PRAVILNIKO RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 10/2026) |
Računovodstvene politike predstavljaju načela, pravila i osnove koje se primenjuju pri sastavljanju i prezentovanju računovodstvenih izveštaja.
Osnov za uspostavljanje i vođenje sistema dvojnog knjigovodstva i jedinstvenog sistema budžetskog računovodstva korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje je zakon kojim se uređuje budžetski sistem, uredba kojom se uređuje budžetsko računovodstvo i uredba kojom se uređuje primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.
Osnov za utvrđivanje računovodstvenih politika su IPSAS na gotovinskoj osnovi, koji objavljuje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards Board-IPSASB).
Osnova za vođenje računovodstva i izveštavanje
Osnova za vođenje računovodstva u cilju praćenja izvršenja budžeta (finansijskog plana) jeste gotovinska osnova i koristi se za pripremu i sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta.
Transakcije i ostali događaji evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva ili gotovinski ekvivalenti prime, odnosno isplate.
Izuzetno, primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, evidentiraju se kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na propisani uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama iz sredstava donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Poslovne promene u računovodstvu vode se na propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima sadržanim u kontnom planu pravilnika kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem.
Osnovni elementi računovodstva su prihodi, primanja, rashodi i izdaci, definisani zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Za potrebe pripreme i sastavljanja Izveštaja o novčanim tokovima u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi, prilivi i odlivi evidentiraju se i prezentuju na gotovinskoj osnovi, u periodu kada je gotovina primljena, odnosno isplaćena.
Ukupni prilivi i odlivi gotovine, kao i prilivi i odlivi gotovine za svaku aktivnost, prezentuju se na bruto osnovi. Izuzetak su gotovinski prilivi i odlivi koji ispunjavaju sledeća dva uslova:
- nastaju iz transakcija koje korisnik kontroliše u ime drugih strana i koji se priznaju u Izveštaju o novčanim tokovima i
- odnose se na transakcije čiji je obrt brz, iznosi visoki i rokovi dospeća kratki.
Ukoliko se prilivi i odlivi gotovine, koji zadovoljavaju prethodne uslove da budu prezentovani na neto osnovi, u budžetu iskazuju na bruto osnovi, u Izveštaju o novčanim tokovima prezentuju se na bruto osnovi radi uporedivosti ova dva izveštaja.
Kvalitativne karakteristike informacija, njihova materijalna značajnost i ispravljanje grešaka
Finansijski izveštaji prikazuju informacije koje su razumljive, relevantne za potrebe odlučivanja i odgovornosti korisnika, uporedive, blagovremene, proverljive i verno predstavljaju prilive gotovine, odlive gotovine i gotovinska salda entiteta i ostale obelodanjene informacije na način da su potpune, neutralne i bez materijalnih grešaka.
Materijalnu značajnost poseduje informacija ukoliko njeno izostavljanje ili netačno prikazivanje može uticati na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Informacija je materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje, odnosno pogrešno prikazivanje moglo uticati na oslobađanje od odgovornosti.
Materijalna značajnost zavisi od prirode ili veličine stavke kao i od njenog uticaja na buduće finansijske i nefinansijske informacije.
Kada se u tekućoj godini uoči greška iz prethodnog perioda, vrši se ispravka greške, a finansijski izveštaji, uključujući uporedne informacije za prethodne periode, prikazuju se kao da je greška korigovana u periodu u kome je nastala.
Greške iz prethodnih perioda su izostavljanja informacija iz finansijskih izveštaja ili pogrešna prikazivanja informacija za jedan ili više prethodnih perioda koje se javljaju usled nekorišćenja ili zloupotrebe pouzdanih informacija koje su bile dostupne kada je odobreno objavljivanje finansijskih izveštaja za te periode i za koje bi se moglo opravdano očekivati da su dobijene i uzete u razmatranje u pripremi ili prezentaciji tih finansijskih izveštaja.
Greške mogu nastati kao rezultat matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, pogrešnog tumačenjem činjenica, proneverom ili previdima.
Materijalno beznačajne greške se ne ispravljaju, nego se poslovni događaji iz prethodnog perioda koji nisu evidentirani u periodu u kojem su nastali, koji su evidentirani u pogrešnom iznosu ili su pogrešno klasifikovani, prikazuju u tekućem izveštajnom periodu.
Materijalno značajna greška je ona čije bi izostavljanje ili netačno prikazivanje uticalo na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Greška materijalno značajna ako je iznos greške jednak ili veći od 3% pojedine vrste priliva ili odliva gotovine na sintetičkom nivou ekonomske klasifikacije.
Izveštajni period, izveštajni datum i datum odobravanja
Finansijski izveštaji opšte namene podnose se najmanje jednom godišnje.
Izveštajni period obuhvata period od 1. januara do 31. decembra, dok je izveštajni datum poslednji dan izveštajnog perioda na koji se odnose finansijski izveštaji, odnosno 31. decembar.
U vanrednim uslovima može se promeniti izveštajni datum odnosno izveštaji se mogu podneti za period duži ili kraći od godine dana.
Datum odobravanja je datum na koji su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje od strane lica ili tela, koji imaju ovlašćenje za finalizaciju izveštaja radi objavljivanja.
Strana valuta je valuta različita od valute prezentacije izveštaja (dinara).
Zaključni kurs je kurs razmene valuta na datum izveštavanja.
Kursna razlika je razlika koja proističe iz prevođenja datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima.
Devizni kurs je koeficijent razmene dveju valuta.
Prilivi i odlivi gotovine nastali iz transakcija u stranoj valuti, evidentiraju se u dinarima, primenjujući, na iznos u stranoj valuti, kurs razmene između dinara i strane valute na datum priliva i odliva.
Gotovinska salda u stranoj valuti prikazuju se po zaključnom kursu koji predstavlja srednji kurs Narodne banke Srbije na dan 31. decembar, odnosno na datum izveštavanja kada se finansijski izveštaj podnosi za period duži ili kraći od godine dana.
Konsolidovani finansijski izveštaji su finansijski izveštaji u kojima su gotovinski prilivi, odlivi i salda gotovine matičnog entiteta i entiteta koje on kontroliše, prikazani kao izveštaji pojedinačnog entiteta.
Prilikom sastavljanja završnog računa sabiraju se istovrsne pozicije po principu "red po red" uz eliminaciju međusobnih transakcija između direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Eliminišu se prihodi iskazani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 790000-Prihodi iz budžeta i kategorije 490000-Administrativni transferi iz budžeta, od direktnih budžetskih korisnika indirektnim korisnicima ili između korisnika na istom nivou.
Način prezentacije i klasifikacije stavki u finansijskim izveštajima zadržava se od jednog do drugog izveštajnog perioda, osim ako se utvrdi da bi drugačija prezentacija ili klasifikacija bila prikladnija zbog značajne promene prirode poslovanja ili pregleda prezentacije finansijskih izveštaja ili se promena prezentacije zahteva izmenama i dopunama IPSAS na gotovinskoj osnovi.
