O STANDARDIMA I POSTUPKU ZA AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA
("Sl. glasnik RS", br. 8/2026)
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuju se standardi i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova.
Standardi iz stava 1. ovog člana sastavni su deo ovog pravilnika.
Član 2
Postupku akreditacije visokoškolskih ustanova (u daljem tekstu: akreditacija) podležu sve visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.
Član 3
Postupak akreditacije sprovodi se na zahtev visokoškolske ustanove odnosno ministarstva nadležnog za poslove visokog obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
U ime visokoškolske ustanove zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi organ poslovođenja, po prethodno donetoj odluci stručnog organa.
Zahtev za akreditaciju se podnosi Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (u daljem tekstu: NAT) na obrascu čiju sadržinu utvrđuje Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija za akreditaciju).
Član 4
Uz zahtev za akreditaciju dostavlja se dokumentacija koja je sačinjena prema uputstvu za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolske ustanove.
Član 5
Komisija za akreditaciju donosi:
1) uputstvo za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolskih ustanova;
2) uputstvo recenzentskoj komisiji za procenu ispunjenosti standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova.
Uputstva iz stava 1. ovog člana NAT objavljuje na svojoj internet stranici.
Član 6
Organ poslovođenja visokoškolske ustanove u skladu sa zakonom garantuje:
1) da su opšti akti visokoškolske ustanove u skladu sa zakonom;
2) da je dokumentacija za akreditaciju visokoškolske ustanove urađena u skladu sa standardima i uputstvom za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolske ustanove;
3) tačnost podataka u dokumentaciji za akreditaciju visokoškolske ustanove.
Član 7
Zahtev za akreditaciju sa potrebnom dokumentacijom se podnosi NAT, čija stručna služba proverava urednost zahteva iz čl. 3. i 4. ovog pravilnika, kao i da li je dokumentacija za akreditaciju visokoškolske ustanove dostavljena u skladu sa Uputstvom za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolske ustanove i ista bez odlaganja ukazuje recenzentskoj komisiji i/ili Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao i drugim nadležnim organima na nepravilnosti i/ili nezakonitosti koje uoči u dostavljenoj dokumentaciji i preduzima druge pravne i faktičke radnje u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktima.
Kada je zahtev uredan, NAT izdaje potvrdu visokoškolskoj ustanovi da je podnet uredan zahtev.
Kada prema Uputstvu za pripremu dokumentacije nedostaje dokumentacija NAT donosi zaključak kojim upućuje visokoškolsku ustanovu da dopuni zahtev potrebnom dokumentacijom u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka visokoškolskoj ustanovi.
Ukoliko visokoškolska ustanova ne dopuni zahtev u roku iz stava 3. ovog člana, NAT donosi rešenje o odbacivanju zahteva.
Član 8
Radi utvrđivanja činjenica od značaja za vrednovanje visokoškolskih ustanova i donošenje odluke o zahtevu za akreditaciju, Komisija za akreditaciju obrazuje potkomisiju u čijem sastavu su najmanje dva člana iz odgovarajućeg obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja.
Potkomisija utvrđuje predlog za sastav recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove na način predviđen statutom NAT, koju sačinjavaju: tri nastavnika iz visokoškolskih ustanova, jedan student i jedan stručnjak za pojedine oblasti iz reda poslodavaca, profesionalnih ili strukovnih udruženja, tržišta rada, komora sa liste koju je utvrdio Upravni odbor NAT.
Članovi potkomisija i recenzentskih komisija za akreditaciju visokoškolske ustanove ne smeju biti u sukobu interesa, a naročito ukoliko su oni ili njihovi bliski srodnici u radnom odnosu ili bilo kakvom poslovnom ili drugom aranžmanu u ustanovi koja je predmet postupka akreditacije.
Potkomisija upućuje predlog iz stava 2. ovog člana Komisiji za akreditaciju, koja konačan predlog dostavlja direktoru NAT.
Direktor NAT imenuje recenzentsku komisiju i njenog predsednika za akreditaciju visokoškolske ustanove, uz prethodno izjašnjenje recenzenata da nisu u sukobu interesa. Direktor NAT imenuje i koordinatora iz stručne službe NAT.
Odluka o imenovanju recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove sa navedenim imenima predsednika i članova komisije objavljuje se na sajtu NAT.
Članovi recenzentske komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad, u skladu sa aktom NAT.
Član 9
Recenzentska komisija za akreditaciju visokoškolske ustanove, utvrđuje činjenice od značaja za donošenje odluke o zahtevu za akreditaciju neposrednim uvidom u rad visokoškolske ustanove, a o njenom dolasku u visokoškolsku ustanovu koordinator dostavlja obaveštenje najkasnije 15 dana pre planirane posete.
Visokoškolska ustanova je dužna da recenzentskoj komisiji za akreditaciju visokoškolske ustanove, obezbedi sve tražene podatke, slobodan pristup i uvid u nastavni proces i proces upravljanja, uvid u raspoloživi prostor, susret sa nastavnicima, studentima, nenastavnim osobljem, komisijom za samovrednovanje, alumni organizacijom, kao i sve drugo od značaja za proces akreditacije.
Član 10
Recenzentska komisija u preliminarnom recenzentskom izveštaju na recenzentskom obrascu priprema preliminarni izveštaj, u skladu sa uputstvom iz člana 5. stav 1. tačka 2, ovog pravilnika, analizira dokumentaciju za akreditaciju visokoškolske ustanove i ocenjuje:
- da li je samovrednovanje izvedeno na osnovu standarda za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolske ustanove;
- koji su standardi pri samovrednovanju i ocenjivanju kvaliteta ispunjeni u celini a koji nisu ispunjeni;
- koje su oblasti delovanja visokoškolske ustanove u kvalitativnom smislu zadovoljavajuće ili koje su nezadovoljavajuće;
- koji su standardi pri akreditaciji ustanove ispunjeni u celini a koji nisu ispunjeni.
Na osnovu analize i ocene iz stava 1. ovog člana, kao i analize i ocene iz člana 9, recenzentska komisija sastavlja Izveštaj i dostavlja ga koordinatoru. Koordinator bez odlaganja dostavlja Izveštaj potkomisiji na saglasnost a nakon dobijanja saglasnosti potkomisije koordinator bez odlaganja dostavlja Izveštaj visokoškolskoj ustanovi koja može u roku od 15 dana od dana dostavljanja Izveštaja da dâ eventualne primedbe na činjenice navedene u Izveštaju. Ukoliko potkomisija ne da saglasnost i traži dopunu i/ili pojašnjenja, koordinator bez odlaganja šalje Izveštaj Recenzentskoj komisiji na dopunu i doradu, a zatim uz naknadno dobijenu saglasnost potkomisije bez odlaganja, šalje izveštaj visokoškolskoj ustanovi koja može u roku od 15 dana od dana dostavljanja izveštaja, da dâ eventualne primedbe na činjenice navedene u Izveštaju.
Nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, recenzentska komisija sastavlja konačni Izveštaj, na srpskom i sažetak na engleskom jeziku, na osnovu Izveštaja i prihvaćenih primedbi visokoškolske ustanove iz ustanove i podnosi ga potkomisiji na razmatranje.
