PRAVILNIKO BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA GLAVNE KNJIGE TREZORA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 16/2026) |
Ovim pravilnikom detaljnije se uređuju organizacija budžetskog računovodstva, način vođenja poslovnih knjiga, kretanje računovodstvenih isprava i rokovi za njihovo dostavljanje, interne računovodstvene kontrole i lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugom događaju, usaglašavanje poslovnih knjiga, popis imovine, potraživanja i obaveza, zaključivanje poslovnih knjiga, finansijsko izveštavanje, računovodstvene politike, obelodanjivanja u napomenama, kao i čuvanje i arhiviranje finansijsko-računovodstvene dokumentacije Glavne knjige trezora Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Glavna knjiga trezora).
Za pitanja koja nisu uređena ovim pravilnikom, neposredno se primenjuju odredbe Zakona o budžetskom sistemu, Uredbe o budžetskom računovodstvu i drugi podzakonski propisi, pojedinačnih uputstava i odluka donetih na osnovu tih propisa.
Definicije koje se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1. gotovinska osnova je računovodstvena osnova prema kojoj se transakcije i ostali događaji priznaju tek kada se gotovina primi ili plati;
2. obračunska osnova predstavlja računovodstvenu osnovu prema kojoj se transakcije i drugi događaji priznaju u trenutku njihovog nastanka (a ne samo kada se primi ili izda gotovina ili gotovinski ekvivalent);
3. gotovina predstavlja gotovinska sredstva na raspolaganju i depozite u bankarskim institucijama, koji se mogu povući na zahtev;
4. gotovinski tokovi su prilivi i odlivi gotovine;
5. računovodstvene politike su posebni principi, osnove, konvencije, pravila i prakse, koje je usvojio entitet za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja;
6. datum izveštavanja je datum poslednjeg dana perioda izveštavanja na koje se odnose finansijski izveštaji;
7. konsolidovani finansijski izveštaji su finansijski izveštaji ekonomskih entiteta u kojima su gotovinski prilivi, odlivi i salda gotovine matičnog entiteta i entiteta koje on kontroliše, prikazani kao izveštaji pojedinačnog entiteta;
8. ekonomski entitet je grupa entiteta sastavljena od matičnog entiteta i jednog kontrolisanog entiteta ili više njih;
9. matični entitet je entitet koji ima kontrolu nad jednim entitetom ili više drugih entiteta, odnosno direktni korisnik budžetskih sredstava, koji u svojoj nadležnosti ima indirektne korisnike budžetskih sredstava (u daljem tekstu: direktni korisnik);
10. kontrolisani entitet je entitet koji je pod kontrolom drugog entiteta (matičnog entiteta), odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava (u daljem tekstu: indirektni korisnik).
Poslovne knjige trezora jesu: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige i evidencije glavne knjige trezora.
Glavna knjiga trezora jeste poslovna knjiga skupa računa, koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva i u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima, koje su posledica izvršavanja budžetskih aproprijacija. Navedene promene sistematizovane su na šestocifrenim kontima propisanim Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, po redosledu njihovog nastajanja, u hronološkom smislu.
Analitičko raščlanjivanje u okviru propisanih subanalitičkih konta na subsubanalitička konta (sedmocifrena i višecifrena), vrši se radi obezbeđivanja pomoćne knjigovodstvene evidencije, a u skladu s potrebama.
Glavnu knjigu trezora vodi Pokrajinski sekretarijat za finansije (u daljem tekstu: Sekretarijat).
Poslovi Glavne knjige trezora obavljaju se u okviru unutrašnjih organizacionih jedinica Sekretarijata - Sektora za poslove trezora (u daljem tekstu: Trezor) i Sektora za poslove knjigovodstva (u daljem tekstu: Knjigovodstvo), u skladu s Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.
U Glavnoj knjizi trezora, vodi se posebna evidencija za svakog direktnog korisnika budžeta, kao i analitička evidencija prenosa sredstava indirektnim korisnicima uključenim u Konsolidovanom računu trezora Autonomne pokrajine Vojvodine KRT 581 (u daljem tekstu: KRT).
Sistem Glavne knjige čine glavne knjige direktnih i indirektnih korisnika uključenih u KRT.
Direktni korisnici vode samo pomoćne knjige i evidencije.
Indirektni korisnici - koji svoje poslovanje obavljaju putem podračuna KRT-a - vode svoje glavne knjige i pomoćne knjige i evidencije.
Glavna knjiga trezora jeste osnova za pripremanje finansijskih izveštaja.
Podaci iz Glavne knjige trezora i glavnih knjiga indirektnih korisnika sintetizuju se i knjiže u Glavnoj knjizi trezora, na osnovu periodičnih izveštaja i završnog računa.
Dnevnik jeste poslovna knjiga u kojoj se hronološki evidentiraju sve nastale poslovne promene u vezi sa izvršenjem budžetskih aproprijacija, odnosno sprovođenjem naloga za plaćanje, koje su izdali direktni budžetski korisnici, a na osnovu akta o budžetu i finansijskog plana.
Pomoćne knjige Glavne knjige trezora jesu analitičke evidencije koje se vode u okviru Glavne knjige trezora, da bi se obezbedili podaci u vezi s praćenjem stanja i kretanjem imovine, obaveza i kapitala analitički po direktnim budžetskim korisnicima.
Poslovne knjige iz stava 1. ovog člana imaju karakter javnih isprava.
KRT jeste objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine.
Knjigovodstvena evidencija potpuno istinito i sveobuhvatno odražava poslovne promene koje su se dogodile u budžetskoj godini na osnovu propisa i računovodstvenih politika iz ovog pravilnika.
Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: budžet AP Vojvodine) priprema se i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije koja obuhvata:
1) ekonomsku klasifikaciju;
2) organizacionu klasifikaciju;
3) funkcionalnu klasifikaciju;
4) klasifikaciju prema izvorima finansiranja;
5) programsku klasifikaciju.
Osnova za vođenje Glavne knjige trezora
Vođenje Glavne knjige trezora zasniva se na primeni gotovinske osnove, po kojoj se transakcije i poslovni događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.
Izuzeto iz stava 1. ovog člana, primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama evidentiraju se kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na propisan uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama iz sredstava donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije putem podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Osnov za merenje rezultata u finansijskim izveštajima jeste saldo gotovinskih sredstava i ekvivalenata.
Osnov za uspostavljanje i vođenje sistema dvojnog knjigovodstva i jedinstvenog sistema budžetskog računovodstva korisnika budžetskih sredstava jesu akti Republike Srbije kojima se uređuju budžetski sistem i budžetsko računovodstvo, kao i akti kojima se uređuje primena Međunarodnih računovodstvenih standarda - IPSAS za javni sektor.
Osnov za utvrđivanje računovodstvenih politika jesu Međunarodni računovodstveni standardi - IPSAS za javni sektor na gotovinskoj osnovi.
Osnova finansijskog izveštavanja
Korisnici budžetskih sredstava mogu voditi računovodstvene evidencije i prema obračunskoj osnovi za potrebe internog izveštavanja, s tim što se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi.
Za potrebe pripreme i sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima, u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi, prilivi i odlivi evidentiraju se i prezentuju na gotovinskoj osnovi, u periodu kada je gotovina primljena, odnosno isplaćena.
Glavna knjiga trezora organizuje se tako da obezbedi podatke na osnovu kojih se može sledeće: utvrđivati prihodi i primanja i rashodi i izdaci; omogućiti uvid u stanje, kretanje i promene na imovini, obavezama i kapitalu; utvrđivati finansijski rezultat; sastavljati periodični finansijski izveštaji; sastavljati završni račun budžeta; izrađivati analize i informacije o izvršenju budžeta i drugi izveštaji, prema potrebi.
U okviru Glavne knjige trezora, u skladu s potrebama, vode se pomoćne knjige:
1. kupaca;
2. dobavljača;
3. plata;
4. devizne blagajne;
5. zaliha;
6. osnovnih sredstava;
7. druge pomoćne knjige - po potrebi.
U okviru Glavne knjige trezora, vode se sledeće pomoćne evidencije:
1. izvršenih isplata;
2. ostvarenih priliva;
3. plasmana;
4. duga;
5. donacija;
6. akcija i udela;
7. investiranja i zaduživanja na nivou budžeta AP Vojvodine;
8. stambenih kredita / sredstva za stambenu izgradnju;
9. druge pomoćne evidencije.
Poslovne knjige Glavne knjige trezora
Poslovne knjige Glavne knjige trezora vode se u elektronskom obliku u informacionom sistemu BISTrezor, na softveru koji obezbeđuje čuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama, te koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola, a onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena. Evidentiranje svih poslovnih promena rashoda i izdataka i prihoda i primanja vrši se uporedo i u sistemu SPIRI - Sistemu za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje.
Poslovne knjige vode se uredno, ažurno i obezbeđuju uvid u hronološko knjiženje transakcija i poslovnih događaja. Vode se za period od jedne budžetske godine, izuzev knjige osnovnih sredstava, koja se vodi za period duži od jedne godine.