Kada se prezentacija ili klasifikacija stavki promeni u tekućem, u odnosu na prethodni izveštajni period, vrši se reklasifikacija iznosa iz prethodne godine, uvek kada je to izvodljivo.
II PRIZNAVANJE BILANSNIH POZICIJA
Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja koristi se gotovinska osnova računovodstva u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards-IPSAS) na gotovinskoj osnovi, propisima o budžetskom računovodstvu, pravilnikom kojim se uređuju računovodstvene politike korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i računovodstvenim politikama Korisnika.
Tekući prihodi budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se iz izvornih javnih prihoda, ustupljenih javnih prihoda i transfernih sredstava.
Izvorni prihodi su prihodi čiju stopu, način i merila za utvrđivanje visine iznosa, utvrđuje jedinica lokalne samouprave, pri čemu se zakonom može ograničiti visina poreske stope, odnosno utvrditi najviši i najniži iznos naknade, odnosno takse.
Ustupljeni prihodi su oni prihodi čija se osnovica, stopa, način i merila za utvrđivanje visine iznosa utvrđuju zakonom a prihod ostvaren na teritoriji jedinice lokalne samouprave se ustupa u celini ili delimično toj jedinici lokalne samouprave.
Transferna sredstva obuhvataju nenamenske transfere od Republike i namenske transfere koji se koriste za finansiranje određenih funkcija i izdataka.
U tekuće prihode spadaju sledeće kategorije:
1) Porezi - porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, porez na imovinu, porez na dobra i usluge i drugi porezi;
2) Socijalni doprinosi - doprinosi za socijalno osiguranje i ostali socijalni doprinosi;*OOSO
3) Donacije, pomoći i transferi - donacije od inostranih država, donacije i pomoći od međunarodnih organizacija i transferi od drugih nivoa vlasti;
4) Drugi prihodi - prihodi od imovine, prihodi od prodaje dobara i usluga, novčane kazne i oduzeta imovinska korist, dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica, mešoviti i neodređeni prihodi;
5) Memorandumske stavke za refundaciju rashoda;
6) Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou.
Tekući prihodi se, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju u momentu naplate tj. priliva sredstava na račun budžeta Grada.
Obračunati nenaplaćeni tekući prihodi evidentiraju se u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja.
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika evidentira se u glavnoj knjizi trezora kao storno rashoda i u korist potraživanja od budžetskih korisnika.
Donacija je namenski bespovratni prihod koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Obuhvata bespovratno primljena sredstva od inostranih država i međunarodnih organizacija. Donacije od inostranih država se evidentiraju na izvoru finansiranja 05 dok se donacije od međunarodnih organizacija evidentiraju na izvoru finansiranja 06, dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica u korist nivoa gradova na na izvoru finansiranja 06. Donacije mogu biti kapitalne i tekuće.
Donacije obuhvataju i poklone u naturi, a evidentiraju se u poslovnim knjigama kao povećanje nefinansijske imovine i izvora kapitala. Ostatak neutrošenih sredstava na ime primljenih donacija prenosi se u narednu godinu za istu namenu na izvor finansiranja 15-Neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina.
Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje.
Prihod po osnovu transfera od drugog nivoa vlasti evidentira se na izvoru finansiranja 07-Transferi od drugih nivoa vlasti.
Drugi prihodi mahom obuhvataju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave, čiju stopu, način i merila za utvrđivanje visine utvrđuje skupština JLS, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje jedinice lokalne samouprave. Odluke JLS o lokalnim taksama i naknadama donose se nakon održavanja javne rasprave.
Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave može se menjati najviše jedanput godišnje i to u postupku utvrđivanja budžeta Grada za narednu godinu.
Izuzetno, odluka se može menjati i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave.
U druge prihode spadaju i prihodi indirektnih korisnika budžeta lokalne samouprave koji se ostvaruju dodatnim aktivnostima.
Memorandumske stavke za refundiranje rashoda obuhvataju prihode po osnovu memorandumskih stavki za refundaciju rashoda i memorandumskih stavki za refundaciju rashoda iz prethodne godine i memorandumske stavke za refundaciju rashoda iz prethodne godine za finansiranje projekata iz EU.
Na kontima memorandumskih stavki evidentiraju se prihodi po osnovu učešća u finansiranju ili sufinansiranju drugih korisnika na način da se refundiraju prethodno nastali troškovi korisnika koji su isplaćeni sa njihovih računa (bolovanje preko 30 dana i drugi)
Primanja od prodaje nefinansijske imovine obuhvataju primanja od prodaje osnovnih sredstava (nepokretnosti, pokretne imovine i ostalih osnovnih sredstava), primanja od prodaje zaliha (robnih rezervi, zaliha proizvodnje i robe za dalju prodaju), primanja od prodaje dragocenosti, primanja od prodaje prirodne imovine (zemljišta, podzemnih blaga, šuma i voda).
Primanja od prodaje nefinansijske imovine, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u momentu naplate tj. priliva sredstava na račun budžeta Grada/račun budžeta opštine/račun korisnika. Primanja od prodaje nefinansijske imovine evidentiraju se na izvoru finansiranja 09.
Primanja od prodaje nefinansijske imovine predstavljaju prihod imaoca prava javne svojine, saglasno zakonu kojim se uređuje javna svojina, odnosno JLS, AP i RS. U tom slučaju, priliv sredstava po osnovu prodaje se knjiži u okviru klase 8 kod imaoca prava javne svojine, kod se kod korisnika vrši isknjiženje otuđene nefinansijske imovine zaduženjem odgovarajućeg konta u klasi 3 i odgovarajućeg konta ispravke vrednosti te imovine, i odobrenjem odgovarajućeg konta u klasi 0. Istovremeno se za prodaju imovine stvara potraživanje od kupaca koje se zatvara naplatom, odnosno prilivom sredstava na klasu 8 kod imaoca prava javne svojine.
Primanja od zaduživanja obuhvataju primanja po osnovu primanja od zaduživanja na domaćem i na inostranom tržištu.
Primanja od prodaje finansijske imovine obuhvataju primanja po osnovu prodaje domaće i strane finansijske imovine i to: hartija od vrednosti i ostalog kapitala, otplate kredita datim ostalim nivoima vlasti i stranim vladama, domaćim javnim finansijskim i nefinansijskim institucijama, stranim nefinansijskim institucijama i međunarodnim organizacijama, domaćim i stranim poslovnim bankama, fizičkim licima i domaćinstvima u zemlji, udruženjima građana u zemlji i stranim nevladinim organizacijama.
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine predstavljaju priliv novčanih sredstava koji se evidentira odobrenjem odgovarajućeg subanalitičkog konta u klasi 9 - Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine uz zaduženje subanalitičkog konta 999999-Kontra knjiženje-Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine. Istovremeno se sprovode odgovarajuća knjiženja u okviru klase 2-Obaveze i klase 1-Finansijska imovina (tekući račun i aktivna vremenska razgraničenja).
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine ne utiču na tekući poslovni rezultat.
Rashodi i izdaci budžeta grada Kragujevca predstavljaju konsolidovane rashode i izdatke direktnih i indirektnih korisnika budžeta Grada.
