PRAVILNIKO RADU STRUČNIH SLUŽBI INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 120/2025) |
Ovim pravilnikom o radu uređuju se, u skladu sa zakonom, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca - Inženjersku komoru Srbije (u daljem tekstu: Komora).
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, odlučuje predsednik Inženjerske komore Srbije (u daljem tekstu: predsednik Komore) ili lice na koje je predsednik Komore preneo ovlašćenje.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.
Ovim pravilnikom i ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni Zakonom.
Ovim pravilnikom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih Zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Zakonom, osim ako Zakonom nije drugačije određeno.
Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih Zakonom i ovim pravilnikom, odnosno koji se zasnivaju na netačnom obaveštavanju zaposlenog od strane Komore o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima - ništave su.
Ništavost odredbi ugovora o radu utvrđuje se u postupku pred nadležnim sudom.
U slučaju iz st. 1. i 3. ovoga člana neposredno se primenjuju Zakon i ovaj pravilnik.
Bračna i vanbračna zajednica se u smislu ovog pravilnika izjednačavaju.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta od nasilja, uvreda, kleveta i drugih negativnih posledice zbog obavljanja poslova, pravo na dostojanstvo ličnosti, kao i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalnog obezbeđenja za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.
Ukoliko zaposleni ima potrebu da se za zaštitu svojih prava obrati organima Komore, sudskim ili inspekcijskim organima, predsednik Komore je dužan da zaposlenom stavi na uvid sva dokumenta potrebna za zaštitu njegovih prava.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.
Zaposleni i predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti na radu iz stava 1. ovog člana, ne mogu biti pozvani na odgovornost niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti, ako postupaju u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Na prava zaposlenih na zaštitu, kao i na zaštitu ličnih podataka, zaštitu omladine, zaštitu materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, kao i na obaveštavanje o privremenoj sprečenosti za rad, primenjuju se u svemu odgovarajuće odredbe Zakona.
Stupanjem na rad u Komori, zaposleni je dužan da ispunjava radne obaveze uredno i savesno, u okviru radnog vremena, kao i da poštuje radnu disciplinu utvrđenu Zakonom, opštim aktima Komore i ugovorom o radu.
Komora je dužna da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, naknadu zarade i druga primanja u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa Zakonom i drugim propisima, kao i ovim pravilnikom;
3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima vezanim za organizaciju rada i poslovanja, kao i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
5) zatraži mišljenje od predstavnika koga odrede zaposleni, u slučajevima utvrđenim zakonom;
6) zaposlene osigura od povrede na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete;
7) zaposlenima organizuje preventivne sistematske preglede u toku jedne kalendarske godine i snosi troškove istih.
Komora može da osigura zaposlene, kolektivno, za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju kvalitetne dodatne zaštite.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim i drugim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Diskriminacija je zabranjena u odnosu na:
1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.
Radni odnos se zasniva pod uslovima i na način utvrđenim Zakonom, ovim pravilnikom i opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova Stručnih službi Komore.
Radni odnos može da zasnuje lice koje pored opšte zdravstvene sposobnosti i godina starosti propisanih Zakonom, ispunjava i posebne uslove za obavljanje poslova propisanih opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova Stručnih službi Komore.
Zaposleni zasniva radni odnos na osnovu ugovora o radu koji zaključuje sa predsednikom Komore.
Na ugovor o radu primenjuju se u svemu odgovarajuće odredbe Zakona.
Izbor zaposlenih Komora može da izvrši neposrednim prijemom ili putem javnog konkursa.
Izbor rukovodioca Stručnih službi Komore vrši se isključivo putem javnog konkursa.
Ukoliko se izbor kandidata vrši putem javnog konkursa, Upravni odbor Komore donosi odluku kojom se utvrđuju način sprovođenja konkursa, uslovi i rokovi. Istom odlukom obrazuje se konkursna komisija koja sprovodi postupak izbora, vrši ocenu kandidata i predlaže najboljeg kandidata za prijem u radni odnos.
Upravni odbor Komore donosi odluku o prijemu rukovodioca Stručnih službi Komore u radni odnos.
Rukovodilac Stručnih službi Komore zasniva radni odnos na osnovu ugovora o radu koji zaključuje sa predsednikom Komore, a na osnovu odluke Upravnog odbora Komore o izboru i prijemu u radni odnos rukovodioca Stručnih službi Komore.
