ODLUKAO SNABDEVANJU VODOM NA TERITORIJI GRADA LESKOVCA("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 41/2025) |
Ovom Odlukom uređuje se način obavljanja komunalne delatnosti - snabdevanje vodom za piće na teritoriji grada Leskovca i to: tehnički i drugi posebni uslovi za vršenje komunalne delatnosti; način obezbeđivanja kontinuiteta u vršenju komunalne delatnosti; prava i obaveze vršioca komunalne delatnosti i korisnika usluga; način obračuna i naplate naknade za komunalne usluge; obaveze vršioca komunalne delatnosti i organa Grada Leskovca u slučaju poremećaja ili prekida u pružanju komunalne usluge; slučajevi pod kojima se korisnicima može uskratiti pružanje komunalnih usluga; način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalne delatnosti, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje komunalne delatnosti, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje obavljanje ove komunalne delatnosti.
Snabdevanje vodom za piće, u smislu zakona kojim se uređuju komunalne delatnosti i ove Odluke, jeste zahvatanje, prečišćavanje, prerada i isporuka vode vodovodnom mrežom do mernog instrumenta potrošača, obuhvatajući i merni instrument.
Komunalna delatnost iz stava 1. ovog člana je delatnost od opšteg interesa u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima i opšteg ekonomskog interesa u skladu za Zakonom o zaštiti potrošača.
Komunalnu delatnost snabdevanja vodom za piće na teritoriji grada Leskovca, osim na teritoriji naseljenih mesta Grdelica i Predejane, obavlja Javno komunalno preduzeće "Vodovod" Leskovac, a u naseljenim mestima Grdelica i Predejane Javno komunalno preduzeće "Grdelica" Grdelica, odnosno javna komunalna preduzeća koja je Skupština grada Leskovca osnovala za obavljanje ove komunalne delatnosti, u skladu sa Zakonom i drugim propisima kojima se uređuje obavljanje komunalnih delatnosti, osnivačkim aktom i ovom Odlukom (u daljem tekstu: vršilac komunalne delatnosti).
Vršilac komunalne delatnosti obavlja delatnost iz stava 1. ovog člana na teritoriji grada Leskovca i naseljenim mestima u skladu sa urbanističkim i razvojnim planom grada Leskovca, i to preko izgrađene komunalne infrastrukture koju mu je osnivač aktom o osnivanju preneo na korišćenje.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da obavlja komunalnu delatnost snabdevanja vodom za piće u skladu sa Godišnjim programom poslovanja koji donosi vršilac komunalne delatnosti a saglasnost na isti daje Skupština grada Leskovca najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu i isti naročito sadrži vrstu, obim i dinamiku radova na održavanju javnog vodovoda.
Korisnik u smislu ove Odluke jeste svako pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji je vlasnik poslovnog ili stambenog objekta, poslovne ili stambene jedinice koja je priključena na javni vodovod u skladu sa odredbama ove Odluke ili lice na koje je vlasnik pravnim poslom preneo korisnički status i o tome obavestio vršioca komunalne delatnosti.
Značenje pojedinih izraza u Odluci
Pojedini izrazi u smislu ove Odluke imaju sledeće značenje:
1. "javni vodovod" jeste skup povezanih objekata koji su u funkciji zahvatanja vode iz uređenog i zaštićenog izvorišta, preradu, skladištenja i transporta vode za piće distributivnom vodovodnom mrežom do vodomera korisnika;
2. "javna vodovodna mreža" je skup povezanih cevovoda, objekata i uređaja kojim se voda za piće distribuira korisnicima;
3. "vodovodni priključak" je cevni spoj od ulične vodovodne mreže do ventila, ugrađenog neposredno iza vodomera uključujući i ventil;
4. "vodovodni šaht" je podzemni građevinski objekat u kome je smeštena vodovodna armatura i fazonski komadi i koja se nalazi na vodovodnoj mreži na javnoj površini;
5. "vodomerni šaht" je podzemni građevinski objekat za smeštaj vodomera sa pripadajućom armaturom i fazonskim komadima;
6. "vodomerna prostorija" je prostorija u objektu korisnika u kojoj je smešten vodomer i prateća oprema, kada nije moguće izvesti vodomerni šaht;
7. "vodomer" je merni instrument, odnosno merilo projektovano da meri, memoriše i prikazuje zapreminu vode koja prolazi kroz merni uređaj u uslovima merenja;
8. "glavni vodomer" je merni instrument postavljen u vodomernoj šahti i/ili vodomernoj prostoriji koji služi za merenje potrošnje vode za ceo objekat, više objekata ili posebnih delova objekta, odnosno više vlasnika ili korisnika;
9. "individualni vodomer" je merni instrument ugrađen na unutrašnjim instalacijama korisnika, iza glavnog vodomera, koji služi za merenje potrošnje vode iz javnog vodovoda za pojedinačne stanove, odnosno pojedinačne poslovne prostorije, kao i za merenje potrošnje vode iz sopstvenog vodozahvata korisnika;
10. "periodični pregled vodomera" je overavanje postojećih vodomera u sistemu od strane vršioca komunalne delatnosti koji se vrši u rokovima propisanim Zakonom o metrologiji;
11. "servisiranje i kontrolisanje vodomera" je defektaža, popravka i kontrola ispravnosti vodomera korisnika;
12. "modul za daljinsko očitavanje vodomera" je uređaj koji se montira na kućištu vodomera i služi za bežično očitavanje kućnih, industrijskih i kombinovanih vodomera;
13. "unutrašnja vodovodna instalacija" je skup cevovoda i uređaja na parceli i u objektu korisnika, od ventila iza vodomera do točećih mesta korisnika, ne uključujući ventil;
14. "prevezivanje korisnika" je priključenje postojećeg korisnika na zamenjenu ili novoizgrađenu uličnu vodovodnu mrežu;
15. "izvorište" jeste prostor na kome se zahvata sirova voda za potrebe vodosnabdevanja;
16. "javno vodosnabdevanje" jeste snabdevanje vodom za piće iz javnog vodovoda;
17. "postrojenje za preradu vode" je skup opreme i objekata u kojima se nizom različitih procesa i operacija vrši prečišćavanje sirove vode do nivoa kvaliteta vode za piće propisane zakonom;
18. "rezervoar" je objekat za skladištenje vode za piće;
19. "cevovod sirove vode" je cevovod koji doprema sirovu vodu od izvorišta do postrojenja za preradu vode;
20. "pogonska spremnost sistema" je obezbeđivanje adekvatnog pritiska i kvaliteta vode u vodovodnoj mreži za sanitarne i protivpožarne potrebe;
21. "vršilac komunalne delatnosti" je Javno komunalno preduzeće;
22. "imaoci javnih ovlašćenja" su državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom, odnosno druga pravna lica koja pružaju usluge od javnog značaja većem broju korisnika;
23. "registrovani korisnik" je korisnik koji je u skladu sa Zakonom i ovom Odlukom registrovan u službenoj evidenciji vršioca komunalne usluge;
24. "površina javne namene" (u daljem tekstu: javna površina) jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.).
II TEHNIČKI I DRUGI POSEBNI USLOVI ZA SNABDEVANJE VODOM ZA PIĆE
Snabdevanje vodom za piće vrši se putem odgovarajućeg tehničko-tehnološkog vodovodnog sistema.
Vodovodni sistem čini:
- Javni vodovod i
- Unutrašnje vodovodne instalacije.
Javni vodovod čine sledeći međusobno povezani tehnički objekti:
1. izvorišta sa objektima, opremom i uređenim zonama sanitarne zaštite;
2. cevovodi sirove vode od izvorišta do postrojenja za preradu vode za piće sa pratećom opremom;
3. postrojenje za preradu vode;
4. cevovodi vode za piće od postrojenja za preradu vode do rezervoara sa pratećim objektima;
5. rezervoari;
6. postrojenja za povišenje pritiska (pumpne stanice);
7. vodovodna mreža;
8. hidranti;
9. vodovodne šahte;
10. priključci do ventila iza vodomera korisnika, uključujući i ventil;
11. uređaj za merenje isporučene količine vode na priključku (u daljem tekstu: vodomer);
12. vodomerna šahta;
13. drugi pripadjući objekti i uređaji.
Pod unutrašnjim vodovodnim instalacijama, u smislu ove Odluke, podrazumevaju se cevovodi i uređaji od ventila iza vodomera do točećih mesta korisnika (ne uključujući ventil) i drugi pripadajući objekti i uređaji.
Izgradnja i rekonstrukcija javnog vodovoda
Javni vodovod gradi se, koristi i održava u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima koji se odnose na tu vrstu objekata, kao i propisima kojima su utvrđeni uslovi u pogledu zaštite životne sredine, a koji svojim radom ne ugrožavaju bezbednost ljudi, drugih objekata i imovine.
Područja izvorišta vode i vodozahvata su pod posebnom zaštitom.
Izgradnja i rekonstrukcija javnog vodovoda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i drugim propisima kojima se uređuje izgradnja komunalne infrastrukture.
Izgrađena javna vodovodna mreža na teritoriji grada predstavlja imovinu Grada Leskovca.
Novoizgrađenu javnu vodovodnu mrežu po dobijanju upotrebne dozvole Grad prenosi odlukom Gradskog veća na upravljanje vršiocu komunalne delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.
Izgradnju javne vodovodne mreže i objekata za vodosnabdevanje planira i obezbeđuje Grad Leskovac, u skladu sa zahtevima vršioca komunalne delatnosti, ili vršilac komunalne delatnosti.
Grad Leskovac, kao investitor, može izgradnju poveriti i drugim privrednim društvima, odnosno preduzetnicima, u skladu sa zakonom o javnim nabavkama.
Vršilac komunalne delatnosti, po ovlašćenju u ime Grada Leskovca, može izgradnju poveriti i drugim privrednim društvima, odnosno preduzetnicima, u skladu sa zakonom o javnim nabavkama.
Izgrađena javna vodovodna mreža, nakon dobijanja upotrebne dozvole, upisuje se u katastar vodova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Gradska uprava obezbeđuje svu tehničku i drugu potrebnu dokumentaciju za upis izgrađenog javnog vodovoda u katastar vodova.
Vršilac komunalne delatnosti održava javni vodovod, odnosno javnu vodovodnu mrežu koja mu je predata na upravljanje i održavanje i dužan je da se stara o njenom nesmetanom funkcionisanju.
Održavanje javne vodovodne mreže predstavlja skup aktivnosti koje se preduzimaju kako bi vodovodna mreža bila u ispravnom i funkcionalnom stanju.
Održavanje javnog vodovoda realizuje se kroz investiciono održavanje, tekuće (redovno) održavanje i hitne intervencije.
Investiciono održavanje jeste izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekata javnog vodovoda, u toku eksploatacije, a koje obuhvata između ostalog i održavanje cevovoda i instalacija vodovoda, izgradnju i rekonstrukciju javne vodovodne mreže sa izradom priključaka.
Tekuće (redovno) održavanje objekta javnog vodovoda jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti radi preduzimanja aktivnosti na smanjenju gubitaka vode, kao i ispiranje distributivnog sistema javne vodovodne mreže kojim se održava mikrobiološka ispravnost vode, uklanjaju se mikronečistoće iz vodovodnih cevi i povećava bistrina vode, a nakon svake veće havarije izbacuju se mehaničke nečistoće iz mreže. Pod tekućim (redovnim) održavanjem javne vodovodne mreže podrazumeva se i kontrola ispravnosti i zamena neispravnih uličnih ventila i protivpožarnih hidranata, kao i popravka i zamena istih po potrebi, zamena nečitkih i neispravnih vodomera, popravka i zamena deonica mreže i priključaka, zamena ili popravka dotrajalih uređaja na objektima javnog vodovoda i svi ostali radovi neophodni za obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja javnog vodovoda. Izuzetno, pored tekućeg održavanja javne vodovodne mreže, ispiranje mreže sprovodi se i po prijavi korisnika.
Hitne intervencije jesu najneophodniji radovi na objektima iz sistema vodosnabdevanja kojima se za vreme trajanja havarijskog događaja uspostavlja adekvatno vodosnabdevanje, otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi ili za okolinu, i u slučaju iznenadnih poremećaja u radu nekog od objekata iz sistema za vodosnabdevanje.
O održavanju unutrašnjih vodovodnih instalacija dužan je da se stara korisnik odnosno vlasnik objekta, a posebno o blagovremenoj zameni i rekonstrukciji oštećenih i/ili dotrajalih vodovodnih instalacija.
Zaštita komunalnih objekata javnog vodovoda
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da preduzima potrebne mere za zaštitu tehničkih objekata javnog vodovoda prilikom izvođenja radova na održavanju.
Iznad, ispod i pored komunalnih objekata javnog vodovoda ne mogu se graditi drugi objekti, instalacije i uređaji, osim u posebnim slučajevima i pod posebnim uslovima sa kojima se pisanim putem saglasi vršilac komunalne delatnosti.
Rastojanje komunalnih objekata javnog vodovoda od drugog objekta ili drugih instalacija mora biti toliko da se prilikom radova na objektu ili drugim instalacijama ne ugrožava sigurnost drugih objekata ili obrnuto.
Prilikom izgradnje novih objekata neophodno je pridržavati se odredbi usvojenog prostornog plana grada Leskovca u delu pravila građenja i dozvoljenih odstojanja linijskih infrastrukturnih objekata i objekata visokogradnje.
Ukoliko su rastojanja između instalacija nedovoljna prilikom izgradnje treba primeniti zaštitne tunele, zaštitne cevi, a sva ukrštanja instalacija u tom slučaju moraju biti izgrađena kao trajna.