Tekući rashodi obuhvataju rashode koji se javljaju kod budžetskih korisnika u vršenju funkcije za koju su osnovani.
Tekući rashodi obuhvataju: rashode za zaposlene, korišćenje usluga i roba, amortizaciju i upotrebu sredstava za rad, rashode kamata i pratećih troškova zaduživanja, subvencije, donacije, dotacije i transfere, socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu, ostale rashode.
Tekući rashodi i izdaci se evidentiraju u momentu kada je plaćanje izvršeno.
Rashodi koji su nastali, a nisu plaćeni, evidentiraju se zaduženjem obračunatih neplaćenih rashoda/izdataka preko aktivnih vremenskih razgraničenja uz istovremeno odobrenje odgovarajućeg konta obaveza.
Unapred plaćeni avansi prilikom isplate istovremeno se evidentiraju i na kategoriji rashoda, odnosno izdataka.
Rashodi koji su unapred plaćeni, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u kategoriji rashoda prema određenoj nameni.
Rashodi za zaposlene obuhvataju: rashode za plate, dodatke i naknade zaposlenih, socijalne doprinose na teret poslodavca, naknade u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade troškova za zaposlene, nagrade zaposlenima i ostale posebne rashode.
Korišćenje usluga i roba obuhvata: stalne troškove, troškove putovanja, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tekuće popravke i održavanje i materijal.
Obračunata ispravka vrednosti nefinansijske imovine-amortizacija iskazuje na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad, saglasno zakonu kojim se uređuje budžet Republike Srbije.
Rashodi kamata obuhvataju kamate iz dužničko-poverilačkih odnosa (domaće i strane) kao i prateće troškove zaduživanja.
Subvencije obuhvataju tekući i kapitalni prenos sredstava primaocima radi podsticanja proizvodnje i pružanje usluga. Subvencije se prenose javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, privatnim finansijskim institucijama, javnim finansijskim institucijama i privatnim preduzećima.
Donacije obuhvataju tekuće i kapitalne donacije stranim vladama i međunarodnim organizacijama.
Dotacije obuhvataju tekuće i kapitalne dotacije međunarodnim organizacijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.
Transferi ostalim nivoima vlasti obuhvataju tekuće i kapitalne transfere ostalim nivoima vlasti.
Ostale donacije, dotacije i transferi obuhvataju tekuće i kapitalne donacije, dotacije i transfere.
Ostali rashodi obuhvataju: dotacije nevladinim organizacijama, poreze, obavezne takse i kazne, penale i kamate, novčane kazne i penale po rešenjima sudova, naknade štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka, naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa. Obaveze za ostale rashode evidentiraju se odobravanjem subanalitičkog konta u grupi 245000-Obaveze za ostale rashode.
Administrativni transferi predstavljaju prenos sredstava od strane direktnih korisnika indirektnim korisnicima, u skladu sa aktom o budžetu. Kod direktnog korisnika, evidentiraju se zaduženjem odgovarajuće vrste administrativnog transfera u okviru kategorije 490000-Administrativni transferi iz budžeta, od direktnih budžetskih korisnik indirektnim budžetskim korisnicima ili između budžetskih korisnika na istom nivou i sredstva rezerve, a odobrenjem tekućeg računa. Kod indirektnog korisnika, evidentiranje se vrši zaduženjem tekućeg računa i odobrenjem odgovarajućeg konta u klasi 7 zavisno od nivoa vlasti koji je transferisao sredstva (grupa 733000 za transfere od drugih nivoa vlasti, 791000 za prihode iz budžeta).
U postupku konsolidacije, administrativni transferi se sravnjuju sa transferima između budžetskih korisnika i prihodima iz budžeta (kategorija 790000), a zatim se međusobno zatvaraju. U konsolidovanim izveštajima se prikazuju stvarni rashodi kod indirektnih korisnika u okviru klase 4-Tekući rashodi i klase 5-Izdaci za nefinansijsku imovinu i klasa 7-Tekući prihodi kod direktnih korisnika.
Izdaci za nefinansijsku imovinu - Klasa 5
Izdaci za nefinansijsku imovinu obuhvataju izdatke za: osnovna sredstva (zgrade i građevinske objekte, mašine i opremu, ostale nekretnine i opremu, kultivisanu imovina i nematerijalna imovina), zalihe (robne rezerve, zalihe proizvodnje i zalihe robe za dalju prodaju), dragocenosti i prirodnu imovinu (zemljište, rudna bogatstva, šume i vode).
Evidentiranje izdataka za nefinansijsku imovinu vrši se u momentu isplate, uz istovremeno povećanje vrednosti nefinansijske imovine u klasi 0-Nefinansijska imovina i u klasi 3-Kapital.
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine - Klasa 6
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine obuhvataju izdatke za otplatu glavnice (domaćim i stranim kreditorima, za finansijski lizing i dr.) i nabavku finansijske imovine (domaće i strane).
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine predstavljaju odliv novčanih sredstava koji se evidentira zaduživanjem odgovarajućeg subanalitičkog konta u klasi 6- Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine a u korist subanalitičkog konta 699999-Kontra knjiženje- Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine. Istovremeno se sprovode odgovarajuća knjiženja u okviru klase 2-Obaveze i klase 1-Finansijska imovina (tekući račun i aktivna vremenska razgraničenja). Paralelno se sprovodi knjiženje u okviru klase 3-Kapital zaduženjem odgovarajućeg subanalitičkog konta u okviru analitičkog konta 311610-Utrošena sredstva tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine u toku jedne godine uz odobrenje subanalitičkog konta 311311- Ispravka vrednosti sopstvenih izvora nefinansijske imovine, u stalnim sredstvima, za nabavke iz kredita.
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine ne utiču na tekući poslovni rezultat.
3. Nefinansijska imovina - Klasa 0
Nefinansijska imovina predstavlja imovinu u materijalnom obliku. Može biti u stalnim sredstvima ili u zalihama.
Nefinansijska imovina se razvrstava u stalna sredstva ili zalihe u zavisnosti od toga da li će se sredstvo koristiti više godina, odnosno da li je pravilnikom kojim se uređuje nomenklatura nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije predviđena njegova amortizacija tokom perioda korišćenja.
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima obuhvata nekretnine i opremu, kultivisanu imovinu, dragocenosti, prirodnu imovinu, nefinansijsku imovina u pripremi i avanse i nematerijalnu imovinu.
Nekretnine i oprema obuhvataju: zgrade i građevinske objekte, opremu i ostale nekretnine i opremu.
Kultivisana imovina obuhvata osnovno stado i višegodišnje zasade.
Dragocenosti obuhvataju dragocenosti (zlato, srebro, nakit od plemenitih metala, antičke i druge predmete).
Prirodna imovina obuhvata zemljište, podzemna blaga, šume i vode.
Nefinansijska imovina u pripremi i avansi obuhvataju izdatke za stalna sredstva od početka ulaganja do početka korišćenja.
Nematerijalna imovina obuhvata kompjuterske softvere, književna i umetnička dela, patente i drugu nematerijalnu imovinu.
