UREDBA O UTVRĐIVANJU SREDNJOROČNOG PROGRAMA RAZVOJA SAVETODAVNIH POSLOVA U POLJOPRIVREDI ZA PERIOD OD 2026. DO 2030. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 119/2025)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Srednjoročni program razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2026. do 2030. godine (u daljem tekstu: Srednjoročni program), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Programom iz člana 1. ove uredbe utvrđuju se srednjoročni ciljevi razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, način i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati i način finansiranja savetodavnih poslova u poljoprivredi.

Član 3

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.

 

SREDNJOROČNI PROGRAM

 

I UVOD

Srednjoročni program predstavlja programski dokument od javnog interesa kojim se definišu ciljevi, prioriteti, mere, aktivnosti i očekivani rezultati u oblasti razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi. Srednjoročni program pripremljen je u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, propisima kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, metodologija izrade dokumenata javnih politika, kao i drugim relevantnim propisima i podzakonskim aktima.

Osnovni cilj Srednjoročnog programa je unapređenje kvaliteta i dostupnosti savetodavnih usluga, kao jednog od ključnih instrumenata institucionalne podrške u poljoprivredi. PSSS imaju centralnu ulogu u prenosu znanja i inovacija, izgradnji preduzetničkih kapaciteta, diversifikaciji prihoda i promociji održivih proizvodnih praksi, čime direktno utiču na konkurentnost i otpornost srpske poljoprivrede. Značaj savetodavnih usluga dodatno raste u uslovima klimatskih promena, sve strožijih standarda proizvodnje i dinamičnih tržišnih kretanja, što zahteva sistematičan pristup njihovom unapređenju.

U izradi Srednjoročnog programa uzeta su u obzir iskustva iz sprovođenja prethodne Uredbe o utvrđivanju Srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 19/21). Analize pokazuju da su tokom prethodnog perioda postignuti određeni rezultati u jačanju institucionalnog okvira i razvoju kapaciteta PSSS, ali su i dalje prisutni brojni izazovi, kao što su: ograničenost finansijskih i kadrovskih resursa, nedovoljna integracija savetodavnih usluga sa istraživanjem i obrazovanjem, neravnomerna dostupnost usluga po regionima, kao i potreba za većim prilagođavanjem evropskim standardima i praksama.

Srednjoročni program utvrđuje sledeće ključne principe:

1) održivost sistema proizvodnje hrane - podsticanje rasta proizvodnje zasnovanog na tehničko-tehnološkom napretku i inovacijama, razvoj praksi u skladu sa visokim zdravstvenim, ekološkim i etičkim standardima, kao i odgovorno upravljanje resursima u cilju umanjenja posledica klimatskih promena;

2) balansiran i inkluzivan razvoj - uvažavanje različitosti poljoprivrednih gazdinstava i proizvodnih sistema, uz poseban fokus na mala gazdinstva, POURP i mlade poljoprivrednike, sa ciljem smanjenja regionalnih nejednakosti i jačanja socijalne kohezije;

3) jačanje institucionalnih kapaciteta - stalno unapređenje rada savetodavnih službi kroz modernizaciju metoda rada, digitalizaciju, profesionalno usavršavanje savetodavaca i jačanje saradnje sa istraživačkim i obrazovnim institucijama;

4) koherentnost sa drugim politikama - usklađenost sa nacionalnim i evropskim strateškim dokumentima, dugoročna predvidivost i stabilnost izvora finansiranja, kao i integracija savetodavnih usluga u širem okviru razvoja ruralnih područja i poljoprivrede.

Posebna pažnja u Srednjoročnom programu posvećena je usklađivanju sa procesom evropskih integracija. U tom smislu, mere predviđene ovim programom povezane su sa ciljevima ZPP i IPARD-om, kao i sa smernicama FAO i OECD za jačanje savetodavnih sistema. Na ovaj način obezbeđuje se da savetodavne usluge u Republici Srbiji budu usklađene sa evropskim standardima kvaliteta, ali i da se iskoriste raspoloživi finansijski i tehnički instrumenti podrške.

Izrada Srednjoročnog programa sprovedena je kroz širok konsultativni proces u periodu april-oktobar 2025. godine. U radu su bili uključeni predstavnici MPŠV, PSSS, relevantnih naučnoistraživačkih instituta (ovlašćenih organizacija), stručnih asocijacija, udruženja proizvođača i drugih zainteresovanih strana. Proces je omogućio da se u Srednjoročni program ugrade različite perspektive i potrebe korisnika, što doprinosi njegovoj primenjivosti i realističnosti.

Srednjoročni program strukturisan je tako da obuhvata sledeće celine:

I. Uvod;

II. Strateški i pravni okvir;

III. Pregled i analiza postojećeg stanja;

IV. SWOT analiza;

V. Okvir EU politike u oblasti savetodavstva u poljoprivredi i ruralnom razvoju (2023-2027. godine);

VI. Prioritetni ciljevi Srednjoročnog programa i analiza scenarija;

VII. Mere;

VIII. Mehanizam za sprovođenje Srednjoročnog programa i način izveštavanja;

IX. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Srednjoročnog programa.

Srednjoročni program obezbeđuje institucionalni okvir za razvoj savetodavnih poslova u narednom petogodišnjem periodu i postavlja razvojnu viziju - savetodavni sistem kao partner poljoprivrednim proizvođačima u procesu donošenja odluka, usvajanja inovacija i izgradnje održive i konkurentne poljoprivrede Republike Srbije.

Skraćenice i akronimi koji se koriste u Srednjoročnom programu:

EU	Evropska unija
ZPP	Zajednička poljoprivredna politika
IKT	Informaciono-komunikacione tehnologije
IPARD	Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj
JLS	Jedinica lokalne samouprave
MPŠV	Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
PIS	Prognozno-izveštajni poslovi
POURP	Područje sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi
PSSS	Poljoprivredna savetodavna i stručna služba
RZS	Republički zavod za statistiku
RHMZ	Republički hidrometeorološki zavod Srbije
SRR	Sektor za ruralni razvoj
AKIS	Sistem poljoprivrednog znanja i inovacija (eng. Agricultural Knowledge and Innovation System)
EAFRD	Evropski fond za poljoprivredu i ruralni razvoj (eng. European Agricultural Fund for Rural Development)
EUFRAS	Evropski forum za poljoprivredne i ruralne savetodavne usluge (eng. European Forum for Agricultural and Rural Advisory Services)
FADN/ FSDN	Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (eng. Farm Accountancy Data Network)
STIPS	Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (eng. Marketing Information System)
AGROPONUDA	Sistem za plasiranje ponuda poljoprivrednih proizvoda malih proizvođača
FAO	Organizacija za hranu i poljoprivredu (eng. The Food and Agriculture Organization)
FAS	Sistem savetodavnih službi u poljoprivredi (eng. Farm Advisory System)
GFRAS	Globalni forum za ruralne savetodavne usluge (eng. Global Forum for Rural Advisory Services)
LPIS	Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela (eng. Land Parcel Identification System)
OECD	Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. Organisation for Economic Co-operation and Development)
SEASN	Mreža savetodavnih službi Jugoistočne Evrope (eng. South Eastern Europe Advisory Service Network)
SWOT	Snage, Slabosti, Mogućnosti, Pretnje (eng. Strenghts, Weaknesses, Opportunities, Threats)
IoT	Mreža povezanih fizičkih uređaja koji putem interneta komunicijraju i razmenjuju podatke (eng. Internet of things)
GIS	Geografski informacioni sistemi

 

II STRATEŠKI I PRAVNI OKVIR

Srednjoročni program sprovodi se u skladu sa jasno definisanim pravnim okvirom koji obuhvata nacionalne zakone, podzakonske akte i strateške dokumente, kao i relevantne međunarodne i EU dokumente. Ovaj okvir obezbeđuje zakonsku osnovu, metodološku usaglašenost, finansijsku podršku i operativnu primenu.

Srednjoročni program pripremljen je u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon, 101/16, 67/21 - dr. zakon, 114/21 i 19/25). Odredbom člana 12. ovog zakona propisano je da programi savetodavnih službi, zajedno sa programima istraživanja u poljoprivredi, programima promovisanja poljoprivrede, programima razvoja sistema tržišnih informacija poljoprivrede Republike Srbije, kao i drugim programima od značaja za razvoj sektora, spadaju u mere institucionalne podrške. Polazeći od ovog pravnog okvira, Srednjoročni program definiše prioritete, ciljeve i aktivnosti usmerene na unapređenje kvaliteta i dostupnosti savetodavnih usluga, u funkciji ostvarivanja mera institucionalne podrške utvrđenih zakonom. Značaj ovog člana ogleda se u tome što postavlja jasno normativno uporište za razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih, stručno utemeljenih i ciljano usmerenih savetodavnih usluga koje, kroz podršku znanju, inovacijama i efikasnoj razmeni informacija, doprinose unapređenju konkurentnosti, održivosti i otpornosti poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Članom 33. ovog zakona propisana je organizaciona struktura FADN sistema, dok je Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 67/21), propisan STIPS.

Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16, 35/23, 92/23 i 94/24), propisuje finansijsku i programsku osnovu za aktivnosti savetodavnih službi. Odredbe koje definišu podsticaje i mere institucionalne podrške omogućavaju da ovaj program utvrdi konkretne prioritete, uslove i način finansiranja aktivnosti u skladu sa zakonskim kriterijumima.

Zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede propisuje zadatke, organizaciju, standarde i praćenje rada savetodavnih službi. Ovaj program konkretizuje odredbe ovog zakona tako što utvrđuje vrste aktivnosti, metode pružanja usluga, način izveštavanja i indikatore na nivou ciljeva i mera, osiguravajući time efikasnu primenu zakona u praksi.

Zakon o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18), propisuje metodološku osnovu za izradu ovog programa, obezbeđujući strukturiranost, definisanje ciljeva, mera i indikatora, kao i praćenje sprovođenja. Iako ovaj program nije dokument javnih politika, dosledno praćenje odredbi ovog zakona omogućava da Srednjoročni program bude usklađen sa nacionalnom planskom metodologijom i da rezultati njegovog sprovođenja budu merljivi i proverljivi.

Zakon o javnim službama ("Službeni glasnik RS", br. 42/91, 71/94, 79/05 - dr. zakon, 83/14 - dr. zakon), propisuje status javnih službi i način obavljanja njihovih poslova od opšteg interesa, a ovim programom se definiše organizacioni i operativni okvir rada PSS službi, obezbeđujući njihovu usklađenost sa zakonom.

Podzakonski akti daju konkretnije smernice za izradu i sprovođenje ovog programa. Uredba o metodologiji za izradu srednjoročnih planova ("Službeni glasnik RS", broj 8/19), uređuje strukturu, sadržaj i postupak izrade dokumenta, kao i obaveze izveštavanja i praćenja, što omogućava da ovaj program bude kompletan, sistematičan i u skladu sa metodološkim zahtevima.

Pravilnik o načinu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 90/25), propisuje organizaciju poslova, način evidentiranja i izveštavanja, što ovom programu omogućava planiranje konkretnih aktivnosti savetodavnih službi, definisanje nadležnosti i praćenje efektivnosti rada.

Pravilnikom o organizaciji i poslovima učesnika u funkcionisanju sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima ("Službeni glasnik RS", broj 37/23), bliže je propisana organizacija učesnika u FADN sistemu i njihovi poslovi, metodologija prikupljanja podataka sa poljoprivrednih gazdinstava koja učestvuju u FADN sistemu, način i rokovi prikupljanja podataka, način i uslovi korišćenja podataka u okviru FADN sistema, kao i obrazac za prikupljanje podataka.

Podzakonski akti koji se odnose na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i institucionalne podrške preciziraju kriterijume i obim finansiranja koje ovom programu omogućavaju prioritetne mere i aktivnosti koje se finansijski podržavaju.

Srednjoročni program je takođe usklađen sa nacionalnim strateškim dokumentima. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 85/14), obezbeđuje strateški okvir za razvoj savetodavnih poslova, jačanje znanja, inovacija i konkurentnosti u poljoprivredi i ruralnim područjima. Srednjoročni program primenjuje odredbe strategije definisane kao Prioritetno područje 5, kako bi unapređivao institucionalnu podršku, razvijao kapacitete savetodavnih službi i usmeravao aktivnosti na prioritete u sektoru. Mera 2.7 Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji 2020-2027. godine ("Službeni glasnik RS", br. 21/20 i 96/23), predviđa novi program podsticaja za istraživanje i razvoj u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, koji će zajednički sprovoditi MPŠV i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija iz budžeta MPŠV. Cilj je podsticanje saradnje naučnoistraživačkih timova sa savetodavnom službom i industrijom, usmeravanje istraživanja ka konkretnim potrebama i podizanje tehnološke sofisticiranosti sektora.

Uredba o utvrđivanju Srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine, omogućava evaluaciju prethodnih aktivnosti i rezultata, a Srednjoročni program gradi se na tim iskustvima i definiše nove prioritete u skladu sa utvrđenim potrebama i izazovima.

Ovaj program usklađen je i sa međunarodnim i EU dokumentima koji definišu standarde kvaliteta savetodavnih usluga i principe prenosa znanja. IPARD program obezbeđuje smernice i finansijsku podršku za aktivnosti savetodavnih službi, što omogućava ovom programu da integriše aktivnosti u skladu sa evropskim standardima.

Smernice FAO i OECD pružaju preporuke za jačanje kapaciteta savetodavnih službi, integraciju istraživanja i obrazovanja u praksu i promociju inovacija u ruralnom razvoju, a ovaj program ih koristi kao osnov za unapređenje sadržaja i kvaliteta usluga.

Ovaj program oslanja se na jedinstveni, složeni pravni okvir koji povezuje zakonske odredbe, podzakonske akte i strateške dokumente (Tabela 1), obezbeđujući usklađenost sa nacionalnim i međunarodnim standardima i omogućavajući da savetodavne službe pruže kvalitetne i efikasne usluge korisnicima u poljoprivredi i ruralnim područjima.

Tabela 1: Strateški i pravni okvir za definisanje Srednjoročnog programa

Pravni i programski okvir	Naziv propisa / dokumenta	Relevantne odredbe	Veza sa Srednjoročnim programom
Zakoni	Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju	član 12. - programi savetodavnih službi kao mera institucionalne podrške; vrsta podsticaja za istraživanja, promociju poljoprivrede, sistem tržišnih informacija i druge programe	Osnovni pravni osnov za definisanje i sprovođenje programa savetodavnih poslova
	Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju	član 34, član 40a, član 42.	Obezbeđuje finansijski i programski okvir za podršku aktivnostima savetodavnih službi
	Zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede		Uređuje nadležnosti, organizaciju i sadržaj rada savetodavnih službi
	Zakon o planskom sistemu Republike Srbije		Propisuje metodologiju, sadržaj i postupak izrade ovog programa
Podzakonski akti	Uredba o metodologiji za izradu srednjoročnih planova	čl. 2-11. - struktura, sadržaj i postupak izrade; čl. 24-26. izveštavanje i praćenje sprovođenja	Daje detaljne smernice za izradu ovog programa
	Pravilnik o načinu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi		Precizira način obavljanja savetodavnih stručnih poslova u skladu sa ovim programom
Strateški dokumenti	Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine	Prioritetno područje 5 - Unapređenje sistema transfera znanja i razvoj ljudskih potencijala	Strateški okvir za razvoj savetodavnih poslova
	Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji 2020-2027. godine	Mera 2.7: Podsticaji za istraživanje i razvoj u okviru poljoprivredne i prehrambene industrije	Podsticanje saradnje naučnoistraživačkih timova sa savetodavnom službom i industrijom, usmeravanje istraživanja ka konkretnim potrebama i podizanje tehnološke sofisticiranosti sektora.
	Zaključak o usvajanju IPARD III programa za Republiku Srbiju za period 2021-2027. godine("Službeni glasnik RS", br. 118/23 i 34/25)	Mera 9 - prenos znanja i aktivnosti savetodavnih službi	Omogućava usaglašavanje sa EU standardima i finansiranje delova ovog programa

 

III PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

Uredbom o utvrđivanju Srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine propisani su ciljevi, očekivani rezultati i rokovi za njihovo ostvarivanje. Radi praćenja napretka i merenja efekata, uspostavljeni su indikatori koji su sistematizovani u pet ključnih oblasti:

1) povećanje konkurentnosti i održivosti poljoprivrednih gazdinstava i drugih učesnika u ruralnoj ekonomiji (Tabela 7 - program od 2021. do 2025. godine);

2) podrška jačanju svesti o zdravlju bilja i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane (Tabela 8 - program od 2021. do 2025. godine);

3) podrška smanjenju uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju (Tabela 9 - program od 2021. do 2025. godine);

4) povećanje održivosti i efikasnosti rada savetodavnih službi (Tabela 10 - program od 2021. do 2025. godine);

5) povezivanje i jačanje saradnje sa drugim akterima značajnim za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj (Tabela 11 - program od 2021. do 2025. godine).

U ovim tabelama definisani su rezultati koje je trebalo postići do kraja programskog perioda, uz polazne vrednosti, ciljane vrednosti i vremenske rokove, čime je omogućeno sistematično praćenje napretka. Analiza realizacije sprovedena u okviru ovog dokumenta zasniva se upravo na ovim pokazateljima, upoređujući planirano sa ostvarenim.

Cilj analize je da se utvrdi u kojoj meri su definisani rezultati ostvareni, koji su segmenti pokazali najveći napredak, a gde su uočeni izazovi i kašnjenja. Posebna pažnja posvećena je identifikaciji faktora koji su uticali na ostvarenje ili neostvarenje očekivanih rezultata - od institucionalnih i organizacionih kapaciteta savetodavnih službi, preko finansijskih ograničenja, do promena u potrebama korisnika i spoljnih okolnosti, kao što su klimatski rizici i dinamika tržišnih promena.

Ovakva analiza predstavlja osnovu za formulisanje zaključaka o dosadašnjem učinku savetodavnog sistema i definisanje prioriteta za naredni programski period. Ona omogućava da se na osnovu iskustava iz prethodnog ciklusa izgrade realističniji i efikasniji planovi koji će doprineti daljem jačanju savetodavnih usluga, kao ključnog instrumenta za modernizaciju i održivi razvoj srpske poljoprivrede.

Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za povećanje konkurentnosti i održivosti poljoprivrednih gazdinstava i drugih učesnika u ruralnoj ekonomiji

U prethodnom programskom periodu ostvareni su značajni rezultati u oblasti razvoja savetodavnih usluga, posebno u pravcu modernizacije i digitalizacije komunikacije sa poljoprivrednim proizvođačima. Savetodavni rad je prepoznat kao jedan od ključnih mehanizama za unapređenje konkurentnosti gazdinstava i održivosti ruralne ekonomije. Polazeći od male prosečne veličine srpskih gazdinstava, ograničenog broja savetodavaca i rastućih potreba za znanjem i inovacijama, posebna pažnja je usmerena na grupne oblike rada, razvoj novih metoda i širenje upotrebe digitalnih platformi.

Povećanje broja korisnika savetodavnog rada predstavlja ključan pokazatelj razvoja sistema, jer ukazuje na stepen dostupnosti znanja i usluga gazdinstvima. Savetodavne usluge imaju poseban značaj u Republici Srbiji gde su gazdinstva mala, često sa ograničenim pristupom tržištima, kapitalu i tehnologijama. Efikasno širenje znanja moguće je samo kroz kombinaciju grupnih metoda rada, digitalnih alata i individualnog savetovanja. U tom smislu, Tabela 7 (program od 2021. do 2025. godine) daje pregled pokazatelja koji mere napredak u povećanju obuhvata korisnika i unapređenju različitih kanala komunikacije.

Analiza ispunjenosti očekivanih rezultata u Tabeli 2 (podaci za 2024. godinu)

U okviru rezultata "Povećan broj korisnika savetodavnog rada" uočava se da su najveći pomaci postignuti u oblasti digitalizacije i modernizacije komunikacionih kanala, dok su tradicionalni oblici prisustva (radio, televizija, štampani mediji) zaostali u odnosu na planirane vrednosti.

1) Grupni oblici rada. S obzirom na malu prosečnu veličinu srpskih poljoprivrednih gazdinstava, individualni savetodavni rad je ograničen i skup. Zato su grupne obuke i saradnja sa udruženjima jedan od najefikasnijih načina širenja znanja. Ostvareni rezultati pokazuju veliki broj aktivnosti u ovom segmentu, mada treba naglasiti da je često reč o posetama i saradnji, a ne o formiranju novih udruženja. To ukazuje da su savetodavci tražili fleksibilnije modele rada u uslovima ograničenih resursa;

2) Digitalni alati i platforme. Potpuna primena digitalnih alata (portal, Zoom, Meet i sl), predstavlja jedan od najznačajnijih pomaka. U vreme pandemije Kovid-19 digitalizacija je postala nužnost, ali i nakon toga ostala je dominantan kanal komunikacije sa proizvođačima. Ovo je naročito važno jer omogućava savetodavcima da pokriju veći broj gazdinstava bez fizičkog prisustva, čime se delimično ublažava problem malog broja savetodavaca u sistemu;

3) Tradicionalni mediji. Televizijski i radio nastupi, kao i štampani mediji, beleže znatan pad u odnosu na polazne vrednosti. Razlog je delom u promeni medijskih navika proizvođača (prelazak ka digitalnim sadržajima i društvenim mrežama), a delom u činjenici da je radio bio isključen iz plana u 2022. i 2023. godini. Ovo smanjenje ukazuje da savetodavni rad nije dovoljno prisutan u javnosti tradicionalnim kanalima, što može biti problem za starije proizvođače koji još uvek koriste ove medije;

4) Portali i društvene mreže. Broj poseta portalima i broj pratilaca na društvenim mrežama značajno je porastao i premašio planirane ciljeve. To svedoči o velikoj potrebi za brzim i dostupnim informacijama. Društvene mreže omogućile su savetodavnim službama da dopru do mlađih proizvođača i do gazdinstava koja inače ne bi tražila klasičan savet. Ovaj kanal postao je ključni instrument u prenosu znanja i izgradnji zajednice;

5) Edukacije i nove metode. Broj edukovanih proizvođača znatno je uvećan, ali treba naglasiti da metodologija merenja nije ista kao u baznoj vrednosti. U novijim izveštajima uračunati su svi učesnici grupnih metoda rada, što uvećava ukupan broj. Ipak, činjenica da su razvijeni novi metodi rada i da je unapređen sistem prikupljanja podataka na gazdinstvima predstavlja ozbiljan institucionalni iskorak. Ovo je važno jer omogućava da se savetodavni rad više oslanja na podatke i praksu, a manje na opšte preporuke;

6) Selekcija edukativnih programa. Redovno sprovođenje anketa među korisnicima omogućava da se sadržaj savetodavnog rada više prilagođava stvarnim potrebama. To je ključno u uslovima ograničenih resursa, jer obezbeđuje da savetodavci usmeravaju vreme i sredstva na najvažnije teme za gazdinstva;

7) Ocena realizacije. U celini, može se zaključiti da je Tabela 7. (program od 2021. do 2025. godine) u značajnoj meri ispunjena (podaci za 2024. godinu). Od ukupno deset pokazatelja, šest je u potpunosti realizovano, dva su delimično ispunjena, dva nisu ostvarena, dok za jedan nedostaju podaci. To znači da je oko 60% pokazatelja u potpunosti realizovano, a da je ukupno 80% imalo bar delimično ispunjenje. Najveći napredak postignut je u digitalizaciji i primeni novih metoda, što je od posebnog značaja za srpski agrar u kome dominiraju mala gazdinstva sa ograničenim pristupom znanju i tržištima. Najveći izazovi ostali su u oblasti tradicionalnih medija, što ukazuje na potrebu da se u narednom periodu uravnoteže kanali komunikacije i obezbedi veća doslednost u praćenju pokazatelja.

Rezultati prikazani u Tabeli 2 ovog programa pokazuju da je savetodavni sistem u prethodnom programskom periodu uspeo da ostvari napredak u najvažnijim segmentima - digitalizaciji, razvoju novih modula i povećanju obuhvata korisnika. To stvara dobru osnovu za sprovođenje novog programa, pri čemu je potrebno snažnije povezivanje sa svih pet specifičnih ciljeva definisanih Srednjoročnim programom: proširenje i diversifikacija savetodavnih i edukativnih modula (Specifičan cilj 1), uvođenje inovacija i održivih praksi (Specifičan cilj 2), modernizacija i kadrovsko jačanje PSSS (Specifičan cilj 3), razvoj multisektorske saradnje (Specifičan cilj 4) i adaptacija na klimatske promene (Specifičan cilj 5).

Tabela 2: Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za povećanje konkurentnosti i održivosti poljoprivrednih gazdinstava i drugih učesnika u ruralnoj ekonomiji

Redni broj	Rezultat	Jedinica	Polazna vrednost (2019/20 godina)	Očekivana vrednost (2025. godina)	Ostvarena vrednost 2024/25	Izvor	Rok
1.	Povećan broj korisnika savetodavnog rada
1.1.	Kroz podršku radu grupa i udruženja	broj formiranih grupa i udruženja	225	Povećanje za 10% u odnosu na polaznu vrednost	470	Softver za praćenje aktivnosti savetodavaca "Poljosaveti"	srednji
1.2.	Korišćenjem inovativnih tehnologija komunikacije	sve PSSS i Ovlašćena organizacija primenjuju portal kao digitalnu platformu, Google Meet, Zoom i drugi digitalni alati	0	22	22	Ovlašćena organizacija, PSSS	dugi
1.3.	Korišćenjem televizijskih i radio nastupa	broj televizijskih i radio nastupa	3.502	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost polaznu vrednost	2405	Ovlašćena organizacija, TV, radio	dugi
1.4.	Korišćenjem štampanih i el. medija i portala	broj objavljenih tekstova	3.897	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	2654	Ovlašćena organizacija, portal, bilten, časopisi	srednji
1.5.	Korišćenjem portala kao digitalne edukativne platforme	broj poseta/broj preuzetih sadržaja	539.344	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	687,547	Portal psss.rs	srednji
1.6.	Korišćenjem fejsbuka i instagrama PSSS	broj pratilaca fejsbuka i instagrama stranicama PSSS	4.127 (fb) 1.193 (Ig)	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	5.271 (fb) 2.308 (Ig)	Fejsbuk i instagram PSSS	dugi
2.	Broj kreiranih savetodavnih modula	ukupan broj kreiranih savetodavnih modula	7	10	17	Ovlašćena organizacija	Dugi
3.	Održane edukacije za poljoprivredne proizvođače po tematskim oblastima iz teksta	broj održanih edukacija/broj edukovanih	1.076 /10.015	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	37.363 (ukupan broj učesnika grupnih metoda rada)	Ovlašćena organizacija	dugi
4.	Selekcija edukativnih programa uz uvažavanje potreba korisnika savetodavnog rada	broj sprovedenih anketa godišnje	1	6 (jedna godišnje)	6 (jedna godišnje)	Ovlašćena organizacija	kratki
5.	Razvijen metod planiranja, postavljanja, izvođenja ogleda obrade podataka i raspolaganja sa istim	broj metoda	0	1-3	3	MPŠV	dug
6.	Unapređen sistem prikupljanja i obrade tehničko-tehnoloških i ekonomskih podataka na gazdinstvima	broj gazdinstava	1.140	Sva odabrana gazdinstva u 2025.	5.757 (odabrana gazdinstva 2024)	Softver za praćenje aktivnosti savetodavaca "Poljosaveti"	dug

Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za podršku jačanju svesti o zdravlju bilja i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane

Razvoj savetodavnih usluga u oblasti zaštite bilja ima izuzetan značaj za poljoprivredu Republike Srbije, budući da se mala i usitnjena gazdinstva sve češće suočavaju sa klimatskim rizicima, pojavom novih štetočina i bolesti, kao i potrebom za usklađivanjem proizvodnje sa standardima integralne i održive zaštite. U takvim uslovima, PIS i obuka savetodavaca predstavljaju ključni mehanizam za pravovremeno reagovanje i širenje praktičnih znanja među proizvođačima.

Unapređenje kapaciteta PIS-a, povećanje broja savetodavaca i primena digitalnih alata (SMS sistem, specijalizovani softver) omogućavaju da se na vreme identifikuju rizici i da gazdinstva dobiju korisne informacije o merama zaštite. Poseban značaj ima i saradnja sa naučnoistraživačkim i obrazovnim institucijama, jer doprinosi primeni naučnih saznanja u praksi i povezivanju sistema savetovanja sa istraživačkim sektorom.

Analiza u ovom delu takođe je poslužila da se predloži registrovanje poljoprivrednika na PIS preko e-Agrara. Na ovaj način očekuje se uključivanje svih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što će proširiti obuhvat sistema i omogućiti da ga koristi veliki broj proizvođača. Takvo rešenje može dovesti do visokih ekonomskih ušteda, smanjenja upotrebe pesticida i pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Analiza ispunjenosti očekivanih rezultata u Tabeli 3 (podaci za 2024. godinu)

U oblasti edukacije savetodavaca iz zaštite bilja ostvareni su pozitivni pomaci. Broj realizovanih edukativnih modula premašio je očekivanja, što ukazuje na rastući interes za integralnu zaštitu bilja i potrebu da se savetodavci stalno usavršavaju. Ovo je posebno važno jer je znanje u oblasti zaštite bilja dinamično i uslovljeno brzim promenama na tržištu sredstava za zaštitu i pojavom novih rizika.

Kada je reč o PIS sistemu, ostvareni su značajni rezultati u skoro svim pokazateljima. Broj PSSS uključenih u PIS-u povećan je sa 16 na 20, što premašuje očekivani cilj. Posebno je značajno što je broj izvršilaca u PIS-u više nego udvostručen (sa 16 na 55 savetodavaca), što u praksi znači veću pokrivenost terena i bolju zaštitu useva. Takođe, broj dana obuka za izvršioce je porastao na 62, čime je obezbeđena veća stručnost kadra.

Ovo omogućava da se PIS zasnivaju na ažurnim, struktuiranim i proverenim informacijama, što direktno povećava pouzdanost preporuka koje stižu do poljoprivrednih gazdinstava.

Broj korisnika PIS-a, meren kroz primaoce SMS poruka, značajno je uvećan - sa 5.972 na preko 15.000. To pokazuje da poljoprivrednici sve više prepoznaju vrednost brzih i pouzdanih informacija koje im omogućavaju da blagovremeno reaguju na pojavu bolesti i štetočina. Ovaj kanal se pokazao kao jedan od najdelotvornijih u uslovima malih gazdinstava koja nemaju pristup složenim digitalnim platformama, ali imaju mobilne telefone.

