ODLUKAO RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI NA TERITORIJI GRADA PROKUPLJA("Sl. list grada Prokuplja", br. 51/2025) |
Ovom odlukom, grad Prokuplje (u daljem tekstu: Grad), u okviru svoje nadležnosti obezbeđuje ravnopravnost polova, stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu na teritoriji Grada i obrazuje Komisiju za rodnu ravnopravnost i Savet za rodnu ravnopravnost.
Ravnopravnost polova, u smislu zakona i ove odluke, podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora.
Diskriminacija po osnovu pola, u smislu zakona i ove odluke, jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.
Ne smatra se diskriminacijom ni povreda načela jednakih prava i obaveza, donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova.
Organi Grada, u okviru svojih nadležnosti, podstiču i unapređuju ravnopravnost polova i poslova vezanih za ravnopravnost polova.
Organi Grada su u obavezi da u procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciju ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogućnosti.
III OBAVEZE ORGANA JAVNE VLASTI
Organi Grada, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Grada (u daljem tekstu: organi javne vlasti) dužni su da evidentiraju i izveštavaju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života primenu međunarodnih i domaćih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
Evidentiranje se vrši na posebnom obrascu koji propisuje Ministarstvo.
Organi javne vlasti razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života.
Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.
Organi javne vlasti dužni su da sačinjavaju godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji sadrže ocenu stanja u pogledu rodne ravnopravnosti, uključujući i razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa javne vlasti.
1. Zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita
Organi javne vlasti su dužni da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbede jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, stručnog usavršavanja kao i da zaposlenima i njihovim predstavnicima jednom godišnje obezbede informacije o položaju žena i muškaraca zaposlenih ili radno angažovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Ne smatra se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti:
1) posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnost zapošljavanja manje zastupljenog pola;
2) posebne mere za povećanje učešća manje zastupljenog pola u stručnom osposobljavanju i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za napredovanje,
3) druge posebne mere, u skladu sa zakonom.
Prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu i rodu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Zaposleni, bez obzira na pol, ostvaruje pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod poslodavca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Zabranjena je diskriminacija po osnovu pola prilikom ostvarivanja i uživanja prava iz oblasti socijalne zaštite, bez obzira na subjekte koji organizuju i sprovode ovu zaštitu.
Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zabranjena je diskriminacija po osnovu pola.
Organi javne vlasti su dužni da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene prevenciji i podizanju svesti javnosti o nasilju u porodici u skladu sa zakonom.
3. Obrazovanje, kultura i sport
Princip ravnopravne zastupljenosti polova primenjuje se i u oblasti obrazovanja, kulture i sporta prilikom izbora na rukovodeća radna mesta kao i prilikom imenovanja upravnih i nadzornih odbora u javnim službama.
Najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola mora biti zastupljeno u upravnim i nadzornim odborima u javnim službama.
Organi javne vlasti su dužni da obezbede ravnopravan tretman polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti.
4. Ravnomerna zastupljenost u organima javne vlasti
Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti i druge institucije.
Prilikom izbora i imenovanja delegacija koje predstavljaju opštinu u međunarodnoj saradnji, sastav delegacije obavezno mora da čini najmanje 30% manje zastupljenog pola.
Princip ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca obezbeđuje se i prilikom izbora u organima mesne zajednice, u skladu sa zakonom.
Rodno budžetiranje predstavlja jednu od strategija usmerenih na ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
Rodno budžetiranje jeste uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetske procese i podrazumeva procenu budžeta sa stanovišta rodne ravnopravnosti na svim nivoima budžetskog procesa i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti.
IV KOMISIJA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
Ovom Odlukom osniva se Komisija za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: Komisija), kao stalno Skupštinsko radno telo, u skladu sa Statutom grada Prokuplja.
Komisija je samostalna u svom radu.
Komisija za svoj rad odgovara Skupštini.
Komisija je dužna da na zahtev Skupštine, a najmanje jednom godišnje, podnese izveštaj o svom radu.
Komisija može obezbeđivati sredstva iz namenskih donacija i projektnog finansiranja.
Komisija predlaže način korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana.
Komisija ima 5 članova, uključujući i predsednika, od kojih su najmanje 30% predstavnici manje zastupljenog pola.
Predsednik Komisije ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika se određuje aktom o izboru predsednika i članova Komisija.
Predsednika i članove Komisije bira Skupština, iz reda odbornika.
Kandidate za članove Komisije predlažu odborničke grupe.
Skupština odlučuje o predloženoj listi kandidata za predsednika i članove Komisije u celini, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Mandat članova Komisije je vezan mandatom saziva Skupštine koja ih je izabrala i po isteku mandata mogu biti ponovo izabrani, i to najviše dva puta.
