PROGRAM ZA INDUSTRIJSKU BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD 2026-2035. GODINE SA AKCIONIM PLANOM ZA PERIOD 2026-2030. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 43/2026)

 

1. UVOD

Program za industrijsku bezbednost Republike Srbije za period 2026-2035. godine (u daljem tekstu: Program) izrađen je u skladu sa čl. 10-15. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) i pratećim podzakonskim aktima.

Ministarstvo zaštite životne sredine je koordiniralo izradu Programa radi uspostavljanja sistema u oblasti industrijske bezbednosti i njenog usklađivanja sa propisima i standardima Evropske unije (u daljem tekstu: EU).

Radnu grupu za izradu ovog planskog dokumenta činili su predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Stalne konferencije gradova i opština, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije. Sveobuhvatne stručne osnove za pripremu Programa je izradilo Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Program je finalizovan uz podršku projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji", koji finansira EU, a sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Industrija pruža širok spektar usluga i proizvoda koji poboljšavaju kvalitet života ljudi. Ali kada industrijske aktivnosti uključuju opasne hemijske supstance, one mogu predstavljati značajan rizik po zdravlje i bezbednost ljudi i po životnu sredinu. Ako se opasnim supstancama ne upravlja pravilno, može doći do industrijskih udesa. Takvi udesi mogu uključivati požare, eksplozije i izlivanje hemikalija koje štete radnicima, onim koji reaguju, kao i javnosti. Oni takođe mogu izazvati zagađenje, gubitak biodiverziteta i štetu društvenoj zajednici. Ovi udesi mogu imati i prekogranične efekte. Nove tehnologije koje se razvijaju uključuju povećanu upotrebu raznih minerala i opasnih supstanci. Pored toga, sve ekstremniji vremenski događaji izazvani klimatskim promenama, kao što su poplave, oluje i šumski požari, takođe mogu povećati rizik od industrijskih udesa. Ceo životni ciklus hemikalija zahteva pažljivo planiranje i upravljanje kako bi se osigurala bezbednost i sigurnost. Životni ciklus uključuje sledeće faze: planiranje korišćenja zemljišta i lociranje objekata, ekstrakciju, preradu i proizvodnju, klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje, transport i skladištenje, pripremu i testiranje planova zaštite od udesa, razvijanje i obezbeđivanje usklađenosti sa merama bezbednosti i redovnu inspekciju objekata. Tokom ovih faza, važno je osigurati da nadležni organi i operateri imaju neophodno znanje i obuku i da tehnologija u objektima bude najbolja dostupna. Takođe, javnost treba da bude upoznata sa lokacijom industrijskih postrojenja, rizicima koje ona predstavljaju i šta učiniti u slučaju udesa. Kada su u pitanju susedne zemlje, od presudnog je značaja da nadležni organi sarađuju prekogranično u planiranju korišćenja zemljišta, lociranju objekata, razmeni informacija, planovima zaštite od udesa i odgovoru na udes. Udesi koji su se u prošlosti dogodili širom sveta pokazali su koliko ove nesreće mogu biti razorne, i potvrdili su zašto su potrebne jake mere industrijske bezbednosti, kao i koji su rizici industrijskih aktivnosti i radnje koje treba preduzeti u jačanju bezbednosti u cilju prevencije, pripravnosti i odgovora na ove udese ako se dogode.

Programom se utvrđuju ciljevi za unapređenje industrijske bezbednosti. Sprovođenje Programa treba da omogući unapređenje upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa koji uključuju opasne supstance kroz prevenciju, pripravnost i odgovor u slučaju da se oni dogode. Prevencija velikih udesa obuhvata mere i aktivnosti u cilju smanjivanja verovatnoće nastanka ovih udesa i kako bi se izbegli postojeći i stvaranje novih rizika od velikih/industrijskih udesa, što u većini slučajeva zahteva manja ulaganja od potrebnih izdvajanja u smislu ekonomske štete, troškova odgovora na udes i kasnijeg monitoringa. Pripravnost za katastrofe, uključujući i velike/industrijske udese predstavlja znanje i kapacitete svih učesnika (Vlada, državni organi, lokalne samouprave, operateri i pojedinci) da predvide, reaguju u slučaju katastrofa i oporave se od negativnih takvih događaja velikih razmera. Da bi društvo u celini bilo spremno da reaguje u slučaju velikih/industrijskih udesa, saradnja i komunikacija između svih učesnika mora biti uređena. Reagovanje na velike/industrijske udese, načelno, podrazumeva akcije preduzete neposredno pre, za vreme ili neposredno nakon velikih udesa u cilju spasavanja života, smanjenja uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te obezbeđivanja javne bezbednosti i zadovoljavanja osnovnih životnih potreba pogođenih ljudi. Ovakav pristup doprineće i unapređenju nacionalne, prekogranične i međunarodne saradnje. Obezbeđivanje primene ovih mehanizama tokom životnog ciklusa opasnih supstanci pomoći će nadležnim organima i operaterima da izgrade otpornost i unaprede održivi razvoj i zaštite društvenu zajednicu i prirodne ekosisteme.

2. PLANSKI, REGULATORNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

2.1. Okvir javne politike i propisa u EU i na međunarodnom nivou

Industrijska postrojenja i obavljanje aktivnosti u proizvodnji i skladištenju opasnih hemikalija mogu imati značajan udeo u zagađivanju životne sredine. Samim tim, veliki deo politike i prava na nivou međunarodne zajednice u oblasti životne sredine orijentisan je na primenu različitih mera u odnosu na izvore emisija zagađujućih materija poreklom iz industrije, naročito kada su u pitanju upravljanje opasnim hemikalijama i bezbednost industrijskih postrojenja.

Za efikasan odgovor na rizike od katastrofa, pored lokalnog i nacionalnog nivoa, veoma je važna međunarodna saradnja. Na tim saznanjima i potrebama je u sistemu Ujedinjenih nacija i ostalim regionalnim i međunarodnim organizacijama, kao i na bilateralnom planu, razvijena intenzivna saradnja. Ona je do sada rezultirala zaključivanjem jednog broja značajnih konvencija i daleko većim brojem bilateralnih ugovora.

Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa(UNECE Konvencija) utvrđuje mere prevencije, pripravnosti i odgovora na industrijske udese koji mogu prouzrokovati prekogranične efekte, uključujući i one izazvane prirodnim katastrofama (tzv. "NATECH"), sa posebnim fokusom na prekogranične efekte, smanjenju njihove učestalosti i ozbiljnosti i ublažavanju njihovih efekata. UNECE Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa je zaključena 1992. godine, a stupila je na snagu 2000. godine. Konvenciju je ratifikovala 41 država članica UNECE, kao i EU. UNECE Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa se odnosi na poboljšanje industrijske bezbednosti širom regiona UNECE i obezbeđuje sinergijski efekat i sa drugim multilateralnim sporazumima o zaštiti životne sredine, kao što je Kijevski protokol o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci, ali i sa propisima EU, uključujući Seveso III Direktivu, Mehanizam civilne zaštite EU i bezbednosne politike, u zavisnosti od njihove relevantnosti i svrsishodnosti u nacionalnom kontekstu.

Ciljevi UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa su unapređivanje međunarodne saradnje radi zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine od posledica industrijskih udesa koji mogu imati prekogranične efekte, odnosno, njeni ciljevi su pružanje pomoći državama stranama ugovornicama u sprečavanju nastajanja industrijskih udesa i adekvatnom reagovanju na njih. U skladu sa tim, UNECE Konvencijom su regulisana pojedina osnovna pitanja iz sledećih oblasti: sprečavanje industrijskih udesa koji mogu imati prekogranične posledice (uključujući i posledice udesa prouzrokovanih prirodnim katastrofama), spremnost za reagovanje u slučaju njihovog izbijanja, međunarodnu saradnju vezanu za međusobnu pomoć, istraživanje i razvoj, razmenu informacija i razmenu tehnologija u oblasti sprečavanja, spremnosti i reagovanja na industrijske udese.

UNECE Konvencija ima globalni karakter, a s obzirom na njenu kompleksnost, za njenu implementaciju je potrebno koordinisano učešće velikog broja nadležnih organa na nacionalnom nivou, njihova vertikalna koordinacija sa regionalnim i lokalnim organima, industrijom i javnošću, kao i bilateralna prekogranična saradnja sa susednim zemljama.

UNECE Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa je deo Pan-evropskog pravnog okvira za zaštitu životne sredine i promovisanje održivog razvoja, koji je dogovoren od strane država UNECE regiona, kao odgovor na regionalne izazove. Osim ove konvencije, taj pravni okvir se sastoji i od drugih multilateralnih dogovora koje je Republika Srbija takođe potvrdila:

- Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima;

- Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, sa njenim Protokolom o vodi i zdravlju;

- Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu;

- Konvencija o pristupu informacijama, učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravdi u pitanjima životne sredine.

UNECE Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa se unutar prava EU sprovodi Direktivom 2012/18/EU o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance (Seveso III).

Sprovođenje UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa direktno doprinosi sprovođenju Agende za održivi razvoj do 2030. godine i postizanju Ciljeva održivog razvoja (COR), posebno COR 3, 6, 9, 11, 12, 13 i 16, kao i postizanju ciljeva četiri prioritetne oblasti Okvira za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaja za period 2015-2030. godine.

Okvir iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030. godine je međunarodni dokument globalnog karaktera koji je usvojilo 187 zemalja članica Ujedinjenih nacija, uključujući i Republiku Srbiju, na Svetskoj konferenciji 2015. godine u Sendaju u Japanu i koji je prihvatila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Naslednik je Hjogo okvira: Izgradnja otpornosti naroda i zajednica na katastrofe, koji je bio na snazi od 2005. do 2015. godine kao prvi sveobuhvatni međunarodni sporazum u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.

Okvir iz Sendaja je deo usaglašenih dokumenata u okviru UNAgende za održivi razvoj do 2030. godine koja uključuje primenu 17 ciljeva održivog razvoja.

Mehanizam civilne zaštite Evropske unije je Program EU u oblasti vanrednih situacija koji omogućava jačanje saradnje zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata kroz razmenu znanja i iskustava, učešćem u obukama, treninzima i vežbama u cilju razvijanja kapaciteta za rad i angažovanje u međunarodnom kontekstu pružanja i primanja međunarodne pomoći i jačanja kapaciteta za podršku zemlje domaćina.

Direktiva 2012/18/EU o kontroli opasnosti od velikog udesa koji uključuje opasne supstance (Seveso III) pruža relevantan okvir i utvrđuju se pravila za prevenciju velikih udesa koji bi mogli biti prouzrokovani određenim industrijskim aktivnostima i ograničavanje njihovih posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu, kako bi se izbegle ili umanjile štete koje mogu biti nanete ljudima, životnoj sredini i imovini. Ova direktiva nalaže državama članicama EU da usvoje mere na nacionalnom i na nivou kompanija kako bi sprečile velike udese i da obezbede odgovarajuću spremnost i reagovanje u slučaju da se takvi udesi dogode. Industrijska postrojenja u EU su obuhvaćena njenim odredbama ako su opasne supstance prisutne ili bi mogle biti prisutne u kompleksu u količinama koje prelaze njene propisane granične količine. Seveso III Direktiva uspostavlja jedan jedinstveni standard učinka, odnosno, operateri moraju preduzeti sve neophodne mere (tehničke i organizacione) da spreče udese i ograniče njihove posledice. Da bi se obezbedilo ispunjenje ovog cilja, Direktiva utvrđuje niz zahteva koji se primenjuju na različite načine na operatere i nadležne organe koji se posebno bave procenom i upravljanjem opasnostima i rizicima, planiranjem u vanrednim situacijama, planiranjem korišćenja zemljišta, inspekcijama, informacijama za javnost i istragom i izveštavanjem o udesima. Seveso III Direktiva se sada primenjuje u oko 12.000 industrijskih postrojenja u EU, gde se opasne supstance koriste ili skladište u velikim količinama, pre svega u sektoru za hemiju, petrohemiju, skladištenje goriva i preradu metala. Stoga, Seveso III Direktiva predstavlja jaku komponentu strategija EU za smanjenje rizika od katastrofa i održivost prirodnih resursa. Evropska strategija za podršku smanjenju rizika od katastrofa u zemljama u razvoju doneta je 2009. godine, i ima za cilj jačanje otpornosti i kapaciteta ovih zemalja u sprečavanju, pripremi i odgovoru na prirodne i tehnološke katastrofe. Ta strategija je usklađena sa međunarodnim okvirima, kao što je Okvir iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030. godine, i fokusira se na prevenciju, rano upozoravanje, izgradnju infrastrukture otporne na katastrofe i unapređenje sistema upravljanja rizicima.

2.2. Nacionalni okvir javne politike

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 94/19) predstavlja polaznu osnovu za izradu drugih dokumenata javne politike i normativno-pravnih akata u svim oblastima društvenog života i funkcionisanja državnih organa i institucija, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana, društva i države. Ova strategija prepoznaje da je Republika Srbija izložena riziku od poplava, a moguće su i pojave suša, požara, zemljotresa, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća. Izrada procena i planova zaštite i spasavanja, pravovremeno reagovanje, kao i kvalitetna osposobljenost i opremljenost snaga za zaštitu i spasavanje, mogu znatno ublažiti posledice elementarnih nepogoda i katastrofa izazvanih ljudskim faktorom. Takođe, u ovoj strategiji se navodi da značajan rizik koji može uticati na bezbednost predstavljaju i tehničko-tehnološke nesreće čije se posledice mogu ispoljiti ne samo na teritoriji Republike Srbije, već i na teritorijama susednih država.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/20) fokus stavlja na podršku razvoju prerađivačke industrije. Takvo opredeljenje zahteva i pažnju i određene promene u pristupu problematici industrijskih udesa, kao i promene u sistemu upravljanja rizikom od industrijskih udesa.

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 47/19) oblast zaštite od industrijskih udesa prepoznaje kao neodvojiv deo urbanog razvoja. U okviru paketa mera 4: "Poboljšan kvalitet životne sredine, zdravlja i bezbednosti stanovnika urbanih naselja i visok nivo prilagodljivosti urbanih područja na klimatske promene", uključene su mere, kojima se planira jačanje institucionalnih kapaciteta i sprovođenje strateških i planskih dokumenata u planiranju i realizaciji urbanog razvoja sa ciljem da se zaštiti i očuva životna sredina i bezbednost života, formiranje specijalizovanih jedinica za odgovor na rizike i udese u urbanim naseljima (uključujući i udese tehničko-tehnološkog porekla) i prevenciju velikih (hemijskih) udesa i ograničavanje posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu u politikama planiranja i realizacije urbanog razvoja (postojeći i planirani seveso kompleksi).

Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 61/18) utvrđuje, kao jednu od mera: "kontinuirano inoviranje plana za vanredne situacije usled velikih (hemijskih) udesa u radnoj sredini (i šire u životnoj sredini) i usled dejstva jonizujućeg zračenja u radnoj i životnoj sredini".

Veza između radne sredine i životne sredine, kao i činjenice da bezbedni uslovi rada utiču direktno na smanjenje rizika od industrijskih udesa, naglašena je u Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2024. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje ("Službeni glasnik RS", broj 84/24).

2.3. Regulatorni okvir Republike Srbije

Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance ("Službeni glasnik RS", broj 94/24) uređuju se pravila prevencije velikih udesa koji uključuju opasne supstance i ograničavanja njihovih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite u Republici Srbiji na dosledan i efikasan način, prava i obaveze operatera kompleksa, rad kompleksa, obaveze nadležnih organa, aktivnosti koje treba preduzeti nakon velikog udesa, informisanje, informacioni sistem, nadzor i kaznene odredbe, kao i druga pitanja u vezi sa tim. Seveso kompleks se definiše kao celokupna lokacija pod kontrolom operatera, na kojoj su opasne supstance prisutne u jednom ili više postrojenja, uključujući zajedničku ili sa njima povezanu infrastrukturu ili aktivnosti; kompleksi mogu biti kompleksi nižeg reda ili kompleksi višeg reda na osnovu vrste i količine opasnih supstanci koje su prisutne u kompleksu. Za komplekse višeg reda operateri izrađuju dokumenta Izveštaj o bezbednosti i interni Plan zaštite od velikog udesa, a za komplekse nižeg reda Politiku prevencije velikog udesa i Sistem upravljanja bezbednošću. Politika prevencije velikog udesa je dokument u pisanoj formi koji je operater obavezan da izradi i da obezbedi njenu pravilnu primenu putem Sistema upravljanja bezbednošću. Izveštaj o bezbednosti za komplekse višeg reda obavezno sadrži Politiku prevencije velikog udesa i Sistem upravljanja bezbednošću, a zahtevi koje je operater dužan da ispuni, kako bi nadležnom organu dokazao: da se sprovode Politika prevencije velikog udesa i Sistem upravljanja bezbednošću; da je identifikovao opasnosti od velikog udesa i moguće scenarije velikog udesa, da su preduzete neophodne mere za prevenciju takvih udesa i ograničavanje njihovih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu i da je rizik od velikog udesa prihvatljiv; da se vodilo računa o odgovarajućoj bezbednosti i pouzdanosti pri projektovanju, izgradnji, radu i održavanju svakog postrojenja, skladišta, opreme i infrastrukture povezane sa radom kompleksa, a koji su vezani za opasnosti od velikog udesa unutar kompleksa; da je izrađen interni Plan zaštite od velikog udesa, uključujući i dostavljanje informacija da bi se omogućila izrada eksternog Plana zaštite od velikog udesa; da je pružio dovoljno informacija, kako bi nadležni organ mogao da donese odluku o lokaciji novih aktivnosti, ili razvoju prostora u blizini postojećih kompleksa. Ovim zakonom je propisan postupak učešća javnosti za određene projekte i postupak učešća javnosti u izradi, izmeni ili pregledu planova i programa, definisano je da se pri planiranju prostora moraju obezbediti odgovarajuće bezbednosne udaljenosti između zona stambenih naselja, zona javnih namena i dr. i kompleksa koji predstavljaju opasnost od velikog udesa. U cilju informisanja javnosti ovaj zakon predviđa veća prava na pristup informacijama o rizicima koji mogu nastati od obližnjih industrijskih postrojenja i reakcijama u slučaju udesa, kao i veću dostupnost ovih informacija u elektronskoj formi. Ovaj zakon je stupio na snagu 6. decembra 2024. godine, a primenjuje se od 6. decembra 2025. godine, kada se ukidaju odgovarajuće odredbe Zakona o zaštiti životne sredine.