Sanitarno rastojanje komunalnih objekata javnog vodovoda od drugih objekata određuje vršilac komunalne delatnosti saglasno zakonskim propisima.
Na svim glavnim cevovodima koji služe za vodosnabdevanje, nije dozvoljena izgradnja objekata u širini ne manjoj od 30 m, odnosno 15 m od osovine cevovoda, sa obe strane, a u skladu sa uslovima JKP Vodovod radi sprečavanja ugrožavanja funkcionalnosti, stabilnosti i bezbednosti objekata komunalne infrastrukture. Pod glavnim cevovodima podrazumevaju se magistralni potisni cevovod sirove vode od akumulacije "Barje" do Postrojenja za preradu vode "Gorina" (u daljem tekstu PPV "Gorina"), magistralni cevovod čiste vode od PPV "Gorina" do rezervoara "Vučje" i rezervoara "Rudarska kosa" i glavni potisni cevovodi u gradu.
Na magistralnim cevovodima zabranjena je izgradnja privremenih i stalnih objekata, kao i pristupnih saobraćajnica.
Nije dozvoljeno podbušivanje ispod trupa saobraćajnice za prolaz ostalih instalacija imaoca javnih ovlašćenja kada u trupu puta prolazi glavni potisni cevovod, Ø700, Ø500 i Ø400 i ostalim tranzitnim cevovodima. Na mestima prelaza ostalih instalacija ispod trupa puta obavezno predvideti raskopavanje saobraćajnice, kako se ovi važni potisni cevovodi ne bi oštetili.
Izgradnja novih komunalnih instalacija i drugih objekata, kao i sanacija, rekonstrukcija i adaptacija postojećih, u blizini javnog vodovoda ne sme ugroziti postojeće vodovodne objekte. Investitor i izvođač radova dužni su da obezbede posebne mere zaštite cevovoda pod uslovima koje utvrđuje vršilac komunalne delatnosti.
Komunalni i drugi građevinski objekti koji se grade u neposrednoj blizini, iznad ili ispod komunalnih objekata (cevovoda i drugih postrojenja i uređaja) i u zonama i pojasevima sanitarne zaštite mogu se graditi samo u skladu sa mišljenjem i uslovima koje izdaje vršilac komunalne usluge.
Ukoliko bilo koje lice (fizičko, pravno, preduzetnik, imaoci javnih ovlašćenja) registrovano na teritoriji grada Leskovca ili van nje, prilikom izvođenja radova izazove oštećenje na javnoj vodovodnoj mreži, koje za posledicu ima prekid u vodosnabdevanju, obavestiće bez odlaganja vršioca komunalne delatnosti.
Vršilac komunalne delatnosti evidentiraće postojanje oštećenja na javnom vodovodu, nastalog prilikom rada investitora, odnosno lica koje je prouzrokovalo štetu, uradiće Zapisnik sa urađenom slikom pozicije i izgledom oštećenja, nakon čega će podneti prijavu nadležnim inspekcijskim organima grada Leskovca, a zatim i tužbu nadležnom sudu za naknadu štete.
Vodovodni šaht i drugi otvori na tehničkom objektu javnog vodovoda moraju uvek biti bezbedni i pristupačni za intervenciju i održavanje i moraju imati odgovarajuće zatvarače (poklopce).
Ukoliko su otvori izgrađeni na javnoj površini zatvarači (poklopci) moraju biti u nivou podloge, a ukoliko su izgrađeni na delu saobraćajnice mogu imati ugrađen i uložak protiv buke.
U cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja upravljač puta je dužan da evidentira oštećene ili uklonjene zatvarače na otvorima iz stava 1. ovog člana, i da o istom bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet (5) dana pisanim putem obavesti lice koje upravlja infrastrukturnim objektom i nadležno odeljenje Gradske uprave grada Leskovca.
U slučaju nedostatka ili oštećenja zatvarača otvor se mora vidno obeležiti, od strane vršioca komunalne delatnosti.
Zabranjeno je oštećivati i uklanjati zatvarače i uloške protiv buke sa otvora iz stava 1. ovog člana.
Upravljač puta dužan je da mesto na kome se nalazi tehnički objekat javnog vodovoda prilikom izvođenja radova posebno zaštiti od oštećenja, zatrpavanja, nepravilnog korišćenja, kao i da omogući da u svakom trenutku bude pristupačan radi održavanja.
Za vreme izvođenja radova u otvoru, lice koje izvodi radove dužno je da otvor ogradi preprekama i obeleži vidljivim znacima, a po završetku radova otvor propisno zatvori i površinu oko otvora dovede u prvobitno, čisto i uredno stanje.
U cilju zaštite javnog vodovoda korisniku je zabranjeno:
1. da ukloni vodomer ili skine plombu sa vodomera, popravlja ili angažuje drugo lice radi popravke vodomera, osim vršioca komunalne delatnosti;
2. da koristi unutrašnje vodovodne instalacije za uzemljenje električnih instalacija i uređaja;
3. da zatvara ventil ispred vodomera osim u slučaju havarije na unutrašnjim instalacijama, ukoliko ventil iza vodomera nije u funkciji, s tim da o tome odmah a najkasnije u roku od 24 časa obavesti vršioca komunalne delatnosti pisanim putem ili putem elektronske pošte na zvaničan e-mail vršioca komunalne delatnosti;
4. otvaranje ventila na zaobilaznom vodu u vodomernoj šahti i skidanje plombe bez saglasnosti i znanja vršioca komunalne delatnosti;
5. da izvrši samovlasno priključenje na javni vodovod;
6. da drugom licu dozvoli priključenje svojih instalacija na njegove unutrašnje instalacije;
7. da ugrađuje vodovodne cevi na vodovodnom priključku ispred vodomera;
8. povezivanje alternativnih izvora vode (podzemne bunarske vode ili planinskih izvora i sl.) sa vodovodnim instalacijama koje se napajaju iz vodovodne mreže preko centralnog sistema vodosnabdevanja;
9. da u vodomerni šaht sprovede kanalizacione, kablovske i gasne instalacije, i sl.;
10. da gradi objekte, nasipe i sadi zasad nad magistralnim cevovodom i na javnoj vodovodnoj mreži;
11. da vrši neovlašćeno manipulisanje vodomerom u delu koji se odnosi na oštećenje ili uklanjanje plombe sa vodomera iz javnog vodovoda;
12. da vrši neovlašćeno manipulisanje individualnim vodomerom koji meri potrošnju vode iz sopstvenog vodozahvata, da ga samostalno skida, menja i ponovo instalira;
13. da na nepokretnosti koja se nalazi ispod, iznad ili pored komunalnih objekata obavlja radove i preduzima bilo kakve radnje koje ometaju ili onemogućavaju pružanje komunalnih usluga;
14. da ugrožava objekte i opremu, koji su u funkciji obavljanja komunalne delatnosti, zasađivanjem rastinja koje ima dubok koren, višegodišnjih useva i drveća, postavljanjem montažnih objekata, izgradnjom pomoćnih, ekonomskih, stambenih, poslovnih i poslovno-stambenih objekata iznad i pored vodovodnih cevi, koji mogu da utiču na funkcionalnost ili stabilnost instalacija;
15. ometanje vršenja komunalne usluge ili korišćenja komunalnih objekata i uređaja na njima ostavljanjem stvari, vozila ili na drugi način ometati ili sprečavati vršioca delatnosti u pružanju komunalnih usluga.
U svim slučajevima iz stava 1. tačka 1. do 15. ovog člana vršilac komunalne delatnosti će takav priključak isključiti, a korisniku podneti tužbu nadležnom sudu ili prijavu tužilaštvu, i prijaviti prekršaj nadležnom inspekcijskom organu i priložiti dokaze o tome.
III PRIKLJUČENJE UNUTRAŠNJIH VODOVODNIH INSTALACIJA SA JAVNOM VODOVODNOM MREŽOM
U ulici u kojoj je izgrađena nova javna vodovodna mreža, unutrašnje vodovodne instalacije objekta moraju se priključiti sa tom mrežom prema tehničkim uslovima koje određuje i izdaje vršilac komunalne delatnosti, najkasnije u roku od šest (6) meseci od dana kada je izvršena primopredaja vodovodne mreže vršiocu komunalne delatnosti, a za koju je prethodno izdata upotrebna dozvola.
Prilikom primopredaje vodovodne mreže, postrojenja i uređaja između investitora i vršioca komunalne delatnosti, vršiocu komunalne delatnosti predaje se prateća tehnička dokumentacija (građevinska dozvola, rešenje o odobrenju za izvođenje radova, upotrebna dozvola sa pratećom projektno-tehničkom dokumentacijom), sve privremene i okončana situacija, kao i odluka jedinice lokalne samouprave o davanju na korišćenje.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da pisanim putem obavesti buduće korisnike iz člana 5. ove Odluke da su se stekli uslovi za priključenje na javnu vodovodnu mrežu.
Sve radove na izgradnji vodovodnih priključaka i priključenje budućih korisnika radi isključivo vršilac komunalne delatnosti.
Na javnu vodovodnu mrežu može se priključiti i objekat u ulici u kojoj nije izgrađena ulična kanalizaciona mreža, ako je tehničkom dokumentacijom i uslovima vršioca komunalne delatnosti predviđeno odvođenje otpadnih voda u septičku jamu.
Priključenje na sistem javnog vodovoda vrši se neposredno preko građevinske parcele na kojoj je objekat izgrađen.
Izuzetno, ako ne postoji mogućnost da se unutrašnje vodovodne instalacije neposredno priključe na javnu vodovodnu mrežu, postavljanje vodovodnog priključka i postavljanje vodovomerne šahte može da se izvede na parceli koja se nalazi neposredno do ulice u kojoj je izgrađena vodovodna mreža, uz pisanu saglasnost vlasnika, ili faktičkog korisnika parcele u kojoj se postavlja vodomerna šahta. Održavanje vodovodnog priključka iza regulacione linije u ovom slučaju obavlja vršilac komunalne delatnosti o trošku investitora - korisnika izvedenog priključka, pri čemu je korisnik u obavezi da prethodno pribavi pisanu saglasnost vlasnika, tj. korisnika parcele na kojoj je izgrađen vodovodni priključak i postavljena vodomerna šahta.
Priključak iz stava 2. ovog člana mora se ukloniti kada se izgradnjom ulične vodovodne mreže steknu uslovi za neposredno priključenje objekta na sistem javnog vodovoda.
Troškovi uklanjanja priključka iz stava 2. ovog člana i troškovi izrade novog priključka padaju na teret investitora.
Ukoliko se u ulici vrši rekonstrukcija javne vodovodne mreže, pri čemu se stara javna vodovodna mreža stavlja van funkcije, vršilac komunalne delatnosti je dužan da odmah po sticanju uslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, izvrši ponovno priključenje korisnika, čiji je priključak već bio izveden u skladu sa važećim tehničkim i drugim uslovima pri čemu se zadržava prečnik postojećeg vodovodnog priključka i to o trošku investitora - vršioca komunalne delatnosti ili Grada Leskovca.
U slučaju povećanja prečnika postojećeg vodovodnog priključka, koje se vrši na zahtev korisnika vodovodnog priključka radi povećanja protoka vode, postojeći korisnik je dužan da vršiocu komunalne delatnosti podnese zahtev za prevezivanje vodovodnog priključka, uz plaćanje troškova prevezivanja.
Korisnik usluga, koji nevezano za investiciju rekonstrukcije vodovodne mreže iz stava 1. i 2. ovog člana, ima potrebu za prevezivanjem vodovodnog priključka na drugu vodovodnu mrežu iz opravdanih razloga (gravitira na dve ulice, povećanje kapaciteta, i slično) lično podnosi zahtev vršiocu komunalne usluge za prevezivanje vodovodnog priključka, koje se u ovom slučaju vrši o trošku korisnika usluge.
Sve radove na prevezivanju i rekonstrukciji vodovodnih priključaka postojećih korisnika na rekonstruisanu vodovodnu mrežu, kao i povezivanje rekonstruisane mreže sa već postojećom, radi isključivo vršilac komunalne delatnosti.
Unutrašnje vodovodne instalacije spajaju se sa javnim vodovodom, odnosno javnom vodovodnom mrežom preko vodovodnog priključka.
Vodovodni priključak je cevni spoj od vodovodne mreže do ventila, ugrađenog neposredno iza vodomera uključujući i ventil.
Vodovodni priključak se postavlja tako što se unutrašnje vodovodne instalacije neposredno priključuju na vodovodnu mrežu.
Jedan objekat može da ima i više vodovodnih priključaka ili izdvojenih vodomera, za delove objekta različite ili iste namene, odnosno etaže, koji mogu glasiti na istog vlasnika ili svakog suvlasnika objekta ponaosob, ukoliko to zahtevaju uslovi na terenu.
Deo stambene zgrade koji ima zaseban ulaz ili čini samostalnu celinu smatra se zasebnim objektom u smislu ove Odluke i može imati svoj zaseban priključak na javni vodovod.
Prečnik vodovodnog priključka, veličinu i tip vodomera, svu neophodnu vodovodnu armaturu kojom se postiže funkcionalnost samog priključka kao i uslove za projektovanje vodomerne šahte, u skladu sa tehničkim normativima, propisuje vršilac komunalne delatnosti.
Zahtev za priključenje na vodovodnu mrežu podnosi se vršiocu komunalne delatnosti, sa odgovarajućom dokumentacijom u skladu sa zakonom.