Računovodstvene isprave i rokovi knjiženja
Računovodstvena isprava jeste javna isprava koja predstavlja pismeni dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i o drugom događaju, te koja sadrži sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama.
Knjiženje u poslovnim knjigama vrši se na osnovu validnih računovodstvenih isprava o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju.
Računovodstvene isprave, na osnovu kojih se vrši knjiženje u Glavnoj knjizi trezora, jesu:
• računovodstvena isprava koju je sačinio direktni korisnik, a koju je overilo/potpisalo odgovorno lice (lice koje je ispravu sastavilo, lice koje je ispravu kontrolisalo i lice koje je ispravu odobrilo, odnosno lice koje je odgovorno za nastalu poslovnu promenu);
• izvedena računovodstvena isprava koju je overilo/potpisalo lice koje je ispravu sastavilo, lice koje je ispravu kontrolisalo i lice koje je ispravu odobrilo, odnosno lice koje je odgovorno za nastalu poslovnu promenu.
Finansijska služba direktnog korisnika priprema računovodstvenu ispravu koju - kada je overe/potpišu ovlašćena lica - dostavlja Trezoru na kontrolu i plaćanje i Knjigovodstvu na knjiženje u Glavnoj knjizi trezora.
Računovodstvene isprave se Trezoru dostavljaju uz zahtev za plaćanje (ZP obrazac), koji moraju potpisati lice koje je ispravu sastavilo, lice koje je ispravu kontrolisalo i lice koje je odgovorno za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj.
Zaposleni u Trezoru, zaduženi za kontrolu formalno-računske ispravnosti dokumentacije dostavljene uz zahtev za plaćanje, dužni su da sprovedu proveru formalno-računske ispravnosti i usklađenosti zahteva za plaćanje sa aktom o budžetu AP Vojvodine i finansijskim planom budžetskog korisnika.
Funkcije lica koje je ispravu sastavilo, lica koje je ispravu kontrolisalo i lica koje je odgovorno za nastalu poslovnu promenu ne mogu se poklapati.
Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom na ispravi garantuju da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.
Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja, te se dostavlja na knjiženje u pomoćnim knjigama i evidencijama budžetskog korisnika najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene i drugog događaja.
Verodostojnom računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dostavljena u elektronskom obliku.
Fakturu (račun) - kao računovodstvenu ispravu sastavljenu i dostavljenu u elektronskom obliku - mora potvrditi odgovorno lice direktnog korisnika; ono svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje njenu verodostojnost u skladu sa zakonom.
Računovodstvenu ispravu direktni korisnik dostavlja na plaćanje i knjiženje u Glavnoj knjizi trezora nakon izvršenih knjiženja i evidentiranja u svojim pomoćnim knjigama i evidencijama. Pre izrade zahteva za plaćanje, svaki direktni korisnik je u obavezi da u informacionom sistemu BISTrezor učita ugovor ili narudžbenicu, na osnovu kojih je obaveza preuzeta. Zahtev za plaćanje u svom prilogu sadrži profakturu ili fakturu, obračun, rešenje o isplati i sličnu dokumentaciju.
Odgovorna lica direktnog korisnika
Odgovorno lice u finansijskoj službi direktnog korisnika - računopolagač - odgovoran je za vođenje pomoćnih knjiga i evidencija, pripremu i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i za zakonitost, verodostojnost, tačnost, potpunost i ispravnost i sastavljanje isprava o transakcijama i poslovnim događajima koji se odnose na korišćenje budžetskih aproprijacija i korišćenje sredstava i druge imovine.
Direktni korisnik dostavlja Trezoru OP obrasce (overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje), rešenja o ovlašćenju za potpisivanje i evidencioni list deponovanih potpisa odgovornih lica.
Odgovorna lica indirektnog korisnika
Odgovornost lica indirektnog korisnika reguliše se aktima indirektnog korisnika.
Indirektni korisnik, posredstvom nadležnog direktnog korisnika, dostavlja Trezoru karton deponovanih potpisa i OP obrazac rukovodioca - kao odgovornog lica za upravljanje sredstvima na podračunima otvorenim u okviru konsolidovanog računa trezora.
Odgovorna lica u Trezoru i Knjigovodstvu
Zaposleni u Odeljenju za preventivnu kontrolu i odobrenje plaćanja Trezora odgovorni su za formalnu i računsku ispravnost zahteva za plaćanje i za odobravanje plaćanja do visine planiranih aproprijacija, u skladu sa aktom o budžetu AP Vojvodine i finansijskim planom.
Zaposleni u Knjigovodstvu i Odeljenju za izveštavanje Trezora odgovorni su za blagovremeno i ažurno knjiženje računovodstvene isprave o nastaloj poslovnoj promeni, koju je dostavio direktni korisnik.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana odgovorni su i za tačnost, potpunost i zakonitost izvedene računovodstvene isprave.
Načelnik Odeljenja za izveštavanje odgovoran je za sastavljanje i izradu finansijskih izveštaja i završnog računa budžeta AP Vojvodine.
Načelnik u Knjigovodstvu i načelnik Odeljenja za izveštavanje Trezora, svako iz svoje nadležnosti, odgovorni su za sastavljanje i izradu završnog računa budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine.
Načelnik u Knjigovodstvu i načelnik Odeljenja za izveštavanje Trezora, svako iz svoje nadležnosti, odgovorni su za arhiviranje računovodstvenih isprava, izveštaja i druge dokumentacije, na osnovu koje je izvršeno knjiženje u Glavnoj knjizi trezora.
INTERNE RAČUNOVODSTVENE KONTROLE
Interna računovodstvena kontrola se organizuje kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i ostale poslovne aktivnosti direktnih korisnika.
Pod pojmom interne kontrole, u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatraju se postupci i radnje čiji su ciljevi:
- pravilna primena zakona, propisa, pravila i procedura;
- uspešno poslovanje direktnog korisnika;
- obezbeđenje ekonomičnog, efikasnog i namenskog korišćenja sredstava;
- aktivnosti sprečavanja štete i gubitaka;
- obezbeđenje integriteta i pouzdanosti informacija.
Predmet interne kontrole jesu sve poslovne transakcije koje se odnose na prihode i primanja, rashode i izdatke i račune finansijskih sredstava i obaveza.
Interni računovodstveni kontrolni postupci vode se na način propisan Uputstvom o radu trezora Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Uputstvo o radu trezora).
USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA I POPIS IMOVINE I OBAVEZA
Direktni korisnik dužan je da - pre izrade završnog računa budžeta AP Vojvodine - sprovede sledeće pripremne radnje:
1. usaglašavanje finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza;
2. sprovođenje i evidentiranje popisa;
3. usaglašavanje pomoćnih knjiga i analitičkih evidencija s Glavnom knjigom trezora;
4. usaglašavanje knjiga indirektnih korisnika s knjigama nadležnih direktnih korisnika;
5. usaglašavanje pomoćnih knjiga direktnih korisnika s Glavnom knjigom trezora;
6. obračun i knjiženje amortizacije;
7. svođenje knjiženja na gotovinsku osnovu.
Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se po stanju na dan sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa budžeta AP Vojvodine - 31. decembra budžetske godine.
Direktni korisnici dužni su da izvrše usaglašavanje finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza, odnosno stanja po svim kontima bilansa stanja 31. decembra budžetske godine.
Radi usaglašavanja iz stava 1. ovog člana, poverilac je dužan da svom dužniku dostavi popis nenaplaćenih potraživanja (Obrazac IOS - Izvod otvorenih stavki, u daljem tekstu Obrazac IOS) najkasnije 25 dana od dana kada se sastavlja finansijski izveštaj, odnosno najkasnije do 25. januara.
Popis nenaplaćenih potraživanja direktni korisnik sastavlja u tri primerka (Obrazac IOS), od kojih dva primerka dostavlja na usaglašavanje komitentu - dužniku.
Direktni korisnik, nakon prijema potpisanog i overenog IOS obrasca od komitenta, dostavlja ga Trezoru.
Za sprovođenje postupka usaglašavanja odgovorni su zaposleni u finansijskoj službi direktnog korisnika.
Zaposleni u Trezoru dužni su da obezbede sprovođenje usaglašavanja.
Izvode otvorenih stavki ili drugog dokumenta, dostavljene od komitenta za potrebe usaglašavanja otvorenih stavki, direktni korisnik proverava u svojim poslovnim knjigama, nakon čega izvod otvorenih stavki ili prihvata, potpisujući i overavajući pečatom organa, ili ga osporava, te ga dalje usaglašava s komitentom.
Konačno usaglašeno stanje - overeno/potpisano - dostavlja Knjigovodstvu.
Za neusaglašene stavke pokreće se postupak utvrđivanja činjeničnog stanja i o tome se obaveštavaju Trezor i Knjigovodstvo.
Popis imovine i obaveza budžeta AP Vojvodine sprovodi se kao redovan, jednom godišnje, sa stanjem na dan 31. decembra, a ukoliko se ukaže potreba - radi se vanredan popis. Izuzetno, popis bibliotečkog materijala, umetničkih slika, filmske građe, arhivske građe i sličnog sprovodi se u periodima dužim od godinu dana između dva popisa, ali ne duže od pet godina.