Ipak, uprkos ispunjenosti indikatora, rezultat u primeni PIS-a, koji je besplatan za korisnike, mogao je biti i bolji. Olakšavajuća okolnost je da je sistem uspostavljen i funkcionalan, ali je otežavajuća činjenica nedovoljno znanje poljoprivrednika o samom PIS-u i proceduri registracije. Trenutno, za prijavu je potrebno da se korisnici lično obrate PSSS i popune formular, što predstavlja administrativnu prepreku i ograničava broj registrovanih. Ovo utiče na to da sistem ne dostigne puni potencijal u praksi.

Saradnja sa naučnim i obrazovnim institucijama je udvostručena, sa četiri na osam, što ukazuje na sve jače povezivanje savetodavnog sistema sa akademskim i istraživačkim sektorom. Ovo je posebno važno jer omogućava da se rezultati istraživanja direktno prenesu u praksu i da se savetodavni rad zasniva na naučno utemeljenim rešenjima.

Ocena realizacije. U Tabeli 3 većina pokazatelja je u potpunosti ispunjena ili premašena. Posebno su značajni rezultati u povećanju broja izvršilaca u PIS-u i broja korisnika sistema, što predstavlja suštinski napredak u jačanju prognozno-izveštajnih poslova. Istovremeno, razvoj specijalizovanog softvera i intenziviranje saradnje sa naučnim institucijama pokazuju da sistem savetovanja u oblasti zaštite bilja sve više prelazi na viši, institucionalizovani nivo rada.

Analiza u ovom delu ukazala je i na potrebu da se proces registracije poljoprivrednika pojednostavi, odnosno da se omogući upis na PIS preko e-Agrara. Na taj način bi svi registrovani poljoprivrednici bili obuhvaćeni sistemom, što bi značajno proširilo broj korisnika. Takvo rešenje doprinelo bi visokim ekonomskim uštedama, smanjenju upotrebe pesticida i imalo bi pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Rezultati prethodnog programskog perioda u oblasti podizanja svesti o zdravlju bilja i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane ukazuju na potrebu da se u narednom programskom ciklusu dodatno razviju i prošire edukativni sadržaji. U tom smislu, direktna veza se uspostavlja sa Specifičnim ciljem 1 - proširenje i diversifikacija edukativnih modula. U budućnosti će biti neophodno da savetodavne službe razviju specijalizovane module posvećene ključnim temama kao što su integralna zaštita bilja, bezbednost hrane i upravljanje rizicima u poljoprivrednoj proizvodnji. Ovi moduli bi trebalo da pruže praktična i prilagođena znanja poljoprivrednicima, omogućavajući im da unaprede proizvodnju na način koji istovremeno podiže konkurentnost i obezbeđuje sigurnost za potrošače.

Paralelno, potrebno je unaprediti postojeće kapacitete kroz Specifični cilj 2 - unapređenje znanja i kapaciteta korisnika. Dosadašnja praksa pokazala je da poljoprivrednici imaju interesovanje za nove tehnologije, ali da nedostaje dovoljno sadržaja usmerenih ka inovacijama i održivim praksama. Uvođenje bioloških sredstava za zaštitu bilja, korišćenje prirodnih mehanizama u suzbijanju bolesti i štetočina, kao i razvoj sistema proizvodnje koji minimiziraju upotrebu hemijskih preparata, predstavljaće prioritetne oblasti za naredni period. Na ovaj način se ne samo podiže kvalitet i bezbednost hrane, već i jača otpornost poljoprivrednih gazdinstava na klimatske i tržišne rizike.

Konačno, bez jačanja partnerstava i bolje koordinacije rezultati neće imati pun efekat. Zato je od posebnog značaja Specifični cilj 4 - jačanje međusektorske saradnje. Potrebno je institucionalizovati saradnju Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi sa fitosanitarnim upravama, naučnim institutima i telima zaduženim za kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane. Takva saradnja omogućava dvosmeran tok informacija - od naučne zajednice ka praksi, ali i od poljoprivrednika ka institucijama. Samo na taj način savetodavne usluge mogu postati integralni deo nacionalnog sistema zaštite bilja i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, a korisnici dobiti blagovremene i praktično primenljive savete.

Tabela 3: Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za podršku jačanju svesti o zdravlju bilja i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane

Redni broj	Rezultat	Jedinica	Polazna vrednost (2019/20 godina)	Očekivana vrednost (2025. godina)	Ostvarena vrednost 2024/25	Izvor	Rok
1.	Realizovani edukativni moduli za poljoprivredne savetodavce iz oblasti zaštite bilja na temu integralne zaštite bilja	broj edukativnih modula/broj edukovanih savetodavaca	187	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	235	Ovlašćena organizacija	dugi
2.	Unapređen kapacitet PIS-a
2.1.	Povećan broj PSSS koje obavljaju prognozno izveštajne poslove	broj PSSS	16	19	20	MPŠV	dugi
2.2.	Povećan broj izvršilaca u PIS-u	broj izvršilaca	16	38	55 savetodavaca za zaštitu bilja	MPŠV	dugi
2.3.	Povećan broj obuka za izvršioce prognozno izveštajnih poslova	broj dana obuke	50	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	62	Koordinacioni centar za PIS	dugi
2.4.	Razvijen i unapređen sistem obrade podataka	softver	0	1	Uspostavljen "Poljosaveti" softver	MPŠV	dugi
2.5.	Povećan broj korisnika PIS-a	broj primaoca SMS poruka	5.972	Povećanje za 50% u odnosu na polaznu vrednost	15558	Koordinacioni centar za PIS	dugi
3.	Uspostavljanje i razvoj saradnje sa naučnoistraživačkim i obrazovnim institucijama u oblati zdravlja bilja	ukupan broj institucija	4	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	8	Koordinacioni centar za PIS	dugi

Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za jačanje kapaciteta savetodavnih službi u oblasti adaptacije na klimatske promene

Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova za poljoprivredu Republike Srbije. Mala i usitnjena gazdinstva su posebno ranjiva jer nemaju dovoljno resursa da se samostalno prilagode promenljivim uslovima proizvodnje, pojavi ekstremnih vremenskih događaja i novim rizicima u biljnoj proizvodnji. Savetodavne službe, kroz edukacije, sistem ranog upozoravanja i saradnju sa nacionalnim telima zaduženim za klimatske promene, imaju presudnu ulogu u prenosu znanja i merenja efekata adaptacionih mera.

Namera ovog seta očekivanih rezultata je jačanje kapaciteta savetodavnih organizacija za rad na temama klimatskih promena, kao i podršku gazdinstvima u oblasti osiguranja proizvodnje. Poseban značaj ima uključivanje PSSS u sistem ranog upozoravanja poljoprivrednika, koji je preduslov za blagovremeno reagovanje na klimatske rizike. Analiza u ovom delu dala je i putokaz za korišćenje e-Agrara kao platforme za automatsko prijavljivanje lokalnih elementarnih nepogoda. Na taj način moguće je značajno umanjiti efekte klimatskih promena, obezbediti pravovremeno informisanje i skratiti procedure koje danas predstavljaju opterećenje za proizvođače. O ovome će više biti reči u narednim poglavljima koja se bave digitalizacijom savetodavnih usluga i unapređenjem sistema upravljanja rizicima.

Analiza ispunjenosti očekivanih rezultata u Tabeli 4 (podaci za 2024. godinu)

U oblasti edukacije savetodavaca na temu klimatskih promena, rezultati premašuju očekivanja. Broj realizovanih modula i obučenih savetodavaca dostigao je 230, čime je cilj povećanja za 20% u odnosu na polaznu vrednost već ostvaren. Ovo ukazuje na rastući interes za ovu oblast i na činjenicu da je tema klimatskih promena postala jedan od prioriteta u savetodavnom sistemu.

Posebno značajan rezultat postignut je u indikatoru uključivanja PSSS u sistem informisanja i ranog upozoravanja poljoprivrednika. Umesto planiranog jednog protokola i 100 savetodavaca, realizovan je jedan protokol sa čak 259 savetodavaca. To pokazuje da je savetodavni sistem prepoznao značaj klimatskih rizika i masovnije uključio kadrove u ovu oblast.

S druge strane, indikator koji se odnosi na uspostavljanje saradnje sa Nacionalnim savetom za klimatske promene i Centralnim nacionalnim telom nije ostvaren. Ovaj propust u koordinaciji predstavlja važan izazov, jer bez sistemskog povezivanja sa institucijama koje kreiraju klimatske politike savetodavni sistem ne može u potpunosti ispuniti svoju ulogu.

Kada je reč o indikatoru povećanja broja korisnika osiguranja u okviru savetodavnih usluga, on nije mogao biti realizovan jer moduli za ovu oblast više nisu bili u programu. Ipak, ostaje činjenica da je osiguranje jedan od ključnih instrumenata adaptacije na klimatske rizike, pa bi u budućnosti ovu komponentu trebalo ponovo integrisati u savetodavni sistem, posebno u okviru FADN gazdinstava i gazdinstava koja aktivno sarađuju sa savetodavnim službama.

Ocena realizacije. U Tabeli 4 većina indikatora pokazuje napredak, ali sa značajnim disbalansom. Dok su edukacije i uključivanje savetodavaca u sistem ranog upozoravanja premašili očekivanja, saradnja sa ključnim nacionalnim institucijama i rad na promociji osiguranja nisu ostvareni. U celini, približno polovina indikatora je u potpunosti realizovana, dok je druga polovina ostala neispoljena ili nedovoljno razvijena.

Analiza u ovom delu dala je smernice za unapređenje: predloženo je uvođenje elektronske registracije i korišćenje e-Agrara za automatsko prijavljivanje lokalnih elementarnih nepogoda. Na taj način bi se sistem ranog upozoravanja znatno unapredio, obuhvatio veći broj poljoprivrednika i omogućio blagovremeno reagovanje na klimatske rizike. Ovo rešenje u perspektivi može doprineti smanjenju ekonomskih gubitaka, efikasnijoj primeni adaptacionih mera, kao i pozitivnim efektima na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Analiza rezultata u ovoj oblasti je pokazala da su prethodne aktivnosti imale ograničen domet, uglavnom zbog njihovog projektnog karaktera i nepostojanja sistematičnog pristupa. Upravo iz tih razloga, u novom programskom periodu prioritet dobijaju aktivnosti koje se direktno povezuju sa Specifičnim ciljem 2 - jačanje kapaciteta korisnika u oblasti održivih praksi. U narednim godinama biće neophodno intenzivno širiti edukativne module koji poljoprivrednike obučavaju za primenu adaptivnih mera u uslovima klimatskih promena. Ti moduli treba da obuhvate racionalnu upotrebu vode, očuvanje organske materije u zemljištu, primenu otpornih sorti i uvođenje cirkularnih rešenja u proizvodnju. Ovakve intervencije imaju dvostruki efekat - smanjuju rizike za proizvodnju i istovremeno podstiču efikasnije korišćenje resursa.

Da bi ovi moduli bili uspešno primenjeni u praksi, ključno je da se ojačaju institucionalni kapaciteti savetodavnog sistema, što je u tesnoj vezi sa Specifičnim ciljem 3 ovog programa - modernizacija PSSS. Savetodavci moraju biti obučeni za primenu klimatski pametnih tehnologija, kao što su precizna poljoprivreda, sistemi za optimizaciju navodnjavanja ili uvođenje agroekoloških mera. Pored toga, neophodno je da savetodavne službe imaju pristup savremenoj tehničkoj opremi, digitalnim alatima i bazama podataka, kako bi poljoprivrednicima mogli pružiti pravovremene i naučno utemeljene preporuke.

Sve navedene aktivnosti u krajnjem ishodu usmeravaju se na realizaciju Specifičnog cilja 5 - smanjenje uticaja klimatskih promena na poljoprivredu kroz edukaciju i adaptaciju. Centralni fokus ovog cilja je razvoj praktičnih rešenja koja mogu biti neposredno primenjena na poljoprivrednim gazdinstvima, kao i izgradnja kapaciteta poljoprivrednika da se prilagode novim klimatskim uslovima. Samo sistematski pristup - koji kombinuje širenje znanja, modernizaciju institucija i razvoj praktičnih alata - može dovesti do toga da poljoprivredni sektor u Republici Srbiji postane otporniji i konkurentniji u uslovima sve izraženijih klimatskih izazova.

Tabela 4: Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za podršku smanjenju uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju

Redni broj	Rezultat	Jedinica	Polazna vrednost (2019/20 godina)	Očekivana vrednost (2025. godina)	Ostvarena vrednost 2024/25	Izvor	Rok
1.	Realizovane edukacije za poljoprivredne savetodavce na temu smanjenju uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju	broj modula/broj edukovanih savetodavaca	187	Povećanje za 20% u odnosu na polaznu vrednost	230	Ovlašćena organizacija	Dugi
2.	Uključen PSSS u uspostavljen sistem informisanja i ranog upozoravanja poljoprivrednika	potpisan protokol sa službom/broj savetodavaca	0/0	1/100	1/259	MPŠV	Dugi
2.1.	Uspostavljena saradnja sa Nacionalni savetom za klimatske promene, Centralnim nacionalnim telom (focal point) za koordinaciju i planiranje adaptacionih mera	potpisan protokol sa službom	0	1	0	MPŠV	Dugi
3.	Povećan broj korisnika osiguranja u ukupnom broju savetodavnih usluga	% osiguranih u ukupnom broju odabranih, FADN i gazdinstava koja učestvuju u savetodavnom modulu	Nema podatka	20% od ukupnog broja odabranih, FADN i gazdinstava koja učestvuju u savetodavnom modulu u 2025. godini	Nema više modula	Softver za praćenje aktivnosti savetodavaca "Poljosaveti"	Dugi

Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za jačanje institucionalnih i tehnoloških kapaciteta PSSS

U Republici Srbiji se poljoprivreda u najvećoj meri zasniva na malim i usitnjenim gazdinstvima, prosečne veličine ispod šest hektara, što je znatno manje od proseka EU. Uz to, gazdinstva se suočavaju sa nepovoljnom starosnom i obrazovnom strukturom nosilaca - veliki procenat poljoprivrednika ima više od 55 godina, a formalno obrazovanje u oblasti poljoprivrede je na niskom nivou. U takvim uslovima, institucionalna podrška kroz sistem PSSS dobija izuzetan značaj, jer omogućava širenje znanja, modernizaciju proizvodnje i bolju integraciju poljoprivrednika u tržišne tokove.

Ovi očekivani rezultati se odnose na jačanje kapaciteta PSSS u kadrovskom, tehnološkom i organizacionom smislu, sa ciljem da se savetodavni sistem učini dostupnijim, efikasnijim i tehnički opremljenijim za rad u uslovima savremene poljoprivrede.

Analiza ispunjenosti očekivanih rezultata u Tabeli 5 (podaci za 2024. godinu)

Broj savetodavaca povećan je sa 206 na 230, ali nije dostigao planiranu vrednost od 262. Iako postoji rast, on nije dovoljan da odgovori na potrebe velikog broja gazdinstava, imajući u vidu da jedan savetodavac u proseku pokriva više stotina poljoprivrednika. Ograničen rast broja savetodavaca delom je posledica ograničenih budžetskih mogućnosti, ali i smanjenog interesovanja mladih stručnjaka da se zaposle u PSSS usled nižih plata u odnosu na privatni sektor.

Tehničko-tehnološko opremanje PSSS ostvareno je u više segmenata. Podsticaji za nabavku opreme i vozila ostvareni su u planiranom obimu, a posebno je značajno što je svih 23 PSSS dobilo opremu za primenu digitalnih alata, što je preduslov za digitalnu transformaciju savetodavnog rada. Uspostavljene su i standardizovane metode digitalne komunikacije - trenutno ih primenjuju četiri službe, što je nešto iznad planiranih vrednosti. Ovo predstavlja pozitivan trend, ali je neophodno dodatno ujednačavanje standarda rada svih PSSS.

Edukacija savetodavaca po tematskim oblastima beleži mešovite rezultate - održano je 50 obuka sa 230 savetodavaca, što pokazuje napredak, ali ostaje prostor za dodatno povećanje broja obuka kako bi svi savetodavci stekli nove kompetencije. Istovremeno, sprovedene su sve planirane ankete za selekciju edukativnih programa, što ukazuje na dobru prilagođenost potrebama kadrova.

Sistem monitoringa i evaluacije značajno je unapređen: podsticaji za razvoj softvera uvećani su na četiri miliona dinara, a izrađeni su i predlozi modela za ocenu kvaliteta usluga. Ovo je jedan od najvažnijih rezultata jer obezbeđuje objektivno praćenje rada savetodavaca i efikasnije upravljanje resursima.

U oblasti afirmacije i promocije rada PSSS, rezultati su mešoviti. Razvijen je model afirmacije i izrađen dokument za organizacione promene, ali su aktivnosti na promociji rada bile skromnije od planiranih - učešće na dva sajma i jedan TV nastup nisu dovoljni da se sistem vidljivije pozicionira u javnosti.

Posebno je važno što je izrađen dokument o komercijalizaciji poslova PSSS, jer on otvara mogućnost za nove izvore finansiranja i smanjenje oslanjanja isključivo na budžetska sredstva. U uslovima ograničenih javnih finansija, ovaj pristup može biti od ključnog značaja za održivost savetodavnog sistema.

Ocena realizacije. U Tabeli 5 veliki deo indikatora je ispunjen ili premašen - pre svega u oblasti tehničkog opremanja, monitoringa, evaluacije i izrade strateških dokumenata. Sa druge strane, nedovoljno povećanje broja savetodavaca i slabija afirmacija rada PSSS ukazuju na strukturne probleme sistema.

Analiza u ovom delu pokazuje da je za budućnost savetodavnih službi neophodno obezbediti stabilno finansiranje, motivaciju mladih kadrova za ulazak u sistem, kao i jaču vidljivost savetodavnog rada među poljoprivrednicima. U kombinaciji sa digitalizacijom, ovi koraci mogu omogućiti da PSSS postane ključan oslonac poljoprivrede u uslovima malih gazdinstava, nepovoljne starosne strukture i sve izraženijih zahteva za modernizacijom proizvodnje.

Na osnovu analize ostvarenih rezultata PSSS, novi programski period treba da se fokusira na dalje jačanje institucionalnih i tehnoloških kapaciteta savetodavnih službi kroz proširenje i diverzifikaciju savetodavnih i edukativnih modula (Specifični cilj 1 ovog programa), koji će pokrivati potrebe različitih grupa korisnika. Uvođenje tematskih modula posvećenih inovacijama i održivim praksama (Specifični cilj 2 ovog programa), omogućiće korisnicima da primenjuju savremene i ekološki odgovorne metode proizvodnje, dok digitalizacija rada PSSS i tehničko opremanje službi doprinose modernizaciji procesa savetovanja i kadrovskom jačanju sistema (Specifični cilj 3 ovog programa). Istovremeno, potrebno je raditi na motivisanju mladih stručnjaka i kontinuiranim stručnim usavršavanjima savetodavaca kako bi sistem bio spreman da odgovori na potrebe malih gazdinstava i kompleksne izazove poljoprivrede. Jačanje međusektorske saradnje i vidljivosti savetodavnog rada u javnosti (Specifični cilj 4 ovog programa), doprineće boljem umrežavanju aktera i većoj funkcionalnosti sistema, dok uključivanje modula za adaptaciju na klimatske promene i održive prakse (Specifični cilj 5 ovog programa), omogućava smanjenje negativnog uticaja klimatskih rizika na poljoprivredu. U celini, ovi koraci će PSSS učiniti pristupačnijim, efikasnijim i održivim osloncem za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji.

Tabela 5: Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za povećanje održivosti i efikasnosti rada

Redni broj	Rezultat	Jedinica	Polazna vrednost (2019/20 godina)	Očekivana vrednost (2025. godina)	Ostvarena vrednost 2024/25	Izvor	Rok
1.	Povećan broj savetodavaca	broj savetodavaca	206	262	230	MPŠV	dugi
2.	Unapređene PSSS u tehničko - tehnološkom smislu
2.1.	Povećanje podsticaja za unapređenje uslova rada, nabavku opreme, automobila i dr.	iznos podsticaja za unapređenje uslova rada, nabavku opreme, automobila i dr (din.)	112.324.815	Polazna vrednost uvećana najmanje 20%		MPŠV	dugi
2.2.	Obezbeđena opreme za korišćenje inovativnih digitalnih alata	broj PSSS	0	22	22	MPŠV	dugi
2.3.	Uspostavljene standardizovane digitalne komunikacijske metode	broj metoda/sve PSSS i ovlašćena organizacija primenjuju jednu ili sve metode	0/0	3 od 23	4 od 23	Ovlašćena organizacija	srednji
2.4.	Održane edukacije za savetodavce po tematskim oblastima iz teksta	broj edukativnih modula/broj edukovanih savetodavaca	45/189	50/262	50/230	Ovlašćena organizacija	dugi
2.5.	Selekcija edukativnih programa uz uvažavanje potreba savetodavaca	broj sprovedenih anketa za savetodavce	5	10	10	Ovlašćena organizacija	dugi
3.	Unapređen sistem monitoringa i evaluacije
3.1.	Povećanje podsticaja za unapređenje softvera za monitoring i evaluaciju	iznos podsticaja za unapređenje softvera (din.)	2.102.394	Polazna vrednost uvećana najmanje 50%	4.000.000	MPŠV	dugi
3.2.	Pripremljen predlog modela za ocenu kvaliteta i relevantnosti pruženih saveta i usluga	izrađen dokument	0	2	2	MPŠV	dugi
4.	Razvijen efikasan model afirmacije	izrađen dokument	0	1	1	MPŠV	srednji
4.1.	Povećanje podsticaja za unapređenje portala	iznos podsticaja za unapređenje portala (din.)	7.700.000	Polazna vrednost uvećana najmanje 20%	3.000.000	MPŠV	dugi
4.2.	Promovisan rad PSSS na sajamskim manifestacijama	broj sajmova	0	5	2	MPŠV	dugi
4.3.	Realizovani nastupi PSSS na mas medijima u cilju promocije rada	broj promo filmova emitovanih TV sa nacionalnom frekvencijom	0	1	1	MPŠV	dugi
5.	Razvijen model za organizacione promene irestrukturisanje PSSS	predlog modela izrađen dokument uz poštovanje svih preporuka izvršene analize	0	1	1	MPŠV	dugi
6.	Pružena podrška procesima komercijalizacije određenih poslova PSSS	izrađen dokument "Komercijalizacija poslova PSSS" uz poštovanje svih preporuka izvršene analize	0	1	1	MPŠV	dugi

Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za jačanje saradnje PSSS sa lokalnim samoupravama, istraživačkim institucijama i međunarodnim partnerima

Saradnja savetodavnih službi sa JLS, istraživačkim i obrazovnim institucijama i međunarodnim partnerima predstavlja važan preduslov za unapređenje kvaliteta i relevantnosti savetodavnih usluga. U uslovima malih gazdinstava i ograničenih kapaciteta savetodavaca, uključivanje šireg kruga aktera omogućava bolje definisanje potreba poljoprivrednika, transfer znanja i primenu inovacija u praksi. Poseban značaj ima i razvoj formalnih mehanizama saradnje sa kreatorima politika, jer oni obezbeđuju institucionalnu ukorenjenost savetodavnog sistema.

Analiza ispunjenosti očekivanih rezultata u Tabeli 6 (podaci za 2024. godinu)

1) uspostavljeni novi modeli saradnje PSSS i JLS - Ostvarena vrednost (120) premašuje očekivanu (116), što pokazuje da je saradnja sa lokalnim samoupravama postala stabilan mehanizam za definisanje lokalnih potreba u poljoprivredi. U kontekstu sve većih klimatskih izazova i ograničenih resursa malih gazdinstava, ova saradnja je od ključnog značaja za usmeravanje podrške i investicija;

2) novi mehanizmi za uključivanje korisnika - Izrađena je jedna lista mehanizama, čime je indikator ispunjen. Ovo predstavlja pozitivan korak, ali se u praksi postavlja pitanje da li je jedan mehanizam dovoljan da obuhvati raznolike potrebe poljoprivrednika širom Srbije;

3) grupacije za transfer znanja - Osam inicijativa je pokrenuto, što je u skladu sa očekivanjima. Ovo pokazuje da postoji stabilan interes za formalizaciju kanala razmene znanja i iskustava, što je naročito važno za mala gazdinstva koja sama nemaju pristup znanju;

4) model formalne saradnje - Uspostavljeno je jedno radno telo (od planirana dva). Delimično ispunjenje ukazuje na potrebu jačanja institucionalne koordinacije između MPŠV, PSSS i ovlašćenih organizacija;

5) saradnja sa naučnim i obrazovnim institucijama - U oblasti usavršavanja savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača ostvareni su veoma dobri rezultati: broj predavača i uključenih ustanova značajno je premašio očekivanja. To ukazuje na pozitivan trend povezivanja nauke i prakse. Sa druge strane, broj realizovanih tehničko-tehnoloških i primenjenih projekata (48) nije dostigao cilj od 50, što ukazuje na određena ograničenja u finansiranju i sprovođenju većeg broja projekata;

6) međunarodna saradnja - broj aktivnosti povećan je sa 10. na 11, čime je indikator formalno premašen. Ipak, obim i kvalitet saradnje ostaje pitanje - veći broj memoranduma i zajedničkih projekata ne znači nužno i dublje partnerstvo.

Ocena realizacije. Tabela 6. sugeriše da je većina indikatora ispunjena ili premašena. Posebno su značajni rezultati u saradnji sa lokalnim samoupravama i akademskim institucijama, što obezbeđuje bolje usmeravanje savetodavnih usluga i prenos naučnih znanja u praksu. Sa druge strane, delimično ispunjenje modela formalne saradnje i manji broj realizovanih projekata ukazuju na potrebu za dodatnim institucionalnim i finansijskim jačanjem.

Analiza u ovom delu potvrđuje da je saradnja ključna za budući razvoj savetodavnih usluga. U narednom periodu potrebno je još snažnije osloniti se na e-Agrar kao platformu za komunikaciju sa poljoprivrednicima, kao i na međunarodne partnere koji mogu doneti nova znanja, tehnologije i finansijsku podršku.

Analiza saradnje PSSS sa lokalnim samoupravama, istraživačkim institucijama i međunarodnim partnerima pokazuje da je ovaj segment ključan za unapređenje kvaliteta i relevantnosti savetodavnih usluga, što se direktno povezuje sa Specifičnim ciljem 4 ovog programa - jačanje međusektorske saradnje i funkcionalnog povezivanja svih aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja. Pozitivni rezultati u uspostavljanju modela saradnje sa lokalnim samoupravama i grupacija za transfer znanja ukazuju da su mehanizmi za definisanje lokalnih potreba i razmenu iskustava postali stabilni i funkcionalni. Dobra saradnja sa naučnim i obrazovnim institucijama pokazuje značaj prenosa inovacija i znanja u praksu, što takođe podržava Specifični cilj 2 ovog programa - unapređenje znanja i kapaciteta korisnika savetodavnih usluga u oblasti inovacija i održivih praksi. Iako su broj međunarodnih aktivnosti i formalni modeli saradnje delimično ispunjeni, ovaj segment stvara potencijal za proširenje znanja, tehnologija i finansijske podrške, što doprinosi modernizaciji i kadrovskom jačanju PSSS (Specifični cilj 3. ovog programa). U celini, jačanje saradnje sa svim relevantnim akterima omogući će PSSS da budu bolje integrisan i vidljiv sistem, koji pruža kvalitetne savetodavne usluge, podržava primenu inovacija i održivih praksi i povećava otpornost poljoprivrede na izazove kao što su klimatske promene (Specifični cilj 5 ovog programa).

Tabela 6: Očekivani rezultati, pokazatelji i rokovi za povezivanje i jačanje saradnje sa drugim akterima značajnim za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj

Redni broj	Rezultat	Jedinica	Polazna vrednost (2019/20 godina)	Očekivana vrednost (2025. godina)	Ostvarena vrednost 2024/25	Izvor	Rok
1.	Uspostavljeni novi modeli saradnje PSSS i JLS	broj JLS sa kojim je uspostavljena saradnja	0	116	120	MPŠV/JLS	dugi
2.	Uspostavljeni novi mehanizam za uključivanje korisnika savetodavnog rada u procese definisanja savetodavnog okvira	izrađena lista mehanizama	0	1	1	MPŠV	dugi
3.	Pokrenute inicijative Grupacije za transfer znanja u poljoprivredi	broj inicijativa	2	8	8	Ovlašćena organizacija MPŠV PKS	dugi
4.	Definisan model formalne saradnje SRR, PSSS i Ovlašćene organizacije	broj formalnih radnih tela koja kreiraju podsticaje u kojima su PSSS i Ovlašćena organizacija zastupljeni	0	2	1	MPŠV	dugi
5.	Ojačana saradnja sa kreatorima znanja; istraživačkim institutima, poljoprivrednim fakultetima, akademijama, odnosno visokim školama strukovnih studija i srednjim stručnim školama
5.1.	Plan usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača realizovan u saradnji sa naučnoistraživačkim ustanovama	broj predavača i naučnoistraživačkih i obrazovnih ustanova	43 predavača sa sedam sa fakulteta 63 predavača sa osam instituta	Polazna vrednost uvećana najmanje 10%	69 predavača sa 17 fakulteta 44 predavača sa osam instituta i osam predavača iz MPŠV	Ovlašćena organizacija	dugi
5.2.	PSSS/ovlašćena organizacija - realizovali tehničko-tehnološke, primenjene, razvojne i inovativne projekte u poljoprivredi i ruralnom razvoju u saradnji sa naučnoistraživačkim ustanovama	broj projekata	50	Polazna vrednost uvećana najmanje 10%	48	Uprava za agrarna plaćanja	dugi
6.	Unapređena međunarodna saradnja	broj memoranduma, zajedničkih projekata, zajedničkih aktivnosti	10	Polazna vrednost uvećana najmanje 10%	11	Ovlašćena organizacija	dugi

 

IV SWOT ANALIZA

Ovo poglavlje sadrži sistematizovanu i detaljno opisanu SWOT analizu sektora u okviru pet ključnih oblasti, koja predstavlja osnovu za formulisanje svakog od pet specifičnih ciljeva definisanih u ovom programu, kao i za mere predložene radi njihovog ostvarenja. Pet ključnih oblasti je identifikovala Radna grupa za izradu ovog programa na osnovu temeljne procene trenutnog stanja u sektoru, potreba korisnika savetodavnih usluga, prioriteta u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina, kao i dugoročnih izazova kao što su digitalizacija, klimatske promene i kadrovsko jačanje. Odabir ovih pet oblasti omogućava sveobuhvatan pristup razvoju sistema, obuhvatajući i modernizaciju institucionalnih kapaciteta, proširenje i diversifikaciju obrazovnih programa, kao i mere za povećanje otpornosti sektora na klimatske i tržišne izazove. Analiza je prikazana u tabelarnom formatu radi veće preglednosti i lakše identifikacije snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji, a svaka oblast je praćena narativnom elaboracijom koja pruža detaljnije obrazloženje relevantnosti cilja i njegove povezanosti sa predloženim merama.