Uz zahtev za priključenje podnosi se sledeća dokumentacija: projektno-tehnička dokumentacija propisana zakonom, prepis lista nepokretnosti ne stariji od šest meseci sa uknjiženim legalno građenim objektom ili građevinska dozvola (fotokopija ili original na uvid), rešenje o ozakonjenju (za objekte izgrađene bez građevinske dozvole), fotokopija lične karte u dva primerka ili očitana lična karta, ukoliko je objekat izgrađen pre donošenja Zakona o izgradnji objekata, potrebno je da je to upisano u list nepokretnosti (nije potrebna građevinska dozvola ili rešenje o ozakonjenju), ukoliko na katastarskoj parceli ili objektu čije se priključenje traži ima suvlasnika, potrebna je saglasnost istih, overena od strane nadležnog javnog beležnika i ostala dokumentacija u skladu sa zakonom.
Nakon podnošenja zahteva, vršilac komunalne delatnosti će odrediti tehničke uslove priključenja objekta na vodovodnu mrežu i novčani iznos priključenja.
Vršilac komunalne delatnosti će o zahtevu za priključenje odlučiti u roku propisanim zakonom.
Sa budućim korisnikom usluga zaključuje se ugovor o izvođenju radova na priključenju objekta na vodovodnu mrežu.
Zahtev za raskopavanje javne površine za priključenje objekta na vodovodnu mrežu podnosi vršilac komunalne delatnosti, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta.
Vodovodni priključak postavlja se radi trajnog snabdevanja korisnika vodom za piće.
Priključak na javni vodovod može se odobriti i za izgradnju, rekonstrukciju ili adaptaciju objekata za koje je izdata građevinska dozvola ili odobrenje za izvođenje radova u skladu sa zakonom, pozitivnim propisima i uslovima vršioca komunalne delatnosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vodovodni priključak može se postaviti radi privremenog snabdevanja korisnika vodom za potrebe postavljanja privremenih montažnih objekata, kao i objekata za potrebe organizovanja i održavanja sportskih, kulturnih, zabavnih, rekreativnih i drugih sličnih manifestacija.
Privremeni vodovodni priključak može se odobriti i u drugim slučajevima radi privremenog snabdevanja korisnika vodom, kao i u slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima.
U slučajevima iz prethodnog stava sa vršiocem komunalne delatnosti zaključuje se poseban ugovor o privremenom priključenju.
Vodovodni priključak iz stava 3. i 4. ovog člana, radi privremenog snabdevanja korisnika vodom za piće, traje do roka navedenog u rešenju nadležnog organa Gradske uprave grada Leskovca.
Troškovi uklanjanja vodovodnog priključka odobrenog radi privremenog snabdevanja korisnika vodom za piće i troškovi izrade novog priključka padaju na teret investitora, tj. korisnika.
Izvođenje radova na vodovodnom priključku iz ovog člana kao i ugradnju vodomera vrši vršilac komunalne delatnosti.
Kod svih kategorija korisnika, ukoliko postoje tehničke mogućnosti, mogu se ugraditi individualni vodomeri.
Vršilac komunalne delatnosti će odobriti ugradnju individualnog vodomera ukoliko su ispunjeni svi zahtevi propisani uslovima za projektovanje i priključenje objekta, kojim se uređuju i zahtevi i postupak za ugradnju individualnih vodomera.
U novoizgrađenim stambenim zgradama (stambeni objekti sa više stanova), stambeno - poslovnim objektima i poslovnim objektima sa više korisnika, tj. odvojenih poslovnih prostorija (tržni centri, poslovni centri, i sl.), koji se snabdevaju vodom preko zajedničkog priključka, ugrađuju se glavni i individualni vodomeri.
Individualni vodomeri moraju biti ugrađeni u zajedničkim delovima zgrade, lako dostupni za očitavanje, smešteni u zasebnim ormarićima.
Vršilac komunalne delatnosti određuje profil i tip glavnog i individualnih vodomera kao i dimenzije ormarića za smeštaj individualnih vodomera.
U objektima koji su priključeni na javni vodovod, individualni vodomeri mogu se ugraditi ukoliko svi korisnici u tom objektu prihvate ugradnju u skladu sa tehničkim uslovima koje propisuje vršilac komunalne delatnosti.
Individualni vodomer meri potrošnju vode jednog korisnika, pri čemu je korisnik dužan da plaća i razliku između pročitanog stanja sa glavnog vodomera i individualnih vodomera (rastur vode), srazmerno potrošnji vode očitane na svom individualnom vodomeru.
Svi novougrađeni vodomeri moraju biti funkcionalni uz obavezu da poseduju daljinsko očitavanje (digitalni vodomeri ili manuelni vodomeri opremljeni sa daljinskim očitavanjem), osim kod individualnih vodomera.
Glavni vodomer ugrađen na mestu priključka instalacija korisnika na komunalnu infrastrukturu predstavlja sastavni deo komunalne infrastrukture.
Individualni vodomeri ugrađeni na instalacijama korisnika, koji služe merenju potrošnje vode za pojedinačne stanove, odnosno pojedinačne poslovne prostorije su u svojini vlasnika pojedinačnih stanova, odnosno pojedinačnih poslovnih prostorija koji snose troškove nabavke, ugradnje, eksploatacije, održavanja i funkcionisanja individualnih vodomera.
Zamenu, servisiranje, kontrolisanje i overavanje individualnih vodomera vrši vršilac komunalne delatnosti, na zahtev i o trošku korisnika.
Vodomeri moraju biti smešteni u vodomernoj šahti izgrađenoj prema određenim uslovima i dimenzijama, koje daje vršilac komunalne delatnosti, i radovi na izgradnji izvode se na teret vlasnika, tj. korisnika objekta.
Vodomerni šaht se izgrađuje unutar građevinske parcele neposredno iza linije građevinske parcele, a po pravilu do dva (2) metara od te linije.
Ukoliko se građevinska i regulaciona linija poklapaju, kao i u slučaju nerešenih imovinskih odnosa i slično, te nema mogućnosti za izgradnju vodomernog šahta, vodomerni šaht može da se ugradi na javnoj površini ispred regulacione linije.
Izuzetno, ukoliko se u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, zbog postojećih podzemnih instalacija drugih imaoca javnih ovlašćenja ne može se izgraditi vodomerni šaht na javnoj površini, potrebno je predvideti ugradnju vodomera na vidno i pristupačno mesto u objekat koji se priključuje na vodovodnu mrežu. U ovom slučaju obavezna je ugradnja ventila sa garniturom ispred regulacione linije, i ugradnja vodomera na daljinsko očitavanje u objekat koji se priključuje na vodovodnu mrežu.
Ukoliko se vodomerna šahta nalazi na javnoj površini ispred regulacione linije vršilac komunalne delatnosti održava cevni spoj vodovodnog priključka, o svom trošku, a instalacije u vodomernoj šahti, o trošku korisnika.
Ukoliko se vodomerna šahta nalazi na javnoj površini iza regulacione linije, vršilac komunalne delatnosti održava deo vodovodnog priključka do regulacione linije o svom trošku, a iza regulacione linije do vodomerne šahte i instalacije u vodomernoj šahti, o trošku korisnika.
Radove na održavanju instalacija od vodomerne šahte na javnoj površini do objekta izvodi korisnik usluga, i isti podnosi zahtev za raskopavanje javne površine nadležnom organu Gradske uprave.
Dimenzije i položaj vodomerne šahte određuje vršilac komunalne delatnosti na osnovu tehničke dokumentacije.
Ukoliko oceni da za to postoje tehnički ili razlozi ekonomičnosti, kao i tehnički uslovi, vršilac komunalne delatnosti može, uz saglasnost korisnika, da u jednoj vodomernoj šahti ugradi više paralelnih vodomera.
Korisnik ima pravo da traži vanrednu kontrolu ispravnosti vodomera u radu. Zahtev za vanrednu kontrolu podnosi se u pisanoj formi Direkciji za mere i dragocene metale, u skladu sa Zakonom o metrologiji i pravilniku o načinu vanrednog pregleda merila.
Umesto vodomera koji je poslat na vanrednu kontrolu vršilac komunalne delatnosti ugrađuje drugi vodomer koji zadovoljava propisane metrološke zahteve po kome se dalje očitava i fakturiše potrošnja vode.
Troškove vanrednog pregleda merila snosi korisnik, ako overeno merilo sa važećim žigom zadovoljava propisane metrološke zahteve (ispravnost vodomera).
Troškove vanrednog pregleda merila snosi vršilac komunalne delatnosti, ako merilo ne zadovoljava propisane metrološke zahteve.
Ako se prilikom kontrole ustanovi da je vodomer neispravan, vršilac komunalne delatnosti je dužan da izvrši korekciju računa za poslednji mesec za utrošenu vodu, a količinu isporučene vode obračuna po mesečnoj potrošnji za isti period u prethodnoj godini.
Na mestu spoja ispred vodomera montira se zaštitni PVC prsten (plomba), obeležen serijskim evidencionim brojem, koji sprečava neovlašćeno manipulisanje vodomerom.
Vršilac komunalne delatnosti vrši postavljanje i uklanjanje zaštitnog PVC prstena (plomba).
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da vrši periodični pregled vodomera koji su u upotrebi u rokovima propisanim Zakonom o metrologiji i drugim podzakonskim aktima, o svom trošku.
Zamenu, servisiranje i kontrolisanje vodomera, bez obzira da li se vrši u vremenu ili po isteku roka važenja žiga, obavlja isključivo vršilac komunalne delatnosti.
Zamenu vodomera obavlja vršilac komunalne delatnosti u prisustvu korisnika.
Ukoliko se zamena vodomera ne može izvršiti zbog toga što korisnik nije prisutan, ili iz tehničkih razloga, korisnik će biti pismeno obavešten o danu zamene vodomera. Rok zamene vodomera ne može biti kraći od 15 dana od dana uručenja pismenog obaveštenja na način propisan Zakonom.
Korisnik je dužan da omogući vršiocu komunalne delatnosti zamenu, servisiranje, kontrolisanje i overavanje vodomera, bez obaveze da na priključak vrati isti vodomer.
Proveru ispravnosti vodomera i njihovo overavanje vrši ovlašćena akreditovana laboratorija za overavanje vodomera.
Troškove nabavke i zamene vodomera koji nije u skladu sa tipom vodomera propisanim Zakonom, snosi korisnik usluga.
Troškove servisiranja, kontrolisanja i overavanja vodomera usled zamagljenja, a bez mehaničkih oštećenja mehanizma, snosi vršilac komunalne delatnosti.
Troškove redovne kontrole i periodičnih pregleda, zamene i baždarenja vodomera snosi vršilac komunalne delatnosti. Ukoliko je na vodomeru plomba odstranjena, vodomer demontiran ili okrenut u smeru suprotnom od smera određenog u uslovima koje je korisniku vode izdao vršilac komunalne delatnosti, zamena vodomera se vrši na teret korisnika vode.
Troškove servisiranja, kontrolisanja i overavanja vodomera snosi korisnik usluga u slučaju:
1. zamene stakla i drugih delova vodomera oštećenih usled nezaštićenosti od mraza i drugih mehaničkih i fizičkih uticaja;
2. ostalih intervencija izazvanih oštećenjem instalacija zbog dotrajalosti, nestručnog rukovanja, namernog oštećenja i sl.;
3. oštećenja vodomera izazvanih vrelom vodom iz neispravnih kućnih instalacija;
4. iz drugih objektivnih razloga.
Troškovi servisiranja, kontrolisanja i overavanja vodomera u stambenoj zgradi iz prethodnog stava padaju na teret stambene zajednice.
Vodovodne priključke dužan je da održava vršilac komunalne delatnosti do ventila ugrađenog neposredno iza glavnog vodomera, uključujući i sam ventil, u skladu sa članom 43. ove Odluke.
Nadležnost i odgovornost održavanja unutrašnjih vodovodnih instalacija od ventila iza glavnog vodomera do individualnih vodomera je obaveza vlasnika posebnog dela stambene zgrade (stana) i vlasnika poslovne i stambeno-poslovne zgrade i pojedinačnih poslovnih prostorija, tj. zakupca stana ili poslovnih prostorija.
Nadležnost i odgovornost održavanja od individualnog vodomera do točećih mesta stana i poslovnog prostora je obaveza vlasnika stana i vlasnika tog poslovnog prostora, tj. zakupca stana ili poslovnih prostorija.
Sanaciju kvarova koji nastanu na javnoj vodovodnoj mreži, na javnoj površini do regulacione linije, dužan je da otkloni vršilac komunalne delatnosti, o svom trošku.
Sanaciju kvarova koji nastanu na javnoj vodovodnoj mreži od regulacione linije do ventila iza vodomera dužan je da otkloni vršilac komunalne delatnosti, o trošku korisnika. Pri tome korisnik je dužan da samostalno izvrši sve pripremne radove (zemljane, betonske i sl.) neophodne za izvođenje instalaterskih radova na održavanju javne vodovodne mreže unutar parcele korisnika.
Sanaciju kvarova koji nastaju na unutrašnjim instalacijama od ventila iza vodomera do točećih mesta u objektu dužan je da otkloni korisnik, o sopstvenom trošku.
Međusobna prava i obaveze za izvođenje radova na vodovodnom priključku kao i snabdevanje vodom za piće ugovorno se uređuju između novih korisnika usluge (investitora) i vršioca komunalne delatnosti.