Poslove rukovodioca Stručnih službi Komore može obavljati lice koje ima najmanje visoku stručnu spremu i pet godina radnog iskustva na rukovodećim mestima iz redova zaposlenih u Stručnim službama Komore, na osnovu odluke Upravnog odbora, do izbora rukovodioca Stručnih službi Komore.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.
Probni rad traje tri meseca. Radne i stručne sposobnosti kao i ponašanje zaposlenog za vreme trajanje probnog rada prati rukovodilac Stručnih službi.
Ukoliko rukovodilac Stručnih službi oceni da zaposleni za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, dužan je da o tome obavesti predsednika Komore i Upravni odbor.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se u slučajevima i pod uslovima predviđenim Zakonom.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme, a Komora je dužna da na oglasnoj tabli objavi slobodne poslove sa punim i nepunim radnim vremenom i uslove potrebne za njihovo obavljanje, najmanje jedanput godišnje radi obaveštavanja zaposlenih o mogućnosti prelaska sa punog na nepuno radno vreme i obrnuto.
Predsednik Komore je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme, i da ga u primerenom roku obavesti o prihvatanju ili neprihvatanju zahteva.
U zahtevu iz stava 1. ovog člana zaposleni je dužan da navede poslove koje bi obavljao sa punim/nepunim radnim vremenom za koje ispunjava uslove, a može da navede i razloge podnošenja zahteva.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija Komore
Rad izvan prostorija poslodavca jeste rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija za Komoru iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili drugog mesta, a koje nije u okviru poslovnih prostorija Komore.
Rad van prostorija Komore mogu da koriste svi zaposleni čiji opis posla i vrsta zadataka to omogućava i to bilo da su zaposleni na neodređeno ili određeno vreme.
Ovaj način rada je dozvoljen samo ako rukovodilac Stručnih službi proceni da je takav način rada celishodan za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi, odnosno da rad izvan prostorija poslodavca neće uticati na kvalitet rada zaposlenog.
III OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Komora je dužna da iz svojih sredstava i drugih sredstava u skladu sa zakonom, zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad na poslovima za koje je zasnovao radni odnos, a ako iz neopravdanih razloga prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da Komori nadoknadi troškove.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
U određenim slučajevima, u skladu sa zakonom - može se utvrditi puno radno vreme koje bi bilo kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.
Radna nedelja traje - pet radnih dana, a radni dan traje - osam časova.
Početak i kraj radnog vremena, kao i raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje predsednik Komore.
Ako u nekim (ili svim) delovima, odnosno organizacionim jedinicama priroda posla i organizacija rada to dozvoljava, predsednik Komore može početak i završetak radnog vremena utvrditi u određenom vremenskom intervalu - klizno radno vreme.
Predsednik Komore dužan je da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno, u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti - može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku (od pet dana), ali ne kraćem od 48 časova.
U organizacionim jedinicama u kojima je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog - ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou, u kom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Na zahtev Komore, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, u slučaju zamene iznenada odsutnog zaposlenog, i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Rad duži od punog radnog vremena može da se odredi u slučajevima i pod uslovima utvrđenim Zakonom.
Rad duži od punog radnog vremena u smislu stava 1. ovog člana, ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad.
Komora je dužna da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
Preraspodela radnog vremena i rad u smenama
Ako priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima to zahteva, Komora može da izvrši preraspodelu radnog vremena ili da organizuje smenski rad, na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom.
Zaposleni ostvaruje pravo na dnevni i nedeljni odmor, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa u skladu sa Zakonom.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužinu i korišćenje godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje rešenjem predsednik Komore u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, tako što se za godinu dana rada, zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava primenom sledećih kriterijuma:
1) po osnovu stečenog obrazovanja zaposlenog:
- za poslove za koje je predviđena visoka ili viša stručna sprema - 4 radna dana;
- za poslove za koje je predviđena srednja stručna sprema - 3 radna dana;
- za poslove za koje je predviđena niža stručna sprema - 2 radna dana.
