeležila realan pad od 11,3%, pri čemu je ukupna vrednost izvedenih radova bila manja za 11,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni negativan uticaj potekao je od smanjenja aktivnosti u niskogradnji, gde je vrednost izvedenih radova opala za 19,7%, pre svega kao posledica usporene realizacije infrastrukturnih projekata usled pojačanog administrativnog nadzora, prelazne faze između završetka velikih i pokretanja novih projekata, ali i usled visoke baze iz prve polovine 2024. godine. Sa druge strane, visokogradnja je delimično ublažila ova negativna kretanja, ostvarivši pozitivan doprinos kroz rast vrednosti izvedenih radova od 5,5%.

Industrijska proizvodnja je nastavila pozitivan trend i tokom 2025. godine, pri čemu je u prvih osam meseci zabeležen rast fizičkog obima proizvodnje od 2,7%. U ovom periodu rast je bio vođen većim obimom proizvodnje prerađivačke industrije od 3,0%. Istovremeno, sektor rudarstva je ostvario povećanje od 5,5%, što je pre svega rezultat pojačane eksploatacije uglja (11,2%) i rasta eksploatacije ruda metala (3,3%). S druge strane, proizvodnja električne energije bila je manja za 0,7% u prvih osam meseci i imala je blag negativan uticaj na rast ukupne industrijske proizvodnje. Međutim, treba istaći da od juna 2025. godine proizvodnja električne energije beleži pozitivan međugodišnji rast, a zahvaljujući pokretanju novoizgrađenog termobloka "B3" u termoelektrani Kostolac, očekuje se da će ovaj sektor i u narednim mesecima nastaviti da daje pozitivan doprinos ukupnoj industrijskoj proizvodnji.

 

Posmatrano po oblastima prerađivačke industrije, u prvih osam meseci zabeležen je diversifikovan rast u 13 od 24 delatnosti. Najznačajniji pozitivan doprinos rastu prerađivačke industrije u ovom periodu potiče od gumarske i automobilske industrije, koje su zabeležile povećanje od 20,1% i 23,5%, respektivno. Snažan međugodišnji rast ove dve delatnosti pre svega je rezultat proširenja proizvodnih kapaciteta koji se odnose na proizvodnju guma u kompaniji Linglong, odnosno proizvodnju novog modela automobila u fabrici u Kragujevcu, pri čemu ove dve delatnosti opredeljuju oko polovine pozitivnog uticaja među delatnostima koje su ostvarile rast proizvodnje. Istovremeno, fizički obim naftne industrije je viši za 10,3%, čija je dinamika proizvodnje u značajnoj meri bila i pod uticajem baznog efekta usled sprovođenja prošlogodišnjeg remonta i izvođenja investicionih radova na većini procesnih postrojenja u prerađivačkom kompleksu NIS. Nastavljen je rastući trend proizvodnje osnovnih metala, pri čemu je u prvih osam meseci obim aktivnosti ove delatnosti uvećan za 9,3%, u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, pozitivan doprinos potiče od proizvodnje metalnih proizvoda, kao i od hemijske industrije koje su zabeležile rast od 5,4% i 4,2%, respektivno. S druge strane, najznačajniji negativan doprinos kretanju prerađivačke industrije u prvih osam meseci 2025. godine potekao je od mašinske industrije smanjenjem proizvodnje od 15,0%. Proizvodnja odevnih predmeta zabeležila je pad od 18,7%, dok je fizički obim proizvodnje prehrambene industrije i popravka i montaža mašina i opreme opao za 1,1% i 18,7%, respektivno. Ostale delatnosti koje su ostvarile manji fizički obim proizvodnje imale su blag negativan uticaj na kretanje prerađivačke industrije.

Uzimajući u obzir kretanja u prvoj polovini godine, kao i dinamiku visokofrekventnih indikatora u julu i avgustu, projekcija rasta BDP za 2025. godinu revidirana je naniže, sa prethodnih 3,0% na 2,3%. Matricu rizika u ovom trenutku ocenjujemo kao simetričnu, što znači da su izgledi za odstupanja privrednog rasta u pozitivnom i negativnom smeru približno podjednako verovatni.

I u revidiranom okviru, rast BDP u 2025. godini biće opredeljen domaćom tražnjom, ali u manjoj meri nego što je prethodno očekivano, dok će doprinos neto izvoza ostati negativan. Najznačajnija revizija odnosi se na investicije, koje su pokazale slabiju dinamiku od očekivane. Investiciona aktivnost bila je pod snažnim pritiskom kako domaćih, tako i međunarodnih izvora neizvesnosti. Unutrašnji faktori u vidu povećanih društveno-političkih tenzija ograničili su ukupni investicioni zamah, dok su spoljni rizici, poput nestabilnog globalnog okruženja, geopolitičkih tenzija i pojačane fragmentacije međunarodne trgovine, usporili priliv stranih direktnih investicija. Kao posledica toga, rast investicija je revidiran naniže, sa prvobitno očekivanih 4,2% na 1,6%, što predstavlja glavni razlog korekcije rasta BDP u 2025. godini. Kod ostalih agregata upotrebe korekcije su bile minimalne i nisu bitnije uticale na reviziju ukupnog rasta BDP. Posmatrano po proizvodnim sektorima, najveća korekcija odnosi se na građevinarstvo, s obzirom na to da se umesto prvobitno očekivanog rasta od 1,9%, sada projektuje pad od oko 5%. Značajnija korekcija izvršena je u poljoprivredi, dok su kod ostalih sektora izmene bile minimalne i nisu bitnije uticale na ukupnu reviziju. Procena deflatora BDP za 2025. godinu nije menjana u odnosu na prethodnu projekciju i ostaje na nivou od 4,1%, budući da je dinamika deflatora pojedinačnih komponenti u skladu sa očekivanom.

Tabela 3. BDP, stope realnog rasta, %

	2024	Q1 2025	Q2 2025	2025* (revidirana procena)	2025* (prethodna procena)
BDP	3,9	1,9	2,1	2,3	3,0
Deflator BDP, %	6,3	4,8	4,2	4,1	4,1
Privatna potrošnja	5,2	1,7	3,0	2,8	3,1
Državna potrošnja	4,0	0,5	3,7	2,6	3,7
Investicije u osnovna sredstva	7,7	-0,8	-4,0	1,6	4,2
Izvoz robe i usluga	5,2	8,6	4,6	4,3	4,5
Uvoz robe i usluga	8,0	11,3	9,8	5,5	5,4
Poljoprivreda	-7,0	2,0	3,0	2,0	6,3
Industrija	4,1	2,0	3,0	2,8	2,9
Građevinarstvo	4,0	-5,3	-16,1	-5,1	1,9
Usluge	4,5	2,1	2,9	2,8	3,1
Neto porezi	4,4	2,3	3,4	2,8	2,6

Izvor: RZS
* Ministarstvo finansija

Projekcije kretanja realnog sektora u periodu 2026-2028. godine

U dinamičnom globalnom okruženju, Republika Srbija nastavlja da gradi održiv i konkurentan privredni model oslanjajući se na strateške investicije, makroekonomsku stabilnost i inovacije kao glavne stubove dugoročnog razvoja. Otvorenost prema stranim investicijama ostaje važan oslonac razvoja, naročito zbog prenosa znanja i tehnologija, ali država sve veću pažnju usmerava na osnaživanje domaćih investitora. Kroz poreska rasterećenja, unapređen pristup izvorima finansiranja i pojednostavljenje administrativnih procedura, otvaraju se nove mogućnosti za rast. Paralelno sa tim, novi strateški ciklus industrijske politike fokusira se na jačanje sektora sa visokom dodatom vrednošću, podsticanje transfera tehnologija i razvoj inovacionog ekosistema. Instrumenti politike uključuju subvencije za nabavku opreme, poreske olakšice za istraživanje i razvoj, kao i proširenje mreže naučno-tehnoloških parkova u svim većim gradovima Republike Srbije. Time se kreira institucionalni okvir za ubrzanu strukturnu transformaciju domaće privrede. Posebno je značajan napredak ostvaren dobijanjem investicionog rejtinga, koji ne samo da smanjuje troškove zaduživanja države, već i otvara dodatni prostor za pristup privatnog sektora međunarodnim tržištima kapitala.

Javna ulaganja u transportnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu imaju višestruke efekte, budući da ne samo da direktno doprinose rastu BDP, već stvaraju i stimulativan ambijent za širenje privatnog sektora. Modernizacija infrastrukture omogućava efikasniju integraciju domaćih kompanija u evropske lance vrednosti, istovremeno unapređujući kvalitet života građana. Program "Skok u budućnost - EXPO Srbija 2027" predstavlja integrisani strateški okvir koji objedinjuje infrastrukturu, inovacije i međunarodnu promociju Republike Srbije. Planirane investicije obuhvataju izgradnju saobraćajne i energetske mreže, metro sistema, kulturnih i sportskih objekata, kao i obrazovnih i inovacionih centara. Infrastrukturne investicije u digitalne magistrale, obrazovne habove i održive urbane sisteme već danas stvaraju sinergiju između države i privatnog sektora, čime se ubrzava konvergencija Republike Srbije ka razvijenim evropskim ekonomijama. Nastaviće se sa modernizacijom i digitalizacijom koja će se ogledati u daljem razvoju i primeni veštačke inteligencije i širenju sistema superkompjutera, kao i širenju kapaciteta Državnog data centra. Istovremeno, nastavlja se sa aktivnostima koje imaju za cilj ubrzani razvoj inovacionog ekosistema kroz proširenje postojećih naučno-tehnoloških parkova i izgradnju novih, kao i unapređenje uslova za otvaranje istraživačko-razvojnih centara poznatih svetskih IT i drugih kompanija. Poseban akcenat stavljen je na unapređenje ljudskog kapitala kroz programe za zapošljavanje mladih, dualno obrazovanje i podršku ranjivim društvenim grupama, čime se obezbeđuje inkluzivan razvoj. Agenda rasta, usklađena sa strateškim smernicama Evropske unije, jasno postavlja prioritete razvoja, od ulaganja u energetiku, digitalizaciju i razvoj 5G mreže, preko reforme obrazovnog sistema, pa sve do jačanja vladavine prava, čime se gradi stabilna osnova za dugoročnu otpornost i održivost ekonomije.

Obezbeđivanje energetske bezbednosti i održivih izvora energije će biti primarni cilj energetske strategije i procesa dekarbonizacije. Republika Srbija se obavezala na postepeno uvođenje održivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida, što je suštinski preduslov za ekonomsku i ekološku otpornost u dugom roku. Uvođenje mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) u Evropskoj uniji od 2026. godine predstavlja važnu prekretnicu u trgovinskim i klimatskim politikama, koja može imati značajne makroekonomske efekte po Republiku Srbiju. Prema ovom mehanizmu, uvoznici u EU biće obavezni da plaćaju CBAM sertifikate, čija vrednost zavisi od količine emisija CO2 nastalih tokom proizvodnje uvezenih dobara kao što su cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačka đubriva, vodonik i električna energija. Efekti uvođenja CBAM i pratećih klimatskih politika biće prikazani u Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu, sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu.

Očekivana srednjoročna kretanja realnog sektora zasnivaju se na aktuelnim ekonomskim trendovima i izgledima za Republiku Srbiju i međunarodno okruženje, uz uvažavanje donetih mera ekonomske politike. Istovremeno, projekcije su opterećene izraženim stepenom neizvesnosti usled globalnih dešavanja i povišenih društveno-političkih tenzija u zemlji, kao i visoke neizvesnosti u pogledu dinamike ekonomske aktivnosti u pojedinim industrijskim granama koje su osetljive na promene u međunarodnom poslovnom okruženju. Takvi rizici mogu značajno uticati na ekonomska očekivanja, poverenje privrednih subjekata i investicionu aktivnost u narednom periodu. Stoga, projekcije date u ovom dokumentu, predstavljaju samo jedan od mogućih scenarija, a ekonomska kretanja u narednom periodu mogla bi značajno da odstupe od centralne putanje u zavisnosti od materijalizacije rizika.

Tabela 4. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

	Procena	Projekcije
	2025	2026	2027	2028
BDP, mlrd dinara (tekuće cene)	10.377,9	11.085,1	12.034,3	12.807,2
Realni rast BDP, %	2,3	3,0	5,0	3,5
Deflator BDP, %	4,1	3,7	3,4	2,9
Lična potrošnja	2,8	4,6	3,5	3,4
Državna potrošnja	2,6	2,9	2,0	2,4
Bruto investicije u osnovna sredstva	1,6	6,9	5,9	4,5
Izvoz robe i usluga	4,3	4,7	8,4	5,6
Uvoz robe i usluga	5,5	6,5	6,0	5,5
Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP	-5,3	-6,0	-4,9	-5,1
Inflacija, prosek perioda, %	3,9	3,7	3,5	3,0

Izvor: Ministarstvo finansija

U revidiranom okviru za 2026. godinu projektuje se rast BDP od 3,0%, što je za 1,2 p.p. manje u odnosu na prethodna očekivanja. Ova revizija odražava primenu konzervativnog pristupa u projektovanju, imajući u vidu trenutni nivo rizika iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i dodatnu neizvesnost koja proizilazi iz ograničenja u obimu proizvodnje pojedinih industrijskih delatnosti.

Posmatrano po agregatima upotrebe, razlozi revizije rasta BDP u 2026. godini nalaze se kako na strani domaće tražnje, tako i na strani neto izvoza. U okviru domaće tražnje došlo je do izmena u strukturi, pri čemu je kod privatne potrošnje revizija izvršena naviše, dok su državna potrošnja i investicije korigovane naniže, u odnosu na prethodna očekivanja. Oporavak potrošačkog poverenja, u kombinaciji sa snažnim rastom realnog raspoloživog dohotka stanovništva, pre svega usled povećanja zarada i penzija, predstavljaće jedan od ključnih pokretača ekonomske aktivnosti u narednom periodu. Pod uticajem ovih faktora, rast privatne potrošnje trebalo bi da ubrza na 4,6% sa prethodno projektovanih 3,9%. Ova pozitivna kretanja biće podstaknuta postepenim popuštanjem privremenih ograničenja koja su tokom 2025. godine usporavala potrošnju, a koja su proistekla iz naglog porasta društveno-političkih tenzija, kao što su štednja iz predostrožnosti i odlaganje kupovina. Sa postepenim poboljšanjem potrošačkog raspoloženja očekuje se oživljavanje tražnje, posebno u segmentu trajnih dobara i usluga. Pozitivan doprinos rastu BDP u 2026. godini doći će i od državne potrošnje za koju se očekuje povećanje od 2,9% što je za 0,4 p.p. manje u odnosu na prethodnu projekciju. Ubrzanje realizacije kapitalnih infrastrukturnih projekata, uz očuvanu profitabilnost domaće privrede iz prethodnog perioda i očekivani priliv stranih direktnih investicija, trebalo bi da rezultira rastom investicione aktivnosti od 6,9% u 2026. godini, što je ipak manje u odnosu na prethodno projektovanih 8,8%. Takav ishod delimično je posledica pojačane opreznosti investitora usled povećane neizvesnosti u domaćem i međunarodnom okruženju. Ipak, završna faza realizacije projekata povezanih sa EXPO, uključujući ključne infrastrukturne objekte i pristupne puteve, nastaviće da podstiče građevinsku aktivnost i predstavljaće značajan oslonac investicionog ciklusa u narednoj godini. Snažna akumulacija zaliha u 2025. godini obezbedila je čvrstu polaznu osnovu za 2026. godinu, kada se očekuje njihovo postepeno smanjenje, shodno tome, doprinos zaliha je konzervativno revidiran naniže. Istovremeno, nakon dve uzastopno slabije poljoprivredne sezone, u 2026. godini se očekuje normalizacija prinosa i korekcija poljoprivrednih zaliha, što će dodatno oblikovati dinamiku kratkoročnih tokova. Uz oporavak domaće tražnje i pojačanu nabavku strateških inputa, neto izvoz će privremeno ostvariti izraženiji negativan doprinos (-1,6 p.p. u odnosu na ranije projektovanih -1,1 p.p.), pri čemu se ova dinamika posmatra kao uvod u snažnije izvozne efekte u nastavku horizonta. U ovom konzervativnom scenariju projektuje se nešto sporija dinamika izvoznih aktivnosti u naftnoj i metalnoj industriji, s obzirom na izraženu neizvesnost u ovim sektorima usled globalne fragmentacije, zaoštravanja tarifne i carinske politike EU i promena u globalnoj energetskoj politici. Radi obezbeđivanja energetske stabilnosti, može se očekivati povećan uvoz energenata i održavanje sigurnosnih zaliha, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta i podmirenje rastućih potreba privrede i stanovništva. Iako će izvoz u pojedinim granama prerađivačke industrije, kao i IKT sektoru i turističkim uslugama, nastaviti da beleži pozitivna kretanja, očekuje se da ti efekti neće biti dovoljni da nadomeste povećani uvozni pritisak, pa će neto izvoz u narednoj godini imati negativan uticaj na rast BDP.

Posmatrano sa proizvodne strane, revizija projekcije rasta BDP za 2026. godinu prevashodno je uslovljena opreznijom procenom kretanja industrijske proizvodnje. U trenutnim okolnostima i uz izraženu neizvesnost u međunarodnom okruženju, procenjuje se umeren rast industrijske proizvodnje. Korekcija pre svega odražava očekivano sporiju dinamiku u pojedinim segmentima prerađivačke industrije, na koje utiču procesi globalne fragmentacije i preoblikovanje energetskih lanaca snabdevanja - odnosno "podizanje zavesa" u energetici - što uslovljava umereniju dinamiku proizvodnje i izvoza. Uz pretpostavku postepene normalizacije uslova spoljne trgovine, očekuje se da se industrijska aktivnost u nastavku horizonta postepeno oporavlja. Sektor usluga ostaće glavni nosilac privrednog rasta, sa očekivanim povećanjem od 3,5% pre svega kao rezultat snažnog rasta trgovine, saobraćaja i turizma, kao i nastavka povoljnih kretanja u IKT, finansijskim i stručno-tehničkim uslugama. Građevinarstvo će u 2026. godini ostvariti rast od oko 8,5%, zahvaljujući nastavku realizacije infrastrukturnih projekata, ulasku u završnu fazu građevinskih aktivnosti povezanih sa EXPO 2027, kao i efektu niske baze iz 2025. godine. Za poljoprivredu, pod pretpostavkom prosečne sezone, projektovan rast iznosi 3,1%.

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu od 2026. do 2028. godine iznosiće 11,9% i biće opredeljena rastom domaće tražnje, uz blago negativan doprinos neto izvoza. Ovaj izvor rasta determinisan je, kako snažnim nastavkom investicionog ciklusa i rastom investicione aktivnosti, tako i povećanjem privatne potrošnje domaćinstava usled rasta realnog raspoloživog dohotka. Uz očekivani oporavak spoljne tražnje, ubrzanje rasta na 5,0% u 2027. godini biće pre svega rezultat realizacije aktivnosti u okviru projekta EXPO, čija će organizacija generisati snažne infrastrukturne, građevinske i logističke aktivnosti tokom 2026. godine, a svoj puni efekat ostvariće upravo tokom 2027. godine. Održavanje samog događaja dovešće do značajnog povećanja stranih dolazaka, potrošnje i investicija, posebno u sektorima turizma, ugostiteljstva i usluga. Istovremeno, EXPO će dodatno podstaći promociju domaće privrede, dovešće do jačanja izvoznog potencijala i privlačenje direktnih stranih investicija, čime će biti obezbeđen snažan doprinos ukupnom rastu BDP u 2027. godini. Usporavanje privrednog rasta u 2028. godini na 3,5% u velikoj meri će biti posledica izraženog baznog efekta, budući da će realizacija međunarodne izložbe EXPO u 2027. godini dovesti do privremenog, ali izuzetno snažnog rasta u pojedinim segmentima ekonomije. S obzirom na to da će ti efekti biti vremenski ograničeni i dominantno koncentrisani u godini održavanja događaja, njihov uticaj će u 2028. godini postepeno izostati, što će dovesti do vraćanja stope rasta BDP na umereniju putanju. Ovakvo usporavanje ne predstavlja signal slabljenja ekonomskih fundamenata, već pre svega odraz poređenja sa godinom u kojoj su bili prisutni jednokratni i izuzetno intenzivni podsticaji ekonomskoj aktivnosti.

Prosečno godišnje, srpska privreda će u periodu od 2026. do 2028. godine rasti po stopi od 3,8%. Povećanje realne potrošnje stanovništva će pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku će iznositi 3,8%. Očekuje se stabilan rast fiksnih investicija koji će u proseku iznositi 5,8% godišnje. Visok nivo javnih investicija biće praćen i rastom privatnih investicija, tako da se na kraju projekcijskog perioda očekuje učešće fiksnih investicija u BDP od 24,3%. Sa aktiviranjem novih proizvodnih kapaciteta i oporavkom spoljne tražnje povećavaće se i obim spoljnotrgovinske razmene. Pored toga, efektuiranje SDI iz prethodnog perioda doprineće povećanju konkurencije i uticaće na efikasnost domaćih proizvođača, dok će sa druge strane biti aktivirani novi kanali prodaje i otvorene nove tržišne niše. Izvoz će u proseku godišnje rasti po stopi od 6,2% što je brže od očekivanog godišnjeg rasta uvoza koji će u proseku iznositi 6,0%, ali će zbog većeg učešća uvoza, doprinos neto izvoza rastu BDP biti blago negativan. Posmatrano na strani ponude, uslužni sektor i industrija će, sledstveno najvećem učešću u BDP, zadržati ulogu dominantnih izvora rasta i povećavati kreiranu BDV sa prosečnim godišnjim rastom od 4,2% i 3,0%, respektivno. Značajan pozitivan doprinos imaće i građevinarstvo koje će u proseku zabeležiti rast od 5,3% kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, ali i ubrzanja privatnih investicija. Dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti u poljoprivredi, smanjiće varijabilnost proizvodnje ovog sektora izazvanu agrometeorološkim uslovima, ali je i u ovom makroekonomskom okviru zadržana pretpostavka prosečne poljoprivredne sezone.

Makroekonomski rizici

Srednjoročni scenario kretanja privredne aktivnosti Republike Srbije i dalje je pod uticajem brojnih i kompleksnih rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja, ali i unutrašnjih rizika vezanih za društveno-političke tenzije.

Najizraženiji rizici iz međunarodnog okruženja potiču od nestabilnih globalnih ekonomskih i političkih odnosa. Iako su neki trgovinski sporazumi koji ublažavaju najekstremnije scenarije već postignuti, rizici od novih restriktivnih mera, kao što su nove tarife, kvote, kontratarife ili subvencije u strateškim industrijama, i dalje su prisutni. Te mere mogu narušiti globalne lance snabdevanja i oslabiti međunarodnu trgovinu i investicije. Pored toga, nepostojanje jasne koordinacije među vodećim ekonomijama sveta po pitanju trgovinske politike, kao i sve učestaliji primeri selektivnog protekcionizma, ostavljaju visok stepen neizvesnosti u pogledu daljeg razvoja trgovinskih odnosa i mogućnosti da se situacija dodatno pogorša ukoliko dođe do novog talasa ograničenja i segmentacije globalnog tržišta. Ovo otežava prognoziranje i planiranje kako za nacionalne institucije, tako i za privatni sektor i strane investitore. Takve mere, posebno kada dolaze od strane vodećih globalnih ekonomija, imaju potencijal da preusmere tokove kapitala i robe, smanje dostupnost ključnih sirovina i komponenti, i negativno utiču na privrede izvozno orijentisanih zemalja poput Republike Srbije. Iako su mirovne inicijative u vezi sa situacijama u Ukrajini i na Bliskom istoku u toku, rizici po globalni makroekonomski okvir i dalje su izraženi. I pored izgleda za postepenu deeskalaciju, nestabilnost u ovim regionima i dalje može uticati na tržišta energenata i hrane, globalne logističke tokove i inflatorne pritiske, što održava povišen nivo neizvesnosti u međunarodnom ekonomskom okruženju. Mogući skokovi cena energenata i hrane, kao i potencijalni poremećaji u logističkim tokovima i tržištu rada, mogli bi dovesti do pojačanih inflatornih pritisaka, smanjenja realne kupovne moći stanovništva i negativnog uticaja na investitorsku sigurnost. Usled povezanosti globalnih finansijskih i robnih tržišta, ti efekti bi se vrlo brzo prelili na zemlje poput Republike Srbije, preko kanala izvoza, uvoznih cena, stranih direktnih investicija i ostalih finansijskih tokova. S druge strane, potencijalna deeskalacija globalnih napetosti i ublažavanje trgovinskih barijera mogla bi imati snažan pozitivan efekat na međunarodne ekonomske tokove, što bi se sinergetski prelilo i na domaću ekonomiju kroz rast izvoza, investicija i povoljniji pristup tehnologijama i kapitalu.

Unutrašnji rizici prevashodno proističu iz povećanih društveno-političkih tenzija. Ukoliko bi ovi pritisci bili izraženiji, moguće je da bi se odrazili u većoj meri na ekonomska očekivanja, poverenje potrošača i investitora, kao i na spremnost privrednih subjekata za nove investicije. U takvom slučaju, povećana neizvesnost mogla bi podstaći veći stepen opreznosti u donošenju ekonomskih odluka i dovesti do umerenijeg tempa rasta potrošnje i investicija u kratkom roku. S druge strane, postepeno razrešenje društveno-političkih tenzija moglo bi imati pozitivan uticaj na privredna kretanja, kroz jačanje poverenja potrošača i investitora i smanjenje percepcije rizika. Takav razvoj događaja doprineo bi većoj predvidivosti poslovnog okruženja i podsticanju investicione aktivnosti, što bi se pozitivno odrazilo na ukupan ekonomski rast. Visok stepen neizvesnosti postoji i u pogledu dinamike ekonomske aktivnosti u pojedinim granama industrije koje su osetljive na promene u međunarodnom poslovnom okruženju. Ukoliko bi uticaj ovih faktora bio snažniji od trenutno procenjenog, to bi se moglo negativno odraziti na ukupan privredni rast, dok bi, s druge strane, brža stabilizacija uslova poslovanja imala potencijal da značajno poboljša srednjoročne izglede ekonomske aktivnosti.

Ukupan efekat spoljnih i domaćih rizika ukazuje na potrebu da se svi scenariji i projekcije za naredni period analiziraju uz izražen oprez, uključujući redovno ažuriranje rizika i razvoj alternativnih politika koje mogu ublažiti efekte eventualnih spoljnih i domaćih šokova.

U tom kontekstu, razvijena su dva dodatna scenarija, pesimistični i optimistični, koji ilustruju amplitudu potencijalnih odstupanja od osnovne prognoze. Pesimistični scenario zasniva se na pretpostavci materijalizacije negativnih spoljnih rizika, kao što su implementacija tarifa u obimu većim od trenutnog, produženi vojni konflikti i smanjenje tražnje u EU. U tom slučaju, došlo bi do slabijeg izvoza, većih inflatornih pritisaka, smanjenja realnog raspoloživog dohotka i usporenog tempa privatnih investicija. Kao posledica, srednjoročna stopa rasta BDP u periodu 2026-2028. godine bila bi za 1,5 p.p. niža u odnosu na osnovni scenario i iznosila bi 2,3% prosečno godišnje. Produženo važenje sankcija koje se odnose na NIS, kao i eventualni izostanak potpisivanja novog gasnog aranžmana sa Rusijom, mogli bi dovesti u pitanje ostvarenje čak i stope rasta predviđene u pesimističnom scenariju. Optimistični scenario, nasuprot tome, polazi od pretpostavke stabilizacije globalnih odnosa, smanjenja trgovinskih barijera i rasta poverenja investitora. Istovremeno, brže razrešavanje neizvesnosti u pogledu kretanja u pojedinim industrijskim granama moglo bi doprineti snažnijem rastu industrijske proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti, čime bi se srednjoročni izgledi rasta poboljšali u odnosu na osnovni scenario. U tom okviru bi došlo do snažnijeg rasta izvoza i investicija, kao i privatne potrošnje. Srednjoročna stopa rasta BDP u ovom scenariju iznosila bi 5,3% prosečno godišnje, odnosno za 1,5 p.p. više od osnovnog scenarija.

Tabela 5. Prosečne stope rasta (%) u periodu 2026-2028. u zavisnosti od scenarija

	Scenario
	Centralni	Optimistični	Pesimistični
Realni rast BDP	3,8	5,3	2,3
Lična potrošnja	3,8	4,3	3,0
Državna potrošnja	2,4	3,3	2,0
Bruto investicije u osnovna sredstva	5,8	7,2	3,8
Izvoz robe i usluga	6,2	7,9	4,7
Uvoz robe i usluga	6,0	6,6	5,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema centralnom scenariju, u srednjoročnom periodu očekuje se nastavak stabilnog rasta potencijalnog BDP, po stopi od neznatno ispod 4,0%. Glavni nosioci ovog rasta biće akumulacija kapitala i ukupna faktorska produktivnost (TFP), pod uticajem kontinuiranih ulaganja u infrastrukturu, energetski sektor, digitalizaciju i nove tehnologije. Ovi procesi biće dodatno podržani prilivom stranih direktnih investicija, kao i ulaganjima u istraživanje, razvoj i inovacije, što će uticati na bolje iskorišćavanje raspoloživih resursa i podizanje efikasnosti. Digitalna transformacija privrede i dalje se prepoznaje kao ključni pokretač rasta produktivnosti, diversifikacije izvoza i privlačenja kvalitetnih investicija, naročito u sektoru informacionih tehnologija. Nastavak rasta IKT sektora može dati snažan podsticaj celokupnoj ekonomiji kroz ubrzano širenje znanja i primenu naprednih tehnoloških rešenja. Značajna planirana ulaganja u energetsku infrastrukturu, posebno u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti i sigurnosti, predstavljaju važan deo zelene tranzicije i imaju potencijal da unaprede energetsku bezbednost zemlje i stvore preduslove za dugoročno održiv rast. Veliki infrastrukturni projekti, posebno oni koji unapređuju regionalnu povezanost i logistički kapacitet, mogu znatno smanjiti troškove trgovine i podstaći privatna ulaganja. S druge strane, kretanja na tržištu rada takođe će dati pozitivan, iako umereniji doprinos rastu potencijalnog BDP, uglavnom usled postepenog povećanja stope učešća radne snage i umerenog rasta zaposlenosti. Međutim, doprinos faktora rada u narednim godinama verovatno će biti manji nego u prethodnom periodu, zbog demografskih kretanja i strukturnih ograničenja tržišta rada.

Za ubrzanje potencijalnog rasta ključni su i strukturni reformski procesi. Prioritetne oblasti obuhvataju reformu pravnog okvira, jačanje vladavine prava, smanjenje administrativnih barijera i unapređenje efikasnosti javne uprave. Takve mere su neophodne za otključavanje punih potencijala privatnih investicija i podizanje konkurentnosti i produktivnosti. Istovremeno, stabilnost cena i kursa dinara, stabilan i dobro kapitalizovan bankarski sektor i održive javne finansije doprinose predvidivosti poslovnog ambijenta, što je važan uslov za ubrzanje investicionog ciklusa na održivim osnovama. Ipak, ostaju izazovi u pogledu institucionalnih kapaciteta, efikasnosti realizacije projekata i osiguranja da investicije budu praćene komplementarnim reformama. Njihovo rešavanje biće od suštinskog značaja za dugoročnu održivost rasta i otpornost ekonomije na spoljne šokove.

 

Tržište rada

Tržište rada u Republici Srbiji nastavlja sa pozitivnim kretanjima i tokom 2025. godine, zadržavajući stabilnost i otpornost u uslovima umerenog usporavanja ekonomske aktivnosti. Zaposlenost nastavlja da raste, mada sporijim tempom nego u prethodnom periodu. Istovremeno, zarade beleže nastavak rasta kako u privatnom tako i u javnom sektoru, podstaknute povećanjem minimalne cene rada, intenzivnijom konkurencijom na tržištu rada i efektuiranjem mera poreskog rasterećenja iz prethodnog perioda, što je doprinelo očuvanju kupovne moći i unapređenju životnog standarda zaposlenih. Strukturna poboljšanja na tržištu rada ogledaju se i kroz smanjenje broja lica van radne snage i dugoročno nezaposlenih, kao i kroz rast formalne zaposlenosti.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), u periodu januar-avgust 2025. godine prosečan broj zaposlenih bio je veći za 0,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Tempo rasta zaposlenosti je usporen, pre svega usled smanjenja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji, što je posledica manjeg obima aktivnosti u tradicionalnim radno intenzivnim granama, posebno u odevnoj i kožarskoj industriji, kao i u proizvodnji električne opreme. Sa druge strane, pojedini sektori, poput administrativnih i IKT usluga, kao i poslovanja nekretninama nastavili su da pozitivno doprinose rastu zaposlenosti, kompenzujući negativne efekte smanjenja zaposlenosti u prerađivačkoj industriji. U privatnom sektoru zabeležen je rast od 0,4% (7,6 hiljada lica), dok je u javnom sektoru broj zaposlenih smanjen za 0,4% (-2,4 hiljada lica). Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u periodu januar-avgust, broj lica koja aktivno traže zaposlenje smanjen je međugodišnje za 7,4% i iznosio je 350,6 hiljada lica.

U periodu januar-avgust prosečna neto zarada je iznosila 107.217 dinara i bila je realno veća za 6,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Rast zarada bio je većim delom opredeljen realnim rastom zarada u privatnom sektoru, koji je iznosio 6,2% i bio je vođen, pre svega povećanjem zarada u prerađivačkoj industriji i trgovini. Istovremeno, zabeleženo je i realno povećanje zarada u javnom sektoru od 6,1%. Povoljnoj dinamici zarada doprinelo je i efektuiranje politike poreskog rasterećenja zarada iz prethodnog perioda, koje je praćeno povećanjem minimalne cene rada koja je od 2025. godine uvećana dva puta, u januaru za 13,7% i iznosila je 308,00 dinara po radnom času i za 9,4% u oktobru na 337,00 dinara, a sa ciljem unapređenja životnog standarda lica sa najnižim primanjima. Ovakvo kretanje zarada uticalo je pozitivno i na odnos prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe, pa je tako povećan sa 93,9% koliko je iznosio u periodu januar-jun 2024. godine na 100,0% u istom periodu 2025. godine.

Prema podacima ARS, u prvom kvartalu 2025. godine zabeležena su pozitivna kretanja na tržištu rada, pa je tako u odnosu na isti kvartal prethodne godine zabeležen rast stope zaposlenosti sa 50,9% na 51,4%, kao i smanjenje stopa nezaposlenosti sa 9,4% na 9,1% i stanovništva van radne snage sa 43,8% na 43,4%. Pozitivna kretanja nastavljena su i u drugom kvartalu, pa je tako stopa zaposlenosti povećana za 0,1 procentni poen i iznosila je 51,5%, dok je stopa nezaposlenosti povećana za 0,3 procentnih poena i iznosila je 8,5%. Istovremeno, stopa neformalne zaposlenosti je smanjena za 0,4 procentnih poena i iznosila je 11,4%, a stopa nezaposlenosti mladih je povećana za 2,6 p.p. i iznosila je 22,8%. Stopa neformalne zaposlenosti van poljoprivrede iznosila je 6,1%, i u odnosu na drugi kvartal 2024. godine viša je za 0,2 p.p., dok je u poljoprivredi iznosila 50,4 %, i bila je niža za 1,3 p.p. Strukturna poboljšanja na tržištu rada u ovom periodu ogledaju se pre svega u smanjenju stope dugoročne nezaposlenosti za 0,1 p.p. na 3,7%, kao i stope stanovništva van radne snage za 0,2 p.p. na 43,8%.

U narednom periodu očekuje se da će tržište rada nastaviti sa povoljnim kretanjima, u skladu sa očekivanim rastom ekonomske aktivnosti i stabilnim makroekonomskim okruženjem. Kreatori javnih politika nastavljaju da unapređuju mere usmerene na jačanje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital, što doprinosi lakšem zapošljavanju i razvoju sektora sa većom dodatom vrednošću. Posebno se ističe rast zaposlenosti u oblastima zasnovanim na inovacijama i znanju, što potvrđuje strukturno jačanje ekonomije. Očekuje se da će se nastaviti aktivnosti usmerene na podsticanje formalne zaposlenosti, čime se dodatno unapređuju uslovi rada i stvaraju stabilniji izvori budžetskih prihoda. U srednjoročnom periodu očekuje se nastavak pozitivnih efekata mera aktivne politike zapošljavanja, programa prekvalifikacija i podrške socijalnom preduzetništvu, što će omogućiti veću dostupnost radnih mesta socijalno ranjivim grupama i doprineti inkluzivnom privrednom rastu. U skladu sa navedenim, u srednjem roku projektuje se postepeno smanjivanje nezaposlenosti i nastavak realnog rasta zarada. U privatnom sektoru očekuje se stabilan rast u skladu sa tržišnim kretanjima, dok će zarade u javnom sektoru nastaviti da se usklađuju sa fiskalnim pravilima, obezbeđujući dugoročnu održivost.