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu amortizacije. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za zavisne troškove nastale do momenta stavljanja u upotrebu. Izdaci za projektnu i drugu dokumentaciju, za dobijanje potrebnih dozvola, uređivanje pratećih površina i drugi izdaci koji prate izgradnju objekata uvećavaju vrednost objekta i uključuju se u njegovu nabavnu vrednost. Nabavnu vrednost opreme, pored fakturne vrednosti čine i izdaci za prevoz, montažu, proveru tehničke ispravnosti opreme, pribavljanje dozvola za stavljanje u upotrebu i drugo.
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima koja je stečena bez naknade knjigovodstveno se evidentira po sadašnjoj vrednosti u momentu preuzimanja po kojoj je osnovno sredstvo vođeno kod prethodnog vlasnika, uvećana za izdatke prenosa, prevoza i drugih zavisnih troškova ako ih je bilo.
Nefinansijskom imovinom u stalnim sredstvima smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine.
Stambene zgrade za opštu upotrebu i stanovi evidentiraju se kao ostale stambene zgrade u okviru subanalitičkog konta 011115-Ostale stambene zgrade.
Primanja nastala prilikom prodaje osnovnih sredstava evidentiraju se zaduženjem tekućeg računa uz odobrenje primanja od prodaje nefinansijske imovine u klasi 8-Primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Amortizacija osnovnih sredstava je proces smanjenja vrednosti (trošenja) dugotrajne imovine tokom vremena, usled upotrebe, starenja i tehnološkog napretka.
Nefinansijska imovina amortizuje se godišnjim stopama amortizacije propisanim Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije.
Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva raspoređuju se u amortizacione grupe i delove amortizacionih grupa propisane u Nomenklaturi. Osnovna sredstva koja po nazivu ili bližem opisu naziva nisu navedena u Nomenklaturi, raspoređuju se u amortizacione grupe, odnosno delove amortizacionih grupa u koje su raspoređena njima najsličnija osnovna sredstva. Sličnost osnovnih sredstava određuje se prema nameni kojoj služe, a u okviru iste namene-prema vrsti materijala upotrebljenog za njihovu izgradnju, odnosno izradu. Ako je za izgradnju, odnosno izradu osnovnog sredstva upotrebljen različit materijal, za određivanje sličnosti uzima se materijal koji je pretežno upotrebljen, a pretežnost se izračunava prema vrednosti tog materijala u odnosu na druge materijale upotrebljene za izgradnju, odnosno izradu osnovnog sredstva.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine- nekretnine i oprema (osnovna sredstva) obračunava se za svako sredstvo pojedinačno po zakonom propisanim stopama koje su određene tako da se nabavna vrednost osnovnih sredstava amortizuje primenom proporcionalne (linearne) metode u toku predviđenog veka upotrebe osnovnog sredstva.
Obračun amortizacije osnovnih sredstava se vrši od prvog dana u narednom mesecu u odnosu na mesec kada je sredstvo pušteno u upotrebu, a prilikom otuđivanja/rashodovanja amortizacija se vrši do kraja meseca u kome je osnovno sredstvo otuđeno/rashodovano.
Amortizacija se obračunava dok se u celini ne nadoknadi vrednost koja čini osnovicu za obračunavanje amortizacije, odnosno dok ne dostigne nultu knjigovodstvenu vrednost ili dok se ne rashoduje ili otuđi.
Knjiženje obračunatog otpisa (amortizacije) nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava vrši se na teret izvora sredstava (kapitala) zaduženjem odgovarajućeg subanalitičkog konta u grupi 310000-Kapital i odobrenjem odgovarajućeg subanalitičkog konta ispravke vrednosti u klasi 0-Nefinansijska imovina, osim u slučaju kada je zakonom o budžetu Republike Srbije za tekuću godinu predviđen drugačiji način knjiženja.
Jednom otpisano osnovno sredstvo, bez obzira na to što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti i ne podleže otpisivanju dok ga koristi isto pravno lice.
Osnovna sredstva koja ne podležu amortizaciji su:
- zemljišta i šume;
- prirodna bogatstva koja se ne troše;
- spomenici kulture i istorijski spomenici;
- dela likovne, vajarske i druge umetnosti;
- nematerijalna ulaganja u pripremi;
- avansi za nematerijalna ulaganja;
- osnovna sredstva u pripremi i
- avansi za osnovna sredstva.
Rashod nefinansijske imovine u stalnim sredstvima predstavlja gubitak koji je nastao kao posledica smanjenja upotrebne ili tržišne vrednosti osnovnog sredstva usled korišćenja, izloženosti prirodnim uticajima ili tehnološke zastarelosti što za posledicu ima odstupanje njegove stvarne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost (zbog kvara, oštećenja, zastarelosti i drugih faktora).
Rashodovano sredstva koje je neupotrebljivo prodaje se kao sekundarna sirovina. Rashodovano sredstvo koje se ne može prodati kao sekundarna sirovina se uništava.
Gubitak nastao prilikom otuđivanja i rashodovanja osnovnih sredstava predstavlja smanjenje vrednosti nefinansijske imovine u stalnim sredstvima i kapitala.
Rashodovanje električne i elektronske opreme vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
Za nefinansijsku imovinu koja se rashoduje ili otuđuje, a koja u vreme rashodovanja ili otuđenja ima sadašnju vrednost, pre isknjiženja iz knjigovodstvene evidencije vrši se obračun amortizacije, nakon čega se isknjižava zaduženjem odgovarajućeg subanalitičkog konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i odgovarajućeg subanalitičkog konta u klasi 3- Kapital za iznos neotpisane (sadašnje) vrednosti, a odobrenjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine u klasi 0- Nefinansijska imovina za iznos nabavne vrednosti.
Nefinansijska imovina koja se rashoduje ili otuđuje, a koja u vreme rashodovanja ili otuđenja nema sadašnju vrednost, tako da su nabavna i otpisana vrednost jednake, isknjižava se zaduženjem odgovarajućeg subanalitičkog konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i odobrenjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine u klasi 0-Nefinansijska imovina za iznos nabavne vrednosti.
Rashodovanje i otuđenje nefinansijske imovine u stalnim sredstvima sprovodi se po odluci gradskog/opštinskog veća/nadležnog organa korisnika, a na predlog popisne komisije.
Nefinansijska imovina u zalihama obuhvata robne rezerve, zalihe proizvodnje, robu za dalju prodaju i zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala.
Zalihe nefinansijske imovine u zalihama procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Pod zavisnim troškovima nabavke podrazumevaju se svi direktni troškovi u postupku nabavke do i nakon uskladištenja (troškovi transporta, carine, osiguranja i drugo).