2) po osnovu radnog iskustva:
- za staž od 1-5 godina - 2 radna dana;
- za staž od 5-10 godina - 4 radna dana;
- za staž od 10-15 godina - 6 radnih dana;
- za staž od 15-20 godina - 8 radnih dana;
- za staž od 20-25 godina - 10 radnih dana;
- za staž preko 25 godina i više - 12 radnih dana;
3) invalidi i vojni invalid - 3 radna dana;
4) samohrani roditelj sa detetom do 15 godina života - 2 radna dana;
5) roditelj koji ima dvoje ili više dece mlađih od 15 godina života - 3 radna dana;
6) zaposlenom koji ima jedno dete mlađe od 15 godina života - 1 radni dan;
7) zaposlenom koji ima dete koje boluje od teške bolesti ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju - 3 radna dana;
8) zaposlenom koji ima bračnog druga koji boluje od teške bolesti - 3 radna dana.
Godišnji odmor zaposlenog, primenom svih kriterijuma iz stava 2. ovog člana, ne može biti duži od 35 radnih dana u toku kalendarske godine.
Dužina radnog iskustva, kao kriterijum za određivanje trajanja godišnjeg odmora, određuje se sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Složenost poslova i socijalni uslovi kao kriterijum za određivanje trajanja godišnjeg odmora, utvrđuju se na dan donošenja rešenja o korišćenju godišnjeg odmora.
Komora može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Komora je obavezna da zaposlenom nadoknadi stvarno nastale troškove zbog izmene rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, uz obavezu dostavljanja dokaza o tome od strane zaposlenog.
Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od:
1) pet radnih dana u toku kalendarske godine za svaki slučaj, i to: rođenja deteta, sklapanja braka, smrti člana uže porodice, teže bolesti člana uže porodice i selidbe;
2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi;
3) tri radna dana u drugim slučajevima odsustvovanja zbog privatnih poslova;
4) pet radnih dana za slučaj polaska deteta u jaslice, obdanište ili osnovnu školu;
5) pet radnih dana za polaganje ispita, stručnog usavršavanja i osposobljavanja za potrebe Komore;
6) tri radna dana u slučaju zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovane elementarnom nepogodom ili havarijom.
Članovima uže porodice u smislu tačke 1. stava 1. ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelj, usvojilac, usvojenik, staratelj, tazbinski srodnici i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti predsednika Komore.
Odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)
Zaposlenom može da se odobri odsustvo bez naknade zarade u trajanju najduže do šest meseci u toku jedne kalendarske godine, na njegov pisani zahtev i uz uslov da to ne remeti proces rada u Komori.
Zahtev zaposlenog mora biti obrazložen i u pisanom obliku dostavljen Komori najkasnije 15 dana pre dana navedenog kao dan početka korišćenja neplaćenog odsustva.
Neplaćeno odsustvo zaposlenom odobrava predsednik Komore.
Za vreme neplaćenog odsustva, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
VI ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, odredbama ovog pravilnika i ugovora o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju u Komori.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, obrazovanja, znanja i sposobnosti i u kome je ostvaren jednak radni doprinos i jednaka odgovornost za obavljeni rad.
U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu štete.
Zarada, u smislu ovog pravilnika, jeste zarada koju zaposleni ostvari na osnovu:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnog uspehu Komore (nagrade, bonusi i sl.);
3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
1) osnovne zarade;
2) dela zarade za radni učinak i
3) uvećane zarade.
Osnovna zarada svakog zaposlenog predstavlja novčanu vrednost konkretnih poslova i zadataka radnog mesta, utvrđenu za puno radno vreme i standardni učinak.
Osnovna zarada se obračunava kao proizvod vrednosti jednog boda i broja bodova koji su dodeljeni radnom mestu u skladu sa ovim članom.
Vrednost jednog boda utvrđuje se odlukom Upravnog odbora.
Broj bodova određuje poslodavac prilikom zaključenja ugovora o radu.
Broj bodova se utvrđuje za svako radno mesto koje zaposleni obavlja, a prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova Stručnih službi Inženjerske komore Srbije.
Pregled broja bodova po radnim mestima dat je u Prilogu 1 ovog Pravilnika.
Zaposleni ima pravo na uvećanje zarade po osnovu radnog učinka koji se utvrđuje na osnovu sledećih kriterijuma:
1. Kvaliteta rada i obima obavljenog posla, poštovanja utvrđenih rokova i odnosa prema drugim kolegama. Po ovom kriterijumu zarada se zaposlenom može uvećati do 20%.
2. Ako na osnovu naloga rukovodioca Stručnih službi, zaposleni radi poslove odsutnog zaposlenog od najmanje 10 radnih dana mesečno, zarada mu se uvećava 10%.