Zakon o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09) utvrđuje posebne obaveze Strana u pogledu tri grupe pitanja: sprečavanje, pripravnost i odgovor na industrijske udese koji mogu prouzrokovati prekogranične efekte. Strane su obavezne da preduzmu mere u cilju identifikacije opasnih aktivnosti (seveso kompleksi sa mogućim prekograničnim efektima u slučaju udesa) na svojoj teritoriji u skladu sa Aneksom I Konvencije, a Strana porekla je dužna da o svakoj takvoj predloženoj ili postojećoj aktivnosti obavesti sve Strane koje mogu biti pogođene. Definisan je način preduzimanja odgovarajućih mera za sprečavanje industrijskih udesa, koje uključuju i mere za pokretanje akcije operatera u cilju smanjenja rizika od industrijskog udesa (preventivne mere). Predviđeno je da će Strana porekla nastojati da utvrdi politiku odlučivanja o lokaciji novih opasnih aktivnosti i značajnih modifikacija postojećih opasnih aktivnosti. U pogledu mera pripravnosti, Strane su obavezne da utvrde i održavaju adekvatnu spremnost u vanrednim situacijama, kako bi odgovorile na industrijske udese. Strana porekla je dužna da za opasne aktivnosti obezbedi izradu i primenu internih Planova zaštite od udesa, uključujući odgovarajuće mere odgovora i druge mere za sprečavanje i minimiziranje prekograničnih efekata. Zainteresovane Strane posebno obaveštavaju jedna drugu o svojim planovima zaštite od udesa. Svaka zainteresovana Strana treba da obezbedi izradu i primenu eksternih planova zaštite od udesa, koji obuhvataju mere koje treba preduzeti na njenoj teritoriji, kako bi se prekogranični efekti sprečili i smanjili na najmanju meru. Ukoliko više Strana može biti pogođeno opasnom aktivnošću, one treba da sačine kompatibilne ili zajedničke planove zaštite od udesa. U okviru mera odgovora, koje se preduzimaju u slučaju udesa, Strane su obavezne da preduzmu sve odgovarajuće mere da bi smanjile njegove efekte. Ukoliko je više država pogođeno udesom, one su obavezne da zajedno rade na proceni njegovih efekata u cilju preduzimanja i koordinisanja odgovarajućih mera odgovora na udes. Propisano je da su Strane dužne da uspostave i obezbede delovanje kompatibilnih i efikasnih sistema obaveštavanja o industrijskim udesima na odgovarajućim nivoima, odnosno potrebno je odrediti i uspostaviti jednu tačku kontakta (instituciju) koja bi za svrhu imala prijavu industrijskog udesa, kao i cilju uzajamne pomoći. Ovim zakonom je propisano i da su Strane obavezne da obezbede da se odgovarajuće informacije daju javnosti u oblastima koje mogu biti pogođene efektima industrijskog udesa koji proističe iz opasne aktivnosti.

Zakon o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 17/21) odnosi se na opasne supstance za potrebe definisanja opasnih aktivnosti.

Zakon o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 102/07) i Zakon o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 4/16), kao i Zakon o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 12/18) utvrđuje obavezu da se otvoreno razmotre faktori životne sredine u ranoj fazi procesa odlučivanja, primenom procene uticaja na životnu sredinu na svim odgovarajućim administrativnim nivoima, kao neophodnog sredstva za poboljšavanje kvaliteta informacija koje se podnose donosiocima odluka, kako bi se mogle doneti odluke koje su ispravne za životnu sredinu, posvećujući dužnu pažnju svođenju štetnih efekata na minimum, posebno u prekograničnom kontekstu.

Zakon o potvrđivanju Protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 1/10) ima za cilj da pruži visok nivo zaštite životne sredine, uključujući zdravlje, na sledeći način: 1) obezbeđivanjem da pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje, budu potpuno uzeta u obzir prilikom razvoja planova i programa; 2) doprinosom razmatranju pitanja vezanih za životnu sredinu, uključujući zdravlje, prilikom pripreme politika i zakona; 3) ustanovljenjem jasnih, transparentnih i efikasnih procedura za stratešku procenu uticaja na životnu sredinu; 4) obezbeđivanjem učešća javnosti u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu; i 5) integrisanjem pomoću ovih sredstava pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje, u mere i instrumente donete da doprinesu održivom razvoju.

Prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", broj 87/18), eksterni plan zaštite od velikog udesa mora da sadrži: "sistem i postupak obaveštavanja nadležnih službi drugih država u slučaju velikog udesa s mogućim prekograničnim posledicama". Prema ovom zakonu Ministarstvo unutrašnjih poslova neposredno sarađuje, razmenjuje informacije i podatke sa službama iste delatnosti drugih zemalja i međunarodnim organizacijama, ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama i koordinira primanje i pružanje međunarodne pomoći. Ovaj zakon definiše obaveze da se izradi procena rizika od katastrofa i zatim izradi plan smanjenja rizika od katastrofa, kao i da se izradi plan zaštite i spasavanja u svim JLS. Procena rizika predstavlja utvrđivanje prirode i stepene rizika od potencijalne opasnosti, stanja opasnosti i posledica koje mogu potencijalno da ugroze živote i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu. Procena sadrži opise svih scenarija za svaku opasnost, rezultate proračuna rizika i nivoa rizika (matrica rizika), posle čega se utvrđuju mere koje će biti preduzete za suočavanje sa svakim visokim i veoma visokim rizikom. Nakon izvršene procene rizika od katastrofa, sve JLS treba da pripreme plan smanjenja rizika od katastrofa, kojim se planiraju i utvrđuju konkretne preventivne, tehničke, finansijske i druge mere koje treba da preduzmu JLS kako bi se suočile sa ili smanjile velike i veoma velike rizike i time stvorile uslove za bezbedan život i rad ljudi i svih pravnih lica. Kako bi se adekvatno odgovorilo na pojavu opasnosti koja ugrožava život i zdravlje ljudi i druge zaštićene vrednosti, izrađuje se plan zaštite i spasavanja, kojim se planiraju operativne mere i aktivnosti raspoloživih snaga i subjekata u aktivnostima zaštite i spasavanja. U tom smislu, poznavanje i razumevanje različitih rizika je ključno za identifikovanje njihovih uzroka, kao i za procese planiranja i odgovora u slučaju katastrofa. Pored toga, zakon propisuje i niz obaveza u smislu identifikacije opasnosti i smanjenja rizika, za sve ostale lokacije na kojima su prisutne opasne materije. Ovaj zakon takođe propisuje obavezu lokalnih samouprava (član 18.) da pripreme eksterni plan zaštite od velikog udesa za one JLS na čijoj teritoriji se nalaze seveso kompleksi višeg reda, kao i obavezu da se zainteresovanoj javnosti omogući rani javni uvid i davanje mišljenja na eksterni plan zaštite od velikog udesa i u toku usvajanja i u toku budućih većih izmena i dopuna eksternog plana zaštite od velikog udesa. Prema članu 29. ovog zakona JLS izrađuje i donosi procenu rizika, lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa, plan zaštite i spasavanja i eksterni plan zaštite od velikog udesa ukoliko se na njenoj teritoriji nalazi seveso kompleks višeg reda.

Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16, 76/18, 95/18 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 94/24 - dr. zakon), pored ostalog, reguliše obaveze i postupanja operatera i nadležnih organa u zaštiti od velikih (hemijskih) udesa i te odredbe prestaju da važe, sa početkom primene Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, odnosno 6. decembra 2025. godine, i to:

- odredbe Poglavlja 3.2 - Zaštita od hemijskog udesa i čl. 58-63. i član 34. stav 1. tačka 2b) Zakona o zaštiti životne sredine;

- odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor iz člana 110. tačka 14a), člana 111. tač. 20), 21), 21a), 22) i 23), člana 116. tač. 13), 14) i 15), člana 117. tač. 5), 6), 7) i 8), člana 117a tač. 8), 9), 10), 11) i 12) i člana 120. tač. 10) i 11) Zakona o zaštiti životne sredine.

Pored prethodno navedenog, a u cilju usklađivanja sa Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, biće potrebno da se izvrše dodatne izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.

Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21, 62/23 i 91/25) propisuje da se za sve seveso komplekse građevinska dozvola izdaje na republičkom ili na nivou autonomne pokrajine, čime se uvodi razmatranje planiranja prisustva opasnih supstanci i rizika povezanih sa njima za sve buduće investitore. Takođe, prilikom planiranja prostora, u postupku izdavanja uslova i mera zaštite životne sredine, u prostornim planovima se obezbeđuju adekvatne udaljenosti između stambenih objekata, objekata javne namene i infrastrukturnih objekata, od postojećih seveso kompleksa, čime se u početnim fazama upravlja rizikom od industrijskih udesa. Zakon propisuje održavanje ranog javnog uvida i javnog uvida tokom sprovođenja postupka usvajanja planskih dokumenata.

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Službeni glasnik SRS", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon i 54/15 - dr. zakon) uređuje bezbednosne uslove u vezi sa primenom mera protivpožarne i protiveksplozivne zaštite tokom ugradnje, izgradnje, obnove, proširenja i rehabilitacije, tokom korišćenja postrojenja za proizvodnju, preradu, finiširanje, sipanje, skladištenje, čuvanje i promet zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova, kako bi se sprečila pojava i širenje požara i eksplozija i kako bi se ugasili požari, kao i tokom sprovođenja nadzora tih mera. Ovaj zakon takođe uređuje uslove za izgradnju i bezbednu ugradnju delova postrojenja, uključujući seveso postrojenja i komplekse, i propisuje nadležni organ za izdavanje tih uslova, što nije u potpunosti u skladu sa hijerarhijom izdavanja građevinskih dozvola za seveso komplekse. Ovaj zakon propisuje i uslove koje mora da ispuni pravno lice kao i fizičko lice koje se bavi skladištenjem, rukovanjem i prometom zapaljivih i gorivih tečnosti ili zapaljivih gasova, u kojima se ne uzimaju u potpunosti u obzir obaveze operatera seveso postrojenja ili kompleksa, u slučajevima kada se one odnose na seveso kompleks. Zakon definiše termin "bezbedno rastojanje" kao razdaljinu u objektu ili oko njega ili dela objekta preko koje se u slučaju požara ili eksplozije u zavisnosti od vrste, količine i načina upotrebe zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova, tipa objekta i izvedenim merama zaštite, ne očekuje ugrožavanje susednih delova objekta, drugih susednih objekata, okoline i zemljišta drugih vlasnika. Ovaj zakon takođe propisuje da se bezbedna rastojanja određuju na osnovu propisa i standarda Republike Srbije, u potpunosti zanemarujući modelovanje efekata industrijskih udesa. Ovaj zakon definiše i termine "tečnost", "gas", "zapaljiva tečnost", "goriva tečnost" i "zapaljivi gas", pri čemu je sporno da li su termini i njihove definicije u skladu sa pravnim okvirom upravljanja hemikalijama.

Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 109/25) uređuje vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, organizovanje upravljanja otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, uslove i postupak izdavanja dozvola za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o otpadu i baza podataka, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom. Odredbama ovog zakona uređeno je i upravljanje opasnim otpadom. Ovaj zakon predviđa da Radni plan za upravljanje otpadom uključuje identifikaciju izvora rizika, podatke o merama prevencije udesa i podatke o planiranim merama za delovanje u situacijama udesa. Operateri postrojenja za tretman otpada su obavezni da pripreme plan zaštite od udesa na osnovu ovog zakona. Za obavljanje delatnosti skladištenja, tretmana i/ili odlaganja otpada podnosi se zahtev za izdavanje dozvole, a uz zahtev za izdavanje dozvole operater ima obavezu da, između ostalog, priloži saglasnost na plan zaštite od udesa ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi, ili interni Plan zaštite od udesa. Međutim, ovaj zakon se ne poziva na propise iz oblasti zaštite od hemijskog udesa, niti uzima u obzir obaveze operatera seveso kompleksa.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18) uređuju se sadržaj, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor. Pitanja koja su od posebnog značaja za organizovanje sistema inspekcijskog nadzora, a koja su uređena ovim zakonom odnose se na praćenje stanja, procenu rizika, planiranje, usklađivanje i koordinaciju inspekcijskog nadzora. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora, uključujući i službenu kontrolu koju sprovodi inspekcija radi potvrde usaglašenosti i primene propisa u određenoj oblasti, a koji proizlazi iz posebnih zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora ili usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, neposredno se primenjuju odredbe posebnog zakona, ako je u određenoj oblasti inspekcijski nadzor tim zakonom uređen drugačije. Međutim, neposredna primena odredbi posebnih zakona ne može isključiti ili ograničiti neposrednu primenu odredbi Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojima se uređuju pitanja inspekcijskog nadzora i službene kontrole koja nisu uređena tim posebnim zakonima. Istovremeno, nadležna ministarstva su nakon donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru imala obavezu da usaglase posebne zakone kojima se u određenim oblastima uređuje inspekcijski nadzor u skladu sa odredbama ovog zakona. U skladu sa prethodno navedenim, pravni okvir koji se odnosi na sistem inspekcijskog nadzora u oblasti industrijske bezbednosti čine i svi posebni zakoni kojima se u svakoj od određenih oblasti uređuje inspekcijski nadzor.

Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10 i 105/21) uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 94/24) uređuju se uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja na životnu sredinu, strategija, programa i planova razvoja, koji se donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem, prostornih i urbanističkih planova definisanih zakonom kojim se uređuje prostorno i urbanističko planiranje, kao i planova i osnova koji se donose u skladu sa drugim zakonima u postupku pripreme i usvajanja planova i programa.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 94/24) uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranične konsultacije za projekte koji mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Zakonom o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", broj 15/16) uvedena je oblast javnog interesa sa aspekta javno-zdravstvenih funkcija zavoda za javno zdravlje, drugih zdravstvenih ustanova i drugih učesnika u očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 35/23) uređuju se unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, opšta načela prevencije, prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih, informisanje, konsultovanje, saradnja i obuka zaposlenih i predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, Registar povreda na radu, stručni ispiti, izdavanje licenci, nadzor i kaznene odredbe.

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni glasnik RS", br. 99/09, 67/12 - US, 18/20, 18/20 - dr. zakon i 111/21 - dr. zakon) utvrđuje nadležnosti autonomne pokrajine, naročito u oblastima u kojima se na nivou Republike Srbije uređuje sistem, kao što su: kultura, obrazovanje, zdravstvena zaštita, sanitarna inspekcija, zaštita i unapređenje životne sredine, urbanizam, građevinarstvo, privreda i privatizacija, rudarstvo i energetika, poljoprivreda, šumarstvo i slično.

Zakon o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisuje prava i odgovornosti jedinica lokalne samouprave utvrđenih Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom (ključne i poverene poslove), mogućnost saradnje i udruživanja jedinica lokalne samouprave radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i razvojnih programa, kao i drugih poslova od zajedničkog interesa.

Za izradu Programa, relevantni su i sledeći zakoni:

- Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16, 95/18 - dr. zakon i 71/21);

- Zakon o zaštiti zemljišta ("Službeni glasnik RS", broj 112/15);

- Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 - dr. zakon);

- Zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima ("Službeni glasnik RS", broj 54/15);

- Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15);

- Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Službeni glasnik RS", br. 101/15, 95/18 - dr. zakon i 40/21);

- Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14, 95/18 - dr. zakon, 40/21, 35/23 - dr. zakon, 62/23, 94/24, 109/25 - dr. zakon, 109/25 - dr. zakon i 109/25 - dr. zakon);

- Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon);

- Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 20/15, 87/18, 87/18 - dr. zakon i 87/18 - dr. zakon);

- Zakon o transportu opasne robe ("Službeni glasnik RS", br. 104/16, 83/18, 95/18 - dr. zakon i 10/19 - dr. zakon).

2.4. Institucionalni okvir

Institucionalni okvir za sprovođenje Programa predstavljaju republički, pokrajinski i organi jedinica lokalne samouprave koji su nadležni za industrijsku bezbednost, koja obuhvata zaštitu životne sredine, planiranje korišćenja zemljišta i izgradnju, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama i odgovorom na njih, upravljanje hemikalijama i vodama, rudarstvo i energetiku, javno zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje na radu.