Izgrađeni priključak na javni vodovod, odmah nakon izgradnje i ispostavljanja konačnog obračuna, bez posebne saglasnosti investitora, postaje deo javnog vodovoda.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da vodi evidenciju vodova i podzemnih objekata koje koristi i održava u smislu važećih zakonskih propisa.
IV NAČIN OBEZBEĐENJA KONTINUITETA U SNABDEVANJU VODOM
Vršilac komunalne delatnosti je dužan da svoj rad i poslovanje organizuje tako da obezbeđuje stalnu funkcionalnu ispravnost tehničkih sistema, u cilju trajnog i nesmetanog pružanja usluga snabdevanja vodom za piće svim korisnicima, neprekidno pod jednakim uslovima, sem u slučaju više sile i u slučaju havarija.
Vršilac komunalne delatnosti je dužan da u izvršavanju obaveza iz stava 1. ovog člana preduzme mere na održavanju svih komunalnih objekata javnog vodovoda radi obezbeđenja njihove stalne ispravnosti i bezbednog funkcionisanja.
Ukoliko usled havarije na javnom vodovodu dođe do poremećaja ili prekida u pružanju komunalne usluge snabdevanja vodom za piće vršilac komunalne delatnosti je dužan da odmah preduzme mere na otklanjanju uzroka poremećaja, odnosno prekida ili na drugi način obezbedi zadovoljavanje potreba korisnika, i to:
1. da na odgovarajući način vodom snabdeva prvenstveno bolnice, škole i druge institucije od posebnog društvenog interesa;
2. radnim angažovanjem zaposlenih na otklanjanju uzroka i posledica poremećaja, odnosno razloga zbog kojih je došlo do prekida u snabdevanju vodom za piće, kao i da angažuje treća lica radi rešavanja nedostataka u pružanju usluga;
3. preduzimanjem hitnih popravki i zamena instalacija i uređaja kojima se obezbeđuje snabdevanje vodom za piće, i preduzimanjem mera na zaštiti objekata javnog vodovoda od daljih havarija;
4. preduzimanjem mera kojima će se privremeno ograničiti ili zabrani korišćenje unutrašnjih vodovodnih instalacija ili dela javnog vodovoda;
5. nalaganjem mera radi povezivanja na druge objekte, instalacije i uređaje, ako je to moguće;
6. preduzima i druge mere koje utvrde nadležni organi grada.
Vršilac komunalne delatnosti je dužan da javnu površinu na kojoj se izvode radovi iz ovog člana, po završetku tih radova odmah vrati u prvobitno stanje, tako što će sanirati oštećenja nastala izvođenjem navedenih radova, u skladu sa posebnim propisima.
Ako se prekid u pružanju komunalnih usluga predviđa zbog planiranih radova na komunalnim objektima javnog vodovoda, potrebnih radi održavanja, revizije, remonta, rekonstrukcije ili pripajanja pojedinih delova i komunalnih objekata ili priključenja novih korisnika ili drugih sličnih radova, vršilac komunalne delatnosti je dužan da izda saopštenje preko sredstava javnog informisanja i to najkasnije 24 časa pre nameravanog prekida.
Prekid iz stava 1. ovog člana ne sme trajati duže od tri (3) dana, računajući od prvog dana otpočete rekonstrukcije ili izvođenja planiranih radova.
U slučaju da prekid iz stava 1. ovog člana traje duže od 12 časova, vršilac komunalne delatnosti dužan je da obezbedi privremeno snabdevanje korisnika vodom iz javnog vodovoda za piće i higijenske potrebe postavljanjem cisterni po rasporedu koji određuje vršilac komunalne delatnosti.
U slučaju iznenadnog kvara na javnom vodovodu vršilac komunalne delatnosti može i bez prethodnog obaveštavanja korisnika da prekine pružanje komunalne usluge, s tim što je dužan da odmah po prekidu, a najkasnije prvog narednog radnog dana, obavesti korisnike o neplaniranom isključenju kao i o razlozima i vremenu trajanja prekida i to objavi u jednom elektronskom mediju i na zvaničnoj veb stranici vršioca komunalne delatnosti.
Vršilac komunalne delatnosti je dužan da izvođenje radova iz prethodnog stava organizuje tako da prekid traje što kraće vreme.
Radi otklanjanja posledica nastalih havarijom na javnom vodovodu, čijim hitnim neotklanjanjem može biti ugroženo javno dobro, zdravlje ili imovina ljudi, može se vršiti raskopavanje javne površine i bez prethodno pribavljenog odobrenja.
Vršilac komunalne delatnosti u slučajevima iz stava 3. dužan je da bez odlaganja o tome obavesti Gradsku upravu grada Leskovca, odnosno nadležne inspekcijske organe i komunalnu miliciju, ostala JP i JKP koja održavaju komunalnu infrastrukturu od opšteg interesa, i da najkasnije u roku od tri (3) dana od dana nastanka havarije na javnom vodovodu, odnosno saznanja za kvar, odeljenju nadležnom za komunalne poslove podnese zahtev za izdavanje odobrenja za raskopavanje javne površine, sa naznakom opravdanosti započetog raskopavanja, rokom završetka radova i trasom.
Vršilac komunalne delatnosti je dužan da nakon otklanjanja posledica havarije na javnom vodovodu raskopanu površinu vrati u prvobitno stanje, ukloni višak materijala i površinu očisti i opere.
Ako prekid u snabdevanju vodom traje duže vreme, vršilac komunalne delatnosti dužan je da korisnicima vode isporuči najnužnije količine vode (putem cisterni i sl.).
U slučaju većih, iznenadnih kvarova u večernjim satima, državnim praznicima ili tokom vikenda, vršilac komunalne delatnosti može isključiti deo vodovodne mreže do početka intervencije.
Redosled popravke vršilac komunalne delatnosti određuje po prioritetima u zavisnosti od stepena ugroženosti okolnih objekata, frekventnosti saobraćajnica ili strateški važnih objekata u gradu kojima treba obezbediti kontinualnu isporuku vode za piće.
U slučaju prekida u obavljanju komunalne delatnosti snabdevanja vodom za piće, usled štrajka, vršilac komunalne delatnosti dužan je da obezbedi sledeći minimum procesa rada:
- neprekidno obezbeđivanje dovoljne količine higijenski ispravne vode;
- minimalni pritisak u javnoj vodovodnoj mreži u meri koja obezbeđuje propisanu higijensku ispravnost vode;
- neprekidno održavanje uređaja i postrojenja javnog vodovoda u ispravnom stanju;
- otklanjanje havarija na vodovodnom sistemu;
- stalnu kontrolu kvaliteta isporučene vode.
U slučaju da vršilac komunalne delatnosti ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, usled čega bi mogla da nastupi neposredna opasnost ili izuzetno teške posledice za život i zdravlje ljudi, bezbednost ljudi i imovine ili drugih neophodnih uslova za život i rad građana i drugih subjekata na određenom području, nadležni organ Gradske uprave grada Leskovca postupiće shodno odredbama ove Odluke i preduzeti posebne mere propisane Zakonom.
V PRAVA I OBAVEZE VRŠIOCA KOMUNALNE DELATNOSTI I KORISNIKA USLUGE
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da jednom godišnje sprovede postupak izjašnjavanja korisnika o kvalitetu pružanja komunalnih usluga utvrđenih ovom Odlukom, u trajanju od najmanje 30 dana.
Izjašnjavanje se organizuje elektronskim putem ili na drugi pogodan način.
Poziv za izjašnjavanje objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Grada i vršioca komunalne delatnosti a dostavlja se sredstvima javnog informisanja radi saopštenja.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da u roku od 15 dana od dana završetka izjašnjavanja iz stava 1. ovog člana dostavi Gradskoj upravi Grada Leskovca, Odeljenju nadležnom za komunalne poslove izveštaj o rezultatima izjašnjavanja korisnika o kvalitetu pruženih komunalnih usluga.
Ukoliko su rezultati izjašnjavanja korisnika komunalnih usluga takvi da većina korisnika nije zadovoljna pruženom komunalnom uslugom, Odeljenje Gradske uprave Grada Leskovca nadležno za komunalne poslove uz predlog vršioca komunalne delatnosti sačinjava analizu i nacrt akta sa merama za otklanjanje nedostataka navedenih u izjašnjavanju korisnika i dostavlja Gradskom veću Grada Leskovca (u daljem tekstu: Gradsko veće) sa izveštajem o rezultatima izjašnjavanja korisnika o kvalitetu pruženih komunalnih usluga.
Gradsko veće nakon razmatranja analize i predloženih mera iz stava 5. ovog člana donosi akt kojim nalaže vršiocu komunalne delatnosti da otkloni nedostatke koji su navedeni u izjašnjavanju korisnika u roku koji ne može biti duži od 90 dana.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da:
1. vrši isporuku vode u skladu sa propisanim standardima i normativima u pogledu kvaliteta i ispravnosti vode za piće;
2. preduzima sve potrebne mere na obezbeđivanju higijenske ispravnosti vode za piće u skladu sa propisanim standardima i normativima u javnom vodovodu;
3. trajno čuva kompletnu tehničku dokumentaciju o stvarno izvedenom stanju javnog vodovoda, koja mu je predata na upravljanje i održavanje u smislu važećih propisa;
4. primenjuje propisane tehničke uslove i tehničke normative za priključenje unutrašnjih instalacija propisane ovom Odlukom i posebnim propisima;
5. održava postrojenja i uređaje javnog vodovoda;
6. daje tehničke uslove za priključenje na javni vodovod;
7. održava i kontroliše ispravnost glavnog vodomera, a individualnog vodomera po zahtevu i o trošku korisnika;
8. vrši zamenu neispravnih glavnih vodomera, a individualnih vodomera po zahtevu i o trošku korisnika;
9. održava vodovodni priključak od spoja na uličnu vodovodnu mrežu do linije građevinske parcele korisnika o svom trošku;
10. održava deo vodovodnog priključka iza linije građevinske parcele u dvorištu potrošača, (instalaterske radove uključujući nabavku materijala sa ugradnjom) do ventila iza vodomera, uključujući i ventil, o trošku korisnika vode, odnosno vlasnika ili korisnika objekata ili nepokretnosti;
11. u zgradama sa poslovnim prostorijama, stanovima ili na drugi način određenim za obavljanje delatnosti ili načinom korišćenja, gde su ugrađeni individualni vodomeri, vršilac komunalne delatnosti održava vodovodni priključak do ventila ugrađenog neposredno iza glavnog vodomera uključujući i ventil. Korisnici individualnih vodomera održavaju o svom trošku instalacije vodovoda do tako registrovanog individualnog vodomera;
12. očitava stanje na vodomerima, najmanje šest puta godišnje;
13. vrši priključenje unutrašnjih vodovodnih instalacija na javni vodovod ako su ispunjeni svi uslovi u skladu sa ovom Odlukom i posebnim propisima;
14. redovno održava u ispravnom stanju sve objekte za vodosnabdevanje;
15. održava fontane i česme postavljene na javnoj površini, koje su priključene na javni vodovod, u skladu sa ugovorom i operativnim programom održavanja fontana i javnih česmi;
16. obezbedi korišćenje vode u javne svrhe;
17. kontroliše higijensku ispravnost vode za piće preko instituta i Zavoda za javno zdravlje za teritoriju za koju su osnovani;
18. obaveštava korisnike komunalnih usluga i organizacionu jedinicu gradske uprave nadležnu za nadzor nad odlukom o prekidu u pružanju usluga, u skladu sa odredbama ove Odluke;
19. obezbeđuje privremeno snabdevanje korisnika vodom za piće iz alternativnih izvora (cisterni i sl), u skladu sa odredbama ove Odluke;
20. preduzima mere koje nalože nadležni organi Grada;
21. rešava o prigovoru korisnika usluga u rokovima definisanim Zakonom o zaštiti potrošača;
22. planira i usklađuje svoje planove sa planskim dokumentom grada Leskovca.
Vršilac komunalne delatnosti ima pravo:
1. na privremeno isključenje korisnika usluga u slučajevima propisanim zakonom i ovom Odlukom;
2. na naknadu za pružene komunalne usluge;
3. isključivo pravo da otvara i zatvara ventile na uličnoj vodovodnoj mreži kao i ventila na vodovodnom priključku (ulična kapa);
4. druga prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju komunalne delatnosti i ovom Odlukom.