3. Ako na osnovu naloga rukovodioca Stručnih službi, zaposleni radi poslove odsutnog zaposlenog od najmanje 20 radnih dana mesečno, zarada mu se uvećava 20%.
Rešenje o zaradi na osnovu radnog učinka donosi predsednik Komore, na predlog rukovodioca Stručnih službi.
Zarada zaposlenog se uvećava:
1) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u Komori - u visini od 0,4 % od osnovne zarade;
2) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
3) za rad noću (između 22.00 i 6.00 časova narednog dana) i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
4) za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) - najmanje 26% od osnovice.
Osnovica na koju se primenjuju procenti uvećanja iz stava 1. ovoga člana, jeste osnovna zarada utvrđena u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvođenje zarade po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vremena provedeno na radu.
Komora je dužna da isplati minimalnu zaradu zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje od 1. januara naredne godine, a utvrđuje je nadležni državni organ propisan članom 112. st. 1. i 2. Zakona i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu - ima pravo na uvećanu zaradu, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Zaposlenima pripada minimalna zarada pod uslovima i u visini utvrđenoj Zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se isplaćuju iz zarade u slučaju kada Upravni odbor Komore utvrdi da Komora po osnovu realnih izvora finansiranja ne može da izmiri obaveze po osnovu zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Naknada zarade isplaćuje se zaposlenom u iznosu 100% u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa ovim pravilnikom i ugovorom o radu za sledeće slučajeve odsustva sa rada:
1) na dan praznika koji je neradni dan;
2) korišćenja godišnjeg odmora;
3) korišćenja plaćenog odsustva;
4) za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Komora ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
- u visini od 80% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je privremena sprečenost za rad nastupila zbog bolesti ili povredom van rada zaposlenog, ako zakonom nije drugačije određeno;
- u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Ako dođe do prekida rada u Komori, po odluci Komore bez krivice zaposlenog, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da se naknada zarade po ovom osnovu može isplaćivati najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 75% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili Upravnog odbora, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini pune mesečne cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ili pola mesečne cene prevozne karte u zavisnosti od broja radnih dana provedenih na radu za mesec za koji se isplaćuje naknada troškova za prevoz za dolazak i odlazak sa posla;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) za korišćenje mobilnog telefona - u iznosu koji odredi predsednik Komore svojom odlukom zavisno od potreba za korišćenje mobilnog telefona u službene svrhe;
5) za ishranu u toku rada za dane provedene na radu u neto iznosu od 600,00 dinara po danu;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora u neto iznosu od 50.000,00 dinara u jednoj kalendarskoj godini za pun godišnji odmor, a srazmeran iznos regresa za srazmeran godišnji odmor, koji se isplaćuje najkasnije do 30. juna za tekuću godinu.
Zaposleni ima pravo na isplatu:
1) otpremnine pri odlasku u penziju u visini dve prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2) otpremnine u skladu sa Zakonom - u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom za koga je utvrđeno da je višak usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u visini zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu u Komori;
3) pomoći užoj porodici za naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog u visini neoporezivog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana;
4) pomoći zaposlenom za naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaji smrti člana uže porodice u visini neoporezivog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana;
5) naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, u skladu sa odredbama zakona i ovog pravilnika;
6) pomoći zaposlenom za slučaj rođenja deteta u visini dve prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
7) pomoći u slučaju neophodnih operacija, lečenja, kao i za nabavku neophodnih lekova i medicinskih pomagala u slučaju duže i teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, na osnovu pisanog zahteva zaposlenog, medicinske dokumentacije i odluke Upravnog odbora;
8) pomoći zbog nastanka teže invalidnosti zaposlenog u visini dve prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
9) finansijsku pomoć i stipendiju tokom redovnog školovanja deci poginulih ili umrlih zaposlenih i to:
9.1. za školovanje u srednjoj školi u visini 30% od prosečne mesečne zarade u Republici Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
9.2. za školovanje na studijama visokog obrazovanje prvog ili drugog stepena (za vreme redovnog školovanja na osnovu odobrenih odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja, a najduže do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa odnosno do 26 godina starosti) u visini od 50% od prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaradom u smislu tačke 2. ovog člana smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačke 3. smatraju se bračni drug, deca i roditelji, odnosno član porodice koji snosi troškove pogrebnih usluga za slučaj smrti zaposlenog.
Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačke 4. smatraju se bračni drug, deca i roditelji.