U bilo kojoj fazi postupka akreditacije, stručna služba NAT bez odlaganja ukazuje recenzentskoj komisiji i/ili Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao i drugim nadležnim organima na nepravilnosti i/ili nezakonitosti koje uoči tokom postupka i preduzima druge pravne i faktičke radnje u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktima.
Član 11
Na osnovu Izveštaja recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove, potkomisija utvrđuje predlog Odluke o akreditaciji visokoškolske ustanove i dostavlja ga Komisiji za akreditaciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja Izveštaja recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove.
Uz predlog Odluke o akreditaciji visokoškolske ustanove dostavlja se Izveštaj iz člana 10. stav 3. ovog pravilnika.
Član 12
Komisija na prvoj sednici nakon prijema predloga Odluke o akreditaciji razmatra dostavljeni predlog, traži dopunska objašnjenja recenzentske komisije ukoliko je potrebno, nakon čega donosi odluku o akreditaciji.
Odluka o akreditaciji je doneta ako za nju glasa više od polovine ukupnog broja članova Komisije.
U postupku akreditacije NAT:
1) izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove;
2) donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju.
NAT izdaje uverenje o akreditaciji, odnosno donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju, najkasnije u roku od devet meseci od dana prijema urednog zahteva.
Tokom trajanja akreditacije visokoškolske ustanove Stručna služba NAT je u obavezi da proverava:
- da li ustanova sve vreme trajanja akreditacije ima obezbeđen minimalan broj nastavnika u radnom odnosu predviđen Zakonom i podzakonskim aktima, što se između ostalog utvrđuje uvidom u podatke iz Jedinstvene baze podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i uvidom u Jedinstveni informacioni sistem prosvete;
- da li je visokoškolska ustanova na fiktivnoj adresi, kao i da li delatnost obavlja na adresi/adresama koje nisu odobrene od strane NAT, odnosno nisu navedene u Dozvoli za rad;
- da li visokoškolska ustanova vrši upis studenata na neakreditovane studijske programe, ili studijske programe kojima je istekla akreditacija/ili je ukinuta akreditacija;
- da li visokoškolska ustanova vrši neetičko oglašavanje, obmanjujuće oglašavanje, negativnu kampanju, ili se koristi manipulativnim tehnikama prilikom oglašavanja;
- da li visokoškolska ustanova vrši upis studenata odnosno naplaćuje školarinu a da je svesna ili je morala biti svesna, da im ne može pružiti uslugu obrazovanja;
- da li visokoškolska ustanova redovno dostavlja NAT izveštaj o postupku i rezultatima samovrednovanja, kao i druge podatke od značaja za ocenu kvaliteta, kako bi se podaci deponovali u jedinstvenu elektronsku evidenciju (registar) primljenih i evidentiranih izveštaja o samovrednovanju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, u koji se unose podaci o dostavljenim izveštajima sa pratećom dokumentacijom, radi praćenja i analize rada visokoškolskih ustanova, a sve u cilju unapređenja sistema obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju;
- da li visokoškolska ustanova redovno ažurira izveštaj iz NAT 2019 softvera kada u ustanovi dođe do promene kod nastavnog osoblja i saradnika;
- da li visokoškolska ustanova ima svoju elektronsku prezentaciju (veb sajt) i da li na istoj objavljuje i redovno ažurira sve podatke relevantne za obavljanje delatnosti (podatke o nastavnom osoblju, o upisu studenata, studijskim programima, ciljeve, očekivane obrazovne ishode, opis studijskih programa i opis predmeta koje nudi, uslove upisa i prenosa ESPB bodova, akademski kalendar, kratak opis naučnoistraživačkih, umetničkih i stručnih programa, kao i nacionalnih i međunarodnih projekta, status ustanove i njenu akreditaciju, strategiju obezbeđenja kvaliteta, svoj bilans stanja i bilans uspeha za prethodnu godinu, finansijski plan za tekuću i narednu godinu, kao i poslednju odluku o visini školarine, adresu sedišta i područnih jedinica ustanove, brojeve relevantnih telefona i e-mail adrese namenjene za kontakt sa strankama; kao i sve druge informacije značajne za obavljanje delatnosti);
- da li visokoškolska ustanova za čije osnivanje i rad se ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije poseduje važeću adekvatnu bankarsku garanciju ili osnivački kapital u potrebnom iznosu;
- navode iz podnetih predstavki studenata, građana, organa javne vlasti ili drugih registrovanih subjekata u vezi sa radom visokoškolskih ustanova.
Ukoliko stručna služba NAT utvrdi bilo koju nepravilnost odnosno nezakonitost iz prethodnog stava o tome odmah (bez odlaganja) obaveštava Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao i druge nadležne organe radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.
Član 13
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za akreditaciju visokoškolske ustanove visokoškolska ustanova može podneti žalbu Komisiji za odlučivanje po žalbama NAT (u daljem tekstu: Komisija za žalbe), preko Komisije za akreditaciju, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Komisija za akreditaciju utvrđuje da li je žalba blagovremena, dopuštena i podneta od strane ovlašćenog lica i da li postoje razlozi za udovoljavanje žalbenom zahtevu i donošenje novog rešenja kojim se pobijano rešenje poništava.
Komisija za akreditaciju može da dopuni postupak ako nađe da je to neophodno. Ako Komisija za akreditaciju ne odbaci žalbu, niti udovolji žalbenom zahtevu, prosleđuje žalbu Komisiji za žalbe u roku od 15 dana od prijema žalbe.
U roku od 30 dana od dana prijema žalbe na rešenje iz stava 1. ovog člana, Komisija za žalbe imenuje žalbenu potkomisiju.
U žalbenu potkomisiju imenuju se tri recenzenta iz odgovarajuće oblasti sa liste recenzenata objavljene na internet stranici NAT.
Član 13a
Protiv rešenja kojim se odbacuje zahtev za akreditaciju visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može podneti žalbu Komisiji za žalbe preko NAT, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
NAT utvrđuje da li je žalba blagovremena, dopuštena i podneta od strane ovlašćenog lica i da li postoje razlozi za udovoljavanje žalbenom zahtevu i donošenje novog rešenja kojim se pobijano rešenje poništava.
NAT može da dopuni postupak ako nađe da je to neophodno.
Ako NAT ne odbaci žalbu, niti udovolji žalbenom zahtevu, prosleđuje žalbu Komisiji za odlučivanje po žalbama u roku od 15 dana od prijema žalbe.
U roku od 30 dana od dana prijema žalbe na rešenje iz stava 1. ovog člana, Komisija za žalbe odlučuje po žalbi bez imenovanja žalbene potkomisije.
Član 14
Žalbena potkomisija dostavlja Komisiji za žalbe izveštaj i predlog odluke o žalbi podnetoj na rešenje iz člana 13. stav 1. ovog pravilnika u roku od 30 dana od dana imenovanja.
Komisija za žalbe u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 1. ovog člana donosi rešenje kojim može odbiti žalbu ili poništiti prvostepeno rešenje i vratiti ga komisiji za akreditaciju na ponovno odlučivanje.
Komisija za akreditaciju u roku od 30 dana od dana prijema odluke komisije za žalbe o poništavanju prvostepenog rešenja i vraćanju na ponovno odlučivanje donosi rešenje u skladu sa pravnim shvatanjem komisije za žalbe.