Korisnik je dužan da:
1. održava unutrašnje instalacije vodovoda u ispravnom stanju o svom trošku i dužan je da obezbedi higijensku ispravnost vode za piće u njima;
2. održava vodomerni šaht o svom trošku i brine se da uvek bude suv, čist, uredan i pristupačan, kako bi se vodomer mogao očitavati ili popravljati;
3. stara se o poklopcu na vodomernom šahtu;
4. vodomer zaštiti od mraza, oštećenja i krađe kao i da blagovremeno preduzme mere da se priključni vod i instalacija zaštiti od smrzavanja;
5. modul za daljinsko očitavanje vodomera zaštiti od oštećenja i krađe;
6. u slučaju prenamene dela objekta iz stambenog u poslovni i poslovnog u stambeni podnese zahtev za izdvajanje vodomera u roku od osam (8) dana od dana nastale promene;
7. prijavi svaku prenamenu objekta iz stambenog u poslovni i poslovnog u stambeni, u roku od osam (8) dana od dana nastanka promene;
8. prijavi vršiocu komunalne delatnosti svaku promenu bitnu za korišćenje prava iz ove Odluke u roku od osam (8) dana od dana nastanka promene;
9. postupi u skladu sa tehničkim uslovima pri izvođenju radova;
10. dopusti pristup i omogući ovlašćenim zaposlenim licima vršioca komunalne delatnosti ulaz u objekat ili poseban deo objekta, odnosno na parcelu na kojoj se nalazi objekat, radi očitavanja, zamene i kontrole ispravnosti vodomera i održavanja vodovodnog priključka;
11. kada uoči kvar na vodovodnom priključku preko koga je priključen na javni vodovod odmah o tome obavesti vršioca komunalne delatnosti i to pisanim putem, telefonom, na zvanični mejl vršioca komunalne delatnosti ili na drugi način;
12. vrši periodični pregled individualnih vodomera, za merenje potrošnje vode iz sopstvanog vodozahvata, koji su u upotrebi u rokovima propisanim Zakonom o metrologiji i drugim podzakonskim aktima o svom trošku u akreditovanoj laboratoriji;
13. snosi troškove održavanja individualnog vodomera, koji se nalazi iza glavnog vodomera, za merenje sopstvene potrošnje vode iz javnog vodovoda i u slučaju kvara odmah podnese zahtev vršiocu komunalne delatnosti za proveru ispravnosti i servisiranje vodomera;
14. omogući vršiocu komunalne delatnosti nesmetan pristup i intervenciju na komunalnoj infrastrukturi u cilju redovnog pregleda, popravke ili havarije na javnom vodovodu;
15. svojim radovima na parceli ne sme ugroziti stabilnost i funkcionalnost postojećih vodovodnih instalacija;
16. omogući vršiocu komunalne delatnosti zamenu, servisiranje, kontrolisanje i overavanje glavnog vodomera, bez obaveze da na priključak vrati isti vodomer;
17. vršiocu komunalne delatnosti redovno plaća naknadu za izvršenu komunalnu uslugu u rokovima propisanim ovom Odlukom.
U slučaju da korisnik postupi suprotno odredbi stava 1. tačka 1. do 16. ovog člana, vršilac komunalne delatnosti će takvog korisnika prijaviti nadležnim inspekcijskim organima, i priložiti dokaze o tome.
VI NAČIN OBRAČUNA I NAPLATE NAKNADE ZA ISPORUČENU VODU
Količina isporučene vode utvrđuje se vodomerom i plaća po kubnom metru.
Određivanje cene vode utvrđuje se posebnom odlukom Nadzornog odbora vršioca komunalne delatnosti uz saglasnost Gradskog veća grada Leskovca.
Za vodu isporučenu u javne svrhe, potrošnja vode se određuje i utvrđuje posebnim ugovorom između potrošača vode i vršioca komunalne delatnosti.
Količina isporučene vode utvrđuje se prema razlici stanja brojila na vodomeru između dva čitanja, a obračun se vrši (na ceo kubni metar) za sve kubne metre isporučene vode.
U slučajevima, kada krivicom korisnika, ovlašćeni radnici preduzeća nisu mogli da pristupe vodomeru i izvrše očitavanje, skidanje, zamenu, kontrolisanje i overavanje vodomera (trule instalacije, neuslovna šahta, zatrpana ili neočišćena šahta, neispravni ventili i sl.) a usled tehničkih uslova na terenu nije moguće isključenje korisnika, način obračuna vršiće se paušalno po broju članova domaćinstva u skladu sa cenovnikom preduzeća, a za ostale potrošače obračun utrošene vode vršiće se prema sledećim kriterijumima i to:
- poslovni prostor (kancelarije, biroi, školstvo, zdravstvo i dr.) gde postoji sanitarni čvor, a voda se ne koristi u procesu proizvodnje, za jednu kabinu sanitarnog čvora 0,5 m3/mesec po m2 površine poslovnog prostora,
- prostor za obavljanje delatnosti proizvodnje ili obrade bilo kakve robe sem hrane, za jednu ka- binu sanitarnog čvora 0,6 m3/mesec po m2 površine poslovnog prostora,
- prostor za obavljanje delatnosti uz upotrebu vode kao sirovine u sastavu proizvodnje kao i proizvodnje hrane, za jednu kabinu sanitarnog čvora 1,0 m3/mesec po m2 površine prostora.
Paušalni način obračuna primeniće se po isteku roka od 60 dana od dana uručenja opomene korisniku da dovede svoje instalacije u tehnički ispravno stanje.
Broj članova domaćinstva se određuje na osnovu zvaničnih statističkih podataka na teritoriji grada Leskovca koji objavljuje Republički Zavod za statistiku.
Naknadu za pogonsku spremnost sistema, korisnici su dužni da plate prilikom:
• priključenja objekta na vodovodnu mrežu,
• rekonstrukcije, dogradnje ili adaptacije postojećih objekata koji su već priključeni na vodovodnu mrežu u slučaju povećanja broja točećih mesta, a na osnovu dostavljene tehničke dokumentacije,
• izdvajanja vodomera ukoliko se povećava broj točećih mesta.
Podnosiocima zahteva za priključenje objekta na vodovodnu mrežu i za izdvajanje vodomera, naknada za pogonsku spremnost sistema obračunava se u sklopu specifikacije materijala i radova, prema važećem cenovniku usluga komunalnog preduzeća, a na osnovu dostavljene tehničke dokumentacije ili na osnovu broja točećih mesta u objektu.
Korisnici koji su već priključeni na vodovodnu mrežu ali vrše rekonstrukciju, dogradnju ili adaptaciju postojećeg objekta dužni su da naknadu za pogonsku spremnost sistema plate prilikom izdavanja uslova za priključenje objekta na vodovodnu mrežu za izradu projektne dokumentacije, prema važećem cenovniku usluga komunalnog preduzeća.
Vršilac komunalne delatnosti vršiće obračun utrošene vode na osnovu prosečne potrošnje vode u prethodnih šest meseci u kojima je izvršeno očitavanje vodomera u slučajevima:
• kada je objekat ostao bez vodomera ili kada je vodomer neispravan sve do momenta ugradnje novog vodomera,
• u zimskom periodu kada vremenske prilike onemogućavaju čitanje.
Očitavanje potrošnje vode u stambenim zgradama u kojima je ugrađen samo glavni vodomer, vrši se na glavnom vodomeru, a raspodela i obračun potrošnje vrši se prema broju članova domaćinstva na osnovu overenog spiska stanara od strane profesionalnog upravnika stambene zajednice kome su povereni poslovi upravljanja.
Promena broja članova domaćinstva u kojima nije izabran upravnik niti je imenovan profesionalni ili prinudni upravnik stambene zajednice, vrši se na osnovu pisane izjave dva svedoka, koji su vlasnici stanova u toj stambenoj zgradi ili ulazu, uz fotokopiju njihovih ličnih isprava.
Izuzetno u poslovnim i poslovno-stambenim objektima u kojima je ugrađen glavni vodomer za poslovni deo objekta, a ne postoje ugrađeni individualni vodomeri za merenje potrošnje vode za lokale, obračun utrošene vode vršiće se srazmerno kvadraturi lokala u odnosu na ukupnu kvadraturu poslovnog objekta.
U postojećim i novoizgrađenim stambenim (stambeni objekti sa više stanova), stambeno-poslovnim objektima i poslovnim objektima sa više korisnika, tj. odvojenih poslovnih prostorija (tržni centri, poslovni centri i sl.) u kojima su ugrađeni glavni i individualni vodomeri, korisnici plaćaju naknadu prema potrošnji registrovanoj na individualnim vodomerima, kao i razliku između zbira registrovane potrošnje na individualnim vodomerima i registrovane potrošnje na glavnom vodomeru (rastur vode), koja se deli na korisnike srazmerno njihovoj potrošnji.
U poslovnim objektima u kojima nisu ugrađeni glavni vodomeri, a korisnici poslovnih prostorija nisu ugradili vodomere obračun utrošene vode vršiće se prema sledećim kriterijumima i to:
- poslovni prostor (kancelarije, biroi, školstvo, zdravstvo i dr.) gde postoji sanitarni čvor, a voda se ne koristi u procesu proizvodnje, za jednu kabinu sanitarnog čvora 0,5 m3/mesec po m2 površine poslovnog prostora,
- prostor za obavljanje delatnosti proizvodnje ili obrade bilo kakve robe sem hrane, za jednu kabinu sanitarnog čvora 0,6 m3/mesec po m2 površine poslovnog prostora,
- prostor za obavljanje delatnosti uz upotrebu vode kao sirovine u sastavu proizvodnje kao i proizvodnje hrane, za jednu kabinu sanitarnog čvora 1,0 m3/mesec po m2 površine prostora.
Vodomere čitaju ovlašćena lica vršioca komunalne delatnosti, kao i pravno lice, preduzetnik, odnosno agencija sa kojom zaključi ugovor o obavljanju tih poslova. Korisnik može dostaviti stanje na vodomeru i lično naplatnoj službi vršioca komunalne delatnosti ili elektronskim putem na zvanični e-mail vršioca komunalne delatnosti, najkasnije do 25. u mesecu za tekući mesec. Minimum informacija uz dostavljeno stanje putem elektronske pošte su puno ime i prezime, adresa, broj računa (šifra korisnika) odnosno matični broj, PIB i naziv pravnog lica, odnosno preduzetnika. Tako dostavljeno stanje potrošnje biće zavedeno u glavni delovodnik vršioca komunalne delatnosti.
Korisnik usluge snabdevanja vodom za piće ima pravo da prisustvuje očitavanju vodomera.
Ako zbog propusta potrošača ovlašćeni radnik vršioca komunalne delatnosti ne može da izvrši redovno čitanje, dostaviće pismenu opomenu u kojoj će naznačiti dan i čas naknadnog čitanja vodomera, kao i obaveštenje da potrošač može sam doneti stanje na njegovom vodomeru. Ako i prilikom narednog očitavanja, korisnik ne omogući ovlašćenim radnicima očitavanje vodomera, niti dostavi očitano stanje na vodomeru, način obračuna vršiće se u skladu sa članom 45. ove Odluke.
Ukoliko se korisnik samovlasno priključi na javni vodovod, sa ili bez ugrađenog vodomera, količina isporučene vode utvrdiće se prema nominalnom protoku vodomera ekvivalentnog prečnika, priključene cevi za 30 minuta dnevno, za jednu godinu unazad od trenutka saznanja za samovlasno priključenje.
Obračun potrošnje vode korisniku koji vršiocu komunalne delatnosti prijavi nestanak vodomera i tom prilikom pruži dokaz da je nestanak vodomera prijavio policijskoj upravi, vrši se na osnovu prosečne potrošnje vode u prethodnih šest meseci u kojima je izvršeno očitavanje vodomera.
Obračun potrošnje vode korisniku koji vršiocu komunalne delatnosti prijavi nestanak vodomera, a ne pruži dokaz da je nestanak vodomera prijavio policijskoj upravi, vrši se prema nominalnom protoku vodomera ekvivalentnog prečnika, priključene cevi za 30 minuta dnevno za period u kome nije bilo vodomera na objektu korisnika, do ugrađivanja novog vodomera, a najduže godinu dana unazad od trenutka prijavljivanja nestanka vodomera.
Obračun potrošnje vode kao iz prethodnog stava vršiće se i u slučajevima kada korisnik koristi vodu koja se obračunava po tarifi za kategoriju "domaćinstvo", a koristi vodu po kategoriji "ostali potrošači", a na osnovu izveštaja nadležne Komisije formirane od strane vršioca komunalne delatnosti, sačinjenog na osnovu zatečenog stanja na terenu.
U zimskom periodu kada meteorološki uslovi ne dozvoljavaju očitavanje, a da bi se izbeglo eventualno smrzavanje vodomera, ili u drugim opravdanim slučajevima, potrošnja vode obračunava se u vidu akontacije, obračunate na osnovu prosečne potrošnje vode u prethodnih šest meseci u kojima je izvršeno očitavanje vodomera.
Konačan obračun izvršiće se posle prvog redovnog čitanja.
Korisnik usluga dužan je da plaća vršiocu komunalne delatnosti naknadu za izvršenu komunalnu uslugu do 25-tog u mesecu za prethodni mesec.
Po isteku roka plaćanja iz prethodnog stava, vršioc komunalne delatnosti ima pravo da zaračunava kamatu na iznos neplaćenog duga za svaki dan zakašnjenja, u skladu sa zakonom.
Korisnik može da podnese reklamaciju vršiocu komunalne delatnosti na obračun za pružene usluge u pisanoj formi, najkasnije u roku od 10 (deset) dana od dana dospelosti računa na plaćanje.
Reklamacije podnete po isteku roka odbacuju se kao neblagovremene.
Vršilac komunalne delatnosti je dužan da odgovori na blagovremeno podnetu reklamaciju u roku od osam (8) dana po prijemu reklamacije. Po prijemu reklamacije komisija za reklamacije donosi odluku.
Na odluku komisije za reklamacije iz stava 3. ovog člana korisnik ima pravo da podnese predlog za vansudsko rešavanje potrošačkog spora, telu za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Račun za izvršene usluge, vršilac komunalne delatnosti dostavlja korisniku na adresu na koju je evidentiran objekat koji je priključen na vodovodnu mrežu.
Korisnik usluga će pisanim putem obavestiti vršioca komunalne delatnosti ukoliko želi da mu se računi za izvršene usluge dostavljaju elektronskim putem.
Više nosioca prava korišćenja, vlasnika jednog ili više objekata, koji je spojen sa vodovodnom mrežom mogu odrediti između sebe jednog kao korisnika na čije će ime izlaziti račun za utrošenu vodu, na osnovu pisane izjave overene od strane javnog beležnika.