Komora obezbeđuje zaposlenom jubilarnu nagradu na osnovu odluke Upravnog odbora, i to:
1) za 10 godina rada u Komori - jedna zarada
2) za 15 godina rada u Komori - jedna i po zarada
3) za 20 godina rada u Komori - dve zarade
4) za 25 godina rada u Komori - dve i po zarade
5) za 30 godina rada u Komori - tri zarade
6) za 35 godina rada u Komori - tri i po zarade
7) za 40 godina rada u Komori - četiri zarade.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se ostvarena prosečna zarada u Komori u mesecu koji prethodi mesecu isplate.
Uslov koji se odnosi na dužinu neprekidnog rada iz stava 1. ovog člana ispunjava i zaposleni koji bi u godini u kojoj odlazi u penziju ispunio navedeni uslov bez obzira da li taj uslov ispunjava u trenutku kada mu je prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju.
Komora povodom Božića i Nove godine, na osnovu odluke Upravnog odbora Komore, obezbeđuje deci zaposlenih starosti do 15 godina poklon u vrednosti do neoporezivog iznosa, koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Na zahtev zaposlenih, Komora u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima može zaposlenima obezbediti zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika i dr. na osnovu Odluke Upravnog odbora Komore.
Odlukom o odobravanju zajma utvrđuju se namena za koju se zajam odobrava, visina odobrenog iznosa, da li postoji obaveza vraćanja zajma, i ako ona postoji utvrđuje se datum početka i rok vraćanja zajma, koji ne može biti duži od 12 meseci.
Ukoliko je predviđena obaveza vraćanja zajma, otplata se vrši u jednakim mesečnim ratama, putem obustave od zarade zaposlenog.
Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Komore
Komora može u zavisnosti od poslovnih rezultata po godišnjim izveštajima o poslovanju, zavisno od doprinosa zaposlenih poslovnom uspehu Komore, isplatiti zaposlenima 13. zaradu u visini do 100% zarade.
Komora može u toku kalendarske godine, zaposlenom po osnovu doprinosa poslovnom uspehu Komore, isplatiti nagradu u visini koju odlukom utvrdi Upravni odbor Komore.
Obračun zarade i naknade zarade
Komora je dužna da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.
Komora je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknadu zarade, kao i obaveštenje da isplata zarade odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršila isplata.
Obračun zarade i naknade zarade koje je Komora dužna da isplati u skladu sa Zakonom predstavlja izvršnu ispravu.
Zarade se zaposlenom isplaćuju u celosti jednom mesečno do petnaestog u mesecu za prethodni mesec.
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti Komore (u daljem tekstu: zabrana konkurencije) i to na teritoriji Republike Srbije.
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom u Komori stekne nova, posebna važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao Komori, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu, ko je štetu prouzrokovao i način naknade, utvrđuje posebna komisija, koju obrazuje predsednik Komore.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika, knjigovodstvene vrednosti ili veštačenjem preko stručnog lica.
Predsednik Komore na osnovu izveštaja Komisije iz stava 1. ovog člana, donosi odluku o visini štete i određuje način i rok za naknadu štete.
Ako zaposleni ne naknadi štetu prema odluci predsednika Komore, Komora će pokrenuti postupak za naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zaposleni, koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadila Komora, dužan je da Komori nadoknadi iznos isplaćene štete (regresni zahtev).
Ako zaposleni pretrpi povredu na radu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, Komora je dužna da mu nadoknadi štetu, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Zahtev za naknadu štete iz stava 1. zaposleni podnosi Komori u pisanom obliku, u kome naznačuje štetu koju je pretrpeo, iznos štete i predlaže način njene naknade.
Kada dobije takav zahtev, predsednik Komore će razmotriti zahtev i ako utvrdi da je zaposleni pretrpeo štetu navedenu u zahtevu, i da je šteta realno odmerena, Komora će u roku od 30 dana od dana nastanka povrede ili štete, zaposlenom koji je oštećen nadoknaditi štetu u skladu sa Zakonom.
Zaposleni i Komora mogu se sporazumeti o visini naknade štete iz ovog člana kao i o načinu i roku njene isplate.
Ako se zaposleni koji je oštećen i Komora, ne sporazumeju o naknadi štete, o šteti odlučuje nadležni sud po tužbi zaposlenog.