Popisom se obuhvataju sve pozicije bilansa stanja, nefinansijska imovina u stalnim sredstvima, nefinansijska imovina u zalihama, dugoročna finansijska imovina, novčana sredstva i plemeniti metali, hartije od vrednosti, potraživanja, kratkoročni plasmani, aktivna vremenska razgraničenja, obaveze i vanbilansna aktiva.
Direktni korisnici vrše popis svoje imovine i obaveza i izveštaj o izvršenom popisu, sa aktom o usvajanju izveštaja o popisu i rezultatima popisa, dostavljaju Sekretarijatu radi knjiženja u Glavnoj knjizi trezora.
Direktni korisnik, pre popisa imovine, obaveza i pripreme za izradu godišnjeg finansijskog izveštaja, usklađuje pomoćne knjige i evidencije s podacima iz Glavne knjige trezora.
Trezor i Knjigovodstvo dužni su da omoguće usklađivanje iz stava 4. ovog člana.
Za sprovođenje popisa i odlučivanje o izvršenom popisu odgovoran je direktni korisnik.
Finansijski izveštaji sastavljaju se kao tromesečni periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj.
Periodični izveštaji sastavljaju se za sledeće periode: januar-jun, januar-septembar i januar-decembar. Ti izveštaji dostavljaju se Pokrajinskoj vladi na razmatranje i usvajanje.
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, šestomesečne i devetomesečne izveštaje Pokrajinska vlada dostavlja Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Finansijski izveštaji sastavljaju se u zakonski utvrđenim rokovima, a dostava dokumentacije je u skladu s rokovima definisanim u Uputstvu o radu trezora.
Periodični finansijski izveštaji
Finansijske izveštaje sastavljaju indirektni korisnici i dostavljaju ih direktnom korisniku, u čijoj su nadležnosti, na proveru i konsolidaciju.
Finansijske izveštaje indirektnih korisnika konsoliduje finansijska služba direktnog korisnika s finansijskim izveštajem direktnog korisnika i dostavlja ih Trezoru.
Finansijske izveštaje, u ime direktnog korisnika, potpisuju:
- lice odgovorno za izradu;
- lice koje je izveštaj kontrolisalo;
- rukovodilac organa.
Sekretarijat izveštaje direktnih korisnika konsoliduje, isključujući transakcije između direktnih korisnika i između direktnih i indirektnih korisnika, te sačinjava finansijski izveštaj budžeta AP Vojvodine.
Periodične finansijske izveštaje čine:
- izveštaj o izvršenju budžeta - Obrazac IB, za period izveštavanja;
- narativni izveštaji direktnih korisnika budžeta o izvršenju budžeta za period izveštavanja (za šest i devet meseci).
Periodične finansijske izveštaje budžeta AP Vojvodine potpisuju:
- načelnik odeljenja koje se bavi poslovima izveštavanja;
- pomoćnik pokrajinskog sekretara za poslove trezora;
- pokrajinski sekretar za finansije.
Završni račun budžeta AP Vojvodine i Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine - za budžetsku godinu
Završni račun budžeta AP Vojvodine čine zvanični obrasci definisani Zakonom o budžetskom sistemu i Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Završni račun budžeta AP Vojvodine čine:
1. bilans stanja - Obrazac BS, kao deo napomena;
2. bilans prihoda i rashoda - Obrazac PR, kao deo napomena;
3. izveštaj o novčanim tokovima - Obrazac NT;
4. izveštaj o izvršenju budžeta - Obrazac IB;
5. napomene sa objašnjenjima;
6. računovodstvene politike;
7. izveštaj eksterne revizije.
Pored propisanih obrazaca, izrađuju se i sledeća obrazloženja uz godišnji izveštaj o izvršenju budžeta, koja se dostavljaju u elektronskoj formi, potpisana elektronskim potpisom:
1. obrazloženje odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja;
2. izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve;
3. izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine;
4. izveštaj o primljenim donacijama i zaduženju na domaćem i stranom tržištu novca i kapitala i izvršenim otplatama dugova;
5. izveštaj o realizaciji ukupnih sredstava budžeta po korisnicima, programima, projektima, funkcijama, ekonomskim klasifikacijama i izvorima, koji se odnose na nivo budžeta lokalne vlasti.
Napomene sa objašnjenjima sadrže sledeće:
1. opšte informacije o podnosiocu izveštaja;
2. računovodstvenu osnovu koja je korišćena za sastavljanje izveštaja o novčanim tokovima i osnovu koja je korišćena za sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta;
3. informacije o stanju gotovine i gotovinskih ekvivalenata na početku i na kraju izveštajnog perioda;
4. datum odobravanja finansijskih izveštaja za objavljivanje;
5. informacije o gotovini koja se nalazi na računima podnosilaca izveštaja, ali nije raspoloživa za korišćenje ili podleže ograničenjima za korišćenje, kao i informacije o neiskorišćenim pozajmicama;
6. bilans stanja - Obrazac BS;
7. bilans prihoda i rashoda - Obrazac PR;
8. usklađivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka iz izveštaja o izvršenju budžeta - Obrazac IB i priliva i odliva iz izveštaja o novčanim tokovima - Obrazac NT;
9. dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su neophodne za fer prezentaciju priliva i odliva gotovine i salda gotovine.
Napomene uz finansijske izveštaje treba da:
- prezentuju informacije i osnovu za pripremu finansijskih izveštaja i specifične računovodstvene politike, odabrane i primenjene na značajne transakcije i ostale događaje;
- pružaju dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su neophodne za fer prezentaciju priliva i odliva gotovine i salda.
Napomene iz stava 1. ovog člana prikazuju se na sistematski način.
Svaka stavka u izveštaju o prilivima i odlivima gotovine i ostalim finansijskim izveštajima upućuje na odgovarajuće informacije u napomenama.
Korisnik obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje (ukoliko to nije obelodanjeno u informacijama objavljenim u finansijskim izveštajima):
1. sedište, zakonski oblik i pravni sistem u kojem posluje;
2. opis prirode poslova i glavnih aktivnosti;
3. relevantne zakone koji regulišu poslovanje;
4. nazive značajnih korisnika ili državnih sektora, koji su prezentovani u finansijskim izveštajima, kao i promene u značajnim korisnicima ili sektorima, koji čine izveštajni entitet i bili su prezentovani u finansijskim izveštajima za prethodne periode.
Korisnik obelodanjuje računovodstvenu osnovu koja je korišćena za sastavljanje izveštaja o novčanim tokovima, kao i budžetsku osnovu koja je korišćena za sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta.
Korisnik obelodanjuje stanje gotovine na početku i na kraju izveštajnog perioda, pojedinačno po sintetičkim kontima: 121100 - Žiro i tekući računi, 121200 - Izdvojena novčana sredstva i akreditivi, 121300 - Blagajna, 121400 - Devizni račun, 121500 - Devizni akreditivi, 121600 - Devizna blagajna, 121700 - Ostala novčana sredstva, 123910 - Kratkoročna oročena dinarska sredstva i 123920 - Kratkoročna oročena devizna sredstva.
Gotovinski ekvivalenti obelodanjuju se po vrstama ekvivalenata: čekovi i ostale hartije od vrednosti.
Korisnik obelodanjuje datum kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, kao i to koje je lice/telo dalo to odobrenje.
Takođe, obelodanjuje informaciju da matični entitet ima ovlašćenje da ispravi finansijske izveštaje nakon njihovog objavljivanja.
Korisnik u napomenama uz finansijske izveštaje (s komentarom) obelodanjuje prirodu i iznos:
1. većih gotovinskih salda koja nisu raspoloživa entitetu;
2. većih gotovinskih salda koja podležu eksternim ograničenjima;
3. neiskorišćenih pozajmica, odnosno odobrenih, a nepovučenih kreditnih sredstava koja mogu biti na raspolaganju za buduće poslovne aktivnosti i za podmirivanje kapitalnih obaveza, navodeći ograničenja u vezi s korišćenjem tih sredstava.
Ostvareni prihodi i primanja i rashodi i izdaci, iskazani u izveštaju o izvršenju budžeta, kao i prilivi i odlivi iskazani u izveštaju o novčanim tokovima, usklađuju se uz identifikovanje svih razlika u pogledu vremena, osnove i korisnika.
Razlike između iznosa prezentovanih u izveštaju o izvršenju budžeta i iznosa prezentovanih u izveštaju o novčanim tokovima klasifikuju se kao vremenske razlike, razlike koje proizlaze iz različite računovodstvene i budžetske osnove, kao i razlike u obuhvatu korisnika.
Razlike koje proizlaze iz različite računovodstvene i budžetske osnove odnose se na razlike između prihoda i primanja i rashoda i izdataka u izveštaju o izvršenju budžeta i priliva i odliva u izveštaju o novčanim tokovima.
Vremenske razlike posledica su razlike u periodu za koji se sastavlja izveštaj o izvršenju budžeta i izveštaj o novčanim tokovima.