Ukoliko visokoškolska ustanova uloži žalbu protiv rešenja Komisije za akreditaciju iz stava 3. ovog člana, Komisija za žalbe će sama, u roku od 30 dana od dana prijema žalbe doneti rešenje o zahtevu za akreditaciju u skladu sa svojim pravnim shvatanjem.
Rešenje kojim se žalba odbija, odnosno rešenje kojim komisija za žalbe odlučuje o zahtevu za akreditaciju u skladu sa svojim pravnim shvatanjem, konačno je u upravnom postupku.
Visokoškolska ustanova kojoj je odbijen zahtev za akreditaciju, ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju po isteku roka od 90 dana od dana donošenja rešenja iz stava 5. ovog člana.
Član 15
Postupak akreditacije sprovodi se u roku od devet meseci od dana prijema urednog zahteva za akreditaciju.
NAT izdaje visokoškolskoj ustanovi uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove na osnovu rešenja Komisije za akreditaciju o akreditaciji visokoškolske ustanove odnosno rešenja komisije za žalbe o akreditaciji visokoškolske ustanove.
NAT dostavlja svoja doneta akta visokoškolskim ustanovama u štampanom i/ili elektronskom obliku.
Član 16
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova ("Službeni glasnik RS", broj 13/19).
STANDARDI ZA AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA
Standard 1: Osnovni zadaci i ciljevi visokoškolske ustanove
Standard 2: Planiranje i kontrola
Standard 3: Organizacija i upravljanje
Standard 4: Studije
Standard 5: Naučnoistraživački i umetnički rad
Standard 6. Nastavno osoblje
Standard 7: Nenastavno osoblje
Standard 8: Studenti
Standard 9: Prostor i oprema
Standard 10: Biblioteka, udžbenici i informatička podrška
Standard 11: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta
Standard 12: Izvori finansiranja
Standard 13: Javnost u radu
Standard 1: Ciljevi visokoškolske ustanove
Visokoškolska ustanova ima utvrđene ciljeve koji su u skladu sa ciljevima visokog obrazovanja, koji su utvrđeni zakonom.
Uputstva za primenu standarda 1:
1.1. Ciljevi pokazuju društvenu opravdanost postojanja visokoškolske ustanove, određuju opšti pravac njene delatnosti i osnov su za prepoznavanje prioriteta visokoškolske ustanove u budućem radu.
1.2. Ciljeve visokoškolske ustanove, sažeto izražene, utvrđuje organ upravljanja visokoškolske ustanove i objavljuju se u odgovarajućoj publikaciji ustanove.
1.3. Ciljevi su konkretni, ostvarivi i merljivi u skladu sa raspoložim mogućnostima i bliže određuju delatnost visokoškolske ustanove.
1.4. Sve aktivnosti visokoškolske ustanove, a posebno razvoj studijskih programa, su u skladu sa utvrđenim osnovnim zadacima i ciljevima visokoškolske ustanove.
Standard 2: Planiranje i kontrola
Da bi ostvarila osnovne zadatke i ciljeve visokoškolska ustanova vrši planiranje i kontrolu rezultata svih oblika obrazovnih, naučnih, umetničkih, istraživačkih i stručnih aktivnosti u okviru svoje delatnosti.
Uputstva za primenu standarda 2:
2.1. Visokoškolska ustanova ima propisan postupak kratkoročnog i dugoročnog planiranja. Planiranje se vrši na osnovu analize unutrašnjih i spoljašnjih činilaca. Planiranje je zasnovano na sistematičnom i stalnom prikupljanju podataka i njihovoj stručnoj analizi. Rezultati planiranja su planski dokumenti koji su dostupni javnosti i primenjuju se u praksi.
2.2. Visokoškolska ustanova redovno i sistematično kontroliše ispunjavanje osnovnih ciljeva. Kontrola se obavlja poređenjem planiranih i ostvarenih ciljeva i poređenjem rezultata visokoškolske ustanove sa njenim rezultatima u prethodnom periodu i sa rezultatima sličnih visokoškolskih ustanova u zemlji i svetu. O rezultatima kontrole visokoškolska ustanova sačinjava izveštaj koji je dostupan javnosti.
2.3. Visokoškolska ustanova redovno preispituje delotvornost sprovedenog planiranja i kontrole i radi na njihovom unapređenju.
Standard 3: Organizacija i upravljanje
Visokoškolska ustanova ima organizacionu strukturu i sistem upravljanja koji obezbeđuju postizanje ciljeva visokoškolske ustanove.
Uputstva za primenu standarda 3:
3.1. Organizacija visokoškolske ustanove, koja je u skladu sa ciljevima i društvenim potrebama, uređuje se statutom ustanove.
3.2. Ovlašćenja i odgovornosti organa upravljanja, stručnih organa visokoškolske ustanove, kao i studentskog parlamenta utvrđeni su statutom visokoškolske ustanove.
3.3. Rad organa upravljanja, stručnih organa i studentskog parlamenta periodično se ocenjuje.
Standard 4: Studije
Sadržaj kvalifikacija i diploma pojedinih vrsta i nivoa studija odgovaraju karakteru i ciljevima studijskih programa. Opis kvalifikacija svakog studijskog programa mora biti precizno definisan i odgovarati određenom nivou nacionalnog okvira kvalifikacija (NOKS). Studijski programi visokoškolske ustanove su u skladu sa osnovnim ciljevima i služe njihovom ispunjenju. Visokoškolska ustanova sistematično i efektivno planira, sprovodi, nadgleda, vrednuje i unapređuje kvalitet studijskih programa. Studijski program ima jasno definisanu svrhu i strukturu, usklađenu sa standardom kvalifikacije i nacionalnim okvirom kvalifikacija.
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak specijalističkih strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak osnovnih akademskih studija
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak master akademskih studija
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak master strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak specijalističkih akademskih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak doktorskih studija
(Svaki pojedinačni opis dati sa najviše 100 reči u slučaju visokoškolske institucije) Uputstva za primenu standarda 4:
4.1 Kompetencije i ishodi učenja se opisuju prema deskriptorima nivoa kvalifikacija koji su utvrđeni nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije. za studijske programe koji su zasnovani na standardu kvalifikacije opisuju se samo dodatne kompetencije i ishodi učenja koji nisu obuhvaćeni standardom.
Radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim minimum srednjim obrazovanjem za uključivanje u radni proces, izvodi se kratki program studija koji ima jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja i za koji se izdaje sertifikat o završenom kratkom programu studija i stečenim kompetencijama.
Radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem, u skladu sa potrebama tržišta rada, visokoškolska ustanova izvodi program obrazovanja tokom čitavog života kao mikrokredencijal - mali program studija koji ima jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja i za koji se izdaje sertifikat o završenom mikrokredencijalu i stečenim kompetencijama. 4.2 Uputstva za primenu standarda koji se odnose na studijske programe
4.2.1 Svaki studijski program je povezana i usklađena celina koja obuhvata ciljeve, strukturu i sadržaj, politiku i proceduru upisa studenata, metode učenja i način provere znanja, ishode učenja i kompetencije studenata.