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se Komora i zaposleni drugačije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i Komore;
4) otkazom ugovora o radu od strane Komore ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Razlozi za prestanak radnog odnosa nezavisno od volje Komore ili zaposlenog
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje Komore:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5) u slučaju prestanka rada Komore, u skladu sa zakonom.
Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma Komore i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma, Komora je dužna da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da Komori otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja Komori u pisanom obliku, 20 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).
Otkaz od strane Komore
Komora može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na:
1) radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje;
2) povredu radne obaveze;
3) nepoštovanje radne discipline;
4) potrebe Komore.
Razlozi koji se odnose na radnu sposobnost
Komora može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3) ako se ne vrati u Komoru u roku od 15 dana od dana isteka roka za mirovanje radnog odnosa, odnosno po isteku neplaćenog odsustva, u skladu sa Zakonom.
Povreda radne obaveze
Komora može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, u sledećim slučajevima:
1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
4) ako propusti da izvrši radnju, čime se ometa ili onemogućava proces rada;
5) ako propusti da obavesti Komoru o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak veće materijalne štete u vezi sa radom;
6) ako neovlašćeno odaje poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom, aktima Komore ili ugovorom;
7) ako iznosi ili saopštava podatke koji predstavljaju zaštićene podatke u smislu zakona koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti;
8) ako ne postupa po utvrđenim procedurama rada koje su definisane zakonskim propisima i aktima Komore;
9) ako odbija da izvršava poslove definisane ugovorom o radu na koje je zaposleni raspoređen;
10) ako odbija stručno usavršavanje na koje je upućen;
11) ako nesavesno čuva službene spise ili podatke u skladu sa zakonom ili aktom;
12) ako neodgovorno vodi službene evidencije;
13) ako bez opravdanog razloga ne dostavlja podatke od značaja za ostvarivanje prava, obaveza ili vođenja evidencija iz radnog odnosa u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva Komore;
14) ako bez opravdanog razloga ne poštuje rok za vraćanje dokumenata ili stvari uzetih na revers;
15) ako neovlašćeno iznosi službene evidencije i dokumenta iz poslovnih prostorija Komore.
Nepoštovanje radne discipline
Komora može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge Komore u skladu sa zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu Zakona;
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6) ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
7) ako zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja utvrđena zakonom, aktima Komore i ugovorom;
8) ako preduzima radnje kojima prouzrokuje veću materijalnu štetu Komori ili opasnost od nastajanja štete (iznos štete veći od 300 evra);
9) ako neopravdano kasni na rad, odlazi sa rada pre isteka završenog radnog vremena, kao i zbog nepoštovanja vremena predviđenog za pauzu, najmanje četiri puta mesečno, odnosno četiri puta u toku tri uzastopna meseca;
10) ako neopravdano izostane s rada dva radna dana u toku meseca ili tri radna dana u toku tri uzastopna meseca;
11) ako zloupotrebi računovodstvene isprave prilikom pravdanja troškova sa službenog puta, odnosno podnosi nenamenske i neregularne račune;
12) ako vrši zlostavljanje na radu ili zloupotrebljava pravo na zaštitu od zlostavljanja;
13) ako vrši seksualno uznemiravanje zaposlenih;
14) ako krši odluku o zabrani pušenja u prostorijama u kojima je to zabranjeno;
15) ako zloupotrebi pravo na uzbunjivanje tako što dostavi informaciju koja nije istinita ili traži protivpravnu korist u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje;
16) ako vrši diskriminaciju na radu i u vezi s radom po bilo kom osnovu u skladu sa zakonom;
17) ako lažno ili zlonamerno prijavi Komori povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline učinjene od strane drugog zaposlenog;
18) ako svojim neprimerenim ponašanjem ometa druge zaposlene u radu ili ih na bilo koji način onemogućava ili sprečava u izvršavanju radnih obaveza;
19) ako svojim neprimerenim ponašanjem može da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu drugih zaposlenih;
20) ako iznosi neistinite navode o zaposlenima i izvrgava poruzi zaposlenog i njegov rad;
21) nedolično se ponaša prema strankama, članovima Komore i zaposlenima;
21) ako javno saopštava netačne, neistinite i nedokazane informacije o poslovanju Komore ili o njegovim zastupnicima u medijima ili drugim sredstvima javnog informisanja kojima se narušava ugled Komore.
Komora može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi Komora, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz tač. 3) i 4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv Komore da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 1. ovog člana.