Oblast 1: Ponuda i raznovrsnost savetodavnih i edukativnih modula za korisnike usluga u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Snage se ogledaju u činjenici da Republika Srbija već raspolaže značajnim osnovama za razvoj obrazovnih i trening programa u poljoprivredi, uključujući uspostavljen sistem obuka i licenciranja savetodavaca, postojanje edukacija za savetodavce usklađenih sa savremenim znanjima i aktivnu upotrebu različitih komunikacionih kanala kao što su sajtovi, viber grupe, društvene mreže i digitalne platforme. Pored toga, sistem već uživa poverenje korisnika, a postoji i iskustvo u realizaciji različitih formata edukacija.

S druge strane, slabosti ukazuju na značajna ograničenja koja usporavaju modernizaciju. Postoji nepovoljna starosna struktura i nedovoljan broj savetodavaca u odnosu na potrebe korisnika, ograničena digitalna pismenost unutar savetodavnih struktura i među poljoprivrednicima, kao i zastareli i nedovoljno specijalizovani sadržaji koji ne prate u potpunosti dinamiku razvoja sektora. Sistem treninga pruža nedovoljno mogućnosti za stručno usavršavanje u užim specijalnostima, dok nedoslednost i neusaglašenost izvora informacija smanjuju poverenje i primenljivost znanja u praksi.

Mogućnosti za unapređenje sistema su značajne i raznovrsne. One obuhvataju pristup donatorskim sredstvima, uključujući EU fondove, bilateralne programe i privatne fondove, postojanje nacionalnih planova i strategija digitalizacije, kao i rastuću motivaciju unutar PSSS za usvajanje savremenih metoda rada. Zakonska podloga za razvoj programa obrazovanja odraslih omogućava uvođenje inovativnih modela učenja, uključujući modularnu edukaciju, e-učenje, terenske radionice i mentorske programe, što pruža mogućnost za adaptaciju znanja prema potrebama korisnika i uslovima sektora.

Ipak, realizaciju ovih potencijala ograničavaju brojne pretnje, među kojima se ističu neizvesnost u daljem institucionalnom razvoju PSSS i nestabilna finansijska podrška, kao i klimatske promene koje zahtevaju brzu adaptaciju znanja i prakse. Nedostatak mladog i stručnog kadra, uz otpor ka promenama kod dela postojećih aktera, dodatno ugrožava efikasnost sistema. Pored toga, nedostatak koordinacije između institucija i sektora može dovesti do fragmentacije programa, a rizik da se obrazovni sadržaji ne prilagode novim generacijama korisnika može značajno umanjiti njihovu primenljivost.

Tabela 7. SWOT, Oblast 1. Ponuda i raznovrsnost savetodavnih i edukativnih modula za korisnike usluga u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Snage	Slabosti
● Uspostavljen sistem obuka sa dugogodišnjim terenskim iskustvom, osnova za kontinuirano usavršavanje savetodavaca. ● Institucionalno regulisan sistem licenciranja, omogućava strukturisano unapređenje kadrova. ● Aktivna upotreba komunikacionih kanala (društvene mreže, viber, veb sajtovi) sa potencijalom integracije u digitalnu platformu. ● Obrazovni moduli po specijalizovanim oblastima za razvoj kompetencija savetodavaca. ● Praktično iskustvo savetodavaca i međusobno poverenje koje olakšava primenu novih znanja. ● Prisutna upotreba digitalnih alata, sa mogućnošću dodatnog unapređenja.	● Nepovoljna starosna struktura i nedovoljan broj savetodavaca u odnosu na potrebe terena, što otežava uvođenje savremenih metoda rada. ● Disperzovani i neusklađeni izvori informacija, uz nedostatak centralizacije edukativnih sadržaja i metodoloških pristupa. ● Ograničen institucionalni kapacitet i nedovoljna digitalna pismenost kako savetodavaca, tako i krajnjih korisnika, što smanjuje efikasnost i primenu digitalnih obuka. ● Obrazovni moduli nisu u potpunosti usaglašeni sa zahtevima tržišta i potrebama pojedinih sektora.
Mogućnosti	Pretnje
● Razvoj i implementacija dodatnih obuka i programa kontinuiranog usavršavanja za savetodavce, prilagođenih specifičnim tematskim oblastima i potrebama tržišta. ● Izrada i primena plana digitalizacije edukacije, uključujući onlajn platforme, e-učenje, multimedijalne sadržaje i hibridne forme obuke, uz razvoj digitalnih alata i platformi. ● Prisutna unutrašnja motivacija unutar PSSS za usavršavanje i podizanje kompetencija, uz zakonsku podlogu za razvoj programa obrazovanja odraslih i korišćenje dostupnih fondova. ● Jačanje međusektorske saradnje sa privatnim sektorom, lokalnim samoupravama i drugim relevantnim akterima radi unapređenja obrazovnih i trening programa.	● Potencijalne promene u organizaciji sistema PSSS koje mogu ugroziti kontinuitet obrazovnih i trening programa. ● Klimatske promene i sve češći ekstremni događaji (suše, poplave, grad) koji zahtevaju nove i brzo dostupne adaptivne obrazovne sadržaje. ● Kadrovski izazovi, uključujući smanjeno interesovanje mladih za rad u savetodavnom sistemu, nedovoljan broj stručnih kadrova i nepovoljnu starosnu strukturu. ● Otpor prema promenama među delom savetodavaca koji može usporiti uvođenje novih pristupa. ● Ograničena infrastruktura koja otežava efikasnu realizaciju programa. ● Nedovoljna koordinacija između sektora, što može umanjiti primenu novih znanja i metoda u praksi.

Oblast 2. Edukacija i razvoj kapaciteta korisnika savetodavnih usluga u oblasti savremenih praksi poljoprivrede i ruralnog razvoja

SWOT analiza pokazuje da Republika Srbija već ima na raspolaganju snage na kojima može da gradi - od sistema obuka koji finansira MPŠV, do sve prisutnije digitalne infrastrukture i uključivanja naučnih institucija u sektor. Istovremeno, slabosti kao što su starosna struktura korisnika, ograničen broj savetodavaca i finansijske barijere za ulaganja, ukazuju na potrebu za sistemskim, ali i motivacionim merama.

Iako u Republici Srbiji postoji razvijen institucionalni okvir za rad savetodavnih službi i sve bolja dostupnost savremenih komunikacionih tehnologija, ključne slabosti se ogledaju u nedovoljnom broju savetodavaca, njihovoj neravnomernoj raspodeli po teritoriji, starosnoj i obrazovnoj strukturi korisnika, kao i u ograničenim kapacitetima institucija da odgovore na sve zahtevnije potrebe korisnika. Posebno je izazovna i niska motivacija mladih da se uključe u poljoprivrednu proizvodnju i da koriste savetodavne usluge, kao i otpor značajnog dela korisnika prema inovacijama i promenama u proizvodnim praksama.

Sa druge strane, mogućnosti leže u procesima digitalizacije poljoprivrede, sve većoj svesti poljoprivrednika o značaju znanja i savetodavne podrške, unapređenju tehničke infrastrukture (internet pokrivenost, digitalne platforme), kao i u povezivanju sa obrazovnim i istraživačkim institucijama. Dostupni domaći i međunarodni fondovi (npr. IPARD, nacionalni programi podrške) takođe predstavljaju značajnu priliku za ulaganje u ljudske resurse i modernizaciju metodologije rada savetodavaca.

Pretnje se ogledaju u sve većem administrativnom opterećenju savetodavaca, nedostatku finansijske stabilnosti službi, kao i u pojavi nelojalne konkurencije u vidu neformalnih ili nedovoljno kvalifikovanih "savetodavaca". Pored toga, rizik predstavlja i potencijalno nedovoljno usklađivanje obrazovnih sadržaja sa realnim potrebama na terenu, kao i moguća inertnost institucija da se prilagode novim trendovima.

Tabela 8. SWOT, Oblast 2. Edukacija i razvoj kapaciteta korisnika savetodavnih usluga u oblasti savremenih praksi poljoprivrede i ruralnog razvoja

Snage	Slabosti
● Efikasan sistem pružanja savetodavnih usluga sa dostupnošću putem savremenih komunikacionih tehnologija. ● Razvijen i finansiran sistem obuka za unapređenje znanja i kompetencija. ● Aktivno korišćenje digitalnih alata i platformi za prenos znanja. ● Strateški dokumenti ističu unapređenje znanja kao prioritet.	● Nedovoljan broj savetodavaca i ograničeni kadrovski kapaciteti u odnosu na potrebe korisnika. ● Nepovoljna starosna struktura registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i sve manji broj poljoprivrednika sa formalnim obrazovanjem. ● Tradicionalni pristupi proizvodnji i niska motivacija za uvođenje inovacija i ulaganja u dodatu vrednost. ● Slabo uspostavljen sistem udruživanja, koji bi omogućio efikasniji grupni rad
Mogućnosti	Pretnje
● Digitalizacija sektora i šira dostupnost informacija kroz elektronske servise i sisteme upravljanja (e-Agrar, e-Uprava). ● Strateški dokumenti koji podržavaju unapređenje znanja i kompetencija. ● Rastuća svest proizvođača o značaju kontinuiranog učenja i edukacije. ● Unapređenje infrastrukture, uključujući telekomunikacionu mrežu i digitalnu opremu. ● Povećan broj naučnih institucija uključenih u sektor poljoprivrede. ● Korišćenje e agrara za informisanje i edukaciju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava	● Veliki administrativni teret za savetodavce ograničava vreme za rad sa proizvođačima. ● Nelojalna konkurencija velikih sistema smanjuje interesovanje proizvođača za učenje i obeshrabruje ih da investiraju u znanje. ● Nedostatak interesovanja mladih iz ruralnih sredina za bavljenje poljoprivredom.

Oblast 3: Opremljenost i kadrovska osposobljenost PSSS

SWOT analiza pokazuje da sistem PSSS ima značajne snage koje mogu poslužiti kao osnova za modernizaciju - unapređenu tehničku infrastrukturu (vozni park, osnovna oprema), razvijenu mrežu povezanosti sa akterima u sektoru, postojeće edukacije, programe usklađene sa potrebama korisnika i savetodavaca, kao i mehanizme za praćenje tehnoloških i metodoloških trendova.

Ipak, postojeći resursi nisu dovoljni za ubrzanu digitalnu transformaciju u uslovima brzih promena u poljoprivredi i rastućih zahteva korisnika. Ključne slabosti sistema obuhvataju nedovoljnu opremljenost digitalnim alatima, ograničene kadrovske kapacitete, manjak mladih i IKT obučenih savetodavaca i nisku digitalnu pismenost unutar službi. Dodatni izazov predstavlja nepouzdan internet i slaba infrastrukturna pokrivenost u ruralnim i udaljenim područjima, što značajno ograničava primenu savremenih digitalnih rešenja u praksi.

S druge strane, brojne mogućnosti mogu poslužiti kao pokretač modernizacije sistema: pristup evropskim fondovima i donatorskim programima za ulaganje u ljudske resurse, digitalizaciju i unapređenje postojećih sadržaja programa edukacija za savetodavce, kao i razvoj novih informacionih sistema i digitalnih alata za praćenje, obuku i evaluaciju rada. Rast ponude programa za zapošljavanje mladih i uvođenje mentorskih šema otvara prostor za podmlađivanje kadrova, dok povećanje vidljivosti i javnog prisustva PSSS može poboljšati percepciju korisnika i podstaći veće interesovanje mladih za savetodavnu profesiju.

Međutim, realizaciju ovih mogućnosti ograničavaju značajne pretnje. Najvažnija je nedovoljna i nestabilna budžetska podrška za modernizaciju sektora. Dodatni rizici proizlaze iz političkih i institucionalnih promena koje prekidaju kontinuitet planiranih mera, kao i iz brzog tehnološkog razvoja koji nadmašuje nivo digitalne pismenosti savetodavaca i poljoprivrednika, što može dovesti do formalne, a ne suštinske transformacije. Posledično, ovakvi faktori ugrožavaju efikasnost sistema i poverenje korisnika.

Tabela 9. SWOT, Oblast 3. Opremljenost i kadrovska osposobljenost PSSS

Snage	Slabosti
● Unapređena tehnička infrastruktura, uključujući vozni park. ● Osnovna povezanost PSSS sa drugim akterima u sektoru. ● Razvijene edukacije, usklađene sa savremenim znanjima i potrebama savetodavaca i poljoprivrednika. ● Sistemsko praćenje tehnološkog i metodološkog razvoja.	● Nedostatak savremenih digitalnih alata i pristupa prenosu znanja. ● Ograničeni kadrovski kapaciteti, posebno mladih i IKT obučenih savetodavaca. ● Niska digitalna pismenost unutar savetodavnih struktura. ● Slaba infrastrukturna i internet pokrivenost u ruralnim i udaljenim područjima. ● Nedovoljan broj edukacija za mlade savetodavce.
Mogućnosti	Pretnje
● Pristup EU fondovima i drugim donatorskim resursima za modernizaciju. ● Digitalizacija i unapređenje postojećih edukacija i obuka. ● Korišćenje savremenih digitalnih alata i informacionih sistema. ● Podmlađivanje kadrova kroz programe zapošljavanja i mentorstva. ● Povećanje vidljivosti savetodavnih službi kroz promotivne aktivnosti. ● Primena kontinuirane edukacije kroz koju bi savetodavci dobili stručno praćenje od strane eksperata u dužem vremenu nakon obuka.	● Nedovoljna izdvajanja iz budžeta za modernizaciju sistema. ● Političke barijere i nepredvidive institucionalne promene. ● Brzi tehnološki razvoj koji prevazilazi nivo digitalne pismenosti korisnika.

Oblast 4. Međusektorska saradnja i povezivanje aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja u poljoprivredi

SWOT analiza ukazuje da je jedan od glavnih izazova u sistemu poljoprivrednog savetodavstva u Srbiji izražena fragmentacija među akterima, odnosno nepostojanje jasno definisanih i funkcionalnih mehanizama za saradnju između različitih institucija, organizacija i pojedinaca koji učestvuju u procesu prenosa znanja. Iako postoje pojedinačni primeri uspešne saradnje (npr. sa jedinicama lokalne samouprave, poljoprivrednim školama ili akademskom zajednicom), oni su uglavnom ad-hok, projektno uslovljeni i vremenski ograničeni.

Snage sistema, međutim, ogledaju se u postojanju zainteresovanih strana za saradnju, u sve većem broju inicijativa za umrežavanje, kao i u dostupnosti programa podrške koji promovišu partnerstva (npr. preko IPARD-a, projekata EU, bilateralne pomoći). Posebno je važno što postoji otvorenost kod mnogih institucija za rad u interdisciplinarnim timovima i radnim grupama, što predstavlja dobru osnovu za buduću integraciju.

Ključna slabost je u nepostojanju formalizovanih, sistemski podržanih mehanizama saradnje sa svim relevantnim akterima - uključujući udruženja poljoprivrednika, prerađivački sektor, privatne konsultantske i savetodavne organizacije, obrazovne i istraživačke ustanove i tehnološke kompanije, lokalne samouprave i medije, kao i nevladine organizacije koje deluju u ruralnom razvoju. Nedostatak institucionalne koordinacije dovodi do neefikasnog korišćenja resursa, dupliranja aktivnosti i neusaglašenih pristupa u radu na terenu. SWOT analiza takođe pokazuje da je jedna od značajnih slabosti sistema nedovoljna komunikacija i razmena informacija među institucijama.

Mogućnosti se nalaze u razvoju zajedničkih platformi i mehanizama za razmenu znanja i iskustava (npr. digitalne baze znanja, nacionalni forumi, tematske mreže), kao i u proširivanju saradnje kroz uključenje novih aktera - pre svega iz privatnog sektora i građanskog društva. Jačanje lokalnih partnerstava (između savetodavnih službi, škola, udruženja i lokalnih samouprava) može dovesti do efikasnijeg prenosa znanja i prilagođenih rešenja za konkretne potrebe zajednica. Kao mogućnosti za napredak uočavaju se i saradnja sa medijima i specijalizacije savetodavaca u saradnji sa univerzitetima. Posebno je važan potencijal za učešće u međunarodnim inicijativama i razmenama dobrih praksi.

Pretnje se ogledaju u riziku da, ukoliko se sistem ne uredi na vreme, nastanu paralelni i međusobno nepovezani kanali komunikacije i obuke, što smanjuje transparentnost, kvalitet usluga i mogućnost strateškog planiranja. To može dovesti do fragmentiranih i neusklađenih intervencija, slabe integracije znanja i gubitka poverenja korisnika u efikasnost sistema savetodavnih usluga. Dodatno, pretnje se ogledaju u neujednačenom uključivanju aktera, kao što su lokalne samouprave ili udruženja koja nisu dovoljno aktivna, i u nedovoljnoj koordinaciji postojećih inicijativa, što rezultira preklapanjem aktivnosti, slabijom efikasnošću i dodatnim gubitkom poverenja u sistem.

Tabela 10. SWOT, Oblast 4 Međusektorska saradnja i povezivanje aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja u poljoprivredi

Snage	Slabosti
● Saradnja sa pojedinačnim JLS u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. ● Memorandumi o saradnji sa fakultetima, srednjim stručnim školama i drugim obrazovnim ustanovama. ● Uključenost PSSS u kreiranje sistema prenosa znanja.	● Nedovoljna saradnja sa udruženjima i mrežama proizvođača, kao i nepostojanje formalizovanih mreža svih relevantnih aktera. ● Ograničeno znanje o zakonodavnom okviru među akterima. ● Nedostatak zajedničkog delovanja kroz konkretne projekte. ● Nedovoljna komunikacija i razmena informacija između institucija.
Mogućnosti	Pretnje
● Zajednički nastupi na projektima i manifestacijama i međunarodna saradnja. ● Saradnja sa istraživačko-razvojnim institucijama i fakultetima, uključujući inicijative za specijalizaciju savetodavaca. ● Učešće u izradi politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, sa uključivanjem svih aktera u donošenje odluka i formiranjem tematskih radnih grupa. ● Unapređenje infrastrukture, uključujući telekomunikacionu mrežu i digitalnu opremu, i uspostavljanje digitalnih platformi za komunikaciju. ● Saradnja sa lokalnim medijima za povećanje vidljivosti i uticaja. ● Povezivanje baza podataka i njihova dostupnost, uključujući baze sa naučnim radovima i rezultatima istraživanja, baza u okviru institucija.	● Rizik od neuključivanja svih relevantnih aktera i dupliranja aktivnosti. ● Neujednačeno uključivanje i manjak poverenja među akterima. ● Nedovoljna koordinacija sektorskih inicijativa.

Oblast 5: Znanje i kapaciteti savetodavaca i poljoprivrednika za adaptaciju na klimatske promene i primenu praksi održive poljoprivrede.

SWOT analiza u okviru ove oblasti pokazuje da u Srbiji već postoji osnova za razvoj ovog pristupa. Snage sistema ogledaju se u dostupnosti obrazovnih resursa, postojanju delimično obučenih savetodavaca i institucionalnoj podršci konceptima održivog razvoja. Postoji poverenje u savetodavne službe i delimično primenjene mere adaptacije, kao što su upravljanje vodnim resursima, upotreba otpornih sorti i očuvanje zemljišta, što pruža platformu za dalje unapređenje.

Ipak, značajne slabosti ogledaju se u nedovoljnoj rasprostranjenosti znanja o klimatskim promenama među poljoprivrednicima, ograničenoj dostupnosti tehnologija za adaptaciju, nedovoljnoj infrastrukturi u ruralnim područjima i nedostatku integrisanih sistema za pravovremeno obaveštavanje i prognozu. Mnogi proizvođači nisu svesni rizika koje nose klimatske promene i nisu upoznati sa mogućnostima za unapređenje proizvodnih praksi na održiv način, što smanjuje efikasnost postojećih mera.

Postoje značajne mogućnosti koje se mogu iskoristiti za unapređenje sistema. One uključuju pristup domaćim i međunarodnim finansijskim resursima, razvoj edukacija koje su praktično orijentisane i tehnološki podržane, kao i umrežavanje institucija, stručnjaka i poljoprivrednika radi razmene znanja i najboljih praksi. Integracija digitalnih platformi i modernih tehnologija u obrazovne programe omogućava brzu primenu znanja i povećava otpornost sistema na klimatske izazove.

S druge strane, postoje i značajne pretnje koje ograničavaju efikasnost ovih inicijativa. Česte i sve ekstremnije klimatske pojave, nepredvidivost agroekoloških uslova, ograničena infrastruktura i nedostatak mladog i stručnog kadra mogu dovesti do smanjene primenljivosti obrazovnih programa. Bez sistemskog i koordinisanog pristupa, postoji rizik da edukacija ostane fragmentarna, nedovoljno prilagođena realnim potrebama terena i novim generacijama poljoprivrednika.

Dodatna analiza pokazuje da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih dugoročnih izazova za održivost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Promene u temperaturnim režimima, porast ekstremnih vremenskih pojava i promenljivost padavina direktno utiču na prinose, troškove proizvodnje i stabilnost prihoda poljoprivrednika. Iako postoje inicijative u oblasti obrazovanja i delimične mere adaptacije, nisu dovoljno rasprostranjene, što naglašava potrebu za snažnim institucionalnim i programskim odgovorom.

Tabela 11. SWOT, Oblast 5 Znanje i kapaciteti savetodavaca i poljoprivrednika za adaptaciju na klimatske promene i primenu praksi održive poljoprivrede

Snage	Slabosti
● Postoje planovi i edukacije koje prepoznaju značaj klimatskih promena. ● PSSS već sprovode obuke uz podršku donatora, poput FAO. ● Dostupne su sorte i hibridi prilagođeni agroekološkim uslovima. ● Postoji domaće znanje i stručnost u oblasti adaptacije na klimatske promene. ● Uspostavljen je sistem edukacija za ublažavanje posledica klimatskih promena. ● Savetodavci su delimično obučeni u ovoj oblasti kroz postojeće programe. ● Osnove za mrežu za praćenje klimatskih promena postoje, uz podatke RHMZ. ● Primenjuju se mere adaptacije u praksi, uključujući otporne sorte, rejonizaciju proizvodnje i stočarske mere. ● Postojeće znanje o očuvanju vode, zemljišta i prirodnih resursa može se sistematizovati i unaprediti kroz obuke.	● Nedostatak kadrova sa stručnim znanjima o klimatskim promenama i preciznoj poljoprivredi. ● Zastarela infrastruktura i ograničene mogućnosti proizvođača za ulaganja. ● Ograničen broj edukativnih sadržaja i edukacija za savetodavce i poljoprivrednike. ● Visoka cena moderne opreme i tehnologija (solarni paneli, biogas postrojenja, električne ili hibridne mašine) predstavlja barijeru, naročito za male proizvođače. ● Nedovoljna dostupnost podsticaja i finansijskih instrumenata za adaptaciju na klimatske promene. ● Nizak nivo informisanosti proizvođača o prednostima novih tehnologija, finansiranju, osiguranju i postojećoj podršci. ● Nedovoljno znanje i iskustvo savetodavaca u oblastima kao što su smanjenje emisije ugljen-dioksida, reciklaža, obnovljivi izvori energije i upravljanje otpadom. ● Slaba koordinacija između institucija uključenih u pitanja vezana za klimatske promene.
Mogućnosti	Pretnje
● Saradnja sa institutima i RHMZ na razvoju prilagođenih hibrida i adaptivnih sistema. ● Korišćenje IPARD i drugih fondova za mere adaptacije. ● Praktične edukacije i ogledne parcele za ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo, uz terenske vežbe i materijale. ● Razvoj sistema ranog upozoranja i grupnog osiguranja uz podršku države i savetodavnih službi. ● Analiza dosadašnjih edukacija i planiranje novih, zasnovanih na potrebama i primeni u praksi. ● Javne kampanje za klimatsku otpornost, obnovljive izvore i održivu proizvodnju. Unapređenje koordinacije u oblasti klimatskih promena kroz osnivanje Nacionalnog naučnog saveta (po uzoru na EU), koji bi uključivao savetodavce i služio kao koordinaciono telo i repozitorijum istraživanja. ● Uspostavljanje registracije poljoprivrednika u sistemu PIS-a preko e-Agrara, čime bi se broj sa sadašnjih 15.558 proširio na sva registrovana gazdinstva. ● Uvođenje sistema automatskih obaveštenja preko e-Agrara o klimatskim pretnjama (mraz, grad, poplave, požari), radi brze reakcije poljoprivrednika.	● Pogoršanje prinosa, kvaliteta i bezbednosti hrane usled klimatskih uslova. ● Neusklađenost institucionalnog okvira i nedostatak koordinacije između relevantnih aktera. ● Rizici po zdravlje ljudi i pojava novih bolesti i štetočina. ● Velika zavisnost od spoljnih institucija (RHMZ, ministarstva, naučne institucije), što može usporiti implementaciju. ● Ograničena spremnost proizvođača i savetodavaca da usvajaju nova znanja i menjaju praksu. ● Nedovoljna finansijska sredstva za nabavku opreme i primenu ekoloških tehnologija. ● Nedovoljna otpornost institucionalnog sistema na brze klimatske i tehnološke promene.

 

V OKVIR EU POLITIKE U OBLASTI SAVETODAVSTVA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU (2023-2027. GODINE)

Savetodavne službe predstavljaju ključni element ZPP, omogućavajući podršku poljoprivrednicima, promovisanje održivih poljoprivrednih praksi i olakšavanje tranzicije ka modernim, ekološki prihvatljivim sistemima proizvodnje. Ove službe pomažu poljoprivrednicima da razumeju i primenjuju EU pravila, prenose nova znanja i tehnologije i podržavaju razvoj konkurentnih i održivih gazdinstava.

Osnovni dokumenti i regulative na koje se zasniva ova politika uključuju Regulativu (EU) br. 1305/2013 o podršci za ruralni razvoj iz EAFRD-a, Regulativu (EU) br. 1306/2013 koja se odnosi na finansiranje, upravljanje i praćenje ZPP, Regulativu (EU) br. 2115/2021 o zajedničkim pravilima za sprovođenje ZPP, kao i Komisijsku komunikaciju COM (2018) 392, u preporukama koje se tiču položaja, uloge i osnaživanja pružaoca savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj. Države članice pripremaju svoje strateške planove ZPP za period 2023-2027, koji definišu nacionalne prioritete, ciljeve i mere ruralnog razvoja, uključujući i ulogu savetodavnih službi.

Uloga savetodavnih službi u okviru ZPP je višestruka. Pre svega, one pružaju podršku u razumevanju i ispunjavanju zahteva "uslovljenosti" za plaćanja u okviru ZPP, odnosno pravila dobrog poljoprivrednog i ekološkog stanja (eng. Good Agricultural and Environmental Condition, GAEC) i obaveznih zahteva u pogledu upravljanja, koji uključuju standarde zaštite životne sredine, javnog zdravlja, zdravlja bilja i životinja i dobrobiti životinja (eng. Statutory Management Requirements, SMR). Takođe, pružaju informacije o merama ruralnog razvoja i promovišu dobre poljoprivredne i ekološke prakse korisne za životnu sredinu i održavanje poljoprivrednog područja, kao i za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama, biodiverzitet i zaštitu voda. Pored toga, savetodavne službe olakšavaju prenos znanja i inovacija u okviru AKIS-a, povezujući poljoprivrednike sa istraživačkim institucijama i drugim poljoprivrednicima i akterima. Ove aktivnosti uključuju obuke, radionice, savetovanja na gazdinstvu i podsticanje interakcije između poljoprivrednika i savetodavaca.

Savetodavne službe takođe prilagođavaju svoje aktivnosti specifičnim potrebama različitih kategorija poljoprivrednika, uključujući one koji pripadaju teško dostupnim grupama. Pružanje pravovremenih, personalizovanih i pouzdanih saveta omogućava poljoprivrednicima da uspešno upravljaju svojim gazdinstvima, primenjuju nove tehnologije i lakše se snalaze u složenom pravnom okviru ZPP-a. Efektivnost savetodavnih sistema se poboljšava kroz očuvanje praktičnog znanja, mrežnu saradnju, podršku inovacijama i integraciju u AKIS. Državama članicama je obezbeđena finansijska i institucionalna podrška za jačanje i razvoj Farm Advisory System-a.

Ciljevi za osnaživanje uloge savetodavnih službi obuhvataju povećanje dostupnosti usluga svim poljoprivrednicima, uključujući mlade, žene i mala gazdinstva, kao i kontinuirano unapređenje kvaliteta i stručnosti kroz profesionalnu obuku. Poseban akcenat je na podsticanju saradnje između savetodavnih službi, istraživačkih institucija i poljoprivrednih organizacija, kao i na digitalnoj transformaciji, koja omogućava pružanje savetodavnih usluga na daljinu i upotrebu savremenih tehnologija u praksi.

Mere za jačanje uloge savetodavnih službi uključuju finansijsku podršku kroz EAFRD, posebno za projekte namenjene mladim i inovativnim poljoprivrednicima, organizaciju programa obuke za savetodavne radnike i poljoprivrednike, razvoj digitalnih platformi za daljinsko savetovanje i integraciju naučnih istraživanja kako bi savetodavne usluge bile zasnovane na najnovijim saznanjima.

Savetodavni sektor u poljoprivredi ima ključnu ulogu u primeni ciljeva najznačajnijih EU strategija, uključujući Zeleni dogovor EU (The European Green Deal), Strategiju "Od njive do trpeze" (Farm to Fork Strategy) i Strategiju EU za biodiverzitet (EU’s Biodiversity Strategy for 2030). U okviru Zelenog dogovora, savetodavne službe pružaju podršku poljoprivrednicima u tranziciji ka održivijim modelima proizvodnje, što uključuje smanjenje upotrebe pesticida, đubriva i vode. Pored toga, one obezbeđuju edukaciju o klimatski pametnim praksama, kao što su precizna poljoprivreda, korišćenje obnovljivih izvora energije i ugljenično neutralnih tehnologija, te promovišu cirkularnu ekonomiju u poljoprivredi kroz reciklažu organskog otpada i poboljšanje energetske efikasnosti. Savetodavni sektor takođe razvija sisteme za monitoring i upravljanje resursima, što doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U okviru strategije "Od njive do trpeze", savetodavne službe direktno doprinose održivoj poljoprivredi kroz programe obrazovanja i konsultantskih usluga koji podržavaju integrisanu kontrolu štetočina i primenu ekoloških standarda, omogućavajući poljoprivrednicima da bolje odgovore na zahteve tržišta. One takođe podržavaju razvoj lanca vrednosti sa fokusom na bezbednost hrane i smanjenje otpada, uključujući savetovanje o skladištenju, preradi i pakovanju, kao i povezivanje proizvođača sa potrošačima i tržištima kako bi se olakšala efikasna razmena informacija i podrška u marketingu održivih proizvoda.