U okviru konta zaliha proizvodnje evidentiraju se zalihe materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. U finansijskom knjigovodstvu, na ovim kontima se iskazuje početno stanje koje se koriguje na kraju godine, povećanjem ili smanjenjem, po ceni koštanja ili po prodajnoj ceni ako je niža. U toku godine, evidencija zaliha materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vodi se u pomoćnim knjigama kroz pogonsko knjigovodstvo. Ukoliko se nabavka materijala vrši sukcesivno, više puta tokom godine, po različitim cenama, izlaz materijala se u pogonskom knjigovodstvu evidentira po prosečnoj ponderisanoj ceni. Izlaz zaliha materijala se vršu u skladu sa normativima potrošnje kojima je utvrđena standardizovana količina resursa potrebna za određeni gotov proizvod (utvrditi posebnim aktom kod korisnika) a knjiži se na osnovu otpremnice, trebovanja i druge isprave na osnovu koje se izdaje materijal u proizvodnju. Izrađeni gotovi proizvodi se evidentiraju zaduženjem subanalitičkog konta 021231-Gotovi proizvodi uz odobrenje subanalitičkog konta 311241- Zalihe gotovih proizvoda po ceni koštanja ili po prodajnoj ceni ako je niža.* (samo za korisnike koji imaju proizvodnu delatnost- srednje stručne škole).
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju evidentiraju se po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi ponderisane prosečne cene. Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju iskazuju se u trenutku nabavke kao izdaci za nefinansijsku imovinu, a u trenutku prodaje kao primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Sitan inventar čine pomoćna sredstva čiji je planirani vek upotrebe do jedne godine.
Auto-gume, službena zaštitna i radna odeća i obuća, kao i periferni uređaji računarskih sisteme kao što su: tastatura, miš, USB memorija, diktafoni, slušalice, veb kamere i drugo, smatraju se sitnim inventarom.
Sitan inventar se koristi više puta. Potrošni materijal čine artikli i supstance koje se koriste jednokratno.
Sitan inventar i potrošni materijal se otpisuju u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.
Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala, koje se nabavljaju za obavljanje redovne delatnosti, iskazuju se kao tekući rashod u trenutku nabavke, uz istovremeno evidentiranje na odgovarajućim subanalitičkim kontima zaliha u klasi 0- Nefinansijska imovina i u klasi 3-Kapital.
U trenutku izdavanja u upotrebu iz magacina sitnog inventara i potrošnog materijala vrši se ispravka vrednosti u celini i sprovode odgovarajuća knjiženja na kontima zaliha i sitnog inventara u klasama 0-Nefinansijska imovina i 3-Kapital.
O sitnom inventaru i potrošnom materijalu koji je stavljen u upotrebu vodi se pomoćna evidencija u magacinu.
Na predlog popisne komisije, a uz saglasnost gradskog vrši se rashodovanje sitnog inventara, kao posledica fizičkog uništenja ili iskorišćenosti čime je postao neupotrebljiv za dalju upotrebu.
Rashodovan sitan inventar u upotrebi isknjižava se sprovođenjem odgovarajućih knjiženja u grupi 022000-Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala odnosno zaduženjem ispravke vrednosti sitnog inventara uz odobrenje konta sitnog inventara u upotrebi.
Višak potrošnog materijala utvrđen godišnjim popisom knjigovodstveno se evidentira na odgovarajućim kontima zaliha u okviru klasa 0-Nefinansijska imovina i 3- Kapital u vrednosti koja je procenjena od strane popisne komisije.
Manjak potrošnog materijala može se utvrditi na teret zaposlenog ili na teret korisnika budžetskih sredstava, po predlogu popisne komisije. Ukoliko se za manjak potrošnog materijala tereti zaposleno lice, nadležni organ donosi odluku o načinu pokrića štete a prihod koji korisnik ostvari po tom osnovu evidentira se u okviru klase 7-Tekući prihodi.
4. Finansijska imovina - Klasa 1
Dugoročna finansijska imovina (domaća i strana) sastoji se od dugoročnih hartija od vrednosti, akcija i ostalog kapitala, stranih finansijskih derivata i kredita ostalim nivoima vlasti, stranim vladama, domaćim javnim finansijskim i nefinansijskim institucijama, poslovnim bankama, fizičkim licima i domaćinstvima u zemlji, nevladinim organizacijama, domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima, međunarodnim organizacijama, stranim finansijskim institucijama.
Ulaganje u hartije od vrednosti odnosno sticanje dugoročne finansijske imovine evidentira se zaduženjem odgovarajućeg konta u okviru grupa 111000 i 111200 (zavisno od toga da li se nabavlja dugoročna domaća ili strana finansijska imovina) i odobrenjem odgovarajućeg konta tekućeg računa. Istovremeno se vrši zaduživanje subanalitičkog konta 311612-Utrošena sredstva tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za nabavku finansijske imovine i odobrenje subanalitičkog konta 311411-Dugoročna domaća finansijska imovina ili 311412-dugoročna finansijska imovina u stranim vladama, kompanijama, organizacijama i institucijama.
Ulaganje u hartije od vrednosti evidentira se u okviru kategorije 620000-Nabavka finansijske imovine.
Ukoliko se nabavljaju različite hartije od vrednosti, vodi se posebna pomoćna evidencija prema vrsti hartija od vrednosti.
U okviru sintetičkih konta 111900-Domaće akcije i ostali kapital i 112700-Strane akcije i ostali kapital evidentira se učešće u kapitalu drugih pravnih lica.
Učešće u kapitalu procenjuje se po nabavnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu na osnovu uplate novih ulaganja evidentira se kao povećanje učešća u kapitalu u okviru sintetičkog konta 111900- Domaće akcije i ostali kapital i povećanje dugoročne finansijske imovine u okviru sintetičkog konta 311400-Finansijska imovina, dok se izdatak knjiži u sintetičkog konta 621900-Nabavka domaćih akcija i ostalog kapitala odnosno povećanje izdataka za nabavku finansijske imovine.
Učešće u kapitalu po osnovu unosa nenovčanog kapitala evidentira se u okviru sintetičkog konta 111900-Domaće akcije i ostali kapital (zaduženjem) i kao povećanje dugoročne finansijske imovine u okviru sintetičkog konta 311400-Finansijska imovina (odobrenjem).
Izvori kapitala se povećavaju ili smanjuju za povećanje, odnosno smanjenje vrednosti učešća u kapitalu.
Gotovina predstavlja gotovinska sredstva na raspolaganju i depozite u bankarskim institucijama koji se mogu povući na zahtev.
Gotovina obuhvata gotovinska sredstva obuhvaćena na sintetičkim kontima, i to: 121100-Žiro i tekući računi, 121200-Izdvojena novčana sredstva i akreditivi, 121300-Blagajna, 121400-Devizni račun, 121500-Devizni akreditivi, 121600-Devizna blagajna, 121700-Ostala novčana sredstva i depozite po viđenju koji se mogu povući na zahtev entiteta, a koji su obuhvaćeni na analitičkim kontima: 123910-Kratkoročno oročena dinarska sredstva i 123920-Kratkoročno oročena devizna sredstva.
Gotovina u domaćoj valuti iskazuje se po nominalnoj vrednosti.
Gotovina u stranoj valuti iskazuje se u dinarima, prema odgovarajućoj protivvrednosti strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum sticanja. Na poslednji dan izveštajnog perioda na koji se odnosi finansijski izveštaj, gotovina u stranoj valuti iskazuje se u dinarima, prema odgovarajućoj protivvrednosti strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum izveštavanja.
Nerealizovani dobici i gubici, koji proizlaze iz promena kurseva stranih valuta, nisu novčani tokovi.