Utvrđivanje razloga za prestanak radnog odnosa (radne obaveze i radna disciplina)
Predsednik Komore pokreće i vodi disciplinski postupak na sopstvenu inicijativu, na predlog rukovodioca Stručnih službi na inicijativu svakog zaposlenog koji sazna za učinjenu povredu radne obaveze i discipline.
Pokretanje i vođenje postupka disciplinskog postupka zastareva za šest meseci od kako je povreda učinjena, a ovaj rok ne teče za vreme bolovanja i godišnjeg odmora.
Predsednik Komore može da obrazuje Disciplinsku komisiju koja pokreće i vodi disciplinski postupak. Disciplinsku komisiju čine predsednik i dva člana.
U disciplinskom postupku održava se usmena rasprava, na kojoj zaposleni ima pravo da izloži svoju odbranu sam ili preko zastupnika, može da dostavi i pisanu odbranu.
Na disciplinski postupak primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Disciplinski postupak se pokreće pisanim zaključkom koji se dostavlja zaposlenom i na koji prigovor nije moguć.
Zaključak sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede radne dužnosti, vreme izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Zaključak i poziv na saslušanje obavezno se dostavljaju zaposlenom. O saslušanju zaposlenog i sprovođenju drugih dokaza u postupku obavezno se vodi zapisnik.
Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, na predlog Disciplinske komisije, predsednik Komore može doneti rešenje kojim se:
1. zaposleni proglašava krivim i izriče mu se disciplinska mera;
2. zaposleni se oslobađa odgovornosti;
3. postupak obustavlja.
Pri izboru i odmeravanju kazne vodi se računa o stepenu odgovornosti zaposlenog, težini posledica povrede i okolnostima, subjektivnim i objektivnim, pod kojima je povreda učinjena.
Opravdani razlozi koji se odnose na potrebe Komore
Komora može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe Komore i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla;
2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5. Zakona.
Mere za nepoštovanje radne discipline odnosno povredu radne obaveze
Komora može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. Zakona i čl. 60. i 61. ovog pravilnika i da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja Komore o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će Komora zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Rokovi zastarelosti - pokretanja postupka za otkaz i otkaz ugovora o radu
Otkaz ugovora o radu iz člana 58. ovog pravilnika Komora može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 58. ovog pravilnika Komora može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti za krivično delo utvrđeno zakonom.
Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere
Komora će pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog pisanim putem upozoriti na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostaviti mu rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja - da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana Komora navodi osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. Zakona.
Komora će pre otkaza ugovora o radu ili izricanja neke od mera iz člana 66. ovog pravilnika, zaposlenom dati pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, sa odgovarajućim uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada.
Zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član.
Komora će, prilikom odlučivanja, razmotriti priloženo mišljenje sindikata.
Postupak u slučaju otkaza
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje o prestanku radnog odnosa donosi predsednik Komore.
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama Komore, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako Komora zaposlenom ne može da dostavi rešenje u smislu stava 3. ovog člana, dužna je da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju iz stava 4. ovog člana - rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli Komore i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.
Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti Komoru ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. Zakona.
Komora će zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplatiti sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, Komora je dužna da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 65. tačka 1) ovog pravilnika, Komora ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, osim u slučaju iz člana 102. stav 2. Zakona.
Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana - nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu
Komora ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu:
1. za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2. zbog odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana, produžava se rok na koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Komora ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu niti da, na drugi način, stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog:
1. aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih u skladi sa zakonom;
2. članstva u političkoj organizaciji, sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima;
3. pola, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti ili nekog drugog ličnog svojstva zaposlenog;
4. obraćanje zaposlenog sindikatu, organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 3. ovog člana je na Komori.
Otkazni rok i novčana naknada
Zaposleni kome je ugovor otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na otkazni rok od 30 dana.
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Zaposleni može, u sporazumu sa predsednikom Komore da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
XI IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
Komora može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: Aneks ugovora):
1. radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2. radi premeštaja u drugo mesto rada;
3. radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca;
4. ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje nekog od prava iz mera za novo zapošljavanje shodno Zakonu;
5. radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu;
6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Uz aneks ugovora o radu Komora je dužna da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.
Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku od osam radnih dana od dana dobijanja ponude.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana.
Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) Zakona osporava zakonitost aneksa ugovora.
Zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa.