Razlike u obuhvatu javljaju se kada se razlikuju korisnici u izveštaju o izvršenju budžeta u odnosu na korisnike u izveštaju o novčanim tokovima.
Usklađivanje se obelodanjuje u napomenama i može se prezentovati u obliku sledeće tabele, s dodatnim objašnjenjima:
u hiljadama dinara
Red. br. |
Opis |
Ukupni prihodi i primanja/prilivi |
Ukupni rashodi i izdaci/odlivi |
1. |
Izveštaj o izvršenju budžeta |
|
|
2. |
Razlike u osnovama izveštavanja |
|
|
3. |
Razlike u periodu izveštavanja |
|
|
4. |
Razlike u obuhvatanju izveštajnih entiteta |
|
|
5. |
Izveštaj o novčanim tokovima |
|
|
U navedenoj tabeli, pod rednim brojem 1, unose se podaci iz izveštaja o izvršenju budžeta - Obrazac IB, Oznaka OP 5171, odnosno Oznaka OP 5435.
Pod rednim brojem 5, unose se podaci iz izveštaja o novčanim tokovima - Obrazac NT, Oznaka OP 4132, odnosno Oznaka OP 4133.
Pod rednim br. 2, 3 i 4, unose se razlike između izveštaja o izvršenju budžeta i izveštaja o novčanim tokovima, koje proističu iz različite računovodstvene i budžetske osnove, različitog perioda izveštavanja i različitog obuhvata izveštajnih korisnika.
Indirektni korisnici sastavljaju godišnji finansijski izveštaj na obrascima, na način i u rokovima propisanim Zakonom o budžetskom sistemu, Uredbom o budžetskom računovodstvu i Pravilnikom o načinu pripreme finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje budžetskih fondova.
Obrasce godišnjeg finansijskog izveštaja indirektni korisnik, putem zvaničnog sajta Ministarstva finansija - Uprave za trezor (Informacioni sistem za podnošenje izveštaja - ISP-FI), unosi podatke za svaki pojedinačni obrazac. Direktnom korisniku, u čijoj je nadležnosti, dostavlja jedan (1) primerak kompletne dokumentacije koja je sastavni deo za izradu godišnjeg izveštaja.
Pored obrazaca iz člana 37. ovog pravilnika, indirektni budžetski korisnik Trezoru i Knjigovodstvu dostavlja:
- odluku o usvajanju završnog računa;
- odluku o usvajanju popisa;
- zaključni list na dan 31. decembra budžetske godine.
Direktni korisnik, koji u svojoj nadležnosti nema indirektne korisnike, sačinjava izveštaj o izvršenju budžeta i bilans stanja, koje potpisuju lice koje ih je sastavilo, koje je kontrolisalo i lice koje ih je odobrilo.
Direktni korisnik, koji u svojoj nadležnosti ima indirektne korisnike, izrađuje konsolidovani finansijski izveštaj (konsoliduje obrasce svog godišnjeg finansijskog izveštaja s podacima iz obrazaca godišnjeg finansijskog izveštaja indirektnog budžetskog korisnika / indirektnih budžetskih korisnika).
Direktni korisnik iz prethodnog stava ovog člana konsolidovane obrasce, koje su potpisala odgovorna lica i koji su overeni pečatom direktnog korisnika, dostavlja Trezoru.
Završni račun budžeta AP Vojvodine predstavlja konsolidaciju obrazaca godišnjih finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika, uključenih u KRT.
Izradi završnog računa budžeta AP Vojvodine prethode sledeće radnje:
- usaglašavanje pomoćnih knjiga i evidencija direktnih korisnika budžetskih sredstava s Glavnom knjigom trezora;
- usaglašavanje obaveza i potraživanja i finansijskih plasmana, u skladu s članom 18. stav 4. Uredbe o budžetskom računovodstvu;
- popis imovine i obaveza i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, shodno članu 18. stav 6. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Pored obrazaca završnog računa AP Vojvodine, propisanih Zakonom o budžetskom sistemu, te obrazaca navedenih u članu 37. ovog pravilnika, Trezor izrađuje nacrt pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta AP Vojvodine, izveštaj o izvršenju pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine za budžetsku godinu, izveštaj o izvršenju finansijskih planova budžetskih korisnika i izveštaj o izvršenju rodno definisanih indikatora u programskoj strukturi budžeta.
Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta AP Vojvodine, izveštaj o izvršenju pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine za budžetsku godinu, izveštaj o izvršenju finansijskih planova budžetskih korisnika, izveštaj o izvršenju rodno definisanih indikatora u programskoj strukturi budžeta i izveštaj revizorske institucije dostavljaju se Pokrajinskoj vladi - na razmatranje i usvajanje.
Pokrajinska vlada je u obavezi da izveštaje iz stava 2. ovog člana dostavi Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine - na razmatranje i usvajanje.
U roku definisanom Zakonom o budžetskom sistemu, Sekretarijat dostavlja Ministarstvu finansija - Upravi za trezor pokrajinsku skupštinsku odluku o završnom računu AP Vojvodine za budžetsku godinu, Izveštaj o izvršenju pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine, Izveštaj o izvršenju finansijskih planova budžetskih korisnika, Izveštaj o izvršenju rodno definisanih indikatora u programskoj strukturi budžeta i Izveštaj revizorske institucije.
ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA
Poslovne knjige zaključuju se posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija, odnosno nakon sastavljanja finansijskog izveštaja na kraju budžetske godine.
Poslovne knjige zaključuju se najkasnije do roka dostavljanja završnog računa.
Računovodstvene politike odnose se na računovodstvene transakcije na imovini, kapitalu, potraživanjima, obavezama, prihodima i primanjima, rashodima i izdacima i vanbilansnoj aktivi i pasivi u Glavnoj knjizi trezora i u pomoćnim knjigama i evidencijama Glavne knjige trezora.
Priznavanje, procena i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja vrši se u skladu s računovodstvenim politikama i Međunarodnim računovodstvenim standardima.
Finansijski izveštaji prikazuju informacije koje su razumljive, relevantne za potrebe odlučivanja i odgovornosti korisnika, uporedive, blagovremene, proverljive i koje verno predstavljaju prilive gotovine, odlive gotovine i gotovinska salda korisnika i ostale obelodanjene informacije, potpuno, neutralno i bez materijalnih grešaka.
Izveštajni period obuhvata period od 1. januara do 31. decembra, dok je izveštajni datum poslednji dan izveštajnog perioda na koji se odnose finansijski izveštaji to jest 31. decembar.
Datum odobravanja jeste datum na koji su finansijske izveštaje odobrili za objavljivanje lica ili tela, koja imaju ovlašćenje za finalizaciju izveštaja radi objavljivanja.
Strana valuta je valuta različita od valute prezentacije izveštaja korisnika.
Prilivi i odlivi gotovine, nastali iz transakcija u stranoj valuti, evidentiraju se u dinarima, primenjujući na iznos u stranoj valuti kurs razmene između dinara i strane valute, na datum priliva i odliva.
Gotovinska salda u stranoj valuti treba prikazivati po zaključnom kursu, koji predstavlja srednji kurs Narodne banke Srbije na dan 31. decembra, odnosno na datum izveštavanja kada se finansijski izveštaj podnosi za period duži ili kraći od godinu dana.
Prilikom sastavljanja završnog računa budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine, sabiraju se istovrsne pozicije po principu "red po red", uz eliminaciju međusobnih transakcija između direktnog i indirektnog korisnika.
Eliminišu se prihodi iskazani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 780000 - Transferi između korisnika na istom nivou sa odgovarajućim subanalitičkim kontima, kategorije 790000 - Prihodi iz budžeta, kategorije 490000 - Administrativni transferi iz budžeta, od direktnih budžetskih korisnika indirektnim korisnicima ili između korisnika na istom nivou.
Kada se u tekućoj godini uoči greška iz prethodnog perioda, ona se ispravlja, a finansijski izveštaji, uključujući uporedne informacije za prethodne periode, prikazuju se kao da je greška korigovana u periodu u kojem je nastala.
Greške mogu nastati kao rezultat matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, pogrešnog tumačenjem činjenica, proneverom ili previdima.
Materijalno beznačajne greške se ne ispravljaju, nego se poslovni događaji iz prethodnog perioda, koji nisu evidentirani u periodu u kojem su nastali, koji su evidentirani u pogrešnom iznosu ili koji su pogrešno klasifikovani, prikazuju u tekućem izveštajnom periodu.
Smatra se da je greška materijalno značajna ako je iznos greške jednak ili veći od 3% pojedine vrste priliva ili odliva gotovine na sintetičkom nivou ekonomske klasifikacije entiteta.
Priznavanje bilansnih pozicija
Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja koristi se gotovinska osnova računovodstva u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards - IPSAS) na gotovinskoj osnovi, propisima o budžetskom računovodstvu, kao i s pravilnikom kojim se uređuju računovodstvene politike korisnika budžetskih sredstava.