U slučaju da nema pismene saglasnosti, korisnici su dužni da dostave pisanu izjavu o procentualnoj raspodeli potrošnje vode, overene od strane nadležnog javnog beležnika, pri čemu će svaki korisnik ili suvlasnik objekta dobijati poseban račun za utrošenu vodu.
U slučaju da nema nikakve saglasnosti nosioca prava korišćenja ili suvlasnika objekta, obračun će se vršiti za svakog korisnika pojedinačno na jednake delove.
Korisnik koji ne stanuje u objektu za koji se ispostavlja račun za utrošenu vodu, može primati račune na adresi ili imejl adresi koju je dostavio u pisanoj formi za uručenje računa i plaćati utrošak vode vršiocu komunalne delatnosti.
Umesto korisnika usluga koji ne stanuje u objektu za koji se ispostavlja račun za utrošenu vodu, račun može primiti i plaćati lice koje je korisnik tog objekta, a uz pisano ovlašćenje korisnika usluga overeno od strane javnog beležnika može zaključivati sve vrste sporazuma i ugovora, te preduzimati ostale radnje vezane za pružanje usluga od strane vršioca komunalne delatnosti.
Vršilac komunalne delatnosti priznaje nastalu promenu kod nosioca prava korišćenja, vlasnika, odnosno korisnika samo na osnovu validne dokumentacije. Vršilac komunalne delatnosti će izvršiti promenu korisnika u svojim poslovnim knjigama na sledeći način:
• do dana promene korisnika obaveza plaćanja svih dospelih obaveza na ime tekuće potrošnje i pruženih usluga pada na teret registrovanog korisnika obuhvatajući i obaveze iz postupaka pred nadležnim sudovima i javnim izvršiteljima koji nisu pravosnažno okončani,
• obavezu plaćanja dospelih obaveza na ime tekuće potrošnje i pruženih usluga od momenta sticanja vlasništva nepokretnosti ima i budući korisnik ukoliko prethodni korisnik to ne učini. Za ovu obavezu registrovani korisnik i budući korisnik odgovaraju vršiocu komunalne delatnosti neograničeno solidarno,
• kada se radi o pravnom sledbeniku ili nasledniku ranijeg korisnika, vršilac komunalne delatnosti će izvršiti promenu na ime pravnog sledbenika ili naslednika, tek kada pomenuti pravni sledbenik ili naslednik izmiri obavezu na ime tekuće potrošnje, pruženih usluga, obuhvatajući i obaveze iz postupaka pred nadležnim sudovima i javnim izvršiteljima, koji nisu pravosnažno okončani sve do izvršene promene korisnika.
Korisnik je u obavezi da potrošnju vode plaća vršiocu komunalne delatnosti sve vreme dok ne preda pismenu odjavu korišćenja vode.
VII SLUČAJEVI POD KOJIMA SE MOŽE USKRATITI PRUŽANJE USLUGE SNABDEVANJA VODOM
Vršilac komunalne delatnosti će privremeno uskratiti korisniku isporuku vode u sledećim slučajevima:
1. kada je vodovodni priključak samovlasno postavljen od strane korisnika ili na svoje unutrašnje vodovodne instalacije ili vodovodni priključak izvrši priključenje objekta drugog fizičkog ili pravnog lica ili preduzetnika;
2. ako je stanje unutrašnjih vodovodnih instalacija i vodomernog šahta takvo da ugrožava higijensku ispravnost vode u javnom vodovodu;
3. ukoliko korisnik poveže unutrašnje vodovodne instalacije koje su priključene na javni vodovod sa vodom iz sopstvenog izvora;
4. kada ugradi vodovodnu cev na vodovodnom priključku ispred vodomera;
5. ako ukloni vodomer ili skine plombu sa vodomera;
6. ako dođe do havarije na vodovodnom priključku ili na unutrašnjim instalacijama korisnika i time nastane mogućnost prouzrokovanja veće materijalne štete i neposredne opasnosti po bezbednost susednih objekata, sve do otkanjanja kvara, bez prethodne saglasnosti korisnika;
7. ukoliko je od strane inspekcijskih organa zabranjeno korišćenje unutrašnjih vodovodnih instalacija;
8. ako vodu koristi nenamenski i preko dozvoljenog obima i u uslovima proglašene štednje;
9. ukoliko koristi unutrašnje vodovodne instalacije za uzemljenje električnih instalacija i uređaja;
10. ako preko hidrantske mreže bez ugrađenog vodomera koristi vodu za druge namene;
11. ako korisnik ne omogući pristup u zgradu ili drugu nepokretnost ovlašćenim licima vršioca komunalne delatnosti, radi održavanja vodovodnog priključka;
12. kada korisnik ne otkaže korišćenje vode, a konstatuje se rešenjem nadležnog suda da je nepoznata adresa, odseljen ili umro, a novi korisnik nije prijavljen uredno nadležnoj službi vršioca komunalne delatnosti;
13. ako korisnik ne plati naknadu za izvršenu komunalnu uslugu u celosti u roku od 60 dana, počev od dana dospelosti prvog neplaćenog potraživanja;
14. ako korisnik gradi objekte ili sadi zasade iznad vodovodne mreže;
15. ako je vodomerni šaht zagađen, zatrpan ili na drugi način nepristupačan, a korisnik nije otklonio te nedostatke posle pisane opomene vršioca komunalne delatnosti;
16. ako u vodomernom šahtu postoje i druge instalacije (instalacije vode sa alternativnog izvora vode, kanalizacije, energetski i telekomunikacioni kablovi, gasne instalacije i sl.) osim instalacije priključka na vodovodnu mrežu;
17. ako korisnik samovoljno promeni stanje mernog instrumenta;
18. ukoliko vlasnik nepokretnosti preko koje prolazi vodovodna linija za snabdevanje drugih korisnika, ne dozvoljava ovlašćenim radnicima preduzeća da izvrše neophodne intervencije na održavanju i popravkama havarija na delu priključka koji prolazi kroz njegovu parcelu;
19. ako korisnik ne omogući zamenu vodomera nakon pisane opomene dostavljene od strane vršioca komunalne delatnosti ili obaveštenja o nastupajućoj zameni vodomera dostavljenog na način propisan Zakonom i ovom Odlukom.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da u pisanoj formi obavesti korisnika komunalne usluge o mogućnosti obustave komunalne usluge usled nastupanja slučaja iz stava 1. tačka 13. ovog člana i ostavi mu rok za ispunjenje obaveze, koji ne može biti kraći od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.
Pre privremenog uskraćivanja isporuke vode vršilac komunalne delatnosti dužan je da korisniku usluge dostavi pisanu opomenu, u kojoj je određen rok za otklanjanje uočenih nepravilnosti i nedostataka.
Rok iz stava 3. u slučajevima iz stava 1. tačka 1. do 19., osim u slučaju iz tačke 13., ovog člana, zavisno od prirode i vrste nepravilnosti i nedostataka, ne može biti kraći od tri (3) dana od dana dostavljanja pisane opomene.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da najkasnije u roku od dva (2) dana od dana izmirenja duga za izvršenu komunalnu uslugu i prestanka razloga za uskraćivanje usluge, i plaćene propisane naknade za ponovno priključenje, nastavi pružanje komunalne usluge korisniku.
Privremeno isključenje ostvaruje se demontiranjem vodomera, zatvaranjem priključnog ventila na javnoj površini ili prekidanjem veze na priključku na javnoj površini u slučaju da korisnik ne dozvoli isključenje u vodomernom šahtu. U slučaju demontiranja vodomera vršilac komunalne delatnosti preuzima obavezu čuvanja istog a korisniku izdaje revers o demontaži vodomera.
Korisnik snosi troškove privremenog isključenja vode, zatvaranja i otvaranja dela vodovodne mreže, kao i troškove uzroka ako je do toga došlo na njegov zahtev ili njegovim neovlašćenim radnjama.
Nakon otklanjanja uzroka, zbog kojih je obustavljena isporuka vode, nastaviće se sa daljom isporukom vode, a najkasnije u roku od dva (2) dana od uplate troškova privremenog isključenja i ponovnog priključenja, kao i svih troškova koje je korisnik izazvao vršiocu komunalne delatnosti svojim neovlašćenim radnjama.
Samovlasno priključenje korisnika na javni vodovod
U slučaju utvrđivanja nelegalnog korišćenja vode vršilac komunalne delatnosti će izvršiti naplatu utrošene vode po osnovu nelegalnog priključenja, prema ovoj Odluci.
Vršilac komunalne delatnosti će nakon izvršene tehničke kontrole izvedenih radova neleganog priključka na vodovodnu mrežu, uvesti korisnika usluge u službenu evidenciju vršioca komunalne delatnosti, kao korisnika, ukoliko poseduje zakonom propisanu dokumentaciju na osnovu zaključenog ugovora za priključenje na vodovodnu mrežu.
Ukoliko nelegalni korisnik priključka ne poseduje zakonom propisanu dokumentaciju, biće evidentiran u službenoj dokumentaciji vršioca komunalne delatnosti kao "privremeno evidentirani korisnik" na vodovodnu mrežu, na osnovu zaključenog sporazuma sa vršiocem komunalne delatnosti o privremenom evidentiranju.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa stavom 1., 2. i 3. ovog člana isti će biti isključen sa vodovodne mreže u roku od osam (8) dana od dana otkrivanja nelegalnog priključenja, po osnovu zapisnika o nelegalnoj potrošnji, a protiv istog biće pokrenut postupak pred nadležnim organima.
Troškovi privremenog isključenja kao i ponovnog uključenja na vodovodnu mrežu, u slučajevima predviđenim članom 55., 56. i 57. ove Odluke, snosi korisnik, prema važećem cenovniku usluga vršioca komunalne delatnosti.
Korišćenje vode može da se odjavi trajno ili privremeno.
Trajno korišćenje vode odjavljuje se samo za objekte koji su srušeni, ili su predviđeni za rušenje i iz kojih su stanari i drugi korisnici iseljeni, na lični zahtev korisnika.
Privremeno korišćenje vode odjavljuje se kada se objekat privremeno prestane koristiti.
Korisnik usluga je dužan da u roku od 15 dana od dana prestanka korišćenja objekta ili donošenja rešenja o rušenju od strane nadležnih organa, lično vršiocu komunalne delatnosti odjavi korišćenje vode, u pisanoj formi.
Troškove isključenja korišćenja vode, kao i troškove ponovnog priključenja, snosi podnosilac zahteva.
U slučaju havarija na vodovodnim instalacijama na objektima koji su srušeni, napušteni ili skloni padu, a iz kojih su prethodno iseljeni korisnici, vršilac komunalne delatnosti će bez posebnog zahteva korisnika isključiti sa vodovodne mreže.
Vršilac komunalne delatnosti će bez posebnog zahteva korisnika privremeno isključiti objekat sa vodovodne mreže i kada dotadašnji korisnik ne otkaže korišćenje vode, a rešenjem nadležnog suda se konstatuje da je nepoznata adresa, odseljen ili umro, a novi korisnik nije prijavljen uredno nadležnoj službi vršioca komunalne delatnosti.
Prilikom rušenja postojećih stambenih, poslovnih, stambeno-poslovnih ili privrednih objekata, kada se na parceli gradi nov objekat, tada se nov objekat priključuje na osnovu novih tehničkih uslova za priključenje, saglasno potrebama novog objekta, pri čemu se stari priključak trajno stavlja van funkcije, a šifra prethodnog korisnika ukida.
U slučaju trajne ili privremene odjave korišćenja vode, registrovani korisnik je u obavezi da izmiri sve svoje tekuće obaveze na ime utrošene vode i pruženih usluga, kao i eventualne obaveze iz postupaka pred nadležnim sudovima i javnim izvršiteljima koji nisu pravosnažno okončani.
Investitor objekta dužan je da u roku od 15 dana od dana primopredaje objekta vlasniku odnosno korisniku, vršiocu komunalne delatnosti dostavi dokumentaciju za izgrađeni objekat predviđenu zakonom kojim se uređuje oblast izgradnje, spisak vlasnika odnosno korisnika stanova, odnosno poslovnih prostorija sa površinama sa ugovorima o kupoprodaji.
Danom dostave dokumentacije iz stava 1. ovog člana vršiocu komunalne delatnosti investitor odjavljuje potrošnju vode.
IX OBJEKTI ZA JAVNO SNABDEVANJE VODOM
Iz javnih hidranata mogu uzimati vodu samo vatrogasne jedinice i vršilac komunalne delatnosti za ispiranje vodovodne mreže.
Vatrogasna jedinica ima pravo da koristi vodu za gašenje požara i za vreme ograničenja.
Vatrogasna jedinica može koristiti vodu za svoje vežbe samo uz sačinjeni sporazum u pisanoj formi sa vršiocem komunalne delatnosti.
Vatrogasne jedinice, odnosno društva, imaju pravo da za potrebe gašenja požara koriste vodu iz svih hidranata i o tome pisanim putem obaveste vršioca komunalne delatnosti sa podacima o lokaciji i vremenu korišćenja.
Ako usled nestručnog i nekvalitetnog korišćenja hidranta, vodovodnog ispusta i dr. dođe do oštećenja, vršilac komunalne delatnosti ima pravo na naknadu štete.
Pod korišćenjem vode u javne svrhe, u smislu odredaba ove Odluke, podrazumeva se korišćenje vode za gašenje požara, pranje i polivanje ulica, zalivanje javnih zelenih površina, održavanje i izgradnja gradskih saobraćajnica, kao i za javne česme i fontane, javne sanitarne objekte i sl.