4.2.2 Visokoškolska ustanova koja nudi više studijskih programa osigurava da svi programi ispunjavaju osnovne standarde kvaliteta i da između njih postoji potreban stepen usaglašenosti.
4.2.3 Visokoškolska ustanova objavljuje ciljeve svakog od studijskih programa koji ostvaruje. Ciljevi uključuju postizanje određenih znanja i stručnosti i metode za njihovo sticanje. Ciljevi mogu da uključe razvoj kreativnih sposobnosti i ovladavanje specifičnim praktičnim veštinama, potrebnim za razvoj karijere.
4.2.4 Studijski programi imaju usklađenu strukturu odgovarajuće širine i dubine i primerene metode učenja.
4.2.5 Visokoškolska ustanova redovno planira i vrednuje rezultate svojih studijskih programa. Te aktivnosti su zasnovane na utvrđenim ciljevima i raspoloživim sredstvima.
4.2.6 Visokoškolska ustanova stalno razvija, unapređuje i preispituje sadržaje svojih studijskih programa, u čemu odlučujuću ulogu ima nastavno osoblje.
4.2.7 Svaki predmet iz studijskog programa ili kratkog programa studija iskazuje se brojem ESPB bodova. Obim studija izražava se zbirom ESPB bodova. Broj ESPB bodova potrebnih za sticanje diplome, uređuje se zakonom.
Između različitih studijskih programa, u okviru istog stepena i vrste studija može se vršiti prenošenje ESPB bodova.
Kriterijumi i uslovi prenošenja ESPB bodova i odgovarajuća provera znanja propisuju se opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, odnosno sporazumom visokoškolskih ustanova.
Kratki program studija može se izvoditi u obimu od 30 do 60 ESPB bodova.
Mikrokredencijal može se izvoditi u obimu od 1 do 15 espb bodova.
4.2.8 Visokoškolska ustanova ima procedure za usvajanje i analizu studijskih programa.
Standard 5: Naučnoistraživački i umetnički rad
Visokoškolska ustanova koja ostvaruje akademske studije ima organizovan naučnoistraživački i umetnički rad.
Opis naučnoistraživačkih i umetničkoistraživačkih aktivnosti (ne duže od 300 reči): Uputstva za primenu standarda 5:
5.1. Visokoškolska ustanova neprekidno osmišljava, priprema i realizuje naučnoistraživačke i umetničke, stručne i druge vrste programa, kao i nacionalne i međunarodne projekte.
5.2. Visokoškolska ustanova utvrđuje postupak i kriterijume za sistematsko praćenje i ocenjivanje obima i kvaliteta naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada nastavnog osoblja.
5.3. Sadržaj i rezultati naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada ustanove usklađeni su sa ciljevima visokoškolske ustanove i sa nacionalnim i evropskim ciljevima i standardima visokog obrazovanja.
5.4. Znanja do kojih visokoškolska ustanova dolazi sprovođenjem naučnoistraživačkog i umetničkog rada uključuju se u nastavni proces.
5.5. Visokoškolska ustanova podstiče i obezbeđuje uslove nastavnom osoblju da se aktivno bavi naučnoistraživačkim, umetničkim i stručnim radom i da što češće objavljuje rezultate tog rada.
5.6. Visokoškolska ustanova obavlja i podstiče izdavačku delatnost u skladu sa svojim mogućnostima.
5.7. U cilju komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog i umetničkog rada univerzitet, odnosno druga visokoškolska ustanova može biti osnivač centra za transfer tehnologije, inovacionog centra, poslovno-tehnološkog parka, naučno-tehnološkog parka i drugih organizacionih jedinica. U cilju komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog rada, umetničkog stvaralaštva i pronalazaka visokoškolska ustanova može biti osnivač privrednog društva i/ili drugog pravnog lica, u skladu sa zakonom.
Standard 6: Nastavno osoblje
Visokoškolska ustanova zapošljava nastavnike, istraživače i saradnike koji svojom naučnom, umetničkom i nastavnom delatnošću omogućavaju ispunjenje ciljeva ustanove. Nastavno osoblje kompetentno ostvaruje studijske programe. Nastavnici imaju obavezu da usavršavaju svoje nastavničke, naučne i umetničke kompetencije.
Uputstva za primenu standarda 6: 6.1. Minimalan broj nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi je 20. Najmanje 80% ukupnog broja nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom mora imati nastavna zvanja u sledećim kategorijama: predavač, viši predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor, nastavnik stranog jezika i nastavnik veština.
Nastavnici u zvanju predavača, višeg predavača ili profesora strukovnih studija mogu da izvode nastavu samo na strukovnim studijama.
Nastavnici u zvanju docenta, vanrednog i redovnog profesora mogu da izvode nastavu na svim stepenima studija. 6.2. Ukupan broj nastavnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje tako da nastavnici ostvaruju prosečno do 180 časova aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktičan rad i terenski rad) godišnje, odnosno do 6 časova nedeljno, sa tolerancijom od maksimalno 9 časova nedeljno.
Nastavnik koji je angažovan na više visokoškolskih ustanova ostvaruje aktivnu nastavu u svakoj ustanovi srazmerno procentu angažovanja 14 časova, s tim da njegovo ukupno angažovanje ne može biti veće od 14 časova aktivne nastave nedeljno na svim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji i inostranstvu.
Nastavnik koji je angažovan na više visokoškolskih ustanova u zemlji i inostranstvu može ostvarivati maksimum od 14 časova aktivne nastave nedeljno, ukupno na svim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji i inostranstvu.
Nastavnik zaposlen sa nepunim radnim vremenom, koji manji deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, može nedeljno da ostvaruje aktivnu nastavu u matičnoj ustanovi srazmerno procentu angažovanja od propisanog maksimuma od 14 časova aktivne nastave nedeljno. Nastavnik sa nepunim radnim vremenom, koji veći deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, odnosno nastavnik angažovan po ugovoru o dopunskom radu u skladu sa članom 75. stav 14. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19, 6/20 - dr. zakon, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21, 67/21 - dr. zakon, 76/23 i 19/25), može da izvodi aktivnu nastavu u matičnoj ustanovi od maksimalno 5,5 časova nedeljno odnosno do maksimalno 14 časova za polje medicinskih nauka.
Nastavnik angažovan po ugovoru o dopunskom radu u jednoj ili više visokoškolskih ustanova u skladu sa članom 75. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19, 6/20 - dr. zakon, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21, 67/21 - dr. zakon, 76/23 i 19/25) može nedeljno da ostvaruje van matične ustanove ukupno do 5 časova aktivne nastave u drugim visokoškolskim ustanovama uz saglasnost matične ustanove ukoliko mu to dozvoljava opterećenje od maksimalno 14 časova nedeljno u zbiru sa opterećenjem u matičnoj ustanovi.
Od ukupnog broja časova aktivne nastave na svakom studijskom programu najmanje 70% izvode nastavnici u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a za studijske programe u polju umetnosti taj broj ne može biti manji od 50%. Od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija za studijski program za koji se traži dozvola za rad, akademije strukovnih studija i visoke škole strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, moraju da imaju najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka. Na master strukovnim studijama svi nastavnici moraju imati doktorate nauka izuzev u polju umetnosti.