Osnovni elementi računovodstva jesu prihodi, primanja, rashodi i izdaci, definisani zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Tekući prihodi i primanja budžeta AP Vojvodine predstavljaju konsolidovane tekuće prihode i primanja budžeta direktnih i indirektnih korisnika. Za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine, budžetu pokrajine pripadaju sledeći javni prihodi i primanja:
1) deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica, ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
2) deo prihoda od poreza na dohodak građana - poreza na zarade, ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom, kao i drugi porez ili deo poreza u skladu s posebnim zakonom;
3) drugi porez ili deo poreza u skladu s posebnim zakonom;
4) pokrajinske administrativne takse;
5) naknade u skladu sa zakonom;
6) donacije i transferi;
7) finansijska pomoć Evropske unije;
8) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava: prihodi od kamata; prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste organi autonomne pokrajine; prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom; prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta autonomne pokrajine, čije je pružanje ugovoreno s fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje; prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku; prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
9) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste organi autonomne pokrajine; primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom; primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, koje koriste organi autonomne pokrajine; primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi; primanja od prodaje dragocenosti; primanja od prodaje prirodne imovine; primanja od zaduživanja; primanja od prodaje finansijske imovine.
Za svaku budžetsku godinu, Zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuju se prihodi koji pripadaju AP Vojvodini:
- deo prihoda od poreza na dohodak građana - poreza na zarade, u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine;
- deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica, u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine;
- transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine;
- namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave;
- namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada Republike Srbije.
Ukupan obim raspoloživih sredstava budžeta AP Vojvodine, pored tekućih prihoda i tekućih primanja, čine ostali izvori novčanih sredstava, tekući prihodi i primanja iz dodatnih aktivnosti direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina (sredstva od privatizacije, sredstva za posebne namene i sredstva za stambenu izgradnju), kao i neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina.
Tekući prihodi, shodno gotovinskoj osnovi, utvrđuju se u momentu naplate to jest priliva sredstava na račun izvršenja budžeta AP Vojvodine.
Saglasno Zakonu o budžetu Republike Srbije, za budžetsku godinu sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine obezbeđuju se iz ustupljenih poreskih prihoda:
1. dela prihoda od poreza na dohodak građana - poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine;
2. dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine (ostvareni ustupljeni javni prihodi umanjuju se u toku godine za iznos povraćaja više ili pogrešno prenetih sredstava, sve u skladu sa zakonom kojim je uređena naplata javnih prihoda).
Socijalni doprinosi - deo kategorije 72
Socijalni doprinosi sadrže sledeće grupe konta:
1) doprinosi za socijalno osiguranje;
2) ostali socijalni doprinosi.
Donacije, pomoći i transferi - deo kategorije 73
Donacije, pomoći i transferi sadrže sledeće grupe konta:
1) donacije od inostranih država (tekuće i kapitalne donacije od inostranih država);
2) donacije i pomoći od međunarodnih organizacija (tekuće i kapitalne donacije od međunarodnih organizacija i tekuće i kapitalne pomoći od Evropske unije);
3) transferi od drugih nivoa vlasti (tekući i kapitalni transferi od drugih nivoa vlasti).
Prihod od donacija jeste namenski prihod, koji korisnici budžeta ostvaruju na osnovu ugovora s davaocem. Donacije mogu biti kapitalne i tekuće, a kao davaoci donacije mogu se pojaviti inostrane države, međunarodne organizacije i pomoći od Evropske unije.
Transferi od drugih nivoa vlasti obuhvataju:
1. transfere za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine;
2. namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave;
3. namenske kapitalne transfere za projekte koje utvrdi Vlada RS;
4. sredstva primljena iz budžeta drugog nivoa vlasti osim republičkog.
Transferi od drugih nivoa vlasti pojavljuju se kao tekući i kapitalni. Pored toga, na kontima transfera od drugih nivoa vlasti evidentiraju se i sredstva primljena po osnovu refundacija troškova nastalih na osnovu zajedničkih troškova održavanja i korišćenja nepokretnosti u državnoj svojini.
Primljena transferna sredstva koja se ne utroše za utvrđenu namenu, po zahtevu nadležnog direktnog budžetskog korisnika, vraćaju se u republički budžet ili se prenose krajnjim korisnicima za korišćenje u narednoj budžetskoj godini za istu namenu.
Ostali prihodi - kategorija 74, 77, 78
Drugi prihodi koji se ostvaruju na teritoriji AP Vojvodine:
1. prihodi od imovine: kamate na sredstva KRT-a, dividende i zakup neproizvedene imovine (naknade za korišćenje prirodnih dobara; naknade za korišćenje šumskog i poljoprivrednog zemljišta; naknade za korišćenje rečnih obala, turističkih pogodnosti, banja i vodnog dobra; naknade za vode i naknade za zaštitu životne sredine);
2. prihodi od prodaje dobara i usluga: prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini; pokrajinske administrativne takse; takse za ozakonjenje objekata u korist nivoa autonomne pokrajine; prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi AP Vojvodine,
3. novčane kazne i oduzeta imovinska korist: prihodi od novčanih kazni za prekršaje i prihodi od penala;
4. dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica (tekući i kapitalni);
5. mešoviti i neodređeni prihodi;
6. memorandumske stavke za refundaciju rashoda;
7. transferi od korisnika na istom nivou.
Administrativni transferi - transferi između budžetskih korisnika na istom nivou i prihodi iz budžeta - kategorija 79
Ove vrste tekućih prihoda imaju direktni i indirektni budžetski korisnici za sredstva koja im se prenose na podračune otvorene u okviru KRT-a. Prenos sredstava se vrši uz popunjavanje poziva na broj zaduženja iz kategorije 49. Prilikom konsolidacije bilansa, vrši se storniranje prihoda na kontu 791111 - prihoda iz budžeta kod korisnika budžeta kom su sredstva preneta, uz istovremeno storniranje rashoda na budžetu iz kategorije 49, uz prihvatanje rashoda od budžetskog korisnika.
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
Primanja od prodaje nefinansijske imovine predstavljaju: primanja od prodaje nepokretnosti, primanja od prodaje pokretne imovine, primanja od prodaje robnih rezervi i robe za dalju prodaju i primanja od prodaje zemljišta.
Primanje se evidentira u momentu naplate, knjiženjem priliva na račun izvršenja budžeta. Evidentirana primanja uključuju se u bilans prihoda i rashoda i koriste se prilikom utvrđivanja finansijskog rezultata.
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine predstavljaju finansijske prilive i to: primanja od zaduživanja od multilateralnih institucija, primanja od otplate kredita datih fizičkim licima i domaćinstvima u zemlji, kao i primanja od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist nivoa AP Vojvodine (prihodi od privatizacije).
Sredstva od prodaje kapitala u postupku privatizacije evidentiraju se kao sredstva ostvarena iz ostalih novčanih izvora na subanalitičkom kontu 311511 - primanja od prodaje finansijske imovine, uz paralelno iskazivanje na kontu 921931 - primanje od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist nivoa AP Vojvodina i konta 999999 - kontraknjiženje.
Deo ostvarenih privatizacionih primanja koriste se za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine - u skladu sa aktom o budžetu za budžetsku godinu, odnosno za pokriće budžetskog deficita nastalog korišćenjem sredstava iz primanja od privatizacije za tekuće rashode i izdatke.
Ostatak sredstava od privatizacije prenosi se u narednu godinu i koristi u skladu sa aktom o budžetu za narednu budžetsku godinu. Početkom nove budžetske godine, sredstva se evidentiraju na kontu 311711 - preneta neutrošena sredstva od privatizacije.
Primanja od zaduživanja evidentiraju se u grupi 91, uz istovremeno evidentiranje u grupi 99 i evidentiranje obaveza po osnovu zaduživanja na odgovarajućim kontima iz klase 2.
Povraćaj neutrošenih sredstava
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava budžetskih korisnika uređuje se posebnim aktom Sekretarijata.
Sredstva koja su preneta korisnicima budžeta u toku budžetske godine, ako ti korisnici iste budžetske godine izvrše povraćaj neutrošenih sredstava, evidentiraju se u Glavnoj knjizi trezora, kao storno rashoda i izdataka.
Transferna sredstva koja su doznačena iz budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine, ako korisnici iste budžetske godine izvrše povraćaj neutrošenih sredstva na račun Izvršenja budžeta AP Vojvodine, knjiže se kao storno rashod. Za povraćaj sredstava s računa Izvršenja budžeta AP Vojvodine podnosi se zahtev Upravi za trezor za prenos sredstava sa uplatnog računa na račun izvršenja budžeta Republike Srbije.
Potraživanje po osnovu iskazane obaveze za povraćaj sredstava korisnika javnih sredstava van KRT-a evidentira se kao potraživanje na kontima klase 1 i na pasivnim vremenskim razgraničenjima.
Namenski i nenamenski transferi
Namenski i nenamenski transferi, koji se prenose iz republičkog budžeta i budžeta lokalnih samouprava u budžet AP Vojvodine, evidentiraju se u okviru ekonomske klasifikacije iz grupe konta 73 - Donacije i transferi. U okviru ove grupe konta, evidentiraju se i prihodi koji su uplaćeni na osnovu potpisanih ugovora indirektnih korisnika s ministarstvima ili lokalnim samoupravama.