Nadležni organi dužni su da sarađuju u razmeni iskustva i unapređenju znanja u oblasti industrijske bezbednosti, da obezbede odgovarajuće mehanizme i sredstva za takvu saradnju, kao i da učestvuju u takvoj saradnji odgovarajućih mehanizama Evropske unije, gde je to primenljivo.

U sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, Vlada obezbeđuje izgradnju, razvoj i planirano povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstven sistem, upravlja i koordiniše rad organa državne uprave u vezi sa sprovođenjem mera i aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, i donosi akte u skladu sa zakonom, i preduzima druge mere u okviru svoje nadležnosti u ovoj oblasti.

Za praćenje aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa i koordinaciju i rukovođenje u vanrednim situacijama obrazuju se štabovi za vanredne situacije na svim nivoima. Za teritoriju Republike Srbije Vlada je formirala Republički štab za vanredne situacije, u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, za praćenje aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa, koordinaciju rada i rukovođenje svim snagama i subjektima smanjenja rizika od katastrofa. Na čelu Štaba je ministar unutrašnjih poslova, načelnik štaba je načelnik Sektora za vanredne situacije, a članovi su skoro svi ministri u Vladi, direktori najvećih javnih preduzeća i rukovodioci posebnih organizacija u statusu organa državne uprave. Štab za vanredne situacije obrazuje operativne štabove kao svoja pomoćna stručna tela. Jedan od operativnih štabova odnosi se na tehničko-tehnološke opasnosti gde spadaju i udesi u proizvodnji i skladištenju opasnih supstanci (seveso kompleksi višeg reda).

Zadatak Operativnog štaba za koordinaciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem u slučaju tehničko-tehnoloških opasnosti Republičkog štaba za vanredne situacije je povećavanje nivoa organizovanosti i koordinacije subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja kao i sagledavanja stanja, preduzimanja operativnih mera pri izvršavanju specifičnih zadataka zaštite i spasavanja i preduzimanja mera zaštite na teritoriji Republike Srbije. Njegova preventivna uloga je sagledavanje stanja, povećavanje nivoa organizovanosti i koordinacija subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u pripremi za reagovanje u tehničko-tehnološkim opasnostima. Operativnim štabom za koordinaciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem u slučaju tehničko-tehnoloških opasnosti rukovodi pomoćnik ministra zaštite životne sredine. Administrativne poslove Operativnog štaba obavlja Sektor za vanredne situacije.

Sastav Operativnog štaba čine rukovodilac, njegov zamenik, koordinator i članovi. Članovi ovog štaba su predstavnici koji su ovlašćeni da neposredno donose odluke ispred organa ili institucija koje su u njihovoj nadležnosti, predstavnici Nadležne službe, eksperti, kao i druga lica koja u skladu sa svojom nadležnošću i funkcijom mogu da u najkraćem vremenu operativno učestvuju u radu ovog štaba i u donošenju odluka u slučaju mogućnosti pojave tehničko-tehnoloških opasnosti ili eventualno dogođenog akcidenta. Članovi Operativnog štaba su predstavnici iz sledećih institucija: Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektora za vanredne situacije i Direkcije policije, Ministarstva zaštite životne sredine (Odseka za zaštitu od velikog hemijskog udesa u Sektoru za upravljanje životnom sredinom, Agencije za zaštitu životne sredine), Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (Sektora za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja), Ministarstva rudarstva i energetike (Odseka za elektroenergetske i tehničke poslove), Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičke direkcija za vode, Ministarstva odbrane, Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Operativni štab se saziva radi sagledavanja stanja, predlaganja mera i aktivnosti na sprečavanju ili umanjenju rizika od tehničko-tehnoloških opasnosti. Operativni štab u skladu sa svojom procenom, radi bržeg i efikasnijeg reagovanja i donošenja odluka i u skladu sa procenom situacije na terenu može održati sastanak u užem sastavu. Postojeći operativni štab je formiran Zaključkom Republičkog štaba za vanredne situacije broj: 42/22 od 26. decembra 2022. godine. Kadrovske promene u sastavu Operativnog štaba za koordinaciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem u slučaju tehničko-tehnoloških opasnosti, zahtevaju da se donese novi Zaključak Republičkog štaba. U slučaju potrebe, a radi učešća u radu i razmatranju pojedinih pitanja koja se odnose na tehničko-tehnološke opasnosti ili eventualno dogođenog akcidenta, pored članova Operativnog štaba mogu biti pozvani i predstavnici ministarstava, državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica i eminentni stručnjaci koji se bave poslovima u vezi pomenutih opasnosti.

Jedinstvo delovanja subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na nivou Republike Srbije obezbeđuje se preko Nacionalne platforme za smanjenje rizika. Republički štab za vanredne situacije ima ulogu Nacionalne platforme. Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa je platforma za razmatranje i definisanje pitanja od najvećeg značaja za sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, koja obezbeđuje razmenu mišljenja, znanja, inovacija, i iskustava iz oblasti smanjenja rizika, predlaže mere i aktivnosti politike smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, razmatra razvojne strategije, planove i programe koji su od interesa za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama i jača mehanizme saradnje i koordinacije na nacionalnom i međunarodnom nivou. U radu Nacionalne platforme, pored članova Republičkog štaba za vanredne situacije učestvuju i predstavnici akademske zajednice, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva kao i drugi subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa.

Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nadležni su organi za implementaciju UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Upravom za bezbednost i zdravlje na radu i Ministarstvom spoljnih poslova. U cilju uspešnog sprovođenja UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, na inicijativu Ministarstva zaštite životne sredine, 2011. godine zaključen je Sporazum o osnivanju zajedničkog tela za sprovođenje UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Zadatak ovog tela je da prati, razmatra i koordinira aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem i izvršavanjem prava i obaveza Republike Srbije prema UNECE Konvenciji o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Na predlog Zajedničkog tela, Ministarstvo zaštite životne sredine je 2018. godine iniciralo zaključivanje novog Sporazuma, imajući u vidu obaveze Republike Srbije shodno Zakonu o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Ovaj sporazum je stupio na snagu januara 2019. godine.

Ministarstvo zaštite životne sredine je u saradnji sa UNECE Konvencijom o prekograničnim efektima industrijskih udesa, pokrenulo Dijalog o nacionalnoj politici (DNP) za industrijsku bezbednost. U okviru DNP, 2022. godine formiran je Nadzorni odbor koji čine nadležni organi i organizacije. Tela Dijaloga o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost su Nadzorni odbor i Radne grupe za pojedinačne aktivnosti DNP. Aktivnosti Nadzornog odbora su definisane u Poslovniku o radu, pri čemu Nadzorni odbor utvrđuje ključna pitanja/izazove koji treba da se reše u DNP procesu.

Ministarstvo zaštite životne sredine (MZŽS) je nadležno za prevenciju velikih/industrijskih udesa koji uključuju opasne supstance. Pripravnost i odgovor u slučaju velikih/industrijskih udesa predstavlja odgovornost velikog broja učesnika, relevantnih ministarstava i lokalnih organa, uključujući hitne službe, kao i operatere/industriju. Ministarstvo zaštite životne sredine je, takođe, odgovorno za prenošenje u nacionalno zakonodavstvo i sprovođenje relevantnog zakonodavstva EU u skladu sa Seveso III Direktivom.

Tema velikih/industrijskih udesa koje izazivaju prirodne opasnosti i katastrofe (tzv. "NATECH" opasnosti) je u nadležnosti nekoliko organa Republike Srbije. Identifikacija i prevencija mogućih velikih/industrijskih udesa koje izazivaju prirodne opasnosti i katastrofe, što se tiče seveso kompleksa višeg reda i, stoga, opasnih aktivnosti u okviru UNECE Konvencije o industrijskim udesima, od 2010. godine, je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine. Pored toga, za seveso komplekse nižeg reda i privredna društva ili pravna lica koji nisu seveso kompleksi u Republici Srbiji, kad je u pitanju identifikacija i upravljanje rizicima u vezi sa mogućim industrijskim udesima koje izazivaju prirodne opasnosti i katastrofe, nadležnost pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova, u okviru svih postupaka vezanih za upravljanje rizikom.

Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS) je organ uprave u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine, sa svojstvom pravnog lica. Odgovorna je za obavljanje poslova državne uprave koji se odnose na: razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine kroz indikatore životne sredine; Registar zagađujućih materija i dr.); sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vazduha i voda, uključujući sprovođenje propisanih i usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha, površinskih voda i podzemnih voda prve izdani i padavina; upravljanje Nacionalnom laboratorijom; prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je nadležno za prenošenje u nacionalno zakonodavstvo i sprovođenje obaveza u vezi sa eksternim planovima zaštite od velikog udesa. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nadležno i za odgovor u slučaju vanrednih situacija, uključujući velike/industrijske udese. Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao jedan od subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, u okviru ove oblasti ima nadležnosti propisane članom 25. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova je osnovana posebna organizaciona jedinica - Sektor za vanredne situacije (SVS). U Republici Srbiji je, kao tačka kontakta za korišćenje Sistema za obaveštavanje o industrijskim udesima (IAN sistema)1 i kao nadležni organ koji će postupati kao tačka kontakta za uzajamnu pomoć u slučaju industrijskog udesa sa prekograničnim efektima, određen Operativni centar SVS, u okviru Sektora za vanredne situacije. Ministarstvo unutrašnjih poslova, takođe, vodi sve postupke u vezi sa UNDRR i Okvirom iz Sendaja.

_______
1 IAN sistem, koji je donela Konferencija Strana UNECE Konvencije o industrijskim udesima 2000. godine, koristi se za obaveštavanje zemalja koje mogu biti pogođene na nacionalnom nivou preko tački kontakta u slučaju velikog udesa koji izaziva ili može da izazove prekogranične efekte. Za više informacija pogledajte: https://unece.org/fileadmin/DAM/env/teia/doc/IA_Publications/IAN_Instruction_En_Dec_2016.pdf.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: građevinarstvo; građevinsko zemljište; urbanizam; prostorno planiranje, odnosno organizaciju, uređenje i korišćenje prostora Republike Srbije; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, izuzev proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom; takođe, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizamRepublike Srbije (APPURS) je odgovorna za izradu i praćenje planskih dokumenata, stručnu pomoć, međunarodnu saradnju i kontrolu usklađenosti planova. Agencija je, između ostalog, nadležna da: priprema, koordinira i prati izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja iz nadležnosti Republike Srbije; ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja i urbanizma; pruža stručnu pomoć u izradi planskih dokumenata JLS; uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u skladu sa sistemom ESPON i vodi Centralni registar planskih dokumenata u Republici Srbiji; priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata prostornog planiranja; uspostavlja i vodi sistem e-Prostor za potrebe pripreme, koordinacije i praćenje izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja; vrši praćenje (monitoring) promena stanja u prostoru; uspostavlja i vodi registar brownfield lokacija u Republici Srbiji; izdaje, odnosno potvrđuje sertifikate zelene gradnje i obavlja i druge poverene poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Agencija prilikom prostornog planiranja vodi računa o prevenciji velikih/industrijskih udesa i ograničavanju posledica tih udesa po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Agencija obavlja konsultacije sa Ministarstvom zaštite životne sredine, kako bi se adekvatno izvršila prevencija velikih/industrijskih udesa u prostornom planiranju. Konsultacije se obavljaju u toku izrade planskog dokumenta, shodno planiranom razvoju prostora, dostupnim informacijama o postojećim seveso kompleksima koji se nalaze u obuhvatu planskog dokumenta ili u blizini obuhvata planskog dokumenta kao i uslovima i merama zaštite životne sredine. Ako su za pojedina planska dokumenta potrebne detaljnije informacije o mogućim efektima velikih/industrijskih udesa koji mogu da imaju uticaj na planski dokument, nadležni organ za prostorno planiranje dužan je da zahteva dodatne konsultacije, informacije i relevantne mere zaštite od Ministarstva zaštite životne sredine. Ako u obuhvatu planskog dokumenta ili u blizini obuhvata planskog dokumenta ne postoje seveso kompleksi, ali se planira izgradnja novog kompleksa, u konsultacije dužan je da se uključi i investitor planiranog kompleksa, radi pribavljanja svih informacija relevantnih za prevenciju velikih/industrijskih udesa. Ako se u toku konsultacija utvrdi da se planiranim razvojem prostora povećavaju rizik ili posledice od velikih/industrijskih udesa, u tom slučaju može da dođe do izmena u planiranju prostora ili planiranoj izgradnji novog kompleksa, a sve u skladu sa Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Ovo se odnosi i na stratešku procenu uticaja na životnu sredinu kao sastavnog dela planske dokumentacije.

Ministarstvo privrede (MP) obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: privredu i privredni razvoj, položaj i povezivanje privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje delatnosti, podsticanje razvoja i strukturno prilagođavanje privrede, utvrđivanje politike i strategije privrednog razvoja, predlaganje mera i praćenje sprovođenja ekonomske politike za privredni rast, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) je, između ostalog, nadležno za sprečavanje, pripravnost i odgovor u oblasti upravljanja rudarskim otpadom i u oblasti bezbednosti opreme pod pritiskom. Postojeći zakonski okvir u oblasti rudarstva daje osnov za identifikovanje onih lokacija rudarskih jalovišta koje spadaju u seveso postrojenja, odnosno komplekse. Ministarstvo rudarstva i energetike je odgovorno za prenošenje u nacionalno zakonodavstvo i sprovođenje relevantnog zakonodavstva EU u oblasti rudarstva, uključujući pravne propise u vezi sa rudarskim otpadom. Odgovorno je i za bezbednost postrojenja za upravljanje jalovištima. Oblast opreme pod pritiskom je važna, jer direktno uređuje mere prevencije za opremu pod pritiskom. Takođe, Agencija za energetiku Republike Srbije je nadležna za izdavanje energetskih licenci, posebno za npr. skladišta TNG i slične energetske objekte, koji su identifikovani kao seveso postrojenja, odnosno kompleksi.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode (MPŠV - RDV) nadležna je, između ostalog, za planiranje i koordinaciju mera zaštite vodnih resursa, izdavanje vodnih akata sa propisanim merama prevencije, nadzor nad stanjem voda kao i praćenje i održavanje vodnog režima na prekograničnim vodotocima i inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede. U slučaju dospevanja opasnih supstanci u vodotok ili podzemne vode, Republička vodna inspekcija, u saradnji sa inspekcijom Ministarstva zaštite životne sredine, obezbeđuje sprovođenje mera zaštite u okviru svojih zakonom utvrđenih ovlašćenja i učestvuje u međunarodnoj koordinaciji kada postoji rizik od prekograničnog zagađenja.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (MRZBSP - UBZR) obavlja poslove državne uprave koji se odnose na pripremu propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i davanje mišljenja za njihovu primenu, pripremu stručnih osnova za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i praćenje njegovog ostvarivanja, kao i praćenje preporuka svih relevantnih međunarodnih organizacija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i druge poslove.

Ministarstvo zdravlja (MZ) je odgovorno za: sprovođenje strategije javnog zdravlja, sprovođenje sanitarnih propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine i bio-sigurnost, sanitarnu inspekciju, vodosnabdevanje za javnu potrošnju, kontrolu i praćenje sanitarnih uslova u i na objektima i na drugim mestima i druge poslove. Ministarstvo zdravlja je nosilac sistema procene i upravljanja zdravstvenim rizicima, uključujući procenu uticaja na zdravlje, organizaciju javno zdravstvenog nadzora, koordinaciju zdravstvenog odgovora i upravljanju zdravstvenim posledicama, pored ostalog i industrijskih udesa.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), u skladu sa zakonskim nadležnostima, svojim jedinstvenim hidrometeorološkim sistemom rane najave integrisanim u Nacionalni sistem zaštite i spasavanja Republike Srbije, kao i evropske i svetske hidrometeorološke sisteme i programe, kroz permanentan 24-časovni rad organizacionih jedinica uključenih u sistem rane najave i upozorenja, obezbeđuje pravovremene i pouzdane meteorološke, klimatske i hidrološke informacije, prognoze i upozorenja. Hidrometeorološki sistem najave i upozorenja čine:

- državni meteorološki i hidrološki osmatrački sistem;

- računarsko-telekomunikacioni sistem;

- analitičko-prognostički sistem.

Radi sistematskog praćenja i istraživanja stanja i promena vremena, klime i voda, otkrivanja, prognoziranja i rane najave meteoroloških i hidroloških nepogoda i katastrofa i detekcije klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, uspostavljen je meteorološki i hidrološki osmatrački sistem Republike Srbije kao integralni deo evropskih i globalnih osmatračkih sistema. U okviru sistema rane najave na teritoriji Republike Srbije, nalazi se 36 glavnih meteoroloških stanica i pet rejonskih hidroloških stanica. Na ovim stanicama rade stalno zaposleni državni službenici. Ove stanice, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, čine i sastavni deo svetske, evropske i regionalne meteorološke i hidrološke izveštajne osmatračke mreže.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine (PSUZŽS) obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i zaštite životne sredine; donosi program zaštite životne sredine, program monitoringa životne sredine, spoljni plan zaštite od nesreća i prirodnih resursa i planove i programe upravljanja imovinom; obavlja poslove praćenja primene propisa iz svoje nadležnosti; odgovoran je za kontrolu eksploatacije i zaštite prirodnih resursa i imovine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine; obezbeđuje stalnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine i daje uslove za obezbeđivanje mera i uslova za zaštitu životne sredine (u procesu procene uticaja na životnu sredinu, u procesu strateške procene uticaja, za potrebe zaštite od velikog hemijskog udesa).