Negativne i pozitivne kursne razlike nastale na gotovini u stranoj valuti iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao efekti kursnih razlika na saldo gotovine u devizama.
Gotovinski ekvivalenti jesu kratkoročni visokolikvidni plasmani koji se mogu lako konvertovati u poznate tačno određene iznose gotovine uz minimalan rizik promene vrednosti.
Gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanje na subanalitičkim kontima u okviru sintetičkih konta: 121900-Hartije od vrednosti i 123300- Hartije od vrednosti namenjene prodaji i služe za izmirivanje kratkoročnih gotovinskih obaveza. Ulaganje predstavlja gotovinski ekvivalent ukoliko postoji mogućnost njegovog brzog i jednostavnog pretvaranja u poznati iznos gotovine, ako ima kratkoročno dospeće (do tri meseca ili kraće) od datuma sticanja i ako postoji zanemarljiv rizik od promene vrednosti. Ulaganja u kapital nisu gotovinski ekvivalenti, osim ako ne zadovoljavaju navedene uslove. U napomenama uz finansijske izveštaje, gotovinski ekvivalenti se obelodanjuju po vrstama ekvivalenata: čekovi i ostale hartije od vrednosti.
Gotovina koju Grad kontroliše je gotovina koja se koristi za ostvarivanje sopstvenih ciljeva, ili kada se mogu na drugi način ostvariti koristi od gotovine i kada može da onemogući ili kontroliše pristup drugih toj koristi. Gotovina koju je Grad ostvario ili koja mu je dodeljena, a koju može da koristi za finansiranje svojih poslovnih ciljeva, sticanje kapitalne imovine ili za otplatu duga, jeste gotovina koju kontroliše entitet. Gotovinu koju kontroliše Grad prezentuje u Izveštaju o novčanim tokovima.
Iznosi koje je Grad deponovao na računu banke koji je pod njegovom kontrolom su pod kontrolom Grada.
Gotovinski tokovi predstavljaju prilive i odlive gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Gotovinski tokovi isključuju kretanja između stavki koje čine gotovinu, jer su ove komponente deo upravljanja gotovinom entiteta, a ne povećanja ili umanjenja gotovine koju entitet kontroliše.
Upravljanje gotovinom uključuje ulaganja viška raspoložive gotovine u gotovinske ekvivalente.
Gotovinski tokovi u Izveštaju o novčanim tokovima obuhvataju novčane tokove iz poslovne aktivnosti, novčane tokove iz aktivnosti investiranja i novčane tokove iz finansijske aktivnosti.
Finansijske aktivnosti su aktivnosti koje dovode do izmena veličine i sastava sopstvenog kapitala i pozajmica entiteta.
Investicione aktivnosti predstavljaju sticanje i otuđenje dugoročne imovine i drugih ulaganja koja ne predstavljaju gotovinske ekvivalente.
Poslovne aktivnosti su aktivnosti entiteta koje ne spadaju u aktivnosti investiranja ili finansijske aktivnosti.
Gotovinski prilivi iz poslovnih aktivnosti obuhvataju prilive od poreza, prilive od akciza, prilive od socijalnih doprinosa, prilive od donacija, pomoći i transfera, prilive od imovine, prilive od prodaje dobara i usluga, prilive od novčanih kazni i oduzete imovinske koristi, prilive od dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, prilive od mešovitih i neodređenih prihoda, prilive za memorandumske stavke za refundaciju rashoda i prilive od transfera između entiteta.
Iznos pojedinih vrsta novčanih priliva iz poslovnih aktivnosti u Izveštaju o novčanim tokovima preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 7-Prihodi. Ukoliko su određeni prihodi naplaćeni, ali nisu iskazani na subanalitičkim kontima klase 7-Prihodi, potrebno ih je dodati u Izveštaju o novčanim tokovima. Ukoliko su određeni prihodi iskazani na subanalitičkim kontima klase 7-Prihodi, a nisu naplaćeni, ne iskazuju se kao gotovinski prilivi u Izveštaju o novčanim tokovima.
Neiskorišćena sredstva donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama koja su priliv izveštajnog perioda i čine saldo deviznih računa primaoca donacije na dan 31. decembra, knjižena na odgovarajućim subanalitičkim kontima u okviru sintetičkog konta 121400-Devizni račun, dodaju se na odgovarajuće iznose priliva iskazane na odgovarajućim sintetičkim kontima kategorije 730000-Donacije, pomoći i transferi.
Gotovinski odlivi iz poslovnih aktivnosti obuhvataju odlive po osnovu rashoda za zaposlene, odlive po osnovu korišćenja usluga i roba, odlive za otplatu kamate i prateće troškove zaduživanja, odlive za subvencije, donacije, dotacije i transfere, odlive za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu i odlive za ostale rashode.
Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva iz poslovnih aktivnosti u Izveštaj o novčanim tokovima preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 4-Rashodi. Ukoliko su određeni rashodi plaćeni, ali nisu iskazani na subanalitičkim kontima klase 4-Rashodi, potrebno ih je dodati u Izveštaju o novčanim tokovima. Rashodi evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima klase 4- Rashodi koji nisu plaćeni, ne iskazuju se kao gotovinski odlivi u Izveštaju o novčanim tokovima.
Gotovinski prilivi iz investicionih aktivnosti obuhvataju prilive nastale prodajom nefinansijske i finansijske imovine. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih priliva od prodaje nefinansijske imovine preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 8- Primanja od prodaje nefinansijske imovine, dok se iznos pojedinih vrsta gotovinskih priliva od prodaje finansijske imovine preuzima sa istoimenih subanalitičkih konta klase 9-Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, kategorije 920000- Primanja od prodaje finansijske imovine. Primanja evidentirana na odgovarajućim subanalitičkim kontima klase 8-Primanja od prodaje nefinansijske imovine i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 920000- Primanja od prodaje finansijske imovine koja nisu dovela do novčanih tokova, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao gotovinski prilivi. Naplaćena primanja od prodaje nefinansijske i finansijske imovine, koja nisu iskazana na odgovarajućim subanalitičkim kontima klase 8-Primanja od prodaje nefinansijske imovine i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 920000- Primanja od prodaje finansijske imovine, iskazuju se kao prilivi gotovine iz investicione aktivnosti.
Gotovinski odlivi iz investicione aktivnosti obuhvataju odlive nastale kupovinom nefinansijske i finansijske imovine. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za kupovinu nefinansijske imovine preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 5- Izdaci za nefinansijsku imovinu, dok se iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za nabavku finansijske imovine preuzima sa istoimenih subanalitičkih konta klase 6- Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, kategorije 620000-Nabavka finansijske imovine. Izdaci evidentirani na subanalitičkim kontima klase 5-Izdaci za nefinansijsku imovinu i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 620000- Nabavka finansijske imovine, koji nisu doveli do novčanih tokova, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima kao gotovinski odlivi. Plaćeni izdaci za nabavku nefinansijske i finansijske imovine, koji nisu iskazani na subanalitičkim kontima klase 5-Izdaci za nefinansijsku imovinu i odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 620000- Nabavka finansijske imovine, iskazuju se kao odlivi gotovine iz investicione aktivnosti.