Profesor emeritus se računa kao nastavnik sa punim radnim vremenom. Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Član SANU u radnom sastavu, koji je pre penzionisanja imao nastavno ili naučno zvanje, može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Lice izabrano u naučno zvanje na način i po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka delatnost, može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na master i doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane završnog rada na master studijama i doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Ukoliko lice iz prethodnog stava nema zasnovan radni odnos u visokoškolskoj ustanovi na kojoj se program izvodi, ustanova sa njim zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave.
Gostujući profesor, koji učestvuje u realizaciji studijskog programa računa se kao nastavnik u dopunskom radnom odnosu.
Visokoškolska ustanova može na predlog stručnog organa angažovati u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom i drugom stepenu studija, najviše do trećine časova nastave na predmetu u toku semestra, predavača van radnog odnosa koji ima stečeno visoko obrazovanje najmanje master akademskih studija i koji ima neophodna znanja i veštine u odgovarajućoj oblasti i pokazuje smisao za nastavni rad.
Takođe, u polju Medicinskih nauka visokoškolska ustanova može na predlog stručnog organa angažovati u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom stepenu studija najviše do trećine časova nastave na predmetu u toku semestra, u zvanje predavača strukovnih studija sa nepunim radnim vremenom, i lice koje ima visoko obrazovanje prvog stepena i najmanje završenu zdravstvenu specijalizaciju iz uže naučne oblasti predmeta za koji se bira i koji ima neophodna znanja i veštine u odgovarajućoj oblasti i pokazuje smisao za nastavni rad.
Lice koje je birano u nastavno zvanje u polju medicinskih nauka i koje je zaposleno sa nepunim radnim vremenom u visokoškolskoj ustanovi a koje veći deo radnog vremena ostvaruje u oblasti zdravstva (zdravstvene zaštite) računa se kao nastavnik sa punim radnim vremenom i ulazi u minimalni broj nastavnika koji je neophodan da poseduje visokoškolska ustanova.
Predavač van radnog odnosa može biti angažovan isključivo na stručno-aplikativnim predmetima.
Nosioci predmeta zaposleni na visokoškolskoj ustanovi su odgovorni za obezbeđenje kvaliteta nastave koju realizuju predavači van radnog odnosa. 6.3. Zvanja saradnika su: saradnik u nastavi, asistent i asistent sa doktoratom. Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa u okviru obrazovno-umetničkog polja umetnosti su: umetnički saradnik, viši umetnički saradnik, samostalni umetnički saradnik, stručni saradnik, viši stručni saradnik i samostalni stručni saradnik.
Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa stranih jezika su: lektor i viši lektor.
Visokoškolska ustanova može za potrebe realizacije studijskih programa angažovati i saradnike van radnog odnosa.
Broj saradnika odgovara potrebama ostvarenja studijskih programa. Ukupan broj saradnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje, a da pri tome svaki saradnik ostvaruje prosečno maksimalno 300 časova aktivne nastave godišnje, odnosno prosečno 10 časova aktivne nastave nedeljno, uz toleranciju do maksimalno 18 časova nedeljno, osim u polju umetnosti. 6.4. Naučne, umetničke i stručne kvalifikacije nastavnog osoblja odgovaraju obrazovno-naučnoj odnosno obrazovno-umetničkoj oblasti i nivou njihovih zaduženja. Kvalifikacije se dokazuju diplomama, objavljenim radovima, umetničkim delima, kao i evidencijom o pedagoškim kvalitetima i odgovarajućem profesionalnom iskustvu. 6.5. Visokoškolska ustanova bira u zvanje saradnika u nastavi na studijama prvog stepena studenta master akademskih studija ili specijalističkih akademskih studija, koji je studije prvog stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8).
Izuzetno, visokoškolska ustanova strukovnih studija može da izabere u zvanje saradnika u nastavi na studijama prvog stepena i studenta master strukovnih studija ili specijalističkih strukovnih studija, koji je studije prvog stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8).
Za saradnika u nastavi iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje ima visoko obrazovanje prvog stepena studija (OAS), ukupnu prosečnu ocenu najmanje osam (8) i najmanje devet (9) iz grupe predmeta za koju se bira, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove, ukoliko u toj oblasti nisu predviđene master akademske studije. 6.6.Visokoškolska ustanova bira u zvanje asistenta, studenta doktorskih studija koji je svaki od prethodnih stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8) i koji pokazuje smisao za nastavni rad.
Pod uslovima iz prethodnog stava visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje asistenta i magistra nauka, odnosno magistra umetnosti kome je prihvaćena tema doktorske disertacije, odnosno doktorskog umetničkog projekta.
Izuzetno, za nastavu na kliničkim predmetima visokoškolska ustanova bira u zvanje asistenta lice sa završenom odgovarajućom zdravstvenom specijalizacijom.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistra umetnosti i umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene doktorske studije.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje je završilo akademske studije prvog stepena i ima umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene master akademske, odnosno doktorske studije.
Visokoškolska ustanova može da bira u zvanje asistenta sa doktoratom lice koje je steklo naučni naziv doktora nauka, odnosno umetnički naziv doktora umetnosti i koje pokazuje smisao za nastavni rad.
Posebni uslovi za izbor u zvanje asistenta i asistenta sa doktoratom utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Visokoškolska ustanova obezbeđuje dovoljan broj asistenata za kvalitetno izvođenje studijskih programa i stalno podmlađivanje nastavničkog kadra. 6.7. Visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (demonstrator i sl.) za pomoć u nastavi na studijama prvog stepena, studenta studija prvog, drugog ili trećeg stepena, pod uslovom da su na studijama prvog stepena studija ostvarili najmanje 120 ESPB bodova sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje 8 (osam). 6.8. Za potrebe realizacije dela praktične nastave, koja se realizuje van visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (saradnik praktičar, klinički asistent i sl.) lice zaposleno u ustanovi gde se deo praktične nastave realizuje.
Posebni uslovi za izbor u zvanje utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove. 6.9. Ustanova obezbeđuje nastavnicima i saradnicima uslove za naučno, umetničko i profesionalno napredovanje i razvoj. Ustanova obezbeđuje nastavnicima i saradnicima uslove za naučni, umetnički i istraživački rad, učešće na naučnim skupovima, literaturu, planiranje i izvođenje istraživanja. 6.10. Na master strukovnim studijama, nastavnici veština i predavači bez doktorata mogu da drže časove vežbi.
Standard 7: Nenastavno osoblje
Visokoškolska ustanova ima nenastavno osoblje koje svojim stručnim i profesionalnim radom obezbeđuje uspešnu realizaciju studijskih programa i ciljeva ustanove.
Uputstva za primenu standarda 7:
7.1. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog bibliotekara sa visokim obrazovanjem ukoliko na njoj studira do 1500 studenata. Visokoškolska ustanova na kojoj studira preko 1500 studenata ima najmanje dva bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižničara. Na strukovnim studijama visokoškolska ustanova na kojoj studira preko1500 studenata ima najmanje jednog bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižničara, a ako studira do 1500 studenata ima najmanje jednog bibliotekara sa visokim obrazovanjem.
7.2. Visokoškolska ustanova na kojoj studira do 1000 studenata, organizuje studentsku službu sa najmanje dva izvršioca i dodatno jednog izvršioca za svakih narednih 2000 studenata. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog bibliotekara.