Jedinice lokalne samouprave (JLS) nadležne su za zaštitu životne sredine kroz: pripremu programa zaštite životne sredine i lokalnih akcionih i sanacionih planova; saradnju sa udruženjima i organizacijama civilnog sektora; sprovođenje aktivnosti za jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine; pripremu godišnjih izveštaja i obaveštavanje javnosti o stanju životne sredine, pitanja procene uticaja na životnu sredinu i strateške procene uticaja; kao i kroz razvoj planova i programa; zaštita, unapređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta i sprovođenje politike ruralnog razvoja; prostorno planiranje, parkove, prirodu i drugo; inspekciju i izvršenje; regulaciju, podršku i nadzor nad radom i razvojem komunalnih usluga (tretman i distribucija vode za piće, odlaganje i tretman otpada i otpadnih voda), kao i organizaciju zaštite od prirodnih i drugih velikih katastrofa, uključujući i udese. JLS su odgovorne za izradu eksternih planova zaštite od velikog udesa na svojoj teritoriji, ako na teritoriji postoji identifikovani seveso kompleks višeg reda.

Dominantnu ulogu u sistemu zaštite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od velikih/industrijskih udesa, imaju jedinice lokalne samouprave, a u skladu sa brojnim zakonima. Sistem podrazumeva da one svoju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa obavljaju uz sveobuhvatnu podršku svih nadležnih organa i institucija, tokom svog preventivnog delovanja, odgovora i oporavka nakon katastrofa. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, dužan je da, nakon velikog udesa koji je nastao na njegovoj administrativnoj teritoriji, obavesti javnost koja može biti pogođena efektima tog udesa o efektima i posledicama udesa koji se dogodio i, gde je to moguće, o preduzetim merama za ublažavanje posledica tog udesa.

Inspekcijski nadzor je posao državne uprave čija sadržina i pojam su utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad državne uprave, koji vrše organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, s ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem posebnih propisa kojima su uređena pitanja koja se odnose na oblast industrijske bezbednosti vrše inspekcijski organi u skladu sa nadležnostima i u okviru delokruga utvrđenog posebnim propisima.

Za seveso komplekse nadležne su sledeće inspekcije u Republici Srbiji:

- inspekcija za zaštitu životne sredine (i to inspekcija za kontrolu seveso postrojenja, inspekcija za hemikalije, inspekcija za opasan otpad, inspekcija za kontrolu zagađenja iz industrije);

- inspekcija za rudarstvo i inspekcija opreme pod pritiskom;

- inspekcija rada (bezbednosti i zdravlja na radu);

- inspekcija Ministarstva unutrašnjih poslova (inspekcija zaštite od požara);

- sanitarna inspekcija;

- inspekcija Ministarstva privrede.

U zavisnosti od specifičnosti seveso kompleksa, mogu biti uključene i druge nadležne inspekcije, kao što su:

- inspekcija za rudarstvo i inspekcija opreme pod pritiskom (za seveso komplekse koja koriste ili skladište velike količine zapaljivih tečnosti i gasova, proverava bezbednost infrastrukture i upravljanje rizicima u skladu sa Zakonom o energetici, rudarska jalovišta);

- fitosanitarna inspekcija (za seveso komplekse koja proizvode ili koriste đubriva);

- vodna inspekcija;

- građevinska inspekcija;

- druge inspekcije u zavisnosti od vrste seveso kompleksa.

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA U OBLASTI INDUSTRIJSKE BEZBEDNOSTI

3.1. Postojeće stanje u oblasti zaštite od velikih/industrijskih udesa

Industrijska bezbednost u Republici Srbiji je ključan segment u upravljanju rizicima koji proističu iz industrijskih aktivnosti, sa ciljem zaštite ljudi, imovine i životne sredine. Sveobuhvatan pristup uključuje prevenciju, pripravnost i odgovor na udese, sa ciljem minimiziranja posledica udesa u industrijskim postrojenjima, uključujući i prekogranične efekte. Prevencija podrazumeva sprovođenje bezbednosnih standarda i redovnu procenu rizika kako bi se sprečili udesi odnosno sveli na najniži mogući nivo. Pripravnost uključuje adekvatnu obuku kadrova, razvoj planova zaštite od udesa i koordinaciju između nadležnih institucija. U slučaju velikog/industrijskog udesa, efikasan i brz odgovor je od presudne važnosti za ublažavanje posledica. Integrisan pristup ovim aspektima je neophodan za uspostavljanje sigurnog i održivog industrijskog okruženja.

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16, 76/18, 95/18 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 94/24 - dr. zakon), u nacionalno zakonodavstvo su prenete odredbe Direktive 96/82/EC o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance (Seveso II Direktiva), čime su se stekli uslovi za preduzimanje neophodnih mera za sprečavanje velikih/industrijskih udesa, ograničavanje uticaja tih udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu kao i u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom. Prema odredbama Zakona o zaštiti životne sredine udes je definisan kao "iznenadni i nekontrolisani događaj koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju". Navedenim izmenama ovog zakona uveden je novi termin "seveso postrojenje". Seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna opasna materija u jednakim ili većim količinama od propisanih, jeste tehnička jedinica unutar seveso kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladište ili se njima rukuje. Odredbama Zakona o zaštiti životne sredine (pre svega onim koje se odnose na zaštitu od hemijskog udesa, čl. 58-63.) bile su propisane obaveze operatera i drugih subjekata, između ostalog, da su svi operateri seveso postrojenja dužni da preduzmu sve neophodne mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanje uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu kako bi se stvorili uslovi za upravljanje rizikom. Ove odredbe su na snazi do početka primene Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, decembra 2025. godine.

Donošenjem Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance ("Službeni glasnik RS", broj 94/24), Republika Srbija je uskladila zakonodavstvo sa Seveso III Direktivom, a odredbe Zakona o zaštiti životne sredine iz oblasti zaštite od hemijskog udesa prestaju da važe početkom primene ovog zakona. Za primenu novog zakona doneto je deset podzakonskih propisa, do kraja 2025. godine.

Samoprocena usklađenosti sa UNECE Konvencijom, prema "Merilima za implementaciju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa" na osnovu šest indikatora (oblast rada) i šest kriterijuma2 (faza napretka) sprovedena je 2015. godine. Rezultati u pogledu statusa implementacije UNECE Konvencije pokazali su da je u većini oblasti rada postignuta faza napretka 4 ili faza napretka 5, osim za mehanizam koji obezbeđuje prekogranično kompatibilne planove za vanredne situacije u okviru oblasti rada (4) - pripravnost, gde je postignuta faza napretka 2. Sledeća samoprocena je planirana 2026. godine, nakon početka primene novih propisa iz ove oblasti.

Republika Srbija je potpisala bilateralne sporazume u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, odnosno pružanja međunarodne pomoći u reagovanju na vanredne situacije i razvoja mehanizama saradnje u smislu razmene informacija, ali i razvoja procedura za pružanje i primanje međunarodne pomoći, razmene znanja i iskustava dobre prakse i stručnjaka u cilju razvoja kapaciteta za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima 13 potpisanih bilateralnih sporazuma u domenu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, i to sa sledećim zemljama: Republika Azerbejdžan, Republika Austrija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Narodna Republika Kina, Republika Kipar, Mađarska, Ruska Federacija, Slovačka Republika, Republika Slovenija, Ukrajina, Republika Hrvatska i Crna Gora. Poseban Sporazum je potpisan multilateralno sa Republikom Albanijom i Republikom Severnom Makedonijom o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Ovi sporazumi definišu saradnju u oblasti sprečavanja, pripremljenosti i reagovanja na katastrofe, kao i pružanje međusobne pomoći u slučaju katastrofa. Takođe, potpisan je i Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti vanrednih situacija sa Republikom Italijom i Pismo o namerama za saradnju u oblasti vanrednih situacija sa Republikom Francuskom.

Republika Srbija je članica Mehanizma civilne zaštite EU na osnovu potpisanog Sporazuma između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u Mehanizmu civilne zaštite. Ovaj mehanizam pruža okvir za razvoj međunarodne saradnje u oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednim situacijama, tj. sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite. Mehanizam je okvir za koordinaciju i efikasno pružanje međunarodne pomoći u slučaju različitih vanrednih situacija, razmenu informacija i upozorenja, koordinaciju aktivnosti, ali i razvoj kapaciteta kroz zajedničku obuku, vežbe na terenu, razmenu stručnjaka i projekte saradnje.

_______
2Indikatori koji su korišćeni za svaku od oblasti rada su sledeći:
1) Identifikacija opasnih aktivnosti - mehanizam za prikupljanje podataka; mehanizam za analizu i validaciju podataka; i mehanizam za pregled/reviziju podataka;
(2) Obaveštenje o opasnim aktivnostima - mehanizam za prekogranične konsultacije o opasnim aktivnostima; i mehanizam za obaveštavanje o opasnim aktivnostima;
(3) Prevencija - mehanizam koji daje odgovornost za industrijsku bezbednost operaterima opasnih aktivnosti i mehanizam kojim se uvodi režim kontrole nadležnih organa;
(4) Pripravnost - mehanizam koji daje odgovornost za pripravnost u vanrednim situacijama operaterima opasnih aktivnosti; mehanizam koji nadležnim organima daje odgovornost za pripravnost u vanrednim situacijama; i mehanizam koji obezbeđuje prekogranično kompatibilne planove za vanredne situacije;
(5) Odgovor i međusobna pomoć - mehanizam koji daje odgovornost nadležnom organu da blagovremeno prepozna industrijske udese ili neposrednu opasnost od njih; mehanizam za obezbeđivanje korišćenja Sistema obaveštavanja o industrijskim udesima (IAN) UNECE; mehanizam za obezbeđivanje korišćenja sistema obaveštavanja na lokalnom nivou; i mehanizam koji daje odgovornost nadležnom organu da traži i pruži pomoć;
(6) Informisanje javnosti i učešće javnosti - mehanizam za informisanje javnosti; i mehanizam kojim se obezbeđuje mogućnost učešća javnosti u relevantnim procedurama, kad god je to moguće i prikladno.
Kriterijumi (faza napretka) su sledeći:
Faza napretka 1 - nizak nivo svesti među nadležnim organima o potrebi uvođenja indikatora (mehanizama) ili o zahtevima za njegovo uspostavljanje;
Faza napretka 2 - početne diskusije na nacionalnom nivou ili među vlastima, stručnjacima i operaterima vode ka uvođenju indikatora (mehanizama);
Faza napretka 3 - doneta je odluka na nivou donosioca politika o uvođenju ili ažuriranju indikatora. Identifikovani su relevantni zainteresovani akteri;
Faza napretka 4 - intenzivne i detaljne diskusije odvijaju se među zainteresovanim stranama identifikovanim u fazi 3 napretka o sadržaju relevantnog zakonodavstva i procedurama koje preciziraju funkcionisanje mehanizma.

Faza napretka 5 - predmetni mehanizam usvojen kroz vladin akt ili drugi oblik nacionalne prakse, ali još nije operativan u praksi (na primer, zbog nedostatka ljudskih i/ili finansijskih resursa);
Faza napretka 6 - predmetni mehanizam u potpunosti operativan i sprovode ga nadležni organi, operateri ili oba.

Zakonom o planiranju i izgradnji uvedeni su pojmovi seveso postrojenje i seveso kompleks, dok je u delu kojim se uređuju nadležnosti u vezi sa izdavanjem građevinskih dozvola uvedena odredba kojom je propisano da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i relevantni organ autonomne pokrajine nadležan za građevinarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju seveso postrojenja i seveso kompleksa. Ova izmena podrazumeva da se postupci procene uticaja projekata na životnu sredinu za seveso komplekse više ne sprovode na lokalnom nivou, za koji se pokazalo da nema dovoljno kapaciteta.

Zaštita od udesa kod industrijskih postrojenja koja imaju količine opasnih supstanci na svojoj lokaciji, ali koja nisu seveso postrojenja, tj. imaju manje količine opasnih supstanci od propisanih Pravilnikom o Listi opasnih supstanci, vrstama i količinama opasnih supstanci i kriterijumima za razvrstavanje kompleksa u komplekse nižeg reda i komplekse višeg reda ("Službeni glasnik RS", broj 28/25), uređena je Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", broj 87/18) i nalazi se u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Uzimajući u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu i količinu opasnih materija i objekte koje koristi, privredno društvo i drugo pravno lice ima obavezu da sačini i Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavi Plan zaštite od udesa i da u skladu sa tim dokumentom, preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu.

U vezi sa tematikom industrijske bezbednosti, u 2024. godini, izmenjen je Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS", br. 56/10, 93/19, 39/21 i 65/24), koji je usaglašen sa Aneksom III Okvirne Direktive o otpadu (N lista). N lista definiše opasne karakteristike otpada, na osnovu čega je olakšana identifikacija lokacija hemijskih i termičkih postupaka prerade otpada i skladištenja u vezi sa tim postupcima kao seveso kompleksa.

Uredbom o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu ("Službeni glasnik RS", broj 53/17), delimično je transponovana Direktiva 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije, koja reguliše, između ostalog, prevenciju velikih udesa u postrojenjima za odlaganje otpada kako bi se sprečile takve nesreće i ograničile njihove štetne posledice po ljudsko zdravlje i/ili životnu sredinu, uključujući bilo koje prekogranične uticaje. Ova uredba ne prepoznaje postrojenja za otpad iz rudarskih industrija koja spadaju u oblast primene Seveso direktive, što je propisano članom 6 (1) Direktive 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije.

Obaveza i odgovornost je operatera da izvrši identifikaciju seveso kompleksa i postupa u skladu sa propisima (u praksi se dešava da pravna lica svesno ili nenamerno izbegavaju ispunjavanje obaveza). Operater koji obavlja aktivnosti sa opasnim materijama dužan je da identifikuje kompleks na osnovu Pravilnika o Listi opasnih supstanci, vrstama i količinama opasnih supstanci i kriterijumima za razvrstavanje kompleksa u komplekse nižeg reda i komplekse višeg reda i da Obaveštenje dostavi Ministarstvu zaštite životne sredine.

Operateri seveso kompleksa su dalje u obavezi da izrade Politiku prevencije velikog udesa i Sistem upravljanja bezbednošću. Operateri seveso kompleksa višeg reda izrađuju, preispituju, testiraju i ažuriraju i Izveštaj o bezbednosti i interni Plan zaštite od velikog udesa, na koje Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje saglasnost. Operateri seveso kompleksa višeg reda su takođe, u obavezi da dostave onim JLS, na čijoj teritoriji se nalazi seveso kompleks, saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine na Izveštaj o bezbednosti i na interni Plan zaštite od velikog udesa, kao i podatke za potrebe izrade eksternog plana zaštite od velikog udesa.

U skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, nadležni organ JLS na čijoj se teritoriji nalazi seveso kompleks višeg reda, dužan je da izradi i donese eksterni plan zaštite od velikog udesa, sa merama koje treba preduzeti izvan kompleksa, a koji čini sastavni deo plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama JLS. Broj gradova, opština i gradskih opština koji su izradili eksterne planove zaštite od velikog udesa je 14 od ukupno 26 koji imaju tu obavezu (grad Beograd, kao i pojedinačno gradske opštine na kojima se nalaze seveso kompleksi, imaju obavezu izrade eksternih planova zaštite od velikog udesa). Prema podacima, do kraja 2024. godine, od ukupno 174 gradova, opština i gradskih opština, procenu rizika od katastrofa je izradilo njih 161, dok su plan zaštite i spasavanja izradilo njih 143, uključujući 14 JLS na čijoj se teritoriji nalazi seveso kompleks višeg reda.

Eksterne planove zaštite od velikog udesa mogu da izrađuju privredna društva, odnosno druga pravna lica koja imaju ovlašćenje za izradu procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Slika 3.1. Obaveze operatera seveso kompleksa višeg i nižeg reda

Ministarstvo zaštite životne sredine vodi evidenciju seveso kompleksa na osnovu dostavljenih Obaveštenja i Izveštaja o bezbednosti. Registar seveso postrojenja koji je urađen u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine, dostupan je na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine: https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/2024-11/registar_seveso_postrojena_na_teritoriji_republike_srbije_0.pdf.

U poređenju sa drugim zemljama članicama EU, broj seveso kompleksa u Republici Srbiji je mali, što je povezano sa razvojem i veličinom industrije. Trenutno, u Republici Srbiji ukupno je identifikovano 116 seveso kompleksa, od čega je 49 seveso kompleksa višeg reda. Međutim, broj operatera kompleksa je manji, s obzirom da u nekim slučajevima jedan operater ima više kompleksa. Takođe, je identifikovano 67 seveso kompleksa nižeg reda. Do sada je identifikovano devet seveso kompleksa sa mogućim prekograničnim efektima u slučaju udesa.