Monetarna kretanja

Uprkos izazovnom globalnom okruženju i prisutnim geopolitičkim i ekonomskim rizicima, monetarna kretanja tokom prethodnog perioda odlikovala se stabilnošću i predvidivošću. Inflacija je uspešno snižena i stabilizovana u okviru ciljanog koridora, a referentna kamatna stopa očuvana na nivou koji podržava kontrolu cena uz očuvanje finansijske stabilnosti. Devizne rezerve su zadržane na visokom i stabilnom nivou, što ukazuje na očuvanu spoljnu likvidnost i otpornost finansijskog sistema na potencijalne spoljne šokove. Dobri makroekonomski pokazatelji i očekivanja doprineli su zadržavanju poverenja na finansijskim tržištima, što je potvrđeno i dodelom investicionog kreditnog rejtinga.

Tokom 2025. godine inflacija u Republici Srbiji je pokazala promenljivu putanju. Do maja je beležila opadanje i spustila se na nivo od 3,8%, nakon čega je usledio privremeni rast u junu i julu, pre svega usled rasta cena hrane pod uticajem nepovoljnih vremenskih prilika. U avgustu je inflacija iznosila 4,7%, ali je u septembru došlo do naglog usporavanja na 2,9%, što predstavlja najniži nivo još od aprila 2021. godine. Ovaj pad rezultat je primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, što je dovelo do značajnog usporavanja rasta cena hrane i bezalkoholnih pića, sa 7,8% u avgustu na 1,7% u septembru. Bazna inflacija je takođe nastavila silazni trend i u septembru je iznosila 3,9%, uz umereno usporavanje rasta cena proizvoda i usluga u okviru bazne komponente. Sve ove promene ukazuju na efekte ciljanih mera ekonomske politike i stabilizaciju cena u uslovima složenih tržišnih okolnosti. U narednom periodu planira se sprovođenje sistemskih mera koje će kroz odgovarajući zakonski okvir dodatno unaprediti regulaciju tržišta i sprečiti pojavu nepoštenih trgovačkih praksi, sa ciljem očuvanja stabilnosti cena i zaštite potrošača.

Nakon tri spuštanja referentne kamatne stope tokom 2024. godine, u ukupnom iznosu od 0,75 procentnih poena, NBS tokom 2025. godine nije menjala referentnu kamatnu stopu. Ona je poslednji put smanjena u septembru 2024. godine i od tada je zadržana na nivou od 5,75%, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale nepromenjene - 4,5% i 7,0%, respektivno. Uprkos ublažavanju inflatornih pritisaka, potrebno je nastaviti sa opreznim i pažljivo kalibrisanim pristupom monetarnoj politici, imajući u vidu geopolitičke tenzije, nestabilnost cena energenata i kretanja na globalnim robnim tržištima.

U cilju smirivanja inflacije i ublažavanja negativnih socijalnih i ekonomskih efekata rasta svetskih cena hrane i energenata, Vlada je preduzela niz mera administrativnog ograničavanja cena. Najznačajnija među njima je nedavno usvojena Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%. Ovom regulativom se prvi put interveniše direktno u strukturu cena u maloprodajnom lancu, sa ciljem da se ublaže distributivni pritisci i spreči nekontrolisan rast cena osnovnih životnih namirnica na krajnjem tržištu. Uredba predstavlja važan instrument zaštite kupovne moći građana, ali i stabilizacije inflatornih očekivanja, s obzirom na to da obuhvata širok spektar proizvoda koji čine osnovu potrošačke korpe. Pored ove mere, Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500", koja je na snazi do 24. novembra, definisana je njegova maksimalna maloprodajna cena, kao i obavezni obim proizvodnje. Uredbom o ograničenju visine cena naftnih derivata propisan je način obračuna najviših cena evrodizela i evropremijuma BMB 95 u maloprodaji, pri čemu su cene derivata za poljoprivrednike posebno subvencionisane. Cilj ovih mera je smanjenje inflatornih pritisaka, očuvanje stabilnosti tržišta i obezbeđivanje redovnog snabdevanja.

Kreditna aktivnost nastavlja da pokazuje snažan rast, pri čemu je u avgustu 2025. godine međugodišnji rast dostigao 11,6%, što predstavlja dodatno ubrzanje u odnosu na prethodne mesece. Krediti stanovništvu ubrzali su rast na 15,0%, dok su krediti privredi porasli za 8,4%. Ovaj pozitivan trend kreditne aktivnosti podstaknut je povoljnijim uslovima finansiranja i ublažavanjem monetarne politike. Privreda i stanovništvo imaju pristup kreditima pod znatno povoljnijim uslovima, što se ogleda u rastu tražnje za finansiranjem investicija, likvidnosti i potrošnje. Poseban doprinos rastu kredita stanovništvu daju programi obezbeđivanja povoljnijih kredita za građane čija redovna mesečna primanja ne prelaze 100.000 dinara, kao i "Stambeni krediti za mlade", koji omogućavaju pristup finansiranju pod olakšanim uslovima. Istovremeno, u sektoru privrede primetan je rast investicionih kredita, kao i kredita za obrtna sredstva, što ukazuje na oživljavanje proizvodnih i izvoznih aktivnosti. Održana kreditna dinamika predstavlja važan kanal podrške ekonomskoj aktivnosti, uz stabilne kamatne stope i relativno povoljne uslove zaduživanja. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana i dodatno ojačana, a učešće problematičnih kredita smanjeno je na nivo od 2,2% u avgustu 2025. godine.

Dinar je tokom 2025. godine zadržao relativnu stabilnost prema evru, uprkos promenljivim pritiscima na deviznom tržištu. Početak godine obeležili su deprecijacijski uticaji, pre svega zbog sezonski povećane tražnje za devizama od strane uvoznika energenata, ali su u kasnijim mesecima preovladali aprecijacijski trendovi. Ukupno posmatrano, dinar je u devet meseci blago oslabio prema evru za 0,2%, dok je Narodna banka Srbije od početka godine do kraja septembra intervenisala neto kupovinom deviza radi očuvanja stabilnosti kursa u ukupnom iznosu od 430 mil. evra.

Devizne rezerve su tokom godine ponovo dostigle rekordne nivoe i krajem septembra su iznosile 29,1 milijardi evra. Takav nivo obezbeđuje visoku pokrivenost uvoza robe i usluga (6,8 meseci) i novčane mase M1 (162,3%), što potvrđuje njihovu adekvatnost i ulogu u očuvanju finansijske stabilnosti. Značajan deo rezervi čini i zlato, čija je količina više nego utrostručena u odnosu na prethodnu deceniju, što dodatno doprinosi otpornosti sistema na spoljne šokove.

Očekuje se da će inflacija do kraja 2025. godine nastaviti relativno stabilno kretanje oko centralne vrednosti cilja. Na takav trend uticaće efekti uredbe o privremenom ograničenju marži, efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike, smanjenje svetskih cena energenata i niža uvozna inflacija. Tokom 2026. godine očekuje se stabilizacija inflacije u okviru ciljanog opsega Narodne banke Srbije (3% ±1,5 p.p.), uz projektovanu prosečnu stopu od 3,7%. Projekcija počiva na kombinovanom dejstvu slabljenja spoljnih troškovnih pritisaka i povoljnijih domaćih faktora. Sa spoljne strane, očekuje se da će se nastaviti pad troškovnih faktora koji su uticali na rast cena. Sa domaće strane, očekuje se povoljnija poljoprivredna sezona, što povećava ponudu osnovnih prehrambenih proizvoda i dodatno usporava rast cena hrane - komponente sa najvećim učešćem u potrošačkoj korpi. Nastavak oprezne monetarne politike doprineće postepenom snižavanju bazne inflacije, uz usidrenost inflacionih očekivanja. Dodatno, privremena mera ograničenja trgovačkih marži deluje dezinflatorno u segmentu hrane i pića, podstičući konkurenciju i transparentnost i umanjujući prostor za prelivanje troškova na ostale kategorije. U takvom makroekonomskom okruženju, očekuje se kretanje inflacije u okviru ciljnog opsega uz uravnotežene rizike projekcije. Shodno tome, Srbija ulazi u 2026. godinu sa jasno definisanom putanjom stabilizacije cena i inflacijom blizu centralne vrednosti cilja, što predstavlja preduslov za očuvanje poverenja, makroekonomsku stabilnost i nastavak rasta realnog životnog standarda. U srednjoročnom periodu očekuje se nastavak stabilnog kretanja inflacije uz postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja. Rizici projekcije ostaju simetrični i prevashodno su povezani sa globalnim kretanjima cena primarnih proizvoda i geopolitičkim tenzijama.

Eksterni sektor

Nakon ostvarenog rasta tokom prethodne godine, pozitivna kretanja u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni nastavljena su i u 2025. godini, uz ubrzanje rasta i izvoza i uvoza, pri čemu izvoz i dalje beleži nešto višu stopu rasta od uvoza. U prvih osam meseci 2025. godine, obim spoljnotrgovinske razmene je povećan za 8,3%, i iznosio je 49,3 mlrd evra. U ovom periodu izvezeno je robe u ukupnoj vrednosti od 21,8 mlrd evra, što predstavlja rast od 8,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Nastavak rasta izvoza tokom 2025. godine, uprkos nepovoljnim globalnim kretanjima i usporavanju privredne aktivnosti većine trgovinskih partnera, ukazuje na izraženu otpornost domaćeg izvoznog sektora. Ta otpornost proizilazi iz njegove diversifikacije kako po geografskim tržištima, što smanjuje zavisnost od pojedinačnih ekonomija, tako i po delatnostima, zahvaljujući rastu izvoza više industrijskih grana. Povoljna struktura izvoza predstavlja rezultat višegodišnjih ulaganja i modernizacije proizvodnih kapaciteta, podstaknutih stranim direktnim investicijama i povoljnim poslovnim ambijentom.

Izvoz prerađivačke industrije koja je i glavni generator rasta izvoza, bio je veći je za 1,6 mlrd evra ili 9,4%, pri čemu je povećanje ostvareno u 19 od 23 oblasti. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji, nastavak dobrih izvoznih rezultata prerađivačke industrije, rezultat je pre svega aktiviranja novih izvozno orijentisanih kapaciteta usled visokog priliva SDI iz prethodnog perioda, koje su u značajnom obimu bile usmerene u razmenljive sektore. Rastu izvoza prerađivačke industrije najviše je doprineo veći izvoz automobilske, gumarske i prehrambene industrije, kao i osnovnih metala i metalskih proizvoda. Automobilska industrija u ovoj godini zabeležila je rast od 18,1%, pri čemu je ostvareni suficit u ovoj oblasti povećan za 31,5% i iznosio 1,1 mlrd evra. Posebno treba istaći da je proizvodnja u Republici Srbiji dobila značajan zamah u februaru 2025. godine, kada je kompanija Stelantis započela serijsku proizvodnju novog modela u Kragujevcu, čime je, posle dužeg perioda zastoja, ponovo uspostavljena serijska proizvodnja automobila u Republici Srbiji. U prvih devet meseci 2025. godine, ova kompanija bila je treći najveći izvoznik u zemlji, sa izvozom u iznosu od 521,3 miliona evra, čime je automobilska industrija ponovo postala jedan od ključnih oslonaca domaćeg izvoza. Istovremeno, izvoz iz sektora rudarstva zabeležio je rast od 8,9% koji je skoro u potpunosti bio vođen povećanjem izvoza ruda metala, dok je izvoz električne energije zabeležio rast od 36,0%.

Poljoprivreda je zabeležila pad izvoza od 14,6% u prvih osam meseci 2025. godine, kao posledica nepovoljne poljoprivredne sezone i u prethodnoj i u tekućoj godini, koju su obeležili dugi sušni periodi i smanjene zalihe proizvoda za izvoz.

U periodu januar-avgust 2025. godine, uvoz robe iznosio je 27,5 milijardi evra, što je povećanje od 8,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano prema ekonomskoj nameni, rast robnog uvoza bio je opredeljen većim uvozom repromaterijala za 5,2% i potrošne robe za 12,0% (prirast od 720,7 i 621,8 mil. evra, respektivno), dok je pad uvoza opreme od 4,0% imao negativan doprinos (smanjenje od 133,6 mil. evra).

Ovakva kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni rezultirala su povećanjem spoljnotrgovinskog deficita u prvih osam meseci 2025. godine za 324,3 miliona evra, na ukupno 5,8 milijardi evra, od čega se oko 2,2 milijarde odnosi na deficit u razmeni energentima. Istovremeno, povećana je pokrivenost uvoza izvozom koja iznosi 79,1% u prvih osam meseci 2025. godine, u poređenju sa 78,7% koliko je iznosila u istom periodu prethodne godine.

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri tokom prvih osam meseci 2025. godine su zemlje EU, na koje se odnosilo 62,2% ukupnog izvoza i 54,7% ukupnog uvoza. Najveći deo ukupnog izvoza (38,6%) u tom periodu bio je usmeren na tržište pet zemalja: Nemačka, BiH, Italija, Kina i Mađarska. Uvoz iz Kine, Nemačke, Italije, Turske i Mađarske činio je 42,7% ukupnog uvoza. Spoljnotrgovinski suficit u ovom periodu ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom, Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Rumunijom, Nemačkom, Švedskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, i u nešto manjoj meri sa Moldavijom. Suficit sa ovim zemljama u posmatranom periodu iznosio je 3,2 mlrd evra. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, Turskom, Kazahstanom, Italijom i Rusijom.

U prvih osam meseci 2025. godine, na tekućem računu platnog bilansa zabeležen je deficit u iznosu od 2,7 mlrd evra, što je za 629,6 mil. evra više u odnosu na isti period prošle godine. Rast deficita tekućeg računa uglavnom je proistekao iz povećanja deficita u razmeni roba i usluga sa inostranstvom, uz dodatni uticaj smanjenja suficita po osnovu sekundarnog dohotka, dok je sa druge strane deficit po osnovu primarnog dohotka smanjen. Na računu roba i usluga zabeležen je deficit od 3,1 mlrd evra, što predstavlja međugodišnje povećanje od 483,4 mil. evra. Ovom povećanju u najvećoj meri doprineo je niži suficit na računu usluga koji je iznosio 1,3 mlrd evra (smanjenje od 323,9 mil. evra), ali i veći deficit u trgovini robom, koji je iznosio 4,5 mlrd evra (povećanje od 159,5 mil. evra). Povećanje robnog deficita u prvih osam meseci 2025. godine prevashodno je uslovljeno prelaskom neto pozicije u razmeni poljoprivrednih proizvoda iz suficita u deficit, zatim povećanjem deficita u razmeni farmaceutskih proizvoda i smanjenjem suficita u razmeni električne opreme. Istovremeno, rast deficita je delimično ublažen ostvarenim suficitima u segmentima metalske i automobilske industrije. Sa druge strane, pozitivan neto izvoz usluga u posmatranom periodu u najvećoj meri proističe iz rasta izvoza IKT usluga. Neto priliv po osnovu IKT usluga povećan je za 14,8% i iznosio je 2,3 mlrd evra. Značajan neto priliv ostvaren je i po osnovu ostalih poslovnih usluga koji je iznosio 830,5 mil. evra. Deficit primarnog dohotka smanjen je za 89,6 mil. evra, odnosno za 3,0%, dok je suficit sekundarnog dohotka bio međugodišnje niži za 6,5% mg. i iznosio je 3,4 mlrd evra. Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva manji je za 6,4% i iznosio je 2,4 mlrd evra.

Ukupan priliv SDI u prvih osam meseci 2025. godine smanjen je za 40,5% i iznosio je 2,1 mlrd evra, dok je neto priliv po osnovu SDI bio manji za 53,9% i iznosio 1,5 mlrd evra. Najveći deo priliva SDI bio je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti (94,9%), što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da ulažu u Republiku Srbiju. Posmatrano prema delatnostima, najveći priliv SDI u prvoj polovini tekuće godine ostvaren je u prerađivačkoj industriji, sektoru koji tradicionalno privlači najviše SDI, sa ostvarenih 370,3 mil. evra, zatim u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima (293,6 mil. evra), građevinarstvu (242,4 mil. evra), ali i u trgovini na veliko i malo (224,7 mil. evra). Osim proizvodne raznovrsnosti, SDI su i geografski diversifikovane. Posmatrano prema geografskom poreklu, najveći deo SDI (85%) dolazi sa evropskog kontinenta. Ukupan priliv investicija iz Evropske unije u prvoj polovini 2025. godine iznosio je 1,1 mlrd evra, odnosno 68,6% od ukupnog priliva SDI. U prvih osam meseci tekuće godine zabeležen je neto odliv portfolio investicija u iznosu od 708,9 mil. evra.

Eksternu poziciju Republike Srbije tokom 2025. godine karakterisala je otpornost na finansijske šokove iz međunarodnog okruženja. Na kraju juna racio deviznih rezervi i kratkoročnog duga bio je privremeno niži u odnosu na kraj 2024. godine, usled kretanja u prvoj polovini godine, ali je u nastavku usledio snažan rast deviznih rezervi za 1,6 milijardi evra, što je učvrstilo spoljnu likvidnost i stvorilo osnovu za povoljniju dinamiku ovog pokazatelja do kraja godine. Učešće spoljnog duga u BDP smanjeno je za 1,3 p.p., sa 58,6% u 2024. na 57,3% na kraju prve polovine 2025. godine, uz nepromenjen udeo kratkoročnog duga u BDP. Na kraju juna, odnos spoljnog duga prema izvozu robe i usluga iznosio je 105,0%, što predstavlja smanjenje od 5,0 procentnih poena u odnosu na kraj prethodne godine. Ovaj racio je značajno ispod kriterijuma Svetske banke od 220%, što je garant održivosti njegovog servisiranja. Bruto devizne rezerve NBS na kraju septembra su iznosile 29,1 mlrd evra, što je viši nivo od referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti.

Očekuje se da će ukupan deficit tekućeg računa u 2025. godini iznositi 4,7 mlrd evra, odnosno 5,3% BDP, pre svega kao rezultat većeg deficita u razmeni roba i nižeg suficit u razmeni usluga. Uprkos sporom oporavku spoljne tražnje, izvoz je pokazao otpornost, dok je rast uvoza determinisan gotovo podjednakim doprinosom tražnje za potrošnim dobrima domaćinstava i intenzivnijeg uvoza inputa neophodnih za proizvodnju. I pored očekivano viših stopa rasta izvozne aktivnosti u 2026. godini i u srednjoročnom periodu, pojačane geopolitičke tenzije i potencijalni rast svetskih cena energenata, uz trajno višu neizvesnost u pogledu tarifne politike i šire primene protekcionističkih mera - koje povećavaju trgovinske barijere i ubrzavaju globalnu trgovinsku fragmentaciju - mogli bi privremeno ograničiti izvozne performanse i podstaći širenje deficita u robnoj razmeni, a posredno i deficita tekućeg računa. U osnovnom makroekonomskom scenariju stoga se pretpostavlja nešto sporija dinamika izvoznih aktivnosti u pojedinim, energetski i inputno-intenzivnim segmentima prerađivačke industrije, osetljivim na globalnu fragmentaciju, pojačavanje tarifne politike EU i promene u globalnoj energetskoj politici. Radi očuvanja energetske stabilnosti, očekuje se izvesno povećanje uvoza energenata i održavanje sigurnosnih zaliha kako bi se obezbedilo pouzdano snabdevanje i podržale potrebe privrede i domaćinstava. Iako će izvoz u pojedinim granama prerade, kao i rast IKT i turističkih usluga, nastaviti pozitivan trend, ti efekti verovatno neće u potpunosti neutralisati pojačane uvozne pritiske, te se u narednoj godini očekuje povećanje deficita tekućeg računa na 6,0% BDP.

U skladu sa ubrzanom investicionom dinamikom u srednjoročnom periodu, projektuje se da robni uvoz u proseku raste brže od izvoza, što privremeno širi deficit robne razmene sa 8,3% BDP ove godine na 9,7% BDP u 2028. godini. Ipak, nastavak povoljnih kretanja u uslugama ostaje snažan oslonac: u naredne tri godine očekuje se prosečan suficit od oko 4,6 mlrd evra. Stabilan priliv po osnovu tekućih transfera - u proseku 5,1% BDP godišnje, sa doznakama kao dominantnom komponentom - zajedno sa povoljnim neto faktorskim plaćanjima, davaće blago pozitivan neto efekat i delimično amortizovati deficit ukupne spoljnotrgovinske robne razmene. Na toj osnovi, učešće deficita tekućeg računa privremeno se povećava na oko 6,0% BDP u 2026. godini, da bi već 2027. godini bilo smanjeno na oko 4,9% zahvaljujući značajnom rastu izvoza usluga u godini održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027, kao i očekivanom poboljšanju robne razmene. U 2028. godini se očekuje nivo deficita tekućeg platnog bilansa od oko 5,1% BDP.

U strukturi finansijskog računa, prilivi SDI ostaće stabilni (prosečno oko 4,5% BDP godišnje) i predstavljaće glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Zadržana povoljna investiciona perspektiva i očekivani kontinuitet visokih priliva, uz dalju diversifikaciju ka sektorima razmenljivih dobara, podsticaće rast izvoza i dodatno jačati spoljnu i unutrašnju makroekonomsku ravnotežu.

 

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2026. DO 2028. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Revidirana Fiskalna strategija za period 2026-2028. godine zasnovana je na očuvanju stabilnosti i postepenom smanjenju učešća javnog duga, uz očuvan prostor za investicije koje podižu potencijalni rast. Srednjoročni deficit ostaje umereno ekspanzivan radi podrške investicionom ciklusu i pripremama za EXPO 2027, sa konsolidovanim deficitom od 3% BDP do 2027. godine i 2,5% BDP u 2028. godini. Ta putanja je u skladu sa daljim padom udela javnog duga sa oko 45% BDP u 2025. godini na približno 44% BDP u 2028. godini, uz nizak primarni deficit (oko 0,7% BDP) i očuvan kredibilitet fiskalnih pravila. Indikatori fiskalne održivosti pokazuju odsustvo kratkoročnog rizika, dok je primarni stabilizacioni jaz pozitivan, što potvrđuje stabilnu silaznu putanju duga.

Na strani rashoda prioritet ostaje na investicijama sa najvišim multiplikatorima - u saobraćaj, energetiku, digitalnu i zelenu tranziciju - uz strogu kontrolu tekućih rashoda. Politika zarada u javnom sektoru ostaje ograničena u okviru fiskalnog pravila, dok se penzije usklađuju prema utvrđenoj formuli, čime se čuva predvidivost i dugoročna održivost penzionog sistema. Subvencije, privremeno povećane zbog podrške poljoprivredi i energetici, postepeno se vraćaju na oko 2% BDP, a kapitalni rashodi ostaju stabilni na visokom nivou (oko 6,4% BDP prosečno godišnje).

Na prihodnoj strani, politika je usmerena na smanjenje oporezivanja rada, proširenje poreske baze i unapređenje naplate putem digitalizacije i modernizacije Poreske uprave. Prihodi od PDV stabilizuju se nakon kratkoročnog pada, akcize prate uobičajenu indeksaciju, dok se neporeski prihodi normalizuju nakon jednokratnih priliva kao što su 5G licence.

Fiskalni rizici se ublažavaju konzervativnim budžetiranjem, održavanjem fiskalnih rezervi i aktivnim upravljanjem dugom. Glavni rizici su produbljena globalna fragmentacija, trgovinske barijere, volatilnost energenata i klimatske politike. Odgovor fiskalne politike zasniva se na održivim javnim finansijama i ubrzanju strukturnih reformi radi očuvanja stabilnosti i investicionog kredibiliteta.

U celini, srednjoročni fiskalni okvir spaja stabilnost i razvoj: kontrolisani deficiti, opadajući nivo duga u BDP, visoka kapitalna ulaganja i predvidiva socijalna politika omogućavaju da se održi makrofiskalna stabilnost, podrži rast od oko 3,8% prosečno godišnje i očuva prostor za reakciju u slučaju spoljnih šokova - što državu pozicionira kao stabilnu, otpornu i razvojno orijentisanu ekonomiju.

2. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2025. godinu

Fiskalni okvir za 2025. godinu planiran je oprezno, imajući u vidu kontinuiranu neizvesnost, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Time je omogućeno da se u budžetu ostavi adekvatan prostor za intervencije u slučaju nepovoljnih kretanja. Makroekonomske projekcije predviđale su umereno ubrzanje privredne aktivnosti u odnosu na 2024. godinu, kao i dalje postepeno snižavanje inflacije, što je, između ostalog, trebalo da podstakne rast realne lične potrošnje.

Mere usvojene krajem 2024. godine značajno su uticale na budžetski plan za 2025. godinu. Penzije su u skladu sa zakonskom formulom usklađene za 10,9%. Radi očuvanja realne kupovne moći stanovništva, minimalna zarada po radnom satu povećana je za 13,7%, zarade u javnom sektoru za 8%, a neoporezivi deo zarade uvećan za 13,7%. Očekivalo se da ovaj set mera doprinese jačanju lične potrošnje i posredno, rastu poreskih prihoda po osnovu potrošnje. Takođe je predviđen porast prihoda od oporezivanja rada, budući da se, i pored manjeg poreskog opterećenja, očekivao rast zaposlenosti i plata u privatnom sektoru. Značajno uvećana sredstva za javne investicije usmerena su na dalje unapređenje infrastrukture, što bi trebalo da proširi osnovu za dalji privredni rast.

Pored uvećanja neoporezivog cenzusa, u 2025. godini nisu bile planirane veće izmene u poreskoj politici. Nakon privremenog umanjenja akciznog opterećenja tokom 2022. i 2023. godine, akcizna politika vraćena je tokom 2024. godine u regularne okvire, a početkom 2025. godine izvršeno je redovno usklađivanje akciza. Iako ova prilagođavanja delimično nadoknađuju eroziju realne vrednosti akciza, njihov nivo i dalje je oko 13% niži od onog koji bi bio ostvaren redovnom indeksacijom tokom prethodnog perioda. Procenjuje se da je usled izostale indeksacije u 2022. i 2023. godini izgubljeno preko 100 milijardi dinara prihoda (oko 1,3% BDP). Tokom 2024. godine uvedena je refakcija dela akciza za motorno gorivo namenjeno poljoprivredi, koja se nastavlja i u 2025. godini.

U uslovima povećane neizvesnosti, deo rizika predviđenih prilikom izrade fiskalnog okvira za 2025. godinu materijalizovao se pre svega na strani privrednog rasta. Izražene društveno-političke tenzije krajem 2024. i u prvim mesecima 2025. godine podigle su percepciju rizika kod privrednih subjekata i domaćinstava, što je, kroz pojačanu predostrožnost, rezultiralo odlaganjem potrošnje. U skladu s tim, u prvoj polovini 2025. godine ostvareni realni rast BDP bio je osetno ispod očekivanja, usled slabije aktivnosti u trgovini, saobraćaju i turizmu, kao i pada vrednosti izvedenih građevinskih radova. Iako su realne zarade i penzije - i time raspoloživi dohodak - beležile solidan rast zahvaljujući povoljnim kretanjima na tržištu rada, dinamika privatne potrošnje ostala je primetno umerenija. Ova divergencija najpouzdanije se objašnjava pojačanom štednjom iz predostrožnosti i odlaganjem kupovina u uslovima povišene ekonomske i društvene neizvesnosti, što je, posredno, ograničilo kratkoročni rast agregatne tražnje.

Ovakva kretanja, najviše su uticala na prihode od poreza na dodatu vrednost. Podbačaj u odnosu na plan bio je vidljiv već u poslednjem kvartalu 2024. godine, a isti trend je nastavljen i tokom 2025. godine. Izuzev PDV, ostali poreski prihodi ostvareni su više ili u nivou plana, kako krajem 2024. godine, tako i tokom 2025. godine. Shodno tome, procena poreskih prihoda za 2025. revidirana je tako da su prihodi od PDV i carina korigovani naniže, dok je procena za ostale poreske kategorije u većoj ili manjoj povećana. Za razliku od prethodne, prilikom ove revizije, iznos akciza je takođe revidiran naviše usled mogućnosti da se na objektivan način sagleda dinamika naplate u odnosu na prethodnu godinu. Ostvarena profitabilnost privrednih društava u 2024. godini, kao i naplata u dosadašnjem delu 2025. godine uticali su na to da prihod od poreza na dobit bude minimalno korigovan.

U revidiranu procenu uključeni su i ostvareni vanredni neporeski prihodi u prethodnom periodu, kao i oni čija se realizacija očekuje do kraja tekuće godine. Uprkos slabijem ostvarenju prihoda od PDV i carina ukupni javni prihodi su minimalno korigovani naviše, što odražava i oprez u uslovima i dalje nestabilnih domaćih i neizvesnih međunarodnih ekonomskih kretanja.

Na strani rashoda, u projekciju su uključene izmene u politici zarada u javnom sektoru, pre svega u oblasti obrazovanja i zdravstva, dok su, s druge strane, revidirane naniže procene izvršenja pojedinih kategorija rashoda na osnovu dosadašnje dinamike u realizaciji.

Revidirani fiskalni okvir za 2025. godinu predviđa nepromenjen nivo fiskalnog deficita u iznosu od 314 milijardi dinara, odnosno 3% BDP. Učešće javnog duga u BDP na kraju godine projektuje se na 45%.

Analiza strukturnog fiskalnog rezultata pokazuje da se oko 0,6% BDP u 2025. godini odnosi na jednokratne i privremene efekte, i na prihodnoj i na rashodnoj strani budžeta, što dodatno potvrđuje privremeni karakter odstupanja od dugoročnih putanja.

Tabela 6. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2025. godini, u mlrd dinara

	budžet 2025*	procena maj 2025	procena oktobar 2025	razlika nova procena /budžet	% promena	2025 nova pr. % BDP
JAVNI PRIHODI	4.233,4	4.227,3	4.244,2	10,7	0,3	40,9
Tekući prihodi	4.195,1	4.189,0	4.205,9	10,7	0,3	40,5
Poreski prihodi	3.750,0	3.745,8	3.750,6	0,6	0,0	36,1
Porez na dohodak građana	427,0	436,8	434,3	7,3	1,7	4,2
Porez na dobit pravnih lica	287,4	285,4	288,8	1,3	0,5	2,8
PDV	1.056,0	1.018,0	1.002,0	-54,0	-5,1	9,7
Akcize	420,0	426,0	435,3	15,3	3,6	4,2
Carine	95,3	95,3	93,4	-1,9	-2,0	0,9
Ostali poreski prihodi	119,7	119,7	124,7	5,0	4,2	1,2
Doprinosi	1.344,6	1.364,6	1.372,2	27,6	2,1	13,2
Neporeski prihodi	445,1	443,2	455,2	10,1	2,3	4,4
Donacije	38,3	38,3	38,3	0,0	0,0	0,4
JAVNI RASHODI	4.547,4	4.541,3	4.558,1	10,7	0,2	43,9
Tekući rashodi	3.743,6	3.745,8	3.771,4	27,8	0,7	36,3
Rashodi za zaposlene	1.006,3	1.023,3	1.030,0	23,7	2,4	9,9
Kupovina robe i usluga	801,3	787,3	773,4	-27,9	-3,5	7,5
Otplata kamata	222,7	222,6	197,8	-24,9	-11,2	1,9
Subvencije	245,6	240,7	245,4	-0,2	-0,1	2,4
Socijalna pomoć i transferi	1.345,7	1.350,5	1.390,4	44,8	3,3	13,4
od čega penzije	1.042,0	1.042,0	1.044,9	2,9	0,3	10,1
Ostali tekući rashodi	122,0	121,4	134,4	12,4	10,1	1,3
Kapitalni rashodi	758,1	745,7	739,8	-18,3	-2,4	7,1
Neto budžetske pozajmice	23,6	27,7	24,8	1,2	5,0	0,2
Aktivirane garancije	22,1	22,1	22,1	0,0	0,0	0,2
Rezultat	-314,0	-314,0	-314,0	0,0		-3,0
Rezultat u % BDP*	-3,0	-3,0	-3,0	0,0

Izvor: Ministarstvo finansija

* Originalni budžet za 2025. godinu je, u svrhe uporedivosti sa novom procenom za tekuću godinu, umanjen za iznos sredstava iz ostalih izvora finansiranja ustanova višeg i visokog obrazovanja s obzirom da tokom tekuće godine ove ustanove nisu uključene u sistem izveštavanja o izvršenju budžeta Republike. Ukupan obim tih sredstava iznosi 32,3 mlrd i na prihodnoj i rashodnoj strani.

U skladu sa fiskalnim kretanjima u dosadašnjem delu godine, projekcija ukupnih prihoda sektora države za 2025. godinu povećana je za 10,7 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 0,3% u odnosu na prethodno usvojeni fiskalni okvir. Iako je ukupni iznos korigovan u manjem obimu, izvršene su značajne promene u strukturi prihoda.

Porezi na dohodak, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, revidirani su naviše, kao i akcize, dok je najveće negativno odstupanje zabeleženo kod PDV, što ujedno predstavlja i najznačajniju apsolutnu i relativnu korekciju u okviru prihoda.

Neporeski prihodi su povećani u odnosu na prethodnu projekciju najviše usled promena u dinamici i očekivanjima uplate pojedinih vanrednih neporeskih prihoda.

Ključni faktori koji su uticali na reviziju visine i strukture prihoda obuhvataju:

- ostvarenje prihoda na kraju 2024. godine (bazni efekat) i u periodu januar-septembar 2025. godine;

- usporeniji rast privatne potrošnje u odnosu na očekivanja;

- povoljnija kretanja na tržištu rada;

- izmene u visini i strukturi vanrednih neporeskih prihoda.

Projekcija prihoda od poreza na dohodak građana uvećana je za 7,3 milijardi dinara u odnosu na plan, a prihodi od doprinosa za socijalno osiguranje povećani su za 27,6 milijardi dinara. Ovakve procene rezultat su povoljnijeg kretanja zarada i zaposlenosti u odnosu na pretpostavke na kojima je zasnovana originalna projekcija. Projekcije ovih prihoda u originalnom okviru bile su zasnovane na konzervativnijim pretpostavkama, posebno kada je reč o kretanju prosečnih zarada u prvim mesecima 2025. godine, a koje su premašile očekivanja. Prilikom revizije uzete su u obzir i procene efekata smanjenja poreskog opterećenja zarada, primenjenog u 2025. godini. Osnovni faktor koji je doprineo povećanju projekcije poreza na zarade i socijalnih doprinosa je povoljan bazni efekat, kao i pozitivni trendovi na tržištu rada u dosadašnjem toku godine. Boljoj realizaciji doprinosa za obavezno socijalno osiguranje doprinela je uplata države po osnovu poreskih olakšica za zapošljavanje. Ostali prihodi koji pripadaju kategoriji poreza na dohodak građana (kao što su porezi na dividende, prihode od kapitala, zakupa i godišnji porez na dohodak) takođe su revidirani naviše, pre svega usled baznog efekta i nešto boljih rezultata u prvim mesecima tekuće godine.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica neznatno su povećani i pored značajnih izvršenih povraćaja određenim privrednim subjektima po osnovu pretplate iz prethodne godine. S obzirom da u trenutku planiranja budžeta nisu bili dostupni konačni podaci o profitabilnosti privrede, plan prihoda po osnovu poreza na dobit bio je konzervativan. Uplate po konačnom obračunu izvršene su sredinom godine, te je na osnovu toga i prvih uplata po osnovu novih akontacijskih iznosa izvršena i blaga revizija naviše ovog poreskog oblika.

Najznačajnije smanjenje u apsolutnom iznosu odnosi se na prihode od PDV, koji su revidirani naniže za 54 milijardi dinara, odnosno 5,1% u odnosu na prvobitno planirani iznos. Osnovni razlozi za ovu korekciju su slabije ostvarenje prihoda od PDV u poslednjem kvartalu 2024. godine, kao i nastavak ovog trenda tokom 2025. godine. Za razliku od prethodnih godina, kada su određeni specifični faktori - poput "panične" potrošnje, povećane potrošnje nerezidenata i drugi jednokratni uticaji - dovodili do rasta privatne potrošnje iznad rasta raspoloživog dohotka, sada je primetan suprotan trend. Potrošnja zaostaje za rastom dohotka, što ukazuje na povećani oprez domaćinstava i odlaganje potrošnje u uslovima pojačane neizvesnosti. U prilog tome govore i podaci o snažnom rastu depozita (transakcioni i oročeni) stanovništva kod poslovnih banaka. To upućuje na odloženu, a ne trajno umanjenu potrošnju, sa potencijalom da se deo akumuliranih sredstava prelije u tražnju kada se neizvesnost smanji. Istovremeno, ograničenje trgovačkih marži može kratkoročno sniziti nominalni promet, ali štiti kupovnu moć, podržava dezinflaciju i time stvara bolju osnovu za održiv rast realne potrošnje i stabilniji PDV na srednji rok. Očekujemo da će se ova kretanja u narednom periodu postepeno stabilizovati i preokrenuti, uz očuvan kredibilitet i predvidivost fiskalnog okvira, i pored i dalje prisutne neizvesnosti u okruženju.