7.3. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog izvršioca sa visokim obrazovanjem na poslovima informatičkog sistema.
7.4. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog izvršioca, diplomiranog pravnika, na poslovima sekretara.
7.5. Izvršilac na poslovima sekretara, izvršilac na poslovima informacionog sistema i bibliotekar, u skladu sa potrebama visokoškolske ustanove može biti radno angažovan van radnog odnosa (dopunski rad) ili zaposlen sa nepunim radim vremenom ukoliko na visokoškolskoj ustanovi ukupno studira do 1500 studenata, a ukoliko studira preko 1500 studenata navedena lica (sekretar, bibliotekar, izvršilac na poslovima informacionog sistema) moraju biti zaposlena na visokoškolskoj ustanovi sa punim radnim vremenom.
Standard 8: Studenti
Saglasno osnovnim zadacima visokoškolska ustanova utvrđuje uslove za upis studenata i na osnovu toga vrši izbor kandidata. Visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebne uslove studentima za uspešno savladavanje studijskih programa. Visokoškolska ustanova podstiče i prati karijerni razvoj studenata.
Uputstva za primenu standarda 8:
8.1. Visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za upis na studije. Konkurs sadrži: broj studenata za određene studijske programe, uslove za upis, merila za utvrđivanje redosleda kandidata, postupak sprovođenja konkursa, način i rokove za podnošenje žalbe na utvrđeni redosled, kao i visinu školarine koju plaćaju studenti čije se studiranje ne finansira iz budžeta.
8.2. Broj studenata koji visokoškolska ustanova upisuje mora biti usklađen sa kadrovskim, prostornim i tehničko-tehnološkim mogućnostima.
8.3. Kandidat za upis na studije prvog stepena polaže prijemni ispit ili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. Redosled kandidata utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti, a u skladu sa opštim aktima visokoškolske ustanove.
8.4. Visokoškolska ustanova neprekidno i sistematski prati uspeh studenata i njihovo napredovanje na svakom od studijskih programa koje izvodi i preduzima mere podrške u slučaju nezadovoljavajućeg uspeha studenata.
8.5. Uspešnost studenta u savlađivanju pojedinog predmeta neprekidno se prati i vrednuje tokom izvođenja nastave. Ukupna ocena studenta na jednom predmetu se sastoji od poena koje je student dobio za predispitne obaveze i za pokazano znanje na ispitu. minimalno učešće poena koje student dobija tokom nastave (odnosno u predispitnim obavezama) u ukupnoj oceni je 30%, a maksimalno 70%.
8.6. Lice koje završi studije stiče odgovarajući stručni, akademski odnosno naučni naziv u skladu sa zakonom. Svojstvo studenta prestaje u slučajevima predviđenim zakonom.
8.7. Visokoškolska ustanova pruža dodatnu podršku studentima iz osetljivih grupa.
Dodatna podrška obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom studentu iz osetljivih društvenih grupa, kome je usled socio-ekonomski nepovoljnog položaja, postojanja senzornog, motornog, intelektualnog ili drugog oblika invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.
Dodatna podrška podrazumeva usluge koje se pružaju studentima radi ispunjavanja akademskih obaveza pod ravnopravnim uslovima.
Oblici dodatne podrške su:
1. obezbeđivanje tumača za znakovni jezik za potrebe nastave, polaganja ispita i izvršavanja administrativnih fakultetskih obaveza;
2. prilagođavanje udžbenika (elektronski format, zvučni format, format na Brajevom pismu i dr.) u skladu sa Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika;
3. organizovanje nastave u skladu sa vremenskim i drugim ograničenjima studenta (ograničenjima u pogledu prevoza korisnika kolica, organizovanje nastave u pristupačnom prostoru u nadležnosti visokoškolske ustanove i dr.);
4. obezbeđivanje neophodne asistivne tehnologije za potrebe ispunjavanja akademskih obaveza;
5. pružanje svih drugih usluga u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom koje su neophodne kako bi studenti iz osetljivih grupa mogli da ispunjavaju akademske obaveze pod ravnopravnim uslovima.
6. Visokoškolska ustanova donosi Pravilnik o kriterijumima i načinima za pružanje podrške studentima iz osetljivih društvenih grupa. Pravilnik sadrži detaljno razrađene mehanizme podrške koje visokoškolska ustanova pruža, pod kojim uslovima, kao i izvore finansiranja tih usluga. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog izvršioca sa visokim obrazovanjem - društveno-humanističkih nauka - na poslovima planiranja podrške.
8.8 Karijerno vođenje i savetovanje
Visokoškolska ustanova putem centra za karijerno vođenje i savetovanje, alumni kluba ili na drugi način pruža podršku, podstiče i prati karijerni razvoj studenata, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove i standardima karijernog vođenja i savetovanja donetim na osnovu zakona kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.
Visokoškolska ustanova podržava karijerni razvoj studenata tako što: prati zadovoljstvo i motivaciju studenata, osnažuje i podržava studente da planiraju i postavljaju ciljeve karijernog razvoja, sarađuje sa srednjim školama radi uspostavljanja kontinuiteta pružanja usluga karijernog vođenja i savetovanja, prati karijerni razvoj diplomiranih studenata, podstiče razvijanje alumni kluba.
Standard 9: Prostor i oprema
Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor i opremu neophodne za kvalitetno izvođenje svih oblika nastave. Standardi prostora i opreme određuju se po obrazovno-naučnim, odnosno obrazovno-umetničkom polju.
Uputstva za primenu standarda 9:
9.1. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za izvođenje nastave, i to: objekte sa najmanje 4 m2 bruto prostora po studentu, odnosno 2 m2 po studentu za izvođenje nastave po smenama; za polje umetnosti, prostor po studentu iznosi najmanje 5 m2; za studije na daljinu bruto prostor po studentu iznosi 2 m2, odnosno 1 m2 po studentu za izvođenje nastave po smenama.
Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za izvođenje nastave. Prostor po studentu se izračunava tako što se bruto prostor ustanove podeli sa ukupnim brojem akreditovanih studenata na ustanovi na svim studijskim programima i svim godinama studija, pri čemu u ukupan broj studenata ne ulaze studenti koji su na studijskom programu koji se izvodi na daljinu; - amfiteatre, učionice, laboratorije odnosno druge prostorije za izvođenje nastave, kao i bibliotečki prostor i čitaonicu, u skladu sa potrebama obrazovnog procesa određenog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja; - odgovarajući radni prostor za nastavnike i saradnike: - mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog studenta.
Prostor mora biti pristupačan za studente i profesore, kao i ostalo akademsko i neakademsko osoblje sa otežanim kretanjem, a u skladu sa Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti.
9.2. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za administrativne poslove i to najmanje dve kancelarije za potrebe studentske službe i sekretarijata.
9.3. Prostor koji obezbeđuje visokoškolska ustanova za potrebe nastave i za potrebe uprave, mora da zadovolji odgovarajuće urbanističke, tehničko tehnološke i higijenske uslove. Prostor mora biti u objektima koji imaju potrebne građevinske i upotrebne dozvole. Ukoliko objekti za potrebe nastave i upravljanja nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove ili joj nisu dati na korišćenje, ona obezbeđuje zakup tih objekata za period od najmanje tri godine.