Gotovinski prilivi iz finansijskih aktivnosti obuhvataju prilive nastale zaduživanjem. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih priliva od zaduživanja preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 9- Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, kategorije 910000-Primanja od zaduživanja. Prilivi gotovine nastali zaduživanjem, koji nisu evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 910000-Primanja od zaduživanja, iskazuju se kao prilivi od finansijske aktivnosti. Primanja od zaduživanja evidentirana na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 910000-Primanja od zaduživanja, koja nisu praćena prilivom gotovine, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima.
Gotovinski odlivi iz finansijske aktivnosti obuhvataju odlive za otplatu glavnice. Iznos pojedinih vrsta gotovinskih odliva za otplatu glavnice preuzima se sa istoimenih subanalitičkih konta klase 6-Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, kategorije 610000-Otplata glavnice. Odlivi gotovine nastali otplatom glavnice duga, koji nisu evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 610000- Otplata glavnice, iskazuju se kao odlivi od finansijske aktivnosti. Izdaci za otplatu glavnice evidentirani na odgovarajućim subanalitičkim kontima kategorije 610000- Otplata glavnice, koji nisu praćeni odlivima gotovine, ne iskazuju se u Izveštaju o novčanim tokovima.
Kratkoročna potraživanja se procenjuju po nominalnoj vrednosti.
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja po osnovu prodaje od kupaca u zemlji i inostranstvu i druga potraživanja: za kamate, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od drugih organa i organizacija, po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i ostala potraživanja.
Kratkoročna potraživanja se u momentu nastanka promene evidentiraju zaduženjem odgovarajućeg subanalitičkog konta potraživanja, uz istovremeno odobrenje konta pasivnih vremenskih razgraničenja. U momentu naplate se zatvara konto pasivnih vremenskih razgraničenja i odobrava se odgovarajući konto potraživanja.
Kratkoročna potraživanja kod kojih iz bilo kog razloga postoji nesigurnost u naplati, u celini ili delimično, evidentiraju se kao sporna potraživanja. Sporna potraživanja prilikom redovnog godišnjeg popisa evidentiraju se na posebnim popisnim listama.
Potraživanja se otpisuju putem direktnog i putem indirektnog otpisa. Metoda indirektnog otpisa (preko ispravke vrednosti) koristi se ako se proceni da se potraživanje u celini ili delimično verovatno neće naplatiti, ali se i dalje ne odustaje od naplate potraživanja.
Metoda direktnog otpisa koristi se ako se iz dokumentacije jasno može videti da se potraživanje ne može naplatiti. I kod jednog i kod drugog metoda otpisa izrađuje se detaljno narativno obrazloženje.
Indirektni otpis potraživanja podrazumeva otpis preko ispravke vrednosti zaduženjem pasivnih vremenskih razgraničenja i odobrenjem odgovarajućeg subanalitičkog konta ispravke vrednosti potraživanja. Direktni otpis potraživanja podrazumeva zaduženje pasivnih vremenskih razgraničenja i odobrenje odgovarajućeg subanalitičkog konta potraživanja.
Otpis potraživanja se vrši na predlog popisne komisije, po odluci nadležnog organa (gradsko/opštinsko veće/direktor ustanove).
Kratkoročni plasmani se procenjuju po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti, a direktno za nastalu i dokumentovanu nenaplativost.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kratkoročne kredite, date avanse, depozite i kaucije, hartije od vrednosti namenjene prodaji i ostale kratkoročne plasmane.
Kratkoročni krediti obuhvataju kredite odobrene pravnim i fizičkim licima u zemlji i inostranstvu sa rokom povraćaja do godinu dana.
Privremeno slobodna sredstva budžeta (koja privremeno preostanu, po izvršenju obaveza budžeta) plasiraju se kod poslovnih banaka kao depozit po viđenju, u cilju uvećanja vrednosti budžetskih sredstava. Plasiranje sredstava vrši se po kamatnoj stopi koja nije niža od eskontne stope Narodne banke Srbije uz minimalan rizik po plasirana sredstva. Jedinica lokalne samouprave izveštava Upravu za trezor o plasiranim sredstvima na propisanom obrascu i u propisanim rokovima.
Dati avansi obuhvataju avanse date za nabavku materijala, robe i za obavljanje usluga i kratkoročne depozite.
Hartije od vrednosti namenjene prodaji obuhvataju akcije, obveznice, blagajničke, komercijalne i državne zapise, sertifikate o depozitu.
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju razgraničene rashode do jedne godine, obračunate neplaćene rashode i izdatke i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni rashodi do jedne godine obuhvataju rashode koji se plaćaju u tekućoj budžetskoj godini a odnose se na narednu godinu (premije osiguranja, zakupnine, pretplate za stručne časopise i publikacije i drugi rashodi).
Obračunati neplaćeni rashodi i izdaci obuhvataju obaveze budžetskih korisnika po dospelim fakturama do trenutka njihovog plaćanja.
Ostala aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju obračunate prihode od kamata koje se odnose na obračunski period a dospevaju na naplatu u narednom periodu i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Obaveze se procenjuju u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih i finansijskih transakcija. Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i sl. vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze obuhvataju: domaće i strane dugoročne i kratkoročne obaveze, obaveze po osnovu rashoda za zaposlene, obaveze po osnovu ostalih rashoda izuzev rashoda za zaposlene i obaveze iz poslovanja.
Kratkoročne obaveze obuhvataju sve obaveze budžetskih korisnika koje imaju rok dospeća do godinu dana.
Dugoročne obaveze su obaveze sa rokom dospeća dužim od godinu dana.
Jedinica lokalne samouprave može se zadužiti za finansiranje tekuće likvidnosti uzimanjem kredita i emitovanjem hartija od vrednosti radi finansiranja neusklađenih kretanja u prihodima i rashodima budžeta u toku budžetske godine. Ukupan dug po osnovu zaduživanja za tekuću likvidnost mora se vratiti do 31. decembra tekuće budžetske godine i ne može se refinansirati ili preneti u narednu budžetsku godinu. U toku budžetske godine, zaduživanje za finansiranje tekuće likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj budžetskoj godini.
Obaveze po osnovu rashoda za zaposlene ne mogu se preuzimati za rashode za zaposlene čija je isplata zabranjena ili ograničena zakonom kojim se utvrđuje budžet Republike Srbije za tekuću godinu.
Obaveze po osnovu ostalih rashoda obuhvataju obaveze po osnovu dotacija nevladinim organizacijama, obaveze za ostale poreze, obavezne takse, kazne i kamate, obaveze po osnovu kazni i penala po rešenjima sudova, obaveze po osnovu naknade štete za povrede i štete usled elementarnih nepogoda i obaveze po osnovu naknade štete ili povreda nanetih od strane državnih organa.
Obaveze iz poslovanja obuhvataju primljene avanse, depozite i kaucije, obaveze prema dobavljačima u zemlji i inostranstvu, obaveze za izdate čekove i obveznice, obaveze iz odnosa budžeta i budžetskih korisnika i ostale obaveze.
Pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: razgraničene prihode i primanja, razgraničene plaćene rashode i izdatke, obračunate nenaplaćene tekuće prihode i primanja i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni prihode i primanja obuhvataju naplaćene prihode iz donacija i ostale prihode i primanja u tekućem periodu koji se odnose na naredni period.
Razgraničeni plaćeni rashodi i izdaci odnose se na plaćene avanse za nabavku materijala, nematerijalnih ulaganja, osnovna sredstva i kupovinu usluga i akontacije za poslovna putovanja koji u trenutku isplate nisu knjiženi na teret tekućih rashoda kao i na rashode koji su u obračunskom periodu isplaćeni, a nisu pravdani u smislu konačnog troška u momentu izvršene isplate (akontacija za službeno putovanje, avans za materijal).
Obračunati nenaplaćeni tekući prihodi i primanja odnose se na obračunate nenaplaćene prihode i primanja i stanje fakturisanih a nenaplaćenih tekućih prihoda i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine.
Ostala pasivna vremenska razgraničenja odnose se na (obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima (bolovanje preko 30 dana) i ostala pasivna vremenska razgraničenja za koja nije predviđen poseban konto u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja.
U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja evidentiraju se sredstva primljena od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, koja se evidentiraju kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na propisani uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama iz sredstava donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije preko podračuna izvršenja budžeta.
Potraživanja, plasmani i obaveze u stranoj valuti preračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu stranih valuta na dan isplate ili na dan naplate. Na dan sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja (31. decembar), ili na datum izveštavanja kada se finansijski izveštaj podnosi za period duži ili kraći od godinu dana, plasmani, potraživanja i obaveze u stranoj valuti prikazuju se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 31. decembar odnosno na drugi datum izveštavanja. Razlika koja nastane zbog promene kursa razmene između valuta od dana isplate ili naplate do datuma izveštavanja evidentira se u okviru grupa 122000-Kratkoročna potraživanja, 123000- Kratkoročni plasmani, 131000-Aktivna vremenska razgraničenja, 291000-Pasivna vremenska razgraničenja i klase 2 - Obaveze.
6. Kapital, utvrđivanje rezultata poslovanja i vanbilansna evidencija - Klasa 3
U okviru klase 3 evidentira se kapital, utvrđivanje rezultata poslovanja, dobiti koje su rezultat promene vrednosti, druge promene u obimu i vanbilansna evidencija.
Kapital obuhvata nefinansijsku imovinu u stalnim sredstvima i zalihama, ispravku vrednosti sopstvenih izvora nefinansijske imovine, u stalnim sredstvima za nabavke iz kredita, finansijsku imovinu, izvore novčanih sredstava, utrošena sredstva tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine u toku jedne godine, preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina i ostale sopstvene izvore.
Kapital u nefinansijskoj imovini (i u stalnim sredstvima i u zalihama) knjigovodstveno se evidentira zaduženjem odgovarajućeg subanalitičkog konta u okviru kategorija 010000-Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima i 020000-Nefinansijska imovina u zalihama uz odobrenje odgovarajućih subanalitičkih konta u okviru sintetičkih konta 311100-Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima i 311200-Nefinansijska imovina u zalihama. Svako povećanje sredstava koje je nastalo kao posledica nabavke, investiranja, gradnje ili poklona (bez nadoknade) evidentira se na navedeni način.
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima, pre stavljanja u funkciju, evidentira se na odgovarajućim kontima sredstava u pripremi.
Projektna dokumentacija, stručna ocena i komentari, odnosno nadzor za određenu investiciju (objekat), do momenta stavljanja objekta u upotrebu, evidentiraju se u okviru analitičkog konta 016180-Nematerijalna imovina u pripremi. Nakon završetka objekta i njegovog stavljanja u upotrebu, vrši se isknjiženje nematerijalne imovine u pripremi i uvećava se vrednost objekta u upotrebi. Obračun amortizacije se vrši po stopi po kojoj se amortizuje objekat.
Utvrđivanje rezultata poslovanja
Stavljanjem u odnos ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine sa ukupnim iznosom tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine utvrđuje se višak prihoda i primanja-budžetski suficit odnosno manjak prihoda i primanja-budžetski deficit u tekućoj godini, koji se koriguje na sledeći način:
a) uvećava za uključivanje
- dela neraspoređenog viška prihoda i primanja iz ranijih godina koji je korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
- dela novčanih sredstava amortizacije koji je korišćen za nabavku nefinansijske imovine;
- dela prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
- iznosa rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu finansiranih iz kredita i
- iznosa privatizacionih primanja i primanja od otplate datih kredita korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine.
b) umanjuje za uključivanje izdataka:
- utrošenih sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za otplatu obaveza po kreditima i
- utrošenih sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za nabavku finansijske imovine.
Nakon korigovanja viška prihoda i primanja - budžetskog suficita odnosno manjka prihoda i primanja-budžetskog deficita u tekućoj godini na navedeni način, utvrđuje se ukupan višak prihoda i primanja-budžetski suficit za prenos u narednu godinu.
Vanbilansna aktiva obuhvata osnovna sredstva u zakupu, tuđa osnovna sredstva na korišćenju, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, primljene menice, avale, bankarske i druge garancije i ostalu vanbilansnu aktivu.
Vanbilansna pasiva obuhvata obaveze za osnovna sredstva u zakupu, tuđa osnovna sredstva na korišćenju, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, primljene menice, avale, bankarske i druge garancije i ostalu vanbilansnu aktivu.
Vanbilansna aktiva i vanbilansna pasiva moraju biti u ravnoteži.
U okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće i stalne budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i raspoređuje se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine. Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se na osnovu rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve koje donosi gradsko/opštinsko veće na predlog lokalnog organa nadležnog za finansije. Sredstva tekuće budžetske rezerve koja su rešenjem odobrena za korišćenje, raspoređuju se na aproprijacije direktnih korisnika za određene namene na odgovarajućim kontima trećeg nivoa klasifikacije u skladu sa namenom za koju su sredstva odobrena.
Sredstva stalne rezerve koriste se za finansiranje rashoda i izdataka na ime učešća Grada u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera. Stalna budžetska rezerva opredeljuje se najviše do iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Sredstva stalne budžetske rezerve koriste se na osnovu rešenja o upotrebi stalne budžetske rezerve koje donosi gradsko/opštinsko veće na predlog lokalnog organa nadležnog za finansije. Sredstva stalne budžetske rezerve koja su rešenjem odobrena za korišćenje, raspoređuju se u okviru aproprijacije direktnih korisnika za određene namene na grupi 484000-Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka.
Izveštaj o korišćenju sredstava stalne i tekuće budžetske rezerve sastavni je deo Obrazloženja uz godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta.
III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ove Računovodstvene politike stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli organa Grada.
Računovodstvene politike objavljuju se u Službenom listu Grada Kragujevca.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Računovodstvene politike broj 400-1494/15-XV od 28.12.2015. godine objavljene u "Službenom listu grada Kragujevca", broj 45/2015.
Ove Računovodstvene politike stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".