Prihodi od carina sniženi su u odnosu na iznos planiran budžetom za 1,9 mlrd dinara. Iako u velikoj meri prate kretanja uvoznog PDV, u poslednje tri godine došlo je do promena u strukturi uvoza (po vrstama robe i geografskom poreklu), što je rezultiralo nešto većom elastičnošću prihoda od carina u odnosu na uvoznu bazu.

Projekcija prihoda od akciza revidirana je naviše u odnosu na originalni fiskalni okvir za 2025. godinu, u iznosu od 15,3 mlrd dinara. Od toga, korigovane su procene prihoda od akciza na derivate nafte za 9 mlrd dinara i za duvanske proizvode za 6 mlrd dinara. Projekcija prihoda od ostalih akciznih proizvoda (električna energija, alkohol, kafa) minimalno je korigovana naviše.

Rast prihoda od akciza na derivate nafte prevashodno se pripisuje povoljnijoj naplati u završnici 2024. godine. Deo navedenog poboljšanja proizilazi iz niže-od-planirane realizacije refakcije poljoprivrednim proizvođačima. Za 2025. godinu projektuje se da će izvršenje refakcije ostati ispod prvobitno planiranog nivoa, uz zadržavanje agregatne potrošnje u okvirima očekivanja.

U oblasti akciza na duvanske proizvode, revizija naviše u iznosu od 6 mlrd dinara prevashodno je determinisana višom od očekivane naplate u poslednjem kvartalu 2024. godine. Pri izradi budžeta za 2025. godinu, polazilo se od kontinuiranog silaznog trenda potrošnje duvanskih proizvoda i pretpostavke o njegovom nastavku. Raspoloživi podaci za prvu polovinu godine potvrđuju da se pad potrošnje nastavlja, ali blažim intenzitetom u odnosu na prvobitne projekcije. S tim u vezi, revidiranje naviše ovog poreskog prihoda u najvećoj meri odražava bazni efekat sa kraja prethodne godine, a ne strukturni preokret u potrošnji.

Nakon perioda u kojem je akcizna politika služila kao instrument ublažavanja inflatornih pritisaka, od 2024. godine nastavljena je redovna dinamika usklađivanja akciza u skladu sa važećim regulatornim okvirom.

Ostali poreski prihodi su veoma heterogena kategorija, a dominantni deo čini porez na imovinu koji je deo prihoda lokalnih samouprava. Prihod od poreza na imovinu je najviše doprineo pozitivnoj reviziji ove grupe prihoda za 5 mlrd dinara.

Projekcija neporeskih prihoda za 2025. godinu povećana je u odnosu na prvobitni plan za 10,1 mlrd dinara. Planirana uplata po osnovu licenci za 5g mrežu, podeljena je na dva jednaka dela koja će se realizovati u 2025. i 2026. godini. Ažurirana je procena ostalih neporeskih prihoda u skladu sa dosadašnjom dinamikom ostvarenja. Procena neporeskih prihoda na nivou jedinica lokalne samouprave je revidirana naniže, u skladu sa dosadašnjom dinamikom ostvarenja.

U redovne neporeske prihode ubrajaju se različite vrste taksi, naknada (uključujući i prihode od putarina), novčane kazne, prihodi organa i organizacija, kao i drugi prihodi koji se karakterišu stabilnim tokovima i ustaljenom dinamikom naplate tokom godine, uz uobičajene sezonske oscilacije. Povećanje projekcije u ovom segmentu u najvećoj meri proističe iz rasta prihoda od kamata na oročena budžetska sredstva i naknada za korišćenje javnih dobara.

Sa druge strane, vanredne neporeske prihode čine uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplate potraživanja Agencije za osiguranje depozita, premija od emitovanja HOV, kao i drugi vanredni prihodi.

U kontekstu kontinuiranih napora na unapređenju kvaliteta i transparentnosti statistike javnih finansija, tokom 2025. godine nastavljeno je širenje statističkog obuhvata sektora države, uključivanjem u sistem izveštavanja svih osnovnih škola, sa svim izvorima finansiranja. Ovaj proces se nadovezuje na prethodne faze u kojima su u obuhvat već uključene zdravstvene ustanove i srednje škole, kao i određen broj vanbudžetskih korisnika (javne agencije, naučni instituti i sl.), što je realizovano tokom 2024. godine.

Ovakvo postupno proširivanje obuhvata, u skladu sa međunarodnim statističkim standardima, omogućava ne samo povećanje obima podataka koji se prate u okviru sektora države, već i njihovu precizniju raspodelu na relevantnim ekonomskim klasifikacijama. Kao rezultat, pojedine kategorije rashoda su sada evidentirane na tačnim ekonomskim pozicijama na kojima su i realizovane, čime se doprinosi transparentnosti i tačnosti prikaza javne potrošnje.

Iako je bilo planirano da se u 2025. godini u izveštavanje uključe i ustanove visokog i višeg obrazovanja, realizacija ovog procesa je odložena. S obzirom na to, iznos planiranih prihoda i rashoda prilagođen je u oba pravca -iznosi su istovremeno isključeni i iz originalnog plana i iz revidiranog okvira, kako bi se obezbedila uporedivost. Navedeno smanjenje ne predstavlja odstupanje od plana, niti je rezultat podbačaja u izvršenju, već posledica vremenskog pomeranja u proširenju obuhvata. Na prihodnoj strani, navedene korekcije odnose se isključivo na smanjenje projekcije neporeskih prihoda, dok se na rashodnoj strani najveći deo smanjenja odnosi na rashode za zaposlene u pomenutim ustanovama, dok se preostali deo odnosi na kategorije kao što su tekući rashodi i nabavka dobara i usluga.

U revidiranom fiskalnom okviru za 2025. godinu, projekcija ukupnih rashoda sektora države povećana je za 10,7 milijardi dinara u odnosu na originalni plan, pri čemu su izvršene značajnije izmene u njihovoj strukturi. Značajno povećanje beleži kategorija rashoda za zaposlene, dok je procenjeni iznos kapitalnih rashoda, kao i rashoda za robe i usluge, smanjen. Revizija rashodne strane prevashodno je rezultat realnijeg sagledavanja dinamike i izvesnosti realizacije pojedinačnih programa i projekata do kraja tekuće godine.

Rashodi za zaposlene u 2025. godini povećani su za 23,7 milijardi dinara u odnosu na originalni plan. Ova revizija uključuje efekte vanrednog povećanja zarada u sektoru obrazovanja, koje je realizovano u dva navrata - u martu i oktobru, kao i u sektoru zdravstva u oktobru 2025. godine. U projekciju su uključeni i ukupni rashodi za zaposlene koji se finansiraju iz ostalih izvora finansiranja osnovnih škola, u iznosu od 7,2 milijarde dinara1. Sa druge strane, odlaganje uključivanja ostalih izvora finansiranja ustanova visokog i višeg obrazovanja dovelo je do smanjenja i originalnog plana i projekcije ove kategorije za 10,2 milijarde dinara.

Rashodi za robe i usluge revidirani su naniže za 27,9 milijardi dinara. Smanjenje se uglavnom odnosi na rashode budžeta Republike, gde je na osnovu dosadašnje dinamike smanjena procena izvršenja do kraja godine. Odlaganje uključivanja ostalih izvora finansiranja visokoškolskih ustanova dovelo je do smanjenja projekcije za dodatnih 18,4 milijardi dinara.

Rashodi za socijalnu zaštitu značajnije su povećani ovim fiskalnim okvirom. Ovo povećanje posledica je prevashodno višeg izvršenja tokom 2024. godine, kao i na bazi dosadašnje realizacije mera socijalne zaštite.

Kapitalni rashodi su, prema novoj proceni, smanjeni za 18,3 milijardi dinara u odnosu na prvobitni plan. Ovo smanjenje prevashodno je uslovljeno drugačijom dinamikom realizacije pojedinih infrastrukturnih projekata u odnosu na inicijalno planiranu. I pored ovih korekcija, očekuje se da će kapitalni rashodi u 2025. godini dostići nivo od 7,1% BDP, što predstavlja nastavak održavanja visokog nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu. Dodatno, odlaganje uključivanja sredstava iz ostalih izvora finansiranja visokog i višeg obrazovanja rezultiralo je smanjenjem projekcije kapitalnih rashoda za 3,6 milijardi dinara.

_____
1 Ostali izvori finansiranja odnose se na sve izvore finansiranja, izuzev izvora 01 - opšti prihodi i primanja budžeta.

Tabela 7. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, januar-avgust 2024. i 2025. godine, u mlrd dinara

	I-VIII 2024	I-VIII 2025	I-VIII 2025/2024 % rasta/pada	2025 godišnji plan/2024 stopa rasta u %
JAVNI PRIHODI	2.571,2	2.719,6	5,8	7,7
Tekući prihodi	2.559,6	2.710,7	5,9	7,3
Poreski prihodi	2.311,9	2.471,5	6,9	7,2
Porez na dohodak građana	261,5	286,3	9,5	7,8
Porez na dobit pravnih lica	224,3	211,3	-5,8	-2,8
PDV	626,1	647,3	3,4	5,3
Akcize	279,5	291,3	4,2	4,9
Carine	57,4	60,4	5,3	4,5
Ostali poreski prihodi	77,6	87,0	12,2	7,5
Doprinosi	785,4	887,7	13,0	12,0
Neporeski prihodi	247,7	239,2	-3,4	7,8
Donacije	11,6	8,8	-24,0	80,3
JAVNI RASHODI	2.544,0	2.775,4	9,1	10,3
Tekući rashodi	2.184,8	2.399,5	9,8	11,6
Rashodi za zaposlene	600,5	664,6	10,7	13,5
Kupovina robe i usluga	409,8	444,9	8,6	14,4
Otplata kamata	121,6	123,1	1,3	9,6
Subvencije	144,0	161,2	11,9	3,7
Socijalna pomoć i transferi	827,4	918,8	11,0	10,3
od čega penzije	616,6	696,9	13,0	12,4
Ostali tekući rashodi	81,5	87,0	6,7	13,3
Kapitalni rashodi	331,8	342,0	3,1	5,0
Neto budžetske pozajmice	9,7	16,1	67,2	18,5
Aktivirane garancije	17,7	17,7	0,1	-21,0
Fiskalni rezultat	27,2	-55,8	-305,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje docnji (preko 60 dana kašnjenja)* budžetskih korisnika i OOSO poslednjeg dana septembra 2025. godine iznosilo je 18,4 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije" kreirali su docnje u plaćanju od 17,2 mlrd dinara, dok je stanje docnji OOSO 1,2 mlrd dinara.

Tabela 8. Stanje docnji budžetskih korisnika i OOSO

	31.12.2024.	30.9.2025.
Budžetski korisnici i JP "Putevi Srbije"	9,4	17,2
OOSO	1,2	1,2
UKUPNO	10,6	18,4

Izvor: Ministarstvo finansija; * U skladu sa definicijom koja se koristi za potrebe praćenja sprovođenja aranžmana sa MMF.

S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

Evropska komisija je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji da anticipira fiskalni stres u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti. Vrednosti ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

U 2024. godini vrednosti fiskalnog (0,12) i finansijskog podindeksa (0,31) su unutar za njih definisanog praga, kao i vrednost celokupnog S0 indikatora za Republiku Srbiju (0,24), što načelno ukazuje da ne postoji opasnost od pojave makroekonomske nestabilnosti u narednom srednjoročnom periodu. Uspešno očuvana makroekonomska i fiskalna stabilnost uspostavljena u prethodnom periodu obezbedila je prostor za brze i značajne mere podrške fiskalne i monetarne politike.

 

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen je od strane Ministarstva finansija i bazira se na metodologiji EK.

Na osnovu podataka EK za zemlje EU za 2024. godinu i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, zaključujemo da većina posmatranih zemalja, kao i Srbija, nije bila izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag.

3. Fiskalne projekcije u periodu 2026-2028. godine

Osnovni ciljevi fiskalne politike u srednjoročnom periodu usmereni su na očuvanje fiskalne stabilnosti i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP, uz istovremeno obezbeđivanje dovoljnog prostora za prioritetne javne investicije i mere koje podržavaju potencijalni rast. Projekcije fiskalnih agregata za period 2026-2028. godine zasnivaju se na makroekonomskim pretpostavkama i izgledima za rast, planiranoj poreskoj politici - koja predviđa dalje usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU - kao i na fiskalnim i strukturnim merama, uključujući unapređenje poslovanja i korporativnog upravljanja u velikim državnim preduzećima.

Srednjoročni fiskalni okvir usklađen je sa investicionim ciklusom programa "Skok u budućnost" i aktivnostima vezanim za EXPO 2027. Investiciono-intenzivna faza podrazumeva umereno ekspanzivnu, ali kontrolisanu fiskalnu poziciju: konsolidovani deficit je planiran na nivou od 3% BDP zaključno sa 2027. godinom, uz snižavanje na 2,5% BDP u 2028. godini. Planirana putanja deficita podupire opadajuću putanju javnog duga - sa procenjenih 45% BDP u 2025. na oko 44,1% u 2028. godini, što je u skladu sa očuvanjem fiskalnog kredibiliteta i otpornosti na šokove. Istovremeno, očuvan je primarni deficit na niskom nivou (oko 0,7% BDP do kraja perioda), kako bi trošak servisiranja duga ostao održiv u uslovima promenljivih globalnih finansijskih uslova.

Tabela 9. Fiskalni agregati u periodu 2024-2028. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2024	2025	2026	2027	2028
Javni prihodi	40,4	40,9	40,9	40,1	40,0
Javni rashodi	42,4	43,9	43,9	43,1	42,5
Konsolidovani fiskalni rezultat	-2,0	-3,0	-3,0	-3,0	-2,5
Primarni konsolidovani rezultat	-0,3	-1,2	-1,2	-1,2	-0,7
Dug sektora države	46,9	45,0	44,5	44,3	44,1
Realna stopa rasta BDP	3,9%	2,3%	3,0%	5,0%	3,5%

Izvor: Ministarstvo finansija

Na rashodnoj strani, prioritet ostaju kapitalne investicije sa jasnim multiplikativnim efektima - transportna i energetska infrastruktura, digitalizacija, zelena tranzicija i projekti povezani sa EXPO 2027 - uz pojačanu disciplinu u tekućoj potrošnji. Reforma upravljanja javnim investicijama ima za cilj povećanje efikasnosti i transparentnosti, kako bi se podržala produktivnost i dugoročni rast.

Na prihodnoj strani, fiskalna politika je usmerena na dalje postepeno smanjenje poreskog opterećenja rada i proširenje poreske baze kroz bolju naplatu i borbu protiv sive ekonomije. Nastavlja se modernizacija poreske administracije (e-fakture, e-fiskalizacija, rizik-bazirane kontrole itd.) i usklađivanje sa propisima EU. Projekcija prihoda za 2026-2028 izrađena je na osnovu:

- projekcija ključnih makroekonomskih indikatora (BDP i komponente tražnje, inflacija, kurs, trgovina, zaposlenost i zarade);

- važeće i planirane izmene poreske politike i

- efekte fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Poseban prioritet jeste upravljanje rizicima koji proizlaze iz globalne fragmentacije, restriktivnijih trgovinskih režima i klimatskih politika. U tom kontekstu, fiskalna politika predviđa zaštitne mehanizme: konzervativno budžetiranje prihoda u uslovima izražene neizvesnosti, fiskalne rezerve u slučaju šokova, kao i jačanje aktivnog upravljanja dugom. Ovi instrumenti smanjuju osetljivost budžeta na spoljne šokove i čuvaju prostor za kontraciklično delovanje ukoliko rizici eskaliraju.

Restrukturiranje i profesionalizacija upravljanja državnim preduzećima ključni su za smanjenje kvazifiskalnih rizika i povećanje efikasnosti javnih usluga. Planovi poslovanja zasnovani na merljivim performansama, transparentniji finansijski izveštaji, uvođenje tržišnih principa usmereni su na bolje upravljanje investicionim ciklusom.

Fiskalna pravila i srednjoročno fiskalno planiranje ostaju stožer kredibiliteta. Kontrolisani deficiti (3% BDP do 2027. godine, 2,5% u 2028. godini), stabilan odnos prihoda i rashoda, uz opadajući javni dug, obezbeđuju ravnotežu između podrške rastu i očuvanja stabilnosti, u skladu sa najboljim međunarodnim praksama.

Tabela 10. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2024 - 2028. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2024	2025	2026	2027	2028
JAVNI PRIHODI	40,4	40,9	40,9	40,1	40,0
Tekući prihodi	40,2	40,5	40,6	39,8	39,7
Poreski prihodi	35,9	36,1	36,5	36,1	36,1
Porez na dohodak građana	4,1	4,2	4,2	4,2	4,3
Porez na dobit pravnih lica	3,0	2,8	2,7	2,6	2,6
PDV	9,8	9,7	9,8	9,7	9,7
Akcize	4,3	4,2	4,1	3,9	3,7
Carine	0,9	0,9	0,9	0,9	0,9
Ostali poreski prihodi	1,2	1,2	1,2	1,1	1,1
Doprinosi	12,6	13,2	13,6	13,7	13,9
Neporeski prihodi	4,3	4,4	4,1	3,7	3,6
Donacije	0,2	0,4	0,3	0,3	0,3

Izvor: Ministarstvo finansija

Ekonomsko okruženje, i spoljno i unutrašnje, tokom 2025. godine i procene za 2026. godinu karakteriše izražena neizvesnost i pojačani rizici. Pored opštih makroekonomskih kretanja, na privrednu aktivnost i fiskalne agregate mogu uticati i specifična pitanja na nivou pojedinih preduzeća ili industrija. Neizvesnost u pogledu snabdevanja energentima i ograničenja u izvozu čelika na tržište Evropske unije predstavljaju potencijalne izvore šokova za ekonomiju. Imajući u vidu navedene nepredvidive okolnosti, fiskalne projekcije u srednjem roku su formulisane konzervativno, čime se obezbeđuje dovoljan manevarski prostor za delovanje ekonomske politike u slučaju materijalizacije rizika.

Javni prihodi - struktura, dinamika i determinante. Opadajući trend ukupnih javnih prihoda, posmatrano kao učešće u BDP, predstavlja očekivanu posledicu projektovane strukture srednjoročnog rasta srpske privrede, u kojoj dominiraju sektori sa nižim fiskalnim multiplikatorom. Projekcija prihoda polazi od pretpostavke održavanja postojećeg stepena naplate.

Porezi na dohodak. Preovlađujući oblik poreza na dohodak u Republici Srbiji jeste porez na zarade, te su kretanja mase zarada i zaposlenosti ključni faktori koji određuju njegovu dinamiku. Očekuje se da će nakon 2027. godine učešće poreza na zarade u BDP blago porasti, kao rezultat povećanja zaposlenosti i realnih zarada, uz uticaj izmene neoporezivog cenzusa.U 2026. godini predviđeno je povećanje neoporezivog cenzusa za 20,4%, radi daljeg smanjenja poreskog opterećenja rada. Efekat ove mere procenjuje se na smanjenje prihoda za 24,5 milijardi dinara, od čega se 17 milijardi odnosi na porez na zarade, a 7,5 milijardi na doprinose za obavezno socijalno osiguranje, usled umanjenja osnovice za obračun.

Ostali oblici poreza na dohodak - kao što su porez na dividende, porez na prihode od kamata i godišnji porez na dohodak građana - očekuje se da će rasti umerenim tempom, u skladu sa opštim kretanjima ekonomske aktivnosti. Kombinacija dinamike poreza na zarade i ostalih oblika poreza na dohodak ukazuje na stabilno učešće ovih prihoda u BDP tokom celog perioda, uz blagi rast nakon 2027. godine.

Doprinosi za socijalno osiguranje. Kretanje učešća doprinosa u BDP prati putanju poreza na zarade, jer se zasniva na istim pretpostavkama o rastu zarada i zaposlenosti. Ipak, povećanje neoporezivog cenzusa ima manji uticaj na doprinose nego na porez na zarade. U skladu sa očekivanim rastom mase zarada, i doprinosi će beležiti blago povećanje učešća u BDP u narednom periodu.

Porez na dobit pravnih lica. Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u periodu 2026-2028. godine projektovani su u skladu sa projekcijom osnovnih makroekonomskih pokazatelja, a pre svega dinamikom privrednog rasta koja opredeljuje profitabilnost korporativnog sektora. Procena prihoda po ovom osnovu nosi određeni stepen neizvesnosti zbog mogućnosti korišćenja poreskih kredita, povraćaja i razlika između računovodstvenog i poreskog bilansa. Očekuje se da će se do 2028. godine naplata stabilizovati u skladu sa rastom BDP.

Porez na dodatu vrednost. Glavna determinanta kretanja PDV jeste domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak zavisi od kretanja zarada, penzija, socijalnih transfera, doznaka i kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. Rizici po ostvarenje projekcije PDV proizlaze iz mogućih oscilacija u rastu zarada u privatnom sektoru, dinamici potrošnje i efikasnosti suzbijanja sive ekonomije. Iako je u tekućoj godini naplata PDV bila ispod očekivanja, delom zbog povećane štednje domaćinstava, u narednom periodu očekuje se oporavak i stabilizacija naplate, uz blago povećanje učešća u BDP u 2026.

Povećanje efikasnosti naplate biće podstaknuto nastavkom modernizacije poreske administracije - digitalizacijom procesa, integracijom evidencija i unapređenjem analiza rizika. Efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročne projekcije prihoda, ali predstavljaju pozitivan rizik za fiskalne performanse.

Akcize. Projekcija prihoda od akciza zasniva se na važećoj akciznoj politici i projektovanoj potrošnji akciznih proizvoda. U narednim godinama ne očekuje se rast potrošnje naftnih derivata, dok je kod duvanskih proizvoda predviđen dalji pad tržišta. Prihodi od akciza na alkohol, kafu i električnu energiju kreću se u skladu sa postojećom strukturom potrošnje, a od 2026. godine uvodi se akciza na komprimovani gas koji se koristi za pogon motornih vozila. Ukupno posmatrano, očekuje se blago opadajući trend akciznih prihoda, budući da će inflacija, kao osnovni faktor nominalnog rasta akciza, rasti sporije od nominalnog BDP.

Carine i ostali poreski prihodi. Prihodi od carina stabilizuju se na nivou od oko 0,9% BDP, u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza.

Ostali poreski prihodi, uključujući porez na imovinu koji čini oko 70% ove kategorije, očekuje se da će imati stabilno učešće u BDP. Nominalno povećanje prihoda po ovom osnovu može uslediti usled proširenja poreske baze (bolji obuhvat nepokretnosti), što nije uključeno u osnovni fiskalni scenario i predstavlja pozitivan potencijalni prihod. Ostali lokalni porezi (na upotrebu, držanje i nošenje dobara) projektovani su u skladu sa inflatornim kretanjima, s obzirom da je inflacija ugrađena u većinu ovih oblika oporezivanja.

Neporeski prihodi i donacije. Projektovan nivo neporeskih prihoda u narednom periodu odražava uticaj naplate vanrednih i jednokratnih prihoda, uključujući prihode od aukcije 5G licenci. U 2025. i 2026. godini očekuje se prihod od aukcije licenci za 5G tehnologiju. Osim toga, u 2026. godini je predviđeno uvođenje prihoda iz ostalih izvora finansiranja ustanova visokog i višeg obrazovanja u sistem izveštavanja što dodatno amortizuje smanjenje vanrednih prihoda u odnosu na ovu godinu. Nakon ovog perioda, učešće neporeskih prihoda u BDP postepeno će se smanjivati i u 2028. godini će iznositi oko 3,6% BDP.

Vanredni neporeski prihodi - kao što su uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja AOD, premije od emisije HoV itd. ostaju po svojoj prirodi neizvesni, i po iznosu i po vremenu uplate. Redovni neporeski prihodi (takse, naknade, kazne itd.) indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom ili rastom osnovice, što obezbeđuje njihovu nominalnu stabilnost.

Paralelno sa približavanjem članstvu u Evropskoj uniji, povećava se obim raspoloživih sredstava iz IPA i IPARD fondova, koji predstavljaju dominantan izvor prihoda od donacija. U projekcije su uključena i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi od donacija su fiskalno neutralni, jer su u istom iznosu prikazani i na strani rashoda.

Rashodi, plate i socijalna komponenta. Odgovorna fiskalna politika, u kombinaciji sa stabilnim makroekonomskim performansama u prethodnom periodu, omogućila je postepeno relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećanje kapitalnih ulaganja kao ključne komponente rasta. Posebna pažnja posvećena je unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih rashoda države. Socijalna komponenta budžeta poboljšana je boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjima za zdravstvo i obrazovanje. Plate i penzije, koje zajedno čine više od 45% ukupnih rashoda sektora države, ostaju predmet pažljivog nadzora, jer je njihova stabilizacija od presudnog značaja za održivost javnih finansija u srednjem roku.

Tabela 11. Ukupni rashodi u periodu 2024-2028. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2024	2025	2026	2027	2028
JAVNI RASHODI	42,4	43,9	43,9	43,1	42,5
Tekući rashodi	34,7	36,3	37,0	36,4	36,1
Rashodi za zaposlene	9,3	9,9	10,2	10,2	10,2
Kupovina robe i usluga	6,9	7,5	7,6	7,5	7,4
Otplata kamata	1,9	1,9	1,9	1,9	1,9
Subvencije	2,4	2,4	2,2	2,1	2,1
Socijalna pomoć i transferi	12,9	13,4	13,9	13,7	13,4
od čega penzije	9,5	10,1	10,6	10,5	10,2
Ostali tekući rashodi	1,2	1,3	1,2	1,1	1,1
Kapitalni rashodi	7,2	7,1	6,7	6,4	6,1
Neto budžetske pozajmice	0,2	0,2	0,1	0,1	0,1
Otplata po osnovu garancija	0,3	0,2	0,2	0,2	0,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Fiskalni prostor predviđen za rast zarada u narednom periodu povećavaće se umereno i kontrolisano, uz dosledno praćenje njihovog učešća u BDP. Planirani rast u 2025. godini prevashodno je posledica proširenja obuhvata sektora države i povećanja zarada u obrazovanju i zdravstvu tokom godine, pri čemu je cilj da se unapređenje plata sprovodi u okvirima održivosti javnih finansija i uz očuvanje ključnih fiskalnih pokazatelja.

Pravni okvir definisan je članom 27e Zakona o budžetskom sistemu, koji ograničava rashode za zaposlene u sektoru države na 10% BDP. Usklađivanje plata u svim institucijama (entitetima) sektora države uslovljeno je ovim limitom, koji se koriguje naviše u slučaju proširenja obuhvata (uključivanja novih entiteta) i naniže u slučaju njegovog sužavanja (isključivanja entiteta)2. Tako je u 2023. godini, usled uključivanja sredstava iz ostalih izvora finansiranja zdravstvenih ustanova i srednjih škola, uz procenjeni nivo rashoda za zaposlene od 0,2% BDP, maksimalni limit povećan na 10,2% BDP. Tokom 2024. godine obuhvat je dodatno proširen za određeni broj vanbudžetskih korisnika (javne agencije, instituti i drugi entiteti), pa je, s obzirom na nivo zarada u ovim institucijama od oko 0,2% BDP, limit podignut na 10,4% BDP. Uključivanje prihoda i rashoda iz ostalih izvora finansiranja osnovnih škola u fiskalni okvir u 2025. godini podiže limit na 10,5% BDP, dok je za 2026. planirano uključivanje ostalih izvora finansiranja ustanova visokog i višeg obrazovanja, čime bi se limit za rashode za zaposlene povećao na 10,6% BDP.

Uključivanje rashoda iz ostalih izvora finansiranja indirektnih korisnika uticalo je i na izdatke za robe i usluge. Procenjuje se da je efekat uključivanja novih entiteta podigao nivo ove kategorije za oko 0,2% BDP u 2025. godini, dok se dodatnim uključivanjem indirektnih korisnika u 2026. godini projektuje efekat od 0,15% BDP. Ipak, u srednjoročnom periodu očekuje se postepeno smanjenje učešća rashoda za robe i usluge u BDP, u skladu sa merama racionalizacije i unapređenja efikasnosti javne potrošnje.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta države, pri čemu su penzije najveća pojedinačna stavka i ključna determinanta putanje ukupnih rashoda za transfere i socijalnu zaštitu (kao učešće u BDP). Primena formule za usklađivanje penzija određena je njihovim učešćem u BDP, u skladu sa posebnim fiskalnim pravilom utvrđenim u Zakonu o budžetskom sistemu: u 2024. godini penzije su indeksirane rastom zarada; u 2025. godini primenjena je švajcarska formula; u 2026. godini penzije će biti usklađene sa rastom prosečne zarade (12,2%); u 2027. godini predviđeno je usklađivanje po švajcarskoj formuli. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu biće usklađivani u skladu sa propisanom indeksacijom, aktuelnim i planiranim izmenama politika, kao i projektovanim brojem korisnika.

U 2024. i 2025. godini evidentira se privremeni rast subvencija u udelu u BDP, uslovljen povećanim izdvajanjima za poljoprivredu, energetiku i saobraćajnu infrastrukturu. Za naredni srednjoročni period projektuje se blago smanjenje subvencija, tako da bi njihovo učešće u BDP na kraju 2028. godine iznosilo 2,1%. Paralelno s tim, ostali tekući rashodi - koji obuhvataju dotacije udruženjima, političkim strankama, verskim i sportskim organizacijama, kao i kazne i naknade štete - očekuje se da se postepeno umanjuju u udelu u BDP, u skladu sa politikom prioritizacije rashoda.

_______
2 Novi entiteti mogu se uključiti ili isključiti iz obuhvata sektora države u skladu sa statističkim kriterijumima i međunarodnim standardima koji ih određuju.

Uprkos izazovima uslovljenim pandemijom i energetskom krizom, efikasnost realizacije javnih investicija u prethodnim godinama značajno je unapređena. Srednjoročno se predviđa dalji rast obima ulaganja u javnu infrastrukturu, podstaknut odlukom o održavanju međunarodne izložbe EXPO 2027 u Beogradu i sprovođenjem programa "Skok u budućnost - Srbija 2027". Najveći investicioni ciklus biće usmeren na putnu, železničku, komunalnu i vodnu infrastrukturu, dok su, pored saobraćajnih projekata, obezbeđena sredstva i za kapitalna ulaganja u zdravstvu, energetici, zaštiti životne sredine, obrazovanju, kulturi, odbrani i drugim prioritetnim oblastima države. Iako je putanja kapitalnih rashoda kao udela u BDP silazna, u apsolutnom iznosu predviđeni su visoki nivoi ulaganja, uz težište na kvalitet i pravovremenost realizacije.

Strateško opredeljenje fiskalne politike u srednjem roku uključuje povećanje infrastrukturnih ulaganja na svim nivoima vlasti. Na lokalnom nivou prioritet imaju projekti vodovodne i kanalizacione mreže, upravljanja otpadom i unapređenja lokalne putne infrastrukture, čime se podstiče ravnomerniji regionalni razvoj i unapređuje kvalitet života stanovništva. U okviru srednjoročnog fiskalnog okvira, očekuje se da lokalne samouprave - posmatrano zbirno - zadrže približno balansiran budžet do kraja 2028. godine, što je u skladu sa kretanjima iz prethodnih godina kada su ostvarivale ukupan suficit, pre svega zahvaljujući dinamici razduživanja. Istovremeno, naglašava se da pojedinačne opštine i gradovi mogu iskazati deficit u skladu sa sopstvenom fiskalnom pozicijom, uz poštovanje važećih fiskalnih pravila.

Nivo budžetskih pozajmica i otplata po osnovu garantovanog duga planiran je na stabilnom i niskom nivou tokom celog perioda, ukupno oko 0,3% BDP godišnje. Ovaj pristup doprinosi snižavanju rizika refinansiranja i učvršćuje stabilnost javnih finansija, ostavljajući prostor za prioritetne rashode razvojnog karaktera.

Poređenje sa prethodnim programom

Srednjoročni fiskalni okvir u osnovi zadržava kontinuitet u odnosu na onaj utvrđen Fiskalnom strategijom za period 2026-2028. godine. U odnosu na BDP, predviđeni nivoi ukupnih prihoda i rashoda korigovani su naviše, delom zbog boljeg ostvarenja u tekućoj godini, a delom zbog revizije BDP naniže. Ciljani nivoi deficita ostaju nepromenjeni, na nivou od 3% BDP zaključno sa 2027. godinom, dok je za 2028. godinu projektovano dodatno smanjenje fiskalnog deficita, uz planirani povratak u granice utvrđene fiskalnim pravilom od 2029. godine. Trenutni nivo javnog duga je značajno niži od očekivanog, a u narednom periodu projektuje se njegovo spuštanje ispod 45% BDP, što omogućava veći fiskalni prostor i veću fleksibilnost fiskalne politike nego u uslovima visokog nivoa javnog duga.

Tabela 12. Poređenje fiskalnih pokazatelja dva programa, % BDP

	2024	2025	2026	2027	2028
Fiskalna strategija za period 2026 - 2028. godine
Prihodi	40,9	40,9	40,4	40,1	39,9
Rashodi	42,9	43,9	43,4	43,1	42,4
Fiskalni rezultat	-2,0	-3,0	-3,0	-3,0	-2,5
Dug sektora države	47,5	46,8	46,5	46,3	46,2
Revidirana Fiskalna strategija za period 2026 - 2028. godine
Prihodi	40,4	40,9	40,9	40,1	40,0
Rashodi	42,4	43,9	43,9	43,1	42,5
Fiskalni rezultat	-2,0	-3,0	-3,0	-3,0	-2,5
Dug sektora države	46,9	45,0	44,5	44,3	44,1
Razlika dva programa
Prihodi	-0,5	0,0	0,5	0,0	0,1
Rashodi	-0,5	0,0	0,5	0,0	0,1
Fiskalni rezultat	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Dug sektora države	-0,6	-1,8	-2,0	-2,0	-2,1

Odgovor poreske politike Republike Srbije na primenu CBAM mehanizma od 2026. godine

Od 1. januara 2026. godine u Evropskoj uniji počinje puna primena Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism), koji predstavlja jedan od centralnih instrumenata Evropskog zelenog dogovora. Cilj CBAM je da se spreči "curenje ugljenika" - premeštanje proizvodnje u zemlje sa nižim ekološkim standardima - i da se obezbedi jednaka cena ugljenika za proizvode iz EU i one koji se uvoze. Prema ovom mehanizmu, uvoznici u EU biće obavezni da plaćaju tzv. CBAM sertifikate, čija vrednost odgovara količini emisija CO2 nastalih tokom proizvodnje uvezenih dobara kao što su: cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačka đubriva, vodonik i električna energija. Vrednost sertifikata se zasniva na ceni ugljenika u okviru Evropskog sistema trgovanja emisijama (EU ETS), čime CBAM faktički proširuje primenu evropske klimatske politike i van granica EU.

Od 1. januara 2026. godine Republika Srbija uvodi porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kao centralni instrument klimatske i fiskalne politike. Ova mera predstavlja direktan poreski odgovor na primenu Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama Evropske unije (CBAM), koji će od iste godine početi da se primenjuje na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda kao što su cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačka đubriva i električna energija.

Cilj zakona je smanjenje emisija GHG, uvođenjem principa "emiter plaća" i stvaranjem finansijskog podsticaja za prelazak na niskougljenične tehnologije. Istovremeno, ovaj porez ima za cilj da očuva konkurentnost domaće industrije na tržištu Evropske unije. Uspostavljanjem nacionalnog mehanizma za određivanje cene ugljenika, Republika Srbija obezbeđuje da se ovaj porez prizna kao ekvivalentan instrument CBAM. Porez se odnosi na emisije ugljen-dioksida (CO2), azot-suboksida (N2O) i perfluorougljenika (PFCs), koje nastaju u delatnostima sa najvećim udelom u ukupnim emisijama u zemlji. Sredstva prikupljena ovim porezom usmeravaju se u budžet Republike Srbije i koriste se za finansiranje zelene tranzicije - razvoj obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnost, dekarbonizaciju industrije i pravednu energetsku tranziciju.

Pored ovog zakona, predviđeno je i donošenje Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji ima za cilj da uspostavi simetričan mehanizam u odnosu na CBAM EU. Ovim zakonom se uvodi fiskalna mera koja obezbeđuje da se prilikom uvoza proizvoda sa visokim ugljeničnim otiskom u Srbiju primenjuje poreska korekcija u skladu sa količinom emisija nastalih tokom proizvodnje u zemlji porekla. Na taj način se sprečava "curenje ugljenika" i štiti domaća proizvodnja koja je izložena domaćem porezu na emisije. Zakon ima za cilj i podsticanje uvoznika da prelaze na ekološki prihvatljivije dobavljače i tehnologije, kao i stvaranje jednakih uslova za domaće i strane proizvode na tržištu Srbije.