Premeštaj na drugi odgovarajući posao
Za vreme trajanja radnog odnosa, zaposleni može biti premešten da obavlja druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme za koje je zasnovao radni odnos, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada, i to u jednom od sledećih slučajeva:
1. kada je u procesu rada potrebno uspešnije i efikasnije obavljanje određenih poslova;
2. radi potpunijeg korišćenje stručne spreme odnosno radne sposobnosti zaposlenog;
3. kada privremeno ili trajno prestane potreba za radom zaposlenog na određenim poslovima;
4. kada se trajnije smanji obim rada na određenim poslovima na kojima ima više izvršilaca;
5. zamene odsutnog zaposlenog;
6. ako zaposleni to zahteva, ako se time zadovoljavaju potrebe procesa rada;
7. ako se otvore novi poslovi ili dođe do promene u organizaciji rada.
Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove, na osnovu rešenja predsednika Komore, bez ponude Aneksa ugovora u smislu člana 172. Zakona, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.
Odredbe člana 172. Zakona ne primenjuju se u slučaju zaključivanja Aneksa ugovora a inicijativu zaposlenog.
Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o Komori i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje Aneksom ugovora, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu aneksa u smislu člana 172. Zakona.
Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuje predsednik Komore i zaposleni.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIH
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju Aneksa ugovora o radu.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Sva sporna pitanja između Komore i zaposlenog, koja nastanu povodom ostvarivanja i zaštite pojedinačnih prava i obaveza, mogu se rešavati sporazumno.
Postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja pokreće se zahtevom zaposlenog.
Zahtev za sporazumno rešavanja spornog pitanja, zaposleni dostavlja Komori u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom, odnosno od dana kada je zaposleni saznao za povredu prava.
Predsednik Komore i zaposleni, u roku od tri dana od dana pokretanja postupka za sporazumno rešavanje spornog pitanja, određuju sporazumno arbitra iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Ukoliko se u roku iz 4. ovog člana, sporazumno ne odredi arbitar, smatra se da postupak sporazumnog rešavanja spornog pitanja nije uspeo.
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveza.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj pravilnik se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet prezentaciji Komore u roku od tri dana od dana donošenja.
Danom donošenja smatra se dan dobijanja saglasnosti od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratsrukture, uz pribavljeno mišljenje pokrajinskog sekretarijata nadležnog za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu stručnih službi Inženjerske komore Srbije broj: 2155/1-2. od 19. novembra 2019. godine sa izmenama i dopunama broj: 01-2520/4 od 26. decembra 2019. godine, broj: 01-263/1-9. od 30. januara 2020. godine, broj: 01-877/1-9. od 14. maja 2020. godine, broj: 01-2076/1-7. od 27. oktobra 2020. godine, broj: 01-3653/1-4. od 31. decembra 2020. godine, broj: 01-1160/1-4. od 20. maja 2022. godine, broj: 01-2841/1-8. od 22. novembra 2022. godine, broj: 01-1989/1-8. od 18. septembra 2023. godine i Prečišćen tekst Pravilnika o radu stručnih službi Inženjerske komore Srbije br. 01-2168/1-3. od 11. oktobra 2023. godine
Na prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada koja nisu regulisana ovim pravilnikom, neposredno će se primenjivati odgovarajuće odredbe Zakona, drugih propisa i odgovarajućih akata Komore.
PREGLED BROJA BODOVA PO RADNIM MESTIMA, A PREMA PRAVILNIKU O UNUTRAŠNJOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI POSLOVA STRUČNIH SLUŽBI INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE
Br. |
NAZIV RADNOG MESTA |
BROJ BODOVA |
1 |
Rukovodilac stručnih službi |
2,50 |
2 |
Šef kabineta i PR menadžer |
2,25 |
3 |
Savetnik - samostalni izvršilac |
2,25 |
4 |
Šef stručne službe |
2,20 |
5 |
Koordinator |
2,00 |
6 |
Samostalni stručni saradnik |
1,90 |
7 |
Stručni saradnik |
1,70 |
8 |
Saradnik |
1,50 |
9 |
Knjigovođa |
1,50 |
10 |
Referent |
1,30 |
11 |
Poslovni sekretar |
1,30 |
12 |
Vozač |
1,30 |
13 |
Radnik na opštim poslovima |
1,00 |
14 |
Radnik na kurirskim poslovima i poslovima obezbeđenja |
1,00 |
15 |
Radnik na pomoćnim poslovima |
1,00 |
Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka kako je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 120/2025.