Članovima Komisije može prestati mandat i pre isteka vremena na koje su izabrani, podnošenjem ostavke ili razrešenjem.
Kada predlog za razrešenje člana Komisije podnosi odbornička grupa na čiji predlog je isti izabran, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za izbor novog člana. Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Komisija može da ima sekretara.
Sekretar obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije.
Komisija može obrazovati radne grupe za realizaciju pojedinih programa.
Komisija je nadležna da:
1) razmatra i daje mišljenje o predlozima akata iz nadležnosti Skupštine grada e sa stanovišta ostvarivanja ravnopravnosti polova;
2) razmatra pitanja iz nadležnosti opštine koja se odnose na ravnopravnost polova, zauzima o njima stavove i daje predloge za njihovo rešavanje;
3) razmatra predloge za izbor i imenovanje lica o kojima odlučuje Skupština grada, sa stanovišta ostvarivanja ravnopravne zastupljenosti polova u javnom i političkom životu (u oblasti obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije zaštite, turizma i dr.), utvrđuje mišljenje i daje svoje predloge;
4) razmatra predloge i predstavke upućene Skupštini grada sa stanovišta ostvarivanja ravnopravnosti polova, predlaže Skupštini grada i nadležnim organima preduzimanje mera za rešavanje pitanja pokrenutih u predstavkama i obaveštava podnosioce predstavki o preduzetim aktivnostima;
5) pokreće, inicira strategiju, politiku i mere koje doprinose unapređenju ravnopravnosti polova;
6) razmatra godišnje izveštaje i zauzima stavove o primeni odluka i mera koje se odnose na ravnopravnost polova;
7) razmatra planove akcije za unapređenje ravnopravnosti polova i podnosi predloge u vezi sa tim;
8) sarađuje sa drugim radnim telima Skupštine grada u pitanjima iz njihove nadležnosti a koja se odnose na ravnopravnost polova, a po potrebi može održati zajedničku sednicu sa drugim radnim telima Skupštine grada;
9) predlaže Skupštini grada formiranje ad hoc radnog tela (anketni odbor, komisija) radi sagledavanja stanja u ostvarivanju ravnopravnosti polova kao i radi utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima koji se odnose na ravnopravnost polova;
10) prati implementaciju standarda o ravnopravnosti polova u aktima i politici Skupštine grada, a naročito u oblastima obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije zaštite, turizma, rada i zapošljavanja, pravima žena, nasilju nad ženama, ravnomerne zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, institucija i mehanizama za postizanje ravnopravnosti polova, finansijama i dr.;
11) prati ostvarivanje većeg učešća žena u kreiranju politike i donošenju odluka i ekonomskog osnaživanja žena;
12) prati pojave uznemiravanja i ucenjivanja zaposlenih na radnom mestu (mobing);
13) stara se o korišćenju rodno osetljivog jezika u svim dokumentima i materijalima,
14) predlaže pitanja iz domena ravnopravnosti polova koje treba razmatrati na zasedanju Skupštine grada,
15) preduzima druge mere, u skladu sa Zakonom, Statutom i ovom odlukom.
Na rad komisije se shodno primenjuje Poslovnik o radu Skupštine grada Prokuplja.
V SAVET ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
Gradsko veće obrazuje Savet za rodnu ravnopravnost grada Prokuplja.
Savet za rodnu ravnopravnost ima 13 članova.
Savet za rodnu ravnopravnost čine imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.
Savet za rodnu ravnopravnost prati stanje u oblasti rodne ravnopravnosti, inicira i predlaže mere za unapređenje rodne ravnopravnosti.
U radu Saveta za rodnu ravnopravnost obavezno učestvuju i lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organu uprave jedinice lokalne samouprave, koja pruža stručnu i administrativno-tehničku potporu u radu saveta.
Lice zaduženo za rodnu ravnopravnost Gradske uprave grada Prokuplja, u saradnji sa licima za rodnu ravnopravnost organa javne vlasti, prikuplja predloge za predstavnike u Savetu za rodnu ravnopravnost.
Načelnik Gradske uprave, direktori lokalnih organa javne vlasti posebnim rešenjem određuju lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Skupština grada Prokuplja imenuje članove Komisije za rodnu ravnopravnost.
Načelnik Gradske uprave će odrediti lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 8 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Prokuplja".
Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o osnivanju Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti br. 06-49/09-02 od 29.12.2009. godine i Odluka o izmeni Odluke o osnivanju Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti 06-10/13-02 od 03.04.2013. godine.