9.4. Visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebnu tehničku opremu za savremeno izvođenje nastave u skladu sa potrebama studijskog programa.
9.5. Visokoškolska ustanova obezbeđuje opremu i izvođenje nastave u skladu sa zdravstvenim i sigurnosnim standardima o čemu obaveštava studente.
9.6. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za rad studentskog parlamenta. Prirodno-matematičke nauke
Visokoškolska ustanova obezbeđuje dodatni laboratorijski prostor za izvođenje eksperimentalne nastave, uslove za nastavu na terenu i druge uslove u skladu sa potrebama studijskog programa u odnosu na broj studenata na predmetima iz kojih se izvodi eksperimentalna nastava. Medicinske nauke
Laboratorije, odnosno nastavne baze za izvođenje praktične nastave na pretkliničkim predmetima kapacitetom i veličinom odgovaraju broju studenata koji se upisuju i specifičnostima studija i nastavnih predmeta, tako da je kapacitet dovoljan za minimalno 20% od ukupnog broja upisanih studenata. U svrhu realizacije kliničke obuke studenata univerzitet i medicinski fakulteti unutar njega ostvaruju saradnju sa odgovarajućim klinikama kao partnerima u medicinskom obrazovanju, o čemu sklapaju ugovor o saradnji. Kliničke baze i klinički nastavni kapaciteti u potpunosti pokrivaju kliničke predmete određenog studijskog programa. Tehničko-tehnološke nauke
Za izvođenje studijskih programa visokoškolska ustanova obezbeđuje odgovarajuće nastavno-naučne baze, koje mogu biti sopstvene i u privredi. Sopstvene nastavno-naučne baze su: nastavne laboratorije, naučne i istraživačko-razvojne laboratorije, ogledna polja, tehnički centri i druge naučne, istraživačko-razvojne i inovacione jedinice u sastavu visokoškolskih ustanova. Nastavno-naučne baze u privredi su: instituti, centri izuzetnih vrednosti, organizacije za obavljanje inovacione aktivnosti, organizacije za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti i preduzeća za proizvodnju hrane, repromaterijala, opreme i usluga. Nastavno-naučne baze u privredi opremljene su potrebnom mernom, demonstracionom, računarskom i informatičko-komunikacionom opremom za izvođenje nastavnih aktivnosti eksperimentalnog, demonstracionog i simulacionog karaktera iz svih predmeta u okviru određene grupe naučno-stručnih i stručno-aplikativnih predmeta. U oblasti biotehničkih nauka visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jedno odgovarajuće ogledno dobro. Ogledna dobra u oblasti poljoprivrede su u posedu visokoškolske ustanove ili ih koristi po osnovu zakupa i površine su od najmanje 100 ha obradivog zemljišta na kojem se proizvode različite biljne vrste i uzgajaju različite vrste stoke, rasadnička i semenarska proizvodnja, uz primenu savremene tehnologije podržane kvalitetnom mehanizacijom, shodno zahtevima studijskih programa. Ogledna dobra u oblasti šumarstva su u posedu visokoškolske ustanove ili ih koristi po osnovu zakupa i površine su od najmanje 1000 ha zemljišta, na kojem se uzgajaju različite vrste šumskih sastojina, obavlja proizvodnja semena i rasadničkog materijala uz primenu savremene tehnologije, podržane kvalitetnom mehanizacijom. Sadržaji na oglednim dobrima odgovaraju zahtevima studijskih programa koje izvodi visokoškolska ustanova. Visokoškolske ustanove koje nisu u biotehničkim naukama a imaju studijske programe iz poljoprivrede i šumarstva, imaju minimalnu stručnu praksu kao i visokoškolske ustanove u biotehničkim naukama. Za programe iz poljoprivrede visokoškolska ustanova mora imati na korišćenju najmanje 50 ha obradivog zemljišta, a u šumarstvu 500 ha pod šumskim sastojinama. Ovo se odnosi i na visokoškolske ustanove u biotehničkim naukama i visokoškolskim jedinicama bez svojstva pravnog lica van sedišta ustanove, koje upisuju do 200 studenata na prvu godinu studija. Umetnost
Za izvođenje studijskog programa obezbeđen je odgovarajući prostor za izvođenje nastave sa najmanje 5 m² bruto prostora po studentu. Za izvođenje studijskog programa obezbeđeni su potrebni posebni prostori u zavisnosti od specifičnosti umetničke oblasti: radionice, laboratorije, prostor za izložbe, koncertna dvorana, tonski i operski studio, pozorišna sala, sala za projekcije filmova, filmski i TV studio i sl. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je potrebna oprema za savremeno izvođenje nastave, u zavisnosti od specifičnosti umetničke oblasti. Napomena:
Ukoliko objekti za potrebe nastave i upravljanja nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove ili joj nisu dati na korišćenje, ona obezbeđuje zakup tih objekata za period od najmanje tri godine.
Standard 10: Biblioteka, udžbenici i informatička podrška
Visokoškolska ustanova ima odgovarajuću biblioteku snabdevenu potrebnim udžbenicima za izvođenje nastave i informatičke resurse i servise koje koristi u cilju ispunjenja osnovnih zadataka.
Uputstva za primenu standarda 10:
10.1. Visokoškolska ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i obimom obezbeđuje podršku nastavnom procesu i naučnoistraživačkom i umetničkom radu. Biblioteka raspolaže sa najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni proces. Bibliotečke jedinice mogu da budu u štampanom i/ili elektronskom obliku.
10.2. Visokoškolska ustanova obezbeđuje pokrivenost svih predmeta odgovarajućom udžbeničkom literaturom, učilima i pomoćnim nastavnim sredstvima. Učila i pomoćna nastavna sredstva moraju biti raspoloživi na vreme i u broju dovoljnom da se obezbedi normalno odvijanje nastavnog procesa.
10.3. Visokoškolska ustanova raspolaže informatičkom opremom, koja je neophodna za studiranje i naučnoistraživački i umetnički rad. Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jednu računarsku učionicu sa pristupom internetu.
10.4. Visokoškolska ustanova obezbeđuje neophodnu obuku nastavnika, saradnika i studenata u cilju efektivnog korišćenja biblioteke i ostalih informacionih resursa.
Standard 11: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta
Visokoškolska ustanova donosi i realizuje strategiju obezbeđenja kvaliteta u svome radu.
Uputstva za primenu standarda 11:
11.1. Visokoškolska ustanova utvrđuje jasno i podrobno formulisanu strategiju obezbeđenja kvaliteta nastavnog procesa, upravljanja visokoškolskom ustanovom, nenastavnih aktivnosti kao i uslova rada i studiranja, koja je dostupna javnosti.
11.2. Visokoškolska ustanova uključuje sve zainteresovane strane (predstavnike studenata, tržišta rada, strukovnih udruženja itd.) u proces kreiranja strategije obezbeđenja kvaliteta.
11.3. Visokoškolska ustanova obrazuje posebnu komisiju za obezbeđenje kvaliteta, iz reda nastavnika, saradnika, nenastavnog osoblja i studenata.