Konačno, u kontekstu strategije EU za biodiverzitet, savetodavni sektor omogućava primenu agroekoloških praksi koje podržavaju očuvanje i obnovu prirodnih staništa. On edukuje poljoprivrednike o značaju diverziteta usevnih kultura, oprašivača i prirodnih neprijatelja štetočina, kao i razvija programe za očuvanje vodnih resursa, zemljišta i biljnog pokrivača, što direktno doprinosi ekosistemskim uslugama. Savetodavne službe takođe integrišu planove za biodiverzitet u strategije razvoja pojedinih farmi, obezbeđujući dugoročnu održivost proizvodnje i unapređujući održivi razvoj poljoprivrednog sektora.

U kontekstu procesa usklađivanja nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, savetodavna služba će imati značajni doprinos u uspostavljanju i funkcionisanju mehanizama horizontalnih politika (FADN/FSDN i STIPS).

Takođe, u procesu harmizacije ZPP sa poljoprivrdnom politikom Republike Srbije predviđeno je da će savetodavna služba biti zadužena za prenos znanja poljoprivrednim proizvođačima u vezi sa primenom budućih mera agrarne i ruralne politike, kao što su poštovanje pravila uslovljenosti, agroekoloških mera, u vezi sa zaštitom životne sredine, korišćenjem prirodnih resursa, organskom proizvodnjom, merama uređenja tržišta i merama ruralnog razvoja i sl.

Posebno se ističe značaj aktivnosti savetodavne službe u korišćenju podsticaja i fondova kroz podršku proizvođačima u pripremi i realizaciji projekata za dobijanje državnih subvencija, kao i fondova EU i drugih međunarodnih izvora finansiranja.

Budući pravci razvoja savetodavnih službi obuhvataju jačanje protoka znanja u AKIS-u, podsticanje obuke i učenja usmerenih na potrebe poljoprivrednika, podršku tranziciji ka održivim sistemima proizvodnje i aktivnu ulogu u ispunjavanju klimatskih i ekoloških ciljeva ZPP-a, uključujući očuvanje zemljišta, upravljanje hranljivim materijama i povećanje biodiverziteta. Savetodavne službe su tako prepoznate kao centralni instrument za postizanje konkurentne, ekološki održive i digitalno osnažene poljoprivrede u svim državama članicama EU.

Evropsko partnerstvo za inovacije EU u okviru ZPP je instrument koji povezuje poljoprivrednike, istraživače, savetodavce, kompanije i administraciju kako bi zajednički razvijali i primenjivali inovativna rešenja u poljoprivredi. Cilj je povećanje održivosti, produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrede. Sprovodi se kroz operativne grupe (Operational Groups - OGs) koje se finansiraju iz programa ruralnog razvoja i usmeren je na praktične inovacije, npr. u oblastima precizne poljoprivrede, zaštite životne sredine, klimatskih promena, prerade i kratkih lanaca snabdevanja.

VI PRIORITETNI CILJEVI SREDNJOROČNOG PROGRAMA I ANALIZA SCENARIJA

1. Opšti i specifični ciljevi

Opšti cilj: Obezbeđivanje dostupnih, kvalitetnih i inovativnih savetodavnih usluga za unapređenje konkurentnosti i održivosti poljoprivrede Republike Srbije

Ovako definisan opšti cilj predstavlja okvirnu razvojnu viziju koja integriše sve prethodno identifikovane potrebe, snage, slabosti, prilike i pretnje (SWOT analiza), sa fokusom na stvaranje sveobuhvatnog, integrisanog i otpornog sistema poljoprivrednog savetodavstva. On je u potpunosti usklađen sa evropskim politikama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, posebno sa principima Zajedničke poljoprivredne politike i strateških odgovora EU na probleme životne sredine, uključujući biodiverzitet.

Edukativni modul predstavlja zaokruženu celinu teorijskih i praktičnih znanja usmerenih na unapređenje znanja i veština savetodavaca, sa ciljem prenosa stečenih znanja i veština korisnicima savetodavnih usluga.

Savetodavni modul predstavlja model obavljanja savetodavnih poslova po unapred utvrđenoj metodologiji, a sprovodi se radi rešavanja prioritetnih problema u pojedinim oblastima poljoprivredne proizvodnje.

Logička povezanost sa specifičnim ciljevima ogleda se u tome što svaki specifični cilj predstavlja jednu od ključnih poluga za postizanje opšteg cilja. Zajedno, oni formiraju jedinstven sistem:

1) Specifični ciljevi 1, 3 i 4 direktno podižu nivo znanja i kompetencija korisnika, kroz savetodavne i edukativne module (Specifični ciljevi 1 i 2) i savetodavaca kroz edukacije za savetodavce (Specifični cilj 3), što je osnova za dugoročnu konkurentnost;

2) Specifični cilj 3 modernizuje infrastrukturu i kadrove, čime se jača kapacitet sistema;

3) Specifični cilj 4 obezbeđuje funkcionalnu koordinaciju i saradnju, što je preduslov za efikasan prenos znanja;

4) Specifični cilj 5 uvodi klimatsku adaptaciju kao neizostavan element održivosti.

Ovako postavljen sistemski pristup omogućava da se kroz integraciju znanja, saradnje, tehnološke modernizacije i klimatske otpornosti unapredi celokupna poljoprivredna proizvodnja i ruralni razvoj.

Specifični cilj 1: Proširenje i diversifikacija savetodavnih i edukativnih modula za obrazovanje korisnika savetodavnih usluga

Specifični cilj 1 usmeren je na unapređenje i diversifikaciju savetodavnih i edukativnih modula, odnosno sistema obrazovanja korisnika savetodavnih usluga kroz prilagođavanje sadržaja i metodologija specifičnostima pojedinih sektora i realnim potrebama korisnika. U uslovima dinamičnih promena u poljoprivrednoj proizvodnji, rastućih tržišnih zahteva i sve izraženijih klimatskih izazova, obrazovni pristup mora postati fleksibilan, prilagodljiv i usmeren na primenu znanja u praksi, kako bi podržao efikasnost i kvalitet savetodavnih usluga.

Veza sa Specifičnim ciljem 2 je suštinska - dok je Specifični cilj 2 usmeren na unapređenje znanja i kapaciteta korisnika kroz savetodavne i edukativne module u oblasti inovacija i održivih praksi, Specifični cilj 1 gradi na osnovu kroz proširenje i diversifikaciju obrazovnih sadržaja. Na taj način se obezbeđuje da inicijalno stečena znanja i kompetencije (Specifičan cilj 1) budu unapređena novim tematskim oblastima i metodama (Specifičan cilj 2), što stvara kontinuitet u učenju i praktičnoj primeni.

Opravdanost ovog cilja zasniva se na potrebi za sistematskim proširenjem savetodavnih i edukativnih modula i obrazovnih sadržaja, razvojem novih formata obuke i jačanjem partnerstava sa javnim i privatnim sektorom. Ove intervencije omogućavaju prenos praktičnih, inovativnih i tržišno relevantnih znanja, obezbeđujući da poljoprivrednici i savetodavci aktivno usvajaju savremene prakse i tehnologije.

Predložene mere imaju za cilj podizanje kvaliteta samih savetodavnih usluga kroz optimizaciju poslovnih procesa, evaluaciju rada i primenu novih alata. Na taj način se smanjuju administrativni tereti i povećava efikasnost sistema, čime se nastavlja transformacija savetodavnog sistema iz administrativno-edukativnog u partnerski, orijentisan na rezultate. Ovo direktno doprinosi aktivnijoj i praktičnoj ulozi savetodavnih službi u podršci razvoju poljoprivrede.

Mere definisane za dostizanje Specifičnog cilja 1 imaju direktnu relevantnost u kontekstu profesionalizacije poljoprivrede, usklađivanja sa zahtevima domaćeg i međunarodnog tržišta i potrebama novih generacija proizvođača. Poseban značaj ima razvoj programa u oblastima digitalizacije, održive proizvodnje, cirkularne ekonomije i klimatskih adaptacija, čime se postavlja osnova za dugoročnu otpornost i konkurentnost sektora.

Predlog mera za dostizanje Specifičnog cilja 1: Proširenje i diversifikacija obrazovnih i trening programa za obrazovanje savetodavaca i korisnika savetodavnih usluga u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja:

1) Mera 1.1 - Razvijanje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula za različite sektore poljoprivrede;

2) Mera 1.2 - Podsticanje saradnje sa javnim i privatnim sektorom u pripremi i izvođenju savetodavnih i edukativnih modula;

3) Mera 1.3. Aktivnosti PSSS koje će se obavljati organizovano za praćenje, prikupljanje i diseminaciju podataka za FADN, STIPS, Statistički zavod Evropske unije - Statistical Office of the European Communities - EUROSTAT i AGROPONUDA.

Specifični cilj 2: Unapređenje znanja i kapaciteta korisnika savetodavnih usluga kroz savetodavne i edukativne module u oblasti inovacija i održivih praksi

Analiza stanja u sektoru ukazuje na sve izraženiju potrebu za modernizacijom pristupa obrazovanju krajnjih korisnika PSSS, prilagođenim savremenim tehnološkim, ekološkim i tržišnim uslovima. Istovremeno, potrebno je povećati motivaciju i kapacitete poljoprivrednika za aktivno uključivanje u procese učenja, kao i podržati savetodavce u stalnom profesionalnom razvoju. Dodatna analiza postojećeg stanja pokazuje da, iako je uspostavljen formalno dobro organizovan sistem koji obuhvata više institucija i programa podrške, postoji niz strukturnih i funkcionalnih izazova koji usporavaju njegov razvoj i uticaj na terenu. Posebno se ističu ograničeni kapaciteti savetodavaca, demotivisanost korisnika (posebno mlađih generacija) da aktivno učestvuju u edukacijama, kao i otpor ka promenama i novim tehnologijama.

Specifični cilj 2 definisan je kao odgovor na ovu identifikovanu potrebu za jačanjem znanja i kompetencija kako korisnika savetodavnih usluga, tako i samih savetodavaca, pri čemu je fokus na stvaranju integrisanog, dugoročno održivog i efikasnog sistema edukacije u ruralnim područjima.

Logika ovog cilja počiva na prepoznavanju savremenih trendova u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde kontinuirana edukacija, usvajanje inovacija i dostupnost pouzdanih informacija predstavljaju ključne preduslove za održivi razvoj ruralnih zajednica. Cilj ima za nameru da sistemski unapredi kvalitet i dostupnost savetodavnih usluga, osnaži kapacitete savetodavaca i motiviše poljoprivrednike da aktivno učestvuju u procesima edukacije. Očekuje se da povećanje znanja i kompetencija svih aktera u sistemu rezultira većom konkurentnošću poljoprivredne proizvodnje, boljom primenom dobrih praksi, efikasnijim korišćenjem resursa i većom otpornošću na rizike, što doprinosi i dugoročnim razvojnim ciljevima ruralnih područja, posebno u kontekstu klimatskih promena, digitalne transformacije i evropskih integracija.

Mere predložene za realizaciju Specifičnog cilja 2 usmerene su na integrisan i sistemski pristup rešavanju identifikovanih izazova, mobilisanju postojećih potencijala i obezbeđivanju održivog razvoja kompetencija u ruralnim sredinama. U fokusu ovih mera nalaze se individualne i grupne obuke prilagođene primenama novih tehnologija, edukacija o održivim poljoprivrednim praksama i podsticanje poljoprivrednika na aktivno učešće u obrazovanju. One imaju direktnu relevantnost u kontekstu digitalizacije poljoprivrede, podizanja konkurentnosti domaće proizvodnje i smanjenja razvojnog jaza između urbanih i ruralnih područja. Posebna pažnja usmerena je na mlade i žene u ruralnim sredinama, koji predstavljaju ključne ciljne grupe za dugoročni razvoj sektora i demografsku obnovu sela.

Predlog mera za dostizanje Specifičnog cilja 2: Unapređenje znanja i kapaciteta kroz edukaciju i obuke u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja:

1) Mera 2.1 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula za uvođenje novih tehnologija;

2) Mera 2.2 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula o održivim poljoprivrednim praksama;

3) Mera 2.3 - Motivacioni programi i kampanje za poljoprivrednike za usvajanje inovacija i održivih praksi.

Specifični cilj 3: Modernizacija i kadrovsko unapređenje PSSS uključenih u sistem kreiranja i prenosa znanja

Specifični cilj 3 usmeren je na sistemsku modernizaciju i kadrovsko unapređenje PSSS uključenih u kreiranje i prenos znanja. Savremena poljoprivreda se sve više oslanja na digitalne tehnologije, preciznu poljoprivredu, analizu podataka i tehnološke inovacije, koje omogućavaju efikasnije upravljanje resursima, veću produktivnost i otpornost na klimatske i tržišne rizike. U tom kontekstu, PSSS moraju da se transformišu kako bi aktivno podržavale poljoprivrednike u usvajanju ovih inovacija i obezbedile relevantnost savetodavnih usluga u uslovima dinamičnih promena u sektoru.

Opravdanost ovog cilja proizilazi iz potrebe da se sistem poljoprivrednog savetodavstva osavremeni na sistematičan, integrisan i održiv način, umesto kretanja kroz parcijalne i projektno ograničene intervencije. Bez uspostavljanja mehanizama koji prate tehnološku evoluciju i trendove u proizvodnji, postoji rizik marginalizacije savetodavnih službi i smanjenja poverenja poljoprivrednika u njihovu ulogu kao ključnog posrednika u prenosu znanja i inovacija.

Modernizacija PSSS podrazumeva uvođenje savremenih digitalnih alata i platformi. Obuhvata i primenu elektronskih sistema za upravljanje radom i praćenje rezultata. Poseban akcenat je na kontinuiranoj edukaciji, kroz unapređenje postojećih i kreiranje novih edukacija za savetodavce. Značajan segment je i mentorstvo kadrova. U proces se uključuju mladi stručnjaci i IKT eksperti. Razvijaju se nove usluge, prilagođene zahtevima digitalnog doba. Ovakvim pristupom, savetodavne službe ne samo da zadržavaju svoju relevantnost, već postaju aktivni nosioci inovacija i transfera znanja, podržavajući konkurentnost i održivost poljoprivredne proizvodnje.

Logika ovog cilja zasniva se na principu da moderni, efikasni i kadrovski osnaženi savetodavni sistem predstavlja ključnu komponentu nacionalnog AKIS-a, obezbeđujući da znanje i inovacije stignu do svih poljoprivrednika uz održivo korišćenje resursa. Strateški pristup, finansijska stabilnost i politička podrška na nacionalnom nivou predstavljaju preduslov da PSSS ponovo dobiju status pouzdanog partnera poljoprivrednika, sposobnog da prati i implementira savremene tehnologije i prakse.

Predložene mere za realizaciju ovog cilja imaju za cilj uspostavljanje modernog, otvorenog i efikasnog sistema savetodavstva, zasnovanog na kvalitetu, pristupačnosti i relevantnosti usluga. Istovremeno, one stvaraju okruženje koje stimuliše kontinuirano učenje, primenu inovacija i razvoj kompetencija kadrova, osiguravajući da PSSS ostanu centralna karika u prenosu znanja i podržavaju dugoročnu održivost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Predlog mera za dostizanje Specifičnog cilja 3: Modernizacija i kadrovsko unapređenje PSSS uključenih u sistem kreiranja i prenosa znanja:

1) Mera 3.1 - Kontinuirane obuke i profesionalno usavršavanje savetodavaca;

2) Mera 3.2 - Modernizacija infrastrukturnih kapaciteta;

3) Mera 3.3 - Razvoj i sprovođenje promotivnih aktivnosti savetodavnih službi;

4) Mera 3.4 - Optimizacija poslovnih procesa u savetodavnim službama.

Specifični cilj 4: Jačanje međusektorske saradnje i funkcionalnog povezivanja svih aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja

Specifični cilj 4 usmeren je na jačanje međusektorske saradnje i uspostavljanje funkcionalnog povezivanja svih aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja u poljoprivredi. Savremeni sistemi poljoprivrednog znanja i inovacija, poznati kao AKIS (Agricultural Knowledge and Innovation System), naglašavaju potrebu za aktivnim umrežavanjem svih relevantnih aktera, uključujući poljoprivrednike, savetodavne službe, istraživače, donosioce odluka, obrazovne institucije, medije i privatni sektor. U kontekstu Srbije, iako postoje pojedinačne inicijative za saradnju i sporazumi sa obrazovnim ustanovama, sistemska, kontinuirana i funkcionalna saradnja svih aktera još uvek nije u potpunosti uspostavljena, što predstavlja značajnu slabost u nacionalnom sistemu podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Opravdanost ovog cilja proizilazi iz potrebe za uspostavljanjem transparentnog, stabilnog i funkcionalnog okvira koji će omogućiti koordinaciju i integraciju svih aktera u procesima prenosa znanja i inovacija. Jasno definisane uloge i odgovornosti, formalizovani kanali komunikacije i razmene informacija, kao i institucionalizovana saradnja kroz sporazume, protokole i zajedničke programe, ključni su preduslovi za dugoročnu stabilnost sistema i efektivan uticaj intervencija. Cilj ima nameru da kroz ovakvu strukturu prevlada fragmentacija postojećeg sistema, omogući kontinuiranu razmenu znanja, informacija i iskustava, te stvori dinamičan i integrisan okvir za podršku poljoprivrednicima.

Logika Specifičnog cilja 4 počiva na principu da znanje u poljoprivrednom sektoru ne treba da bude jednosmerno prenošeno, već da predstavlja proces zajedničkog učenja, razmene i prilagođavanja. Usvajanje ovakvog pristupa doprinosi većoj efikasnosti savetodavnih službi, poboljšanju kvaliteta usluga i unapređenju konkurentnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, integracija svih relevantnih aktera omogućava da se znanje brže transformiše u praksu, podržavaju inovacije, te omogućavaju poljoprivrednicima i drugim akterima da pravovremeno reaguju na izazove kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i zahtevi tržišta.

Predložene mere za realizaciju ovog cilja direktno odgovaraju na identifikovane potrebe za funkcionalnim umrežavanjem, institucionalizacijom saradnje i kontinuiranim prenosom znanja, čime se gradi osnova za integrisani, otporan i dinamičan sistem podrške poljoprivrednicima i celokupnom sektoru.

Predlog mera za dostizanje Specifičnog cilja 4: Jačanje međusektorske saradnje i funkcionalnog povezivanja svih aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja:

1) Mera 4.1 - Formiranje i jačanje mreža za prenos znanja;

2) Mera 4.2 - Međusektorska saradnja sa javnim i privatnim sektorom;

3) Mera 4.3 - Međunarodna saradnja u oblasti istraživanja i transfera znanja i tehnologije.

Specifični cilj 5: Smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivredu kroz edukaciju i adaptaciju

Savremena poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji sve češće se suočava sa direktnim posledicama klimatskih promena, koje se ogledaju kroz ekstremne vremenske nepogode, nestabilnost prinosa, eroziju zemljišta, suše, poplave, kao i pojavu novih štetočina i bolesti. U ovim uslovima, sposobnost poljoprivrednika da blagovremeno primenjuju informacije, prilagođavaju proizvodne metode i usvajaju ekološki prihvatljive i otporne tehnologije postaje ključna za održivost sektora.

S obzirom na ove izazove, politika u oblasti poljoprivrede mora da obuhvati više nego samo prenos znanja. Potrebno je izgraditi kapacitete proizvođača, pružiti tehničku podršku i stvoriti podsticaje za promenu ponašanja i usvajanje klimatski pametnih modela proizvodnje. Ovo omogućava poljoprivrednicima da se efikasno prilagode dinamičkim i nepredvidivim uslovima i obezbede dugoročnu stabilnost proizvodnje.

Predložene mere usmerene su na sistemski i integrisan pristup klimatskoj adaptaciji u poljoprivredi. Razvoj edukativnih programa i praktičnih obuka omogući će učesnicima sticanje znanja o konkretnim adaptivnim tehnikama koje mogu odmah primeniti u praksi. Promocija korišćenja obnovljivih izvora energije i ekoloških tehnologija doprineće ne samo adaptaciji već i smanjenju negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Uspostavljanje sistema za praćenje i prognozu klimatskih uslova omogućiće preventivno delovanje, blagovremeno donošenje odluka i povećanje otpornosti poljoprivrednog sistema.

Ove intervencije imaju posebnu relevantnost u kontekstu održive poljoprivrede, usklađivanja sa evropskim i globalnim klimatskim politikama i zaštite najugroženijih kategorija proizvođača. Jačanjem uloge savetodavnih službi u oblasti klimatske adaptacije podiže se njihova stručna relevantnost, dok integracija ekoloških i klimatskih tema u obrazovne programe stvara osnovu za dugoročnu transformaciju poljoprivrednog sektora ka otpornijem i održivijem modelu proizvodnje.

Predlog mera za dostizanje Specifičnog cilja 5: Smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivredu kroz edukaciju i adaptaciju:

1) Mera 5.1 - Kreiranje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula o klimatskim promenama i očekivanim adaptacijama u poljoprivrednoj proizvodnji;

2) Mera 5.2 - Podsticanje uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija;

3) Mera 5.3 - Razvijanje sistema za praćenje i prognozu klimatskih uslova.

Tabela 12. Mere za realizaciju posebnih ciljeva Srednjoročnog programa

Specifični ciljevi Srednjoročnog programa	Mere za realizaciju ciljeva Srednjoročnog programa
Specifični cilj 1: Proširenje i diversifikacija savetodavnih i edukativnih modula za obrazovanje korisnika savetodavnih usluga	Mera 1.1 - Razvijanje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula za različite sektore poljoprivrede Mera 1.2 - Podsticanje saradnje sa javnim i privatnim sektorom u pripremi i izvođenju savetodavnih i edukativnih modula
Specifični cilj 2: Unapređenje znanja i kapaciteta korisnika savetodavnih usluga kroz savetodavne i edukativne module u oblasti inovacija i održivih praksi	Mera 2.1 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula za uvođenje novih tehnologija. Mera 2.2 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula o održivim poljoprivrednim praksama. Mera 2.3 - Motivacioni programi i kampanje za poljoprivrednike za usvajanje inovacija i održivih praksi.
Specifični cilj 3: Modernizacija i kadrovsko unapređenje PSSS uključenih u sistem kreiranja i prenosa znanja	Mera 3.1 - Kontinuirane obuke i profesionalno usavršavanje savetodavaca Mera 3.2 - Modernizacija infrastrukturnih kapaciteta Mera 3.3 - Razvoj i sprovođenje promotivnih aktivnosti savetodavnih službi Mera 3.4 - Optimizacija poslovnih procesa u savetodavnim službama
Specifični cilj 4: Jačanje međusektorske saradnje i funkcionalnog povezivanja svih aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja	Mera 4.1 - Formiranje i jačanje mreža za prenos znanja Mera 4.2 - Međusektorska saradnja sa javnim i privatnim sektorom Mera 4.3 - Međunarodna saradnja u oblasti istraživanja i transfera znanja i tehnologije
Specifični cilj 5: Smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivredu kroz edukaciju i adaptaciju	Mera 5.1 - Kreiranje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula o klimatskim promenama i očekivanim adaptacijama u poljoprivrednoj proizvodnji Mera 5.2 - Podsticanje uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija Mera 5.3 - Razvijanje sistema za praćenje i prognozu klimatskih uslova

2. Opcije za ostvarivanje posebnih ciljeva

Scenario 1 - Održavanje postojećeg modela (status-quo)

U ovom scenariju, savetodavni sistem nastavlja da funkcioniše u okviru postojećih okvira i praksi, bez značajnih promena u strukturi, metodologiji ili kadrovskom osnaživanju. Savetodavne službe se oslanjaju na dosadašnje programe obuka i ograničene resurse, dok se međusektorska saradnja odvija na osnovu pojedinačnih inicijativa i sporazuma. Mere za poboljšanje kompetencija i modernizaciju infrastrukture su minimalne, a adaptacija na klimatske promene i nove tehnologije se sprovodi tek površno. Posledica ovog pristupa je ograničen obim uticaja savetodavnih usluga na konkurentnost i održivost poljoprivrede, kao i rizik od zaostajanja u primeni inovacija i održivih praksi.

Scenario 2 - Fragmentarna modernizacija

Ovaj scenario podrazumeva sprovođenje izolovanih i projektno ograničenih mera za unapređenje savetodavnog sistema. Vrše se određene obuke za savetodavce i poljoprivrednike, kao i inicijative za međusektorsku saradnju i primenjivanje novih tehnologija, ali one nisu sistemski povezane i ne obuhvataju sve sektore i regije. Iako se u određenoj meri podižu kompetencije i vidljivost savetodavnih službi, održivost ovih intervencija je ograničena, a integracija klimatske adaptacije i digitalizacije u sve aspekte rada savetodavnog sistema ostaje nedovoljna. Uticaj na dugoročnu konkurentnost poljoprivrede je umeren, a rizik od neravnomernog razvoja i nejednakog pristupa resursima ostaje prisutan.

Scenario 3 - Fokus na klimatsku adaptaciju (Specifičan cilj 5)

Ovaj scenario stavlja naglasak na razvoj kapaciteta za klimatsku adaptaciju u poljoprivredi, kroz edukaciju, primenu zelenih tehnologija i uspostavljanje sistema za monitoring i prognozu klimatskih uslova. Ostali aspekti savetodavnog sistema, kao što su modernizacija infrastrukture ili jačanje međusektorske saradnje, dobijaju manji prioritet. Iako ovaj scenario dovodi do povećanja otpornosti na klimatske rizike i smanjenja negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, njegov uticaj na sveukupnu modernizaciju, konkurentnost i efikasnost savetodavnog sistema je ograničen, a integracija sa ostalim specifičnim ciljevima je slabija u poređenju sa optimalnim scenarijom.

Scenario 4 - Optimalni sistemski scenario

U ovom scenariju se realizuje sveobuhvatna i sistemska modernizacija savetodavnog sistema, koja obuhvata jačanje kapaciteta savetodavaca, uvođenje savremenih digitalnih i infrastrukturnih alata, kao i razvoj novih usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Mere obuhvataju kontinuiranu edukaciju, mentorstvo, razvoj međusektorskih mreža i integrisanu saradnju sa javnim i privatnim sektorom. Sistem postaje dinamičan, inovativan i prilagodljiv, omogućavajući prenos znanja i inovacija na svim nivoima. Specifični cilj 5, koji se odnosi na smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena, nije isključen, već je integrisan u sve aspekte funkcionisanja modernizovanog sistema. Na ovaj način, savetodavne službe mogu efikasno podržavati poljoprivrednike u primenu klimatski otpornih i ekološki prihvatljivih praksi, dok sistemski pristup omogućava da adaptacija na klimatske promene postane sastavni deo svih aktivnosti, čime se obezbeđuje dugoročna održivost i konkurentnost sektora.

Tabela 13. Ocena efekata pojedinih scenarija

Scenario	Efekti	Visina potrebnih troškova	Nivo institucionalnih prilagođavanja	Rizici za ostvarivanje ciljeva Srednjoročnog programa
Scenario 1 - Održavanje postojećeg modela (status-quo)	Efekti su ograničeni, održava se tek postojeći nivo savetodavnih usluga; konkurentnost i održivost poljoprivrede se sporije unapređuju.	Niski, jer se ne uvode nove aktivnosti i investicije.	Nizak, postojeća institucionalna struktura ostaje nepromenjena.	Visok rizik od zaostajanja za savremenim trendovima, smanjenog poverenja poljoprivrednika i nepotpune integracije klimatskih i digitalnih aspekata.
Scenario 2 - Fragmentarna modernizacija	Efekti su delimično pozitivni: pojedinačne mere podižu kapacitete i vidljivost savetodavnih službi, ali integracija i sistemski uticaj je ograničena.	Srednji, jer se uvode projektne mere i delimične investicije u obuke i infrastrukturu.	Srednji, zahtevaju se delimična prilagođavanja u institucijama i procedurama.	Srednji rizik od fragmentacije sistema, nepotpune primene inovacija i nedovoljne otpornosti na klimatske i tržišne promene.
Scenario 3 - Fokus na klimatsku adaptaciju (Sprecifičan cilj 5)	Efekti su veoma pozitivni u oblasti klimatske otpornosti i ekoloških praksi, ali ostali specifični ciljevi dobijaju manji prioritet.	Srednji do visoki, zbog potrebe za razvojem infrastrukture za monitoring i obuke za klimatsku adaptaciju.	Srednji, institucionalne adaptacije su fokusirane na oblast klimatskih izmena, ostalo ostaje delimično nepromenjeno.	Srednji rizik da ostali specifični ciljevi ostanu nedovoljno integrisani i da uticaj na konkurentnost i digitalizaciju bude ograničen.
Scenario 4 - Optimalni sistemski scenario	Visoki efekti: integracija svih specifičnih ciljeva, sveobuhvatno jačanje savetodavnog sistema, digitalizacija, inovacije i klimatska adaptacija. Dugo- ročno podiže konkurentnost i održivost poljoprivrede.	Visoki, zbog potrebe za sistemskom modernizacijom, obukama, infrastrukturom i međusektorskom saradnjom.	Visok, zahteva sveobuhvatne institucionalne reforme i prilagođavanja u svim nivoima upravljanja i koordinacije.	Nizak do srednji, jer je integrisan sistemski pristup smanjio rizik od fragmentacije i nepotpune primene mera; rizik ostaje samo u slučaju nedovoljne političke i finansijske podrške.

3. Pokazatelji učinka na nivou opšteg i posebnih ciljeva

Za Opšti cilj: Obezbeđivanje dostupnih, kvalitetnih i inovativnih savetodavnih usluga za unapređenje konkurentnosti i održivosti poljoprivrede Republike Srbije, pokazatelji učinka imaju ključnu ulogu u praćenju napretka i efektivnosti mera usmerenih na razvoj savetodavnih usluga. Ovi pokazatelji treba da odražavaju ne samo obim i pristup uslugama, već i njihov kvalitet, inovativnost i stvarni uticaj na poljoprivrednu praksu, sa ciljem da se obezbedi trajno jačanje kapaciteta poljoprivrednika i savetodavaca.