Donošenjem Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda - država uspostavlja dvostruki sistem fiskalne zaštite: domaću cenu ugljenika koja podstiče smanjenje emisija i granični porez koji obezbeđuje fer tržišnu utakmicu. Ovim rešenjima Republika Srbija se usaglašava sa evropskim klimatskim politikama (Poglavlje 27, Evropski zeleni dogovor, Pariski sporazum) i postepeno se približava sistemu trgovanja emisijama (EU ETS). Iako će u kratkom roku porez povećati troškove proizvodnje za veliki broj energetski intenzivnih privrednih subjekata, u srednjem i dugom roku on podstiče unapređenje tehnologije, energetsku efikasnost i pristup evropskim fondovima za zelenu ekonomiju. Zaključno, poreska politika Srbije na CBAM odgovara preventivnim uvođenjem domaćeg poreza na emisije GHG, čime se istovremeno unapređuje ekološka odgovornost, jača fiskalna održivost i obezbeđuje ravnopravan položaj domaće privrede u uslovima novih evropskih trgovinskih pravila. Trenutno su oba nacrta zakona u proceduri javne rasprave. Njihovi efekti još uvek nisu uključeni u srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, ali će biti analizirani i uneti u Fiskalnu strategiju za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu, kada se očekuje njihova puna primena i procena uticaja na prihode, privredu i javne finansije.

Strukturne mere za unapređenje stabilnosti i održivosti javnih finansija

Makroekonomska stabilnost i ubrzanje strukturnih reformi

Republika Srbija je 9. decembra 2024. godine zaključila sa MMF novi aranžman - Instrument za koordinaciju politika (PCI) nefinansijskog karaktera u trajanju od tri godine. Dogovoreni program ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, nastavak sprovođenja javnih investicija, uz zadržavanje fiskalne discipline i dalje smanjenje javnog duga, kao i podsticanje inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku, sprovođenjem ambicioznog programa strukturnih reformi. Poseban akcenat stavljen je na dalje jačanje otpornosti energetskog sektora i stvaranje uslova za realizaciju značajnih investicija u toj oblasti.

Prilikom donošenja odluke o odobrenju trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politika, MMF je pohvalio uspešno sprovedene mere u okviru prethodnog stendbaj aranžmana, koje su doprinele ostvarivanju odličnih makroekonomskih rezultata Republike Srbije. Ocenjeno je da su odgovorna fiskalna politika, održiva monetarna stabilnost i značajan napredak u sprovođenju ključnih reformi pokazatelji snažne posvećenosti Republike Srbije održivom ekonomskom razvoju. Uprkos izazovnim okolnostima, fiskalni deficit i javni dug su smanjeni, dok je inflacija vraćena u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja NBS. Istovremeno, zabeležen je snažan privredni rast, stabilnost tržišta rada i rekordni nivoi deviznih rezervi. Finansijska pozicija državnog energetskog sektora značajno je ojačana, dok su reforme u upravljanju javnim investicijama i državnim preduzećima postigle značajan napredak. Takođe, finansijski sistem ocenjen je kao stabilan, što je, zajedno s postignutim ekonomskim rezultatima, doprinelo da Republika Srbija prvi put dobije investicioni kreditni rejting od agencije S&P Global Ratings u oktobru 2024. godine.

Fiskalna pravila izmenjena su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu u decembru 2022. godine. Komponenta ograničenja deficita u odnosu na visinu javnog duga odložena je do 2029. godine, a u međuvremenu će se primenjivati ciljevi utvrđeni Fiskalnom strategijom. Ovo je nužno usled novog investicionog ciklusa u narednom srednjoročnom periodu (program "Skok u budućnost - Srbija 2027"), kojim su predviđena značajna nova ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, kulturu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, bezbednost itd. Programom se sprovodi sveobuhvatna modernizacija države i povećava životni standard građana, te doprinosi rastu BDP. Srednjoročnim planom je predviđeno da deficiti sektora države iznose 3% BDP godišnje u periodu od 2025-2027. godine, odnosno 2,5% BDP u 2028. godini, što obezbeđuje da javni dug ostane na silaznoj putanji (sa 45% BDP koliko je predviđeno na kraju ove godine na oko 44% BDP na kraju 2028. godine) i daleko ispod granice od 60% BDP (uključujući obaveze po osnovu restitucije), koliko je određeno fiskalnim pravilom. Posebna fiskalna pravila kojima se uređuje rast plata u sektoru države i penzija na snazi su od 2023. godine i u skladu s tim su planirana povećanja plata i penzija u budžetu za 2026. godinu. S obzirom na to da se fiskalna pravila odnose na sektor države, bilo je potrebno urediti i postupak i dinamiku uključivanja novih entiteta u obuhvat sektora države, u skladu s posebnom metodologijom sektorske klasifikacije, koju je utvrdio RZS, u skladu sa sporazumom između RZS, NBS i Ministarstva finansija. Takođe, fiskalna pravila za lokalnu vlast nastavljaju da se primenjuju na isti način kako je to definisano 2010. godine, kad su fiskalna pravila u Republici Srbiji prvi put uvedena.

Dugoročna održivost javnih finansija

U toku je sveobuhvatna aktuarska analiza penzijskog sistema u Republici Srbiji, čija je objava planirana u narednom periodu. Analiza će proceniti dugoročnu finansijsku održivost sistema i njegovu sposobnost da obezbedi adekvatan životni standard penzionera, uz istovremeno upravljanje fiskalnim pritiscima koji proizilaze iz starenja stanovništva. Biće obuhvaćeni različiti makroekonomski i demografski scenariji. Paralelno s tim, razvija se penzijski model koji će moći da se ažurira novim podacima, kako bi se procenio uticaj ekonomskih i demografskih promena, kao i izmena parametara sistema, na aktuarsku perspektivu penzijskog sistema.

Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru

U narednom periodu očekuje se nastavak reformi u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistema plata u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je zadržavanje rashoda za zaposlene na održivom nivou, uz adekvatnu strukturu zaposlenih, kako bi se obezbedio veći kvalitet pruženih usluga. Postojeći sistem zapošljavanja, kojim rukovodi Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava nastaviće da funkcioniše u prelaznom periodu, odnosno sve dok novi sistem ne bude u potpunosti operativan. Krajem 2020. godine usvojene su izmene Zakona o budžetskom sistemu kako bi bilo omogućeno da u prelaznom periodu (do kraja 2026. godine) institucije mogu da angažuju nova lica do nivoa od 70% onih koji napuštaju instituciju ili odlaze u penziju, dok je dozvola Komisije potrebna ukoliko broj novozaposlenih pređe 70%. Smisao ove mere je da se obezbedi veća fleksibilnost u zapošljavanju na nivou samih institucija, u skladu s njihovim potrebama za novim kadrovima. Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru "Iskra" trenutno obuhvata sve direktne korisnike budžeta, institucije iz oblasti kulture, pravosuđa, rada i socijalne zaštite i prosvete (osim ustanova višeg i visokog obrazovanja), institucije iz oblasti zdravstva i jedinice lokalne samouprave sa indirektnim korisnicima (predškolske ustanove, ustanove kulture, sporta i socijalne zaštite). Suština ovog sistema je bolje planiranje, izvršenje i kontrola rashoda za plate zaposlenih, veća transparentnost i bolje upravljanje ljudskim resursima u uslovima sve jače konkurencije iz privatnog sektora, što ima negativan uticaj na privlačenje i zadržavanje zaposlenih u javnom sektoru, pogotovo imajući u vidu atraktivnost zarada u privatnom sektoru, što može dovesti do značajnog odliva kadrova ukoliko se ove reforme ne sprovedu. Van sistema u ovoj fazi će ostati samo zaposleni u sektoru odbrane, bezbednosti i unutrašnjih poslova i institucije višeg i visokog obrazovanja.

Na osnovu ovog sistema izrađen je izveštaj u kojem su objavljeni podaci o broju zaposlenih i rasponu zarada, što će pomoći u vođenju budućih politika zapošljavanja u javnom sektoru. Izveštaj sadrži podatke kako o popunjenosti sistematizovanih radnih mesta, tako i o iznosima samih plata po platnim razredima, po specifičnim tipovima posla, funkcijama (državna uprava, obrazovanje, zdravstvo i sl.), kao i ostale podatke od statističkog značaja (medijalne, maksimalne i minimalne zarade, zarade po percentilima, istorijske serije podataka), što sve može pomoći reformama u ovoj oblasti.

Energetska reforma i zelena tranzicija

Kriza u Ukrajini je kroz negativan uticaj na tržište energenata naročito istakla sve izazove i probleme s kojima se suočava energetski sektor u Srbiji. Dodatni izazovi nastaju u pooštravanju sankcija prema Ruskoj Federaciji, koje značajno ugrožavaju snabdevanje tržišta Republike Srbije energentima. Identifikovani problemi mogu se rešiti samo sprovođenjem sveobuhvatnih reformi i diversifikacijom u snabdevanju energentima koji su uslov kako za obezbeđivanje energetske bezbednosti tako i za fiskalnu i eksternu održivost. Prioritet ima restrukturiranje velikih energetskih kompanija u vlasništvu države kako bi se povećala njihova efikasnost i smanjila budžetska podrška i fiskalni rizici koji proizilaze iz njihovog poslovanja. Fazno podizanje cena energenata (gasa i električne energije) bilo je nužna mera kako bi se nadomestili egzogeno uslovljeni visoki troškovi njihove nabavke. Od 1. maja prošle godine su obezbeđene niže cene električne energije za komercijalne kupce za oko 20%, što je u skladu sa kretanjem cena električne energije u regionu. Izmenjena je metodologija, kojom se obezbeđuje zaštita kupaca od iznenadnih cenovnih šokova na tržištu električne energije, istovremeno kombinujući nivoe cena za regulisane i neregulisane sektore kako bi u ukupnom iznosu prihodi mogli da pokriju ukupne troškove, uključujući i sredstva potrebna za investicije u nove proizvodne kapacitete. Obezbeđivanje pristupačnosti energije za stanovništvo ostaje prioritet. Primena blok tarifa nastavlja se kako bi se omogućile povoljnije cene električne energije za potrošnju ispod određenog praga. Uzevši u obzir realno povećanje raspoloživog dohotka i stabilnost regulisanih cena energije u proteklom periodu, planirano je da podrška bude usmerena na približno 75.000 najugroženijih domaćinstava. Nastavlja se sprovođenje plana restrukturiranja EPS, koji obuhvata unapređenje upravljanja, organizacione strukture, revizorskih procesa, unutrašnjih kontrola i usaglašenosti sa propisima. Plan sadrži i finansijske projekcije zasnovane na pretpostavkama o prilagođavanju regulisanih tarifa. Predviđeno je ubrzanje realizacije ovog plana restrukturiranja. U skladu s načelom transparentnosti EPS a.d. i JP "Srbijagas" će objavljivati svoje finansijske planove. Takođe, umesto 20, objavljuju se podaci o 50 najvećih dužnika ovim dvema kompanijama na mesečnom nivou. Radi unapređenja finansijske pozicije "Elektrodistribucije Srbije" (EDS), u maju 2025. godine završena je analiza naknada za korišćenje mreže koje plaća EDS, kao i naknada koje EDS i EMS plaćaju EPS za gubitke na mreži. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine usvojen je u julu prošle godine čime otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Republike Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacije, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost. Krajem novembra 2024. godine usvojena je Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine u procesu je javnih konsultacija i očekuje se usvajanje do kraja 2025. godine. Energetika Republike Srbije nalazi se pred temeljnim strukturnim promenama koje su uslovljene kako globalnim tako i nacionalnim okolnostima, odnosno ekonomskim, tehnološkim i ekološkim promenama i međunarodno i nacionalno prihvaćenim razvojnim ciljevima. U maju 2025. godine Vlada je usvojila Izmene i dopune Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine. Za projekte čija vrednost prelazi 20 miliona evra, obuhvaćene su ključne informacije kao što su očekivani prinosi, doprinosi zelenoj tranziciji, potencijalni izvori finansiranja i druge bitne karakteristike projekta. Povećanja cena gasa tokom 2022. i 2023. godine doprinela su stabilizaciji finansijske situacije kod JP "Srbijagas". Ta kompanija je u 2024. godini zabeležila pozitivan finansijski rezultat. Na početku grejne sezone 2024/25, JP "Srbijagas" je primenio novi sistem cena za neregulisano tržište. Ova reforma obuhvatila je uvođenje novih vrsta ugovora i povećanje marže JP "Srbijagas", u cilju podrške budućim investicionim potrebama. U okviru procesa restrukturiranja, uspešno je završen proces sertifikacije preduzeća "Transportgas Srbija" kao nezavisnog operatora transportnog sistema gasa, čime je formalno ostvareno razdvajanje od JP "Srbijagas". Završetak ovog procesa predstavlja važan korak ka punoj usaglašenosti sa obavezama preuzetim u okviru evropskih energetskih propisa. Smanjenje cena gasa za privredu za oko 15% je na snazi od 1. maja prošle godine. U maju 2025. godine produžen je postojeći ugovor o snabdevanju gasom sa kompanijom "Gasprom Njeft", očekuje se zaključivanje novog ugovora u narednom periodu, međutim dalja saradnja uslovljena je geopolitičkim faktorima. U međuvremenu, ulaže se u ključnu energetsku infrastrukturu, uključujući nove gasne, naftne i elektroenergetske interkonekcije sa susednim zemljama. Naftna industrija Srbije (NIS), makroekonomski veoma značajna kompanija, od 8. oktobra ove godine nalazi se pod američkim sankcijama zbog faktora koji nisu pod direktnom kontrolom države. Traže se modaliteti kako da se prevaziđe nastala kriza i umanje posledice koje sankcije donose. Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa nadležnim institucijama, analizira moguće posledice sankcija i preduzima mere radi ublažavanja efekata na snabdevanje, fiskalne prihode i privrednu aktivnost.

Nastavlja se sprovođenje agende zelenog rasta kao podrška održivom razvoju. U cilju priprema za primenu mehanizma CBAM (EU Carbon Border Adjustment Mechanism), Republika Srbija će usvojiti odgovarajuće zakonske akte - Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Usvojen je Integrisani nacionalni plan za energiju i klimu, kojim se definišu ciljevi u oblasti smanjenja emisija, obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Planira se nastavak podsticanja privatnih investicija u obnovljive izvore energije. Napominje se da su 2025. godine održane druge aukcije, koje, sa prvim aukcijama ukupno donose 1,2 GW novih privatnih investicija. S tim u vezi, ističe se da EPS a.d. ušao u snažan ciklus zelenih investicija sa svojim portfoliom od 1,2 GW.

Upravljanje državnim vlasništvom i restrukturiranje državnih preduzeća

Vlada je, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine kao jedinstveni akt koji pruža stratešku viziju i uputstva u vezi sa ciljevima vlasničkog upravljanja, ciljevima finansijskih i javnih politika, kao i principima korporativnog upravljanja i nadzora u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. U aprilu prošle godine usvojen je Akcioni plan za implementaciju ove strategije. Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije stupio je na snagu u septembru 2023. godine, a počeo je da se primenjuje u septembru 2024. godine. Vlada ostaje posvećena ograničavanju izdavanja državnih garancija. Ne planira se izdavanje novih garancija za likvidnosnu podršku javnim preduzećima, niti za preduzeća koja su bila pod nadležnošću Agencije za privatizaciju. Izdavanje garancija biće ograničeno na projektne zajmove od multilateralnih institucija koji su u skladu sa investicionim i reformskim prioritetima.

Za preduzeća koja čine strateške kompanije iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, rešenje se nalazi ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj. U budžetu su obezbeđena dovoljna sredstva za podršku JP PEU "Resavica" na transparentan način i obezbeđeno je da u budućnosti ne dolazi do daljeg gomilanja docnji u plaćanjima prema EPS a.d. dok pred samom kompanijom stoji izazov pronalaženja rešenja za ekonomski neodržive rudnike koji su pred iscrpljenjem preostalih rezervi uglja, kao i plan racionalizacije proizvodnje i poslovanja u delovima sistema u kojima analiza pokaže da mogu da budu ekonomski održivi, uz nagoveštaj privatizacije nekih njenih delova. Ukoliko privatizacija ne bude prihvatljiva, kompanijom će se upravljati u skladu sa novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Upravljanje javnim finansijama

Poboljšanje upravljanja javnim finansijama je nužno, ne samo kao podrška merama fiskalne stabilizacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava privlačan ambijent za investitore. U toku pisanja ovog dokumenta završava se izrada Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period od 2026-2030. godine, čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine. Nastavlja se proces jačanja značaja srednjoročnog budžetskog okvira, u skladu sa Akcionim planom za unapređenje srednjoročnog budžetskog okvira, usvojenim u septembru 2023. godine. Cilj ovoga je da se srednjoročno budžetiranje učini efektivnijim i više obavezujućim i da se poveća budžetska transparentnost. Za budžetski ciklus od velikog značaja su srednjoročni limiti postavljeni prilikom prethodnog budžetskog ciklusa, koji služe kao polazna tačka u razgovorima sa resornim ministarstvima, a i sama ministarstva su sve bolje upoznata sa ovakvim pristupom budžetiranju, što poboljšava kvalitet njihovih procena i projekcija, a samim tim i ukupnog budžetskog procesa. U maju 2025. godine usvojena je metodologija za izradu baseline scenarija budžeta, pripremljena uz tehničku pomoć MMF, koja je primenjena u budžetskom ciklusu za 2026. godinu. Očekuje se da će procena fiskalnog prostora postajati sve pouzdanija kako korisnici budžeta budu sticali iskustvo u primeni novih procesa i kako se bude poboljšavao kvalitet podataka. Nakon nedavno sprovedenih testiranja, omogućena je razmena podataka između sistema za prikupljanje finansijskih planova budžetskih korisnika i analitičke platforme za planiranje i izveštavanje. Počev od budžeta za 2026. godinu, planirano je i uključivanje tabele usklađenosti radi jasnijeg prikaza promena u budžetskim okvirima. Uvodi se koncept zelenog budžetiranja. U budžetskom ciklusu za 2025. godinu, po prvi put je primenjena nova metodologija za označavanje "zelenih" rashoda, koja je usvojena 2024. godine i prvi put je objavljen "zeleni budžet". Naredni koraci obuhvataju integraciju "zelenog aneksa" u sistem SPIRI, primenu zelenog označavanja u budžetima jedinica lokalne samouprave, kao i dodatnu obuku budžetskih korisnika radi preciznijeg prepoznavanja projekata koji se smatraju relevantnim za klimatske ciljeve.

Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje - SPIRI je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Republike Srbije, čime se pojednostavljuje način rada korisnika i omogućava efikasniji način upravljanja sistemom javnih finansija. U sistem su uključeni svi direktni korisnici budžeta, kao i indirektni korisnici Ministarstva kulture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i indirektni korisnici Ministarstva sporta, Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete, koji nisu bili deo prethodnog sistema (ISIB), kojeg je SPIRI zamenio početkom 2023. godine. Počevši od ove godine sistem obuhvata sve indirektne korisnike osim univerzitetskih ustanova, lokalnu samoupravu sa indirektnim korisnicima i AP Vojvodinu. Ovo je zahtevalo obimne treninge i obuke za buduće korisnike, a biće potrebna i dodatna podrška tokom perioda implementacije. Zahvaljujući ovim unapređenjima značajno će se poboljšati kvalitet izveštavanja o javnim finansijama tokom godine, kvalitet samih podataka zbog proširenja obuhvata, transparentnost budžetskog procesa i poštovanje budžetskog kalendara. Od 2026. godine od budžetskih korisnika će se zahtevati da planirane ugovorne rashode unapred dostave Ministarstvu finansija na odobrenje, kako bi se omogućila procena raspoloživih novčanih sredstava pre preuzimanja finansijskih obaveza. Intenzivno će se raditi na unapređenju registra višegodišnjih obaveza, uključujući i podatke o kapitalnim projektima. Uz tehničku podršku MMF sprovodi se analiza poreskih rashoda, a prvi izveštaj na tu temu planirano je da bude završen i objavljen 2026. godine. U februaru 2025. godine sprovedena je Evaluacija fiskalne transparentnosti (FTE) u saradnji sa MMF. Na osnovu dobijenih rezultata planirano je nastavljanje konsultacija sa MMF u cilju unapređenja transparentnosti fiskalnih podataka. To obuhvata objavljivanje dodatnih informacija o finansijskim odnosima između države i javnih preduzeća, fiskalnim podacima na nivou opština, javno privatnim partnerstvima (JPP), naknadama za eksploataciju mineralnih resursa i subvencijama državnim preduzećima. Iduće godine očekuje se revizija Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama tako da sva JPP na lokalnom nivou veličine preko 50 miliona evra moraju dobiti saglasnost Ministarstva finansija. Počev od Zakona o budžetu za 2026. godinu, Aneksi 2 i 3 (Izveštaji o izvršenju budžeta Republike Srbije) biće prošireni tako da uključuju podatke o prihodima, rashodima i finansiranju za prethodne dve godine.

U cilju unapređenja sistema upravljanja javnim investicijama, a imajući naročito u vidu razvojni plan "Skok u budućnost 2027ˮ, koji uključuje kapitalne projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture, EXPO 2027 i izgradnju komunalne infrastrukture, u ukupnom iznosu od oko 14,6 mlrd evra. Ministarstvo finansija je tokom 2025. godine nastavilo sa primenom uspostavljene pravne regulative kako bi se omogućilo sprovođenje projektnog ciklusa. Važeći pravni okvir nastavio je da obezbeđuje preduslove za pravilnu selekciju kapitalnih projekata, čime se omogućuje da u budžetsku projekciju budu uvršteni samo spremni kapitalni projekti, te se na taj način postiže adekvatno planiranje i efikasnije trošenje budžetskih sredstava. U skladu sa Uredbom o kapitalnim projektima, Ministarstvo finansija je tokom prethodnog perioda donelo pet pravilnika kojima se bliže uređuje primena njenih odredbi i time je znatno olakšano sprovođenje projektnog ciklusa za sve aktere. Predmetna uredba predviđa kriterijume za podelu i klasifikaciju kapitalnih projekata, uzimajući u obzir procenjene troškove za njegovu realizaciju, izvor finansiranja i nivo vlasti koji sprovodi kapitalni projekat, a s ciljem da svi kapitalni projekti koji mogu imati značajne implikacije na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou budu na jedinstven način predloženi, ocenjeni, selektovani i praćeni. Radi uspostavljanja sistema sveobuhvatnog i jedinstvenog upravljanja javnim investicijama, Uredbom o kapitalnim projektima propisana je i obaveza evidentiranja i praćenja kapitalnih projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao i projekata koji se realizuju putem javno-privatnog partnerstva, odnosno koncesije.

Takođe, odredbama Uredbe o kapitalnim projektima, definisano je da Komisija za kapitalne investicije i Potkomisija predstavljaju radna tela koja obrazuje Vlada. Shodno navedenom, Vlada je donela Odluku o obrazovanju Komisije za kapitalne investicije, kao i Odluku o obrazovanju Potkomisije za kapitalne investicije, a nakon čega je 8. februara 2024. godine održana zajednička konstitutivna sednica Komisije za kapitalne investicije i Potkomisije. Na konstitutivnoj sednici, usvojen je Poslovnik o radu Komisije za kapitalne investicije kojim je uređen njen način rada i odlučivanja, kao i način rada i odlučivanja Potkomisije, čime je stvoren neophodan preduslov za nesmetan rad ovih radnih tela. Pored navedenog, na konstitutivnoj sednici usvojena je jedinstvena lista projektnih ideja koja će biti predložena za finansiranje iz sredstava Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Tokom 2024. godine Komisija za kapitalne investicije i Potkomisija sprovodile su aktivnosti u skladu sa utvrđenim nadležnostima, održavajući redovne i vanredne sednice radi razmatranja i usvajanja predloženih lista kapitalnih projekata.

U januaru 2025. godine održana je druga vanredna sednica Komisije za kapitalne investicije i Potkomisije, na kojoj je, pored razmatranja i usvajanja Predloga liste projekata u pripremi, usvojena i Odluka o indikativnom rangiranju kapitalnih projekata čije se kandidovanje planira za finansiranje iz Instrumenta za reforme i rast kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan 2024-2027.

U nastavku aktivnosti, četvrta redovna sednica Komisije za kapitalne investicije održana je 11. septembra 2025. godine, na kojoj su usvojeni Predlog liste projektnih ideja, Predlog liste projekata u pripremi i Predlog liste pripremljenih projekata, kao i donete odluke u vezi sa projektima koji su predloženi za korekciju.

U skladu sa zaključcima održanog Strateškog političkog dijaloga o reformi javne uprave u oktobru 2024. godine sa Evropskom komisijom, Ministarstvo finansija se obavezalo da će do decembra 2026. godine, uz prethodnu konsultaciju sa Evropskom komisijom, usvojiti Dokument o politikama i prateći vremenski ograničeni Akcioni plan za unapređenje upravljanja javnim investicijama, kao i da će do kraja decembra 2027. godine, uz prethodnu konsultaciju sa Evropskom komisijom, kao i sa najboljim međunarodnim standardima, imati usvojen unapređeni pravni okvir za upravljanje javnim investicijama, koji uspostavlja jedinstven, sveobuhvatan i transparentan mehanizam za prioritizaciju svih javnih investicija bez obzira na vrstu i izvor finansiranja.

Tokom 2025. godine izrađen je Dokument o politikama u oblasti upravljanja javnim investicijama, u skladu sa preuzetim obavezama iz Strateškog političkog dijaloga. Za navedeni dokument sproveden je postupak javnih konsultacija u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, nakon čega je dokument dostavljen Evropskoj komisiji. U narednom periodu, Ministarstvo finansija će, uz konsultacije sa Evropskom komisijom raditi na izradi pratećeg Akcionog plana, kako bi oba dokumenta bila predložena za usvajanje od strane Vlade u skladu sa utvrđenim rokovima. Sektor za kapitalne projekte Ministarstva finansija je na poslednjoj Komisiji za kapitalne investicije upoznao članove Komisije sa izrađenim Konceptom politika (Polazne osnove za izradu mapa puta u oblasti javnih investicija), kao i sa nacrtom izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama za navedeni dokument. Ovim aktivnostima postavljeni su temelji za izradu Akcionog plana, odnosno Mapa puta u oblasti javnih investicija. Paralelno sa radom na unapređenju pravnog okvira, odvijao se rad na nadogradnji Centralizovane baze kapitalnih projekata (Public Investment Management Information System - u daljem tekstu: PIMIS) koja je prilagođena novom pravnom okviru. Kreiran je informacioni sistem koji će omogućiti sveobuhvatno i transparentno sprovođenje projektnog ciklusa definisanog Uredbom o kapitalnim projektima. Uspostavljanjem i operacionalizacijom PIMIS postiglo se: poboljšanje brzine i efikasnosti poslovnih procesa u oblasti praćenja kapitalnih projekata, jednostavniji pristup i sistem odobrenja, uz minimizaciju grešaka prilikom unosa podataka i unos projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa.

Reforme u oblasti upravljanja javnim nabavkama su takođe veoma važna oblast s obzirom na veliki značaj i vrednost javnih investicija. Važeći Zakon o javnim nabavkama, pripremljen uz podršku EU, usklađen je sa pravnim tekovinama EU i ima za cilj da unapredi konkurentnost i transparentnost u postupcima. S tim u vezi Uprava za javne nabavke nastaviće da prati i na godišnjem nivou izveštava o svim javnim nabavkama uključujući u narednom periodu i one koje su izuzete iz režima redovnih javnih nabavki prema ovom zakonu, kao i navođenje po kom osnovu su ta izuzeća učinjena. Ubuduće je potrebno obezbediti kontinuirano usklađivanje celokupnog okvira javnih nabavki s pravnim tekovinama EU. Takođe, potrebno je obezbediti da se sve transakcije nabavki u javnom sektoru odvijaju putem portala e-nabavke uz nastojanje da se stvore uslovi za povećanje broja ponuda po postupku. Imajući to u vidu, radi se na unapređenju funkcionalnosti Portala javnih nabavki kako bi bila olakšana primena odredbi Zakona o javnim nabavkama. Takođe, sprovode se obuke za službenike javnih nabavki, kao i za policijske službenike u vezi praćenja javnih nabavki i najčešćih nepravilnosti u ovoj oblasti.

Uspešno se sprovodi novi Akcioni plan transformacije Poreske uprave za period 2021-2025. godine, koji je usvojen u maju 2021. godine i koji definiše strateške smernice i vremenske rokove u kojima će biti sprovedene aktivnosti potrebne za stvaranje moderne poreske administracije, koja će, uz korišćenje savremenih elektronskih procesa, pružiti bolju i sveobuhvatniju uslugu poreskim obveznicima i bolju kontrolu i naplatu prihoda, odnosno pospešiti borbu protiv sive ekonomije, zajedno sa reformom i modernizacijom inspekcijskog nadzora. Reforma Poreske uprave nastavlja se uz primenu preporuka MMF i uz podršku Svetske banke. U maju 2022. godine uveden je novi model fiskalizacije (e-fiskalizacija), na osnovu kojeg je izvršen prvi krug revizija. Novi sistem je doprineo smanjenju neusklađenosti kod poreskih obveznika i manjem broju negativnih mišljenja revizije. Sistem za elektronsku razmenu faktura (e-faktura) je bio sledeći korak koji je implementiran početkom 2023. godine. Sprovedena je nabavka novog komercijalnog softverskog sistema u okviru projekta modernizacije Poreske uprave koji se sprovodi uz podršku Svetske banke i očekuje se početak implementacije. Rad sistema biće podržan novim informacionim sistemom za upravljanje ljudskim resursima, čiji se početak uvođenja očekuje do kraja 2025. godine, kao i sistemima za upravljanje dokumentima i arhivom. Kontinuirano se radi na praćenju i analizi PDV jaza i jaza poreza na dobit, gde se trenutno vrši analiza nedostataka u podacima i prilagođavanje analitičkih alata. Poreska uprava objavljuje spiskove najvećih poreskih dužnika, odnosno obaveštenje o iznosu poreskog duga poreskih obveznika čiji dug prevazilazi 20 miliona dinara i nastaviće sa ovom praksom bar jednom godišnje. Usvajanjem Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i obrazovanjem posebne organizacione jedinice Poreske uprave, stvorili su se uslovi za unakrsnu analizu imovine i prihoda lica, a prvi slučajevi revizije su završeni tokom prošle godine. Nastaviće se sa jačanjem ove organizacione jedinice. Rešavanje kadrovskih problema u Poreskoj upravi predstavlja hitan i važan zadatak. Poreska uprava se suočava sa odlivom zaposlenih zbog penzionisanja i potrebom da pripremi kadar za novi IT sistem. U toku su aktivnosti za povećanje broja zaposlenih u Poreskoj upravi, uključujući javne kampanje i značajno većim kvotama zapošljavanja za 2025. godinu i više pokrenutih konkursa. Pored toga, analiziraju se procedure zapošljavanja i izazovi u tom procesu, uz najavu skorog donošenja Plana ljudskih resursa za 2025-2028. godinu.

Poboljšanje kvaliteta i transparentnosti statistike državnih finansija vrši se kroz unapređenje sveobuhvatne, pravovremene i automatske razmene podataka između nadležnih institucija - Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, u skladu sa Sporazumom o saradnji u oblasti statistike nacionalnih računa sektora države i s njom povezanih statistika. U aprilu 2018. godine Republički zavod za statistiku je objavio listu institucija koje čine sektor države, kao i ostale sektore, u skladu sa Evropskim sistemom nacionalnih i regionalnih računa (ESA 2010), Sistemom nacionalnih računa (SNA 2008) i Priručnikom o deficitu i dugu sektora države, koja je urađena u saradnji sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom finansija. Uprava za javni dug od sredine 2021. tromesečno objavljuje podatke o mastriškom dugu, koji izrađuje Narodna banka Srbije u skladu sa ESA 2010. U toku je projekat u saradnji sa MMF koji ima za cilj da se u okviru Uprave za trezor, kao centralnog informacionog sistema i sveobuhvatne baze podataka izgradi sistem koji će omogućiti prikupljanje i konsolidaciju podataka za sektor države kako po nacionalnoj metodologiji tako i po metodologiji GFSM 2014, uključujući i mesečno izveštavanje o javnom dugu, kroz postepeno uvođenje institucija u njegov obuhvat. Od ove godine sistemom su obuhvaćeni svi indirektni budžetski korisnici, osim univerzitetskih ustanova, a u narednom periodu se očekuje uključivanje svih relevantnih vanbudžetskih korisnika i javnih preduzeća koja pripadaju sektoru države. Ovo će biti praćeno i mesečnim izveštavanjem i projekcijama zasnovanim na novom obuhvatu, a imaće uticaja i na dalje usklađivanje limita definisanih fiskalnim pravilima kroz izmene u Zakonu o budžetskom sistemu. Od maja 2009. godine Republika Srbija je član opšteg sistema za diseminaciju (dostavljanje) podataka (General Data Dissemination System - GDDS) Međunarodnog monetarnog fonda, odnosno član proširenog opšteg sistema diseminacije podataka (Enhanced General Data Dissemination System - u daljem tekstu: e-GDDS) od 2015. godine. Sistem e-GDDS zamenio je i nasledio GDDS, te predstavlja strukturirani sistem koji ima za cilj unapređenje kvaliteta i diseminacije podataka iz oblasti ekonomske, finansijske i sociodemografske statistike država članica MMF. U saradnji Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i Beogradske berze, u okviru e-GDDS, izrađena je nacionalna stranica sumarnih podataka (National Summary Data Page - NSDP) za Republiku Srbiju, koja je postavljena na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Stranica primenjuje standardizovani sistem za razmenu podataka i metapodataka (Statistical Data and Metadata Exchange - SDMX) u nastojanju da služi kao jedinstveno sredstvo publikovanja za glavne makroekonomske i finansijske podatke Republike Srbije. Republički zavod za statistiku je tokom prošle godine izvršio veliku (benčmark) reviziju nacionalnih računa, tokom koje su, između ostalog, implementirana metodološka unapređenja akumulirana tokom perioda nakon 2019. godine u oblasti makroekonomskih statistika i nacionalnih računa. RZS i NBS zajedno rade na sastavljanju finansijskih i nefinansijskih računa sektora države u skladu sa GFSM 2014, sa ciljem da od 2026. godine počnu sa dostavljanjem podataka MMF i Evrostatu. Imajući u vidu ostvaren napredak u pogledu nacionalnih računa i kvaliteta fiskalne statistike biće razmotreno apliciranje za specijalni sistem diseminacije podataka (Special Data Dissemination Standard - SDDS).

 

4. Fiskalni rizici

Predmet i značenje izraza

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano. Na spoljašnje rizike, poput prirodnih katastrofa ili globalnih finansijskih kriza, Vlada ne može da utiče, ali moguće je definisati izlazne strategije koje bi ublažile njihovo dejstvo (očuvanje stabilnosti u dobrim vremenima kako bi u uslovima recesije ili krize fiskalna politika imala prostora za adekvatan odgovor, osiguranje u slučaju prirodnih katastrofa i sl.). Unutrašnji rizici, odnosno njihova materijalizacija posledica su aktivnosti u javnom sektoru, te se na verovatnoću njihove realizacije može uticati odlukama i politikama Vlade.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge, pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Ministarstvo finansija ima vodeću ulogu u upravljanju fiskalnim rizicima. Kao ključna institucija za srednjoročno makroekonomsko i fiskalno planiranje, formulaciju i upravljanje budžetom, Ministarstvo finansija mora imati i vodeću ulogu u uspostavljanju institucionalne i zakonske strukture, te izgradnji kapaciteta neophodnih za upravljanje fiskalnim rizicima. Do novembra 2024. godine praćenje fiskalnih rizika u Ministarstvu finansija je obavljano od strane Sektora za praćenje fiskalnih rizika, a od novembra 2024. godine praćenje fiskalnih rizika vrši se od strane Sektora budžeta u okviru koga je osnovano Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika. U okviru ovog Odeljenja osnovana su i dva odseka i to: Odsek za praćenje fiskalnih rizika za budžet Republike Srbije i Odsek za praćenje fiskalnih rizika i finansiranje lokalnih samouprava. Navedeno Odeljenje je osnovano sa ciljem da radi na jačanju zakonske regulative i metodološkog okvira, izgradnji kapaciteta, te razvijanju tehničkih alata i modela neophodnih za praćenje i procenu fiskalnih rizika. Namera je da rezultat ovih aktivnosti bude identifikacija i procena rizika i predlaganje izlaznih strategija, kao pomoć Vladi u očuvanju stabilnosti javnih finansija, što je ključni cilj fiskalne politike i jedan od osnovnih preduslova za dinamičniji privredni rast.