11.4. Visokoškolska ustanova sprovodi u praksi utvrđenu strategiju obezbeđenja kvaliteta i u tom cilju preduzima potrebne aktivnosti za realizaciju strategije obezbeđenja kvaliteta i preduzima mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti. Visokoškolska ustanova posebno prati kvalitet izvođenja nastave, obavljanja ispita, uspešnost studenata u studiranju u celini i na pojedinačnim predmetima, kvalitet udžbenika i preduzima potrebne mere za otklanjanje uočenih nedostataka.
11.5. Studenti imaju aktivnu ulogu u donošenju i sprovođenju strategije obezbeđenja kvaliteta. Posebno je značajna ocena kvaliteta nastavnog procesa koja se utvrđuje redovnim anketiranjem studenata.
11.6. Samovrednovanje je sastavni deo strategije obezbeđenja kvaliteta i sprovodi se u intervalima od najviše tri godine. U postupku samovrednovanja razmatra se i ocena studenata o kvalitetu nastavnog procesa.
11.7. Visokoškolska ustanova ima opšti akt o udžbenicima.
Standard 12: Izvori finansiranja
Izvori finansiranja visokoškolske ustanove dovoljni su da obezbede kvalitetno izvođenje nastave najmanje za period trajanja studijskog programa.
Uputstva za primenu standarda 12:
12.1. Visokoškolska ustanova ostvaruje pozitivne finansijske rezultate u periodu od najmanje tri godine.
12.2. Visokoškolska ustanova ima dostupan finansijski plan za period zakonom propisanog trajanja studijskog programa, koji je sastavni deo poslovnog plana visokoškolske ustanove. Finansijski plan sadrži jasno predstavljene buduće planirane prihode i rashode po vrstama i dinamici.
Visokoškolska ustanova svake godine je u obavezi da na svom zvaničnom veb sajtu redovno objavljuje i ažurira svoj bilans stanja i bilans uspeha za prethodnu godinu, finansijski plan za tekuću i narednu godinu, kao i poslednju odluku o visini školarine.
12.3. Visokoškolska ustanova za čije osnivanje i rad se ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije dužna je da dostavi dokaz o osnivačkom kapitalu ili bankarsku garanciju za nastavljanje i završetak studija u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa, u iznosu od 10% školarine za broj studenata za koji se traži akreditacija za sve godine studija na kojima se realizuje nastava na svim studijskim programima.
Ukoliko se ustanova opredeli za bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja, u obavezi je da svake kalendarske godine najkasnije do 10. decembra obnovi bankarsku garanciju za narednu kalendarsku godinu u iznosu od 10% školarine za broj studenata za koji se traži akreditacija za sve godine studija na kojima se realizuje nastava na svim studijskim programima. bankarska garancija treba da glasi na Ministarstvo prosvete.
Tekst bankarske garancije kao i iznos za svaku pojedinačnu ustanovu definiše stručna služba Nacionalnog akreditacionog tela najkasnije do kraja septembra tekuće kalendarske godine za narednu kalendarsku godinu, a na osnovu odluke visokoškolske ustanove o visini školarine za narednu školsku godinu.
Visokoškolska ustanova za čije osnivanje i rad se ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije u obavezi je da najkasnije do dana raspisivanja konkursa za upis u narednu školsku godinu dostavi Nacionalnom akreditacionom telu odluku o visini školarine za sve studijske programe bez obzira da li se opredelila za bankarsku garanciju ili za osnivački kapital kako bi stručna služba Nacionalnog akreditacionog tela utvrdila minimalni iznos bankarske garancije za narednu kalendarsku godinu odnosno osnivačkog kapitala.
Originalni primerak bankarske garancije dostavlja se Ministarstvu prosvete preko Nacionalnog akreditacionog tela. Evidenciju o posedovanju bankarske garancije vodi Ministarstvo prosvete.
Ministarstvo prosvete aktivira bankarsku garanciju u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad ili drugog razloga nakon što ministar na predlog Nacionalnog saveta u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove, donese akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima.
Bankarska garancija za svaku kalendarsku godinu dostavlja se Nacionalnom akreditacionom telu najkasnije do 10. decembra kalendarske godine za narednu kalendarsku godinu. Napomena:
Za ceo period trajanja studijskih programa osim navedenih planiranih izvora prihoda i rashoda, navesti i izvore finansiranja planiranih rashoda.
Standard 13: Javnost u radu
Visokoškolska ustanova objavljuje potpunu, preciznu, jasnu i dostupnu informaciju o svom radu koja je namenjena studentima, potencijalnim studentima i ostalim zainteresovanim licima.
Uputstva za primenu standarda 13:
13.1. Informacija koju visokoškolska ustanova objavljuje omogućava studentima i potencijalnim studentima da donesu odgovarajuće odluke o svom obrazovanju.
13.2. Visokoškolska ustanova objavljuje ciljeve, očekivane obrazovne ishode, opis studijskih programa i opis predmeta koje nudi, uslove upisa i prenosa ESPB bodova, iznos školarine, akademski kalendar, kratak opis naučnoistraživačkih, umetničkih i stručnih programa, kao i nacionalnih i međunarodnih projekta, status ustanove i njenu akreditaciju, strategiju obezbeđenja kvaliteta, finansijske rezultate i druge relevantne podatke kao što su adresa sedišta i područnih jedinica ustanove, brojevi relevantnih telefona i e-mail adresa, namenjenih za kontakt sa strankama. Visokoškolska ustanova ima svoju veb prezentaciju na internetu za sve vreme obavljanja delatnosti.
Sve navedene informacije visokoškolska ustanova obavezno objavljuje i na veb prezentaciji ustanove. Veb prezentacija je identična na oba alfabeta (postoji i u ćiriličnoj i latiničnoj verziji), a poželjno je da postoji i na engleskom jeziku. Veb prezentacija ispunjava osnovne tehničke standarde pristupačnosti:
- vizuelna prezentacija teksta ima minimalni kontrast u odnosu na pozadinu od 4.5:1,
- veb prezentacija se identično prikazuje u najzastupljenijim browser-ima (Firefox, Internet Explorer, Chrome, Safari, Opera),
- naslovna strana prezentacija ili prva koja nije intro strana prolazi validaciju međunarodno priznatim validatorom (http://validator.w3.org/unicorn),
- postoji navigacija kroz celu prezentaciju uz pomoć Tab tastera i vizuelno je uočljiva,
- sva dokumenta na veb prezentaciji koja su ponuđena za preuzimanje su u čitljivom formatu - ne postoje skenirana dokumenta u formi slike (jpg, mpeg i slično),
- postoji funkcionalnost skalabilnog uvećanja prezentacije (uvećanje teksta od 18 tačaka, kao i proporcionalno povećavanje delova prezentacije)."
13.3. Visokoškolska ustanova objavljuje listu članova uprave kao i listu nastavnika i saradnika, sa podacima o njihovim kvalifikacijama i angažovanju u visokoškolskoj ustanovi.
13.4 Univerzitet je dužan da ustanovi digitalni repozitorijum u kojem se trajno čuvaju elektronske verzije odbranjenih doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata zajedno sa izveštajem komisije za ocenu doktorata, podacima o mentoru i sastavu komisije i podacima o zaštiti autorskih prava, kao i da sve navedene podatke učini javno dostupnim.