Prenos sredstava iz pokrajinskog budžeta jedinicama lokalne samouprave i njihovim direktnim i indirektnim korisnicima vrši se nakon uplate sredstava i dobijanja rešenja o njihovom prenosu, a evidentira se na ekonomskoj klasifikaciji iz grupe konta 46 - Donacije, dotacije i transferi.
Sredstva se indirektnim korisnicima prenose na ekonomske klasifikacije za koje su sredstva transferisana od drugih nivoa vlasti (a na osnovu prethodno potpisanog ugovora i rešenja o prenosu).
U slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, Sekretarijat - na osnovu tog akta - otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu.
U slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski prihod u većem iznosu od planiranog iznosa, Sekretarijat - po zahtevu tog korisnika - može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda iz tih prihoda.
Tekući rashodi budžeta AP Vojvodine predstavljaju konsolidovane rashode direktnih i indirektnih korisnika budžeta AP Vojvodine.
Rashodi se evidentiraju u momentu kada je plaćanje izvršeno. Rashodi koji su nastali, a nisu plaćeni, evidentiraju se na aktivnim vremenskim razgraničenjima.
Rashodi koji su unapred plaćeni, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u kategoriji rashoda prema određenoj nameni.
Rashodi za zaposlene obuhvataju: rashode za plate, dodatke i naknade zaposlenih; socijalne doprinose na teret poslodavca; naknade u naturi; socijalna davanja zaposlenima; naknade troškova za zaposlene; nagrade zaposlenima i ostale posebne rashode i poslanički dodatak.
Korišćenje usluga i roba obuhvataju: stalne troškove; troškove putovanja; usluge po ugovoru; specijalizovane usluge; tekuće popravke i održavanje i troškove materijala.
Obračunata amortizacija evidentira se kao ispravka vrednosti nefinansijske imovine na teret kapitala.
Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja
Otplata kamata obuhvata kamate iz dužničko-poverilačkih odnosa (domaće) i prateće troškove zaduživanja.
Kamate se evidentiraju kao rashod u momentu plaćanja. Obračunate, a neplaćene kamate, evidentiraju se kao obračunati neplaćeni rashodi.
Kursne razlike nastaju preračunom finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza, iskazanih u stranoj valuti, u dinarsku protivvrednost, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Pozitivne kursne razlike evidentiraju se u korist tekućih prihoda (ostali sopstveni izvori). Negativne kursne razlike evidentiraju se na teret tekućih rashoda.
Subvencije predstavljaju prenos sredstava primaocima za tekuće i kapitalne rashode. Pojavljuju se kao subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, subvencije javnim institucijama i subvencije privatnim preduzećima.
Donacije, dotacije i transferi
Donacija je namenski bespovratan prihod koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije.
Donacije mogu biti od domaćih i inostranih davalaca i mogu biti u robi, novcu, uslugama, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima.
Dotacije međunarodnim organizacijama obuhvataju plaćene članarine i aktivnosti na planu učešća u evropskim integracijama.
Transferi ostalim nivoima vlasti obuhvataju transfere višim nivoima vlasti (korisnicima budžeta Republike Srbije), kao i tekuće i kapitalne transfere nižim nivoima vlasti (budžetima gradova i budžetima opština).
Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta
Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta AP Vojvodine obuhvataju naknade koje se isplaćuju, po zahtevima direktnog korisnika, iz budžeta za: decu i porodicu; obrazovanje, kulturu, nauku i sport (nagrade i stipendije učenicima i studentima, akademske nagrade, sportske nagrade i stipendije, naknade iz budžeta za kulturu), kao i ostale naknade.
Ostali rashodi obuhvataju: dotacije nevladinim organizacijama; poreze, obavezne takse, kazne, penale i kamate, novčane kazne i penale po rešenju sudova, naknadu štete za povrede ili štetu koju su naneli državni organi ili štetu nanetu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka.
Prenos sredstava indirektnim korisnicima - u skladu sa aktom o budžetu - evidentira se na računu odgovarajuće vrste administrativnog transfera. Postupku konsolidacije prethodi sravnjenje administrativnih transfera evidentiranih u glavnim i pomoćnim knjigama indirektnih budžetskih korisnika s podacima iz Glavne knjige trezora. Zatim se vrši storniranje rashoda evidentiranog u Glavnoj knjizi trezora i prihoda iz budžeta AP Vojvodine u glavnim knjigama indirektnog korisnika. Istovremeno, preuzimaju se rashodi indirektnih korisnika, koji su finansirani prihodima iz budžeta AP Vojvodine.
Tekući izdaci jesu:
1. izdaci za nefinansijsku imovinu (konta iz klase 5);
2. izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine (konta iz klase 6).
Izdaci za nabavku nefinansijske imovine
Izdaci za nabavku nefinansijske imovine budžeta AP Vojvodine predstavljaju konsolidovane izdatke direktnih i indirektnih korisnika.
Izdaci za nabavku nefinansijske imovine obuhvataju: izdatke za osnovna sredstva (zgrade i građevinske objekte, mašine i opremu i nematerijalnu imovinu), izdatke za zalihe (zalihe robnih rezervi i zalihe robe za dalju prodaju), kao i izdatke za prirodnu imovinu (kupovina zemljišta). Ovi izdaci povećavaju vrednost nefinansijske imovine u stalnim sredstvima i izvore kapitala.
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine predstavljaju odlive novčanih sredstava po sledećim osnovama: otplate glavnice na domaće hartije od vrednosti, izuzev akcija, otplatu glavnice multilateralnim institucijama otplate glavnice ostalim domaćim kreditorima.
Otplata glavnice na domaće hartije od vrednosti, izuzev akcija, vrši se prema indikativnom amortizacionom planu koji je utvrđen odlukom o emitovanju hartija od vrednosti, primenom parametara aktuelnih na dan dospeća anuiteta.
Ostalim domaćim kreditorima glavnica se otplaćuje prema anuitetnom planu primljenom od kreditora.
Nabavka finansijske imovine obuhvata nabavku:
1. domaće finansijske imovine;
2. strane finansijske imovine.
Knjigovodstveno obuhvatanje izdataka za nabavku finansijske imovine vrši se zaduženjem odgovarajuće ekonomske klasifikacije na odgovarajućim kontima u klasi 6, uz odobrenje tekućeg računa i zaduživanjem odgovarajućih subanalitičkih konta u kategoriji 11 - dugoročna finansijska imovina i grupi 123 - kratkoročni plasmani, uz istovremeno zaduženje odgovarajućih subanalitičkih konta izdataka iz ove kategorije i odobrenje subanalitičkog konta 699999 - kontraknjiženje - izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine.
Otplata kredita evidentira se na kontima grupe 61 - otplata glavnice za iznos glavnice, uz zaduživanje odgovarajućih subanalitičkih konta u kategoriji i odgovarajućim kontima iz grupe 44 - otplata kamate - dugoročne obaveze, uz istovremeno zaduženje odgovarajućih subanalitičkih konta izdataka iz ove kategorije i odobrenjem subanalitičkog konta 699999 - kontraknjiženje - izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine.
Utvrđivanje finansijskog rezultata
Završni račun budžeta AP Vojvodine izrađuje se konsolidacijom prihoda, primanja, rashoda i izdataka direktnih, indirektnih budžetskih korisnika i Glavne knjige trezora, kao i isključivanjem međusobnih administrativnih transfera.
Konsolidacijom tekućih prihoda i primanja i tekućih rashoda i izdataka, utvrđuje se razlika prihoda i primanja (budžetski deficit ili budžetski suficit).
Utvrđeni rezultat, na način iz stava 1. ovog člana, koriguje se:
1. delom neraspoređenog viška prihoda i primanja iz ranijih godina, koji je korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
2. delom novčanih sredstava amortizacije, koji je korišćen za nabavku nefinansijske imovine;
3. delom prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina, koji je korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
4. iznosom rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu finansiranih iz kredita;
5. iznosom privatizacionih primanja i primanja od otplate datih kredita, korišćenih za pokriće rashoda i izdatka tekuće godine;
6. delom sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, utrošenih za otplatu obaveza po kreditima;
7. delom tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, utrošenih za nabavku finansijske imovine.
Pokrićem tekućih rashoda i izdataka, na način opisan u prethodnom članu, utvrđuje se finansijski rezultat kao višak prihoda i primanja - suficit ili kao manjak prihoda i primanja - deficit.
Višak prihoda i primanja - suficit - prenosi se u narednu godinu i to kao deo namenski opredeljenih sredstava za narednu godinu i neraspoređeni deo viška prihoda i primanja za prenos u narednu godinu.
Neraspoređeni višak prihoda i primanja prenosi se u narednu godinu i raspoređuje se aktom o budžetu za narednu budžetsku godinu.
Nefinansijsku imovinu čine: nekretnine i oprema, dragocenosti, prirodna imovina i nefinansijska imovina u pripremi i nematerijalna imovina.