U cilju sprovođenja navedenog procesa praćenja fiskalnih rizika, u oktobru 2021. godine, usvojena je Jedinstvena metodologija, koja je pripremljena uz pomoć Svetske banke, koja obuhvata četiri osnovne metodologije i to:

1) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji proizilaze iz poslovanja državnih preduzeća;

2) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika po budžet Republike Srbije koji proizilaze iz vršenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave;

3) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika po osnovu sudskih postupaka;

4) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji se javljaju kao posledica elementarnih nepogoda.

Glavni fiskalni rizici za 2024-2025.

Tokom jeseni 2021. godine desili su se poremećaji na energetskom tržištu u svetu. Kriza u energetskom sektoru se samo nadovezala na već postojeću krizu izazvanu pandemijom COVID-19. Zbog povećane tražnje uzrokovane postpandemijskim razvojem ekonomije i problema u snabdevanju, odnosno nedovoljne ponude i nedovoljnih zaliha, cene prirodnog gasa su dostigle istorijske maksimume. Ovo je podstaklo tražnju za ostalim energentima, čije su cene izuzetno porasle. Visoke cene ostalih energenata, a u Evropi i smanjena proizvodnja iz elektrana na vetar i visoke cene dozvola za emisiju CO2 dovele su do rasta cena električne energije, takođe do istorijskih maksimuma.

Do sada se više puta pokazalo, da rast nekog od osnovnih energenata, poput nafte i gasa, dovodi do rasta ostalih cena na tržištu, a na šta je uticala pre svega situacija i kriza u Ukrajini, te se kao jedan od ključnih problema nametnulo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Ovaj sled događaja uticao je da cene električne energije i prirodnog gasa u svetu dostignu cene znatno veće od uobičajenih. Energetska kriza neizbežno se prelila i na Srbiju, a najviše su pogođena energetska preduzeća, pretežno "Elektroprivreda Srbije" a.d. i JP "Srbijagas".

Zbog visokih cena električne energije, koje su ugrožavale poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji, kao i energetskih subjekata koji obavljaju delatnost prenosa, odnosno distribucije električne energije (u vezi nabavke električne energije za gubitke), preporučeno je da "Elektroprivreda Srbije" a.d. te subjekte snabdeva po cenama nižim od tržišnih, čime je "Elektroprivreda Srbije" a.d. bila izložena finansijskom riziku, odnosno rizik rasta cena u potpunosti je bio prebačen na "Elektroprivredu Srbije" a.d.

"Elektroprivreda Srbije" a.d. je na kraju 2024. godine ostvarila neto dobitak u iznosu od 24,4 mlrd dinara. U 2024. godini društvo je realizovalo značajne investicije u energetski sektor, počeo je da radi novoizgrađeni blok B3 u termoelektrani "Kostolac", čime je povećana ukupna snaga proizvodnih kapaciteta, što predstavlja dodatnu sigurnost za elektroenergetski sektor Republike Srbije. Takođe, u prethodnoj godini završeno je i pušteno u rad postrojenje za odsumporavanje u TENT-u A, koje doprinosi smanjenju emisije sumpor-dioksida i usklađivanju sa evropskim i domaćim ekološkim standardima. Tokom 2025. godine završeni su i svi građevinski radovi na postrojenju za odsumporavanje u TENT B.

U prvoj polovini 2025. godine završena je izgradnja solarne elektrane Petka, snage 9,75 MW, a u samu završnicu ulazi i izgradnja prvog vetroparka EPS u Kostolcu, snage 66 MW. Time će "Elektroprivreda Srbije" a.d. do kraja 2025. godine povećati snagu proizvodnih kapaciteta za novih, zelenih 76 MW.

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije dao je saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje koja se primenjuje od 1. oktobra 2025. godine. Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci) veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 6,6% po osnovu rasta cena pristupa prenosnom i distributivnom sistemu. Odobreno je i spuštanje granice između crvene i plave zone sa 1.600 na 1.200 kWh.

"Elektroprivreda Srbije" a.d. je u 2024. godini usvojila Plan transformacije, kojim su definisane promene organizacione strukture i unapređenja operativnih i finansijskih procesa.

Iako su napravljeni pozitivni pomaci u poslovanju, glavni izazov za naredni period je nastavak započetih reformi, kao i energetska tranzicija koja će omogućiti postepen prelazak na sve veću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a što će svakako zahtevati finansijsku konsolidaciju i značajna investiciona ulaganja.

Važnu ulogu za energetsku stabilnost ima i drugo preduzeće iz oblasti elektroenergetike - "Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. (EDS), koji od 2021. godine posluje samostalno (do 2021. godine u sastavu EPS a.d.). U prethodnoj 2024. godini, osnovni prihodi od mrežarine EDS nisu bili dovoljni za održivo poslovanje. Ostvareni poslovni prihodi nisu bili dovoljni da pokriju aktuelni nivo poslovnih rashoda, što je posledica inflacije na strani troškova uz nepromenjen nivo tarifa za pristup i korišćenje distributivnog sistema. EDS je 2024. godinu završio sa neto gubitkom od 6,9 mlrd dinara. Savet Agencije za energetiku Republike Srbije dao je saglasnost na odluke o ceni pristupa sistemu za prenos i ceni pristupa sistemu za distribuciju električne energije koje se primenjuje od 1. oktobra 2025. godine. Ukupni rast odobrene cene prenosa u 2025. godini u odnosu na odobrenu cenu od 1. oktobra 2021. godine iznosi 10%, dok ukupni rast odobrene cene distribucije električne energije u odnosu na odobrenu cenu od 1. oktobra 2021. godine, obračunatu na bilansu za 2025. godinu iznosi 16%. Iako se EDS susretao sa brojnim izazovima u prethodnom periodu, pozitivan aspekt u poslovanju predstavljaju značajna investiciona ulaganja. Tokom 2024. godine okončan je projekat Rekonstrukcija distributivne mreže kojim je zamenjeno preko 34 hiljade drvenih stubova betonskim, sprovođen u sklopu modernizacije niskonaponske mreže. U 2025. godini EDS započela je drugu fazu velike rekonstrukcije niskonaponske mreže u koju će uložiti 6,2 mlrd dinara u postavljanje novih betonskih stubova i samonosivih kablovskih snopova. Plan je da se do proleća 2026. godine u okviru druge faze obnovi ukupno 2.200 kilometara mreže niskog napona i ukupno postavi 33 hiljade betonskih stubova. U okviru projekta"Pametna brojila", do sada je ugrađeno oko 600.000 pametnih brojila, EDS je obezbedila i dodatnih 150.000 pametnih brojila iz sopstvenih sredstava. Od oktobra 2025. godine počinje zamena 200.000 pametnih brojila, koja se finansira iz kredita EBRD i donacije EU. Plan EDS je da do kraja 2026. godine na mreži bude instalirano 950.000 pametnih brojila. Takođe, nastavlja se sa projektom Automatizacija srednjenaponske distributivne mreže koji se realizuje u saradnji sa kompanijom Schneider Electric. Prethodno navedeni investicioni projekti uticaće na rešavanje jednog od glavnih strukturnih problema EDS kojima će se značajno unaprediti distributivne mreže, a što će doprineti smanjenju gubitaka na mreži. Republika Srbija prepoznala je izazove koji se nalaze pred ovim privrednim subjektom i za 2025. godinu planiran je nastavak podrške u vidu obezbeđenja garancija u iznosu do 18,2 mlrd dinara.

Što se tiče JP "Srbijagas", nepovoljna tržišna kretanja u 2021. i 2022. godini i finansijska pozicija distributera prirodnog gasa uticali su da Republika Srbija učestvuje u finansiranju nabavki rezervnih količina gasa kao i sufinansiranju redovnih nabavki. Proaktivnim režimom rada od 2022. godine obezbeđeni su dodatni skladišni kapaciteti za prirodni gas u Mađarskoj, odakle su se uskladištene količine povremeno povlačile i u zimskoj sezoni 2023/2024. godine, a preostale količine omogućile su dodatnu sigurnost snabdevanja tržišta tokom zimske sezone 2024/2025. godine. Korekcija prodajne cene gasa poslednji put je vršena krajem 2023. godine. U 2024. godini nastavljene su aktivnosti na izgradnji gasovoda na teritoriji Republike Srbije i stvaranju uslova za diversifikaciju pravaca snabdevanja, adekvatnu gasovodnu infrastrukturu i buduće sigurno snabdevanje potrošača prirodnim gasom. JP "Srbijagas" je tokom 2025. godine nastavilo sa sprovođenjem politike energetske sigurnosti i pouzdanog snabdevanja potrošača prirodnim gasom, dosledno postupajući u okviru delatnosti od opšteg interesa. Poseban fokus stavljen je na realizaciju investicionih aktivnosti, sa naglaskom na strateške infrastrukturne projekte, koji čine osnovu daljeg razvoja gasnog sektora, doprinose jačanju energetske stabilnosti zemlje i predstavljaju važan činilac održivog ekonomskog rasta Republike Srbije. U narednom periodu očekuje se nastavak ulaganja u gasnu infrastrukturu.

Železnički sektor ostaje jedan od prioritetnih pravaca javnih investicija, s obzirom na njegov strateški značaj za transportnu povezanost, ekonomski razvoj i energetsku efikasnost. U 2025. godini nastavljaju se ulaganja u modernizaciju železničke infrastrukture, nabavku novih voznih sredstava i digitalizaciju železničkih sistema, uz podršku iz međunarodnih finansijskih izvora kao i nacionalnih budžetskih sredstava. Planirani projekti, kao što su nastavak modernizacije koridora X i izgradnja brzih pruga prema regionalnim centrima, imaju za cilj povećanje kapaciteta, bezbednosti i atraktivnosti železničkog saobraćaja doprinoseći smanjenju troškova i emisije štetnih gasova u skladu sa zelenom tranzicijom. Istovremeno, potrebno je pažljivo upravljati fiskalnim rizicima koji proističu iz obima zaduženja za realizaciju velikih železničkih projekata i visokih subvencija, posebno u uslovima izazova koje donosi globalna ekonomska kriza.

JP "Putevi Srbije" predstavljaju jedno od najvažnijih javnih preduzeća u oblasti održavanja i razvoja putne infrastrukture u Republici Srbiji, čija je uloga obezbeđivanje kvalitetnih, bezbednih i održivih puteva, što ima direktan uticaj na ekonomski razvoj zemlje, kao i na regionalnu i međunarodnu povezanost. Rast cena energenata i građevinskog materijala u prethodnom periodu uticao je na povećanje troškova održavanja i izgradnje putne infrastrukture, što je dodatno opteretilo finansijske resurse preduzeća. JP "Putevi Srbije" najveći deo prihoda ostvaruje od naplate putarina, što predstavlja pouzdan izvor finansiranja redovnih aktivnosti preduzeća. S obzirom na obim tekućeg održavanja i investicionih projekata, u pojedinim slučajevima je neophodno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u vidu subvencija ili transfera, radi efikasnog sprovođenja planiranih aktivnosti i očuvanja finansijske stabilnosti. Planiranim povećanjem iznosa putarina, većim prilivima iz budžeta i merama racionalizacije rashoda u 2025. godini očekuje se poboljšanje likvidnosti i unapređenje finansijske pozicije preduzeća. S tim u vezi, JP "Putevi Srbije" će nastaviti sa sprovođenjem projekata održavanja bezbednosti i modernizaciji putne infrastrukture.

Pored JP "Putevi Srbije", značajnu ulogu u razvoju putne infrastrukture ima i preduzeće "Koridori Srbije" d.o.o. čije poslovanje je delimično finansijski podržano sredstvima države, što omogućava kontinuitet u realizaciji infrastrukturnih projekata i podržava stabilnost poslovanja.

Analiza fiskalnih rizika

Državne garancije

Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu3 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug. Na dan 31. avgusta 2025. godine ukupno stanje javnog duga u sektoru države iznosilo je 4.516,8 mlrd dinara, što čini 43,5% BDP4, od čega direktne obaveze čine 4.285,3 mlrd dinara (41,3% BDP), indirektne obaveze 195,5 mlrd dinara (1,9% BDP) i negarantovani ostali dug sektora države 36,0 mlrd dinara (0,3% BDP).

Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija u poslednjih 10 godina dala su rezultate, te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjivalo iz godine u godinu. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 9,5% u dugu sektora države na kraju 2015. godine, dok su na kraju 2024. godine one činile 4,7% duga sektora države. Na dan 31. avgusta 2025. godine, indirektne obaveze su učestvovale sa 4,3% u dugu sektora države.

Kada analiziramo strukturu garantovanog duga po korisnicima, uočavamo da je vodeću ulogu u 2024. i 2025. godini preuzela "Elektroprivreda Srbije" a.d. U 2022. i 2023. godini na prvom mestu po visini garantovanog duga bilo je JP "Srbijagas". Učešće "Elektroprivreda Srbije" a.d. u ukupnim indirektnim obavezama je 35,1% (68,7 mlrd dinara), dok JP "Srbijagas" čini 28,4% (55,5 mlrd dinara) a JP "Putevi Srbije" 9,3% (18,2 mlrd dinara).

_______
3 Zakon o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20).
4 Procenjen BDP za 2025. godinu je 10.377,9 mlrd dinara (Ministarstvo finansija)

Tabela 13. Stanje garantovanog duga po korisnicima, mlrd dinara

Korisnik	2021	2022	2023	2024	31.08.2025
"Elektroprivreda Srbije" ad	42,7	40,6	58,5	81,9	68,7
JP "Srbijagas"	27,7	55,1	79,1	58,0	55,5
Železnička preduzeća zbirno	31,7	31,2	26,3	25,6	22,0
JP "Putevi Srbije"	30,0	26,5	23,0	20,5	18,2
Jedinice lokalne vlasti (gradovi i opštine)	21,1	19,2	17,3	15,4	14,4
Ostali	9,2	8,8	8,6	13,0	16,8
Ukupno:	162,5	181,4	212,8	214,4	195,5

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje garantovanog duga kod Železničkih preduzeća ("Železnice Srbije" a.d., "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., "Srbijavoz" a.d. i "Srbija Kargo" a.d.) je značajno fluktuiralo od 2020. godine pa sve do danas. U 2020. i 2021. godini "Železnice Srbije" a.d. su imale vodeću poziciju po osnovu stanja garantovanog duga, dok je od 2022. godine tu poziciju preuzelo železničko preduzeće "Srbijavoz" a.d. zbog kredita EBRD, čija je namena nabavka voznih sredstava i rekonstrukcija i modernizacija regionalnih depoa.

Ako posmatramo stanje duga obezbeđenog državnim garancijama prema kreditorima, na dan 31. avgusta 2025. godine, najveća izloženost je prema poslovnim bankama (unutrašnji i spoljašnji dug) u iznosu od 79,1 mlrd dinara ili 40,5% ukupnih indirektnih obaveza i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 47,9 mlrd dinara (24,5%), zatim obaveze prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) od 38,4 mlrd dinara (19,7%), Nemačkoj razvojnoj banci od 21,4 mlrd dinara (11,0%) i Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju od 6,3 mlrd dinara (3,2%).

Tabela 14: Stanje garantovanog duga po kreditorima, mlrd dinara

Kreditori	2021	2022	2023	2024	31.08.2025
Krediti poslovnih banaka	30,8	58,2	82,8	78,3	79,1
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)	40,1	39,4	54,6	60,1	47,9
Evropska investiciona banka (EIB)	59,7	53,5	47,9	42,5	38,4
Nemačka razvojna banka	7,9	9,3	10,5	21,8	21,4
Japanska agencija za međunarodnu saradnju	16,0	17,1	13,7	8,8	6,3
Ostali	8,0	4,0	3,3	2,8	2,3
Ukupno:	162,5	181,4	212,8	214,4	195,5

Izvor: Ministarstvo finansija

Glavnice po osnovu garantovanih kredita, servisirane iz budžeta Republike Srbije u 2024. godini iznosile su 30,4 mlrd dinara (2023. godina 27,2 mlrd dinara), od čega 27,9 mlrd dinara utiče na deficit. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija.

Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

Indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu, članom 16. stava 3, Republika Srbija može dati garancije samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja dužnika. Republika Srbija ne može dati garancije ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansira tekuće poslovanje, dužnika odnosno za potrebe likvidnosti dužnika. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija, ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, u članu 3A, planirano je izdavanje garancija najviše do 365 mlrd dinara. Članom 41. Zakona o budžetu Republike Srbije omogućeno je da se obim izdatih garancija poveća, radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti ili sprečavanja nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera, u iznosu do 20 mlrd dinara, a na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Tabela 15. Plan izdavanja garancija u 2025. godini, mlrd dinara

Korisnici	Broj projekata	Domaće i strane poslovne banke	Evropska investiciona banka	Evropska banka za obnovu i razvoj	EUROFIMA	KfW	AFD	Ukupno po preduzećima
"Elektroprivreda Srbije" a.d.	5	265,3		7,9		3,5		276,7
JP"Srbijagas"	2	31,9						31,9
"Elektrodistribucija Srbije" d.o.o.	2	6,4	11,7					18,2
"Transnafta" a.d.	1	17,6						17,6
"Srbijavoz" a.d.	2			4,9	10,6			15,5
"Elektromreža Srbije" a.d.	2					4,1	1,4	5,5
Ukupno po bankama:	14	321,3	11,7	12,8	10,6	7,6	1,4	365,4

Izvor: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu

Od ukupno planiranih garancija za 2025. godinu, Zakonom je predviđeno da se "Elektroprivredi Srbije" a.d. obezbede garancije u iznosu do 276,7 mlrd dinara (75,7% ukupno planiranih garancija) za podršku 5 investicionih projekata od kojih su najznačajniji Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije (222,8 mlrd dinara), HES Gornja Drina - HE Buk Bjela (29,3 mlrd dinara), Izgradnja OIE i revitalizacija HE (13,2 mlrd dinara) i drugi.

JP "Srbijagas" u 2025. godini planira da nastavi sa investicionim ulaganjima u distributivnu mrežu, tako da je planirano izdavanje garancije za kapitalne investicije za razvoj distributivne mreže, uključujući merne stanice, kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih i skladišnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, kao i za gasovod Srbija - Severna Makedonija, u ukupnom iznosu od 31,9 mlrd dinara (8,7% ukupno planiranih garancija).

"Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. u 2025. godini planira značajna investiciona ulaganja, tako je Zakonom predviđeno izdavanje garancija do iznosa od 18,2 mlrd dinara (5,0% ukupno planiranih garancija) za projekte Unapređenje pouzdanosti DEES na EEO 11,7 mlrd dinara i Unapređenje distributivne mreže 6,4 mlrd dinara. Strukturne reforme državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

Državna preduzeća (DP)

Poslovanje državnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Državna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država, kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihov je najvažniji oslonac u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje državnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite državnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost državnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju državna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koji uplaćuju u budžet.

Sektor budžeta - Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika prati rad 36 strateških preduzeća koja su u većinskom vlasništvu RS i koja predstavljaju značajan segment srpske privrede. Ova preduzeća su na kraju 2024. godine zapošljavala oko 66 hiljada ljudi. Rad državnih preduzeća uređen je Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr.).

Tabela 16. Pregled najvećih preduzeća po osnovu ostvarenih ukupnih prihoda na kraju 2024. godine, mlrd dinara

Javna preduzeća	Sektor	Broj zaposlenih	Ukupni prihodi	Ukupni rashodi	Neto rezultat
"Elektroprivreda Srbije" a.d.	Energetika	19.203	458,3	426,5	24,4
Javno preduzeće "Srbijagas"	Energetika	919	190,8	176,5	8,4
"Elektrodistribucija Srbije" d.o.o.	Energetika	8.552	108,7	116,4	-6,9
Javno preduzeće "Putevi Srbije"	Građevinarstvo	2.221	60,3	71,7	-11,4
"Elektromreža Srbije" a.d.	Energetika	1.461	43,1	38,8	3,5
Javno preduzeće "Pošta Srbije"	Saobraćaj i skladištenje	14.032	36,4	34,0	2,1
Javno preduzeće "Jugoimport-SDPR"	Trgovina na veliko i trgovina na malo	357	23,4	22,2	0,4
"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.	Saobraćaj i skladištenje	5.705	19,5	24,0	-4,7
"Srbija Kargo" a.d.	Saobraćaj i skladištenje	2.050	11,6	14,3	-2,7
Javno preduzeće "Srbijašume"	Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo	3.061	11,1	10,9	0,2
Ostalih 26 preduzeća	Ostalo	8.422	44,5	46,8	-2,4

Izvor: Finansijski izveštaji za 2024. godinu (APR)

Državna preduzeća koja se prate od strane Sektora budžeta - Odeljenja za praćenje fiskalnih rizika posluju u različitim sektorima. Ako posmatramo po broju, najviše državnih preduzeća posluje u oblasti turizma (pre svega zbog nacionalnih parkova) i saobraćaja (železnička preduzeća). Ako se posmatra sa stanovišta ukupno ostvarenih prihoda, kao i broja zaposlenih, može se zaključiti da vodeću ulogu imaju državna preduzeća iz sektora energetike. U 2024. godini preduzeća iz ovog sektora činila su 80,6% ukupnih prihoda ostvarenih od svih 36 državnih preduzeća.

Rezultati poslovanja državnih preduzeća

Ukupna imovina državnih preduzeća na kraju 2024. godine iznosila je 3.652 mlrd dinara, i nju čini uglavnom stalna imovina koja učestvuje sa 87,4% s obzirom na to da većina državnih preduzeća posluje u kapitalno intenzivnim granama. Ukupne obaveze obuhvataju kredite, obaveze prema dobavljačima i obaveze po drugim osnovama i one su značajno porasle u periodu između 2021. i 2022. godine, što je u skladu sa pojavom energetskih šokova na tržištu. Kreditne obaveze na kraju 2024. godine imale su učešće od 37,1% u ukupnim obavezama preduzeća, odnosno 36,8% na kraju drugog kvartala 2025. godine.

Tabela 17. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja državnih preduzeća, mlrd dinara

Opis	2022	2023	2024	Q2 2025
Ukupna imovina	3.454	3.587	3.652	3.646
Stalna imovina	2.936	3.074	3.194	3.231
Obrtna imovina	513	507	456	412
Ukupni kapital	1.896	2.048	2.056	2.076
Ukupne obaveze	1.559	1.539	1.597	1.570
Kreditne obaveze	650	596	592	578

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2025. godinu

Ukupan neto rezultat utvrđen u drugom kvartalu 2025. godine je dobitak u iznosu od 18,9 mlrd dinara. Rezultat tekuće godine je precenjen za troškove amortizacije JP "Putevi Srbije", jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu.

Tabela 18. Osnovni pokazatelji poslovanja državnih preduzeća na dan 30.06.2025. godine, u mlrd dinara

Opis	2022	2023	2024	Q2 2025
Poslovni prihodi	905,2	1.018,5	971,9	478,5
Poslovni rashodi	950,9	871,0	920,8	453,8
Troškovi zarada*	118,5	128,1	140,0	73,9
EBIT (poslovni rezultat)	(45,7)	147,4	51,7	24,8
Ukupni prihodi	937,7	1.057,4	1.007,8	503,2
Ukupni rashodi	1.006,0	924,7	982,0	477,6
Neto rezultat	(68,8)	113,7	10,9	18,9
Broj JP koja su ostvarila dobit	25	28	27	20
Broj JP koja su ostvarila gubitak	11	8	9	16

* Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2025. godinu

Neto rezultat na kraju 2024. godine ostvaren je u pozitivnom iznosu od 10,9 mlrd dinara, što predstavlja poboljšanje u odnosu na 2022. godinu kada su državna preduzeća beležila negativan neto rezultat. Neto rezultat u 2023. godini treba posmatrati izdvojeno u odnosu na ostale godine, imajući u vidu istorijski dobitak koji je ostvarila "Elektroprivreda Srbije" a.d. u toj godini (112,4 mlrd dinara). Pri analiziranju kvartalnih ostvarenja finansijskih pokazatelja potrebno je uzeti u obzir da određen broj preduzeća ima sezonsku komponentu u poslovanju.

Tabela 19. Pregled korisnika subvencije (36 DP) i njihovo učešće u ukupnim rashodima budžeta RS

Godine	2021	2022	2023	2024
Broj korisnika subvencija (od 36 JP)	25	25	27	27
Isplaćene subvencije (mlrd RSD)	67,2	56,0	67,9	62,3
Ukupni rashodi budžeta (mlrd RSD)	1.751	1.915	2.068	2.354
% isplaćene subvencije/rashodi budžeta	3,8%	2,9%	3,3%	2,6%

Izvor: Ministarstvo finansija

Najveći deo subvencija preduzeća uglavnom koriste za kapitalne projekte, dok određeni broj preduzeća koristi i za održavanje tekuće likvidnosti. Učešće isplaćenih subvencija u ukupnim rashodima budžeta iz godine u godinu kreće se u rasponu 3-4%.

Tabela 20. Pregled 5 najvećih korisnika subvencija iz budžeta Republike Srbije, mlrd dinara

Preduzeća	2021	2022	2023	2024
"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.	13,8	12,8	17,0	17,3
Javno preduzeće "Putevi Srbije"	29,2	22,6	25,0	13,2
"Elektrodistribucija Srbije" d.o.o.	0,0	0,1	3,4	12,7
Javno preduzeće "PEU Resavica"	8,5	4,8	5,5	5,5
"Srbijavoz" a.d.	3,8	4,4	5,1	5,3
Ostala JP	12,0	11,3	11,9	8,2
Ukupno isplaćene subvencije:	67,2	56,0	67,9	62,3

Izvor: Ministarstvo finansija

Najveći korisnik subvencija, u navedenom periodu, je "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., čije su subvencije pre svega u funkciji upravljanja infrastrukturom. U 2024. godini subvencije isplaćene državnim preduzećima iznosile su 62,3 mlrd dinara i one su imale ukupno učešće od 6,2% u ukupno ostvarenim prihodima 36 državnih preduzeća, što je na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu. Isplaćene subvencije za 5 najvećih korisnika imaju učešće 86,9% u ukupno isplaćenim subvencijama.

Pored "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., najveći korisnici subvencija su JP "Putevi Srbije" koji sredstva primarno koristi za redovno i vanredno održavanje puteva, zatim JP PEU "Resavica" i "Srbijavoz" a.d. Pored ovih korisnika, u 2024. godini izdvojena su značajna sredstva i za podršku preduzeću "Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. za projekte zamene mernih uređaja, ugradnju pametnih brojila, nabavku distributivnih i energetskih transformatora, a što je deo napora za jačanje energetske stabilnosti i unapređenje infrastrukturnih kapaciteta države.

Tabela 21. Državna preduzeća koja su ostvarila neto dobit u periodu 01.01-30.06.2025. godine, u mln dinara

Preduzeća	Realizacija 2022	Realizacija 2023	Realizacija 2024	Plan 01.01 - 30.06.2025	Realizacija 01.01 - 30.06.2025
"Elektroprivreda Srbije" a.d.	(72.634,5)	112.446,8	24.431,1	12.321,7	27.351,6
Javno preduzeće "Srbijagas"	5.488,7	12.029,8	8.373,9	7.818,5	4.832,8
Javno preduzeće "Pošta Srbije"	2.967,4	3.174,4	2.102,3	1.356,0	2.557,7
"Elektromreža Srbije" a.d.	8.145,6	3.024,9	3.508,3	491,6	1.389,9
Javno preduzeće "Skijališta Srbije"	242,3	59,6	44,5	377,3	457,2
Javno preduzeće "Jugoimport-SDPR"	392,5	601,7	445,0	361,8	204,5
Javno preduzeće "Srbijašume"	737,9	725,7	173,1	17,6	119,8
"Dipos" d.o.o.	143,2	193,4	226,6	88,1	118,3
"Transnafta" a.d.	344,4	279,0	217,9	19,8	68,8
Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik"	11,1	10,1	12,1	40,6	52,0
"Železnice Srbije" a.d.	(1.237,8)	(167,7)	(1.001,8)	(126,0)	49,2
"Državna lutrija Srbije" d.o.o.	292,5	273,3	148,0	24,1	42,2
Javno preduzeće "Nacionalni park Tara"	6,9	15,8	14,7	3,9	35,1
"Prosvetni pregled" d.o.o.	23,9	27,1	20,7	27,4	25,3
Javno preduzeće "Nuklearni objekti"	15,0	16,0	60,8	0,0	23,5
Javno preduzeće "Nacionalni park Fruška gora"	3,2	2,1	1,8	0,5	19,1
Javno preduzeće "Nacionalni park Đerdap"	13,6	15,6	7,1	5,8	16,1
Javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze"	45,4	48,9	42,6	(137,9)	8,8
"Park Palić" d.o.o.	2,2	0,3	1,1	1,9	5,3
"Metohija" d.o.o.	1,5	1,1	1,9	3,4	0,1
Ukupno:	(54.995,0)	132.777,8	38.831,6	22.697,3	37.377,2

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2025. godinu

U drugom kvartalu tekuće godine dobit je ostvarilo 20 preduzeća u ukupnom iznosu od 37,4 mlrd dinara, što je više u odnosu na planiranu dobit od 22,7 mlrd dinara (64,7%). Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu imaju "Elektroprivreda Srbije" a.d. i JP "Srbijagas" koji su ostvarili neto dobit u iznosu od 27,4 mlrd dinara odnosno 4,8 mlrd dinara.

U odnosu na ostvaren broj dobitaša na kraju drugog kvartala, 16 preduzeća je ostvarilo negativan neto rezultat u iznosu od 18,5 mlrd dinara, što je niže od planiranog neto rezultata od 9,5 mln dinara. Najveći uticaj na negativan neto rezultat u posmatranom periodu imaju JP "Putevi Srbije" i "Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. koji su ostvarili neto gubitak u iznosu od 10,9 mlrd dinara odnosno 4,3 mlrd dinara.

Tabela 22. Državna preduzeća koja su ostvarila neto gubitak u periodu 01.01-30.06.2025. godine u mln dinara

Preduzeća	Realizacija 2022	Realizacija 2023	Realizacija 2024	Plan 01.01 - 30.06.2025	Realizacija 01.01 - 30.06.2025
Javno preduzeće "Putevi Srbije"	(5.121,8)	(6.818,9)	(11.421,5)	15.021,1	(10.897,4)
"Elektrodistribucija Srbije" d.o.o.	249,8	(1.206,0)	(6.932,9)	(2.411,8)	(4.298,8)
"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.	(5.283,7)	(7.204,0)	(4.672,5)	(1.199,8)	(1.542,0)
"Srbijavoz" a.d.	(344,2)	176,0	(258,9)	(468,4)	(607,0)
"Srbija Kargo" a.d.	(1.432,1)	(1.671,7)	(2.668,9)	(605,8)	(504,7)
Javno preduzeće PEU "Resavica"	(1.621,1)	(2.152,4)	(1.623,7)	(608,9)	(311,7)
Javno preduzeće "Zavod za udžbenike"	(213,6)	(96,8)	(323,4)	(169,2)	(199,0)
Javno preduzeće za skloništa	(112,9)	(117,3)	(79,4)	(68,9)	(40,8)
Javno preduzeće "Službeni glasnik"	8,4	6,8	28,2	17,2	(38,2)
"Koridori Srbije" d.o.o.	0,0	0,0	0,0	(0,0)	(18,5)
Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode"	37,8	16,1	23,7	(84,9)	(15,1)
"Park prirode Mokra Gora" d.o.o.	0,0	7,7	5,6	2,0	(5,8)
Javno preduzeće "Stara planina"	3,0	2,4	4,6	8,6	(5,4)
Javno preduzeće "Mreža-most"	3,4	4,3	1,7	0,0	(5,3)
"Rezervat Uvac" d.o.o.	(0,1)	3,3	2,6	0,0	(1,3)
"Tvrđava Golubački grad" d.o.o.	(5,6)	9,0	1,6	(3,6)	(1,1)
Ukupno:	(13.832,7)	(19.041,5)	(27.913,1)	9.515,2	(18.492,0)

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2025. godinu

Sektor budžeta - Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika je u toku 2024. i 2025. godine, u saradnji sa Svetskom bankom, izvršio reviziju Altman Z-skor modela koji se koristi za procenu fiskalnih rizika državnih preduzeća.

Tabela 23. Rezultati prilagođenog Altman Z" skora po godinama za 36 državnih preduzeća

Vrsta rizika	2022	2023	2024
Nizak	23	23	20
Srednji	4	6	10
Visok	9	7	6

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja dostavljenih na dan 31. decembra 2024. godine, od 36 državnih preduzeća, primenom ovog modela identifikovano je učešće 16,7% državnih preduzeća koja su visokorizična, 27,8% državnih preduzeće imaju umeren rizik dok preostala državna preduzeća (55,5%) imaju nizak rizik u poslovanju. Državna preduzeća kod kojih je identifikovan umeren rizik poslovanja su iz energetskog sektora, železničkog saobraćaja i građevinsko-tehničke grane. Posmatrano kroz godišnje periode, nastavlja se opadajući trend visokorizičnih preduzeća, gde je u 2021. godini bilo 10 visokorizičnih preduzeća, dok se na kraju 2024. godine taj broj smanjio na 6.

Kvantifikacija rizika predstavlja jedan od glavnih izazova u proceni rizika i njegovom materijalnom izražavanju. Prema modelu koji primenjuje Sektor budžeta - Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika, kvantifikacija rizika podrazumeva identifikovanje i prikaz potencijalnih izdataka koji mogu nastati za pojedinačna preduzeća, odnosno predstavljaju potencijalnu pretnju za budžet Republike Srbije, jer mogu dovesti do neplaniranih intervencija u otplati obaveza državnim preduzećima. Ovi izdaci se najčešće nazivaju "očekivani izdaci" i oni predstavljaju statistički proračun, koji uključuje kombinaciju verovatnoće nastanka izdatka i veličine godišnjih obaveza po kreditima, kao jednih od najosetljivijih i najvećih izdataka koji mogu zahtevati podršku iz budžeta.

Prema rezultatima modela, ukupan fiskalni rizik odnosno očekivani izdatak za 36 državnih preduzeća za 2025. godinu procenjuje se na oko 8,1 mlrd dinara. Ovi rezultati ukazuju na neophodnost kontinuiranog praćenja i upravljanja rizikom kako bi se ublažile potencijalne finansijske posledice po javne finansije, uz istovremeno razvijanje mera koje bi ojačale stabilnost ovih preduzeća.

Procene za naredne tri godine ukazuju da će u 2026. godini iznositi 9,6 mlrd dinara, u 2027. godini 7,6 mlrd dinara, dok se za 2028. godinu predviđa smanjenje na 3,5 mlrd dinara. Imajući u vidu da na veličinu očekivanog izdatka direktno utiču godišnje obaveze po kreditima, svako novo zaduživanje preduzeća dovelo bi do povećanja očekivanog izdatka, što ukazuje na značaj kontrole duga i održivog upravljanja finansijskim obavezama.

Ministarstvo finansija u narednom periodu nastaviće sa daljim unapređenjem analiza, prikupljanja kvalitativnih informacija, unapređenjem modela, a sve u cilju da se model učini sveobuhvatnijim i preciznijim, kako bi se obezbedila pouzdana osnova za upravljanje rizicima i podržala održivost javnih finansija.

Uplata dobiti

Uplata dobiti od strane državnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za prethodnu godinu, koji u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva pripada Republici Srbiji kao članu društva.

Izuzetno, uz saglasnost Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema subjekat koji donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak ili poveća kapital ili sredstva upotrebi za finansiranje investicija.

Tabela 24: Učešće uplaćene dobiti u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije

	2021	2022	2023	2024
Ukupni prihodi budžeta Republike Srbije, u mlrd dinara	1.465,4	1.680,3	1.889,1	2.141,6
Neporeski prihodi budžeta Republike Srbije, u mlrd dinara	156,6	170,8	193,9	248,9
Uplaćena dobit preduzeća, u mlrd dinara	4,6	1,9	4,3	1,6
% učešće uplaćene dobiti u ukupnim prihodima budžeta RS	0,3%	0,1%	0,2%	0,1%
% učešće uplaćene dobiti u neporeskim prihodima budžeta RS	2,9%	1,1%	2,2%	0,6%

Izvor: Ministarstvo finansija

Od strane 36 državnih preduzeća koja prati Sektor budžeta - Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika, u toku 2024. godine po ovom osnovu uplaćeno je 1,6 mlrd dinara u budžet Republike.

Ukupna uplaćena dobit preduzeća u budžet Republike Srbije u 2024. godini činila je 0,1% ukupnog prihoda budžeta Republike Srbije (2023: 0,2%), odnosno 0,6% neporeskog prihoda budžeta Republike Srbije (2023: 2,2%). U strukturi uplata u 2024. godini dominantno učešće imaju uplate od JP "Pošta" Srbije 0,6 mlrd dinara i JP "Srbijašume" 0,4 mlrd dinara.

Tabela 25: Uplate dobiti u budžet RS po preduzećima za 2023. i 2024. godinu, mlrd dinara

Uplatioci dobiti	2023	2024
JP Pošta Srbije	1,2	0,6
JP Srbijašume	0,4	0,4
Jugoimport-SDPR	0,2	0,3
Državna lutrija Srbije	0,1	0,1
Dipos	0,1	0,1
Ostala preduzeća	2,3	0,1
Ukupno:	4,3	1,6

Izvor: Ministarstvo finansija

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja državnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća.