U periodu do decembra 2025. godine, broj izdatih saglasnosti za prvu dokumentaciju za seveso komplekse višeg reda je 45, a broj izdatih saglasnosti za ažuriranu dokumentaciju je 28 (operateri su ažurirali dokumentaciju, posle isteka propisanog roka ili zbog promena do kojih je došlo u njihovim kompleksima). Za sva dostavljena dokumenta su tražene izmene i dopune, u više navrata, od početka primene propisa iz ove oblasti 2010. godine. Broj seveso kompleksa koji nisu dobili saglasnost na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa i kojima je izrečena zabrana rada je sedam, a ukupno je devet rešenja o nesaglasnosti jer je za jedan isti seveso kompleks tri puta vođen postupak i izdata su tri rešenja sa zabranom rada.

Za seveso komplekse nižeg reda nisu se izdavale saglasnosti, dok se, prema Zakonu o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, za seveso komplekse nižeg reda saglasnost izdaje na Politiku prevencije velikog udesa i Sistem upravljanja bezbednošću od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Prema granama industrije i delatnostima, u Republici Srbiji najzastupljeniji su kompleksi koji se bave proizvodnjom i skladištenjem nafte i derivata nafte i tečnog naftnog gasa (40% od ukupnog broja seveso kompleksa). Od ostalih grana industrije, zastupljena je proizvodnja petrohemijskih proizvoda, proizvodnja i skladištenje veštačkih đubriva, proizvodnja metanola i sirćetne kiseline, proizvodnja neorganskih hemikalija, proizvodnja i skladištenje eksploziva, proizvodnja i prerada metala, proizvodnja toplotne i električne energije itd. Veliki je broj i vrsta opasnih supstanci koje su prisutne ili mogu biti prisutne na ovim seveso postrojenjima/kompleksima, a koje na osnovu njihovih svojstava pripadaju kategorijama opasnosti po zdravlje (toksične opasne supstance), fizičke opasnosti (zapaljive i eksplozivne opasne supstance) i opasnosti po životnu sredinu. Navedene opasne supstance vezane su za delatnost njihove prerade, proizvodnje, skladištenja, trgovine i korišćenja u proizvodnim procesima.

Broj JLS na čijoj teritoriji se nalaze seveso kompleksi višeg reda je 26 (na teritoriji grada Beograda, u pet gradskih opština nalazi se devet seveso kompleksa višeg reda). Prema teritorijalnoj zastupljenosti po upravnim okruzima u Republici Srbiji, najveći broj seveso kompleksa nalazi se na teritoriji grada Beograda. Broj JLS na čijoj teritoriji se nalaze samo seveso kompleksi nižeg reda je 22.

Prema Zakonu o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, veliki udes jeste događaj, kao što je velika emisija, požar ili eksplozija, koji proizlazi iz nekontrolisanog razvoja događaja tokom rada svakog seveso kompleksa obuhvaćenog ovim zakonom, koji trenutno ili odloženo, unutar ili izvan seveso kompleksa, dovodi do ozbiljne opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, i koji uključuje jednu ili više opasnih supstanci.

Međutim, do donošenja Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance i podzakonskih propisa, nije postojala definicija "velikog" udesa, odnosno kriterijuma na osnovu kojih bi se utvrdilo da se radi o velikom udesu. Prema prijavljenim udesima, Republika Srbija se nalazi među zemljama sa malim brojem udesa. Na osnovu evidencije koju vodi Sektor za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini, na osnovu dostupnih podataka i izvršenih inspekcijskih nadzora, u Republici Srbiji se u seveso postrojenjima/kompleksima, u periodu 2010-2024. godine dogodilo više udesa manjih razmera ili izbegnutih udesa, u koje su bile uključene opasne materije, tako da su u 2011. godini evidentirana dva udesa na seveso postrojenjima/kompleksima, 2013. godine šest udesa, 11 udesa 2014. godine, sedam udesa 2015. godine, šest udesa 2017. godine, tri udesa 2018. godine, dva udesa 2019. godine, četiri udesa 2020. godine, četiri udesa 2021. godine, dva udesa 2022. godine i tri udesa 2024. godine (2023. godine nije bilo prijavljenih udesa). Na osnovu dostupnih podataka o udesima na godišnjem nivou, može se izvesti zaključak da se dogodilo više udesa na seveso kompleksima višeg reda, nego na seveso kompleksima nižeg reda (43 udesa na seveso kompleksima višeg reda, a sedam udesa na seveso kompleksima nižeg reda), što odražava veći rizik seveso kompleksa višeg reda. Što se tiče oslobođenih količina opasnih supstanci tokom udesa, u zavisnosti od svojstava opasnih supstanci koje učestvuju u udesu, ovi podaci se ne mogu uvek sa sigurnošću utvrditi, naročito kada se radi o kratkotrajnom oslobađanju opasne supstance, nakon čega u veoma kratkom periodu dolazi do paljenja, požara i/ili eksplozije. S obzirom da se na osnovu dostupnih podataka veći broj udesa dogodio usled oslobađanja naftnih derivata, može se zaključiti da su prilikom tih udesa oslobođene opasne materije u količinama koje se kreću od nekoliko desetina litara, pa do nekoliko desetina tona.

Planiranje korišćenja zemljišta ima značajan uticaj u sprečavanju i smanjivanju posledica velikog udesa. Zakon o zaštiti životne sredine propisuje, da u cilju obezbeđivanja mera i uslova zaštite životne sredine u prostornim i urbanističkim planovima, Ministarstvo zaštite životne sredine na zahtev organa nadležnih za pripremu i donošenje prostornih i urbanističkih planova izdaje mere i uslove radi utvrđivanje područja u kojima će se dugoročno sačuvati odgovarajuće udaljenosti između objekata u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su veće od propisanih i stambenih područja, javnih prostora, kao i područja od posebnog značaja, radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine. Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance je propisano da su državni organi, organi autonomne pokrajine i JLS, nadležni za sprovođenje propisa kojima se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, dužni da prilikom prostornog planiranja vode računa o prevenciji velikih udesa i ograničavanju posledica tih udesa po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovaj zakon jasno definiše da se prevencija velikih udesa i ograničavanje njihovih posledica pri planiranju prostora vrši putem kontrole nad odabirom lokacija za izgradnju novih kompleksa, zatim kontrole nad promenama na postojećim kompleksima, kao i planiranjem novih razvoja prostora u blizini kompleksa. Da bi se pružila veća zaštita stambenih područja, površina javne namene i životne sredine, uključujući prirodna i osetljiva područja od posebnog značaja za zaštitu, potrebno je pri planiranju prostora ili drugim odgovarajućim politikama, obezbediti odgovarajuće bezbednosne udaljenosti između tih područja i kompleksa koji predstavljaju opasnost od velikog udesa i, kada je reč o postojećim kompleksima, ukoliko je potrebno, sprovesti dodatne tehničko-tehnološke mere, da bi se rizik za ljude i životnu sredinu zadržao na prihvatljivom nivou. Prevencija velikih udesa pri planiranju prostora u prekograničnom kontekstu podrazumeva obezbeđivanje smanjenja rizika i smanjenja posledica od velikih udesa, kako na teritoriji Republike Srbije, tako i susedne države koja može biti pogođena efektima tih udesa. Informacije dobijene od nadležnog organa susedne države, o kompleksu višeg reda čije aktivnosti mogu prouzrokovati veliki udes sa efektima na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine dostavlja organima nadležnim za uređenje prostora i organima nadležnim za izradu eksternih planova zaštite od velikog udesa.

Uloga zdravstvenog sistema u Republici Srbiji, posebno imajući u vidu Zakon o javnom zdravlju, bila je sektorska i reaktivna. Iako su zdravstveni rizici jedna od ključnih posledica industrijskih udesa, zdravstveni sistem nije bio ključni akter u proceni zdravstvenih posledica. Nisu bile predviđene sistematske integracije javno-zdravstvene procene rizika u procese industrijske bezbednosti i nisu davale zdravstvenom sistemu vodeću ulogu u proceni uticaja na zdravlje stanovništva. Zdravstveni sistem nije bio adekvatno zastupljen u fazi prevencije i procene rizika. Sistem zdravstva bi trebao da ima jasno definisanu ulogu u proceni uticaja na zdravlje, što se ovim Programom želi promeniti. Dodatno, zdravstveni odgovor na industrijske udese obuhvata organizaciju medicinske trijaže, toksikološkog zbrinjavanja, dekontaminacije, bolničkog zbrinjavanja i psihosocijalne podrške u skladu sa nacionalnim protokolima koje donosi Ministarstvo zdravlja.

Obaveštavanje je jedan od ključnih elemenata u sistemu upravljanja rizikom i kontroli opasnosti. Mehanizam obaveštavanja o opasnim aktivnostima prema UNECE Konvenciji, član 4. i Aneks III, usvojen je i uveden u nacionalni pravni okvir donošenjem Pravilnika o sadržini i formi obaveštenja o kompleksima višeg reda čije aktivnosti mogu izazvati veliki udes sa prekograničnim efektima i sadržini konsultacije sa nadležnim organom susedne države ("Službeni glasnik RS", broj 62/25). Sastavni deo ovog pravilnika je obrazac obaveštenja sa definisanim sadržajem informacija o opasnim aktivnostima koje mogu izazvati prekogranične efekte.

Sistem obaveštavanja o industrijskim udesima sa mogućim prekograničnim efektima je uspostavljen putem mehanizma koji obezbeđuje korišćenje IAN sistema u okviru UNECE Konvencije. Tačka kontakta za funkcionisanje IAN sistema za obaveštavanje i uzajamnu pomoć u slučaju industrijskog udesa sa prekograničnim efektima je Operativni centar SVS, Sektor za vanredne situacije, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Uvođenje jedinstvenog broja 112 za sve hitne situacije u okviru Nacionalnog centra za obaveštavanje treba da koristi u svrhu najbolje organizacije službi za vanredne situacije. Zemlje članice EU uvele su još 1991. godine ovaj jedinstveni Evropski broj za hitne slučajeve. Republika Srbija, iako još nije članica EU, planira uvođenje ovog broja do kraja 2025. godine.

Zakonom o zaštiti životne sredine je propisano da je, ukoliko se desi udes na lokaciji seveso kompleksa, operater seveso kompleksa dužan da odmah o udesu obavesti Ministarstvo zaštite životne sredine, jedinicu lokalne samouprave i organe nadležne za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita i spasavanje, i to: o okolnostima vezanim za veliki udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloživim podacima za procenu posledica velikog udesa za ljude i životnu sredinu i o preduzetim hitnim merama. Takođe, operater seveso postrojenja kod koga se desio udes, dužan je da obavesti nadležne organe o naknadno prikupljenim podacima koji utiču na ranije utvrđene činjenice i zaključke, kao i da sprovede hitne, srednjoročne i dugoročne mere otklanjanja posledica velikog (hemijskog) udesa i da, nakon izvršene analize svih aspekata hemijskog udesa, dâ preporuke za buduće preventivne mere. Zbog nepotpunog definisanja obaveze dostavljanja obaveštenja nakon velikog udesa i kriterijuma za obaveštavanje o velikom udesu, Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance preciznije su definisane obaveze u smislu aktivnosti koje treba preduzeti nakon velikog udesa i pored dostavljanja informacija o velikom udesu i preduzimanja svih potrebnih hitnih, srednjoročnih i dugoročnih mera u svrhu ograničavanja i otklanjanja posledica velikog udesa, definisana je i obaveza vršenja istrage o udesu, u cilju davanja preporuka o budućim preventivnim merama i prevencije ponovnog nastanka takvog velikog udesa (naučene lekcije).

Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama su definisane opšte obaveze privrednog društva koje obavlja aktivnosti u kojima su prisutne opasne materije u propisanim količinama, izrada odgovarajuće dokumentacije (plana zaštite od udesa i odgovarajuće evidencije), obaveštavanje i davanje saglasnosti na plan zaštite od udesa od strane nadležnog organa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavlja i vodi Registar rizika od katastrofa u Republici Srbiji, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja, koji predstavlja elektronsku, interaktivnu, geografsko-informacionu bazu podataka o svim rizicima od katastrofa za teritoriju Republike Srbije i za svaku konkretnu lokaciju. Registar rizika od katastrofa dostupan je na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova: https://drr.geosrbija.rs/drr/home. Ministarstvo unutrašnjih poslova izrađuje i vodi Registar o privrednim društvima i pravnim licima koja rukuju opasnim materijama, u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Analiza stanja ljudskih resursa u sistemu smanjenja rizika od katastrofa pokazuje da postoji nedovoljan broj zaposlenih koji treba da realizuju poslove iz oblasti delovanja ovog sistema. Trenutno na ovim poslovima rade četiri zaposlena u Sektoru za upravljanje životnom sredinom - Odeljenju za zaštitu od velikog hemijskog udesa, i dva inspektora u Sektoru za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini - Odeljenju za zagađenja iz industrijskih objekata, seveso i zaštitu zemljišta - Odseku za kontrolu seveso postrojenja i zaštitu zemljišta (nadležna inspekcija), što nije dovoljno za efikasnu primenu propisa i kontrolu nad ovim industrijskim objektima. Postoji jasna potreba za jačanjem kadrovskih kapaciteta kako bi se obezbedilo adekvatno upravljanje rizicima i sprovođenje preventivnih mera. Pored toga, postoje i izvršioci u Sektoru za vanredne situacije koji su nadležni za tehničko-tehnološke nesreće, ali su i njihovi resursi ograničeni. Na lokalnom nivou, poslovi vezani za upravljanje rizicima i industrijskim udesima nisu posebno sistematizovani, već su obuhvaćeni radnim mestima u okviru oblasti prostornog planiranja i zaštite životne sredine. Nedostatak stručnog kadra i nejasno definisane odgovornosti, dodatno usložnjavaju proces prevencije, pripreme i reagovanja u slučaju velikih udesa.

Nedovoljan je i broj inspektora koji vrše kontrolu seveso kompleksa. U skladu sa zakonom, prema Planu i programu inspekcije, kontrola seveso kompleksa višeg reda vrši se najmanje jednom godišnje, bez obzira da li je data saglasnost na Izveštaj o bezbednosti i interni Plan zaštite od velikog udesa ili ne, a seveso kompleksa nižeg reda jednom u tri godine. Za potrebe kontrole seveso kompleksa, razvijen je Alat za procenu rizika i određivanje prioriteta inspekcije. Primenom pomenutog alata vrši se procena rizika i utvrđuje nivo rizika seveso kompleksa i, u skladu sa dobijenim nivoom rizika, vrši se njihovo preliminarno rangiranje. U skladu sa dobijenim rizikom, podzakonskim aktom je propisana učestalost inspekcijskih pregleda seveso kompleksa.

3.2. Dijalog o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost

Tokom 2021. godine, pokrenut je Dijalog o nacionalnoj politici (DNP) za industrijsku bezbednost u okviru UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

DNP se sastoji od niza aktivnosti usmerenih ka podizanju svesti zainteresovanih strana, preispitivanju i usklađivanju zakonodavstva i jačanju komunikacije među zainteresovanim stranama odgovornim za industrijsku bezbednost. Predviđeno je da takve aktivnosti određuje Nadzorni odbor u toku životnog ciklusa DNP i one mogu obuhvatiti aktivnosti kao što su konsultativni sastanci, edukativni seminari, studijske posete u Republici Srbiji ili inostranstvu, a po potrebi i zahtevi za izmenu propisa, jačanje vidljivosti u zajednici, kao i kampanje za učešće i podizanje svesti javnosti itd. Kampanje u oblasti industrijske bezbednosti, prevencije udesa, pripravnosti i odgovora u takvim situacijama, smanjenja rizika od nastanka katastrofa i odgovora na vanredne situacije se odvijaju preko relevantnih nacionalnih i međunarodnih institucija, uključujući po potrebi parlamentarna tela, predstavnike industrija, organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana na nacionalnom nivou, uz podršku međunarodnih eksperata.

DNP ima za cilj da obezbedi forum za napredak u reformama politike, podstakne saradnju između svih relevantnih učesnika i unapredi industrijsku bezbednost. Cilj DNP je i da se identifikuju nedostaci u pogledu industrijske bezbednosti u Republici Srbiji na nacionalnom nivou, kao i u pogledu prekogranične saradnje. DNP je bio osnova za izradu Programa i Akcionog plana.

DNP je identifikovao deset tema od značaja za unapređenje industrijske bezbednosti:

1) puna implementacija UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa;

2) usklađivanje domaćeg zakonskog okvira sa EU Seveso III Direktivom i primena tog okvira;

3) unapređenje sistema za upravljanje rizikom od velikog udesa u Republici Srbiji (prevencija, pripravnost i odgovor);

4) unapređenje sistema inspekcijskog nadzora;

5) unapređenje međunarodne saradnje;

6) unapređenje bezbednosti građana putem adekvatnog prostornog planiranja;

7) bezbedna industrija - uspostavljanje sistema prenosa znanja operaterima;

8) sigurno planiranje investicija u industriji - unapređenje dostupnosti informacija operaterima i budućim investitorima;

9) unapređenje dostupnosti informacija od javnog značaja bitnih za bezbednost građana;

10) unapređenje komunikacije i koordinacije sa zainteresovanim stranama.

U okviru DNP izrađena je sveobuhvatna dokumentacija za potrebe izrade Programa, kojom je definisan razvoj funkcionalnog sistema upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa kroz razumevanje rizika, jačanje upravljanja rizikom (prevencije, pripravnosti i odgovora), ulaganje u smanjenje rizika i jačanje spremnosti za efikasno reagovanje u hazardnim industrijama, uključujući jalovišta rudnika, kao i tehnološke udese izazvane prirodnim opasnostima i katastrofama (tzv. "NATECH" opasnosti).