Dostupnost savetodavnih usluga - pokazatelji učinka moraju meriti stepen do kog su savetodavne usluge dostupne poljoprivrednicima na nacionalnom i lokalnom nivou, uključujući fizički pristup stručnjacima, kao i korišćenje digitalnih platformi za edukaciju i konsultacije. Ovim se procenjuje koliko je sistem savetodavnih službi inkluzivan i pokriva sve relevantne regije, uključujući i manje razvijene ili ruralne oblasti.

Kvalitet savetodavnih usluga - kvalitet se meri percepcijom korisnika, stručnim nadzorom i primenom standardizovanih procedura savetodavnog rada. Pokazatelji učinka treba da obuhvataju ocenu zadovoljstva korisnika, stručnost savetodavaca, primenu savremenih metodologija i sposobnost prilagođavanja saveta specifičnim potrebama poljoprivrednika. Kvalitetne usluge direktno utiču na povećanje kompetencija korisnika i dugoročno unapređenje produktivnosti.

Inovativnost savetodavnih usluga - savetodavne službe treba da budu nosioci inovacija, kako u primeni novih tehnologija i održivih praksi, tako i u načinu prenosa znanja. Pokazatelji učinka moraju meriti broj i udeo inovativnih rešenja koja se primenjuju u praksi, uključujući digitalne alate, moderne metode edukacije i eksperimentalne pristupe u savetodavnom procesu. Ovi pokazatelji omogućavaju praćenje sposobnosti sistema da se adaptira na nove izazove i promoviše konkurentnost.

Uticaj savetodavnih usluga na poljoprivrednu praksu - konačni i najvažniji aspekt je stvarni uticaj usluga na poljoprivrednu proizvodnju i održivost. Pokazatelji učinka moraju meriti stepen primene saveta u praksi, kao i postizanje konkretnih rezultata kao što su povećanje produktivnosti, unapređenje ekoloških i održivih praksi, smanjenje troškova proizvodnje i uvođenje novih tehnologija. Ovi podaci omogućavaju procenu da li savetodavne službe zaista doprinose konkurentnosti i održivosti sektora.

Tabela 14. Pokazatelji učinka na nivou opšteg cilja

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Procenat poljoprivrednika koji imaju pristup savetodavnim uslugama	17%	30%	Registar korisnika savetodavnih usluga, ankete na terenu
Procenat korisnika koji ocene kvalitet savetodavnih usluga kao vrlo dobar ili odličan	85%	93%	Ankete zadovoljstva korisnika, izveštaji savetodavnih službi
Broj savetodavnih rešenja ili usluga u oblasti primene novih tehnologija i održivih praksi u poljoprivredi	2	5	Izveštaji savetodavnih službi, dokumentacija o inovacijama
Procenat korisnika koji su primenili savete u praksi i postigli konkretne rezultate	nije mereno	70%	Ankete korisnika, terenske posete, izveštaji o primeni saveta

Efekti na nivou specifičnih ciljeva pratiće se kroz mere koje su definisane u okviru svakog cilja, pri čemu će svaka mera imati jasno utvrđene pokazatelje učinka. Ovakvo praćenje, gde se specifični ciljevi operativno "razlažu" na konkretne intervencije, omogućava višestruke prednosti za ovaj program.

Pre svega, mere predstavljaju najoperativniji nivo realizacije ovog programa i direktno su povezane sa aktivnostima koje se sprovode na terenu. Prateći efekte pojedinačnih mera, moguće je dobiti brze i pouzdane informacije o tome u kojoj meri je intervencija efikasna, gde se javljaju izazovi i šta je potrebno korigovati. Ovo znači da se mehanizam praćenja približava izvoru realizacije, čime se minimizuje vremenski jaz između nastanka problema i njegovog prepoznavanja.

Drugo, ovakav pristup obezbeđuje bolju povezanost između ulaganja i postignutih rezultata. Pošto se za svaku meru definišu jasni, merljivi pokazatelji, moguće je direktno pratiti koliko je određena aktivnost doprinela realizaciji specifičnog cilja. Ovo olakšava i transparentno izveštavanje, jer se efekti mogu prikazati u vidu zbirnih rezultata po ciljevima, ali i detaljno po merama.

Treće, praćenje efekata na nivou mera omogućava veću fleksibilnost u upravljanju ovim programom. Ukoliko analiza pokaže da pojedine mere daju bolje rezultate od drugih, resursi i aktivnosti mogu se prilagoditi u toku realizacije, bez narušavanja celokupne logike postignuća ciljeva. Ovo je posebno važno u dinamičnim uslovima poljoprivrede i ruralnog razvoja, gde se spoljni faktori (npr. klimatske promene, tržišne oscilacije, regulatorne promene) mogu brzo menjati.

Konačno, ovakav model praćenja je usklađen sa savremenim EU pristupima monitoringu i evaluaciji u okviru ZPP i Evropskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj. U praksi, EU insistira na tome da se postignuća mere evidentiraju kroz precizne indikatore, koji se zatim agregiraju za izveštavanje o postignućima na nivou ciljeva. Ovo obezbeđuje kompatibilnost domaćeg sistema sa evropskim monitoring okvirom i olakšava buduću integraciju u zajedničke izveštajne mehanizme.

VII MERE

Srednjoročni program sadrži 15 mera koje su u skladu sa definisanim ciljevima klasifikovane u pet osnovnih grupa.

Opis mera
MERE ZA DOSTIZANJE SPECIFIČNOG CILJA 1: Proširenje i diversifikacija savetodavnih i edukativnih modula za obrazovanje korisnika savetodavnih usluga

Mera 1.1 - Razvijanje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula za različite sektore poljoprivrede

Mera 1.1 cilj je kreiranje i unapređenje prilagođenih obrazovnih programa koji odgovaraju specifičnim potrebama različitih sektora poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja. To obuhvata stočarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, zaštitu bilja, agroekonomiju, cirkularnu ekonomiju, održivu i organsku proizvodnju, ruralni turizam kao i tržišne pristupe, marketing, plasman i dodavanje vrednosti proizvodima. Programi će biti osmišljeni tako da budu multimedijalni, interaktivni i fleksibilni u pogledu pristupa (individualni i grupni, prisustveni, onlajn i hibridni formati), sa ciljem da omoguće veću uključenost i kvalitetnu edukaciju savetodavaca, kao i krajnjih korisnika u ruralnim područjima.

Ova mera odgovara na uočene slabosti u postojećem sistemu obrazovanja savetodavaca, pre svega praktičnih veština i ograničenih institucionalnih i ljudskih kapaciteta za razvoj novih programa i nedovoljnu usklađenost postojećih sadržaja sa zahtevima tržišta i sektorskih politika. Takođe, odgovara na prepoznatu potrebu za boljim iskorišćavanjem digitalnih alata i razvojem formata koji će biti prilagodljivi korisnicima sa različitim nivoima digitalne pismenosti.

Očekuje se da primena ove mere dovede do pozitivnih ekonomskih efekata u vidu povećanja stručnosti poljoprivrednika, što će se odraziti na efikasniju proizvodnju, bolje pozicioniranje na tržištu i veću konkurentnost gazdinstava. Uvođenje programa koji se fokusiraju na dodavanje vrednosti i tržišne pristupe može dodatno ojačati agrobiznis sektor u Srbiji.

Na društvenom nivou, mera doprinosi povećanju dostupnosti znanja i smanjenju nejednakosti u obrazovanju između urbanih i ruralnih sredina. Uvođenje prilagođenih formata za različite starosne i ciljne grupe, uključujući mlade i žene, podstiče socijalnu inkluziju i aktivnije učešće svih kategorija stanovništva u poljoprivrednom razvoju.

Ova mera, iako indirektnog karaktera, ima za cilj da obezbedi usklađenost sa nacionalnim i evropskim smernicama u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u drugim sektorima poljoprivrede i ruralne ekonomije. Efekat ove mere se ogleda u jačanju klimatske otpornosti i unapređenju ekološke održivosti proizvodnje kroz obrazovne aktivnosti u oblastima organske proizvodnje, precizne poljoprivrede i cirkularne ekonomije. Sprovođenjem savetodavnih modula i stručnih obuka u ovim oblastima omogućava se racionalnija upotreba prirodnih resursa, smanjenje primene hemijskih sredstava i umanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Sa upravljačkog aspekta, mere utiču na profesionalizaciju i institucionalno jačanje savetodavnih službi. Razvoj novih programa zahteva uspostavljanje saradnje sa akademskim i istraživačkim institucijama, kao i sa drugim akterima, što može dovesti do bolje koordinacije i unapređenja strateškog planiranja u oblasti obrazovanja u poljoprivredi.

Finansijski gledano, ulaganja u razvoj i implementaciju ovakvih programa mogu biti značajna, ali postoji veliki potencijal za povezivanje sa sredstvima EU i drugih donatora, što smanjuje pritisak na domaće budžete. Takođe, digitalizacija obrazovanja može smanjiti dugoročne troškove kroz manje potrebe za fizičkom infrastrukturom.

Međutim, rizici postoje, pre svega u vidu otpora prema promenama, kao i zbog ograničenih kapaciteta za brzu adaptaciju nastavnog kadra i korisnika na nove metode učenja. Slaba tehnička i digitalna infrastruktura u ruralnim sredinama može ograničiti domet programa. Dodatni rizik predstavlja i potencijalno kašnjenje u usvajanju novih programa usled neusklađenosti između sektora koji su zaduženi za obrazovanje i poljoprivredu.

Tabela 15. Pokazatelji učinka, Mera 1.1 - Razvijanje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula za različite sektore poljoprivrede

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj razvijenih ili unapređenih specijalizovanih savetodavnih modula (tokom programskog perioda)	1	najmanje 5	Evidencije MPŠV, ovlašćena organizacija, izveštaji PSSS
Broj razvijenih ili unapređenih specijalizovanih edukativnih modula (tokom programskog perioda)	1	3	Evidencije MPŠV, Ovlašćena organizacija, izveštaji PSSS
Broj učesnika koji su završili nove savetodavne i edukativne module (tokom programskog perioda)	259	330	Evidencija prisutnih, platforme za učenje
Procenat savetodavnih i edukativnih modula dostupnih u onlajn ili hibridnom formatu (tokom programskog perioda)	<10%	najmanje 10%	Evidencije MPŠV, izveštaji PSSS

Tabela 16. Aktivnosti, Mera 1.1 - Razvijanje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula za različite sektore poljoprivrede

Aktivnost	Opis aktivnosti
Identifikacija potreba i analiza stanja po sektorima	● Sprovođenje analiza potreba za novim savetodavnim i edukativnim modulima u sektorima: stočarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, organska proizvodnja, agroekonomija, cirkularna ekonomija, ruralni turizam, tržište marketing i plasman proizvoda, interesnog udruživanja i sl. ● Konsultacije sa zadrugama, strukovnim udruženjima institutima i fakultetima.
Razvoj strukture savetodavnih i edukativnih modula po sektorima	● Kreiranje modularne strukture savetodavnih i edukativnih modula sa osnovnim, naprednim i specijalizovanim nivoima. ● Definisanje obrazovnih ciljeva, ishoda učenja, trajanja i načina provere znanja. ● Razvoj kurikuluma i nastavnih planova po tematskim celinama.
Izrada multimedijalnih nastavnih materijala	● Razvoj interaktivnih priručnika, video lekcija, prezentacija i testova. ● Snimanje "iz prakse" videa na terenu sa demonstracijama. ● Izrada infografika, animacija i kvizova radi lakšeg usvajanja sadržaja.
Implementacija savetodavnih i edukativnih modula u različitim formatima	● Obezbeđivanje tri modaliteta učenja: o Prisustveni - u regionalnim centrima, na farmama i u učionicama. o Onlajn - putem platforme za e-učenje, vebinara i video-sesija. o Hibridni - kombinacija terenskog i digitalnog učenja. ● Prilagođavanje formata tehničkim mogućnostima i profilu polaznika.
Usvajanje predloga savetodavnih i edukativnih modula	● Uspostavljanje saradnje sa akreditovanim institucijama (fakulteti, institute, obrazovni centri) radi dobijanja zvaničnih sertifikata. ● Definisanje standarda za sertifikaciju polaznika. ● Mogućnost dobijanja digitalne značke ili bodova za nastavno usavršavanje.
Pilotiranje i testiranje novih savetodavnih i edukativnih modula	● Sprovođenje pilot obuka u odabranim regionima i sektorima. ● Prikupljanje povratnih informacija od polaznika i predavača. ● Prilagođavanje sadržaja na osnovu testiranja pre šire implementacije.
Promocija novorazvijenih savetodavnih i edukativnih modula i regrutovanje polaznika	● Izrada promotivne kampanje (flajeri, društvene mreže, lokalni mediji). ● Saradnja sa školama, udruženjima, PSSS i lokalnim samoupravama radi regrutovanja učesnika. ● Poseban fokus na mlade, žene i manje razvijene ruralne sredine.

Mera 1.2 - Podsticanje saradnje sa javnim i privatnim sektorom u pripremi i izvođenju savetodavnih i edukativnih modula

Mera ima za cilj unapređenje relevantnosti savetodavnih i edukativnih modula u oblasti poljoprivrede određivanjem prioritetnih sadržaja u saradnji sa lokalnim samoupravama, privatnim kompanijama i organizacijama civilnog društva. Uvođenjem ove mere teži se uspostavljanju modela koji odgovaraju stvarnim potrebama poljoprivrednika i tržišta, zasnovanim na lokalnim specifičnostima i ekonomskim potencijalima regiona. Saradnja sa kompanijama koje se bave snabdevanjem opreme, agroindustrijom, kao i organizacijama koje rade u zajednici, omogućava da se edukativni sadržaji odgovaraju zahtevima prakse, dok se učesnici edukacija osnažuju za primenu rešenja na sopstvenim gazdinstvima.

Ova mera odgovara na više prepoznatih slabosti i mogućnosti. Postojeći obrazovni moduli često nisu dovoljno prilagođeni zahtevima tržišta, što smanjuje njihovu primenljivost. Istovremeno, postoji potencijal za razvoj partnerstava sa lokalnim samoupravama i kompanijama, što otvara prostor za jačanje praktične dimenzije programa i ubrzano prilagođavanje novim tehnološkim i ekološkim standardima. Uspostavljanje zajedničkih radnih grupa, savetodavnih tela ili platformi za razmenu znanja sa privatnim i javnim sektorom može dovesti do većeg stepena koordinacije i efikasnije upotrebe resursa.

Ekonomski efekti ove mere mogu biti značajni, jer edukacija zasnovana na praktičnim znanjima i zahtevima tržišta povećava zapošljivost, konkurentnost gazdinstava i podstiče inovacije u agrosektoru. Saradnja sa kompanijama koje poseduju tehničku opremu i inovacije omogućava direktno upoznavanje korisnika sa savremenim rešenjima, što može podstaći ulaganja i digitalnu transformaciju poljoprivrede.

Na društvenom planu, ova mera omogućava veće učešće različitih aktera u kreiranju obrazovanja, što podiže nivo inkluzije i osnažuje zajednice. Posebno je značajna mogućnost uključivanja mladih, žena i marginalizovanih grupa u obrazovne aktivnosti, čime se smanjuje socijalna distanca i jačaju ljudski kapaciteti u ruralnim područjima.

Iako mera nema direktan uticaj na životnu sredinu, indirektno podstiče održivi razvoj jer kroz saradnju sa kompanijama i organizacijama koje primenjuju ekološki odgovorne prakse obrazovni sadržaji mogu obuhvatiti teme kao što su cirkularna ekonomija, efikasna upotreba resursa i klimatska otpornost.

U upravljačkom smislu, mera doprinosi jačanju međusektorske saradnje i stvara uslove za sinergiju različitih politika i aktora. Kroz zajednički razvoj programa i redovne konsultacije unapređuje se koordinacija i prenos odgovornosti, što doprinosi izgradnji partnerskog pristupa obrazovanju.

Finansijski efekti se ogledaju u mogućnostima za sufinansiranje programa od strane privatnog sektora ili kroz zajedničke projekte sa donatorima. Istovremeno, unapređeni programi dovode do bolje iskorišćenosti javnih sredstava jer se smanjuje broj neefikasnih ili neprimenljivih edukacija.

Ipak, realizacija ove mere nije bez rizika. Najveći izazovi odnose se na mogući nedostatak poverenja i nedovoljnu koordinaciju između sektora. Takođe, postoji rizik da privatni sektor bude manje zainteresovan za učešće u obrazovanju ako ne uoči direktnu korist, dok lokalne samouprave mogu imati ograničene resurse i kapacitete. Otpor prema inovacijama i promenama kod dela institucija može usporiti procese ko-kreiranja, što zahteva posebnu pažnju u fazi planiranja i implementacije.

Tabela 17. Pokazatelji učinka, Mera 1.2 - Podsticanje saradnje sa javnim i privatnim sektorom u pripremi i izvođenju savetodavnih i edukativnih modula

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj savetodavnih i edukativnih modula razvijenih i sprovedenih u saradnji sa javnim i privatnim sektorom	nije mereno	do 10	Izveštaji MPŠV i partnera
Broj učesnika iz privatnog sektora u obukama kao predavači ili mentori	nije mereno	do 10	Izveštaji PSSS, ugovori i evidencije o učešću

Tabela 18. Aktivnosti, Mera 1.2 - Podsticanje saradnje sa javnim i privatnim sektorom u pripremi i izvođenju savetodavnih i edukativnih modula

Aktivnost	Opis aktivnosti
Mapiranje potencijalnih partnera i postojećih inicijativa	● Identifikacija i baza podataka o zainteresovanim: o JLS (sa lokalnim strateškim dokumentima u poljoprivredi), o Privatnim kompanijama (dobavljači opreme, agroindustrija, trgovina), o nevladinim organizacijama i zadrugama (sa iskustvom u edukaciji, održivoj proizvodnji, radu sa mladima i ženama). ● Analiza postojećih modela saradnje i dobrih praksi na lokalnom i regionalnom nivou.
Zajednički razvoj nastavnih sadržaja i praktičnih modula	● Kompanije i nevladine organizacije učestvuju u pripremi praktičnih segmenata programa (npr. demonstracija opreme, studije slučaja, studije tržišta). ● JLS doprinose logističkom podrškom, prostorom, regrutovanjem polaznika. ● Savetodavci moderiraju i objedinjavaju tehnički i praktični deo.
Organizacija terenske nastave i poseta u partnerskim organizacijama	● Posete poljoprivrednim preduzećima, prerađivačima, lokalnim brendima. ● Terenske demonstracije kod dobavljača opreme (npr. sistemi za navodnjavanje, IoT uređaji, traktorska mehanizacija). ● Praktične obuke u realnom okruženju sa mentorstvom stručnjaka iz kompanija.
Promocija uspešnih primera saradnje	● Dokumentacija success stories u video i pisanoj formi (npr. "Kako je saradnja lokalne mlekara i PSSS dovela do novog programa o kvalitetu mleka"). ● Prezentacija primera na sajmovima, konferencijama, društvenim mrežama. ● Promocija uloge privatnog i civilnog sektora u ruralnom razvoju.

MERE ZA DOSTIZANJE SPECIFIČNOG CILJA 2: Unapređenje znanja i kapaciteta korisnika savetodavnih usluga kroz savetodavne i edukativne module u oblasti inovacija i održivih praksi

Mera 2.1 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula za uvođenje novih tehnologija

Cilj sprovođenja mere je doprinos unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava kroz usvajanje savremenih tehnologija i digitalnih alata.

Sprovođenje mere 1.1 zasniva se na već postojećem, relativno razvijenom sistemu obuka koje finansira i koordiniše MPŠV. To predstavlja značajnu institucionalnu snagu, kao i činjenica da se u radu sa korisnicima već aktivno koriste savremeni komunikacioni kanali kao što su vajber grupe, specijalizovani sajtovi i digitalne platforme. Osim toga, nacionalni i sektorski strateški dokumenti prepoznaju unapređenje znanja i uvođenje inovacija kao prioritete, što daje dodatni legitimitet realizaciji ove mere.

Ipak, mera se mora sprovoditi uz pažljivo prilagođavanje realnom kontekstu. Jedan od glavnih izazova je starosna struktura korisnika, odnosno činjenica da su nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uglavnom starija lica, koja često ispoljavaju otpor prema inovacijama i zadržavaju tradicionalne pristupe proizvodnji. Niska motivacija za uvođenje novih tehnologija često je povezana i sa ograničenom finansijskom sposobnošću ulaganja u dodatnu vrednost. Takođe, broj dostupnih savetodavaca i njihovi kapaciteti su ograničeni, što dodatno usporava širenje novih znanja i praksi.

Sa druge strane, tehnološki i institucionalni kontekst u Srbiji pruža značajne mogućnosti za primenu ove mere. Širenje elektronskih sistema upravljanja, kao što su e-Agrar i e-Uprava, olakšava pristup informacijama i administrativnim uslugama, što doprinosi boljem informisanju i komunikaciji sa korisnicima. Unapređenje telekomunikacione infrastrukture, kao i veći broj naučnih i obrazovnih institucija uključenih u poljoprivredni sektor, predstavljaju osnovu za razvoj kvalitetnog programa obuka i partnerstava sa fakultetima, IT kompanijama i drugim akterima.

Ekonomski posmatrano, očekuje se da će uvođenje inovacija u proizvodnju doprineti povećanju produktivnosti i smanjenju troškova na gazdinstvima, što će direktno uticati na njihovu konkurentnost. Istovremeno, osposobljavanjem mladih i žena za pokretanje ruralnih startapova podstiče se ekonomsko osnaživanje i zadržavanje stanovništva u ruralnim područjima. Prisutna je i jasna korelacija između nivoa znanja i ekonomske održivosti gazdinstava, što ovu meru čini strateški značajnom.

Sa društvenog aspekta, mere obuke doprinose demistifikaciji digitalnih alata i novih tehnologija, ali je potrebno voditi računa o riziku digitalne podele. Postoji realna pretnja da tehnološke inovacije neće biti ravnomerno prihvaćene, što može produbiti razlike među poljoprivrednicima, posebno između mlađih i starijih korisnika. Zbog toga je važno prilagoditi obuke različitim profilima korisnika, kao i pružiti dodatnu podršku kroz savetodavne usluge.

Ekološki efekti mere su pretežno pozitivni. Precizna poljoprivreda omogućava smanjenje upotrebe vode, đubriva i hemijskih sredstava, čime se smanjuje pritisak na životnu sredinu i podržava adaptacija na klimatske promene. Međutim, mera mora uzeti u obzir upravljanje elektronskim otpadom koji može nastati usled masovnije primene digitalne opreme.

U upravljačkom smislu, iako postoji institucionalna osnova za realizaciju, uspešna primena mere zahteva jačanje kapaciteta postojećih savetodavnih službi i razvoj saradnje sa akademskim i privatnim sektorom. Potrebno je definisati uloge i odgovornosti aktera, kako bi se obezbedila dosledna implementacija i praćenje efekata.

Finansijski, mera nosi inicijalne troškove vezane za razvoj i realizaciju programa obuka, ali se dugoročno očekuju uštede i poboljšanje ekonomskih rezultata korisnika. Osim sredstava iz nacionalnog budžeta, održivost se može postići kroz korišćenje IPARD fondova i međunarodne razvojne podrške. Istovremeno, mera odgovara na trendove u politici EU u pogledu digitalne transformacije poljoprivrede.

Od pretnji koje treba imati u vidu izdvaja se sve manje interesovanje mladih za poljoprivredu, što može uticati na broj korisnika mera. Takođe, nelojalna konkurencija velikih sistema često demorališe male proizvođače i odvraća ih od dodatnih ulaganja u znanje i inovacije. Upravo zato, neophodno je da mere budu pažljivo ciljane, motivišuće i finansijski pristupačne, kako bi obuhvatile što širi krug korisnika.

U zaključku, Mera 2.1 se temelji na postojećim institucionalnim i tehnološkim kapacitetima, prepoznaje ključne prepreke i odgovara na aktuelne izazove sektora. Njen uspeh zavisi od kvaliteta realizacije, prilagođavanja programskih sadržaja različitim kategorijama korisnika, kao i obezbeđivanja finansijske i savetodavne podrške za primenu stečenih znanja u praksi. Dobro osmišljena implementacija može stvoriti osnove za dugoročnu transformaciju ruralne ekonomije, u skladu sa principima održivog razvoja i digitalne evolucije.

Tabela 19. Pokazatelji učinka, Mera 2.1 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula za uvođenje novih tehnologija

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj realizovanih obuka o novim tehnologijama u poljoprivredi (tokom programskog perioda)	0	minimum 80	Izveštaji o sprovedenim aktivnostima, evidencija organizatora
Broj učesnika koji su završili obuke (tokom programskog perioda)	0	minimum 1.000	Potvrde o pohađanju, evidencija prisustva
Procenat učesnika koji je postigao napredak u znanju (na osnovu testiranja pre i posle obuke)	0%	minimum 70%	Rezultati pre- i post-testiranja, izveštaji predavača
Broj edukativnih video materijala i digitalnih priručnika proizvedenih i objavljenih (tokom programskog perioda)	0	minimum 20	Veb platforma, YouTube kanal, evidencija projekta
Broj aktivnih korisnika e-learning platforme (tokom programskog perioda)	0	minimum 200	Analitika platforme, baza korisnika

Tabela 20. Aktivnosti, Mera 2.1 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula za uvođenje novih tehnologija

Aktivnost	Opis aktivnosti
Analiza potreba ciljne grupe	● Sprovođenje anketiranja i fokus grupa sa poljoprivrednicima radi identifikovanja konkretnih potreba u pogledu novih tehnologija. ● Uključivanje savetodavaca i stručnih institucija u izradu analize.
Izrada i akreditacija programa obuka	● Razvoj savetodavnih i edukativnih modula o preciznoj poljoprivredi, IoT uređajima, senzorskim sistemima, dronovima, GIS softverima i upravljanju podacima ● Usklađivanje sadržaja sa evropskim standardima i IPARD zahtevima.
Realizacija savetodavnih i edukativnih modula (teorijskih i praktičnih)	● Organizovanje regionalnih i lokalnih radionica sa demonstracijama na terenu (demo farme, poligoni). ● Obuke u partnerstvu sa fakultetima, institutima, IT kompanijama i proizvođačima opreme.
Razvoj digitalnih materijala i e-learning platforme	● Produkcija video-materijala i vodiča za upotrebu digitalnih alata. ● Kreiranje veb platforme za učenje i razmenu iskustava među poljoprivrednicima.
Evaluacija znanja i praćenje primene	● Post-testiranje učesnika obuka. ● Praćenje broja gazdinstava koja su uvela nove tehnologije u roku od 12 meseci.

Mera 2.2 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula o održivim poljoprivrednim praksama

Ova mera ima za cilj unapređenje znanja poljoprivrednika o ekološki prihvatljivim i održivim poljoprivrednim tehnikama kroz sistematsko proširenje ponude edukativnih programa. Fokus je na obukama i savetodavnim modulima koje pokrivaju teme kao što su ekološka poljoprivreda, očuvanje plodnosti zemljišta, racionalno korišćenje vode, kompostiranje, primena organskih sredstava za zaštitu bilja i korišćenje bioloških tretmana kao alternative hemijskim preparatima. Mera se oslanja na postojeću infrastrukturu i institucionalne kapacitete koje obezbeđuje MPŠV, uz korišćenje digitalnih komunikacionih kanala kao što su veb platforme, društvene mreže i direktne poruke u realnom vremenu, što značajno doprinosi dostupnosti i rasprostranjenosti sadržaja.

Primena ove mere direktno odgovara na definisanu potrebu za jačanjem kapaciteta poljoprivrednika u oblasti održive proizvodnje, koja je prepoznata kao prioritet u sektorskim strategijama. Istovremeno, mera reaguje na slabosti identifikovane kroz SWOT analizu, pre svega na tradicionalne pristupe proizvodnji, nisku motivaciju za uvođenje inovacija i ograničen broj savetodavaca. Uvođenjem modula obuke koji su prilagođeni različitim profilima korisnika i koji su podržani digitalnim alatima, ova mera prevazilazi izazove vezane za starosnu strukturu korisnika i nedostatak kadrovskih kapaciteta u sistemu.

Sa stanovišta ekonomskih efekata, mera ima potencijal da dugoročno smanji proizvodne troškove uvođenjem efikasnijih i prirodnih metoda proizvodnje, što omogućava poljoprivrednim gazdinstvima da razviju konkurentnije proizvode sa dodatom vrednošću. Iako primena održivih praksi može na početku zahtevati veća ulaganja, posebno u pogledu sticanja znanja i tehničke opremljenosti, dugoročni efekti uključuju povećanje profitabilnosti, bolji pristup ekološki osvešćenim tržištima i mogućnost dobijanja subvencija i sertifikacija.

Društveni efekti mere ogledaju se u osnaživanju ruralnog stanovništva i unapređenju kvaliteta života u ruralnim sredinama. Uključivanjem mladih i žena u programe edukacije podstiče se njihova aktivnija uloga u poljoprivredi. Ipak, pretnja koju predstavlja smanjeno interesovanje mladih za poljoprivredu može ograničiti domet mere, što zahteva dodatne motivacione aktivnosti i uključivanje primera dobre prakse.

Ekološki efekti mere su izrazito pozitivni. Obuka poljoprivrednika u oblasti racionalne upotrebe prirodnih resursa i ekoloških tehnika direktno doprinosi smanjenju zagađenja vode i zemljišta, očuvanju biodiverziteta i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Poseban značaj ima usvajanje kompostiranja i organske proizvodnje, što podstiče cirkularnu ekonomiju i lokalno upravljanje resursima.

Upravljački efekti. Realizacija ove mere podrazumeva bolju koordinaciju između resornog ministarstva, savetodavnih službi, obrazovnih i naučnih institucija, kao i civilnog društva. Povećan broj naučnih institucija koje se bave poljoprivredom predstavlja značajnu mogućnost za razvoj kvalitetnih programa i širenje naučnih saznanja do krajnjih korisnika. Izazov ostaje u izgradnji kapaciteta postojećih savetodavaca i uključivanju novih kadrova, posebno u tehničkim oblastima kao što su agroekologija i organska proizvodnja.

Finansijski efekti mere zavise od modela finansiranja. Početna ulaganja u razvoj kurikuluma, produkciju materijala i obuke osoblja mogu biti značajna, ali se očekuje da se troškovi smanje kroz digitalizaciju sadržaja i korišćenje postojećih kapaciteta. Mera je pogodna za podršku iz međunarodnih fondova, kao što su IPARD i programi klimatskih fondova, što može obezbediti dodatnu finansijsku održivost.