Nabavka nekretnina i opreme, prirodne imovine i nefinansijske imovine u pripremi u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost, uvećana za zavisne troškove nabavke i ostale troškove nastale do stavljanja u upotrebu.
Pod osnovnim sredstvima, smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine. U okviru osnovnih sredstava, svrstavaju se i zgrade i građevinski objekti, oprema, kao i ostala osnovna sredstva.
Dragocenosti obuhvataju: eksponate raznih grana umetnosti (npr. kolekcije slika, skulptura, nakita, oružja, numizmatike, knjiga, publikacija).
Prirodna imovina obuhvata poljoprivredno zemljište, građevinsko zemljište pod objektima pokrajine i pašnjake.
Imovina nad kojom se vrši konverzija prava korišćenja u pravo javne svojine evidentira se u Glavnoj knjizi trezora, po vrednosti po kojoj su vođene kod korisnika; ukoliko ta vrednost nije utvrđena, u poslovne knjige se uvodi i naknadno utvrđuje procenjena vrednost.
Nefinansijska imovina u pripremi obuhvata ulaganja u nabavku objekata i opreme, od dana ulaganja do dana stavljanja u upotrebu.
Nematerijalna imovina obuhvata: kompjuterski softver, književna i umetnička dela, ostala nematerijalna osnovna sredstva, nematerijalnu imovinu u pripremi i avanse za nematerijalnu imovinu.
Nefinansijska imovina u zalihama
Nefinansijska imovina u zalihama obuhvata: zalihe robnih rezervi, zalihe sitnog inventara i zalihe potrošnog materijala.
Zalihe nefinansijske imovine procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Pod zavisnim troškovima nabavke, podrazumevaju se svi direktni troškovi u postupku nabavke - do momenta skladištenja.
Gubitak nastao prilikom otuđivanja i rashodovanja osnovnih sredstava predstavlja smanjenje vrednosti nefinansijske imovine u stalnim sredstvima i izvora kapitala.
Robne rezerve, u skladu s propisima, obrazuju se na nivou AP Vojvodine i njima, u skladu sa odgovarajućim propisima, upravlja Direkcija za robne rezerve.
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju evidentiraju se po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po prodajnoj ceni.
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju, u trenutku nabavke, iskazuju se kao izdaci za nefinansijsku imovinu, a u trenutku prodaje - kao primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala evidentiraju se po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi prosečne cene. Sitan inventar i potrošni materijal otpisuju se u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.
Pri sastavljanju završnog računa za budžetsku godinu, obračun amortizacije vrši se u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije - za budžetsku godinu.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine - osnovnih sredstava - obračunava se za svako osnovno sredstvo pojedinačno, po stopama ne nižim od zakonom propisanih stopa koje su određene, tako da se nabavna vrednost osnovnih sredstava amortizuje primenom proporcionalne metode u toku predviđenog veka upotrebe osnovnog sredstva.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine - osnovnih sredstava - knjiži se na teret kapitala.
Jednom otpisano osnovno sredstvo, bez obzira na to što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti i ne podleže otpisivanju dok se koristi.
U skladu sa Uredbom o budžetskom računovodstvu, nepokretnosti, oprema i ostala osnovna sredstva u knjigovodstvu se iskazuju prema nabavnoj vrednosti, koja podrazumeva fakturnu vrednost uvećanu za zavisne troškove nabavke, odnosno za troškove stavljanja u upotrebu, uz umanjenje za iznos izvršenog obračuna ispravke vrednosti po osnovu amortizacije.
Za nefinansijsku imovinu koja se rashoduje ili otuđuje, pre isknjiženja iz knjigovodstvene evidencije, vrši se obračun amortizacije, nakon čega se isknjižava zaduženjem odgovarajućeg konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i konta izvora nefinansijske imovine u stalnim sredstvima za iznos neotpisane (sadašnje) vrednosti, a odobrenjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine za iznos nabavne vrednosti.
Iznos sredstava za koji se nefinansijska imovina otuđi odnosno proda, evidentira se u korist primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Finansijsku imovinu čine:
- dugoročna finansijska imovina;
- novčana sredstva, plemeniti metali, hartije od vrednosti, potraživanja i kratkoročni plasmani, aktivna vremenska razgraničenja.
Gotovina predstavlja gotovinska sredstva obuhvaćena na sledećim sintetičkim kontima: 121100 - Žiro i tekući računi; 121200 - Izdvojena novčana sredstva i akreditivi; 121300 - Blagajna; 121400 - Devizni račun; 121500 - Devizni akreditivi; 121600 - Devizna blagajna; 121700 - Ostala novčana sredstva.
Gotovina obuhvata i depozite po viđenju, koji se mogu povući na zahtev korisnika, a koji su obuhvaćeni na sledećim analitičkim kontima: 123910 - Kratkoročno oročena dinarska sredstva i 123920 - Kratkoročno oročena devizna sredstva.
Gotovina u domaćoj valuti iskazuje se po nominalnoj vrednosti. Gotovina u stranoj valuti iskazuje se u dinarima, prema odgovarajućoj protivvrednosti strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum (priliva) sredstava.
Na poslednji dan izveštajnog perioda, na koji se odnosi finansijski izveštaj, gotovina u stranoj valuti iskazuje se u dinarima, prema odgovarajućoj protivvrednosti strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum izveštavanja.
Negativne i pozitivne kursne razlike nastale na gotovini u stranoj valuti iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao efekti kursnih razlika na saldo gotovine u devizama.
Novčana sredstva iskazuju se po nominalnoj vrednosti, a obuhvataju stanja na računima otvorenim u okviru KRT-a, izdvojena novčana sredstva i akreditive; blagajnu; devizni račun i ostala novčana sredstva.
Stanje KRT-a sastoji se od zbira stanja računa izvršenja budžeta, deviznih računa, računa posebnih namena i svih podračuna korisnika budžetskih sredstava, umanjenog za iznos plasiranih sredstava u bankama.
Gotovinski ekvivalenti korisnika obuhvaćeni su na kontima:
1. 121900 - Hartije od vrednosti;
2. 123300 - Hartije od vrednosti, namenjene prodaji.
Gotovinski ekvivalenti iz stava 1. ovog člana drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza, pre nego za svrhe ulaganja ili za neke druge namene.
Ulaganje se smatra gotovinskim ekvivalentom ukoliko postoji mogućnost njegovog brzog i jednostavnog pretvaranja u poznati iznos gotovine, kao i ako je to podložno zanemarljivom riziku od promene vrednosti.
Ulaganje iz stava 3. ovog člana predstavlja gotovinski ekvivalent ako je dospeće od dana sticanja do tri (3) meseca ili kraće.
Ulaganja u kapital isključuju se iz gotovinskih ekvivalenata, osim u slučaju ako su suštinski, gotovinski ekvivalenti, saglasno odredbama st. 2-4. ovog člana.
Gotovinski tokovi predstavljaju prilive i odlive gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Gotovinski tokovi u izveštaju o novčanim tokovima obuhvataju novčane tokove iz poslovne aktivnosti, novčane tokove iz aktivnosti investiranja i novčane tokove iz finansijske aktivnosti.
Gotovinski prilivi iz poslovnih aktivnosti obuhvataju prilive od poreza, prilive od akciza, prilive od socijalnih doprinosa, prilive od donacija, pomoći i transfera, prilive od imovine, prilive od prodaje dobara i usluga, prilive od novčanih kazni i oduzete imovinske koristi, prilive od dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, prilive od mešovitih i neodređenih prihoda, prilive za memorandumske stavke za refundaciju rashoda i prilive od transfera između entiteta.
Iznos pojedinih vrsta novčanih priliva iz poslovnih aktivnosti u izveštaju o novčanim tokovima, koji se odnose na neiskorišćena sredstva donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, koja su priliv izveštajnog perioda i čine saldo deviznih računa primaoca donacije na dan 31. decembra, knjižena na odgovarajućim subanalitičkim kontima u okviru sintetičkog konta 121400 - Devizni račun, dodaju se na odgovarajuće iznose priliva iskazane na odgovarajućim sintetičkim kontima kategorije 730000 - Donacije, pomoći i transferi.
Gotovinski odlivi iz poslovnih aktivnosti obuhvataju odlive po osnovu rashoda za zaposlene, odlive po osnovu korišćenja usluga i roba, odlive za otplatu kamate i prateće troškove zaduživanja, odlive za subvencije, donacije, dotacije i transfere, odlive za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu i odlive za ostale rashode.
Gotovinski prilivi iz investicionih aktivnosti obuhvataju prilive nastale prodajom nefinansijske i finansijske imovine.
Gotovinski odlivi iz investicione aktivnosti obuhvataju odlive nastale kupovinom nefinansijske i finansijske imovine. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za kupovinu nefinansijske imovine preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 5 - Izdaci za nefinansijsku imovinu, dok se iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za nabavku finansijske imovine preuzima sa istoimenih subanalitičkih konta klase 6 - Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, kategorije 620000 - Nabavka finansijske imovine.
Gotovinski prilivi iz finansijskih aktivnosti obuhvataju prilive nastale zaduživanjem.