3.3. Identifikovani problemi

Na osnovu sprovedenog DNP i analize stanja identifikovano je da se, i pored rezultata postignutih na polju industrijske bezbednosti, Republika Srbija i dalje suočava sa određenim izazovima koji predstavljaju prepreke na njenom putu da dostigne najviše standarde na polju industrijske bezbednosti, sa aspekta prevencije, spremnosti i odgovora u slučaju velikih/industrijskih udesa.

Izazovi u velikoj meri nastaju zbog nedovoljne koordinacije između republičkih i lokalnih organa koji su nadležni za industrijsku bezbednost, zaštitu životne sredine, prostorno planiranje i korišćenje zemljišta i izgradnju, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, upravljanje hemikalijama i vodama, rudarstvo i energetiku, bezbednost i zdravlje na radu, kao i zbog načina saradnje i razmene informacija između pomenutih organa, industrijskog sektora i javnosti. S tim u vezi, nisu utvrđeni postupci za potpuno koordinisani rad nadležnih organa prema UNECE Konvenciji.

Uočeni su i nedostaci u domenu međunarodne saradnje, posebno kada su zemlje u okruženju u pitanju, vezani za prevenciju, obaveštavanje i odgovor na velike udese, koji imaju potencijal da se prenesu iz susednih zemalja na Republiku Srbiju i obratno.

Nedovoljno je opremanje nadležnih institucija za reagovanje u slučaju udesa. To se ogleda u nedostatku savremene tehničke i zaštitne opreme, nedovoljnom broju obučenog kadra, kao i ograničenim kapacitetima za brzu intervenciju u vanrednim situacijama. Pored toga, postoje ograničenja u komunikaciji i koordinaciji između različitih službi (vatrogasno-spasilačke jedinice, hitna pomoć, policija i inspekcijske službe), što dodatno otežava efikasno reagovanje. Zbog toga je neophodno sistemsko ulaganje u obuku, tehničko unapređenje i uspostavljanje jasnih protokola saradnje u slučaju udesa, kako bi se umanjile posledice po ljude, životnu sredinu i imovinu.

Takođe, ne postoji dovoljno administrativnih kapaciteta na svim nivoima. Nadležni organi imaju potrebu za osnaživanjem broja adekvatno obrazovanih, obučenih ljudi, često sa određenim posebnim specijalnostima i kvalifikacijama koje su potrebne za poslove u vezi sa seveso kompleksima. Evidentno je da broj izvršilaca, kao i inspektora koji rade na ovim poslovima u Ministarstvu zaštite životne sredine nije dovoljan i da postoji potreba za unapređenjem administrativnih kapaciteta, kako u smislu broja zaposlenih, tako i u pogledu potrebe za stalnim obukama i usavršavanjem. Iz tog razloga trajanje i aktivnosti nadzora ne mogu biti adekvatno planirani kako bi se proverili svi sistemi koji su primenjeni na kompleksu, bez obzira da li se radi o sistemima tehničke, organizacione ili upravljačke prirode. Takođe, ne postoji zajednički inspekcijski nadzor, sa inspekcijama drugih nadležnih organa, na istom seveso kompleksu.

Analizom je uočeno da pojedine institucije usled nedostatka zaposlenih nisu u mogućnosti da obavljaju poslove iz nadležnosti. Nedostaje prijem novozaposlenih, kao i osposobljavanje postojećeg kadra za obavljanje poslova i zadataka radnih mesta sistematizovanih u okviru različitih organizacionih jedinica, naročito u oblasti inspekcije. Nema dovoljno obuka za razvijanje kapaciteta.

Ključne slabosti koje su identifikovane na nivou JLS su: niska svest o rizicima od velikog udesa, niska svest ili nedostatak svesti o potrebi da se usklade interni i eksterni planovi za vanredne situacije, nedostatak kapaciteta za ustanovljavanje, održavanje i testiranje eksternih planova za vanredne situacije, između ostalog u prekograničnom kontekstu, ako je to relevantno.

U dosadašnjoj praksi nisu organizovane obuke ili događaji u kojima bi operateri seveso kompleksa razmenjivali znanje i primere dobre prakse. Takođe, nedostaju smernice i uputstva namenjena operaterima za prepoznavanje obaveza i pripremu dokumentacije zahtevane zakonom.

Identifikacija seveso kompleksa u Republici Srbiji nije u potpunosti na zadovoljavajućem nivou, posebno za opasan otpad i rudarski otpad.

4. VIZIJA

Vizija koja proističe iz analize postojećeg stanja i potencijala u oblasti industrijske bezbednosti podrazumeva da Republika Srbija do 2035. godine, ima razvijen, sveobuhvatan, efikasan i efektivan sistem za smanjenje rizika i posledica od velikih/industrijskih udesa integrisan sa upravljanjem vanrednim situacijama kojim doprinosi povećanju bezbednosti i održivom razvoju u regionu.

5. OPŠTI I POSEBNI CILJEVI

5.1. Opšti cilj

Opšti cilj Programa je razvoj funkcionalnog sistema upravljanja rizikom od velikih udesa i unapređivanje industrijske bezbednosti.

Sistem upravljanja rizikom od velikog/industrijskog udesa obuhvata tri osnovna segmenta: prevenciju, spremnost i reagovanje u slučaju da se takvi udesi dogode. S obzirom na kompleksnost ove oblasti, uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa uslovljeno je koordinisanim učešćem velikog broja nadležnih organa na nacionalnom nivou, njihovom vertikalnom koordinacijom sa lokalnim organima, operaterima i javnošću, kao i bilateralnom prekograničnom saradnjom sa susednim zemljama.

Funkcionalni sistem upravljanja rizikom od velikih udesa razvija se kroz razumevanje rizika, jačanje upravljanja rizikom, ulaganje u smanjenje rizika i jačanje spremnosti za efikasno reagovanje u hazardnim industrijama, uključujući jalovišta rudnika, kao i tehnološke udese izazvane prirodnim opasnostima i katastrofama.

Sistem prevencije velikih udesa treba da doprinese poboljšanju industrijske bezbednosti u Republici Srbiji i da obezbedi da operateri kompleksa i nadležni organi, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou mogu da izvrše procenu rizika u oblasti velikih udesa na teritoriji Republike Srbije, zatim da Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova raspolaže adekvatnim podacima za pripremu odgovora na mogući veliki udes, a lokalni organi vlasti neophodnim podacima za izradu eksternih planova zaštite od velikog udesa, koji su sastavni deo Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na osnovu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Posebni ciljevi i mere za dostizanje posebnih ciljeva u potpunosti obuhvataju sve ključne potrebe u oblasti industrijske bezbednosti, identifikovane kroz Dijalog o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost.

5.2. Posebni ciljevi

Za ostvarivanje opšteg cilja Programa utvrđuju se sledeći posebni ciljevi:

1) Poseban cilj 1: Dostignut visok nivo razumevanja rizika i sistema planiranja za upravljanje rizikom od velikih/industrijskih udesa (prevencija, pripravnost i odgovor);

2) Poseban cilj 2: Izgrađen kapacitet institucija i operatera u oblasti industrijske bezbednosti;

3) Poseban cilj 3: Podignut nivo znanja i saradnje sa javnošću o upravljanju rizikom od velikih/industrijskih udesa.

U skladu sa obavezama Republike Srbije, koje proističu iz UNECE Konvencije i Seveso III Direktive, mere za ostvarivanje navedenih posebnih ciljeva treba da obuhvate potpunu harmonizaciju sa navedenim dokumentima na način da se uskladi regulativa, kao i da se obezbede svi neophodni mehanizmi za postupanje svih učesnika za prevenciju i reagovanje u slučaju industrijskog udesa. Za to je potrebno i da se uspostavi podrška za JLS i operatere radi ispunjavanja njihovih obaveza, kao i da se postepeno izgrađuju stručni kapaciteti svih učesnika, uključujući i podizanje znanja javnosti o velikim/industrijskim udesima.

6. MERE ZA OSTVARIVANJE POSEBNIH CILJEVA

 

Poseban cilj 1: Dostignut visok nivo razumevanja rizika i sistema planiranja za upravljanje rizikom od velikih/industrijskih udesa (prevencija, pripravnost i odgovor)

 

Mera 1.1. Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa EU propisima u oblasti industrijske bezbednosti

Ova mera podrazumeva usklađivanje sektorskih propisa sa propisima EU u oblasti industrijske bezbednosti. Potrebno je u procenu opasnosti/rizika od velikih/industrijskih udesa integrisati procenu rizika od prirodnih opasnosti koje mogu izazvati tehnološke katastrofe (ili "NATECH" događaje), uključujući i negativne uticaje klimatskih promena i druge faktore, a u planovima zaštite od velikog udesa uzeti u obzir procene opasnosti/rizika u vezi sa "NATECH" rizicima i uticajima klimatskih promena, kako bi se unapredilo upravljanje ovim rizicima putem prevencije, pripravnosti i reagovanja u slučaju "NATECH" događaja. Biće utvrđen i način ažuriranja Registra kompleksa nižeg i višeg reda, u skladu sa Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Mera takođe obuhvata kontinualno usaglašavanje propisa sa EU propisima u oblasti industrijske bezbednosti.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rudarstva i energetike.

Vrsta mere: regulatorna.

Mera 1.2. Uspostavljanje mehanizama za punu primenu UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa

Mera podrazumeva uspostavljanje modela i mehanizama za primenu UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, kako bi se obezbedila bolja identifikacija opasnih aktivnosti, primena sveobuhvatnog sistema za obaveštavanje susednih zemalja o opasnim aktivnostima, kao i ispunjavanje obaveza nadležnih organa i operatera vezanih za prevenciju, pripravnost i odgovor na udes i informisanje javnosti i učešće javnosti.

Potrebno je uspostaviti obaveštavanje susednih zemalja o opasnim aktivnostima i, po potrebi, održavanje konsultacija, kao i omogućiti razmenu informacija/iskustava unutar zemlje i između zemalja. Potrebno je definisati procedure za obaveštavanje i komunikaciju sa eventualno pogođenom susednom zemljom, zajedničku procenu mogućih efekata, obezbeđivanje zajedničkog odgovora i koordinaciju mera za ograničavanje i minimiziranje efekata industrijskog udesa. Takođe, potrebno je definisati parametre na osnovu kojih će se ocenjivati i odgovarati na zahtev za pomoć druge Strane i jasno definisati procedure koje treba poštovati u vezi sa zahtevom za pomoć/pružanjem pomoći.

Potrebno je dalje sprovođenje Dijaloga o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost, kroz kontinualnu saradnju sa zainteresovanim stranama o zajedničkim pitanjima industrijske bezbednosti.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Vrsta mere: institucionalno-upravljačko-organizaciona.

Mera 1.3. Podrška operaterima za izradu Obaveštenja, Politike prevencije velikog udesa, Sistema upravljanja bezbednošću, Izveštaja o bezbednosti i internih Planova zaštite od velikog udesa

Ova mera obuhvata set aktivnosti kojima se pruža podrška operaterima za ispunjavanje obaveza u skladu sa Zakonom o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Operateri seveso kompleksa višeg i nižeg reda dužni su da izrade obaveštenje za svaki kompleks, kao i dokument Politike prevencije velikog udesa i Sistem upravljanja bezbednošću, dok su operateri seveso kompleksa višeg reda dužni da izrade i Izveštaj o bezbednosti, kao i interni Plan zaštite od velikog udesa, na osnovu identifikacije i procene potencijalnih rizika i razrade mogućih scenarija udesa.

U okviru ove mere biće obezbeđena stručna podrška operaterima kroz izradu novih i ažuriranje postojećih alata i uputstava za izradu dokumenata operatera.

Radi prenosa znanja operaterima, biće uspostavljen sistem za organizovanu razmenu znanja i informacija i kontinuiranu saradnju nadležnih organa i operatera u Republici Srbiji.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Privredna komora Srbije, operateri seveso kompleksa, Unija poslodavaca Srbije.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 1.4. Podrška izradi eksternih planova zaštite od velikog udesa u jedinicama lokalne samouprave

Obaveza jedinica lokalne samouprave je da izrade eksterne planove zaštite od udesa na lokalnom nivou, u kojima su identifikovani seveso kompleksi u kojima se obavljaju aktivnosti sa opasnim materijama i rizici od njih po društvenu zajednicu i životnu sredinu. Eksterni planovi zaštite od udesa treba da predstavljaju realnu procenu resursa (uključujući ljudske, tehničke i finansijske resurse), koji su potrebni za odgovor na udes, uključujući i posebne mere koje se odnose na zaštitu osetljivih grupa stanovništva.

Pružanje podrške jedinicama lokalne samouprave organizacijom informativnih seminara i radionica za izradu eksternih planova kroz saradnju i pomoć u domenu obezbeđivanja potrebnih informacija, stručne podrške, kao i prenošenje znanja i iskustva svim nadležnim institucijama u Republici Srbiji.

Nadležna institucija: Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 1.5. Podrška usklađivanju eksternih planova zaštite od velikog udesa sa susednim zemljama za one opasne aktivnosti kod kojih postoji mogućnost prekograničnih efekata u slučaju udesa, u skladu sa UNECE Konvencijom o prekograničnim efektima industrijskih udesa

Mera obuhvata podršku za izradu, usvajanje i redovno ažuriranje zajedničkih eksternih planova zaštite od industrijskih udesa sa potencijalnim prekograničnim efektima. To podrazumeva unapređenje saradnje i komunikacije sa susednim zemljama kroz organizovanje seminara i radionica za razmenu informacija i iskustava, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru međunarodnih partnerstava.

Posebna aktivnost se odnosi na zajedničke vežbe odgovora na industrijske udese sa prekograničnim uticajem, čime se testira efikasnost operativnih procedura i jača koordinacija između nadležnih institucija.

Unapređivanje međunarodne saradnje se ostvaruje i putem edukacije svih relevantnih učesnika u Republici Srbiji, kao i podsticanje razmene znanja i primera dobre prakse u oblasti upravljanja rizicima od velikih udesa, što je predviđeno merama u okviru Posebnog cilja 2.

Nadležna institucija: Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 1.6. Unapređenje i ažuriranje Registra kompleksa nižeg i višeg reda i integrisanje u informacioni sistem zaštite životne sredine

Ova mera podrazumeva unapređenje, vođenje i ažuriranje Registra kompleksa, pripremu baza podataka o seveso kompleksima i njihovo integrisanje u informacioni sistem zaštite životne sredine, što će omogućiti olakšani pristup informacijama i bolju integraciju sa sistemima upravljanja rizicima.

Registar seveso kompleksa vodi Ministarstvo zaštite životne sredine, na osnovu dokumenata operatera koji su dobili rešenje o saglasnosti ili rešenje o izmeni saglasnosti. Potrebno je stručno osposobljavanje nadležne institucije za redovno ažuriranje i verifikaciju podataka kroz inspekcijske nadzore, samoprocene operatera i saradnju sa drugim relevantnim organima, kao i jačanje saradnje sa operaterima industrijskih kompleksa i drugim zainteresovanim stranama kako bi se obezbedila tačnost i pravovremenost podataka.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Vrsta mere: obezbeđivanje dobara i usluga.

Poseban cilj 2: Izgrađen kapacitet institucija i operatera u oblasti industrijske bezbednosti

 

Mera 2.1. Jačanje kapaciteta institucija na republičkom i pokrajinskom nivou za sprovođenje nadležnosti u oblasti industrijske bezbednosti

U okviru ove mere, biće pripremljeni programi i organizovane obuke za službenike državne uprave u svrhu daljeg unapređenja i izgradnje kapaciteta za prevenciju velikih udesa, kao i smanjenju rizika od katastrofa povezanih sa tehničko-tehnološkim nesrećama u Republici Srbiji. Potrebno je i povećanje broja službenika u oblasti industrijske bezbednosti, u okviru postojećeg sistematizovanog broja izvršilaca.

Pored organizovanja obuka i specijalizovanih kurseva za postupanje sa opasnim hemikalijama u slučaju velikih udesa, biće razvijeni i programi stručnog usavršavanja koji će omogućiti kontinuirano podizanje kapaciteta institucija na republičkom nivou. Ovi programi uključuju obuke iz oblasti prepoznavanja i upravljanja rizicima.

Ovi programi uključuju obuke iz oblasti prepoznavanja i upravljanja rizicima i primenu preventivnih mera, uključujući i posebne mere koje se odnose na zaštitu osetljivih grupa stanovništva, obuke o planiranju korišćenja prostora/područja blizu postojećih seveso kompleksa, ili pri odabiru lokacija za nove komplekse, u postupcima prostornog planiranja, jačanje međusektorske saradnje između institucija kako bi se omogućila efikasnija razmena informacija, bolja koordinacija u reagovanju i usaglašavanje nadležnosti, kao i organizovanje redovnih simulacionih vežbi za reagovanje u slučaju industrijskih udesa, sa ciljem testiranja operativnih procedura i unapređenja spremnosti nadležnih organa u skladu sa eksternim planovima zaštite od velikog udesa.