Količina vode utrošene u javne svrhe utvrđuje se vodomerima ili na drugi način koji omogućuje vršiocu komunalne delatnosti da utvrdi količinu utrošene vode.
Uslovi korišćenja i način plaćanja vode utrošene u javne svrhe, osim za gašenje požara određuju se ugovorom koji preduzeće zaključi sa vršiocem komunalne delatnosti i drugim licima kojima je povereno obavljanje navedenih delatnosti iz stava 1. ovog člana.
Zabranjeno je samovlasno korišćenje hidranata u druge svrhe, osim gašenja požara i ispiranja vodovodne mreže.
Sva ostala preduzeća moraju imati posebnu dozvolu vršioca komunalne delatnosti da mogu uzimati vodu pomoću hidrantskog nastavka na određenom mestu. Svaki takav hidrantski nastavak mora biti prijavljen preduzeću i posebno obeležen.
Preduzeće koje koristi vodu iz javnog hidranta dužno je da ga posle upotrebe ostavi u ispravnom stanju.
X NAČIN POSTUPANJA I OVLAŠĆENJA ORGANA GRADA LESKOVCA U SLUČAJU PREKIDA U SNABDEVANJU VODOM
Ako dođe do poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga snabdevanja vodom za piće, vršilac komunalne delatnosti je dužan da istovremeno sa preduzimanjem mera obavesti nadležni organ grada Leskovca o razlozima poremećaja ili prekida, kao i o preduzetim merama.
Kad nadležni organ primi obaveštenje iz stava 1. ovog člana dužan je da bez odlaganja:
1. odredi red prvenstva i način pružanja usluga onim korisnicima kod kojih bi, usled prekida, nastala opasnost po život i zdravlje građana ili rad drugih subjekata ili bi nastala velika, odnosno nenadoknadiva šteta;
2. naredi mere za zaštitu komunalnih objekata koji su ugroženi, kao i druge imovine;
3. predloži mere za otklanjanje nastalih posledica i druge potrebne mere za obavljanje komunalne delatnosti;
4. utvrdi razloge i eventualnu odgovornost za poremećaj, odnosno prekid vršenja delatnosti, kao i odgovornost za naknadu eventualno učinjene štete.
Ukoliko vršilac komunalne delatnosti to ne učini u roku koji odredi jedinica lokalne samouprave, nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave ima pravo da preduzme mere za hitnu zaštitu komunalnih objekata i druge imovine koja je ugrožena na teret vršioca komunalne delatnosti.
Ukoliko vršilac komunalne delatnosti i pored preduzetih mera iz člana 38. ove Odluke, ne može da pruži komunalnu uslugu u potrebnom obimu, nadležan organ grada Leskovca će narediti mere štednje ili redukovane potrošnje saglasno mogućnostima tehničkih sistema.
Vršilac komunalne delatnosti i korisnici su dužni da se pridržavaju propisanih mera iz stava 4. ovog člana.
XI ZAŠTITA IZVORIŠTA I OBJEKATA VODOSNABDEVANJA
O održavanju izvorišta vodosnabdevanja akumulacije "Barje" i zonama sanitarne zaštite u smislu odredaba ove Odluke, kao i o korišćenju akumulacije "Barje" radi vodosnabdevanja grada Leskovca stara se JKP Vodovod Leskovac.
Akumulacija "Barje" je sastavni deo jedinstvenog vodosistema od regionalnog značaja. Regionalni vodosistem "Barje" sastoji se iz: brane "Barje" sa akumulacijom, magistralnog cevovod sirove vode od brane "Barje" do postrojenja za preradu vode "Gorina", postrojenje za preradu vode "Gorina" i magistralnog cevovoda pitke vode od PPV "Gorina" do rezervoara "Rudarska kosa" i rezervoara "Vučje", uključujući i rezervoare "Rudarska kosa" i "Vučje".
U cilju zaštite izvorišta vodosnabdevanja akumulacije "Barje", uspostavljene su zone sanitarne zaštite i sproveden je režim i mere sanitarne zaštite kao i uređenje prostora, radi očuvanja kvaliteta vode u akumulaciji i obezbeđenja zdravstvene ispravnosti vode čime je obuhvaćen prostor akumulacije "Barje", slivno područje akumulacije "Barje" uzvodno od brane "Barje", kao i objekti koji čine funkcionalnu celinu sa akumulacijom "Barje", a nalaze se na teritoriji grada Leskovca.
Pojas oko vodozahvata akumulacije "Barje" ima karakter stroge zaštite i u njemu se uspostavlja režim strogog sanitarnog nadzora, čime se sprečava nekontrolisan pristup neovlašćenim licima i slučajno ili namerno zagađenje izvorišta, kao i parkiranje vozila i kamp-prikolica, kampovanje, korišćenje plovnih objekata, kupanje, ribolov nedozvoljenim sredstvima, paljenje vatre, odlaganje otpada, plastične ambalaže, izgradnje novih i legalizacije postojećih objekata i postrojenja koji nisu u funkciji vodoprivrede, očuvanja i održavanja objekata brane i akumulacije.
Pristup u zoni neposredne sanitarne zaštite dozvoljen je licima koja su radno angažovana na akumulaciji kao i licima kojima je od strane JKP Vodovod izdata pismena dozvola pristupa.
Svaka poseta u zoni neposredne sanitarne zaštite, mora se evidentirati od strane ovlašćenih lica JKP Vodovod, koja su radno angažovana na akumulaciji.
U cilju zaštite izvorišta vodosnabdevanja akumulacije "Barje", od zagađenja, kao i od drugih štetnih dejstava koja mogu uticati na očuvanje kvaliteta vode u akumulaciji, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije "Barje", Elaboratom o zonama sanitarne zaštite akumulacije "Barje" i Rešenjem o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta akumulacije "Barje", određene su sledeće vrste zona sanitarne zaštite izvorišta:
Zona I akumulacije - Zona neposredne sanitarne zaštite, utvrđuje se u odnosu na kotu maksimalnog uspora (u daljem tekstu: KMU) akumulacije od 381 m n.v. i obuhvata jezero iz koga se zahvata voda za vodosnabdevanje, uključujući vrh pregradnog objekta-brane, zatim priobalno područje akumulacije, čija širina iznosi 10 m u horizontalnoj projekciji od nivoa vode pri KMU vode u jezeru, kao i pritoke akumulacije sa pojasom širine po 10 m od vodotoka pri nivoima vode koji odgovaraju njihovim desetogodišnjim visokim vodama (Q10%).
Zona II akumulacije - Uža zona sanitarne zaštite, utvrđuje se uzvodno od profila brane u pojasu širine 500 m oko akumulacije mereno u horizontalnoj projekciji od spoljne granice zone I, na području sliva akumulacije.
Zona III akumulacije - Šira zona sanitarne zaštite, utvrđuje se na području površinskog dela sliva, vododelnicom, uzvodno od brane "Barje", u delu koji nije obuhvaćen zonama I i II akumulacije.
U ovom području, određuju se i pojasevi zaštite i to:
1. Pojas oko glavnih vodotoka, reka Veternica,
2. Pojas oko magistralnog cevovoda sirove vode,
3. Pojas oko magistralnog cevovoda čiste vode,
4. Pojas brane sa pratećim objektima u pribranskom i podbranskom delu.
Zona pojasa brane sa pratećim objektima u pribranskom i podbranskom delu planski je određena kao površina javne namene, za pretežnom namenom vodno zemljište i obuhvata sledeće građevinske/ vodne objekte u funkciji izvorišta "Barje" i to: pribranski deo sa zgradom komandno kontrolnog centra sa pratećim objektima i kolskim prilazom vodozahvatnim i prelivnim uređajima u akvatoriji akumulacije i "suvi" deo brane i podbranski deo na kome se nalazi slapište, izlazna zatvaračnica. i planirana servisna saobraćajnica od državnog puta do izlazne zatvaračnice.
Zona pojasa zaštite oko cevovoda sirove vode od akumulacije "Barje" do Postrojenja za preradu vode "Gorina", određuje se u širini ne manjoj od 30 m, odnosno ne manjoj od 15 m osovine cevovoda, sa obe strane.
Zona pojasa zaštite oko magistralnog cevovoda čiste vode, od Postrojenja za preradu vode "Gorina" do rezervoara "Vučje" i rezervoara "Rudarska kosa", kao i cevovod Ø 1000 od rezervoara čiste vode "Rudarska kosa" do ulaza u Grad, određuje se u širini ne manjoj od 30 m, odnosno ne manjoj 15 m od osovine cevovoda, sa obe strane.
Zona pojasa zaštite oko rezervoara vode za piće, pumpnih stanica i postrojenja za povećanje pritiska određuje se u širini ne manjoj od 10 m, od spoljašnjeg gabarita hidrotehničkog objekta ukoliko se isti nalazi u naseljenom mestu, odnosno 20 m od objekta i parcele na kojoj je pozicioniran hidrotehnički objekat van naselja, zbog intervencija u eksploatacionom periodu i potencijanog negativnog uticaja susednih objekata na stabilnost i bezbednost samog hidrotehničkog objekta u funkciji vodosnabdevanja.
U zoni neposredne sanitarne zaštite - zoni I zabranjeno je:
1. izgradnja objekata i postrojenja koji nisu u funkciji vodoprivrede, čuvanja i održavanja objekata brane i akumulacije;
2. skladištenje, prevoz i manipulisanje opasnim materijama i materijama koje se ne smeju direktno i indirektno unositi u vode;
3. obrađivanje zemljišta i upotreba svih vrsta đubriva, pesticida, herbicida i insekticida;
4. neplansko sađenje i seča drveća;
5. odlaganje smeća i svih vrsta komunalnog i drugog otpada, kao i ispuštanje bilo kakvih otpadnih voda iz kojih se mogu osloboditi zagađujuće materije;
6. sahranjivanje i ostavljanje uginulih životinja;
7. korišćenje plovila na motorni pogon sa unutrašnjim sagorevanjem i kretanje vozila koja nisu u funkciji vodosnadbevanja;
8. prilaz vozila, napajanje i kupanje životinja, loženje vatre, kampovanje, pripremanje hrane, kao i svaka aktivnost koja može ugroziti kvalitet vode;
9. održavanje sportova na vodi, kavezni uzgoj ribe i ribolov mrežama;
10. zagađivanje na bilo koji drugi način zemljišta i akumulacije.
Zemljište u ovoj zoni može se koristiti samo kao senokos i za plansko ozelenjavanje i sađenje drveća.
U zoni uže sanitarne zaštite - zoni II zabranjeno je:
1. izgradnja objekata koji ugrožavaju zdravstvenu ispravnost vode na izvorištu i objekata koji nisu u funkciji vodoprivrede;
2. izgradnja i korišćenje sportskih objekata, ugostiteljskih i drugih objekata za smeštaj gostiju;
3. izgradnja puteva, kopanje kanala i izvođenje zemljanih radova, osim na postojećem državnom putu IIA reda;
4. prevoz i manipulisanje opasnim materijama i materijama koje se ne smeju direktno i indirektno unositi u vode;
5. trajno podzemno i nadzemno skladištenje opasnih materija i materija koje se ne smeju direktno ili indirektno unositi u vode;
6. ispuštanje i prosipanje ulja, kiselina i drugih štetnih i opasnih materija;
7. korišćenje zemljišta na način koji može ugroziti ispravnost i količinu vode, a posebno tretiranje zemljišta svim vrstama đubriva, pesticida, herbicida i insekticida;
8. odlaganje smeća i svih vrsta komunalnog i drugog otpada;
9. sahranjivanje uginulih životinja, kao i njihovo ostavljanje na površini zemlje;
10. prilaz vozila;
11. napajanje i kupanje životinja;
12. uzgajanje, kretanje i ispaša stoke;
13. kampovanje, postavljanje šatora, kamp kućica, prikolica i dugih predmeta i stvari, organizovanje vašara i drugih okupljanja ljudi;
14. korišćenje plovila na motorni pogon sa unutrašnjim sagorevanjem koja nisu u funkciji vodosnadbevanja;
15. produbljivanje korita i vađenje šljunka i peska i svi drugi rudarski radovi;
16. neplanska seča i sađenje drveća;
17. zagađivanje zemljišta i vodotoka na bilo koji drugi način.
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta ograničava se u pogledu primene agrotehničkih mera i vrsta kultura.
Upravljač sistema dužan je da na terenu obeleži granice zone I i zone II vidljivim oznakama, u skladu sa propisima koji uređuju zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja.
Oznaka se pravi od postojanog materijala i postavlja se na mestu ulaza saobraćajnice i pešačke staze u zonu sanitarne zaštite, kao i na pogodno odabranoj lokaciji na granici zone sanitarne zaštite van koridora saobraćajnice i pešačke staze, na način da omogućava obaveštenost prolaznika o pristupanju zoni sanitarne zaštite.
U široj zoni sanitarne zaštite - zoni III, a koja se nalazi na teritoriji grada Leskovca zabranjeno je:
1. izgradnja proizvodnih pogona, termoenergetskih i drugih objekata, kao i obavljanje radova, čije otpadne vode sadrže zagađujuće materije ili na bilo koji način ugrožavaju kvalitet i režim voda;
2. deponovanje komunalnog otpada, havarisanih vozila, starih guma i drugih materija i materijala iz kojih se mogu osloboditi zagađujuće materije ispiranjem ili curenjem i lociranje i uređenje deponija čvrstog otpada;
3. deponovanje, skladištenje i transport opasnih materija i materija koje se ne smeju direktno ili indirektno unositi u vode;
4. ispuštanje osoke, otpadnih voda i vode koja je služila za rashlađivanje industrijskih postrojenja u vodotoke slivnog područja;
5. tretiranje zemljišta pesticidima, herbicidima i insekticidima;
6. sahranjivanje uginulih životinja u blizini vodotoka;
7. nekontrolisano krčenje šuma;
8. obavljanje rudarskih radova (površinski i podzemni radovi, miniranje tla), prodor u sloj koji zastire podzemnu vodu i odstranjivanje sloja koji zastire vodonosni sloj, i drugih radova čije otpadne vode sadrže zagađujuće materije ili na bilo koji način ugrožavaju kvalitet i režim voda;
9. zagađenje zemljišta i vodotoka na bilo koji drugi način.