Kada je reč o rizicima, identifikovane su sledeće pretnje: otpor tradicionalnih proizvođača prema promeni praksi, nedovoljna zainteresovanost mladih za poljoprivredu i rizik od neusaglašenosti programa sa stvarnim potrebama korisnika. Takođe, nelojalna konkurencija velikih sistema koji se ne pridržavaju principa održivosti može demotivisati mala gazdinstva da ulažu u kvalitet i znanje.

U celini, Mera 2.2 predstavlja instrumentalnu komponentu procesa ekološke i ekonomske transformacije poljoprivrede u Srbiji. Njen uspeh zavisi od kvaliteta nastavnog programa, motivacije korisnika i koordinacije institucija, ali nudi značajne potencijale za izgradnju otpornijeg i održivijeg agrarnog sektora.

Tabela 21. Pokazatelji učinka, Mera 2.2 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula o održivim poljoprivrednim praksama.

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj realizovanih obuka o održivim poljoprivrednim praksama (tokom programskog perioda)	0	do 15	Izveštaji o realizaciji, evidencija obuka
Broj učesnika koji su završili obuke (tokom programskog perioda)	0	do 300	Potvrde o pohađanju, baze podataka organizatora
Broj razvijenih i dostupnih digitalnih edukativnih materijala (video, priručnici, za programski period)	0	do 3	Veb sajtovi, platforma za učenje, analitika korišćenja
Broj savetodavaca koji su obučeni za prenos znanja o održivim praksama (tokom programskog perioda)	0	minimum 50	Izveštaji o internim obukama, evidencija MPŠV

Tabela 22. Aktivnosti, Mera 2.2 - Organizovanje savetodavnih i edukativnih modula o održivim poljoprivrednim praksama.

Aktivnost	Opis aktivnosti
Izrada nacionalnog kurikuluma o održivoj poljoprivredi	● Uključivanje tema: agroekologija, kompostiranje, plodored, organska proizvodnja, očuvanje biodiverziteta. ● Saradnja sa naučnoistraživačkim institucijama i nevladinim organizacijama.
Organizovanje terenskih edukacija, savetodavnih modula i studijskih poseta	● Posete sertifikovanim organskim farmama, permakulturnim imanjima i agroekološkim centrima. ● Praktični treninzi o metodama očuvanja zemljišta, navodnjavanju kap po kap i upotrebi prirodnih đubriva.
Izrada i distribucija edukativnih materijala	● Priručnici, brošure, video-tutorijali o biološkoj zaštiti bilja, reciklaži, očuvanju voda. ● Prevodi relevantne međunarodne literature i vodiča.
Trening za savetodavce	● Edukacija savetodavaca za direktan prenos znanja proizvođačima. ● Uvođenje održive prakse u standardne savetodavne usluge.
Praćenje uticaja na prakse na terenu	● Korišćenje alata monitoringa i evaluacije za praćenje promena u načinu obrade, upotrebi pesticida i očuvanju zemljišta.

Mera 2.3 - Motivacioni programi i kampanje za poljoprivrednike za usvajanje inovacija i održivih praksi.

Ova mera ima za cilj da podstakne poljoprivrednike na aktivno usvajanje novih tehnologija i održivih metoda proizvodnje kroz uvođenje motivacionih programa i javnih kampanja. Program bi obuhvatio sistem povlastica, priznanja i promotivnih aktivnosti koje bi prepoznale i nagradile napore poljoprivrednika u pravcu modernizacije i unapređenja gazdinstava. Na taj način se nastoji podići nivo svesti o značaju stalnog obrazovanja, tehnološkog unapređenja i ekološki odgovorne proizvodnje, kao i povećati broj onih koji su spremni da ulažu u digitalizaciju i unapređenje kvaliteta poljoprivredne prakse.

Realizacija ove mere direktno odgovara na utvrđene slabosti i pretnje identifikovane u sprovedenoj SWOT analizi, poput niske motivacije za uvođenje inovacija, tradicionalnih pristupa proizvodnji i smanjenog interesovanja mladih za poljoprivredu. Istovremeno, oslanja se na postojeće snage, kao što su aktivna upotreba savremenih komunikacionih alata i postojeći sistem obuka finansiran od strane MPŠV kao i mogućnosti koje donosi sve bolje digitalno okruženje i rastuća uloga naučnih institucija u sektoru.

Ekonomski efekti mere mogu biti značajni, iako posredni. Podsticanjem inovacija i ulaganja u kvalitet, ova mera doprinosi dugoročnom povećanju produktivnosti i profitabilnosti poljoprivrednih gazdinstava. Dodatno, promocija pozitivnih primera može ohrabriti veći broj gazdinstava da investira u unapređenje svojih kapaciteta, čime se otvara prostor za razvoj ruralne ekonomije i novih tržišnih pristupa.

Društveni efekti ove mere ogledaju se u stvaranju kulture priznavanja i afirmacije znanja, kao i u jačanju društvenog statusa poljoprivrednika koji prihvataju inovacije. Kroz javne kampanje i medijsku podršku, podiže se svest o značaju obrazovanja i odgovorne proizvodnje, što može imati pozitivan uticaj na mlađe generacije. Ipak, treba računati na mogući rizik od nejednake zastupljenosti u programu - gazdinstva iz slabije razvijenih područja ili ona koja nemaju pristup informacijama mogu ostati izvan dometa ovih aktivnosti.

Ekološki i klimatski efekti mere zavise od sadržaja kampanja i kriterijuma koji se koriste za dodelu priznanja i podsticaja. Ukoliko se posebno vrednuje uvođenje održivih praksi - kao što su racionalno korišćenje resursa, smanjenje emisija i organska proizvodnja - mera može delovati kao katalizator za širenje ekološki prihvatljive poljoprivrede.

Upravljački efekti ove mere ogledaju se u potrebi za međusektorskom saradnjom, posebno između resornog ministarstva, lokalnih samouprava, savetodavnih službi i medija. Sprovođenje transparentnog i objektivnog sistema nagrađivanja zahteva uspostavljanje kriterijuma, evaluacionog mehanizma i adekvatne komunikacione strategije. Takođe, uvođenje elektronskih platformi za prijavu i praćenje aktivnosti omogućilo bi efikasniju implementaciju.

Finansijski, realizacija motivacionih programa i kampanja nosi umerene troškove u poređenju sa infrastrukturnim ulaganjima. Sredstva su potrebna za medijske kampanje, produkciju materijala, organizaciju javnih događaja, kao i obezbeđivanje simboličnih finansijskih podsticaja ili nagrada. Mogući izvori finansiranja uključuju budžetska sredstva, IPARD i druge programe EU, kao i saradnju sa donatorima i privatnim sektorom. Uz adekvatno planiranje, ova ulaganja mogu proizvesti nesrazmerno veće efekte kroz povećanu motivaciju, promenu ponašanja i rast investicija u poljoprivredi.

Rizici uključuju potencijalnu neefikasnost programa ukoliko ne postoji dovoljna vidljivost u javnosti, ako se nagrade doživljavaju kao formalnost ili ako kriterijumi nisu usklađeni sa realnim mogućnostima različitih tipova gazdinstava. Postoji i opasnost od nepoverenja korisnika u fer procedure izbora i selekcije, što zahteva transparentan sistem i učešće stručnjaka i organizacija u procesu ocenjivanja.

U celini, Mera 2.3 predstavlja dopunu tehničkim i obrazovnim merama, fokusirajući se na psihološke, društvene i kulturološke aspekte poljoprivredne transformacije. Kroz pozitivnu motivaciju, društveno priznanje i promociju primera dobre prakse, ova mera može unaprediti stavove poljoprivrednika prema učenju, ulaganju i unapređenju, posebno u sredinama u kojima je otpor prema novinama i dalje izražen.

Tabela 23. Pokazatelji učinka, Mera 2.3 - Motivacioni programi i kampanje za poljoprivrednike za usvajanje inovacija i održivih praksi.

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj realizovanih motivacionih kampanja i javnih promotivnih događaja (tokom programskog perioda)	0	minimum 15	Izveštaji o aktivnostima, medijski sadržaji, foto-dokumentacija
Broj poljoprivrednika koji su dobili priznanja ili podsticaje na osnovu primene inovacija (tokom programskog perioda)	0	do 20	Zapisnici komisija, spiskovi korisnika, rešenja
Broj prijava na motivacione konkurse (na godišnjem nivou)	0	do 50	Evidencija prijava, baza podataka organizatora
Procenat učesnika koji su izjavili da ih je mera motivisala da ulažu u nove tehnologije (u evaluacionoj anketi)	0%	najmanje 40%	Ankete zadovoljstva i uticaja mere
Broj medijskih priloga i objava koji promovišu uspešne primere (tokom programskog perioda)	0	minimum 50	Monitoring medija, analitika veb platformi

Tabela 24. Aktivnosti, Mera 2.3 - Motivacioni programi i kampanje za poljoprivrednike za usvajanje inovacija i održivih praksi.

Aktivnost	Opis aktivnosti
Uspostavljanje sistema priznanja i nagrada	● Uvođenje godišnjih nagrada ("Zeleni pionir", "Inovator godine") za održiva gazdinstva. ● Kategorije nagrada za mlade, žene u poljoprivredi, porodična gazdinstva itd.
Pokretanje promotivnih kampanja	● Izrada promotivnih spotova, intervjua i dokumentaraca o uspešnim primerima iz prakse. ● Kampanje na društvenim mrežama i u lokalnim medijima.
Zajedničke manifestacije sa partnerima	● Dani otvorenih vrata na održivim gazdinstvima. ● Učešće na sajmovima i festivalima poljoprivrede sa fokusom na održivost
Praćenje efekata i povratna informacija	● Anketiranje korisnika programa o uticaju motivacionih mera. ● Izveštavanje javnosti i kreatora politika o rezultatima.

MERE ZA DOSTIZANJE SPECIFIČNOG CILJA 3: Modernizacija i kadrovsko unapređenje PSSS uključenih u sistem kreiranja i prenosa znanja.

Mera 3.1 - Kontinuirane obuke i profesionalno usavršavanje savetodavaca

Mera ima za cilj unapređenje kvaliteta i relevantnosti rada poljoprivrednih savetodavaca kroz uspostavljanje trajnog i struktuiranog sistema njihovog profesionalnog razvoja. U okviru ove mere predviđa se uspostavljanje edukacija za savetodavce koji integrišu najnovija tehnološka i metodološka dostignuća u poljoprivredi, primenu digitalnih alata, unapređenje komunikacijskih i pedagoških veština, kao i podršku mentorstva mladim savetodavcima. Sadržaj edukacija biće prilagođen različitim nivoima iskustva savetodavaca, s fokusom na praktičnu primenu, efikasnost u prenosu znanja i kontinuirano praćenje promena u agrarnom sektoru.

Ovom merom se odgovara na uočene slabosti kao što su neadekvatan broj programa za mlade savetodavce i nedovoljna digitalna infrastruktura. Istovremeno, oslanja se na snage već postojećih edukacija i sistemsko praćenje trendova. Mogućnosti, kao što su dostupni donatorski fondovi, razvoj novih digitalnih alata i rastuća potreba za vidljivošću savetodavnih službi, podstiču opravdanost realizacije mere. Ipak, treba uzeti u obzir pretnje, pre svega u domenu finansijske održivosti programa, brzih tehnoloških promena i političke nestabilnosti.

Analiza ekonomskih efekata ukazuje da bolja obučenost savetodavaca vodi ka većoj produktivnosti i efikasnosti korisnika usluga (poljoprivrednika), što indirektno utiče na povećanje konkurentnosti i profitabilnosti gazdinstava. Na duži rok, investicije u znanje i kompetencije mogu smanjiti zavisnost od subvencija i ojačati samostalnost sektora.

Kada je reč o društvenim efektima, ova mera doprinosi profesionalizaciji savetodavne službe i jačanju poverenja korisnika u javne institucije. Obuka mladih savetodavaca, uz mentorsku podršku, omogućava podmlađivanje kadrova, bolju generacijsku transmisiju znanja i veću privlačnost ove profesije.

Efekti na životnu sredinu i klimatske promene su veoma pozitivni. Obučeni savetodavci su u mogućnosti da adekvatno prenose znanja o održivoj poljoprivredi, efikasnijem upravljanju resursima, adaptaciji na klimatske promene i očuvanju prirodnih resursa. To direktno utiče na smanjenje negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu.

Upravljački efekti. Mera zahteva jačanje institucionalne koordinacije, uvođenje standarda u obukama, kao i razvoj IT rešenja za praćenje napretka i sertifikacije. Dovodi do bolje organizacije rada savetodavnih službi i transparentnijeg praćenja rezultata.

Analiza finansijskih efekata sugeriše da iako mera podrazumeva početne troškove za razvoj programa, materijala i platforme, ulaganja se mogu ublažiti uz podršku iz domaćeg budžeta, IPARD-a, donatorskih fondova i partnerstva sa akademskim institucijama. Povraćaj investicije se očekuje kroz povećanu efikasnost rada, smanjenje grešaka i bolju primenu politika.

Među ključnim rizicima su nedovoljna finansijska podrška za dugoročno održavanje programa, slaba motivacija savetodavaca za učešće u kontinuiranim obukama i tehnološke barijere u ruralnim sredinama. Rizik predstavlja i moguća neprilagođenost programa stvarnim potrebama savetodavaca na terenu.

Tabela 25. Pokazatelji učinka, Mera 3.1 - Kontinuirane obuke i profesionalno usavršavanje savetodavaca

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj razvijenih novih obuka za savetodavce (tokom programskog perioda)	2	najmanje 5	Izveštaji programa, akreditacije
Broj savetodavaca koji su prošli obuke u okviru edukacija i savetodavnih modula (tokom programskog perioda)	259	najmanje 330 do kraja perioda	Baze podataka učesnika, sertifikati
Broj mladih savetodavaca uključenih u mentorske programe (tokom programskog perioda)	0	najmanje 30	Izveštaji mentora, evidencije
Broj funkcionalnih digitalnih alata za sprovođenje edukacija za savetodavce (tokom programskog perioda)	0	najmanje 1	Platforme, izveštaji administratora
Prosečna ocena zadovoljstva učesnika edukacija za savetodavce (skala 1-5, na godišnjem nivou)	nije mereno	≥ 4,0	Ankete, evaluacije

Tabela 26. Aktivnosti, Mera 3.1 - Kontinuirane obuke i profesionalno usavršavanje savetodavaca

Aktivnost	Opis aktivnosti
Analiza trenutnih kompetencija i potreba savetodavaca	● Sistematsko prikupljanje podataka o nivou znanja, iskustvu i trenutnim kompetencijama savetodavaca. ● Istraživanje potreba za novim edukacijama za savetodavce kroz anketu, fokus grupe i konsultacije sa rukovodiocima savetodavnih službi. ● Identifikacija prioritetnih oblasti za edukacije savetodavaca (tehnologija, ekonomija, komunikacija, zakonodavstvo itd).
Razvoj sveobuhvatnih edukacija za savetodavce	● Izrada edukacija za savetodavce prema ključnim tematskim oblastima: o Savremene poljoprivredne tehnologije (precizna poljoprivreda, pametni sistemi, klimatski otporne prakse), o Tržište, marketing i plasman poljoprivrednih proizvoda o Upotreba digitalnih alata i platformi (GIS, baza podataka, softveri za planiranje proizvodnje), o Komunikacijske i pedagoške veštine (rad sa odraslima, prezentacione tehnike, fasilitacija), o Zakonodavni i finansijski okvir (IPARD, subvencije, standardi EU). o Metodologija savetodavnog rada u skladu sa preporukama EU - "SCAR AKIS". o Edukacije u skladu sa preporukama EU, Green deal i CAP 2027 - ZPP, korišćenje rezultata projekata Horizon Europe (smanjenje primene pesticida za 50%, povećanje organske proizvodnje na 30% itd.) ● Razvoj posebnih edukacija za mlade savetodavce - orijentacija, uvodni kursevi, profesionalni planovi razvoja. ● Obuka savetodavaca za javne nastupe, komunikaciju sa medijima i korišćenje društvenih mreža.
Uvođenje mentorskog sistema	● Identifikacija iskusnih savetodavaca kao mentora. ● Razvoj okvira za mentorstvo: trajanje, sadržaj, odgovornosti mentora i štićenika. ● Praćenje i evaluacija mentorskih parova, kao i priznavanje mentorskog angažmana kroz bodovanje ili nagrade.
Organizovanje redovnih edukacija za savetodavce	● Planiranje i sprovođenje treninga u terminima koji omogućavaju kontinuitet (npr. kvartalne onlajn radionice, godišnje trening kampove). ● Kombinacija oblika učenja: o prisutne obuke (intenzivni treninzi, trening-radionice), o onlajn obuke (vebinari, e-learning edukacije, video-materijali), ● terenske obuke (posete farmama, praktične demonstracije).
Saradnja sa obrazovnim i istraživačkim institucijama	● Partnerstvo sa poljoprivrednim fakultetima, institutima i trening centrima radi zajedničkog razvoja programa. ● Angažovanje univerzitetskih profesora i istraživača, instituta i praktičara kao predavača.
Uvođenje/Unapređenje sistema sertifikacije i bodovanja	● Razvoj mehanizma za bodovanje pohađanja edukacija za savetodavce (portfolio obuka po savetodavcu). ● Izdavanje sertifikata i potvrda nakon edukacija za savetodavce. ● Uvođenje bodovnog praga za održavanje statusa aktivnog savetodavca.
Razvoj digitalne platforme za učenje i razmenu	● Kreiranje onlajn platforme/portala sa pristupom materijalima, e-knjigama, videima i testovima. ● Forum ili sekcija za razmenu iskustava iz prakse. ● Praćenje napredovanja i evaluacija znanja kroz onlajn testiranja.
Monitoring, evaluacija i kontinuirano unapređenje programa	● Godišnje evaluacije efekata edukacija za savetodavce - anketiranje polaznika, analiza učinka, praćenje primene stečenih znanja u praksi. ● Ažuriranje sadržaja edukacija za savetodavce u skladu sa tehnološkim i zakonskim promenama. ● Uvođenje povratnih informacija u planiranje novih ciklusa obuka.

Mera 3.2 - Modernizacija infrastrukturnih kapaciteta

Mera 3.2 predviđa unapređenje fizičke i digitalne infrastrukture neophodne za efikasno funkcionisanje sistema savetodavnih usluga u poljoprivredi. Cilj je da se obezbede adekvatni uslovi za realizaciju obuka i primenu savremenih metoda u radu savetodavaca, kao i da se kreira tehnološka osnova za digitalnu transformaciju sektora. Mera obuhvata rekonstrukciju i opremanje regionalnih edukativnih centara i laboratorija, nabavku IKT opreme, digitalizaciju nastavnih resursa i uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za praćenje, evaluaciju, izveštavanje i podršku donošenju odluka.

Ova mera odgovara na ključne slabosti u identifikovanoj SWOT analizi, kao što su ograničena infrastrukturna pokrivenost i nedostatak digitalnih alata. Istovremeno, oslanja se na postojeće snage, pre svega razvijene edukacije za savetodavce i potrebu korisnika za relevantnim znanjem. Koristi postojeće mogućnosti, kao što su dostupni fondovi za digitalizaciju i razvoj IKT i unapređuje vidljivost savetodavnih službi, što je posebno važno za jačanje poverenja javnosti. Pretnje, poput nedovoljne dostupnosti finansijskih sredstava, političke nestabilnosti i brzih tehnoloških promena, mogu se ublažiti kroz partnerstva i faznu realizaciju mere.

Očekuje se da će sprovođenje mere imati pozitivan uticaj na ekonomsku efikasnost sistema savetodavstva u poljoprivredi, pre svega kroz unapređenje kvaliteta usluga i smanjenje troškova po jedinici usluge. Ovo će se postići većom dostupnošću edukativnog sadržaja, boljom logistikom i pouzdanijom komunikacijom između aktera sistema. Posredno, očekuje se i porast konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava kroz brže i efikasnije prenošenje znanja.

Sa društvenog stanovišta, ova mera omogućava ravnopravniji pristup znanju i informacijama, posebno za poljoprivrednike iz udaljenih ili tehnološki slabije opremljenih ruralnih područja. Digitalizacija sadržaja omogućava inkluzivnost i lakše učešće žena i mladih u edukativnim procesima. Istovremeno, obezbeđivanjem savremenih uslova za rad, motiviše se nova generacija savetodavaca da ostanu u sistemu i nastave sa profesionalnim razvojem.

U pogledu životne sredine i klimatskih promena, indirektni efekti ove mere mogu biti veoma pozitivni. Omogućavanjem edukacije i demonstracije o klimatski pametnim tehnologijama, smanjuje se upotreba pesticida, vode i drugih resursa, što dovodi do održivijeg upravljanja zemljištem i prirodnim resursima. Međutim, nabavka nove opreme nosi i rizik od stvaranja elektronskog otpada, koji treba rešavati sistemski.

Na upravljačkom nivou, mera doprinosi boljem upravljanju znanjem, uvođenju standardizovanog sistema praćenja rezultata i odluka zasnovanih na podacima. Informacioni sistem koji se bude razvio treba da omogući transparentnije praćenje indikatora i performansi, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

Finansijski posmatrano, mera zahteva značajna početna ulaganja, ali dugoročno obezbeđuje smanjenje troškova operativnog funkcionisanja savetodavnih službi, bolju iskorišćenost resursa i manju potrebu za repetitivnim obukama. Dostupnost različitih izvora finansiranja, poput IPARD programa, donacija i budžeta, predstavlja realnu osnovu za realizaciju ove mere.

Ipak, postoje određeni rizici, kao što su nedovoljno planiranje održavanja infrastrukture, nedovoljna iskorišćenost opreme zbog nedostatka kadrova obučenih za rad u digitalnom okruženju, kao i potencijalno neravnomerno ulaganje u pojedine regione. Stoga je neophodno obezbediti faznu realizaciju, obuku korisnika, i stalno praćenje upotrebe opreme i infrastrukture.

Tabela 27. Pokazatelji učinka, Mera 3.2 - Modernizacija infrastrukturnih kapaciteta

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj renoviranih i opremljenih objekata za obuke (regionalnih centara i laboratorija, tokom programskog perioda)	0	najmanje 10	Terenske evidencije, zapisnici, foto-dokumentacija
Broj uspostavljenih ili nadograđenih IKT sistema u radu savetodavnih službi (tokom programskog perioda)	0	1	Tehnički izveštaji, dogovori sa partnerima
Broj savetodavaca koji aktivno koriste novu IKT opremu i resurse (tokom programskog perioda)	0	100%	Ankete, spiskovi prisutnih, platforme za praćenje

Tabela 28. Aktivnosti, Mera 3.2 - Modernizacija infrastrukturnih kapaciteta

Aktivnost	Opis aktivnosti
Mapiranje postojećih kapaciteta i potreba	● Sistematska procena stanja obrazovne i radne infrastrukture (regionalni centri, učionice, laboratorije, internet pristup). ● Identifikacija prioriteta za ulaganja na osnovu kriterijuma kao što su: obim aktivnosti, geografska pokrivenost, broj korisnika.
Rekonstrukcija i adaptacija objekata	● Obnova postojećih prostora u edukativne svrhe (građevinski i elektro radovi, grejanje/hlađenje, energetska efikasnost). ● Opremanje prostora za hibridno učenje (interaktivne table, video-konferencijska oprema, ozvučenje). ● Obezbeđivanje pristupa za osobe sa invaliditetom.
Nabavka savremene opreme i IKT tehnologije	● Kupovina IKT opreme za učionice, kancelarije i terenski rad: laptopi, tableti, projektori, mobilni uređaji za snimanje i analizu podataka. ● Nabavka laboratorijske opreme za agrohemijske, biološke i tehnološke analize. ● Licence za specijalizovane softvere (GIS, farm menadžment, e-learning platforme).
Razvoj i digitalizacija obrazovnih resursa	● Digitalizacija postojećih priručnika, vodiča i publikacija. ● Kreiranje novih multimedijalnih materijala (video tutorijali, e-knjige, infografici). ● Izrada edukativne biblioteke dostupne preko onlajn platforme.
Obuke za korišćenje nove infrastrukture i IKT alata	● Obuke savetodavaca, administracije i nastavnog osoblja za korišćenje nove opreme i platformi. ● Tehnička podrška i uputstva za korišćenje digitalnih alata. ● Primena novih alata u svakodnevnom radu i nastavi (hibridni modeli obuke, analiza podataka, digitalno izveštavanje).

Mera 3.3 - Razvoj i sprovođenje promotivnih aktivnosti savetodavnih službi

Ova mera ima za cilj povećanje vidljivosti, društvene prepoznatljivosti i poverenja javnosti u rad PSSS, kao i približavanje njihovih usluga različitim kategorijama korisnika, naročito mladima i ženama u ruralnim područjima. Sprovođenje ove mere podrazumeva sistematsku komunikaciju sa širom javnošću kroz učešće i organizaciju sajmova, izložbi i drugih javnih događaja, zatim izradu i distribuciju promotivnog materijala prilagođenog različitim ciljnim grupama, pokretanje kampanja koje ističu značaj i koristi savetodavnih usluga, kao i aktivnu upotrebu društvenih mreža i saradnju sa lokalnim medijima.

Efekti ove mere biće značajni na više nivoa. Sa ekonomskog aspekta, bolja informisanost korisnika i njihovo aktivnije uključivanje u rad PSSS povećavaju iskorišćenost dostupnih znanja i usluga, što se dugoročno odražava na bolje ekonomske rezultate gazdinstava. Promotivne aktivnosti mogu takođe pospešiti interesovanje za korišćenje podrške kroz državne i donatorske programe, što doprinosi boljem povraćaju javnih ulaganja u sistem savetodavstva.

Na društvenom planu, ova mera ima potencijal da smanji informativnu i digitalnu nejednakost, podstakne mlade da se uključe u poljoprivredne aktivnosti i omogući da se savetodavne usluge percipiraju kao profesionalne, savremene i pouzdane. Jačanje javnog dijaloga i povećanje vidljivosti utiče i na unapređenje imidža samih savetodavaca, što je važno u procesu njihovog profesionalnog pozicioniranja.

Iako direktni uticaji na životnu sredinu i klimatske promene nisu primarni cilj ove mere, indirektni efekti mogu biti pozitivni. Edukacija i promocija ekoloških praksi, kroz sadržaje koji se distribuiraju, mogu podstaći promenu ponašanja u pravcu održive poljoprivrede.

Upravljački kapaciteti PSSS biće ojačani kroz uvođenje komunikacijskih protokola, bolju saradnju sa medijima i uvođenje novih digitalnih kanala komunikacije. Ovo omogućava sistematsko prikupljanje povratnih informacija od korisnika i unapređenje interne evaluacije usluga.

Finansijski posmatrano, ulaganja u promotivne aktivnosti su relativno umerena u odnosu na potencijalne koristi. Korišćenje digitalnih kanala (društvene mreže, veb platforme) omogućava visoku efikasnost u komunikaciji uz minimalne troškove. Donatorski fondovi mogu biti značajan izvor podrške, što smanjuje teret na državni budžet.

Rizici se ogledaju u mogućoj neusaglašenosti poruka i aktivnosti između različitih PSSS, što može dovesti do fragmentirane slike u javnosti. Postoji i opasnost da, ukoliko ne postoji interna podrška zaposlenih za ovu vrstu aktivnosti, komunikacija ostane formalna i neautentična. Da bi se izbegli ovi izazovi, neophodno je obezbediti obuku savetodavaca iz oblasti komunikacije i odnosa sa javnošću, kao i postavljanje komunikacijskih koordinatora unutar službi.

Tabela 29. Pokazatelji učinka, Mera 3.3 - Razvoj i sprovođenje promotivnih aktivnosti savetodavnih službi

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj realizovanih promotivnih aktivnosti (sajmovi, kampanje, javni događaji, na godišnjem nivou)	10	najmanje 50	Izveštaji PSSS, medijski izveštaji, dokumentacija o događajima
Broj objava i interakcija na društvenim mrežama koje vode PSSS (na nedeljnom nivou)	niska aktivnost (≤ HHH)	najmanje 5 sa ≥ 200 interakcija	Analitika društvenih mreža, izveštaji administratora
Broj medijskih priloga o radu PSSS u lokalnim i nacionalnim medijima (na godišnjem nivou)	nije sistematski praćeno	najmanje 30	Pres kliping, monitoring medija
Broj novih korisnika koji su prvi put došli u kontakt sa PSSS nakon promotivnih aktivnosti (na godišnjem nivou)	nije mereno	najmanje 100	Evidencija posetilaca, ankete, intervjui

Tabela 30. Aktivnosti, Mera 3.2 - Modernizacija infrastrukturnih kapaciteta

Aktivnost	Opis aktivnosti
Učestvovanje na poljoprivrednim sajmovima i izložbama	● Godišnje planiranje učešća PSSS na relevantnim nacionalnim i regionalnim manifestacijama (npr. Sajam poljoprivrede u Novom Sadu, regionalne izložbe i dani polja). ● Izrada vizuelno atraktivnih štandova i demonstracionih tačaka (mobilne laboratorije, IKT alati, video-prezentacije). ● Promocija uspešnih primera saradnje sa poljoprivrednicima.
Organizacija lokalnih događaja u saradnji sa partnerima	● Dan otvorenih vrata u PSSS - predstavljanje usluga, rezultata rada, konsultacija i planiranih aktivnosti. ● Dani polja, demonstracije novih tehnologija i saveta na terenu. ● Radionice i javne tribine u saradnji sa JLS, školama i lokalnim medijima.
Izrada i distribucija promotivnog materijala	● Kreiranje serije informativnih materijala: flajeri, brošure, baneri, infografici i video-spotovi. ● Tematski materijali prilagođeni različitim ciljnim grupama (poljoprivrednici, mladi, žene u ruralnim sredinama).
Sprovođenje medijskih i informativnih kampanja	● Osmišljavanje informativne kampanje na nacionalnom i regionalnom nivou pod sloganom npr. "Savetodavci - Vaš partner na gazdinstvu". ● Emitovanje priloga i gošćenje savetodavaca u lokalnim TV/radio emisijama. ● Saradnja sa novinarima i medijskim kućama u cilju predstavljanja uspeha i rezultata rada PSSS.
Obuke za korišćenje nove infrastrukture i IKT alata	● Obuke savetodavaca, administracije i nastavnog osoblja za korišćenje nove opreme i platformi. ● Tehnička podrška i uputstva za korišćenje digitalnih alata. ● Primena novih alata u svakodnevnom radu i nastavi (hibridni modeli obuke, analiza podataka, digitalno izveštavanje).
Upotreba društvenih mreža i digitalnih kanala komunikacije	● Aktivno vođenje profila na platformama: Facebook, Instagram, YouTube i TikTok (posebno za mlađu publiku). ● Redovno objavljivanje: kratkih video-saveta, iskustava sa terena, Q&A sa poljoprivrednicima, najave događaja. ● Podsticanje savetodavaca da individualno ili timski stvaraju sadržaj i promovišu svoj rad.
Promocija uloge PSSS u obrazovanju i inovacijama	● Predstavljanje savetodavnih službi u školama i na fakultetima kroz gostujuća predavanja. ● Uspostavljanje saradnje sa školama u ruralnim područjima za edukaciju mladih o poljoprivredi. ● Podrška i vidljivost mladim savetodavcima kao modelima pozitivne profesionalne prakse.
Monitoring i evaluacija uticaja promotivnih aktivnosti	● Razvoj indikatora efekta (broj korisnika na događajima, pregleda na mrežama, povećanje broja korisnika usluga). ● Prikupljanje povratnih informacija od publike, poljoprivrednika i mladih. ● Korišćenje nalaza za prilagođavanje budućih kampanja.