Potrebna je izrada priručnika za obuke i alata za standardizovanu proveru usklađenosti sa propisima dokumenata operatera koji se podnose na saglasnost nadležnom organu.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Nacionalna akademija za javnu upravu (NAJU), Vojnomedicinska akademija (VMA), Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo (PSZ), Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine (PSUZŽS).

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 2.2. Jačanje kapaciteta lokalne samouprave za sprovođenje nadležnosti u oblasti industrijske bezbednosti

U okviru ove mere biće izrađeni programi obuka i organizovane obuke za jedinice lokalnih samouprava o Zakonu o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance i Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Potrebno je povećanje broja službenika u oblasti industrijske bezbednosti u okviru postojećeg sistematizovanog broja izvršilaca.

Potrebno je organizovati obuke za izradu eksternih planova zaštite od velikog udesa i sprovođenje vežbi za njihovo testiranje. To uključuje uspostavljanje kontinuirane saradnje između lokalnih samouprava i operatera seveso kompleksa.

Takođe je potrebno organizovati obuke o planiranju korišćenja prostora/područja blizu postojećih seveso kompleksa, ili pri odabiru lokacija za nove komplekse i značajnim promenama postojećih, u postupcima prostornog planiranja, a u cilju minimizacije rizika.

Potrebna je izrada priručnika za obuke.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije, Privredna komora Srbije (PKS), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jedinice lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).

Vrsta mere: institucionalno-upravljačko-organizaciona.

Mera 2.3. Podrška jačanju kapaciteta operatera za kontrolu opasnosti od velikog/industrijskog udesa

U okviru ove mere biće izrađeni programi obuka i organizovane obuke za operatere u vezi primene Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance i Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. To uključuje pripremu programa i organizaciju obuka za operatere seveso kompleksa višeg i nižeg reda. Za operatere kompleksa višeg reda potrebno je organizovanje obuka, simulacija i vežbi za testiranje internih Planova zaštite od udesa, kako bi operateri bili spremni za potencijalne industrijske udese i mogli brzo i efikasno da deluju.

Programa obuke treba da obuhvati teme o povećanju bezbednosti kompleksa, uključujući unapređenje procedura za upravljanje rizikom, jačanje internih mehanizama kontrole i reagovanja, kao i primenu stečenih iskustava za sprečavanje i ublažavanje posledica udesa.

Potrebna je izrada priručnika za obuke.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: naučno-obrazovne institucije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 2.4. Jačanje kapaciteta svih inspekcijskih službi u oblasti industrijske bezbednosti

Mera obuhvata analizu i jačanje kapaciteta svih inspekcijskih službi relevantnih za oblast industrijske bezbednosti, kroz povećanje broja inspektora, njihovo opremanje, podsticanje preventivnog rada i obuku za primenu propisa u oblasti industrijske bezbednosti. Takođe, potrebno je jačanje kapaciteta i unapređenje rada inspekcijskih službi u ingerenciji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave putem poboljšanja koordinacije sa centralnim nivoom i međusektorske koordinacije na nivou jedinica lokalne samouprave, kako bi adekvatno razumeli zakonske obaveze operatera i nadležnih organa, ali i opasnosti i rizike od velikih/industrijskih udesa.

Sprovođenje odgovarajućih programa obuka će doprineti jedinstvenom i sinergijskom funkcionisanju svih relevantnih inspekcija za bolju organizaciju i razmenu informacija i saradnju između inspekcijskih službi prilikom planiranja i sprovođenja inspekcijskog nadzora.

Dodatno unapređenje sistema inspekcijskog nadzora konkretno podrazumeva i jačanje kadrovskog kapaciteta, kroz neophodno povećanje broja inspektora, u okviru postojećeg sistematizovanog broja izvršilaca, kao i obezbeđivanje adekvatne opreme za rad.

Za poboljšanje rada inspekcije takođe je potrebno obezbeđivanje angažovanja odgovarajućih laboratorijskih kapaciteta i opreme.

Potrebna je izrada priručnika za obuke.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Inspektorat za rad, Autonomna pokrajina Vojvodina, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Nacionalna akademija za javnu upravu (NAJU), jedinice lokalne samouprave.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 2.5. Unapređenje materijalno-tehničke opremljenosti subjekata za sprovođenje nadležnosti u oblasti industrijske bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou

Ova mera treba da obezbedi opremu za relevantne službe i institucije koje su nadležne za prevenciju, pripravnosti i reagovanje u slučaju velikih/industrijskih udesa, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim propisima.

Mera uključuje obezbeđivanje zaštitne opreme i sredstava za službenike na poslovima prevencije velikih/industrijskih udesa, kao i za reagovanje u slučaju velikog/industrijskog udesa. Takođe uključuje modernizaciju i tehničko opremanje inspekcijskih službi (inspekcija u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, inspekcija rada, itd.).

Mera obuhvata nabavku, modernizaciju i održavanje potrebne opreme, sredstava i vozila. To uključuje nabavku savremene opreme za detekciju, monitoring i merenje koncentracija opasnih supstanci (stacionarne merne stanice i mobilne jedinice), zatim opremu za vatrogasno spasilačke jedinice, kao i opremu za hitno zbrinjavanje ugroženog stanovništva u slučaju udesa.

Sprovođenje mere će doprineti većoj efikasnosti u identifikaciji i smanjivanju rizika od velikih/industrijskih udesa i bržoj i efikasnijoj intervenciji u slučaju udesa.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zdravlja, Autonomna pokrajina Vojvodina, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO), Republički hidrometeorološki zavod, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Zavodi za javno zdravlje.

Vrsta mere: obezbeđivanje dobara i pružanje usluga.

Poseban cilj 3: Podignut nivo znanja i saradnje sa javnosti o upravljanju rizikom od velikih/industrijskih udesa

 

Mera 3.1. Informisanje i podizanje svesti javnosti o rizicima od velikih/industrijskih udesa i značaju učešća javnosti u procesu donošenja odluka

Ova mera treba da obezbedi podizanje nivoa svesti stanovništva o rizicima od velikih udesa. Građani treba da budu obavešteni o lokacijama seveso kompleksa i postojećim rizicima od efekata velikih udesa. To uključuje jačanje svesti i uključenost lokalne samouprave kroz organizovanje informativnih kampanja, radionica i javnih konsultacija kako bi građani bili upoznati sa rizicima od industrijskih udesa, kako bi imali informacije koje se odnose na prirodu industrijskog udesa koji bi mogao da se dogodi na kompleksu, uključujući njegove moguće posledice za stanovništvo, posebno osetljive grupe stanovništva i životnu sredinu. Informisanost građana omogućava efikasnu implementaciju preventivnih mera, imajući u vidu da nizak nivo percepcije rizika prati nizak nivo zainteresovanosti za preventivne mere.

Potrebno je aktivnije učešće javnosti u donošenju odluka prilikom izrade i usvajanja prostornih planova za nove seveso komplekse ili proširenja kapaciteta postojećih, kao i prilikom izrade studija o proceni uticaja na životnu sredinu za nove seveso komplekse, proširenja postojećih ili izmene tehnologije i drugo. Građani koji su svesni rizika od industrijskih udesa više sarađuju sa nadležnim organima jer mogu da razumeju značaj takvih mera.

Mera uključuje i razvoj platforme za kampanje i edukaciju građana.

Nadležna institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zdravlja, jedinice lokalne samouprave, regionalni Arhus centri, organizacije civilnog društva, operateri seveso kompleksa.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Mera 3.2. Unapređenje mehanizma za obaveštavanje javnosti i dostupnost informacija od značaja za bezbednost građana u slučaju udesa

Za unapređenje pripravnosti i reagovanja u slučaju udesa je podjednako važno prepoznavanje, saradnja i koordinacija svih relevantnih institucija, organa i drugih subjekata uključujući i građane, posebno kroz analizu povredivosti.

U tu svrhu će se redovno organizovati edukativne kampanje i javne tribine, u saradnji sa nadležnim institucijama, operaterima i civilnim sektorom, kako bi se građani upoznali sa procedurama za reagovanje u slučaju velikog udesa, uključujući informacije o radnjama koje pogođeno stanovništvo treba da preduzme i o tome kako treba da se ponaša u slučaju industrijskog udesa, o aranžmanima napravljenim u pogledu opasne aktivnosti, uključujući vezu sa hitnim službama, za postupanje u slučaju industrijskog udesa, kako bi se smanjile posledice industrijskih udesa i ublažili njihovi efekti, kao i o eksternom planu zaštite od velikog udesa, sastavljenom u cilju otklanjanja eventualnih efekata izvan lokacije seveso kompleksa, uključujući prekogranične efekte industrijskog udesa.

Potrebno je obezbediti resurse za implementaciju usvojenog mehanizma informisanja javnosti o tome kako će pogođeno stanovništvo biti upozoravano i obaveštavano u slučaju velikog/industrijskog udesa.

Takođe, biće unapređen sistem i procedure za obaveštavanje na lokalnom nivou, uključujući izvršavanje obaveze jedinica lokalnih samouprava da aktivno informišu građane, što mogu činiti putem komunikacionih platformi, da uspostave otvorene kanale komunikacije između nadležnih organa/štabova za vanredne situacije, operatera seveso kompleksa i javnosti, uključujući redovne izveštaje o bezbednosnim merama, planovima reagovanja i rezultatima inspekcija, ali i sistem ranog upozoravanja u slučaju velikog udesa, kako bi se građani blagovremeno informisali o potencijalnim opasnostima.

Sistemi obaveštavanja o industrijskim udesima treba da omoguće najbrži prenos podataka i predviđanja, korišćenjem sistema za prenos i obradu podataka za upozoravanje i odgovor u slučaju vanredne situacije i za mere koje se preduzimaju radi minimiziranja i ograničavanja posledica prekograničnih efekata, uzimajući u obzir različite potrebe na različitim nivoima.

To će doprineti da građani imaju pristup pravovremenim i tačnim informacijama od značaja za bezbednost građana, kao i obaveštenjima u slučaju dešavanja udesa.

Nadležna institucija: Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, jedinice lokalne samouprave, regionalni Arhus centri, organizacije civilnog društva.

Vrsta mere: informativno-edukativna.

Tabela 6.1. Ključni pokazatelji učinka u odnosu na opšti i posebne ciljeve i mere za njihovo sprovođenje

Ciljevi	Pokazatelj	Početna vrednost	Ciljana vrednost	Izvor verifikacije
Opšti cilj: Razvoj funkcionalnog sistema upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa i unapređivanje industrijske bezbednosti	Broj velikih udesa koji uključuju opasne supstance, godišnje (broj)	0 (2023.)	0 (2035.)	MZŽS
Poseban cilj 1: Dostignut visok nivo razumevanja rizika i sistema planiranja za upravljanje rizikom od velikih/industrijskih udesa (prevencija, pripravnost i odgovor)	Udeo udesa koji nisu imali efekte van kompleksa (%)	100 (2023.)	100 (2035.)	MZŽS
Mera 1.1. Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa EU propisima u oblasti industrijske bezbednosti	Udeo usklađenosti sektorskih propisa sa propisima EU u oblasti industrijske bezbednosti (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS
Mera 1.2. Uspostavljanje mehanizama za punu primenu UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa	Udeo maksimalnih ocena u svim kategorijama na osnovu samoprocene usklađenosti prema Merilima za implementaciju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa (% maksimalnih ocena u svim kategorijama)	0 (2015.)	100 (2035.)	MZŽS
Mera 1.3. Podrška operaterima za izradu Obaveštenja, Politike prevencije velikog udesa, Sistema upravljanja bezbednošću, Izveštaja o bezbednosti i internih Planova zaštite od velikog udesa	Udeo operatera seveso kompleksa uključen u edukacije podizanja kapaciteta za ispunjavanje obaveza prema propisima u oblasti industrijske bezbednosti, ukupno (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS, PKS
Mera 1.4. Podrška izradi eksternih planova zaštite od velikog udesa u jedinicama lokalne samouprave	Udeo JLS koje su izradile i dobile saglasnost MUP na eksterni plan zaštite od udesa (%)	54 (2024.)	100 (2035.)	MUP
Mera 1.5. Podrška usklađivanju eksternih planova zaštite od velikog udesa sa susednim zemljama za one opasne aktivnosti kod kojih postoji mogućnost prekograničnih efekata u slučaju udesa u skladu sa UNECE Konvencijom o prekograničnim efektima industrijskih udesa	Udeo usklađenih eksternih planova zaštite od velikog udesa sa susednim zemljama u odnosu na broj opasnih aktivnosti u skladu sa UNECE Konvencijom o prekograničnim efektima industrijskih udesa, ukupno (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MUP
	Udeo opasnih aktivnosti za koje su realizovane zajedničke vežbe i simulacije sa susednim zemljama u cilju unapređenja spremnosti za odgovor na prekogranične industrijske udese u odnosu na broj opasnih aktivnosti u skladu sa UNECE Konvencijom o prekograničnim efektima industrijskih udesa, ukupno (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MUP
Mera 1.6: Unapređenje i ažuriranje Registra kompleksa nižeg i višeg reda i integrisanje u informacioni sistem zaštite životne sredine	Unapređen Registar kompleksa nižeg i višeg reda (ne/delimično/da)	ne (2024.)	da (2035.)	MZŽS
	Ažuriran registar, godišnje (ne/delimično/da)	ne (2024.)	da (2035.)	MZŽS
Poseban cilj 2: Izgrađen kapacitet institucija i operatera u oblasti industrijske bezbednosti	Udeo seveso kompleksa višeg reda koji poseduju saglasnost za dokumenta zahtevana zakonom u odnosu na ukupan broj identifikovanih seveso kompleksa višeg reda (%)	94 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS
	Udeo seveso kompleksa nižeg reda za koje je izdata saglasnost za dokumenta zahtevana zakonom u odnosu na ukupan broj identifikovanih seveso kompleksa nižeg reda (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS
Mera 2.1. Jačanje kapaciteta institucija na republičkom i pokrajinskom nivou za sprovođenje nadležnosti u oblasti industrijske bezbednosti	Broj obučenih službenika državnih institucija u oblasti industrijske bezbednosti, godišnje (broj)	0 (2024.)	70 (2035.)	MZŽS, MUP, MGSI, MPŠV/RDV, MP, MZ, MRE
	Udeo popunjenih radnih mesta u MZŽS u odnosu na sistematizovani broj radnih mesta za poslove u oblasti industrijske bezbednosti (koji će se obezbediti u okviru postojećeg broja izvršilaca), ukupno (%)	66 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS
	Broj preraspoređenih službenika u MZŽS na radna mesta u oblasti industrijske bezbednosti, ukupno (broj)	0 (2024.)	4 (2035.)	MZŽS
Mera 2.2. Jačanje kapaciteta lokalne samouprave za sprovođenje nadležnosti u oblasti industrijske bezbednosti	Udeo JLS čiji zaposleni su završili obuku, godišnje (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS, JLS
Mera 2.3. Podrška jačanju kapaciteta operatera za kontrolu opasnosti od velikog/industrijskog udesa	Udeo operatera seveso kompleksa, koji su pohađali obuku u odnosu na ukupan broj operatera, godišnje (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS, PKS, operateri
Mera 2.4. Jačanje kapaciteta svih inspekcijskih službi u oblasti industrijske bezbednosti	Broj obučenih inspektora na svim nivoima, godišnje (broj)	0 (2024.)	150 (2035.)	MZŽS, MUP, MPŠV, MGSI, MP, MZ, MRE, MRZBSP - Inspektorat za rad, PSUZŽS, JLS
	Udeo popunjenih radnih mesta u odnosu na sistematizovani broj radnih mesta inspekcijskih službi MZŽS u oblasti industrijske bezbednosti (koji će se obezbediti u okviru postojećeg broja izvršilaca), ukupno (%)	54 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS
	Udeo popunjenih radnih mesta u odnosu na sistematizovani broj radnih mesta inspekcijskih službi MUP u oblasti industrijske bezbednosti (koji će se obezbediti u okviru postojećeg broja izvršilaca), ukupno (%)	……. (2024.)	100 (2035.)	MUP
	Udeo popunjenih radnih mesta u odnosu na sistematizovani broj radnih mesta inspekcijskih službi MRE u oblasti industrijske bezbednosti (koji će se obezbediti u okviru postojećeg broja izvršilaca), ukupno (%)	43 (2024.)	100 (2035.)	MRE
Mera 2.5. Unapređenje materijalno-tehničke opremljenosti subjekata za sprovođenje nadležnosti u oblasti industrijske bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou	Obezbeđeni oprema i sredstva za rad službenika u oblasti industrijske bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou (ne/delimično/da)	ne (2024.)	da (2035.)	MZŽS, MUP, MGSI, MPŠV/RDV, MZ, MRE, MRZBSP - Inspektorat za rad
	Obezbeđena materijalno-tehnička oprema za kontrolu opasnosti i odgovor u slučaju velikog/industrijskog udesa (ne/delimično/da)	ne (2024.)	da (2035.)	MZŽS, MUP, MZ
Poseban cilj 3: Podignut nivo znanja i saradnje sa javnošću o upravljanju rizikom od velikih/industrijskih udesa	Udeo JLS koje su informisane o upravljanju rizikom od velikih/industrijskih udesa u odnosu na ukupan broj JLS, ukupno (%)	0 (2024.)	100 (2035.)	MZŽS
Mera 3.1. Informisanje i podizanje svesti javnosti o rizicima od velikih/industrijskih udesa i značaju učešća javnosti u procesu donošenja odluka	Broj organizovanih kampanja za zainteresovane strane i javnost, godišnje (broj)	0 (2024.)	1 (2035.)	MZŽS
Mera 3.2. Unapređenje mehanizma za obaveštavanje javnosti i dostupnost informacija od značaja za bezbednost građana u slučaju udesa	Unapređen sistem i procedure za obaveštavanje javnosti i dostupnost informacija od značaja za bezbednost građana (ne/delimično/da)	ne (2024.)	da (2035.)	MUP

Pokazatelji učinka mera se odnose na praćenje njihovog sprovođenja do kraja trajanja Programa. U akcionim planovima za sprovođenje Programa, moguće je utvrditi i odgovarajuće dodatne pokazatelje na osnovu kojih će biti moguće pratiti učinak u sprovođenju određenih mera za period trajanja određenog akcionog plana.