U pojasu zaštite oko glavnih vodotoka slivnog područja zabranjeno je:
1. izgradnja svih vrsta objekata, osim vodnih objekata, odnosno objekata vodosnabdevanja;
2. obrađivanje zemljišta i upotreba đubriva, pesticida, herbicida i insekticida;
3. neplansko sađenje drveća i trajnih zasada;
4. deponovanje smeća i svih vrsta komunalnog i drugog otpada, havarisanih vozila, starih guma i drugih materija i materijala iz kojih se mogu osloboditi zagađujuće materije ispiranjem ili curenjem, kao i ispuštanje bilo kakvih otpadnih voda;
5. pranje vozila, poljoprivrednih mašina, cisterni i svaka aktivnost koja može ugroziti kvalitet vode;
6. zagađivanje zemljišta i vodotoka na bilo koji drugi način.
U pojasu zaštite oko magistralnih cevovoda sirove i čiste vode i pojasu brane sa pratećim objektima u pribranskom i podbranskom delu zabranjeno je:
1. izgradnja bilo kakvih objekata, osim vodnih objekata, odnosno objekata vodosnabdevanja;
2. postavljanje uređaja i vršenje radnji koje mogu na bilo koji drugi način zagaditi vodu i ugroziti stabilnost i funkciju cevovoda i objekata na njemu.
Sva pravna lica, preduzetnici i fizička lica dužna su da se pridržavaju odredaba ove Odluke.
Praćenje i kontrola kvaliteta vode akumulacije
Redovno praćenje kvaliteta vode akumulacije "Barje" neophodno je i u funkciji je pre svega procesa prerade vode, prećenja kvaliteta vode akumulacije tokom godine, kao i pravovremenog otkrivanja i reagovanja u slučaju akcidentne situacije.
JKP Vodovod kao upravljač izvorišta vodosnabdevanja u okviru redovnog monitoringa akumulacije "Barje" dužan je da vrši redovno mesečno uzorkovanje i analizu vode, a po potrebi u toku letnjih meseci i jednom nedeljno.
U okviru redovnog monitoringa JKP Vodovod, u internoj fizičko-hemijskoj i hidrobiološkoj laboratoriji, vrši analizu vode na fizičko-hemijske i hidrobiološke parametre.
U slučaju pojave akcidentne situacije koja može da naruši kvalitet vode u akumulaciji "Barje" JKP Vodovod je dužan da o tome odmah obavesti republičku sanitarnu inspekciju i postupi po njihovom nalogu radi sanacije nastalog problema.
U slučaju povrede zone strogog sanitarnog nadzora i zone neposredne sanitarne zaštite izvorišta akumulaciji "Barje" propisanih ovom Odlukom JKP Vodovod obavestiće komunalnu inspekciju i komunalnu miliciju grada Leskovca kao i druge nadležne inspekcijske organe, radi preduzimanja mera.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da postupanje suprotno odredbama člana 65. ove Odluke prijavi nadležnoj komunalnoj miliciji, komunalnoj inspekciji i drugim nadležnim inspekcijskim organima.
Nadzor nad primenom ove Odluke i zakonitošću rada vršioca komunalne delatnosti vrši Gradske uprave grada Leskovca preko Odeljenja nadležnog za komunalne poslove.
U postupku nadzora, nadležni organ ima pravo da po potrebi neposredno izvrši kontrolu obavljanja komunalne delatnosti, i to da li se komunalna delatnost obavlja po uslovima i na način koji su određeni ovom Odlukom, kao i da o tome od vršioca komunalne delatnosti zatraži pisanu informaciju.
U slučaju da se u postupku nadzora kontrole utvrdi da vršilac komunalne delatnosti ne obavlja komunalnu delatnost u skladu sa određenim pravilima, organ je dužan da o tome obavesti Skupštinu grada i Gradsku upravu sa predlogom preduzimanja mera.
Poslove inspekcijskog nadzora nad primenom ove Odluke i akata donetih na osnovu ove Odluke vrši Odeljenje za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Leskovca, preko komunalnih inspektora, u okviru nadležnosti i ovlašćenja propisanih zakonom i ovom Odlukom.
Poslove inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba ove Odluke kojima je uređeno planiranje i izgradnja vrši Odeljenje za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Leskovca preko građevinskih inspektora.
Nadzor nad odredbama ove Odluke vrše i drugi inspekcijski organi, u skladu sa nadležnostima utvrđenim posebnim propisom, ako određena pitanja utvrđena ovom Odlukom predstavljaju delokrug tog organa.
U vršenju inspekcijskog nadzora komunalni inspektor u skladu sa Zakonom i odredbama ove Odluke ovlašćen je da:
1. izvrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;
2. sasluša i uzima izjave od odgovornih lica kod vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;
3. pregleda objekte, postrojenja i uređaje za obavljanje komunalne delatnosti i poslovne prostorije radi prikupljanja neophodnih podataka;
4. fotografiše i snimi prostor u kome se vrši inspekcijski nadzor, kao i druge stvari koje su predmet nadzora;
5. naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja na način utvrđen zakonom i propisima na osnovu zakona;
6. naloži rešenjem izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka u obavljanju komunalne delatnosti;
7. pregleda objekte, postrojenja i uređaje koji služe korišćenju komunalnih usluga, uključujući i one koje predstavljaju unutrašnje instalacije i pripadaju korisniku komunalne usluge, po dostavljenom mišljenju/dokazu vršioca komunalne delatnosti ili upravnika stambene zajednice;
8. naloži rešenjem korisniku izvršenje utvrđenih obaveza, kao i otklanjanje nedostataka na unutrašnjim instalacijama i da pristupi tim instalacijama prilikom izvršenja rešenja kojim je naložio otklanjanje nedostataka ili isključenje korisnika sa komunalnog sistema; (dodato iz Zakona o komunalnim delatnostima);
9. naloži rešenjem uklanjanje, vozila, stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ukoliko ometaju obavljanje ove komunalne delatnosti;
10. naloži rešenjem preduzimanje, u određenom roku, neophodnih mera radi otklanjanja nepravilnosti kojima je došlo do povreda odredaba ove Odluke;
11. izdaje prekršajni nalog za prekršaje za koje su ovom Odlukom propisane novčane kazne u fiksnom iznosu, ukoliko oceni da je povredom zakona i ove Odluke učinjen prekršaj;
12. obavesti druge nadležne organe da preduzmu mere iz svoje nadležnosti ukoliko utvrdi da postoje razlozi za preduzimanje mera za koje nije nadležan,
13. preduzima druge mere utvrđene zakonom i odredbama ove Odluke.
Izvršenje odredaba ove Odluke obavlja i Odeljenje komunalne milicije Gradske uprave grada Leskovca preko komunalnog milicionera koji ima ovlašćenje da preduzima preventivne mere propisane Zakonom o komunalnoj miliciji i Odlukom o komunalnoj miliciji, kao i da izda prekršajni nalog za prekršaje propisane ovom Odlukom.
Ukoliko komunalni milicioner, u obavljanju poslova, uoči povredu propisa iz nadležnosti drugog organa obavestiće odmah o tome, pisanim putem, nadležni organ.
Vršilac komunalne delatnosti iz ove Odluke, kao i druga lica, dužni su da komunalnom inspektoru omoguće nesmetano vršenje nadzora, i da mu bez odlaganja stave na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasne se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.
Na rešenje komunalnog inspektora može se izjaviti žalba Gradskom veću grada Leskovca u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Gradsko veće grada Leskovca odlučuje o žalbi u roku od 60 dana od dana prijema žalbe.
Rešenje Gradskog veća grada Leskovca je konačno u upravnom postupku, i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Komunalni inspektor, odnosno komunalni milicioner, za učinjene prekršaje iz člana 82., 83. i 84. ove Odluke izdaje prekršajni nalog u pisanoj formi, u skladu sa zakonom kojim je propisana sadržina prekršajnog naloga.
Na pitanja koja nisu uređena ovom Odlukom neposredno se primenjuje zakon i drugi propisi koji se odnose na obavljanje ovih komunalnih delatnosti, propisi kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje i postupak sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kao i propisi koji se odnose na zaštitu potrošača.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 100.000 dinara, kazniće se za prekršaj vršilac komunalne delatnosti, ako:
1. ne postupi u skladu sa odredbama člana 12. stav 1. ove Odluke;
2. ne postupi u skladu sa odredbama člana 15. stav 1. ove Odluke;
3. ne postupi u skladu sa odredbama člana 17. ove Odluke;
4. ne postupi u skladu sa odredbama člana 19. stav 3. ove Odluke;
5. ne postupi u skladu sa odredbama člana 21. stav 1. ove Odluke;
6. ne postupi u skladu sa članom 27. stav 5. i 6. ove Odluke;
7. ne postupi u skladu sa članom 30. stav 1. ove Odluke;
8. ne postupi u skladu sa odredbama člana 33. stav 1. ove Odluke;
9. ne postupi u skladu sa članom 34. stav 1. i 2. ove Odluke;
10. ne postupi u skladu sa članom 37. ove Odluke;
11. ne postupi u skladu sa odredbama člana 38. ove Odluke;
12. ne postupi u skladu sa odredbama člana 39. ove Odluke;
13. ne postupi u skladu sa odredbama člana 40. ove Odluke;
14. ne postupi u skladu sa odredbama člana 42. ove Odluke;
15. ne postupi u skladu sa odredbama člana 43. stav 1. tačka 1. - 22. ove Odluke;
16. ne postupi u skladu sa odredbama člana 55. stav 3, 4. i 5. ove Odluke;
17. ne postupi u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. ove Odluke;
18. ne postupi u skladu sa odredbama člana 63. stav 5. ove Odluke;
19. ne postupi u skladu sa članom 79. stav 1. ove Odluke.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 150.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1. postupi suprotno odredbama člana 15. stav 2. - 11. ove Odluke;
2. ne postupi u skladu sa odredbama člana 16. stav 1. ove Odluke;
3. postupi suprotno odredbama člana 17. ove Odluke;
4. postupi suprotno odredbama člana 62. ove Odluke;
5. postupi suprotno članu 67. stav 1. tačka 5., 6., 7., 8. i 10. ove Odluke;
6. postupi suprotno članu 68. stav 1. tačka 6., 8., 9., 10., 11., 12., 13., 14. i 17. ove Odluke;
7. postupi suprotno članu 69. stav 1. tačka 2., 4., 6. i 9. ove Odluke;
8. postupi suprotno članu 70. stav 1. tačka 4., 5. i 6. ove Odluke;
9. postupi suprotno članu 71. stav 1. tačka 2. ove Odluke;
10. ne postupi u skladu sa odredbama članom 79. stav 1. ove Odluke.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 25.000 dinara.
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 75.000 dinara.
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 25.000 dinara.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 150.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice kao korisnik, odnosno investitor, ako:
1. ne postupi u skladu sa odredbama člana 14. ove Odluke;
2. postupi suprotno odredbama člana 18. stav 1. tačka 1. - 15. ove Odluke;
3. ne postupi u skladu sa odredbama člana 19. stav 1. i 4. ove Odluke;
4. ne postupi u skladu sa članom 21. stav 2. ove Odluke;
5. ne postupi u skladu sa članom 25. stav 4. i 5. ove Odluke;
6. ne postupi u skladu sa članom 27. ove Odluke;
7. postupi suprotno odredbama člana 30. stav 5. ove Odluke;
8. ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2. i 3. ove Odluke;
9. ne postupi u skladu sa članom 34. ove Odluke;
10. ne postupi u skladu sa odredbama člana 44. stav 1. tačka 1. - 16. ove Odluke;
11. preduzme bilo koju radnju iz člana 55. stav 1. tačka 1. - 19., osim u slučaju iz tačke 13., ove Odluke;
12. ne postupi u skladu sa članom 59. stav 4. ove Odluke;
13. ne postupi u skladu sa članom 60. ove Odluke;
14. ne postupi u skladu sa odredbama člana 63. stav 5. ove Odluke;
15. ne postupi u skladu sa odredbama članom 79. stav 1. ove Odluke.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 25.000 dinara.
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik kao korisnik, odnosno investitor, novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 75.000 dinara.
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice kao korisnik, odnosno investitor, novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 25.000 dinara.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o vodovodu i kanalizaciji grada Leskovca ("Službeni glasnik grada Leskovca", broj 11/2015 i 16/2017) i Pravilnik o očuvanju i zaštiti kvaliteta vode akumulacije "Barje" ("Službeni glasnik opštine Leskovca", broj 1/1995) i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o očuvanju i zaštiti kvaliteta vode akumulacije "Barje" ("Službeni glasnik opštine Leskovca", broj 16/1996).
Ugovori zaključeni u vezi obavljanja usluge u oblasti komunalne delatnosti definisane ovom Odlukom ostaju na snazi do isteka vremena na koji su zaključeni.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službeni glasniku grada Leskovca".