Sudski postupci

Usled brojnih sudskih postupaka, pred domaćim i međunarodnim sudovima, gde je teret plaćanja na Republici Srbiji kao tuženoj strani, identifikovani su različiti fiskalni rizici koji postoje usled neizvesnosti u vezi sa ishodom ovih procesa.

Republika Srbija je po osnovu novčanih kazni i penala po rešenju sudova (ekonomska klasifikacija 483), kao i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa (ekonomska klasifikacija 485) u 2022. godini iz budžeta Republike Srbije platila 26,8 mlrd dinara, u 2023. godini 25,4 mlrd dinara, dok je izvršenje u 2024. godini iznosilo 24,6 mlrd dinara.

Zaključno sa 30. septembrom 2025. godine izvršenje budžeta po ovom osnovu iznosi 20,4 mlrd dinara.

Prema podacima Državnog pravobranilaštva, 31. decembra 2022. godine bilo je ukupno 306.727 aktivnih sudskih sporova. Na isti dan 2023. godine bilo je 320.860 aktivnih predmeta, a 31. decembra 2024. godine broj predmeta u radu bio je 306.101. Na dan 30. septembra 2025. godine pred Državnim pravobranilaštvom vodi se 321.430 sudskih postupaka.

Broj primljenih predmeta u 2019. godini bio je 165.061, dok je ovaj broj u 2024. godini iznosio 111.397, a u periodu januar-septembar 2025. godine primljeno je 79.600 novih predmeta. Sa druge strane, broj arhiviranih predmeta je u 2019. godini iznosio 165.440, dok je u 2024. godini broj arhiviranih predmeta iznosio 125.548 predmeta. U periodu januar-septembar 2025. godine rešeno je 68.418 predmeta.

Broj novih predmeta u periodu od 2019. do 2024. godine je u opadanju i sa nivoa od 35,7% u 2019. godini, učešće novih predmeta u ukupnom broju predmeta na dan 31.12.2024. godine opada na 25,8%.

U cilju smanjenja troškova u tzv. "budžetskim" postupcima, u toku 2019. godine došlo je do izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/15 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje i 54/19), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine. Navedenim zakonom je propisano da je izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje, ukoliko se kao izvršni dužnik pojavljuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava.

Namera je bila da se navedenom merom podstakne dobrovoljno plaćanje obaveze od strane nadležnog organa, kako bi se izbegli troškovi prinudne naplate. Međutim, u praksi ova mera nije donela očekivane rezultate.

U skladu sa postojećim trendom kretanja izvršenja republičkog budžeta u periodu od 2019. do 2024. godine možemo očekivati da će se u naredne tri godine rashodi republičkog budžeta po osnovu sudskih postupaka, bazirano na projekcijama po izvedenoj konstantnoj stopi rasta u navedenom periodu, kretati na nivou od 26,4 do 30,2 mlrd dinara, odnosno okvirno 28,3 mlrd dinara prosečno godišnje.

U 2025. godini i dalje se radi na unapređenju sistema za praćenje fiskalnih rizika po osnovu sudskih postupaka sa ciljem identifikacije i ocene rizika. Posebna pažnja se pridaje raspoloživim bazama podataka i unapređivanju kvaliteta i dostupnosti podataka koji se u njima nalaze, a sve u cilju sprovođenja analize fiskalnih rizika i kvantifikacije ovih rashoda u narednom periodu.

Elementarne nepogode

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa nalaže ulaganja u programe prevencije, kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje šteta nastalih po tom osnovu. Prevencija obuhvata uključivanje šireg spektra finansijskih instrumenata, kao što su rezervni fondovi, potencijalne kreditne linije i osiguranje imovine. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava, čija je ukupna šteta (sa gubicima) procenjena na više od 1,7 mlrd evra. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenim nacijama i Evropskom unijom. U skladu sa navedenim programom, novembra 2018. godine donet je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", broj 87/18). U toku 2022. godine posebna radna grupa otpočela je proces revidiranja Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u Republici Srbiji (2023-2030), sa ciljem izrade novog Akcionog plana za period 2023-2030. godine

Republika Srbija je u 2019. godini platila 4,2 mlrd dinara na ime naknade štete za povrede ili štete nastale usled elementarnih nepogoda i drugih prirodnih uzroka. U toku 2020. godine za ovu namenu, po ekonomskoj klasifikaciji 484 (bez intervencijskih sredstava za ublažavanje posledica bolesti COVID-19) izdvojeno je 2,9 mlrd dinara, dok je za 2021. godinu iznos potrošen na ove namene smanjen i iznosio je 520,3 miliona dinara. Izdvojena sredstva za ovu namenu tokom 2022. godine iznosila su 263,9 miliona dinara. U toku 2023. godine došlo je do povećanja rashoda republičkog budžeta po ovom osnovu na 824,8 miliona dinara, zbog pojave ekstremnih vremenskih prilika i poplava u maju i junu mesecu 2023. godine, kao i olujnog vetra, grada i kiše koji je prouzrokovao neočekivane štete u julu 2023. godine. Za 2024. godinu su prvobitno planirana sredstva u budžetu od 117,3 miliona dinara uvećana kroz aproprijaciju na 923,4 miliona dinara, a do 31. decembra 2024. godine izvršenje budžeta iznosilo je 708,9 miliona dinara. Za 2025. godinu, inicijalno planirana sredstva, za ovu namenu, iznose svega 428,8 miliona dinara, koja su uvećana kroz aproprijaciju na 778,8 miliona dinara, dok zaključno sa trećim kvartalom 2025. godine, izvršenje budžeta iznosi svega 188,6 miliona dinara.

Sve veća učestalost i intenzitet elementarnih i drugih nepogoda kao i povećanje rashoda za saniranje posledica istih, naglašava potrebu za konstantnim oprezom kada je ova vrsta fiskalnih rizika u pitanju.

2021. godine usvojena je Jedinstvena metodologija za praćenje fiskalnih rizika u Republici Srbiji koja, između ostalog, obuhvata i Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji se javljaju kao posledica elementarnih nepogoda.

Model za praćenje fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda daje kvantifikovanu procenu negativnog efekta elementarne nepogode na bruto domaći proizvod zemlje, fiskalni deficit i posledično javni dug.

Elementarne nepogode prouzrokuju štetu na produktivnom kapitalu i kritičnoj infrastrukturi što posledično dovodi do kontrakcije društvenog bruto proizvoda i manjeg rasta BDP u odnosu na rast koji bi inače bio ostvaren. Ovaj efekat je karakterističan za godinu u kojoj se elementarna nepogoda dogodila. Dodatno, zbog umanjenih javnih prihoda i povećanih javnih rashoda, šok prouzrokovan elementarnom nepogodom utiče i na povećanje fiskalnog deficita, što u krajnjoj liniji dovodi do potrebe za dodatnim finansiranjem, odnosno za posledicu ima povećanje javnog duga.

Na kraju 2022. godine je, u saradnji sa Svetskom bankom, razvijen model za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda. U toku 2023. godine sprovedene su obuke i neophodna ažuriranja modela čime su se stekli uslovi da se počne sa punom primenom navedenog modela.

Originalni podaci kompanije za modeliranje rizika "Applied Research Institute Worldwide Corporation" - iz tzv. "AIR" modela za Republiku Srbiju su dobijeni empirijskim putem u toku 2019. godine, što je veoma značajno s obzirom na raširenu praksu mnogih zemalja koje uglavnom, po analogiji sa drugim, sličnim zemljama za koje su ovi podaci dostupni, koriste tuđe podatke. Indeksacijom ovih vrednosti za godišnju inflaciju i rast privatnih i javnih fiksnih fondova u periodu od 2019. do 2024. godine dobijene su nove ažurirane vrednosti koje se koriste za procenu potencijalne štete prouzrokovane poplavama i zemljotresima različitog intenziteta.

U skladu sa navedenim, procene izvedene na osnovu podataka kompanije za modeliranje rizika "Applied Research Institute Worldwide Corporation" - iz tzv. "AIR" modela, pokazuju da potencijalne štete u Republici Srbiji u 2025. godini povezane sa poplavama, zavisno od intenziteta i verovatnoće dešavanja, mogu da se kreću od 150 miliona dolara do 6,4 milijarde dolara. Iako se rizici od zemljotresa smatraju umerenim, prema istim procenama, štete povezane sa zemljotresima mogu se kretati od 160 miliona dolara do čak 8,5 milijardi dolara.

Zavisno od vrste i intenziteta elementarne nepogode, razlikuje se i očekivana kontrakcija BDP, odnosno ostvarivanje manjeg rasta BDP u godini manifestovanja elementarne nepogode, u odnosu na rast BDP koji bi se ostvario da se elementarna nepogoda nije dogodila.

Kada su budući očekivani troškovi u pitanju, fiskalni efekti elementarnih nepogoda, u smislu uticaja na fiskalni deficit i posledično, na javni dug su još izraženiji i reflektuju razmere očekivanog negativnog efekta ovakvih šokova na makroekonomsku stabilnost države, ukoliko bi se ove elementarne nepogode manifestovale.

Na bazi modela za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda za Republiku Srbiju, može se zaključiti da se, u slučaju zemljotresa koji bi se dogodio u 2025. godini, fiskalni deficit može povećati do 2,4% BDP godišnje, što dalje može uticati na rast javnog duga do čak 8,6% BDP iz 2025. godine u godinama nakon šoka, prouzrokovanog zemljotresom većeg intenziteta. U slučaju poplava koje bi se dogodile 2025. godine, imamo sličnu situaciju, odnosno fiskalni deficit se može povećati i do 1,8% BDP godišnje, što bi uticalo na rast javnog duga i do 6,5% BDP iz 2025. godine, u godinama nakon šoka, u slučaju poplava većih razmera.

Tabelarni prikaz promene fiskalnih varijabli izraženih u % BDP za 2025. godinu, za period od 2025. do 2030. godine, zavisno od vrste elementarnih nepogoda

Izraženo u % procenjenog BDP za 2025. godinu		Verovatnoća događaja	t (2025)	t+1 (2026)	t+2 (2027)	t+3 (2028)	t+4 (2029)	t+5 (2030)
ZEMLJOTRESI	Fiskalni bilans	godišnje	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%
		50%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%
		10%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%
		2,00%	-0,3%	-0,4%	-0,2%	-0,2%	-0,1%	-0,1%
		1,00%	-0,7%	-0,7%	-0,5%	-0,3%	-0,2%	-0,2%
		0,40%	-2,1%	-2,4%	-1,5%	-1,1%	-0,7%	-0,7%
	Javni dug	godišnje	0,0%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,2%
		50%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%
		10%	0,0%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,1%
		2,00%	-0,3%	-0,7%	-1,0%	-1,1%	-1,3%	-1,4%
		1,00%	-0,7%	-1,4%	-1,9%	-2,2%	-2,5%	-2,7%
		0,40%	-2,1%	-4,6%	-6,1%	-7,2%	-7,9%	-8,6%
POPLAVE	Fiskalni bilans	godišnje	-0,2%	-0,2%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,1%
		50%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%	0,0%
		10%	-0,2%	-0,2%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,1%
		2,00%	-0,6%	-0,7%	-0,4%	-0,3%	-0,2%	-0,2%
		1,00%	-1,0%	-1,1%	-0,7%	-0,5%	-0,3%	-0,3%
		0,40%	-1,6%	-1,8%	-1,2%	-0,8%	-0,5%	-0,5%
	Javni dug	godišnje	-0,2%	-0,3%	-0,5%	-0,5%	-0,6%	-0,6%
		50%	0,0%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,1%	-0,2%
		10%	-0,2%	-0,4%	-0,5%	-0,6%	-0,7%	-0,7%
		2,00%	-0,6%	-1,3%	-1,8%	-2,1%	-2,3%	-2,5%
		1,00%	-1,0%	-2,2%	-2,9%	-3,4%	-3,8%	-4,1%
		0,40%	-1,6%	-3,4%	-4,6%	-5,4%	-6,0%	-6,5%

Izvor: Model za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda za Republiku Srbiju

Budžetski sistem Republike Srbije obezbeđuje dva instrumenta finansiranja rizika od katastrofa: stalnu budžetsku rezervu - rezerva za nepredviđene slučajeve (SBR) i naknadu štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka (račun 484). Primetno je da se, posle velikih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju 2014. godine i perioda uspešno izvedene obnove, oba ova instrumenta ne planiraju u dovoljnim iznosima, kako bi minimizirale pojavu fiskalnog rizika, pogotovo u slučaju pojave elementarne nepogode značajnijeg intenziteta.

Stalna budžetska rezerva se iz godine u godinu planira u skromnim iznosima, iako je zakonom definisani maksimalni dozvoljeni iznos značajnih 0,5% budžetskih prihoda.

Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka (ekonomski klasifikator 484) se takođe može koristiti za pružanje početne finansijske podrške za pomoć nakon katastrofe i tu ne postoji minimalni ili maksimalni zakonski limit za planiranje godišnjeg iznosa ove naknade. Međutim, s obzirom na izvršenje budžeta u poslednjih nekoliko godina koje se meri sa nekoliko stotina miliona dinara godišnje, usled činjenice da zemlju nije zadesila neka ozbiljnija elementarna nepogoda, ni ova pozicija u budžetu se ne planira na nivou dovoljnom da obezbedi nesmetanu reakciju države u slučaju pojave elementarne nepogode značajnijeg intenziteta.

Funkcionisanje lokalnih samouprava

Kada su u pitanju lokalne vlasti na teritoriji Republike Srbije Ustav Republike Srbije u članu 146. propisuje da građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika, kao i da Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.

S tim u vezi, jedinice lokalne samouprave su nadležne za pitanja koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar njihove teritorije, a istima mogu biti poverena i pojedina pitanja iz nadležnosti Republike Srbije ukoliko se oceni da je to celishodno.

Poslove za koja je utvrđena njihova nadležnost ili koje su im poverene, jedinice lokalne samouprave finansiraju sredstvima iz svog budžeta koja su prema članu 5. Zakona o finansiranju lokalne samouprave podeljena na:

1. izvorne prihode - prihode čiju stopu, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa, utvrđuje jedinica lokalne samouprave;

2. ustupljene prihode - prihode čija se osnovica i stopa, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa utvrđuju zakonom, a prihod ostvaren na teritoriji jedinice lokalne samouprave ustupa u celini ili delimično toj jedinici lokalne samouprave;

3. transfere, tj. nenamenska ili namenska sredstva koja se na osnovu prethodno utvrđenih kriterijuma raspodeljuju od strane Republike Srbije ili Autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave

4. primanja po osnovu zaduživanja;

5. druge prihode i primanja utvrđene zakonom.

Imajući u vidu složenost poslova koja obavljaju jedinice lokalne samouprave, kao i sistem njihovog finansiranja, u okviru istog je neophodno izvršiti identifikaciju fiskalnih rizika čije ostvarenje može imati negativne efekte kako po budžete samih jedinica lokalnih samouprava, tako i po budžet Republike Srbije.

S obzirom na to da Ministarstvo finansija - Sektor budžeta, u okviru svoje nadležnosti, između ostalog, vrši i: sačinjavanje Uputstva za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti koje se lokalnim vlastima dostavlja u tekućoj za narednu budžetsku godinu, proveru usaglašenosti odluka o budžetu lokalnih vlasti sa navedenim uputstvom, kao i davanje prethodne saglasnosti lokalnim vlastima za kreditno zaduženje, doneta je odluka da se od novembra 2024. godine u okviru ovog Sektora vrši i praćenje fiskalnih rizika za jedinice lokalne samouprave.

Na osnovu navedenog, Sektor budžeta je u saradnji sa Svetskom bankom, izvršio reviziju modela za analizu, ocenu i praćenje fiskalnih rizika za jedinice lokalne samouprave iz Metodologije za praćenje fiskalnih rizika po budžet Republike Srbije, te su u aprilu 2025. godine dobijeni prvi rezultati vezani za praćenje fiskalnih rizika jedinica lokalne samouprave.

U radu su korišćeni podaci iz elektronskih sistema (ISIB JLS AP, SPIRI, ISKRA i SIJD), a koji se odnose na planirane i ostvarene prihode i primanja, odnosno rashode i izdatke jedinica lokalne samouprave, njihova kreditna zaduženja i neizmirene obaveze, broj zaposlenih u JLS, stanje na konsolidovanom računu trezora i plasmani kod poslovnih banaka.

Radi sagledavanja celokupnog stanja u jedinicama lokalne samouprave korišćeni su gore navedeni podaci za 2022, 2023. i 2024. godinu, kao i za period januar - septembar 2025. godine.

Procena rizika je zasnovana na dva indeksa: 1) indeks za procenu sposobnosti samofinansiranja jedinica lokalnih samouprava i 2) indeks opterećenja plaćanjima.

Indeks procene sposobnosti samofinansiranja

Indeks procene sposobnosti samofinansiranja ima za cilj da pokaže da li jedinice lokalne samouprave na osnovu prihoda koje ostvaruju mogu da ispunjavaju obaveze tj. rashode i izdatke koje preuzimaju.

Tabelarni prikaz sposobnosti samofinansiranja JLS

Stepen rizika	2022	2023	2024	jan-sep 2025
Normalan rizik	82	83	76	54
Pod nadzorom	49	47	56	80
U riziku	14	15	13	11

Prema dobijenim podacima, u odnosu na ukupan broj jedinica lokalne samouprave (145), u proseku do 10% jedinica lokalne samouprave se nalazi u riziku nemogućnosti ispunjavanja obaveza iz prihoda koje ostvaruju. U pitanju su uglavnom jedinice lokalne samouprave sa manjim brojem stanovnika koje su najčešće nedovoljno privredno razvijene.

Takođe, u 2024. godini uočeno je da raste broj jedinica lokalnih samouprava čije postupanje zahteva nadzor Ministarstva finansija. S tim u vezi, Ministarstvo finansija je u cilju efikasnijeg praćenja i blagovremenog postupanja, u četvrtom kvartalu 2024. godine uključilo sve jedinice lokalne samouprave i njihove budžetske korisnike u Sistem za centralizovani obračun zarada - ISKRA, dok su u januaru 2025. godine jedinice lokalne samouprave uključene u Sistem za planiranje, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje - SPIRI.

Pored navedenog u Uputstvu za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti za 2025. godinu, precizirane su smernice za planiranje tekućih prihoda u cilju sprečavanja da se isti nerealno planiraju i samim tim preuzimaju obaveze za čije ispunjenje ne postoje dovoljna sredstva.

Poslednjim izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđena je i prekršajna odgovornost u slučaju nepoštovanja smernica iz Uputstva za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti od strane odgovornih lica.

Kada su u pitanju podaci vezani za period januar-septembar 2025. godine uočene su promene u sposobnosti samofinansiranja jedinica lokalne samouprave. U odnosu na 2024. godinu broj jedinica sa normalnim rizikom smanjen je na 54, dok je broj onih pod nadzorom porastao na 80, što može biti posledica privremenih kretanja u naplati prihoda i izvršenju rashoda tokom godine. Istovremeno, broj jedinica u riziku blago je smanjen. Imajući u vidu da podaci obuhvataju samo prva tri kvartala 2025. godine, potrebno ih je tumačiti uz rezervu i sagledati u kontekstu cele godine radi pouzdanije ocene ukupnih fiskalnih kretanja.

U vezi daljeg postupanja Ministarstvo finansija planira da u Uputstvu za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti za 2026. godinu dodatno precizira smernice za planiranje iznosa u odlukama o budžetu lokalnih vlasti, naročito tekućih prihoda i rashoda za planiranje zarada zaposlenih.

Indeks opterećenja plaćanjima

Indeks opterećenja plaćanjima ima za cilj da pokaže u kojoj meri su budžeti jedinica lokalnih samouprava sposobni da u kratkom roku izmiruju obaveze plaćanja, u kojoj meri preuzete obaveze utiču na njihovu finansijsku održivost, kao i u kojoj meri su jedinice lokalne samouprave sposobne da iz tekućih prihoda servisiraju kreditni dug i visinu kamatnog opterećenja.

Tabelarni prikaz opterećenja plaćanjima JLS

Stepen rizika	2022	2023	2024	jan-sep 2025
Normalan rizik	78	78	88	89
Pod nadzorom	44	43	34	24
U riziku	23	24	23	32

Prema dobijenim podacima vezanim za stanje opterećenja plaćanjima jedinica lokalnih samouprava u periodu 2022-2024. godine. utvrđeno je da većina jedinica lokalnih samouprava funkcioniše pod normalnim rizikom (56%), da oko 27% jedinica lokalnih samouprava zahteva nadzor, dok oko 15% jedinica lokalnih samouprava je u riziku.

Jedinice lokalne samouprave koje su u riziku su najčešće one jedinice lokalne samouprave koje pored kreditnog zaduženja za potrebe realizacije kapitalnih projekata, imaju i druge preuzete obaveze na rashodnoj strani koje značajno opterećuju njihov budžet.

Kada su u pitanju podaci vezani za period januar-septembar 2025. godine uočavaju se promene u opterećenju plaćanjima jedinica lokalne samouprave u odnosu na prethodni period. Broj jedinica sa normalnim rizikom iznosi 89 (88 u 2024. godini), što ukazuje na stabilnost većeg dela lokalnih samouprava u pogledu redovnog izmirivanja obaveza. Istovremeno, broj jedinica pod nadzorom smanjen je sa 34 na 24, što može ukazivati na poboljšanje likvidnosti i efikasnije upravljanje obavezama. Međutim, broj jedinica u riziku povećan je sa 23 na 32, što upućuje na porast broja lokalnih samouprava koje imaju izraženije poteškoće u servisiranju obaveza. Kako podaci obuhvataju samo prva tri kvartala 2025. godine, potrebno ih je tumačiti sa rezervom i sagledati na godišnjem nivou radi pouzdanije procene trendova u oblasti opterećenja plaćanjima jedinica lokalne samouprave.

U cilju kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava, Ministarstvo finansija je u skladu sa čl. 33-37. Zakona o javnom dugu u prethodnim godinama preuzelo značajne korake. Jedinice lokalne samouprave, koje žele da se kreditno zaduže radi finansiranja kapitalnih projekata ili tekuće likvidnosti, moraju pre donošenja skupštinske odluke o zaduživanju da prethodno pribave saglasnost Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija prilikom razmatranja zahteva za kreditno zaduživanje prvenstveno posmatra da li su jedinice lokalne samouprave poštovale smernice iz Uputstva za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti za tekuću godinu, te ukoliko nisu to činile ne mogu dobiti saglasnost za kreditno zaduživanje. Pored navedenog, Zakonom o javnom dugu su postavljeni i limiti do kojih se lokalne vlasti mogu kreditno zadužiti i isti su vezani sa nivo ostvarenih tekućih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini. Jedinice lokalne samouprave se mogu kreditno zadužiti radi finansiranja tekuće likvidnosti do visine 5% iznosa ostvarenih tekućih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini, s tim što taj iznos kredita mora biti vraćen to kraja tekuće budžetske godine i isti se ne može refinansirati niti prenositi u narednu budžetsku godinu. Kreditno zaduživanje jedinica lokalne samouprave radi finansiranja kapitalnih projekata je ograničeno do 50% od vrednosti ostvarenih tekućih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini, s tim da iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Uz primenu ovih zakonskih odredbi, kao i redovnu kontrolu koja se vrši od strane Ministarstva finansija sprečeno je da jedinice lokalne samouprave mogu doći u stanje prezaduženosti, te omogućavanja da uz postojeće stanje duga mogu normalno da funkcionišu i obavljaju poslove iz svoje nadležnosti. Pored navedenog, u novembru 2023. godine lokalne vlasti su uključene u Sistem za izveštavanje o stanju javnog duga autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (SIJD) koji omogućava praćenje podataka o zaduženjima i otplati kredita, plasmanu novčanih sredstava i emisiji i otplati hartija od vrednosti, kao i kreiranje zahteva za dobijanje saglasnosti o zaduživanju. Ministarstvo finansija u narednom periodu planira da nastavi rad sa svim jedinicama lokalne samouprave, a naročito sa onim čije je funkcionisanje prema gore navedenim parametrima označeno kao rizično.

5. Ciklično prilagođeni i strukturni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći:

5FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB),a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj. Strukturni fiskalni bilans se dalje računski dobija eliminacijom jednokratnih efekata na prihodnoj i rashodnoj strani, i tako pokazuje strukturnu (trajnu) fiskalnu poziciju.

_________
5 Detaljniji opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ili putem linka https://www.mfin.gov.rs//upload/media/jzsbpL_601ab1585ca02.pdf

Fiskalni prostor kreiran u prethodnom periodu i značajno strukturno unapređena fiskalna pozicija zemlje, omogućili su prostor za relaksaciju fiskalne politike u kriznim vremenima.

Izbijanjem pandemije COVID-19 početkom 2020. godine i uvođenjem mera za zdravstvenu zaštitu stanovništva, globalna ekonomija je ušla u krizu bez presedana. Uticaj na fiskalnu poziciju je bio vidljiv kroz smanjene prihoda budžeta, koji su posledica usporavanja ekonomske aktivnosti usled pandemije, i dramatično većih rashoda uslovljenih većim troškovima zdravstvene zaštite i donošenjem obimnog paketa pomoći privredi i građanima. U takvoj situaciji, uobičajena analiza privrednog ciklusa, kvantifikacija fiskalnih multiplikatora i ocena elastičnosti fiskalnog balansa u odnosu na proizvodni jaz ne daje sasvim korektne ocene fiskalne pozicije zemlje. Odgovor fiskalne politike na složenu ekonomsku situaciju uzrokovanu pandemijom koronavirusa u 2020. i 2021. godini, predstavljen je opsežnim paketom mera pomoći privredi. U slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu blag pad BDP u 2020. godini i snažan oporavak tokom 2021. godine bi izostao, a veća kontrakcija privrede bi uticala na znatno sporiji oporavak u narednom srednjoročnom periodu.

Tabela 26. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005-2028. godine, % BDP*

	Proizvodni jaz	Fiskalni bilans	Primarni fiskalni bilans	Ciklično prilagođeni fiskalni bilans	Ciklično prilagođeni primarni fiskalni bilans	Strukturni fiskalni bilans	Strukturni primarni fiskalni bilans	Fiskalni impuls
2005	0,0	1,1	2,0	1,1	2,0	1,3	2,2
2006	-3,5	-1,4	-0,1	-0,1	1,1	0,5	1,8	0,9
2007	1,2	-1,7	-1,2	-2,1	-1,6	-1,8	-1,3	2,7
2008	4,1	-2,4	-1,9	-3,8	-3,3	-3,9	-3,4	1,7
2009	-0,5	-4,0	-3,4	-3,8	-3,2	-3,9	-3,3	-0,1
2010	0,4	-4,2	-3,2	-4,3	-3,4	-4,4	-3,5	0,2
2011	0,3	-4,3	-3,2	-4,5	-3,3	-4,7	-3,5	0,0
2012	-0,1	-6,2	-4,5	-6,2	-4,5	-6,1	-4,5	1,2
2013	0,4	-4,9	-2,8	-5,1	-3,0	-4,8	-2,7	-1,5
2014	-1,7	-5,9	-3,4	-5,3	-2,8	-4,5	-1,9	-0,2
2015	-1,5	-3,3	-0,5	-2,8	0,1	-2,0	0,9	-2,9
2016	-0,4	-1,1	1,6	-1,0	1,8	-0,9	1,9	-1,7
2017	-0,7	1,1	3,5	1,3	3,7	1,1	3,6	-1,9
2018	0,8	0,6	2,6	0,3	2,4	0,2	2,2	1,4
2019	2,0	-0,2	1,7	-0,9	1,0	-1,1	0,8	1,4
2020	-2,5	-7,7	-5,8	-6,8	-4,9	-0,1	1,8	5,9
2021	1,4	-3,9	-2,3	-4,4	-2,8	-0,6	1,1	-2,1
2022	0,3	-3,0	-1,6	-3,1	-1,7	0,1	1,5	-1,1
2023	0,4	-2,1	-0,5	-2,2	-0,7	-1,6	0,0	-1,0
2024	0,7	-2,0	-0,3	-2,3	-0,6	-2,0	-0,3	-0,1
2025	-0,4	-3,0	-1,2	-2,9	-1,1	-2,3	-0,5	0,5
2026	-1,0	-3,0	-1,2	-2,7	-0,9	-1,4	0,4	-0,2
2027	0,3	-3,0	-1,2	-3,1	-1,3	-1,6	0,2	0,4
2028	0,0	-2,5	-0,7	-2,5	-0,7	-1,7	0,1	-0,6

* Za period 2025-2028. godine prikazane su projektovane vrednosti.
** Strukturni bilansi dobijeni su isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Za period od 2024. do 2028. godine jednokratnim rashodima su tretirani i deo kapitalnih rashoda za potrebe izložbe EXPO 2027, kao i deo rashoda za vojnu opremu.

Izvor: Ministarstvo finansija

Strukturna fiskalna pozicija zemlje nije narušena u periodu između 2020. i 2022. godine, zbog toga što su sprovedene mere pomoći privredi i stanovništvu iz domena fiskalne politike bile vremenski ograničenog karaktera. Osim toga, energetska kriza uslovila je značajne intervencije države u domenu obezbeđivanja energetske stabilnosti u 2022. godini. Na ove potrebe, utrošeno je 2,7% BDP. Tokom 2022. godine realizovana je i pomoć stanovništvu u visini od 0,9% BDP. Osim povećanih izdataka za energente, pomoć stanovništvu i privredi, obezbeđena je i smanjenjem akciza na naftne derivate.

Tokom 2023. godine, promena u strukturnoj poziciji sektora države delom je uslovljena primenom formule za usklađivanje penzija u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima kao i vanrednim povećanjem penzija u 2022. i 2023. godini. Posebno fiskalno pravilo uvodi direktnu vezu između načina usklađivanja penzija i učešća ovog oblika rashoda u BDP. Ovakvo sistemsko rešenje obezbeđuje da primanja i standard penzionera u većoj meri reflektuju ekonomsku snagu zemlje, bez ugrožavanja održivosti javnih finansija. Ostatak blagog pogoršanja strukturne fiskalne pozicije posledica je i rasta učešća rashoda za kamate u BDP, kao i posledica mera za suzbijanje inflatornih tendencija na domaćem i međunarodnom tržištu.

Vanredno povećanje penzija krajem 2023. godine, kao i značajno povećanje roditeljskog dodatka u 2024. godini, imali su preneti efekat na kretanje strukturnog rezultata i tokom narednog perioda. Međutim, ovim fiskalnim okvirom, određeno je kretanje i gornja granica strukturnog fiskalnog rezultata, sa osnovnim ciljem da se obezbedi održiv nivo i opadajuća putanja javnog duga. U periodu od 2023. do 2025. godine rast rashoda za kamate u određenoj meri takođe povećava nivo strukturnog deficita. Nakon toga, postepenim smanjenjem učešća kamata u BDP, otvara se prostor za povećanje drugih produktivnih oblika rashoda.

Kako je fiskalni impuls definisan kao razlika dva uzastopna ciklično prilagođena (primarna) rezultata, ocenjuje se da je fiskalna politika tokom 2020. godine bila izrazito ekspanzivno-kontraciklična, usmerena na ublažavanje negativnog ekonomskog ciklusa. Usled nešto manjeg obima paketa mera ekonomske podrške u 2021. godini, fiskalna politika je restriktivnija nego prethodne godine, a po karakteru takođe kontraciklična. Za period od 2022. do 2023. godine, ocenjeno je da je fiskalna politika blago restriktivna, i pored značajnih izdvajanja za ublažavanje energetske krize. Delom je to i posledica rasta rashoda za kamate koji se isključuju iz obračuna primarnog rezultata.

U periodu 2025-2027. godina, u skladu sa planiranim fiskalnim okvirom, karakter fiskalne politike određuje se promenom proizvodnog jaza i dinamikom primarnog salda. U 2026. godini, usled većeg (negativnog) proizvodnog jaza i istovremenog zadržavanja primarnog rezultata na istom nivou, fiskalna politika se ocenjuje kao blago restriktivna u odnosu na neutralan stav. Nasuprot tome, u 2027. godini fiskalna politika postaje umereno ekspanzivna, pre svega zbog okončanja snažnog investicionog ciklusa povezanog sa manifestacijom EXPO 2027, kao i drugih krupnih infrastrukturnih projekata koji, pored neposrednog projektnog impulsa, generišu i pozitivne multiplikativne efekte na potencijalni rast. Nakon završetka navedenog ciklusa, u 2028. godini fiskalni impuls prelazi u restriktivan, u skladu sa planiranim smanjenjem ukupnog i primarnog fiskalnog salda, što je usmereno na očuvanje održivosti javnih finansija i postepeni povratak ka neutralnom srednjoročnom stavu.

6. Simulacija putanje javnog duga

U ovom delu prikazuje se sažeta retrospektiva kretanja javnog duga u periodu od 2008. do 2025. godine, kao i projekcije za naredni trogodišnji period, do 2028. godine, u skladu sa postavljenim srednjoročnim fiskalnim okvirom. Nakon toga, data je i simulacija alternativnih scenarija kretanja javnog duga u dužem periodu, od 2029. do 2035. godine.

Istorijski pregled (2008-2025)

Period od 2008. do 2014. godine karakterisalo je kontinuirano povećanje fiskalnog deficita, što je, uz odsustvo strože budžetske kontrole, dovelo do naglog rasta javnog duga. Učešće javnog duga u BDP je više nego udvostručeno, usled čega je postavljen prioritet usvajanja mera fiskalne konsolidacije. Iako su početni koraci ka fiskalnoj konsolidaciji napravljeni krajem 2012. i tokom 2013. godine, njihovi efekti bili su ograničeni. Smanjenje primarnog deficita tokom tog perioda nije bilo dovoljno da zaustavi rast udela javnog duga u BDP. Poseban izazov predstavljao je rast neformalne ekonomije nakon povećanja poreskih stopa, što je umanjilo efekte mera na prihodnoj strani, dok su visoki izdaci po osnovu kamata i određeni jednokratni troškovi dodatno opterećivali budžet.

Rezultati primene sveobuhvatnijeg paketa mera fiskalne konsolidacije, usvojenog krajem 2014. godine, postaju vidljivi već u 2015. godini, kada se tempo rasta javnog duga usporava, a tokom 2016. godine dolazi do preokreta i početka smanjenja učešća javnog duga u BDP. Prvi primarni suficit od 1,6% BDP u 2016. godini stvorio je osnov za stabilizaciju, a već 2017. godine, uz primarni suficit od 3,5% BDP, udeo javnog duga u BDP-opao je za oko 10 procentnih poena, na 56,3%. Trend smanjenja nastavljen je i u 2018. godini (52,1% BDP), dok je fiskalna relaksacija u 2019. godini bila pažljivo dimenzionirana tako da ne ugrozi opadajuću putanju javnog duga - što potvrđuje ostvareni primarni suficit od 1,7% BDP.

Period od 2020. godine obeležen je izbijanjem globalne zdravstvene i ekonomske krize usled pandemije COVID-19. Značajna povećanja fiskalne potrošnje, kako bi se očuvali životi i ekonomska aktivnost, dovela su do porasta fiskalnog deficita (7,7% BDP ukupno, od čega 5,8% primarni deficit), kao i do preokreta trenda smanjenja javnog duga. Ipak, zahvaljujući prethodno sprovedenoj konsolidaciji i stabilnom pristupu međunarodnim finansijskim tržištima, Republika Srbija je nesmetano obezbeđivala sredstva za finansiranje deficita i otplatu dugova. Uprkos izraženom fiskalnom deficitu tokom zdravstvene krize, učešće javnog duga sektora države u BDP beleži blago smanjenje u 2021. godini sa 55,2% u 2020. godini na 54,5% BDP, što ukazuje na očuvanje relativne stabilnosti javnih finansija u uslovima pojačanih izazova.

Energetska kriza tokom 2022. i 2023. godine, uz prateće inflatorne pritiske, zahtevala je uravnotežen pristup - kombinaciju fiskalne podrške i kontrole rashoda. I pored izazova, primarni deficiti u tom periodu bili su umereni (1,6% BDP u 2022, 0,5% u 2023. i 0,3% u 2024), što je omogućilo nastavak smanjenja učešća duga u BDP. Za 2025. godinu projektovan je primarni deficit od 1,2% BDP, pri čemu se očekuje da nivo javnog duga opadne na 45% BDP.

U skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom, u periodu od 2026. do 2028. godine predviđa se nastavak opadajućeg trenda javnog duga, zahvaljujući pažljivo odmerenoj fiskalnoj politici i umerenim primarnim fiskalnim deficitima. Ostvarivanje blažeg, ali dosledno pozitivnog primarnog stabilizacionog jaza u svakoj od ovih godina obezbediće da udeo javnog duga u BDP nastavi da lagano opada.