Gotovinski odlivi iz finansijske aktivnosti obuhvataju odlive za otplatu glavnice. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za otplatu glavnice preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 6 - Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, kategorije 610000 - Otplata glavnice.
Dugoročnu finansijsku imovinu čine: učešća kapitala u međunarodnim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim javnim nefinansijskim preduzećima i institucijama, učešća kapitala u ostalim domaćim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima i učešća kapitala u domaćim poslovnim bankama.
Akcije i udeli u vlasništvu AP Vojvodine evidentiraju se na odgovarajućim kontima grupe 11 i na odgovarajućim kontima u klasi 3.
Akcije i udeli vrednuju se u skladu s gotovinskim principom, po nabavnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu procenjuje se po nabavnoj vrednosti, odnosno po nominalnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu otpisuje se srazmerno iznosu iskazanog gubitka na osnovu izveštaja pravnog lica u koje je uložen kapital, odnosno na osnovu odluke organa upravljanja tog pravnog lica.
Izvori kapitala se povećavaju, odnosno smanjuju za povećanje odnosno smanjenje vrednosti učešća u kapitalu.
Promena učešća u kapitalu vrši se knjiženjem ispravke vrednosti, na osnovu dokumentacije dobijene od pravnih lica u kojima AP Vojvodina ima udeo u kapitalu, odnosno akcije.
Vrednosti akcija, odnosno udela u kapitalu pravnih lica nad kojima je prekinut postupak stečaja, koriguje se po dobijanju zvaničnog prvog stečajnog bilansa, knjiženjem korekcije na kontima ispravke vrednosti, a na teret kapitala.
Kratkoročna potraživanja procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno - ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana.
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja budžetskih korisnika po osnovu prodaje od kupaca u zemlji i inostranstvu, kao i druga potraživanja.
Prilikom vanrednog i godišnjeg popisa, ali i u toku godine, direktni korisnici budžeta - ukoliko primaoci sredstava ne odgovore zahtevima iz ugovora - dostavljaju im zahtev za povraćaj sredstava.
Ukoliko do realizacije povraćaja sredstava ne dođe, korisnik je dužan da s ciljem zaštite imovinskih prava pokrajine, pokrene postupak prinudne naplate, dostavljanjem predmeta Pravobranilaštvu AP Vojvodine. Direktni korisnik dužan je da Sekretarijatu, zbog evidentiranja u Glavnoj knjizi trezora, dostavi naloge za evidentiranje spornih potraživanja.
Kratkoročni plasmani procenjuju se po nominalnoj vrednosti, umanjeni indirektno za iznos verovatne nenaplativosti, a direktno - za nastalu i dokumentovanu nenaplativost.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kratkoročne kredite, date avanse, depozite i kaucije, kao i ostale kratkoročne plasmane. Dati avansi obuhvataju avanse date za nabavku materijala, robe i za obavljanje usluga. Za iznos neiskorišćenih, odnosno nepokrivenih datih avansa, na dan sastavljanja završnog računa, iskazani su tekući rashodi i pasivna vremenska razgraničenja (razgraničeni plaćeni rashodi), a u skladu s gotovinskom osnovom za vođenje budžetskog računovodstva.
Aktivna vremenska razgraničenja
Ova kategorija obuhvata razgraničene rashode do jedne godine (npr. premije osiguranja, zakupnine, pretplata za stručne časopise i literaturu, rashodi grejanja), obračunate neplaćene rashode i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju nastale obaveze budžetskih korisnika, koje terete rashode budućeg obračunskog perioda u kojem će biti plaćene.
Obaveze se procenjuju u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih i finansijskih transakcija.
Obaveze (dugoročne i kratkoročne) obuhvataju domaće dugoročne obaveze, obaveze na ime rashoda za zaposlene, za ostale rashode, subvencije, donacije i transfere i obaveze iz poslovanja radi podsticanja proizvodnje i pružanja usluga.
Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja, sudskog rešenja i slično, vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze po osnovu otplate duga evidentiraju se po nominalnoj vrednosti na odgovarajućim kontima u klasi 2.
Obaveze po osnovu otplate kamate i pratećih troškova zaduživanja evidentiraju se na odgovarajućim kontima u klasi 2, po osnovu anuitetnog plana koji je dostavio kreditor.
Otplata duga evidentira se putem odgovarajućih konta u klasi 6 za iznos otplate, a obaveze po osnovu kamate i pratećih troškova zaduživanja evidentiraju se na odgovarajućim kontima u klasi 4.
Prenos preuzetih obaveza u narednu budžetsku godinu
Obaveze preuzete od direktnih, odnosno indirektnih korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa odobrenim aproprijacijama, koje nisu izvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza u narednoj budžetskoj godini i izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.
Knjiženje preuzetih obaveza vrši se na kontima aktivnih (grupa 13) i pasivnih (grupa 29) vremenskih razgraničenja, osim za ugovore o delu i obračunatih ličnih primanja, kada se umesto na pasivnim vremenskim razgraničenjima, knjiženje vrši na odgovarajućim kontima.
Pasivna vremenska razgraničenja
Pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: razgraničene plaćene troškove, obračunate nenaplaćene prihode i primanja, kao i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni plaćeni rashodi obuhvataju iznose koji su na dan obračunskog perioda isplaćeni, a nisu knjiženi na teret tekućih rashoda.
Obračunati nenaplaćeni prihodi i primanja obuhvataju fakturisane nenaplaćene tekuće prihode i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine.
Ostala pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju obaveze fondova za refundaciju bolovanja zaposlenih u trajanju više od trideset dana, kao i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Javna svojina čiji je nosilac prava AP Vojvodina, nakon upisa u javne knjige, evidentira se na osnovu dokumentacije koju dostavlja organ zadužen za upravljanje pokrajinskom javnom svojinom.
Vanbilansna aktiva obuhvata osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i druge garancije, kao i ostalu vanbilansnu aktivu.
Vanbilansna pasiva obuhvata obaveze za sledeće: osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i ostale garancije i ostalu vanbilansnu pasivu.
Ovlašćenja direktnog zaduženja - izdata kao garancija vraćanja kredita iz budžeta - evidentiraju se u vanbilansnoj evidenciji prema ukupnoj vrednosti za koju su izdata.
Ovlašćenja direktnog zaduženja - primljena kao garancija od drugih lica - evidentiraju se u vanbilansnoj evidenciji prema vrednosti na koju su izdata.
Sredstva budžetske rezerve se ne raspoređuju unapred, već se planiraju u okviru razdela Sekretarijata.
O upotrebi sredstava budžetske rezerve odlučuje Pokrajinska vlada, na predlog Sekretarijata.
Inicijativu za upotrebu sredstava budžetske rezerve podnosi predsednik Pokrajinske vlade, osim u slučajevima kada je upotreba budžetske rezerve predviđena posebnim aktom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine ili Pokrajinske vlade.
Sredstva stalne budžetske rezerve koriste se za finansiranje rashoda u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su poplava, suša, zemljotres, požar, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera. Sredstva stalne budžetske rezerve planiraju se na aproprijaciji 499111 - Stalna budžetska rezerva.
Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava i predstavljaju povećanje aproprijacija za određene namene za koje se u toku godine utvrdi da planirana sredstva nisu dovoljna ili ako je potrebno otvoriti novu aproprijaciju. Sredstva tekuće budžetske rezerve planiraju se na aproprijaciji 499121 - Tekuća budžetska rezerva.
Knjiženje korišćenja sredstava tekuće budžetske rezerve sprovodi se zaduženjem odgovarajućeg konta rashoda kod direktnog korisnika kojem je korišćenje sredstava odobreno, uz odobrenje konta 499121 - Tekuća budžetska rezerva.
Rešenje o korišćenju sredstava budžetske rezerve donosi Pokrajinska vlada.
Izveštaj o korišćenju tekuće i stalne budžetske rezerve jeste sastavni deo završnog računa budžeta AP Vojvodine.
Čuvanje, arhiviranje i izlučivanje finansijsko-računovodstvene dokumentacije
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji - završni računi - čuvaju se sa sledećim vremenom čuvanja:
- pedeset godina - finansijski izveštaji;
- deset godina - pomoćne knjige i evidencije;
- pet godina - izvorna i prateća dokumentacija;
- trajno - evidencije o platama zaposlenih i imenovanih lica.
Vreme čuvanja počinje poslednjeg dana budžetske godine na koju se navedena dokumentacija odnosi.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji - završni računi - čuvaju se u originalu ili u drugom obliku arhiviranja.
Način i postupak arhiviranja računovodstvene dokumentacije i izlučivanje bezvrednog materijala nastalog u radu Sekretarijata, kao i rokovi arhiviranja, regulisani su zakonom i drugim propisima iz te oblasti.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaju da važe Računovodstvene politike, broj 102-031-199/2019-04, od 23. septembra 2019. godine, kao i Pravilnik o organizaciji i računovodstvenom obuhvatanju glavne knjige trezora Autonomne pokrajine Vojvodine i pomoćnih knjiga i evidencija, broj 102-031-200/2019-04, od 23. septembra 2019. godine, koje je donela pokrajinska sekretarka za finansije.
Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".