Mera 3.4 - Optimizacija poslovnih procesa u savetodavnim službama

Cilj ove mere je poboljšanje ukupne efikasnosti i produktivnosti savetodavnih službi kroz uvođenje sistemskih mehanizama za praćenje, evaluaciju i unapređenje njihovog rada. Uvođenje savremenih digitalnih alata za evidenciju aktivnosti savetodavaca, merenje efekata saveta i komunikaciju sa korisnicima doprineće boljoj usmerenosti resursa i bržem donošenju odluka. Istovremeno, predviđeno je smanjenje administrativnih opterećenja kroz pojednostavljivanje izveštavanja i uvođenje digitalizovanih obrazaca i automatizovanih procedura, što će omogućiti savetodavcima da više vremena posvete direktnom radu sa korisnicima. Mera takođe podrazumeva unapređenje pristupačnosti usluga putem digitalnih kanala i razvoj prilagođenih formata saveta, naročito u ruralnim sredinama i za različite profile korisnika.

Mera odgovara na ključne slabosti identifikovane u SWOT analizi, pre svega na ograničene institucionalne i tehnološke kapacitete za adaptaciju poslovanja novim zahtevima, kao i na nisku digitalnu pismenost kod dela savetodavaca i korisnika. Uvođenjem standardizovanih praksi praćenja rada i upravljanja performansama omogućava se bolja transparentnost, sistemska procena rezultata i unapređenje interne organizacije. Ujedno, merenje kvaliteta usluga i povratne informacije od korisnika stvaraju osnovu za prilagođavanje usluga realnim potrebama na terenu.

Ekonomski efekti ove mere ogledaju se u racionalizaciji troškova rada službi kroz optimizaciju procesa i unapređeno upravljanje vremenom i resursima. Savetodavci će biti u mogućnosti da pruže veći broj kvalitetnijih saveta u kraćem roku, što podiže nivo podrške poljoprivrednicima i doprinosi efikasnijem prenosu znanja. Digitalna transformacija administrativnih procedura dovodi do smanjenja troškova papirologije i fizičke logistike.

Na društvenom planu, poboljšanje pristupa uslugama savetovanja kroz digitalne kanale i pojednostavljene procedure omogućava većem broju poljoprivrednika, uključujući i one iz udaljenih i slabo pristupačnih područja, da koriste usluge PSSS. Ovo je naročito važno za mlade i žene u poljoprivredi, koji su često tehnološki bolje opremljeni i otvoreniji ka inovacijama. Veća dostupnost informacija i transparentnost rada doprinose i izgradnji poverenja između PSSS i korisnika.

Iako direktni efekti na životnu sredinu nisu izraženi, indirektno će se kroz efikasnije pružanje usluga, bolje praćenje i analizu rezultata saveta omogućiti unapređeno praćenje uticaja na poljoprivrednu praksu, uključujući i aspekte održivog upravljanja resursima.

U upravljačkom smislu, mera jača kapacitete institucija za unutrašnju evaluaciju, planiranje i donošenje odluka zasnovanih na podacima. Uvođenje novih digitalnih sistema zahteva razvoj kompetencija osoblja i novi pristup internoj organizaciji, ali dugoročno doprinosi stabilnijem funkcionisanju savetodavnog sistema.

Finansijski efekti mere obuhvataju početne troškove razvoja i implementacije IKT rešenja, kao i obuke zaposlenih, ali dugoročno vode ka smanjenju troškova upravljanja sistemom, boljoj iskorišćenosti radnog vremena i jačanju efekata pruženih usluga.

Rizici realizacije mere uključuju tehničke poteškoće u razvoju i implementaciji digitalnih rešenja, nedovoljnu spremnost dela osoblja za usvajanje novih alata, kao i moguć nedostatak infrastrukture u ruralnim područjima. Otpor ka promenama i tehnološka barijera mogu usporiti primenu novih praksi, pa je neophodno paralelno sprovoditi programe obuke, mentorstva i motivacije zaposlenih.

Tabela 31. Pokazatelji učinka, Mera 3.4 - Optimizacija poslovnih procesa u savetodavnim službama

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
% PSSS koji koriste novi sistem praćenja i izveštavanja (tokom programskog perioda)	0	100%	Izveštaji MPŠV, IT - sručnjaci za razvoj informacionih tehnologija, rešenja PSSS
Procenat smanjenja vremena koje savetodavci troše na administraciju (tokom programskog perioda)	nije mereno	30% umanjenje	Interna anketa, analiza radnog vremena
Broj savetodavaca obučenih za korišćenje novih digitalnih alata (tokom programskog perioda)	0	100%	Protokoli o obukama, sertifikati
Procenat korisnika koji smatraju da su usluge PSSS pristupačnije i efikasnije (tokom programskog perioda)	nije mereno	najmanje 75%	Anketa korisnika, izveštaji o povratnim informacijama

Tabela 32. Aktivnosti, Mera 3.4 - Optimizacija poslovnih procesa u savetodavnim službama

Aktivnost	Opis aktivnosti
Analiza postojećih poslovnih procesa	● Izrada detaljne mape procesa rada u PSSS (od prijema zahteva poljoprivrednika do evidentiranja usluge). ● Identifikacija neefikasnosti, dupliranih koraka, neažurnosti i administrativnih opterećenja. ● Prikupljanje predloga za poboljšanje od samih savetodavaca i korisnika.
Dalji razvoj sistema za praćenje i evaluaciju rada savetodavaca	● Praćenje standardizovanih indikatora učinka (broj saveta, obuhvaćene teme, povratne informacije korisnika, uticaj na proizvodnju). ● Razvoj digitalnog sistema za evidenciju usluga i rezultata savetodavnog rada, dostupnog na nivou službe i MPŠV. ● Procena kvartalnih ili polugodišnjih izveštaja uz kvalitativnu i kvantitativnu analizu učinka.
Primena digitalnih alata u radu savetodavaca	● Uvođenje mobilne aplikacije za terenski rad: beleženje poseta, GPS pozicioniranje, foto-dokumentacija. ● Korišćenje onlajn platformi za praćenje obuka, rad sa korisnicima, automatizovano zakazivanje i procenu zadovoljstva.
Obuka savetodavaca za primenu novih procesa i alata	● Organizovanje obuka o digitalnim alatima, onlajn servisima i savremenim metodama izveštavanja. ● Uputstva i video-vodiči za korišćenje softvera i mobilnih aplikacija. ● Podrška pri prelasku na novi sistem (IT sručnjaci za razvoj informacionih tehnologija, kontakt-tačke, FAQ - najčešće postavljana pitanja).
Smanjenje administrativnih opterećenja	● Automatizacija administrativnih procesa (npr. generisanje izveštaja, slanje potvrda, arhiviranje). ● Uprošćavanje procedura i formulara - prelazak sa papirne na elektronsku dokumentaciju.
Unapređenje dostupnosti usluga krajnjim korisnicima	● Omogućavanje onlajn komunikacije sa savetodavcima preko platforme, e-maila ili video poziva. ● Uvođenje "one-stop-shop" pristupa - jedinstvenog mesta za sve informacije, savete i podršku.
Uvođenje sistema povratnih informacija od korisnika	● Razvoj jednostavnog sistema za prikupljanje fidbeka (onlajn formular, sms anketa). ● Analiza zadovoljstva, primene dobijenih saveta i sugestija za unapređenje. ● Uvođenje "petlje učenja" - prilagođavanje pristupa na osnovu povratnih informacija.

MERE ZA DOSTIZANJE SPECIFIČNOG CILJA 4: Jačanje međusektorske saradnje i funkcionalnog povezivanja svih aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja.

Mera 4.1 - Formiranje i jačanje mreža za prenos znanja

Mera ima za cilj sistemsko povezivanje svih relevantnih aktera u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kroz uspostavljanje funkcionalnih platformi i kanala saradnje za prenos znanja, razmenu iskustava i zajedničko planiranje. Ona podrazumeva uspostavljanje formalizovanih i neformalnih oblika saradnje koji uključuju poljoprivredne proizvođače, savetodavne službe, naučnoistraživačke i akademske institucije, udruženja, lokalne samouprave, medije, donatore, kao i druge aktere. Specifičan fokus je na razvoju regionalnih platformi i tematskih radnih grupa, koje će omogućiti specijalizaciju, bolju koordinaciju inicijativa i brži protok znanja prema krajnjim korisnicima. Digitalna infrastruktura će se koristiti kao osnov za komunikaciju i razmenu podataka, uz angažovanje lokalnih medija u promociji i povećanju vidljivosti rezultata.

Ovakva intervencija odgovara na utvrđene slabosti u sistemu - pre svega, nepostojanje efikasnih kanala komunikacije i koordinacije između aktera, kao i slabu povezanost između teorijskog znanja i poljoprivredne prakse. S druge strane, mera se oslanja na postojeće snage, poput saradnje sa obrazovnim ustanovama i prepoznatog značaja unapređenja znanja u strateškim dokumentima. Otvaraju se i brojne mogućnosti za interdisciplinarnu saradnju, uspostavljanje digitalnih komunikacionih kanala i uključenje Republike Srbije u međunarodne inicijative poput EUFRAS.

Ekonomski efekti ove mere odnose se na unapređenje efikasnosti i produktivnosti kroz bolji i brži prenos inovacija i znanja do poljoprivrednika. Funkcionalne platforme i radne grupe mogu olakšati uvođenje novih tehnologija, podići kvalitet poljoprivredne proizvodnje i smanjiti troškove istraživanja zahvaljujući zajedničkom radu i dostupnosti podataka. Indirektno, mere mogu doprineti boljem povezivanju nauke i privrede, te povećati investicije u znanje kao ekonomski resurs.

Društveni efekti su izrazito pozitivni - formiranjem otvorenih i funkcionalnih platformi jača se socijalna kohezija među akterima, gradi se poverenje i unapređuje društveni dijalog u poljoprivrednoj politici. Platformska saradnja doprinosi većem učešću poljoprivrednika u procesima odlučivanja, kao i boljem razumevanju uloge znanja u razvoju ruralnih područja. Posebnu korist imaju mladi i žene, čije je uključivanje u formalne procese često ograničeno, dok otvorene platforme omogućavaju veću vidljivost i učešće.

Ekološki i klimatski efekti mere manifestuju se kroz efikasniji transfer znanja o održivim praksama i agroekološkim tehnikama, što doprinosi smanjenju negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Uspostavljanjem tematskih radnih grupa (npr. za organsku proizvodnju, upravljanje vodama, adaptaciju na klimatske promene) otvara se prostor za sistematsko širenje ekološki odgovornog ponašanja i unapređenje otpornosti sektora na klimatske rizike.

Upravljački efekti su ključni. Mera omogućava bolje horizontalno i vertikalno povezivanje institucija, smanjuje fragmentaciju programa i inicijativa i doprinosi boljoj iskorišćenosti postojećih resursa. Takođe, uvođenjem digitalnih platformi za koordinaciju, evaluaciju i praćenje aktivnosti radnih grupa i inicijativa podiže se nivo transparentnosti i odgovornosti u sistemu javnih usluga. Uspeh mere, međutim, zavisi od jasno definisanih uloga aktera i održivog upravljačkog modela platformi.

Finansijski efekti mere podrazumevaju relativno umerene troškove u odnosu na očekivane efekte. Početna sredstva bi bila potrebna za osnivanje i održavanje platformi, radnih grupa, komunikacionih alata i logistiku rada, ali bi dugoročno uticaji mogli doneti značajne uštede kroz smanjenje dupliranja aktivnosti, bolju raspodelu resursa i zajedničko korišćenje znanja i podataka. Osim toga, mere se mogu finansirati iz više izvora: nacionalnog budžeta, IPARD programa, programa EU (npr. Horizon Europe), kao i bilateralne saradnje.

Rizici se odnose pre svega na neujednačeno uključivanje aktera i postojanje nepoverenja među institucijama. Ukoliko platforme i radne grupe ne budu građene na transparentnim i inkluzivnim osnovama, postoji opasnost da dominiraju pojedini interesi, što bi moglo smanjiti kredibilitet celog procesa. Takođe, postoji rizik od preklapanja sa postojećim sektorskim inicijativama ukoliko ne postoji jasna koordinacija i usaglašavanje aktivnosti.

Tabela 33. Pokazatelji učinka, Mera 4.1 - Formiranje i jačanje mreža za prenos znanja

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj uspostavljenih i funkcionalnih mreža i platformi (tokom programskog perioda)	0	minimum 10	Rešenja, ugovori o saradnji, izveštaji koordinatora
Broj članova mreža (savetodavaca, naučnika, poljoprivrednika, za programski period)	0	minimum 500	Baze podataka, registracioni obrasci
Procenat članova koji aktivno učestvuju u radu mreže (tokom programskog perioda)	0%	najmanje 60%	Ankete, prisustva na događajima, evaluacije

Tabela 34. Aktivnosti, Mera 4.1 - Formiranje i jačanje mreža za prenos znanja

Aktivnost	Opis aktivnosti
Identifikacija i mapiranje relevantnih aktera	● Izrada baze podataka postojećih aktera (poljoprivrednici, zadruge, udruženja, savetodavne službe, istraživačke institucije, fakulteti, donatori, nevladine organizacije. ● Geografsko i tematsko mapiranje kapaciteta i oblasti delovanja. ● Uspostavljanje kriterijuma za uključivanje u mrežu.
Organizacija redovnih sastanaka, radionica i konferencija	● Lokalni i regionalni skupovi sa ciljem razmene dobrih praksi i rezultata istraživanja. ● Javni događaji i otvoreni dani u saradnji sa savetodavcima i univerzitetima i institutima. ● Godišnja nacionalna konferencija o transferu znanja u poljoprivredi.
Razvoj i održavanje digitalne platforme za saradnju	● Izrada onlajn platforme za umrežavanje, razmenu informacija, edukaciju i dokumentaciju (forum, baza znanja, vebinari). ● Uvođenje interaktivnih alata za komunikaciju: bilteni, Q&A sekcije, baza pitanja i odgovora. ● Aplikacija za mobilne uređaje kao podrška terenskom radu savetodavaca.
Povezivanje sa međunarodnim mrežama i inicijativama	● Učešće u evropskim projektima (npr. Horizon Europe). ● Saradnja sa zemljama u regionu i uspostavljanje prekograničnih platformi. ● Prevod i adaptacija međunarodnih dobrih praksi u lokalni kontekst.

Mera 4.2 - Međusektorska saradnja sa javnim i privatnim sektorom

Mera ima za cilj uspostavljanje i unapređenje saradnje između poljoprivrednog savetodavnog sistema, jedinica lokalne samouprave, državnih institucija i privatnog sektora koji razvija i primenjuje inovacije u poljoprivredi. Podrazumeva produbljivanje saradnje sa kompanijama koje nude tehnološka rešenja, nove proizvode i usluge, kao i institucijama javnog sektora, kroz zajedničke aktivnosti, projekte, obuke i demonstracije. Na taj način omogućava se poljoprivrednicima direktan pristup inovacijama i informacijama o tržišnim trendovima, a privatnom sektoru se pruža mogućnost da testira i prilagodi svoje proizvode realnim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, podstiče se povezivanje investitora i proizvođača, kao i uključenje privrednih komora i profesionalnih udruženja u procese obuke i transfera znanja.

S obzirom na identifikovane slabosti u postojećem sistemu - pre svega nepostojanje formalizovanih mehanizama za saradnju i ograničenu komunikaciju između javnog i privatnog sektora - mera direktno doprinosi prevazilaženju institucionalne fragmentacije. Postojeće snage, kao što su memorandumi sa obrazovnim ustanovama i međunarodna povezanost mogu poslužiti kao polazište za širenje saradnje i prenos dobrih praksi.

Ekonomski efekti mere su višestruki. Saradnja sa privatnim sektorom ubrzava prenos tehnologije, skraćuje vreme potrebno da inovacije dođu do krajnjih korisnika i omogućava prilagođavanje ponude realnim potrebama tržišta. Povećava se dostupnost investicionih instrumenata, kao i mogućnosti za razvoj ruralnog preduzetništva. Indirektno, jačanje konkurentnosti domaće proizvodnje može uticati na veću izvoznu orijentaciju i bolju poziciju malih i srednjih proizvođača na tržištu.

Društveni efekti obuhvataju veću inkluziju različitih grupa aktera u procese planiranja i odlučivanja, što može ojačati poverenje u institucije i doprineti većoj društvenoj koheziji. Mera stvara prostor za aktivnije učešće mladih, žena i preduzetnika u agrarnom razvoju, kao i za povratnu vezu između sektora obrazovanja, nauke i privrede.

Ekološki i klimatski efekti mogu biti pozitivni ukoliko se kroz partnerstva podstakne primena održivih tehnologija - poput efikasnog upravljanja resursima, pametne mehanizacije ili bio-proizvoda. Saradnja sa kompanijama koje nude zelene inovacije doprinosi smanjenju uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Ipak, postoji rizik da komercijalni interesi prevladaju nad ekološkim prioritetima, ukoliko ne postoji sistem nadzora i regulacije.

Upravljački efekti mere se ogledaju u boljoj koordinaciji aktivnosti različitih sektora, uključujući kreiranje zajedničkih politika, projekata i inicijativa. Podstiče se intersektorska razmena podataka, formiranje radnih grupa i rad na zajedničkim strateškim dokumentima. Mera pomaže u prevazilaženju institucionalnih barijera i doprinosi efikasnijem funkcionisanju javnih službi.

Finansijski efekti mere su relativno povoljni, jer se kroz saradnju deo troškova može preneti na partnere iz privatnog sektora ili realizovati kroz zajedničke projekte. Ovakva partnerstva mogu otvoriti dodatne kanale finansiranja iz fondova EU, IPARD-a ili bilateralne pomoći. Međutim, u početnoj fazi biće potrebno izdvojiti sredstva za koordinaciju, kreiranje okvira saradnje i osiguranje transparentnosti u partnerstvima.

Rizici uključuju moguće nesrazmere u koristima koje pojedini akteri dobijaju, kao i nedostatak poverenja u namere privatnog sektora. Takođe, ukoliko javni sektor nema kapacitete da upravlja partnerstvima, postoji rizik od neuspeha u implementaciji. Neujednačeno uključivanje aktera i nedostatak standardizovanih mehanizama mogu dovesti do nepredvidljivih rezultata i smanjene efikasnosti mere.

Tabela 35. Pokazatelji učinka, Mera 4.2 - Međusektorska saradnja sa javnim i privatnim sektorom

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj formalizovanih partnerstava sa privrednim subjektima i institucijama (tokom programskog perioda)	0	minimum 10	Sporazumi o saradnji, zapisnici, izveštaji
Broj zajednički realizovanih aktivnosti (projekata, obuka, događaja)	0	najmanje 30	Planovi aktivnosti, foto-dokumentacija, evaluacije
Broj poljoprivrednika uključenih u aktivnosti realizovane sa privatnim sektorom	0	minimum 300 korisnika	Registracioni formulari, izveštaji o prisustvu
Procenat partnera koji nastavljaju saradnju i nakon završetka podrške	0%	najmanje 50%	Ankete, intervjui, izveštaji o nastavku aktivnosti
Broj JLS koje sprovode podršku u oblasti inovacija u poljoprivredi	0	najmanje 10	Baze podataka, ugovori, opštinske odluke

Tabela 36. Aktivnosti, Mera 4.2 - Međusektorska saradnja sa javnim i privatnim sektorom

Aktivnost	Opis aktivnosti
Mapiranje zainteresovanih javnih i privatnih partnera	● Identifikacija firmi koje razvijaju i prodaju poljoprivrednu opremu, rešenja u oblasti informacionih tehnologija, mehanizaciju i usluge vezane za agrotehnološke inovacije. ● Mapiranje JLS sa razvijenim poljoprivrednim programima i zainteresovanih lokalnih aktera. ● Izrada baze podataka sa kontaktima, delatnostima i potencijalnim ulogama u saradnji.
Uspostavljanje partnerskih mehanizama za saradnju	● Organizovanje lokalnih i regionalnih foruma (npr. "Agroinovacioni dani") radi povezivanja poljoprivrednika, kompanija i lokalnih vlasti. ● Uspostavljanje saradnje između JLS, poljoprivrednih zadruga i privrednih subjekata. ● Formiranje savetodavno-inovacionih saveta u okviru opština ili regionalnih razvojnih agencija.
Podsticanje pristupa inovativnim rešenjima i opremi	● Organizovanje demo dana i prezentacija novih tehnologija u saradnji sa dobavljačima opreme. ● Platforme za testiranje i pilotiranje novih rešenja u realnim uslovima na gazdinstvima (living labs).
Edukacija i podrška aktera za uspešnu saradnju	● Obuke za predstavnike JLS i firmi o principima međusektorske saradnje, komunikaciji i zajedničkom planiranju. ● Radionice o korporativnoj društvenoj odgovornosti (CSR) u poljoprivredi i ulaganju u lokalne zajednice.

Mera 4.3 - Međunarodna saradnja u oblasti istraživanja i transfera znanja i tehnologije

Mera ima za cilj aktivno uključivanje Srbije u međunarodne inicijative, projekte i partnerstva koja se bave istraživanjem, razvojem i transferom inovacija u poljoprivredi. Realizacija ove mere podrazumeva učešće predstavnika institucija i savetodavnih službi u međunarodnim istraživačkim konzorcijumima, mrežama znanja, stručnim konferencijama i seminarima. Takođe, obuhvata i pristup međunarodnim izvorima finansiranja, kao što su programi Horizon Europe, IPARD, COST, Program ERAZMUS+, kao i inicijative sa drugim državama kroz bilateralnu i multilateralnu saradnju. U saradnji sa fakultetima, naučnoistraživačkim centrima i razvojnim agencijama, biće definisane prioritetne teme i osnažene institucije u pisanju predloga projekata, sa ciljem dugoročnog pozicioniranja Republike Srbije kao aktivnog učesnika u kreiranju i primeni inovacija u poljoprivredi.

Uzimajući u obzir nalaze SWOT analize, mera odgovara na izazove nedostatka komunikacije i formalizovanih mreža tako što otvara kanale za uključenje domaćih institucija u globalne procese razmene znanja. Snage kao što su postojeći memorandumi i spremnost pojedinih institucija za saradnju, predstavljaju dobru polaznu osnovu. Mogućnosti za tematsku specijalizaciju savetodavaca, međunarodnu razmenu i digitalne platforme dodatno ojačavaju opravdanost ove mere.

Ekonomski efekti ove mere ogledaju se u potencijalima za privlačenje spoljnih investicija i bespovratnih sredstava, što doprinosi finansijskoj stabilnosti sektora. Međunarodna partnerstva povećavaju konkurentnost domaćih institucija, omogućavajući im da unaprede infrastrukturu, metodologiju i ekspertizu. Indirektno, transfer tehnologije doprinosi modernizaciji proizvodnje, otvaranju novih poslovnih modela i pristupu novim tržištima.

Društveni efekti uključuju poboljšanje ljudskih kapaciteta, podsticanje razmene iskustava i veću mobilnost stručnjaka. Mera podstiče internacionalizaciju znanja, uključivanje mladih istraživača, studenata i praktičara u međunarodne tokove, kao i izgradnju kulture učenja i inovacija u ruralnim sredinama.

Ekološki i klimatski efekti mogu biti veoma pozitivni, jer saradnja sa međunarodnim partnerima omogućava pristup inovacijama koje promovišu održivost, kao što su tehnologije precizne poljoprivrede, biološke kontrole, upravljanja vodom i adaptacije na klimatske promene. Istraživački projekti često obuhvataju komponente procene uticaja na životnu sredinu, što doprinosi boljem planiranju mera u nacionalnom kontekstu.

Upravljački efekti se ogledaju u potrebi za institucionalnim jačanjem i unapređenjem kapaciteta za upravljanje međunarodnim projektima. Povećava se administrativna spremnost, uvode se mehanizmi za koordinaciju i praćenje aktivnosti, kao i integracija različitih institucija u zajedničke ciljeve. Razvijaju se alati za planiranje, monitoring i evaluaciju, što podiže nivo efikasnosti javne uprave.

Finansijski efekti mogu biti veoma povoljni ukoliko se domaće institucije uspešno pozicioniraju u okviru EU programa i drugih donatorskih mehanizama. Ulaganja u pripremu projekata (obuke, koordinacija, logistika) mogu biti relativno niska u odnosu na povraćaj u vidu finansijske podrške, znanja i opreme.

Rizici uključuju nedovoljnu pripremljenost domaćih institucija da aktivno konkurišu za međunarodne projekte, kao i slabu mobilnost i nedostatak znanja stranih jezika kod pojedinih stručnjaka. Takođe, postoji mogućnost da aktivnosti ostanu na nivou formalnog učešća bez stvarnog transfera znanja u praksu, ukoliko ne postoje mehanizmi za lokalnu primenu rezultata projekata.

Tabela 37. Pokazatelji učinka, Mera 4.3 - Međunarodna saradnja u oblasti istraživanja i transfera znanja i tehnologije

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj novih međunarodnih projekata u kojima učestvuju domaće institucije u savetodavnom sistemu (tokom programskog perioda)	0	najmanje 3	Ugovori, baza projekata, izveštaji
Broj predstavnika savetodavnih službi i institucija koji su učestvovali u međunarodnim događajima (konferencijama, seminarima, studijskim posetama, za programski period)	0	najmanje 30	Izveštaji o službenom putu, potvrde o učešću
Broj transferisanih tehnoloških rešenja ili dobrih praksi u domaći sistem (tokom programskog perioda)	0	najmanje 3	Studije slučaja, tehnički izveštaji, evaluacije
Broj partnera iz inostranstva koji aktivno sarađuju sa domaćim institucijama (tokom programskog perioda)	0	najmanje 10	Memorandumi, projektni konzorcijumi
Broj obuka/radionica za domaće aktere u vezi sa pripremom međunarodnih projekata (tokom programskog perioda)	0	najmanje 6	Programi obuka, izveštaji sa događaja

Tabela 38. Aktivnosti, Mera 4.3 - Međunarodna saradnja u oblasti istraživanja i transfera znanja i tehnologije

Aktivnost	Opis aktivnosti
Identifikacija relevantnih međunarodnih inicijativa i mreža	● Mapiranje programa i inicijativa Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija (SEASN, EUFRAS, GFRAS i dr). ● Identifikacija prioritetnih tema za Republiku Srbiju.
Jačanje kapaciteta PSSS za učešće u međunarodnim projektima	● Organizacija obuka i radionica za PSSS o pripremi i upravljanju međunarodnim projektima. ● Podrška u apliciranju na konkurse (pisanje projekata, budžetiranje, partnerstva).
Podsticanje učešća PSSS u međunarodnim konferencijama i seminarima	● Finansijska podrška istraživačima, savetodavcima i mladim stručnjacima za učešće na relevantnim događajima u inostranstvu. ● Uvođenje programa "Mobilnost za znanje" za razmenu iskustava i dobrih praksi. ● Organizovanje zajedničkih nastupa Srbije na međunarodnim sajmovima tehnologije i inovacija u poljoprivredi.
Uspostavljanje bilateralne i multilateralne saradnje	● Potpisivanje sporazuma o saradnji sa istraživačkim centrima i poljoprivrednim fakultetima u EU i regionu. ● Uspostavljanje zajedničkih istraživačkih timova (joint research groups). ● Primena rezultata zajedničkih istraživanja kroz pilot-projekte na terenu u Republici Srbiji.
Organizovanje međunarodnih događaja u Srbiji	● Organizovanje međunarodnih konferencija, foruma i simpozijuma u oblasti agroinovacija. ● Povezivanje domaćih i stranih istraživača, preduzeća i donosilaca odluka. ● Tematski događaji: dan inovacija u poljoprivredi, regionalni hakaton za agrotehnologije i sl.

MERE ZA DOSTIZANJE SPECIFIČNOG CILJA 5: Smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivredu kroz edukaciju i adaptaciju

Mera 5.1 - Kreiranje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula o klimatskim promenama i očekivanim adaptacijama u poljoprivrednoj proizvodnji

Cilj ove mere je razvoj i sprovođenje sveobuhvatnog programa savetodavnih i edukativnih modula za edukacije poljoprivrednika i savetodavaca i savetovanje individualno i grupno o klimatskim promenama, njihovom uticaju na poljoprivrednu proizvodnju i mogućnostima adaptacije. Programi će biti osmišljeni u skladu sa specifičnostima različitih regiona i tipova proizvodnje (ratarstvo, voćarstvo, stočarstvo), a obuhvataće radionice, terenske obuke, demonstracione aktivnosti i onlajn module. Posebna pažnja biće posvećena prenosu znanja o prilagođavanju proizvodnje klimatskim rizicima, kao što su izbor otpornih sorti i hibrida, precizno upravljanje vodom, agrolesni sistemi, odgovarajuća agrotehnika i održivo korišćenje resursa.

Mera odgovara na prepoznatu potrebu za podizanjem kapaciteta savetodavaca i proizvođača u domenu klimatske otpornosti, u skladu sa SWOT analizom. Prepoznato je da savetodavne službe već poseduju određenu bazu znanja i da postoje uslovi za unapređenje kroz saradnju sa institucijama kao što su RHMZ i istraživačke ustanove. Međutim, slabosti poput nedovoljnog iskustva savetodavaca u preciznoj poljoprivredi, kao i ograničene informisanosti i finansijske mogućnosti poljoprivrednika, ukazuju na neophodnost prilagođavanja sadržaja i metoda edukacije različitim ciljnim grupama.

Ekonomski efekti mere ogledaju se u dugoročnom smanjenju rizika od gubitaka u proizvodnji usled klimatskih ekstrema, što vodi većoj ekonomskoj sigurnosti i stabilnosti na poljoprivrednim gazdinstvima. Unapređenje praksi kao što su upravljanje vodom i rotacija kultura doprinosi povećanju prinosa i efikasnijem korišćenju resursa. U kratkoročnom periodu, postojaće potreba za ulaganjem u obuke, ali se očekuje da će se povraćaj investicija ostvariti kroz veću otpornost proizvodnje.