Analiza primarnog stabilizacionog jaza

Primarni stabilizacioni jaz predstavlja razliku između ostvarenog primarnog rezultata i rezultata neophodnog za stabilizaciju udela duga u BDP. Od 2016. godine pa sve do danas, ovaj indikator je u većini godina pozitivan, što potvrđuje dugoročnu održivost javnih finansija. Najveći pozitivni jaz zabeležen je tokom 2017. i 2018. godine, kada je ostvareno i najintenzivnije smanjenje javnog duga. Suprotan trend zabeležen je 2020. godine - u vreme pandemije - ali se već od 2021. godine vraća u pozitivnu zonu. U periodu 2021-2024. godine, primarni stabilizacioni jaz ponovo prelazi u pozitivnu zonu, što je stvorilo uslove za postupno smanjenje učešća javnog duga u BDP. U skladu sa fiskalnim okvirom predstavljenim u ovom dokumentu, u narednom srednjoročnom periodu (2025-2028) projektuju se umereno pozitivne vrednosti ovog indikatora, što će omogućiti nastavak održive putanje javnog duga.

Simulacija kretanja duga (2029-2035)

U cilju jačanja srednjoročnog i dugoročnog planiranja, pripremljene su simulacije kretanja javnog duga u različitim scenarijima za period od 2029. do 2035. godine. One uključuju osnovni scenario (zasnovan na pretpostavci stabilnog ekonomskog rasta, konzervativne fiskalne politike i umerenih kamatnih stopa), kao i alternativne scenarije koji uključuju šokove na strani rasta BDP, kursne fluktuacije i neočekivane fiskalne troškove.

Osnovni scenario kretanja javnog duga predviđen ovim dokumentom zasniva se na zadržavanju fiskalnog deficita na nivou od 3% BDP u periodu od 2025. do 2027. godine, uz postepeno smanjenje na 2,5% BDP u 2028. godini. Prema takvoj putanji deficita, očekuje se nastavak silazne trajektorije javnog duga, sa projekcijom njegovog učešća u BDP od 44,1% na kraju 2028. godine.

Za period od 2029. do 2035. godine sprovedena je simulacija tri alternativna scenarija kretanja javnog duga, uz pretpostavku da država u svakom od slučajeva adekvatno reaguje prilagođavanjem nivoa fiskalnog deficita. Dva od tri scenarija predviđaju efekte eksternih fiskalnih ili makroekonomskih šokova, i prateće mere prilagođavanja fiskalne politike.

Ključne pretpostavke na kojima počiva osnovni scenario su sledeće:

- Fiskalni deficit u periodu 2025-2028. planira se u skladu sa okvirom utvrđenim u ovom dokumentu. Počev od 2029. godine, planira se smanjenje deficita na nivo od najviše 2% BDP, iako važeća fiskalna pravila dozvoljavaju i veće deficite ukoliko je nivo javnog duga ispod praga od 45% BDP. Ovakvim pristupom, uz ostale povoljne pretpostavke, omogućava se kontinuirano smanjenje učešća duga, sa projekcijom od 41,2% BDP u 2035. godini;

- Prosečna realna stopa rasta BDP projektuje se na 3,7% u dugom roku, što predstavlja nivo rasta koji omogućava očuvanje poželjne dinamike javnog duga i u uslovima umereno ekspanzivne fiskalne politike;

- Inflacija se stabilizuje i u nastavku perioda održava na nivou od 3% u proseku u dužem roku, što doprinosi predvidivosti makroekonomskog okruženja i troškova finansiranja;

- Rast fiskalnih prihoda projektuje se nešto sporije od nominalnog rasta BDP, usled očekivane promene u strukturi ekonomije, većeg učešća investicija i izvoza, kao i odsustva značajnijih izmena poreske politike. Istovremeno, kapitalna potrošnja se održava na relativno visokom nivou u funkciji podrške ekonomskom rastu;

- Nakon 2028. godine ne očekuje se novi neto prirast državnih garancija, što ograničava potencijalne obaveze po tom osnovu;

- Ne predviđaju se prihodi od privatizacije. Ukoliko do njih ipak dođe, oni će dodatno umanjiti potrebu za zaduživanjem i ubrzati smanjenje javnog duga.

Upravljanje i održivost javnog duga će se dodatno obezbediti:

- ograničenjem zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni;

- otkupom jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti;

- identifikacijom i boljim upravljanjem fiskalnim rizicima.

Tabela 27. Simulacija nivoa ukupnog duga u osnovnom scenariju do 2035. godine, % BDP

Osnovni scenario	2024	2025	2026	2027	2028	2029	2030	2031	2032	2033	2034	2035
Prihodi	40,4	40,9	41,1	40,3	40,1	39,9	39,7	39,5	39,3	39,1	38,9	38,7
Rashodi	42,4	43,9	44,1	43,3	42,6	41,9	41,7	41,5	41,3	41,1	40,9	40,7
Pad učešća rashoda		1,5	0,2	-0,8	-0,7	-0,7	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2
Fiskalni rezultat	-2,0	-3,0	-3,0	-3,0	-2,5	-2,0	-2,0	-2,0	-2,0	-2,0	-2,0	-2,0
Primarni fisk. rezultat	-0,3	-1,2	-1,2	-1,2	-0,7	-0,1	-0,1	-0,1	-0,1	-0,1	-0,1	-0,1
Javni dug u BDP	46,9	45,0	44,5	44,3	44,1	43,5	42,9	42,5	42,1	41,8	41,5	41,2
BDP realni rast, %	3,9	2,3	3,0	5,0	3,5	4,0	4,0	3,7	3,7	3,5	3,5	3,5

Izvor: Ministarstvo finansija

Alternativni scenariji: "Usporeni rast nakon 2028. godine" i "Fiskalni šok nakon 2028. godine"

Pored osnovnog scenarija, analizirana su dva alternativna scenarija kretanja javnog duga u periodu nakon 2028. godine, sa ciljem da se sagledaju potencijalne fiskalne implikacije različitih makroekonomskih i fiskalnih okolnosti.

Scenario "usporeni rast nakon 2028. godine" polazi od pretpostavke o prosečnoj stopi realnog rasta BDP od 0,8% u posmatranom periodu, uz zadržavanje istog nivoa fiskalnog deficita kao u osnovnom scenariju. Prema ovom scenariju, javni dug bi beležio umereni i kontinuirani rast, dostigavši 48,2% BDP do kraja 2035. godine. Iako predložena putanja fiskalnog deficita sprečava prekomernu akumulaciju duga, sporiji rast zahteva veću akomodaciju na rashodnoj strani budžeta. Ovo implicira potrebu za prilagođavanjem prioriteta i strukture javne potrošnje kako bi se očuvala stabilnost fiskalne pozicije.

Iako ovaj scenario ne podrazumeva realizaciju snažnog jednokratnog šoka, on ukazuje na dugoročnu neodrživost niskih stopa ekonomskog rasta za ukupan privredni i socijalni razvoj zemlje. Uprkos tome što nivo javnog duga ostaje pod kontrolom, slab privredni rast ograničava prostor za strukturne reforme i ulaganja.

Scenario "fiskalni šok nakon 2028. godine" razmatra situaciju u kojoj dolazi do realizacije značajne vanredne okolnosti - bilo prirodne, zdravstvene ili ekonomske - koja ostavlja istovremeni negativan uticaj na realni sektor i fiskalne pokazatelje. Kao reakcija na nastalu krizu, država je prinuđena da interveniše povećanim izdvajanjima ili privremenim fiskalnim olakšicama, što dovodi do pogoršanja budžetske pozicije.

Istovremeno, negativan uticaj na realni sektor dovodi do smanjenja BDP ili njegovog usporenog rasta, uz prateći pad budžetskih prihoda. Kombinovano dejstvo ovih faktora dovodi do naglog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga. U konkretnoj simulaciji, deficit dostiže 9% BDP, uz realni pad BDP od 3,5%, što rezultira skokom javnog duga na 53,7% BDP.

Iako bi bilo tehnički moguće izvršiti naglo fiskalno prilagođavanje radi brze stabilizacije, takav pristup bi proizveo negativne socijalne i ekonomske posledice. Zbog toga se kao odgovarajuća mera preporučuje postepeno prilagođavanje tokom naredne dve godine. U 2030. godini planira se deficit od 3% BDP, pri simuliranom odsustvu realnog rasta, što dovodi do blagog daljeg rasta duga na preko 55%. Već u 2031. godini, uz planirani minimalni deficit od 0,5% BDP, dolazi do stabilizacije i preokreta putanje javnog duga. U narednim godinama, sa očekivanim oporavkom privrede i realnim rastom od 3% BDP, učešće duga se konstanto kreće ispod 55% BDP, što omogućava ponovnu relaksaciju fiskalne politike.

Predstavljene simulacije ukazuju na potencijalne pravce delovanja fiskalne politike u različitim makroekonomskim uslovima. Istovremeno, one potvrđuju da je osnovni scenario, definisan ovim fiskalnim okvirom, realan i sprovodljiv, te da obezbeđuje dugoročnu stabilnost javnih finansija i otpornost na šokove.

Ove simulacije pored ostalog pokazuju moguće pravce delovanja fiskalne politike u različitim scenarijima. Istovremeno one daju i potvrdu o tome da je osnovni scenario dat ovim fiskalnim okvirom operabilan i sprovodljiv i da ispunjava svoju svrhu, a to je dugoročna održivost fiskalne pozicije zemlje.

III STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM OD 2026. DO 2028. GODINE

Prema Zakonu o javnom dugu, kao pravnom osnovu zaduživanja Republike Srbije, javni dug čine sve direktne obaveze Republike po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate od Republike za zaduživanje javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, kao i drugih pravnih lica. Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Odredbama Zakona o javnom dugu naznačeno je da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. U svrhu analize korišćeni su instrumenti finansiranja dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Situacija na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, uspešna primena mera fiskalne konsolidacije uz dobru koordinaciju fiskalne i monetarne politike dovela je do značajnog pada troškova zaduživanja na dinarskim i evro denominovanim hartijama od vrednosti u periodu od 2012. do 2021. godine i smanjivanja riziko premije za srpske državne hartije od vrednosti. Međutim, početkom 2022. godine dolazi do značajnog rasta kamatnih stopa izazvanog eksternim uticajem, koji je nastavljen i u 2023. godini, da bi se trend preokrenuo tokom 2024. i 2025. godine kada dolazi do njihovog postepenog pada.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sektora države do kraja 2028. godine na nivo od 44,1% BDP, pri čemu se u skladu sa smernicama upravljanja javnim dugom definisanim od strane Svetske banke i MMF, u okviru Strategije upravljanja javnim dugom vrši stres-scenario analiza uticaja promene deviznog kursa domaće valute u odnosu na valute u kojima je denominovan javni dug Republike Srbije.

U poslednjih deset godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja, čime je smanjena izloženost riziku refinansiranja. Bitno je napomenuti da je u navedenom periodu prosečna ponderisana kuponska stopa na dinarske državne hartije od vrednosti smanjena sa 13,68%, koliko je iznosila na kraju 2012. godine, na 5,34% na kraju avgusta 2025. godine.

Strategijom upravljanja javnim dugom se definišu osnovne mere za dalji nastavak razvoja dinarskog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem ovog tržišta očekuje se da će doći do daljeg rasta unutrašnjeg duga i povećanja njegovog učešća u ukupnom dugu, kao i smanjenja izloženosti javnog duga prema deviznom riziku, što će pozitivno uticati na povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije.

Nakon uspešno sprovedenih mera fiskalne konsolidacije u 2016. godini je preokrenuta rastuća putanja kretanja javnog duga i učešće javnog duga u BDP, te dolazi do pada učešća sa 67,2% BDP koliko je iznosilo na centralnom nivou vlasti na kraju 2015. godine na 65,2% na kraju 2016. godine. Tokom 2017. godine došlo je do značajnog pada na 55,5% BDP. Trend je nastavljen i tokom 2018. godine kada udeo javnog duga u BDP pada na 51,4%, kao i tokom 2019. godine kada je učešće javnog duga u BDP smanjeno na nivo od 49,7% BDP. Kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, javila se potreba za finansiranjem mera podrške privredi i građanima, što je rezultiralo rastom učešća duga u BDP na 54,4% na kraju 2020. godine. Tokom 2021. godine dolazi do blagog pada navedenog pokazatelja, tako da je učešće javnog duga u BDP na kraju 2021. godine iznosilo 53,9%. Pozitivni trend je nastavljen i u narednim godinama, tako da je na kraju 2022. godine učešće iznosilo 52,4%, na kraju 2023. godine 48,0%, a na kraju 2024. godine 46,7%. Na kraju avgusta 2025. godine učešće javnog duga u BDP je iznosilo 43,2%.

Usled pojačane kontrole izdavanja garancija u poslednjih deset godina garantovani javni dug je značajno smanjen i beleži pad sa 2,8 milijarde EUR koliko je iznosio na kraju 2013. godine na 1,7 milijardi EUR na kraju avgusta 2025. godine, dok je njegovo učešće u BDP u istom periodu palo sa 7,6% na samo 1,9%.

Pozitivni fiskalni rezultati koje ostvaruje Republika Srbija potvrđeni su i preko kretanja kreditnog rejtinga Srbije poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući odgovornoj makroekonomskoj politici koju Republika Srbija kontinuirano sprovodi godinama unazad po prvi put je dobijen investicioni rejting. Rejting agencija Standard and Poor’s je 4. oktobra 2024. godine povećala kreditni rejting Republike Srbije na investicioni, na nivo BBB- sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje. Fitch Ratings je u najnovijem izveštaju od 25. jula 2025. godine potvrdio kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+ sa pozitivnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje. Rejting agencija Moody’s je u poslednjem izveštaju 30. avgusta 2024. godine potvrdila kreditni rejting Republike Srbije na nivou Ba2 i povećala izglede za njegovo dalje povećanje sa stabilnih na pozitivne. Dobijanje investicionog rejtinga će značajno uticati na dalje smanjivanje troškova finansiranja Republike Srbije. Očekuje se proširivanje baze investitora, s obzirom da određeni investitori nisu do sada ulagali u državne obveznice Republike Srbije usled poslovne politike da se ne ulaže u zemlje koje nemaju investicioni rejting, odnosno zbog limita koje imaju za ulaganje u obveznice ovih zemalja. Ovo će dovesti do nižih troškova zaduživanja i na domaćem i na međunarodnom tržištu, usled manje rizičnosti koje nose instrumenti koje će izdavati Republika Srbija. Niži troškovi zaduživanja će dovesti do ušteda u budžetu, uz istovremeno smanjivanje rizičnosti portofolija javnog duga.

Republika Srbija je tokom 2020. godine u dva navrata emitovala evroobveznice kako bi finansirala paket mera pomoći privredi i građanima u cilju minimiziranja uticaja krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 i prevremeno otplatile ranije emitovane skupe evroobveznice. Prva emisija evroobveznica je bila 15. maja 2020. godine, u evrima, u najdelikatnijem trenutku u prvom talasu pandemije, u ukupnom iznosu od 2,0 milijarde EUR. Kuponska stopa je iznosila 3,125%, a obveznica dospeva 2027. godine. Druga emisija evroobveznica je bila 1. decembra 2020. godine, u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara sa dospećem 2030. godine. Kuponska stopa je iznosila 2,125%, a finalna kamatna stopa u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije 1,066% i 1,236%. Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućile su Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju - EMBI Index, čime je osigurana njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi. Sredstvima emisije evroobveznica iz decembra 2020. godine izvršena je prevremena otplata 900 miliona dolara evroobveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijarde dolara koliko je dospevalo u septembru 2021. godine. Prevremeno su otkupljene obveznice koje su bile emitovane po kuponskoj stopi od čak 7,25%.

Kako bi snizila troškove finansiranja i produžila ročnost duga Republika Srbija je 3. marta 2021. godine uspešno iskoristila još uvek povoljne uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i po prvi put emitovala dvanaestogodišnje evroobveznice denominovane u evrima u iznosu od jedne milijarde evra po kuponskoj stopi od 1,65%. Republika Srbija je 23. septembra 2021. godine ponovo pomerila granice u izboru finansiranja svojih investicija izlaskom na međunarodno tržište zelenih obveznica. Zelena evroobveznica emitovana je u iznosu od 1,0 milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1,00%, najnižom do sada postignutom na međunarodnom tržištu. Republika Srbija se svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su na međunarodnom finansijskom tržištu emitovale zelene evroobveznice namenjene isključivo za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata. Istovremeno, sa emisijom zelene evroobveznice, emitovana je i petnaestogodišnja evroobveznica najduže ročnosti do sada u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05%, čijom emisijom je dodatno povećana ročnost javnog duga.

U januaru 2023. godine su izdate evroobveznice ročnosti pet i deset godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi dolara (750 miliona dolara na pet godina i 1 milijarda dolara na deset godina). Evroobveznica ročnosti pet godina emitovana je uz kuponsku stopu od 6,25%, dok je evroobveznica ročnosti deset godina emitovana uz kuponsku stopu od 6,50%. 12. juna 2024. godine Republika Srbija je uspešno realizovala emisiju održivih (ESG - Environmental, Social and Governance) evroobveznica denominovanih u američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu ročnosti deset godina u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara uz kuponsku stopu od 6,00%.

Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Republika Srbija je u decembru 2020. godine po prvi put realizovala hedžing transakciju, tj. korišćenje finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodnim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association), odnosno unakrsna valutna svop transakcija kojom su obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertovane iz američkih dolara u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi. Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, u iznosu od 1,2 milijardi USD, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066% i 1,236% na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra. Iskorišćen je povoljan odnos kursa evra i američkog dolara u datom trenutku, kao i divergencije između dolarskih i evarskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postignuta je najpovoljnija cena zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa. Tokom januara 2021. godine realizovana je druga svop transakcija, kojom je obaveza po osnovu Sporazuma o reprogramu duga između Republike Srbije i Kuwait Investment Authority konvertovana iz američkih dolara u evre, po značajno nižoj kamatnoj stopi. Obaveze po osnovu navedenog reprogramiranog zajma, ugovorene u dolarima po kamatnoj stopi od 1,5%, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kamatnoj stopi od 0,393% i 0,520%. U martu 2021. godine je zaključena nova svop transakcija kojom je kredit kod Export - Import Bank of China za projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, koji je 2018. godine inicijalno ugovoren u kineskim juanima konvertovan u evre. Navedeni zajam, na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,50% godišnje u kineskim juanima, konvertovan je u evre po fiksnoj kamatnoj stopi od 0,09%. 24. novembra 2021. godine realizovana je još jedna, četvrta po redu, svop transakcija kojom su obaveze po osnovu zajma uzetog od Fonda za razvoj Abu Dabija, 2016. godine, inicijalno ugovorene u dirhamima, sa plaćanjem u američkim dolarima, konvertovane u evre. Dug i obaveze po osnovu navedenog zajma na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,25% godišnje, zamenjeni su u evre po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,96%. U 2023. godini su odmah nakon emitovanja evroobveznica zaključene hedžing transakcije, tj. obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica su konvertovane u obaveze u evrima, tako da nakon izvršenog cross currency swap-a, varijabilna kamatna stopa za petogodišnju obveznicu iznosi šestomesečni euribor + 2,908%, a za desetogodišnju obveznicu šestomesečni euribor + 3,073%, šestomesečni euribor + 3,286% i šestomesečni euribor + 3,323%. U junu 2024. godine, istovremeno sa emitovanjem desetogodišnje dolarske održive evroobveznice uz kuponsku stopu od 6% (ESG - Environmental, Social, and Governance), zaključena je svop transakcija, čime su obaveze u dolarima konvertovane u obaveze u evrima uz fiksnu kamatnu stopu od 4,754%.

Tokom 2020. godine nastavljeno je sa emitovanjem "benčmark" obveznica na domaćem tržištu. Emitovane su obveznice ročnosti 5,5 i 12,5 godina u RSD nominalne vrednosti od po 100 milijardi dinara, čiji obimi su povećani na po 150 milijardi dinara tokom 2021. godine. 30. juna 2021. godine dinarske benčmark obveznice Republike Srbije ročnosti 7, 10 i 12,5 godina uključene su u J.P. Morgan GBI-EM Index. Uključivanjem u navedeni indeks načinjen je značajan napredak u jačanju likvidnosti sekundarnog tržišta državnih obveznica i obezbeđen dolazak novih međunarodnih investicionih fondova, što će rezultirati većom konkurencijom i daljim padom troškova zaduživanja. U martu 2024. godine, u J.P. Morgan GBI-EM Index uključena je i benčmark obveznica Republike Srbije ročnosti 8 godina nominalne vrednosti 150 milijardi dinara emitovana 2023. godine. 31. marta 2025. godine u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), uključena je nova dinarska benčmark obveznica sa datumom dospeća 27. jul 2035. godine (RSMFRSD34101).

U oktobru 2021. godine, Clearstream, međunarodni centralni registar hartija od vrednosti, koji obavlja poslove kliringa i saldiranja (ICSD), otvorio je račun hartija od vrednosti u domaćem registru i putem posrednika - ovlašćenog učesnika na lokalnom tržištu, omogućio stranim investitorima saldiranje srpskih obveznica u dinarima.

Valutni rizik je smanjen tokom prethodnih godina, iako je tokom poslednje tri godine došlo do izvesnog pogoršanja ovog pokazatelja usled specifičnih okolnosti na tržištu, te neophodnosti intenzivnijeg korišćenja međunarodnog finansijskog tržišta, kako bi se minimizirali troškovi zaduživanja. Udeo javnog duga u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu centralnog nivoa vlasti je na kraju 2008. godine iznosio samo 2,6%, a do kraja 2020. godine je porastao na 30,5%, ali je nakon toga usled zaduživanja u većoj meri na inostranom tržištu zbog povoljnijih uslova, došlo do pada učešća na 21,7% na kraju 2023. godine, da bi došlo do malog poboljšanja tokom 2024. godine - 21,8% i tokom prvih osam meseci 2025. godine, te je na kraju avgusta učešće iznosilo 22,2%. Rastu dinarskog duga prethodnih godina su pre svega doprinele emisije dinarskih državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu hartija od vrednosti. Tokom 2019. i 2020. godine je izvršen prevremeni otkup skupih evroobveznica emitovanih u 2011. i 2013. godini u američkim dolarima, a tokom februara 2020. godine redovna otplata dolarske obveznice emitovane u 2013. godini. U decembru 2020. godine je zaključena i prva hedžing transakcija kojom je emitovana evroobveznica u američkim dolarima, odmah konvertovana u evre. U januaru 2021. godine je zaključena još jedna hedžing transakcija kojom su obaveze u američkim dolarima konvertovane u evre. U januaru 2023. i junu 2024. godine su zaključene nove hedžing transakcije kojim su emitovane evroobveznice u američkim dolarima, odmah konvertovane u evre. Zahvaljujući svim ovim transakcijama, došlo je do pada njegovog učešća u ukupnom javnom dugu sa 33,9% koliko je iznosilo na kraju 2016. godine na 12,5% na kraju avgusta 2025. godine.

Troškovi zaduživanja su takođe značajno sniženi tokom prethodnih godina. Učešće troškova kamata u BDP je palo sa 2,8% (centralni nivo vlasti) koliko je iznosilo 2015. godine na 1,8% u 2024. godini.

Na kraju avgusta 2025. godine ukupno stanje javnog duga sektora države iznosilo je 4.516,8 mlrd dinara, odnosno 43,5% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 4.285,3 mlrd dinara, na indirektne obaveze 195,5 mlrd dinara, dok se 36,0 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne samouprave.

Tabela 28. Javni dug sektora države Republike Srbije u periodu kraj 2022-31. avgust 2025. godine

	2022	2023	2024	2025/VIII
Javni dug sektora države (u mlrd dinara)	3.945,8	4.266,6	4.576,5	4.516,8
Javni dug sektora države (u mil. evra)	33.632,2	36.412,3	39.110,7	38.547,7
Javni dug sektora države (u mil. dolara)	35.821,6	40.301,1	40.702,5	44.973,6

U poslednje četiri godine primetan je intenzivan rast javnog duga centralnog nivoa vlasti u evrima. Usled povoljnijih uslova za zaduživanje na inostranom tržištu, emitovane su u više navrata evroobveznice u evrima i američkim dolarima koje su odmah nakon transakcije konvertovane u evre. Pored toga deo duga u američkim dolarima, kineskim juanima i UAE dirhamima je konvertovan u evre, usled daleko manje oscilacije kursa evra prema dinaru, u odnosu na navedene valute, kako bi se smanjio valutni rizik. Tokom 2022. i 2023. godine došlo je do rasta duga u specijalnim pravima vučenja, usled zaduživanja kod MMF po povoljnim uslovima. Tokom 2022. i 2023. godine primetan je pad duga u dinarima, zbog redovne otplate dospelih državnih obveznica, dok tokom 2024. godine i prvih osam meseci 2025. godine dolazi do njegovog rasta. Česte oscilacije kursa američkog dolara prema dinaru pokazuju punu opravdanost odluke da se maksimalno smanji dolarski dug i na taj način minimizira valutni rizik, kao i da je za zaključivanje svop transakcija izabran pravi momenat. Usled zaključenih svop transakcija, a takođe sa ciljem da se minimizira valutni rizik, značajno je smanjen dug u ostalim valutama.

Tabela 29. Stanje javnog duga centralnog nivoa države po originalnim valutama u periodu kraj 2022-31. avgust 2025. godine, u milionima

	2022	2023	2024	2025/VIII
EUR	18.585,2	20.857,5	22.387,8	22.540,0
USD	5.076,7	5.364,6	5.607,1	5.561,4
RSD	983.500,7	917.800,7	991.640,9	996.753,4
CHF	27,2	9,7	0,0	0,0
Specijalna prava vučenja	1.064,9	1.988,6	1.973,1	1.966,4
Druge valute (u RSD)	27.375,6	22.793,5	17.784,7	13.933,1

Prema podacima od 31. avgusta 2025. godine, najveći deo javnog duga sektora države Republike Srbije je denominovan u evrima i iznosi 58,9%. Zatim su najviše zastupljeni dinar sa 22,4% i američki dolar sa 12,4%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 6,0% i ostalim valutama 0,3%. Zahvaljujući kontinuiranom razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti i postepenom povećanju obima emisija u domaćoj valuti, došlo je do rasta učešća duga u domaćoj valuti u prethodnim godinama, sa 16,4% na kraju 2011. na 30,4% na kraju 2020. godine, ali nakon toga dolazi do njegovog pada usled nešto većih potreba za finansiranjem i promenjenih tržišnih okolnosti.

Na dan 31. avgust 2025. godine, najveći deo javnog duga sektora države Republike Srbije je sa fiksnom kamatnom stopom - 70,1%, dok se na javni dug sa varijabilnom kamatnom stopom odnosi 29,9% ukupnog javnog duga. Među varijabilnim kamatnim stopama najviše je zastupljen EURIBOR sa učešćem od 68,1%, zatim varijabilna kamatna stopa za specijalna prava vučenja 20,0% i Belibor 11,7%, dok je učešće obaveza sa ostalim kamatnim stopama 0,2%.

U periodu od 2014. do 2021. godine došlo je do značajnog pada troškova zaduživanja, koji je najizraženiji kod državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu. Do pada je došlo zahvaljujući razvoju tržišta kapitala državnih obveznica, rastu kreditnog rejtinga zemlje, odnosno smanjenju premije rizika, niskoj stopi inflacije i smanjenju referentne kamatne stope NBS. Prosečno ponderisana kamatna stopa na javni dug je pala sa 5,70% koliko je iznosila na kraju 2014. godine na 2,53% koliko je iznosila na kraju 2021. godine. Primetan je još izraženiji pad kod dinarskih državnih hartija od vrednosti, kod kojih je prosečna ponderisana kuponska stopa smanjena sa 10,68% na kraju 2014. godine na 5,34% na kraju avgusta 2025. godine. Tokom 2022. i 2023. godine, usled visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u ovom veku. Ovo se u izvesnoj meri odrazilo i na rast troškova zaduživanja Republike Srbije. U 2024. godini dolazi do stabilizacije tržišnih okolnosti, te pada kamatnih stopa, a trend je nastavljen i 2025. godine. Na kraju avgusta 2025. godine prosečna ponderisana stopa na ukupni javni dug je iznosila 3,54%.

Tabela 30. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2028. godine (mlrd dinara)

	2025 p	2026 p	2027 p	2028 p
Glavnica*	445,0	746,4	705,0	802,0
Kamata	195,2	211,8	226,5	247,2
Ukupno	640,2	958,3	931,5	1.049,2
U odnosu na javni dug na dan 31.8.2025. godine	14,3%	21,4%	20,8%	23,4%

* uključena i sredstva za buy-back operacije

Tabela 31. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2028. godine (% BDP)

	2025 p	2026 p	2027 p	2028 p
Glavnica	4,3%	6,7%	5,9%	6,3%
Kamata	1,9%	1,9%	1,9%	1,9%
Ukupno	6,2%	8,6%	7,7%	8,2%

Planirani iznosi za otplatu kamata i glavnica, na centralnom nivou države, uključuju i sredstva za buy-back operacije, tj. prevremenu otplatu duga, kako bi se skuplji dug zamenio jeftinijim, kao i premije osiguranja na eksportne kredite.

Projekcija stanja javnog duga sektora države u periodu 2025-2028. godine

Imajući u vidu projektovani primarni rezultat budžeta Republike Srbije za period 2025-2028. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje od budžetskih korisnika, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru, u osnovnom makroekonomskom scenariju, stanje duga centralnog nivoa države trebalo bi da bude na nivou od 43,6% BDP na kraju 2028. godine.

Tabela 32. Osnovna projekcija stanja javnog duga sektora države do 2028. godine

	2025 p	2026 p	2027 p	2028 p
Javni dug (centralni nivo vlasti), mlrd RSD	4.627,9	4.872,9	5.265,9	5.583,9
Dug centralne države, u % BDP	44,6%	44,0%	43,8%	43,6%
Negarantovani dug jedinica lokalne samouprave*, u % BDP	0,4%	0,5%	0,5%	0,5%
Dug sektora države, u % BDP	45,0%	44,5%	44,3%	44,1%

* i ostalog sektora države

Na kraju 2025. godine očekuje se da učešće javnog duga sektora države u BDP iznosi 45,0%. U narednim godinama se očekuje pad racija, koji bi u osnovnom scenariju trebalo na kraju 2026. godine da iznosi 44,5%, na kraju 2027. godine 44,3%, a na kraju 2028. godine 44,1%. U datom periodu se očekuje realizacija velikih infrastrukturnih projekata koji će biti finansirani uglavnom iz projektnih zajmova, te njihova intenzivnija realizacija u odnosu na prethodni period. Ovo je upravo jedna od tačaka gde se može videti jasna koordinacija fiskalnih i razvojnih ciljeva. Vodi se računa o održivosti javnog duga i postepenom padu njegovog učešća u BDP, uz istovremeno korišćenje novog zaduživanja za poboljšanje infrastrukturnih uslova koji dovode do rasta BDP, životnog standarda i novih investicija. Predviđa se da će negarantovani dug jedinica lokalne samouprave i ostalog sektora države u narednom periodu biti na relativno stabilnom nivou od 0,4% do 0,5% BDP.

Principi upravljanja javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu, primarni cilj zaduživanja Republike Srbije i upravljanja javnim dugom je obezbeđivanje sredstava za redovno servisiranje budžetskih potreba po najpovoljnijim uslovima i troškovima finansiranja uz prihvatljiv nivo rizika. Na osnovu toga, Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije definiše sledeće opšte ciljeve i principe:

1) Osigurati finansiranje fiskalnog deficita i redovno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije;

2) Definisati prihvatljiv nivo rizika koji treba da bude određen u uslovima ciljane strukture portfolija duga u smislu valutne strukture duga, strukture kamatnih stopa, strukture ročnosti i strukture duga prema instrumentima;

3) Nastaviti razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti koje se emituju na domaćem i međunarodnom tržištu, što bi pomoglo u smanjenju troškova zaduživanja u srednjem i dugom roku;

4) Omogućiti transparentnost i predvidivost procesa zaduživanja.

Strategija upravljanja javnim dugom konzistentna je sa opštim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

Strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu bazira se na finansiranju deficita i glavnice duga budžeta Republike Srbije putem emisija državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala kako bi bilo ispunjeno redovno servisiranje obaveza. Fleksibilnost će se ogledati u domenu izbora tržišta na kome će se vršiti zaduživanje, valute zaduživanja i instrumenata finansiranja. Izbor strukture finansiranja uzimaće u obzir trenutno stanje i trend razvoja domaćeg i međunarodnog finansijskog tržišta (nivo kamatnih stopa, premije rizika, krivu prinosa, devizne kurseve referentnih valuta) i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Deo finansiranja može biti obezbeđen i na međunarodnom finansijskom tržištu u srednjoročnom periodu. Uspostavljanje GMTN programa u 2020. godini omogućilo je fleksibilnost u izboru finansiranja i brži pristup finansiranju na međunarodnom tržištu.

Pozajmljivanje u stranoj valuti, kao npr. u američkim dolarima, za sobom povlači i devizni rizik usled promene kursa evro - američki dolar, te će se iz tog razloga koristiti mogućnost hedžinga.

Politika upravljanja javnim dugom mora da uzme u obzir dugoročnu perspektivu, ali se odluka o finansiranju budžetskih izdataka mora donositi godišnje. Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru Zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu. U zavisnosti od promene osnovnih fiskalnih agregata moguća je korekcija plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

Finansijski rizici i mere za upravljanje finansijskim rizicima

Uticaj finansijskih i fiskalnih rizika može dovesti do većeg rasta javnog duga nego što predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni i operativni rizici i rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (struktura duga, koncentracija obaveza).

U cilju smanjenja izloženosti finansijskim rizicima potrebno je sprovoditi sledeće mere:

1. rizik refinansiranja

- povećanje učešća srednjoročnih i dugoročnih finansijskih instrumenata denominovanih u dinarima na domaćem finansijskom tržištu;

- ravnomerna raspodela obaveza po osnovu javnog duga na godišnjem nivou u narednom dugoročnom periodu;

- produžavanje prosečne ročnosti duga koji se emituje u hartijama od vrednosti;

2. devizni rizik

- nastojanje da se smanji učešće duga denominovanog u ino-valuti uz uvažavanje troškova novog duga (troškovi dinarizacije duga);

- korišćenje finansijskih derivata u cilju limitiranja efekata promene kurseva referentnih valuta;

- nastojanje da spoljni dug bude uglavnom u evrima i da se dolarski dug koristi samo ako je finansiranje na međunarodnom tržištu u dolarima jeftinije uz korišćenje finansijskih derivata za limitiranje rizika;

3. tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije)

- nastojanje da se produži prosečna ročnost domaćeg duga u dinarima;

- nastojanje da rizik po osnovu kamatnih stopa na spoljni dug ne ugrožava dugoročni cilj minimizacije troškova javnog duga;

4. rizik likvidnosti

- permanentno održavanje nivoa gotovine na računima Republike Srbije na nivou koji omogućava nesmetano finansiranje obaveza u minimumu od četiri meseca i na nivou koji omogućava apsorpciju eventualnih manjih priliva po osnovu zaduživanja u odnosu na plan;

- adekvatno upravljanje slobodnim gotovinskim sredstvima na računima Republike Srbije u skladu sa principima asset-liability management i u skladu sa mogućnostima;

5. kreditni i operativni rizici

- sprovođenje transakcija sa finansijskim derivatima samo sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting;

- korišćenje finansijskih instrumenata koji limitiraju kreditni rizik;

- davanje garancija i odobravanje novog duga jedinicama lokalne samouprave samo ako postoji adekvatna analiza o relativno niskom stepenu verovatnoće da se realizuje garancija ili da jedinica lokalne samouprave postane nesolventna u srednjoročnom periodu;

- uvođenje adekvatne kontrole u svim poslovnim aktivnostima u Upravi za javni dug i unapređenje znanja zaposlenih;

6. rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja

- adekvatno planiranje zaduživanja na godišnjem nivou i ravnomerna raspodela u narednim godinama i tokom fiskalne godine kako bi se izbegao rizik velike koncentracije obaveza za refinansiranje;

- izbegavanje koncentracije obaveza po osnovu javnog duga na mesečnom nivou, koji ne bi mogao biti amortizovan slobodnim novčanim sredstvima na računima Republike Srbije.

Analize korišćene prilikom izrade Strategije za upravljanje javnim dugom

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup u analizi troškova i rizika koji utiču na upravljanje javnim dugom.

Imajući u vidu makroekonomsko okruženje i tržišne uslove, uporedno se razmatraju alternativni izvori finansiranja.

U svrhu analize korišćeni su instrumenti dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja denominovani u stranoj valuti:

- Zajmovi stranih vlada, međunarodnih finansijskih institucija, poslovnih banaka i drugih poverilaca - prikazani kao koncesionalni instrumenti denominovani u evrima ili američkim dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom;

- Državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu, denominovani u evrima;

- Evroobveznice - emitovane u evrima ili američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja u domaćoj valuti:

- Državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu, denominovani u dinarima;

- Kreditni aranžmani denominovani u dinarima, za finansiranje značajnih projekata u zemlji.

Buduće tržišne kamatne stope i scenario analiza

Nakon izbora odgovarajuće kompozicije izvora finansiranja (izabrane i komparativnih strategija finansiranja), pristupa se analizi troškova i rizika polazeći od osnovnog (najverovatnijeg) scenarija, nakon čega se vrši stres testiranje za dodatne vrste scenarija - šokova, kako bi se dobio pregled efekata koštanja razmatranih strategija.

Osnovni scenario se bazira na najviše verovatnim tržišnim uslovima za tri grupe tržišnih varijabli: devizni kurs, kamatne stope na međunarodnom tržištu i kamatne stope na domaćem tržištu.

Nakon definisanja osnovnog scenarija, u cilju stres testiranja odabrane su dodatne vrste scenarija - šokova:

- Deprecijacija dinara u odnosu na sve valute od 15% u 2027. godini. U ovom scenariju odnos evra i američkog dolara bi ostao stabilan, dok bi samo dinar deprecirao u odnosu na obe valute;

- Povećanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu za 2 p.p.;

- Povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu do 3 p.p., a na domaćem tržištu do 4 p.p.;

- Kombinovani šok koji se odnosi na deprecijaciju dinara u odnosu na dolar 15% u 2027. godini i rast kamatnih stopa za 2 p.p.

Alternativne strategije zaduživanja za period 2026-2028. godine

Na bazi modela Svetske banke Medium Term Debt Strategy Model - MTDS, analizirane alternativne strategije zaduživanja su:

Osnovna strategija (S1): predstavlja strategiju koja ukupne potrebe za budžetskim finansiranjem pokriva približno ujednačenom kombinacijom izvora finansiranja u stranoj i domaćoj valuti. Izvore budžetskog finansiranja u stranoj valuti najvećim delom čine primanja od prodaje evroobveznica na inostranom finansijskom tržištu ročnosti dvanaest, petnaest i dvadeset godina, kao i programski zajmovi različitih poverilaca. Izvore budžetskog finansiranja u domaćoj valuti čine primanja od emisije državnih obveznica na domaćem finansijskom tržištu (sa dominantinim učešćem državnih obveznica ročnosti od deset godina, ali su planirane i ročnosti od dvanaest, sedam, pet i četiri godine). Projektno finansiranje, kao i u prethodnim godinama, obezbeđuje se najvećim delom iz inostranih kreditnih aranžmana denominovanih u stranoj valuti, ali postaje vidljiv i rast udela kreditnih aranžmana u domaćoj valuti od domaćih poverilaca. Strategija (S2): u odnosu na strategiju S1, celokupne potrebe za finansiranjem zadovoljava emisijom evroobveznica u dolarima, ročnosti dvanaest i petnaest godina. Strategija (S3): u odnosu na strategiju S1, celokupne potrebe za finansiranjem zadovoljava emisijom evroobveznica u evrima, ročnosti dvanaest i petnaest godina. Strategija dodatne dinarizacije (S4): predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama dinarskih hartija od vrednosti ročnosti od deset i sedam godina.

Poređenje alternativnih strategija

Za poređenje alternativnih strategija zaduživanja primenjene su dve mere troškova: odnos javnog duga prema BDP i nominalna kamata kao procenat BDP. Prvi odnos je indikator stanja, a drugi indikator toka. U cilju poređenja, pažnja je usmerena na rezultate razmatranih strategija na kraju 2028. godine.

Na osnovu grafikona jasno se uočavaju troškovi koje svaka od razmatranih strategija nosi sa sobom. Trošak alternativnih strategija pri osnovnom makroekonomskom scenariju prikazan je na vertikalnoj osi grafikona troškova, dok se na horizontalnoj osi nalazi potencijalni trošak određene strategije zaduživanja (rezultat stres testa).

Pri osnovnom makroekonomskom scenariju na kraju 2028. godine, mereno učešćem duga u BDP, najviše troškove imaju strategije S2 i S4, dok su strategije S1 i S3 na nešto nižem troškovnom nivou. Sa druge strane najveći rizik na odnos duga i BDP, ako se odstupi od osnovnog makroekonomskog scenarija, ima promena deviznog kursa. Posmatrano sa aspekta uticaja šokova deviznog kursa na racio duga i BDP, najbolji položaj ima strategija S4, jer je celokupno finansiranje u dinarima, dok strategije S2 i S3 imaju veću izloženost riziku promene deviznog kursa, jer je finansiranje zasnovano u potpunosti na izvorima u stranoj valuti. Strategija S1 u pogledu rizika promene deviznog kursa ima povoljniji položaj u odnosu na strategije S2 i S3, iz razloga što kombinuje finansiranje u domaćoj i stranoj valuti.

Sa aspekta učešća kamata u BDP, najskuplje su strategije S4 (emisija obveznica u dinarima) i S2 (emisija evroobveznica u dolarima), sledi strategija S1 (koja kombinuje instrumente denominovane evrima, dinarima ili dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom stopom), dok je strategija S3 najpovoljnija (jer se bazira na evroobveznicama denominovanim u evrima sa fiksnim stopama). Rezultati stres analize pokazali su da najveći rizik za promenu odnosa kamate i BDP, ako se promeni osnovni scenario, dolazi od šoka promene kamatnih stopa koji je veći na domaćem nego na međunarodnom tržištu zbog čega strategija S4 ima najveći rizik promene racija kamate i BDP. Slede strategije S2 i S3 koje se sastoje od tržišnih instrumenata koji su takođe podložni šokovima promene kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, dok je kod S1 ovaj rizik ublažen usled prisustva koncesionalnih instrumenata sa fiksnim stopama.

Tabela 33. Odnos javnog duga i BDP na kraju 2028. godine

Scenariji	C1	C2	C3	C4
Osnovni scenario	43,6	43,7	43,6	43,7
Šok deviznog kursa (15% sve valute)	46,8	47,3	47,2	46,1
Kamatni šok (scenario 1)	44,3	44,5	44,4	44,5
Kamatni šok (scenario 2)	44,8	44,9	44,8	45,1
Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)	44,8	46,1	44,8	44,9
Maksimalni rizik	3,18	3,58	3,57	2,42

Tabela 34. Odnos plaćanja po osnovu kamata i BDP na kraju 2028. godine

Scenariji	C1	C2	C3	C4
Osnovni scenario	1,9	2,0	1,9	2,0
Šok deviznog kursa (15% sve valute)	1,9	2,0	1,9	2,0
Kamatni šok (scenario 1)	2,3	2,4	2,3	2,4
Kamatni šok (scenario 2)	2,6	2,7	2,6	2,8
Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)	2,3	2,5	2,3	2,4
Maksimalni rizik	0,68	0,71	0,71	0,87

Naredna tabela prikazuje kretanja osnovnih parametara javnog duga po osnovu sve četiri razmatrane strategije, što oslikava gore pomenute karakteristike svake strategije.

Tabela 35. Indikatori rizika za alternativne strategije na kraju 2028. godine

		C1	C2	C3	C4
Nominalni dug (% BDP)		43,6	43,7	43,6	43,7
Primenjena kamatna stopa (%)		4,6	4,8	4,6	4,8
Rizik refinansiranja	ATM6 spoljni portfolio (u godinama)	9,6	10,4	10,5	7,8
	ATM domaći portfolio (u godinama)	5,7	4,5	4,5	6,8
	ATM ukupan portfolio (u godinama)	8,4	9,6	9,6	7,1
Rizik kamatnih stopa	ATR7 (u godinama)	5,6	8,0	8,0	5,6
	Refiksiranje (% ukupnog duga)	31,1	19,1	19,2	19,1
	Dug po fiksnim stopama (% ukupnog duga)	73,8	85,7	85,7	85,7
Rizik deviznog kursa	Ino-valutni dug (% ukupnog duga)	69,0	85,5	85,5	36,9

6 ATM (Average Time to Maturity) - engleska skraćenica za prosečno vreme do dospeća.
7 ATR (Average Time to Refixing) - engleska skraćenica za prosečno vreme do promene kamatnih stopa.

Stres-test analiza

Na osnovu planiranog makroekonomskog okvira, a u slučaju izostanka uticaja mogućih rizika, javni dug centralnog nivoa vlasti bi na kraju 2028. godine trebalo da bude na nivou od 43,6% BDP.

Osnovni faktori koji utiču na stabilizaciju racija javni dug/BDP su rast BDP, pozitivni primarni rezultat i kurs dinara prema ino-valutama.

Tabela 36. Doprinosi osnovnih makroekonomskih varijabli na promenu racija javni dug (centralnog nivoa države) - BDP, u %

	2023	2024	2025 p	2026 p	2027 p	2028 p
Dug centralne države/BDP	48,0	46,7	44,6	44,0	43,8	43,6
Promena u odnosu na prethodnu god. u % BDP	-4,4	-1,3	-2,1	-0,6	-0,2	-0,2
Doprinos primarnog fiskalnog rezultata	0,3	0,4	1,1	1,1	1,2	0,6
Doprinos kamata	1,7	1,8	1,9	1,9	1,9	1,9
Doprinos rasta nominalnog BDP	-8,1	-4,6	-2,8	-2,8	-3,5	-2,6
Doprinos ostalih faktora	1,7	1,1	-2,3	-0,8	0,2	0,0

 

Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga centralnog nivoa države i BDP u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 10% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2028. godinu kretao u rasponu od 40,2% do 47%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 43,6%.

Glavni rizici za ostvarenje Strategije, pored gore navedenih faktora koji su kvantifikovani, su i stabilnost makroekonomske situacije u Republici Srbiji, potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se regulisali dugovi na drugim nivoima vlasti, javnom sektoru i finansijskom sektoru Republike Srbije i aktiviranje datih garancija.

Važno je napomenuti da smanjenju javnog duga u odnosu na BDP doprinosi i adekvatna kontrola izdavanja garancija i unapređenje procesa prioritizacije investicionih projekata, koji se finansiraju iz kreditnih linija multilateralnih i bilateralnih kreditora.

Dugoročni strateški okvir za upravljanje javnim dugom

Osnovni strateški ciljevi kojima je potrebno težiti u narednom dugoročnom periodu, kako bi se minimizirali rizici povećanja zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su:

- da učešće duga denominovanog u dinarima iznosi najmanje 30% ukupnog javnog duga na srednji rok;

- da učešće duga denominovanog u evrima u javnom dugu iznosi najmanje 65% duga u ino-valuti, uključujući buduća zaduživanja i transakcije;

- da se učešće duga sa varijabilnim kamatnim stopama kreće u intervalu od 25% ± 5% u srednjoročnom periodu;

- da prosečno vreme do promene kamatne stope (ATR) bude održavano na nivou od minimum 5,0 godina, u skladu sa gore navedenom merom postepenog smanjivanja učešća duga sa varijabilnim kamatnim stopama;

- da prosečna ponderisana kamatna stopa (WAIR) na javni dug u domaćoj valuti ne prelazi 6,00%;

- da učešće kratkoročnog duga (čije je dospeće do godinu dana) iznosi do 20% ukupnog javnog duga;

- da prosečno vreme do dospeća (ATM) unutrašnjeg duga bude na nivou od najmanje pet godina na srednji rok;

- da se prosečno vreme do dospeća (ATM) spoljnog duga održava na nivou od 8,0 ± 0,5 godina u istom vremenskom horizontu.

Mere za unapređenje tržišta dinarskih hartija od vrednosti u periodu 2025-2028. godine

Tržište državnih hartija od vrednosti, u periodu od 2012. godine do avgusta 2025. godine, karakteriše ispunjavanje zacrtanih strateških ciljeva, prvenstveno u pogledu instrumenata finansiranja, kao i u razvoju i održavanju stabilnosti diversifikovane baze investitora. Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja, uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Na kraju 2013. godine učešće dugoročnih dinarskih instrumenata po originalnoj ročnosti od tri i više godina iznosilo je 38,3% u stanju dinarskih hartija od vrednosti, dok je na kraju avgusta 2025. godine iznosilo 100,0%.

Transparentnost u radu i izveštavanju, kao i prisutnost na međunarodnom tržištu kapitala, utiču na informisanost, a time i na zainteresovanost nerezidenata da investiraju kapital u dužničke instrumente, prvenstveno u državne dinarske dugoročne hartije od vrednosti, čime se ostvaruje rast stabilne baze investitora. Usled uspešne realizacije "benčmark" emisija tokom 2014. i 2015. godine, sa istom praksom je nastavljeno tokom 2016. godine. U februaru i julu 2016. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U aprilu 2017. godine emitovana je trogodišnja "benčmark" obveznica obima emisije u iznosu od 110,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2018. godine emitovane su "benčmark" petogodišnja i desetogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U januaru 2019. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije 100,0 i 150,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2020. godine po prvi put su emitovane petoipogodišnje i dvanaestoipogodišnje obveznice sa polugodišnjim kuponom. Izmenama Uredbe o opštim uslovima za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu ("Službeni glasnik RS", br. 100/14, 78/17, 66/18, 78/18 i 140/20), omogućeno je povećanje obima ranije emitovanih obveznica, pa je petoipogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 28.01.2020. godine) i dvanaestoipogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 18.02.2020. godine) 2021. godine povećan obim emisije za po 50 mlrd dinara, dok je desetogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 06.02.2018. godine) povećan za 10 mlrd dinara. Tokom 2022. godine izvršeno je povećanje obima emisija desetogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 06.02.2018. godine) za 25 mlrd dinara.

Ovim emisijama znatno je povećan obim sekundarnog trgovanja ovim instrumentima, što je doprinelo i padu izvršnih stopa prinosa na reotvaranjima pomenutih emisija. Učešće stranih investitora u dinarskim hartijama od vrednosti, na kraju avgusta 2025. godine iznosilo je 14,6%.

30. juna 2021. godine tri dinarske benčmark obveznice uključene su u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), sa datumom dospeća 11. januar 2026. godine (RSMFRSD89592), 8. februar 2028. godine (RSMFRSD55940) i 20. avgust 2032. godine (RSMFRSD86176). 5. marta 2024. godine u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), uključena je dinarska benčmark obveznica sa datumom dospeća 26. oktobar 2031. godine (RSMFRSD58761). 31. marta 2025. godine u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), uključena je nova dinarska benčmark obveznica sa datumom dospeća 27. jula 2035. godine (RSMFRSD34101).

U 2023. godini od dinarskih hartija emitovane su dvogodišnje dinarske obveznice. Desetogodišnjim dinarskim obveznicama je povećan obim emisije za 18,4 mlrd dinara i dvanaestoipoogodišnjim za 50 mlrd dinara. U oktobru 2023. godine emitovana je nova osmogodišnja dinarska obveznica, sa obimom emisije 110 milijardi dinara. Od evro denominovanih hartija emitovane su dvogodišnje obveznice.

U 2024. godini povećan je obim emisije obveznice ročnosti 8 godina za 40 milijardi dinara (prvobitno emitovane 24. oktobra 2023. godine). Od evro denominovanih hartija emitovane su trogodišnje obveznice.

U januaru 2025. godine emitovana je nova desetipogodišnja dinarska obveznica, sa obimom emisije 120 milijardi dinara. Obim emisije obveznice ročnosti 10,5 godina povećan je u februaru za 60 milijardi dinara (prvobitno emitovane 23. januara 2025. godine). Od evro denominovanih hartija emitovane su dvanaestogodišnje obveznice.

U periodu za koji se donosi ova Strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta putem pristupa I-link platformi, kao mehanizma za saldiranje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu uz mogućnost saldiranja putem platforme stranog pravnog lica, koje obavlja poslove kliringa i saldiranja, pružiće dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem "benčmark" emisija obveznica ostvaren je pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2012. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti iznosila je 394 dana (1,1 godinu), na kraju 2013. godine 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine 645 dana (1,8 godinu), na kraju 2015. godine 749 dana (2,1 godinu), na kraju 2016. godine 789 dana (2,2 godine), na kraju 2017. godine 864 dana (2,4 godine), na kraju 2018. godine 1.188 dana (3,3 godine), na kraju 2019. godine 1.403 dana (3,8 godina), na kraju 2020. godine 1.429 dana (3,9 godina), na kraju 2021. godine 1.377 dana (3,8 godine), na kraju 2022. godine 1.220 dana (3,3 godine), na kraju 2023. godine 1.427 dana (3,9 godine), na kraju 2024. godine 1.382 dana (3,8 godine), a na kraju avgusta 2025. godine 1.892 dana (5,2 godine).

Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti od strane Republike Srbije potpomognut je sledećim merama:

- Obveznice Republike Srbije uključene su u J.P. Morgan globalni indeks državnih obveznica u lokalnim valutama zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index) što bi trebalo značajno da poveća bazu investitora i dodatno pospeši sekundarno trgovanje, što će dalje doprineti smanjenju troškova zaduživanja putem emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti;

- U cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala;

- Preduzete su aktivnosti na omogućavanju saldiranja državnih hartija od vrednosti na inostranom tržištu. Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu iz decembra 2019. godine, omogućeno je da kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, pored Centralnog registra vrši i drugo strano pravno lice koje obavlja poslove kliringa i saldiranja.

Tokom 2023. i 2024. godine aktivno se radilo na usaglašavanju zakonske regulative i IT infrastrukture za uspostavljanje međunarodnog linka (i-Link) između Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Euroclear banke, što je nastavljeno i u 2025. godini kako bi se otpočelo saldiranje državnih benčmark obveznica preko Euroclear provajdera post trgovinskih transakcija. Osnovne prednosti pristupanja Euroclear sistemu su širenje baze investitora kroz lakšu dostupnost domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima, što dalje smanjuje troškove u redukovanom lancu učesnika kupovine hartija od vrednosti, a time i pad prinosa na hartije i niže troškove zaduživanja emitenta. Takođe, povećava se likvidnost sekundarnog tržišta širenjem baze investitora.

IV ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove revidirane Fiskalne strategije čine Prilog 1 - Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora, Prilog 2 - Fiskalni okvir sektora države u 2026. godini, Prilog 3 - Ukupni prihodi, rashodi i rezultat, u periodu od 2024-2028. godine, u mlrd dinara i Prilog 4 - Pregled investicionih projekata u republičkom budžetu (izdaci za nefinansijsku imovinu iznad 20 miliona evra), koji su odštampani uz ovu fiskalnu strategiju.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju dostaviti odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Ministarstvu finansija.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Vlade i Ministarstva finansija.

 

Prilog 1

 

PROJEKCIJA OSNOVNIH MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA

 

	2025	2026	2027	2028
Stopa realnog rasta BDP, %	2,3	3,0	5,0	3,5
BDP u tekućim tržišnim cenama (u mlrd dinara)	10.377,9	11.085,1	12.034,3	12.807,2
Izvori rasta: procentne promene u stalnim cenama
Lična potrošnja	2,8	4,6	3,5	3,4
Državna potrošnja	2,6	2,9	2,0	2,4
Investicije u osnovna sredstva	1,6	6,9	5,9	4,5
Izvoz robe i usluga	4,3	4,7	8,4	5,6
Uvoz robe i usluga	5,5	6,5	6,0	5,5
Doprinos rastu BDP, procentni poeni
Domaća tražnja	3,4	4,6	4,1	3,8
Lična potrošnja	1,8	2,9	2,2	2,2
Državna potrošnja	0,5	0,5	0,3	0,4
Investicije u osnovna sredstva	0,4	1,7	1,5	1,2
Promena u zalihama	0,7	-0,5	0,0	0,0
Neto izvoz robe i usluga	-1,1	-1,6	1,0	-0,4
Rast BDV po sektorima i neto poreza, %
Poljoprivreda	2,0	3,1	0,0	0,0
Industrija	2,8	0,4	3,9	4,7
Građevinarstvo	-5,1	8,5	4,9	2,6
Usluge	2,8	3,5	5,9	3,4
Neto porezi	2,8	3,5	4,3	3,4
Doprinos rastu BDP, procentni poeni
Poljoprivreda	0,1	0,1	0,0	0,0
Industrija	0,5	0,1	0,7	0,9
Građevinarstvo	-0,3	0,4	0,2	0,1
Usluge	1,6	2,0	3,4	2,0
Neto porezi	0,4	0,5	0,6	0,5
Kretanje cena, %
BDP deflator	4,1	3,7	3,4	2,9
Potrošačke cene (godišnji prosek)	3,9	3,7	3,5	3,0
Kretanja u spoljnom sektoru, % BDP
Saldo tekućeg računa	-5,3	-6,0	-4,9	-5,1
Fiskalni indikatori, % BDP
Fiskalni rezultat sektora države	-3,0	-3,0	-3,0	-2,5
Konsolidovani prihodi	40,9	40,9	40,1	40,0
Konsolidovani rashodi	43,9	43,9	43,1	42,5
Bruto dug sektora države	45,0	44,5	44,3	44,1

 

Prilog 2

 

FISKALNI OKVIR SEKTORA DRŽAVE U 2026. GODINI

 

	Sektor države	Budžet Republike	Jedinice lokalne samouprave	Gradovi i opštine	AP Vojvodina	Vanbudžetski korisnici	OOSO	Fond PIO	RFZO	NSZ	Fond SOVO
	1=2+3+6+7	2	3=4+5	4	5	6	7=8+9+10+11	8	9	10	11
Javni prihodi	4.534,5	2.374,7	526,1	481,5	44,6	83,5	1.550,2	1.044,3	468,2	32,5	5,2
Tekući prihodi	4.500,7	2.343,3	524,1	479,5	44,6	83,5	1.549,8	1.044,3	468,0	32,3	5,2
Poreski prihodi	4.041,3	2.080,0	452,0	413,3	38,7		1.509,4	1.044,3	428,8	31,3	5,0
Porez na dohodak	465,0	150,5	314,5	299,8	14,7
Doprinosi	1.509,4						1.509,4	1.044,3	428,8	31,3	5,0
Porez na dobit	299,0	275,0	24,0		24,0
PDV	1.084,0	1.084,0
Akcize	453,3	453,3
Carine	99,9	99,9
Ostali poreski prihodi	130,8	17,3	113,5	113,5
Neporeski prihodi	459,4	263,3	72,1	66,2	5,9	83,5	40,4		39,2	1,0	0,3
Donacije	33,8	31,4	2,0	2,0			0,4		0,2	0,2	0,0
Javni rashodi	4.871,4	2.238,8	559,8	514,7	45,1	119,7	1.953,1	1.243,9	671,3	27,9	10,1
Tekući rashodi	4.098,9	1.601,2	462,3	421,4	41,0	104,6	1.930,8	1.241,7	651,7	27,5	9,9
Rashodi za zaposlene	978,1	566,1	106,0	101,0	5,0	21,4	284,6	5,0	277,0	2,5
Doprinosi na teret poslodavca	150,3	89,9	14,6	14,0	0,6	3,8	42,1	0,8	40,7	0,5
Kupovina roba i usluga	846,2	258,9	203,9	199,5	4,4	72,9	310,6	5,9	294,8	2,5	7,4
Otplata kamata	215,0	212,2	2,7	2,4	0,3	0,1
Subvencije	242,8	194,8	48,1	32,7	15,4
Socijalna pomoć i transferi	1.537,9	212,2	36,0	35,4	0,7		1.289,7	1.228,4	37,2	21,7	2,4
od čega penzije	1.172,7						1.172,7	1.172,7
Ostali tekući rashodi	128,5	67,2	51,0	36,5	14,5	6,5	3,9	1,5	2,0	0,3	0,1
Kapitalni rashodi	737,4	602,4	97,5	93,4	4,2	15,1	22,4	2,2	19,6	0,4	0,1
Neto budžetske pozajmice	11,5	11,5
Aktivirane garancije	23,7	23,7
Fiskalni rezultat isklj. transfere	-337,0	135,9	-33,8	-33,2	-0,5	-36,2	-403,0	-199,6	-203,1	4,5	-4,8
Transferi od drugih nivoa vlasti	707,3	40,0	91,0	76,6	14,4	36,2	540,2	321,5	213,1	0,7	4,8
Budžet Republike	512,9		82,6	68,2	14,4	36,2	394,1	307,8	85,2	0,7	0,3
Gradovi i opštine	43,4	40,0					3,4		3,4
AP Vojvodina	13,9		8,4	8,4			5,5		5,5
Fond PIO	122,0						122,0		117,4		4,5
RFZO	10,0						10,0	10,0
NSZ	5,3						5,3	3,8	1,5
Fond SOVO
Vanbudžetski korisnici
Transferi drugim nivoima vlasti	707,3	512,9	57,3	43,4	13,9		137,2	122,0	10,0	5,3
Budžet Republike	40,0		40,0	40,0
Gradovi i opštine	76,6	68,2	8,4		8,4
AP Vojvodina	14,4	14,4
Fond PIO	321,5	307,8					13,7		10,0	3,8
RFZO	213,1	85,2	8,9	3,4	5,5		119,0	117,4		1,5
NSZ	0,7	0,7
Fond SOVO	4,8	0,3					4,5	4,5
Vanbudžetski korisnici	36,2	36,2
Fiskalni rezultat	-337,0	-337,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0

U tabeli je prikazan okvirni iznos prihoda i rashoda u 2026. godini koji je u većoj meri zasnovan na statističkoj metodologiji računa javnih finansija nego na računovodstvenoj. Budući da tokom budžetskog procesa može doći do izmena u visini i strukturi pojedinih kategorija, ovi iznosi nisu zakonski obavezujući.

Prilog 3

 

UKUPNI PRIHODI, RASHODI I REZULTAT U PERIODU 2024-2028. GODINE, U MLRD DINARA

 

	2024	2025	2026	2027	2028
Javni prihodi (1 + 2)	3.941,0	4.244,3	4.534,5	4.826,7	5.120,4
1. Tekući prihodi (1.1 + 1.2)	3.919,7	4.206,0	4.500,7	4.792,0	5.083,8
1.1 Poreski prihodi (1.1.1 +... + 1.1.7)	3.497,4	3.750,8	4.041,3	4.343,6	4.622,9
1.1.1 Porez na dohodak građana	403,0	434,3	465,0	507,5	545,7
1.1.2 Porez na dobit preduzeća	297,1	288,8	299,0	312,9	328,6
1.1.3 Porez na dodatu vrednost	951,8	1.002,0	1.084,0	1.165,6	1.243,9
1.1.4 Akcize	415,1	435,3	453,3	465,3	478,1
1.1.5 Carine	89,4	93,5	99,9	105,5	110,2
1.1.6 Ostali poreski prihodi	116,0	124,7	130,8	135,0	139,1
1.1.7 Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje	1.225,0	1.372,2	1.509,4	1.651,7	1.777,3
1.2 Neporeski prihodi	422,3	455,2	459,4	448,4	460,9
2. Donacije	21,2	38,3	33,8	34,7	36,7
Javni rashodi (1 + 2 + 3 + 4)	4.132,8	4.558,2	4.871,4	5.192,6	5.442,4
1. Tekući rashodi (1.1 +... + 1.6)	3.379,3	3.771,4	4.098,9	4.385,7	4.624,0
1.1 Rashodi za zaposlene	907,2	1.030,0	1.128,5	1.221,5	1.309,8
1.2 Kupovina roba i usluga	676,1	773,4	846,2	898,0	944,5
1.3 Otplata kamata	180,5	197,8	215,0	228,9	249,6
1.4 Subvencije	236,7	245,4	242,8	253,7	264,7
1.5 Socijalna pomoć i ostali transferi stanovništvu	1.260,2	1.390,4	1.537,9	1.650,9	1.719,1
od čega penzije	929,6	1.044,9	1.172,7	1.260,3	1.306,8
1.6 Ostali tekući rashodi	118,6	134,4	128,5	132,6	136,3
2. Kapitalni rashodi	704,6	739,8	737,4	773,0	784,1
3. Neto budžetske pozajmice	20,9	24,8	11,5	11,9	12,3
4. Aktivirane garancije	27,9	22,1	23,7	22,1	22,1
Konsolidovani fiskalni rezultat	-191,9	-313,9	-337,0	-366,0	-322,0

 

Prilog 4

 

PREGLED INVESTICIONIH PROJEKATA U REPUBLIČKOM BUDŽETU (IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU IZNAD 20 MILIONA EVRA)

 

R. Br.	Šifra projekta	Naziv kapitalnog projekta	Trošak do 2025. god.	Projektovani trošak u 2025 god.	Projektovani trošak u 2026. god.	Projektovani trošak u 2027. god.	Projektovani trošak u 2028. god.	Procenjena ukupna vrednost projekta
1	5001	Nabavka opreme, izgradnja hangara i pratećih objekata	2,852,269,436	5,469,803,378	30,560,000	0	0	8,352,632,814
2	5073	Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona	27,359,213,093	2,800,000,000	21,200,000,000	16,400,000,000	7,200,000,000	74,959,213,093
3	5088	Linijska infrastruktura i toplotni izvor	21,036,515,302	20,167,716,278	18,600,000,000	2,650,000,000	0	62,454,231,580
4	5081	EXPO Beograd 2027	47,040,272,159	38,232,283,722	42,577,000,000	14,400,000,000	0	142,249,555,881
5	5086	Tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine	0	6,000,000,000	5,000,000,000	5,000,000,000	10,000,000,000	26,000,000,000
6	5008	Brza saobraćajnica Ib reda Novi Sad-Ruma	44,846,509,398	29,400,000,000	16,500,000,000	15,500,000,000	0	106,246,509,398
7	5015	Projekat mađarsko - srpske železnice	130,944,069,643	9,754,687,432	14,775,858,000	0	0	155,474,615,075
8	5019	Izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75, deonica: Most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok (sektori 4, 5 i 6)	43,939,813,915	785,611,545	1,000,000	0	0	44,726,425,460
9	5027	Rekonstrukcija železničke pruge Niš - Dimitrovgrad	4,603,127,991	13,000,000,000	10,870,000,000	10,213,323,000	3,839,366,000	46,737,645,320
10	5034	Izgradnja autoputa E-763, deonica: Preljina - Požega	56,476,138,798	13,751,591,721	4,200,000,000	0	0	74,427,730,519
11	5035	Izgradnja autoputa E-761, deonica: Pojate - Preljina	180,544,401,297	35,645,957,364	28,500,000,000	7,350,000,000	0	252,040,358,661
12	5042	Vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata	919,312,536	527,400,000	640,000,000	620,000,000	1,073,013,000	4,106,955,999
13	5043	Izgradnja autoputa E-761 Beograd-Sarajevo	34,601,087,019	9,398,912,981	4,000,000,000	0	0	48,000,000,000
14	5045	Izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica	89,565,112,050	19,170,000,000	5,250,000,000	3,900,000,000	5,000,000,000	122,885,112,050
15	5046	Realizacija projekata železničke infrastrukture	11,396,535,367	4,041,521,043	3,304,000,000	772,130,000	0	19,514,186,411
16	5050	Izgradnja autoputa Niš-Merdare, deonica: Niš-Pločnik	2,808,996,355	200,000,000	1,300,000,000	4,900,000,000	8,300,000,000	37,310,000,000
17	5054	Unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja	76,487,776	21,000,000	137,300,000	118,800,000	59,400,000	9,599,325,000
18	5056	Proširenje kapaciteta Luke Sremska Mitrovica	27,137,507	0	0	2,947,200,000	1,688,857,000	6,626,400,000
19	5057	Proširenje kapaciteta Luke Bogojevo	230,373,220	400,000,000	432,000,000	2,197,798,000	1,601,500,000	7,896,476,900
20	5058	Proširenje kapaciteta Luke Prahovo	856,368,146	1,200,000,000	1,300,000,000	1,000,000,000	500,000,000	5,405,000,000
21	5059	Adaptacija brodske prevodnice u sastavu HEPS "Đerdap 2"	3,639,709,454	1,258,175,640	55,000,000	0	0	4,952,885,094
22	5061	Rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš	2,489,209,751	356,590,249	200,000,000	0	0	3,045,800,000
23	5062	Izgradnja autoputa, deonica: Beograd - Zrenjanin	0	12,013,000,000	12,000,000,000	10,795,000,000	16,346,000,000	187,600,000,000
24	5064	Izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu	3,962,667,573	617,332,427	4,820,000,000	2,600,000,000	0	12,000,000,000
25	5066	Izgradnja brze saobraćajnice, deonica: Iverak-Lajkovac	21,821,128,074	8,241,818,921	2,600,000,000	0	0	32,662,946,996
26	5067	Izgradnja mosta - obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama	4,514,198,853	5,630,801,147	7,600,000,000	5,400,000,000	1,600,000,000	24,745,000,000
27	5069	Projekat izgradnje obilaznica i tunela	5,570,131,319	2,554,000,000	3,200,000,000	3,200,000,000	5,350,831,000	23,370,131,319
28	5070	Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji	39,502,204,651	11,267,123,763	8,000,000,000	6,000,000,000	4,000,000,000	367,895,069,040
29	5071	Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda	846,095,280	5,000,000,000	2,000,000,000	2,000,000,000	2,000,000,000	32,604,000,000
30	5072	Izgradnja beogradskog metroa (Linija 1 - faze 1 i 2)	12,130,658,443	6,452,356,000	20,661,805,000	27,846,025,000	18,257,561,000	72,850,000,000
31	5074	Izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca	5,559,509,191	10,000,000,000	9,400,000,000	9,000,000,000	3,800,000,000	40,200,000,000
32	5076	Brza saobraćajnica E-75, petlja Požarevac - Golubac	35,709,853,455	11,739,146,545	10,051,000,000	4,000,000,000	0	61,500,000,000
33	5077	Izgradnja centra za obuku članova posade brodova	55,503,664	50,000,000	10,000,000	1,543,980,000	1,610,000,000	5,195,350,000
34	5078	Modernizacija železničkog sektora u Srbiji	404,018,018	3,186,742,982	1,245,239,000	7,200,000,000	0	12,036,000,000
35	5048	Izgradnja autoputa E-763, deonica: Novi Beograd-Surčin	10,061,069,170	1,052,347,438	800,000,000	0	0	11,913,416,608
36	5082	Izgradnja pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona	11,768,461,559	10,013,369,105	17,004,185,000	8,242,072,000	126,900,000	47,154,987,664
37	5084	Rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd - Niš	0	0	1,000,000	4,096,000,000	17,015,000,000	208,618,748,882
38	5085	Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta na stubovima starog mosta u Novom Sadu	0	500,000,000	500,000,000	5,000,000,000	0	6,000,000,000
39	5001	Izgradnja sistema za navodnjavanje - prva faza	9,620,176,502	458,108,498	57,715,000	0	0	10,136,000,000
40	5003	Brana sa akumulacijom "ARILJE" profil "SVRAČKOVO" Arilje	6,505,486,755	701,209,000	701,209,000	1,523,330,000	1,523,330,000	19,111,000,000
41	5003	Nabavka opreme za sakupljanje i reciklažu	1,848,694,304	230,000,000	500,000,000	600,000,000	600,000,000	3,778,694,304
42	5002	Izgradnja obrazovno-naučnih centara	0	3,701,224,000	139,340,000	455,370,000	455,370,000	4,751,304,000
43	5001	Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd	14,359,133,063	500,000,000	1,155,000,000	325,000,000	1,100,000,000	17,439,133,063
44	5003	Nabavka opreme za UKC Vojvodine, Novi Sad	3,697,511,435	1,548,488,565	354,000,000	0	0	5,600,000,000
45	5001	Izgradnja rezervoara u skladištu derivata nafte u Smederevu	2,884,999,646	16,170,000	250,000	0	0	2,901,419,646
46	5008	Izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja	0	0	2,891,000,000	3,717,000,000	1,652,000,000	10,819,000,000
47	5004	Izgradnja i uređenje turističke infrastrukture i suprastrukture na području Podunavlja	2,284,696,256	250,000,000	150,103,000	1,421,896,000	347,072,000	4,453,767,256
48	5007	Izgradnja graničnog prelaza Sremska Rača	800,000,000	2,500,000,000	2,500,000,000	1,000,000,000	1,000,000,000	8,157,965,600
49	5004	Uspostavljanje Data centra za registre, "Backup" centar i "Disaster Recovery"	1,847,674,705	160,000,000	430,000,000	842,000,000	500,000,000	3,779,674,705
50	5006	Izgradnja Data centra u Kragujevcu	10,529,835,800	1,130,000,000	2,730,000,000	2,250,000,000	3,262,000,000	19,901,835,800
51	5014	Jedinstvena informaciona komunikaciona mreža e Uprave	2,239,816,335	500,000,000	850,000,000	750,000,000	596,000,000	4,935,816,335
52	5019	Inovacioni distrikt Kragujevac	528,670,000	700,000,000	2,200,000,000	2,000,000,000	3,025,459,000	8,454,129,000
UKUPNO:			915,304,854,264	312,294,489,745	293,424,564,000	199,776,924,000	123,429,659,000	2,533,576,449,472