Na društvenom planu, unapređenje znanja i veština u oblasti klimatskih adaptacija doprineće izgradnji svesnije i aktivnije zajednice poljoprivrednika, što je posebno važno u ruralnim područjima sklonim migracijama. Edukacija može osnažiti mlade i žene u poljoprivredi, kao i podstaći saradnju među različitim akterima u lokalnim zajednicama.

Mera ima pozitivan uticaj na životnu sredinu kroz promociju praksi koje smanjuju degradaciju zemljišta, optimizuju korišćenje vode i smanjuju emisiju gasova staklene bašte. Obuke će takođe obuhvatiti teme kao što su upravljanje otpadom, upotreba obnovljivih izvora energije i reciklaža.

Upravljački efekti mere odnose se na jačanje uloge PSSS kao koordinatora i prenosioca znanja u oblasti klimatske adaptacije. Uspešna implementacija zavisiće od međusektorske saradnje i dobre koordinacije sa institucijama kao što su ministarstva, naučne ustanove i lokalne samouprave.

Finansijski efekti mere podrazumevaju potrebu za početnim ulaganjem u razvoj programa i obuka, kao i obezbeđivanje logističke podrške, ali otvaraju i mogućnost korišćenja domaćih i međunarodnih izvora finansiranja, uključujući IPARD program, donatorske fondove i subvencije.

Ključni rizici mere su ograničena finansijska sredstva, otpor ka promenama kod dela proizvođača i savetodavaca, kao i moguća nefunkcionalnost intersektorske koordinacije. Dodatno, visok nivo kompleksnosti nekih klimatski pametnih tehnologija može dovesti do slabog prihvatanja ukoliko ne bude praćen adekvatnom demonstracijom i mentorskom podrškom.

Tabela 39. Pokazatelji učinka, Mera 5.1 - Kreiranje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula o klimatskim promenama i očekivanim adaptacijama u poljoprivrednoj proizvodnji

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj realizovanih savetodavnih i edukativnih modula o klimatskim promenama i adaptacijama (tokom programskog perioda)	nije mereno	najmanje 15	Izveštaji PSSS, zapisnici o sprovedenim obukama
Broj poljoprivrednika koji su prošli obuku o adaptaciji (tokom programskog perioda)	nije mereno	najmanje 1.000	Potvrde o učešću, evidencije sa obuka
Procenat učesnika koji su nakon obuke primenili mere adaptacije (tokom programskog perioda)	nije mereno	najmanje 10%	Ankete i terenske procene PSSS
Procenat obučenih savetodavaca u oblasti klimatskih adaptacija	0	najmanje 15%	Izveštaji sa obuka, liste učesnika

Tabela 40. Aktivnosti, Mera 5.1 - Kreiranje specijalizovanih savetodavnih i edukativnih modula o klimatskim promenama i očekivanim adaptacijama u poljoprivrednoj proizvodnji

Aktivnost	Opis aktivnosti
Analiza klimatskih rizika i prilagođavanje programa lokalnim uslovima	● Saradnja sa meteorološkim i naučnim institucijama za izradu regionalnih izveštaja i karti rizika. ● Prilagođavanje sadržaja savetodavnih i edukativnih modula specifičnostima lokalnih poljoprivrednih zona.
Razvoj savetodavnih edukativnih materijala i modula	● Kreiranje multimedijalnih i prilagodljivih modula (prisustveni, onlajn, hibridni formati). ● Obuhvat tematika: klimatski rizici, izbor otpornih sorti, upravljanje vodom, agrolesni sistemi, rotacija kultura, tehnike smanjenja emisija gasova staklene bašte. ● Interaktivni priručnici, video-snimci, studije slučaja i radioničarski materijali.
Organizacija savetodavnih i edukativnih modula	● Terminski plan za redovne module u svim poljoprivrednim regionima. ● Praktične demonstracije mera adaptacije na terenu (na primer, kako se primenjuje agrolesarstvo, metode zalivanja). ● Uključivanje lokalnih poljoprivrednika kao primera dobre prakse.
Organizovanje i sprovođenje edukativnih modula za savetodavce	● Specijalizovani edukativni moduli za savetodavce o klimatskim promenama i tehnikama adaptacije. ● Promocija interdisciplinarnog pristupa - uključivanje agroekologa, meteorologa i ekonomista. ● Razmena iskustava i stručna podrška u sprovođenju obuka.
Razvoj i korišćenje digitalnih alata i aplikacija	● U saradnji sa RHMZ korišćenje aplikacija koje pružaju prognoze i savete u vezi sa klimatskim uslovima i preporukama. ● Omogućavanje poljoprivrednicima da prijavljuju klimatske nepogode i dobijaju individualne savete. ● Platforme za razmenu znanja i praćenje primene adaptacionih mera.
Informativne kampanje i podizanje svesti	● Kreiranje i distribucija infografika, video materijala i brošura na temu klimatskih promena i održive proizvodnje. ● Saradnja sa lokalnim medijima za emitovanje priloga i emisija. ● Organizacija javnih tribina i debata sa stručnjacima i poljoprivrednicima.
Mere za podsticanje primene naučenih tehnika	● Savetodavni moduli individualni i grupni i praćenja primene novih znanja i pružanje savetodavne podrške. ● Uvođenje sertifikacija ili priznanja za gazdinstva koja primenjuju mere adaptacije.
Promocija programa i regrutovanje polaznika	● Izrada promotivne kampanje (flajeri, društvene mreže, lokalni mediji). ● Saradnja sa školama, udruženjima, PSSS i lokalnim samoupravama radi regrutovanja učesnika. ● Poseban fokus na mlade, žene i manje razvijene ruralne sredine.

Mera 5.2 - Podsticanje uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija

Cilj mere 5.2 je jačanje uloge savetodavnih službi u promociji i podršci primeni obnovljivih izvora energije i ekoloških tehnologija u poljoprivredi. Kroz razvoj i implementaciju specijalizovanih edukativnih modula, radionica i terenskih obuka, savetodavci će biti osposobljeni da poljoprivrednicima prenesu znanja o značaju i načinima uvođenja solarnih panela, korišćenja biomase, vetroelektrana, kao i tehnologija poput kompostiranja, biofiltera, održivog upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije. Ovi edukativni moduli imaju za cilj da olakšaju razumevanje klimatskih rizika i potencijala za uštedu energije i resursa, te da pruži praktične smernice za primenu ovih rešenja na poljoprivrednim gazdinstvima.

Savetodavni sistem ima dobru osnovu u pogledu institucionalne strukture i iskustva stečenog kroz dosadašnje obuke o klimatskim promenama, što je značajna prednost u ovom procesu. Međutim, prepreke kao što su nedostatak dovoljnih kadrova sa stručnim znanjem o obnovljivim tehnologijama i niska digitalna pismenost među savetodavacima mogu usporiti širenje ovih znanja. Takođe, ograničena dostupnost finansijskih i materijalnih resursa za razvoj i implementaciju programa predstavlja izazov.

Ekonomski efekti ove mere ogledaju se u potencijalnom smanjenju troškova proizvodnje kod poljoprivrednika kroz energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora. Pružanje savetodavnih usluga koje uključuju i podršku u pristupu podsticajima i fondovima značajno doprinosi povećanju primene zelenih tehnologija.

Sa društvenog aspekta, ova mera podstiče jačanje kompetencija i svesti u lokalnim zajednicama, doprinoseći održivijem razvoju i povećanju ekološke odgovornosti.

Upravljački, potrebno je uspostaviti mehanizme za praćenje i evaluaciju kvaliteta savetodavnih usluga i njihove efikasnosti u prenošenju znanja o zelenoj energiji i tehnologijama. Unapređenje digitalne infrastrukture i alata omogućiće bolju dostupnost i praćenje obuka.

Finansijski aspekti uključuju obezbeđivanje sredstava za razvoj programa i podršku savetodavcima u terenskom radu, kao i podsticanje kroz subvencije i donatorske fondove. Finansijski aspekti, dodatno, obuhvataju neophodnost početnih investicija u razvoj i implementaciju programa, kao i obezbeđenje podsticajnih mehanizama i pristupa fondovima kao što su IPARD i drugi donatorski programi. Time se omogućava smanjenje finansijskog opterećenja poljoprivrednika, posebno onih sa manjim resursima.

Rizici vezani za ovu meru odnose se na moguću sporu adaptaciju usled otpora promeni, ograničenu finansijsku podršku i nedostatak kadrova sa odgovarajućim znanjem za pružanje usluga u ovoj oblasti. Takođe, visoka zavisnost od saradnje sa drugim institucijama i spoljnim faktorima može usporiti ili komplikovati proces implementacije.

Tabela 41. Pokazatelji učinka, Mera 5.2 - Podsticanje uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj realizovanih edukacija za savetodavce o obnovljivim izvorima energije i ekološkim tehnologijama (tokom programskog perioda)	5	najmanje 20	Izveštaji o obukama i edukacijama PSSS
Procenat savetodavaca koji su uspešno završili edukacije i usvojili nove metode savetovanja u oblasti zelene energije i ekoloških tehnologija (tokom programskog perioda)	nije mereno	najmanje 15%	Ankete i evaluacioni izveštaji PSSS
Broj terenskih savetodavnih poseta sa primenom saveta u oblasti zelene energije i ekoloških tehnologija	nije mereno	povećanje za 10%	Tereni izveštaji i dokumentacija savetodavnih službi
Procenat poljoprivrednika koji su primili savete o zelenoj energiji i ekološkim tehnologijama kroz savetodavne usluge	nije mereno	40%	Ankete među korisnicima usluga i izveštaji PSSS

Tabela 42. Aktivnosti, Mera 5.2 - Podsticanje uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija

Aktivnost	Opis aktivnosti
Organizovanje i sprovođenje savetodavnog modula za savetodavce iz oblasti uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija	● Formiranje specijalističke grupe za izradu metodologije i praćenje realizacije aktivnosti ● Organizacija tematskih edukacija za savetodavce o uvođenja zelene energije i ekoloških tehnologija (klimatski otporna/pametna poljoprivreda, održiva poljoprivreda (organska, regenerativna, itd.)) ● Razvoj uputstava i vodiča za svakodnevnu primenu u savetodavnom radu.
Organizovanje i sprovođenje edukacija za savetodavce iz oblasti	● Organizacija specijalizovanih edukacija za savetodavce o: o tipovi obnovljivih izvora energije pogodnih za poljoprivredu (solarna energija, biomasa, vetar), o ekološke tehnologije poput kompostiranja, prečišćavanja otpadnih voda i biofiltera, o principi cirkularne ekonomije i njena primena u poljoprivrednim gazdinstvima. o zelene enrgije, o ekološke tehnologije, o smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i o sekvestracije CO2 ● Uključivanje stručnjaka iz oblasti energetike, ekologije i inženjeringa kao predavača.
Razvoj i ažuriranje savetodavnih priručnika i metodičkih uputstava	● Priprema detaljnih priručnika i brošura za savetodavce sa primerima primene zelenih tehnologija u Srbiji i regionu. ● Razrada uputstava za procenu potencijala za obnovljivu energiju na poljoprivrednim gazdinstvima. ● Elaboracija modela procene ekološkog uticaja i koristi od primene ekoloških tehnologija u saradnji sa stručnim institucijama.
Integracija zelene energije i ekoloških tehnologija u savetodavne usluge	● Uvođenje novih tematika u redovne savetodavne posete, sa fokusom na identifikaciju mogućnosti uvođenja obnovljivih izvora i ekoloških rešenja. ● Pružanje saveta o pristupu subvencijama, kreditima i grantovima za ovu oblast.
Organizacija demonstracija i terenskih poseta	● Planiranje i izvođenje poseta primerima dobre prakse (gazdinstva sa solarnim panelima, postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, sistemima za kompostiranje). ● Omogućavanje direktne komunikacije poljoprivrednika sa korisnicima zelenih tehnologija. ● Izrada video-materijala i studija slučaja za korišćenje u obukama i savetovanju.
Partnerstva sa stručnim institucijama i dobavljačima tehnologija	● Uspostavljanje saradnje sa institucijama koje se bave obnovljivom energijom i ekologijom radi obezbeđivanja stručne podrške savetodavcima. ● Organizacija zajedničkih događaja, radionica i onlajn konsultacija. ● Saradnja sa dobavljačima opreme iz zemlje i inostranstva radi informisanja o najnovijim tehnologijama.
Razvoj i uvođenje digitalnih alata za podršku savetovanju	● Platforma za razmenu iskustava i pitanja iz ove oblasti između savetodavaca.
Praćenje i evaluacija uticaja savetodavnih usluga u oblasti zelene energije	● Uspostavljanje sistema za prikupljanje podataka o broju savetodavnih poseta i intervencija vezanih za zelenu energiju i ekološke tehnologije. ● Analiza stepena primene saveta i preporuka od strane poljoprivrednika.

Mera 5.3 - Razvijanje sistema za praćenje i prognozu klimatskih uslova i obaveštavanje o klimatskim nepogodama

Mera 5.3 ima za cilj uspostavljanje regionalnih mreža za praćenje i prognozu klimatskih uslova, koje će u saradnji sa RHMZ, lokalnim samoupravama i PSSS omogućiti poljoprivrednicima pristup blagovremenim i preciznim informacijama o ekstremnim vremenskim prilikama i drugim klimatskim parametrima. Ovaj sistem obuhvata i servise upozorenja, agrometeorološke biltene i mobilne aplikacije kao alate koji će podržati donošenje odluka u realnom vremenu, što je od ključne važnosti za smanjenje rizika u poljoprivrednoj proizvodnji i adaptaciju na klimatske promene.

Od posebne važnosti je uspostavljanje sistema automatskog obaveštavanja vezanim za vremenske nepogode (mraz, polava, grad, požar). Uspostavljanje sistema putem e agrara kojim bi se obaveštavala gazdinstva koja imaju proizvodnju i useve koji mogu biti ugroženi štetnim događajem.

Jačanje uloge savetodavnih službi u ovom sistemu podrazumeva njihovu edukaciju i osnaživanje da interpretiraju klimatske podatke i prenose ih poljoprivrednicima na pristupačan i primenljiv način. Savetodavci će tako postati centralni akteri u pružanju saveta zasnovanih na realnim i ažuriranim klimatskim informacijama, što će omogućiti poljoprivrednicima da prilagode svoje proizvodne prakse u skladu sa prognozama i upozorenjima.

Snaga ove mere leži u već uspostavljenom sistemu edukacija i delimičnom znanju savetodavaca o klimatskim promenama, kao i u dostupnosti podataka RHMZ koji predstavljaju solidnu osnovu za razvoj regionalnih mreža monitoringa. Mogućnost je da se kroz ovu meru poveća integracija savetodavnih službi u sistem upravljanja rizicima i unapređenja poljoprivredne proizvodnje, uz istovremeno jačanje kapaciteta za preventivne aktivnosti. Slabosti uključuju ograničene ljudske resurse sa stručnim znanjem za analizu i interpretaciju klimatskih podataka, kao i nedovoljnu digitalnu opremljenost i pismenost, što može otežati prenos i primenu informacija.

Finansijski aspekti podrazumevaju potrebu za ulaganjem u opremu, obuke i održavanje informacionih sistema, što je izazov naročito za manje savetodavne jedinice.

Ekonomski efekti ove mere ogledaju se u potencijalnom smanjenju gubitaka poljoprivredne proizvodnje usled boljeg upravljanja rizicima i adaptacije na vremenske ekstreme.

Pozitivan uticaj na društvo ogleda se u većoj bezbednosti prihoda poljoprivrednika i jačanju njihove otpornosti, što ima šire efekte na ruralne zajednice.

Uticaj na životnu sredinu i klimatske promene je direktan, jer blagovremeno prilagođavanje proizvodnih praksi može doprineti održivijoj upotrebi prirodnih resursa.

Upravljački, mera zahteva dobru koordinaciju između više nivoa vlasti i institucija, kao i uspostavljanje jasnih protokola za prikupljanje, obradu i distribuciju podataka.

Rizici se odnose na moguću nedovoljnu održivost sistema zbog nedovoljnih sredstava za njegovo održavanje i razvoj, kao i na rizik od neravnomerne pokrivenosti teritorije. Tehnički rizici uključuju mogućnost tehničkih kvarova i nedovoljne edukacije krajnjih korisnika za korišćenje usluga.

Tabela 43. Pokazatelji učinka, Mera 5.3 - Razvijanje sistema za praćenje i prognozu klimatskih uslova

Pokazatelj učinka	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor provere
Broj savetodavaca obučenih za korišćenje klimatskih podataka i upozorenja u savetodavnom radu	nije mereno	najmanje 50	Izveštaji o obukama i edukacijama PSSS
Procenat savetodavaca koji koriste regionalne mreže i servise upozorenja u pružanju usluga poljoprivrednicima	nije mereno	80%	Ankete među savetodavcima, izveštaji PSSS
Broj savetodavnih poseta u kojima su pružene informacije i saveti zasnovani na agrometeorološkim podacima	nije mereno	povećanje za 10%	Tereni, izveštaji i dokumentacija savetodavnih službi
Procenat poljoprivrednika koji su primili savete zasnovane na klimatskim upozorenjima kroz savetodavne službe	nije mereno	povećanje za 30%	Ankete i izveštaji o korisnicima usluga

Tabela 44. Aktivnosti, Mera 5.3 - Razvijanje sistema za praćenje i prognozu klimatskih uslova

Aktivnost	Opis aktivnosti
Organizovanje i sprovođenje savetodavnog modula za savetodavce iz oblasti agrometeoroloških podataka i sistema upozorenja	● Formiranje specijalističke grupe za izradu metodologije i praćenje realizacije aktivnosti ● Organizacija tematskih edukacija za savetodavce o interpretaciji podataka RHMZ-a, lokalnih meteo-stanica i agrometeoroloških biltena. ● Upoznavanje sa funkcionisanjem sistema upozorenja na ekstremne vremenske prilike i načinom prenosa informacija poljoprivrednicima. ● Razvoj uputstava i vodiča za svakodnevnu primenu u savetodavnom radu.
Integracija klimatskih informacija u savetodavne usluge	● Uvođenje obavezne prakse korišćenja regionalnih podataka o vremenu i klimatskim rizicima u planove savetodavnih poseta. ● Kreiranje šablona savetodavnih izveštaja koji uključuju prognoze, upozorenja i preporuke za prilagođavanje aktivnosti na gazdinstvu. ● Pružanje personalizovanih saveta prema lokalnim klimatskim uslovima i predviđenim ekstremnim događajima.
Upotreba digitalnih alata i mobilnih aplikacija u savetovanju	● Obuka savetodavaca za rad sa mobilnim aplikacijama koje pružaju agrometeorološke informacije i upozorenja (npr. aplikacije RHMZ-a, državnih i privatnih platformi). ● Uvođenje u procedure slanja i primanja obaveštenja poljoprivrednicima preko SMS ili drugih digitalnih kanala. ● Podrška savetodavcima u primeni ovih alata u terenskom radu.
Razvoj komunikacionih materijala i obrazovnih sadržaja	● Kreiranje jasnih i vizuelno pristupačnih materijala za poljoprivrednike koji objašnjavaju značaj agrometeoroloških informacija. ● Priprema kratkih video-udžbenika i infografika o primeni upozorenja u svakodnevnom radu na gazdinstvu. ● Redovno ažuriranje sadržaja u skladu sa novim podacima i tehnologijama.
Saradnja sa RHMZ i lokalnim partnerima	● Uspostavljanje stalne komunikacije između PSSS i RHMZ radi razmene podataka i ažuriranja informacija. ● Informisanje savetodavaca o novim uslugama i mogućnostima koje pruža RHMZ. ● Saradnja sa lokalnim samoupravama i ustanovama na prikupljanju i verifikaciji podataka.
Praćenje primene i povratnih informacija	● Uspostavljanje sistema praćenja korišćenja agrometeoroloških informacija u savetodavnom radu. ● Prikupljanje informacija od poljoprivrednika o korisnosti dobijenih podataka i saveta. ● Analiza prepreka u korišćenju informacija i predlaganje rešenja za unapređenje.
Kontinuirani razvoj i ažuriranje kapaciteta	● Redovne osvežavajuće obuke i stručni skupovi za savetodavce o novim tehnologijama i klimatskim trendovima. ● Pružanje mentorske podrške novim i manje iskusnim savetodavcima.

 

VIII MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE SREDNJOROČNOG PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA

1. Mehanizam za sprovođenje

Sprovođenje Srednjoročnog programa zasniva se na zakonskim odredbama koje propisuju organizaciju, nadležnosti i odgovornosti svih aktera uključenih u sistem savetodavnih i stručnih poslova. Osnov za realizaciju ovog programa čini Zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede kojim su utvrđene uloge MPŠV, ovlašćenih organizacija, PSSS, kao i Stručnog saveta za savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi (u daljem tekstu: Stručni savet).

MPŠV vrši nadzor nad sprovođenjem ovog programa i obezbeđuje koordinaciju aktivnosti na nacionalnom nivou. U skladu sa zakonom, ovo ministarstvo obezbeđuje uslove za kontinuiranu obuku i usavršavanje savetodavaca, kao i za razvoj institucionalnih i programskih kapaciteta sistema savetovanja. Pored navedenog, ovo ministarstvo kroz postupke praćenja i evaluacije obezbeđuje doslednost u sprovođenju mera i usmeravanje ka postavljenim ciljevima Srednjoročnog programa.

Stručni savet ima ključnu ulogu u donošenju stručnih smernica i mišljenja u vezi sa savetodavnim poslovima i primenjenim istraživanjima. Stručni savet predlaže smernice za izradu Srednjoročnog programa i daje ocenu njegovog sprovođenja, predlaže politiku razvoja i način finansiranja savetodavnih poslova, daje mišljenja o vrsti i načinu edukacije poljoprivrednih savetodavaca i proizvođača, o godišnjem planu usavršavanja kadrova, kao i o propisima i međunarodnim sporazumima relevantnim za ovu oblast. Stručni savet takođe obavlja i druge stručne poslove u vezi sa savetodavnim aktivnostima i primenjenim istraživanjima, obezbeđujući stručnu osnovu za usmeravanje i praćenje sprovođenja ovog programa.

Ovlašćene organizacije, u skladu sa čl. 22. i 23. Zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, imaju centralnu ulogu u realizaciji ovog programa. Njihova uloga je da obezbede razvoj, prilagođavanje i unapređenje savetodavnih metoda i sadržaja, kao i da prate efekte primene savetodavnih i edukativnih aktivnosti. Ovlašćene organizacije pružaju stručnu podršku savetodavcima kroz razvoj standarda i metodologija, kao i kroz pripremu i akreditaciju programa stalne edukacije, osiguravajući jedinstven pristup pružanju savetodavnih usluga i visok nivo stručnosti kadrova u sistemu.

PSSS neposredno sprovode aktivnosti na terenu, radeći sa poljoprivrednim gazdinstvima i drugim korisnicima usluga. Njihova uloga je da, na osnovu smernica Stručnog saveta i podrške ovlašćenih organizacija, obezbede primenu savremenih znanja, tehnologija i mera koje doprinose unapređenju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, održivom upravljanju resursima i usklađivanju sa evropskim politikama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Finansijski mehanizam sprovođenja ovog programa zasniva se na kombinaciji državnih budžetskih sredstava, sredstava iz IPARD programa, donatorskih i drugih međunarodnih fondova. MPŠV obezbeđuje planiranje i raspodelu sredstava u skladu sa budžetskim rokovima, programskim prioritetima i utvrđenim indikatorima učinka. Ovlašćene organizacije podržavaju racionalnu i efektivnu upotrebu sredstava, vodeći računa o transparentnosti i ostvarivanju postavljenih ciljeva ovog programa. Sredstva namenjena savetodavnim aktivnostima koriste se za obuku kadrova, razvoj i unapređenje savetodavnih metoda, istraživanja i projekte koji doprinose održivom razvoju ruralnih područja i usklađivanju sa evropskim standardima.

Mehanizam sprovođenja ovog programa zasniva se na koordinisanoj saradnji MPŠV, Stručnog saveta, ovlašćenih organizacija i savetodavnih službi, uz uspostavljanje sistema monitoringa i evaluacije koji omogućava kontinuirano praćenje efekata i prilagođavanje mera u skladu sa potrebama poljoprivrednika i razvojnim prioritetima. Ovaj pristup doprinosi transparentnosti, efikasnosti i održivosti savetodavnog sistema u Republici Srbiji.

2. Način izveštavanja o sprovođenju Srednjoročnog programa

Izveštavanje o sprovođenju Srednjoročnog programa organizuje se kroz sistem koji obezbeđuje transparentnost, efikasnost i stručnu proveru postignutih rezultata. Nadležnost za prikupljanje i obradu podataka o realizaciji ovog programa pripada MPŠV, uz kontinuiranu koordinaciju sa ovlašćenim organizacijama i savetodavnim službama.

U skladu sa članom 21. Zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, Stručni savet daje mišljenja i ocene o sprovođenju ovog programa, uključujući redovne analize efekata i kvaliteta savetodavnih aktivnosti, kao i efikasnosti edukacije poljoprivrednih savetodavaca i proizvođača. Izveštaji se pripremaju na godišnjem nivou i uključuju podatke o realizaciji konkretnih mera, ostvarenim indikatorima učinka i korekcijama plana u slučaju potrebe.

Ovlašćene organizacije, u skladu sa čl. 22. i 23. Zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede pružaju podršku u pripremi izveštaja, obezbeđujući stručnu proveru primene savetodavnih metoda i aktivnosti, praćenje efekata obuka i pridržavanje standarda kvaliteta u sistemu savetovanja. One takođe vode evidenciju o rezultatima savetodavnih i stručnih aktivnosti i dostavljaju ih MPŠV radi integracije u sveobuhvatni godišnji izveštaj.

Merenje efekata savetodavnog rada ostvaruje se kroz kontinuirani razvoj i unapređenje softvera "Poljosaveti", koji predstavlja važan korak u modernizaciji sistema za obradu podataka.

Softver "Poljosaveti" razvijen je kao jedinstven sistem za evidenciju i praćenje rada poljoprivrednih savetodavaca u Republici Srbiji, koji omogućava unos terenskih poseta, saveta, edukacija i izveštaja, čime se obezbeđuje transparentnost i standardizacija aktivnosti, zatim izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim poslovima u ratarstvu i povrtarstvu, kao i u voćarstvu i vinogradarstvu (po metodologiji EUROSTAT-a), kao i pristup podatacima koji se prikupljaju i koriste za FADN i STIPS.

Godišnji izveštaji ovog ministarstva, koji uključuju stručne ocene Stručnog saveta i podatke ovlašćenih organizacija, dostavljaju se nadležnim državnim organima i drugim relevantnim akterima, a koriste se kao osnova za donošenje odluka o unapređenju i prilagođavanju mera ovog programa. Ovim mehanizmom se obezbeđuje da informacije o sprovođenju budu potpune, tačne i dostupne svim zainteresovanim stranama, uz jasnu povezanost sa definisanim ciljevima ovog programa i zakonskim obavezama.

Sistem izveštavanja omogućava redovnu evaluaciju ovog programa i daje osnovu za planiranje budućih strategija razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, uz osiguranje doslednosti sa evropskim politikama i dobrom upravom u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

IX PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE SREDNJOROČNOG PROGRAMA

Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu za 2025. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 108/25) obezbeđena su sredstva za realizaciju Uredbe o utvrđivanju Srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2026. do 2030. godine, i to u Razdelu 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 24.6 - Uprava za agrarna plaćanja, Program 0103 - Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Funkcija 420 - Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/projekat 0002 - Mere ruralnog razvoja, Ekonomska klasifikacija 451 - Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama utvrđena su sredstva u iznosu od 993.700.000 dinara.

Finansijska sredstva za sprovođenje ove uredbe u narednim godinama biće obezbeđena u skladu sa bilansnim mogućnostima u okviru limita utvrđenih od strane Ministarstva finansija na razdelu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Tabela 45. Predlog finansijskog plana za period 2026-2030. godine (dinara - po godinama)

Šifra, naziv programa / programske aktivnosti / projekta	2026.	2027.	2028.	2029.	2030.	Prosek 2026-2030.
	993,7	1.093,1	1.202,4	1.322,6	1.454,9	1.213,4

Izvor: Programski budžet MPŠV

Ovako postavljena finansijska dinamika omogućava realizaciju mera usmerenih radi dostizanju pet specifičnih ciljeva programa:

1) proširenje i diversifikacija savetodavnih modula za obrazovanje korisnika savetodavnih usluga - povećani budžet omogućava razvoj šireg spektra edukativnih sadržaja i prilagođavanje različitim potrebama poljoprivrednika, što doprinosi većoj dostupnosti znanja;

2) unapređenje znanja i kapaciteta korisnika savetodavnih usluga kroz savetodavne module u oblasti inovacija i održivih praksi - kontinuirano povećanje sredstava pruža mogućnost uvođenja savremenih praksi i tehnologija, kao i jačanja otpornosti poljoprivrednih gazdinstava na tržišne i klimatske izazove;

3) modernizacija i kadrovsko unapređenje PSSS - sredstva obezbeđuju uslove za stalno stručno usavršavanje savetodavaca, uvođenje digitalnih alata i modernizaciju metodologija rada kao i poboljšanje materijalno-finansijskog položaja savetodavaca radi povećanja broja savetodavaca do planiranog broja i motivacije mladih stručnjaka kako bi se ostvarili novi specifični ciljevi ovog programa koji podrazumevaju povećanje obima poslova - sredstva obezbeđuju kontinuirano povećanje zarada savetodavaca;

4) jačanje međusektorske saradnje i funkcionalnog povezivanja aktera u sistemu kreiranja i prenosa znanja - budžetski rast omogućava finansiranje aktivnosti koje pospešuju saradnju između državnih institucija, akademske zajednice, privatnog sektora i poljoprivrednika, čime se jačaju mehanizmi prenosa znanja;

5) smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivredu kroz edukaciju i adaptaciju - povećana ulaganja u završnim godinama programa pružaju osnov za razvoj prilagođenih edukativnih modula usmerenih ka klimatskoj adaptaciji, čime se direktno doprinosi održivosti sektora.

U celini, rastuća finansijska linija ovog programa predstavlja preduslov za sistematsko unapređenje savetodavnih usluga i njihovo usklađivanje sa evropskim standardima, kao i za podsticanje konkurentnosti i održivog razvoja poljoprivrede u Republici Srbiji.