U slučajevima kada ne postoje pouzdani podaci za početne vrednosti pokazatelja, te vrednosti će biti utvrđene kroz odgovarajuće aktivnosti koje će biti planirane u prvom akcionom planu za sprovođenje Programa.

Veze ciljeva i potciljeva održivog razvoja sa svakim ciljem Programa:

1) Opšti cilj: Razvoj funkcionalnog sistema upravljanja rizikom od velikih udesa i unapređivanje industrijske bezbednosti;

2) Poseban cilj 1: Dostignut visok nivo razumevanja rizika i sistema planiranja za upravljanje rizikom odvelikih/industrijskih udesa (prevencija, pripravnost i odgovor):

- 11.5: Smanjenje broja smrti i ekonomskih gubitaka uzrokovanih katastrofama, uključujući i industrijske nesreće (industrijska bezbednost doprinosi otpornosti stanovništva i infrastrukture;

- 13.1: Jačanje otpornosti i kapaciteta za prilagođavanje klimatskim rizicima i katastrofama (bezbednost seveso kompleksa mora se prilagoditi klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima);

- 16.6 i 16.10: Efikasne, odgovorne institucije i transparentno izveštavanje o rizicima (efikasan institucionalni odgovor na industrijske udese zahteva uspostavljen sistem i donete propise);

3) Poseban cilj 2: Izgrađen kapacitet institucija i operatera u oblasti industrijske bezbednosti:

- 3.9: Smanjenje broja smrti i oboljenja uzrokovanih opasnim hemikalijama i zagađenjem vazduha, vode i zemljišta (industrijska bezbednost direktno utiče na zaštitu zdravlja zaposlenih, lokalnog stanovništva i životne sredine);

- 6.3: Poboljšanje kvaliteta vode smanjenjem zagađenja i opasnih hemikalija (prevencija industrijskih udesa sprečava kontaminaciju voda i zemljišta);

- 9.4: Modernizacija infrastrukture i unapređenje industrije za održivost, uključujući efikasnu upotrebu resursa i bezbednu tehnologiju (održiva industrija podrazumeva i bezbednost u radu i otpornost na tehničke i prirodne rizike);

- 12.4: Postizanje ekološki ispravnog upravljanja hemikalijama i otpadom tokom celog životnog ciklusa (industrijska bezbednost uključuje upravljanje opasnim materijama i sprečavanje udesa);

- 13.1: Jačanje otpornosti i kapaciteta za prilagođavanje klimatskim rizicima i katastrofama (bezbednost seveso kompleksa mora se prilagoditi klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima);

4) Poseban cilj 3: Podignut nivo znanja i saradnje sa javnošću o upravljanju rizikom od velikih/industrijskih udesa:

- 11.5: Smanjenje broja smrti i ekonomskih gubitaka uzrokovanih katastrofama, uključujući i industrijske nesreće (industrijska bezbednost doprinosi otpornosti stanovništva i infrastrukture).

Tabela 6.2. Pregled doprinosa ciljeva Programa ciljevima održivog razvoja Agende 2030

Sprovođenje Agende 2030 i ostvarivanje izabranih Ciljeva održivog razvoja (COR 3, 6, 9, 11, 12, 13 i 16) u direktnoj je vezi i sa ispunjavanjem četiri prioritetne oblasti Okvira za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaja za period 2015-2030. godine, jer obe agende promovišu otpornost, održivost, dobrobit stanovništva i jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje rizicima.

Tabela 6.3. Veza ciljeva održivog razvoja Agende 2030 i Okvira za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaja za period 2015-2030. godine

Ciljevi održivog razvoja (COR)	Opis COR	Usklađenost sa prioritetnim oblastima Sendai okvira
COR 3 - Dobro zdravlje i blagostanje	Obezbediti zdrav život i promovisati dobrobit za sve u svim uzrastima.	Prioritet 4: Unapređenje kapaciteta za spremnost i bolji odgovor na katastrofe i zdravstvene krize
COR 6 - Čista voda i sanitacija	Obezbediti dostupnost i održivo upravljanje vodom i sanitarnim uslovima za sve.	Prioritet 2: Jačanje upravljanja rizicima u kritičnim infrastrukturama kao što su sistemi vodosnabdevanja
COR 9 - Industrija, inovacije i infrastruktura	Izgraditi otpornu infrastrukturu, promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju.	Prioritet 2 i 3: Ulaganje u otpornu infrastrukturu i smanjenje postojećeg rizika
COR 11 - Održivi gradovi i zajednice	Učini gradove i naselja inkluzivnim, bezbednim, otpornim i održivim.	Sva 4 prioriteta, posebno: Prioritet 1 (Razumevanje rizika) i Prioritet 3 (Smanjenje postojećeg rizika)
COR 12 - Održiva potrošnja i proizvodnja	Osigurati održive modele potrošnje i proizvodnje.	Prioritet 3: Prevencija i smanjenje novih rizika kroz odgovorne proizvodne prakse
COR 13 - Klimatske promene	Preduzeti hitne mere u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.	Sva 4 prioriteta, jer klimatske promene povećavaju rizik od katastrofa
COR 16 - Mir, pravda i jaka institucija	Izgraditi efikasne, odgovorne i inkluzivne institucije.	Prioritet 1 i 4: Osnaživanje institucija za upravljanje rizicima i poboljšanje koordinacije

 

7. PROCENA POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA

7.1. Troškovi sprovođenja Programa

Mere predložene ovim programom iziskuju preraspodele službenika u okviru postojećih sistematizovanih radnih mesta u oblasti industrijske bezbednosti, u okviru postojećeg broja zaposlenih, sprovođenja različitih vrsta obuka i jačanja kapaciteta svih učesnika u upravljanju industrijskom bezbednošću, kao i investicione aktivnosti operatera u različitim sektorima, pre svega naftnoj i hemijskoj industriji. Preliminarna procena dodatnih investicionih troškova u cilju unapređenja industrijske bezbednosti izvršena je na osnovu dostupnih podataka operatera i iznosi 617,6 mil. EUR u periodu 2026-2035. godine i ne može se smatrati pouzdanom i konačnom s obzirom na ograničen pristup podacima o planiranim investicionim aktivnostima operatera.

Prethodno pomenute dodatne investicione troškove će snositi operateri i oni se u najvećoj meri odnose na održavanje postojećih ili kupovinu novih tehničkih sistema zaštite i izgradnju, rekonstrukciju ili nadogradnju infrastrukturnih objekata, a manji deo dodatnih troškova operatera odnosi se na jačanje kadrovskih kapaciteta, odnosno, zapošljavanje novih lica i obuke i stručna usavršavanja.

Tabela 7.1. Struktura investicija operatera (u EUR)

Red. br.	Vrsta investicije	2026-2030. god.	2031-2035. god.
1.	Jačanje kadrovskih kapaciteta	7.437.688	8.093.162
2.	Održavanje tehničkih sistema zaštite	134.367.750	48.092.093
3.	Kupovina novih tehničkih sistema zaštite	49.859.957	41.145.630
4.	Izgradnja, rekonstrukcija ili nadogradnja infrastrukture	312.158.770	15.362.298
5.	Ostalo	420.000	650.000
	Ukupno:	504.244.165	113.343.183

Tabela 7.2. Struktura investicija operatera (u %)

Red. br.	Vrsta investicije	2026-2030. god.	2031-2035. god.
1.	Jačanje kadrovskih kapaciteta	1,5%	7,1%
2.	Održavanje tehničkih sistema zaštite	26,6%	42,4%
3.	Kupovina novih tehničkih sistema zaštite	9,9%	36,3%
4.	Izgradnja, rekonstrukcija ili nadogradnja infrastrukture	61,9%	13,6%
5.	Ostalo	0,1%	0,6%
	Ukupno:	100,0%	100,0%

Dominantan izvor finansiranja investicija operatera čine sopstveni izvori (98,4%) što pokazuje da operateri planiraju veoma ograničeno korišćenje eksternih izvora finansiranja za ovu vrstu troškova.

Tabela 7.3. Izvori finansiranja investicija operatera

Red. br.	Izvor finansiranja investicija	Iznos (EUR)	Učešće (%)
1.	Sopstveni izvori	607.737.348	98,4%
2.	Pozajmljena sredstva (kredit, lizing)	9.850.000	1,6%
	Ukupno:	617.587.348	100,0%

Budući da mere za postizanje utvrđenih ciljeva zahtevaju minimalna investiciona ulaganja države (1,7 miliona RSD), planirano je da se sredstva iz državnog budžeta koriste za finansiranje mera koje će uglavnom sprovoditi državni organi i institucije u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta na svim nivoima (republički, pokrajinski i jedinice lokalne samouprave) i za administrativne aktivnosti.

Budžetska sredstva će se koristiti za obuke za zaposlene u oblasti industrijske bezbednosti kao i ostale troškove: edukacija privrednih subjekata, predstavnika jedinica lokalne samouprave i pružanje tehničke pomoći operaterima u izradi internih akata za unapređenje industrijske bezbednosti i podsticanje saradnje između lokalnih samouprava i operatera seveso kompleksa. Pored toga, država će imati važnu ulogu u sprovođenju mera Programa u vezi informisanja i podizanja svesti javnosti o rizicima od industrijskih udesa i uspostavljanja mehanizma za obaveštavanje javnosti i dostupnosti informacija od značaja za bezbednost građana u slučaju udesa.

Ne uzimajući u obzir prethodno pomenute investicione troškove operatera u cilju unapređenja industrijske bezbednosti, procenjeni troškovi sprovođenja Programa iznose 720,1 miliona RSD i odnose se na investicije (662,6 miliona RSD, 92,0%) i edukacije i obuke zaposlenih (57,5 miliona RSD, 8,0%).

Tabela 7.4. Struktura troškova sprovođenja Programa

Vrsta aktivnosti	Broj aktivnosti	Iznos troškova (000 RSD)	Učešće (%)
Edukacija i obuka	24	57.557	8,0%
Investicije	6	662.572	92,0%
Ukupno:	30	720.129	100,0%

Od ukupnog iznosa troškova, 10,8 miliona RSD (1,5%) će se opredeliti za sprovođenje mera iz Posebnog cilja 1 (Dostignut visok nivo razumevanja rizika i sistema planiranja za upravljanje rizikom od velikih/industrijskih udesa), 699,6 miliona RSD (97,1%) se opredeljuje za sprovođenje Posebnog cilja 2 (Izgrađen kapacitet institucija i operatera u oblasti industrijske bezbednosti) i 9,7 miliona RSD (1,4%) namenjeno je za sprovođenje mera iz Posebnog cilja 3 (Podignut nivo znanja i saradnje sa javnošću o upravljanju rizikom od velikih udesa).

Nekoliko aktivnosti u okviru Posebnog cilja 2, a koje se odnose na nabavku opreme za unapređenje monitoringa specifičnih zagađujućih materija u okolini seveso kompleksa, nabavku sanitetskih vozila za obavljanje transporta i hitne medicinske pomoći povređenima u velikim udesima i unapređenje laboratorijskih kapaciteta Instituta/Zavoda za javno zdravlje za pripravnost i održavanje opreme generišu najveći deo troškova implementacije, odnosno, oko 64%. Ovo je razumljivo s obzirom da se realizacijom ovih aktivnosti značajno unapređuje upravljanje industrijskom bezbednošću.

Procenjena vrednost troškova za ostvarivanje ciljeva Programa u periodu do 2035. godine su date u konstantnim (stalnim) cenama iz 2025. godine (inflacija nije uključena). U narednom periodu, prilikom realizacije svake od navedenih mera, procenjene vrednosti troškova bi trebalo korigovati na osnovu aktuelne stope inflacije.

Sastavni deo ovog programa je Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2026. do 2030. godine. Akcioni plan sadrži razrađene mere i aktivnosti koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva Programa uključujući i procenu troškova, odnosno sredstava potrebnih za njihovo sprovođenje. Utvrđivanje troškova Akcionog plana za sprovođenje rađeno je u skladu sa Priručnikom za obračun troškova javnih politika i Metodologijom obračuna standardnih troškova za izradu planskih dokumenata. Prilikom obračuna troškova u obzir nisu uzimane redovne aktivnosti organa, već samo dodatne ili uvećan obim postojećih aktivnosti koje su Ministarstvo zaštite životne sredine i druge relevantne institucije Republike Srbije predvidele svojim budžetima i programskim aktivnostima u okviru njih.

7.2. Mogući izvori finansiranja

Finansiranje mera i aktivnosti može biti zasnovano na korišćenju sredstava budžeta Republike Srbije, sredstvima međunarodnih fondova, sredstvima privatnog sektora uključujući i javno-privatno partnerstvo i sredstvima lokalnih samouprava.

Osnovni domaći izvor finansiranja zaštite životne sredine je budžet Republike Srbije pri čemu raspodela sredstava zavisi od mogućnosti bilansa budžeta, ali je uloga međunarodnih finansijskih institucija veoma važna za podršku jačanju i unapređenju industrijske bezbednosti u Srbiji. Uz finansijsku podršku Evropske unije i Švajcarske Konfederacije u okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji", Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) omogućena je podrška javnim i privatnim kompanijama uključujući mala i srednja preduzeća i u oblasti unapređenja industrijske bezbednosti. I pored činjenice da postoje raspoloživa finansijska sredstva "zelenog finansiranja" u smislu grantova i kredita ona su prilično ograničena u poređenju sa ukupnim investicionim potrebama.

Ukupan iznos troškova u okviru Programa za industrijsku bezbednost (bez investicionih troškova operatera) iznosi 720,1 miliona RSD, a izvori za njihovo finansiranje se mogu podeliti u dve grupe:

- EU i drugi fondovi (donatorska sredstva); i

- budžet Republike Srbije.

Detaljniji uvid u strukturu izvora finansiranja pokazuje da donatorska sredstva imaju dominantnu ulogu u finansiranju aktivnosti sa udelom preko 65% u ukupnim izvorima finansiranja, a ostatak se odnosi na budžetska sredstva.

Finansijska sredstava EU i drugih fondova (donatorska sredstva) će se pored finansiranja značajnog dela investicija koristiti i za finansiranje obuka i edukativnih programa i aktivnosti.

Prethodno je pomenuto da preliminarna procena vrednosti investicionih aktivnosti koje su predmet finansiranja operatera iznosi 617,6 miliona EUR pri čemu postoji manji broj operatera čije su planirane vrednosti investicija u industrijsku bezbednost veće od 20 miliona EUR.

Pored prethodno navedenih aktivnosti koje su, u finansijskom smislu, znatno zahtevnije, postoje određene aktivnosti čije je sprovođenje neophodno, a koje su najvećim delom usmerene ka pružanju stručne pomoći i podrške u različitim oblastima (pravno-administrativna i tehnička pitanja, edukativne kampanje, promotivne aktivnosti i sl.).

8. ANALIZA EFEKATA MERA

8.1. Finansijski efekti

Sprovođenje mera utvrđenih Programom neće imati značajne efekte na javne rashode u srednjoročnom i dugoročnom periodu. Na osnovu utvrđenih mera i definisane strukture finansiranja pojedinačnih aktivnosti u oblasti industrijske bezbednosti potrebno je u budžetu Republike Srbije planirati određena finansijska sredstva. Sredstva iz budžeta Republike Srbije će biti obezbeđena kroz odgovarajuće programske aktivnosti u skladu sa mogućnostima u okviru limita na razdelima organa ili institucija nadležnih za finansiranje aktivnosti/projekta, koji se utvrđuju u Zakonu o budžetu Republike Srbije za svaku kalendarsku godinu. Takođe, pored sredstava koje je potrebno obezbediti iz budžeta Republike Srbije, potrebno je planirati i sredstva iz drugih izvora finansiranja, pre svega fondova EU.

U vezi administrativnih i ostalih troškova u cilju jačanja administrativnih kapaciteta koji treba da obezbede sprovođenje Programa u periodu do 2030. godine procenjeno je da nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, ali je potrebno obezbediti 57,5 miliona RSD za obuke osoblja (budžet) i 662,6 miliona RSD za odgovarajuća osnovna sredstva i opremu zaposlenih (donatorska sredstva i budžet).

Rashode koji nastaju zbog sprovođenja Programa potencijalno je moguće ostvariti kroz redistribuciju postojećih sredstava, ali u okviru utvrđenih limita u Zakonu o budžetu Republike Srbije za svaku kalendarsku godinu na razdelu organa nadležnih za investiranje u projekte iz oblasti zaštite životne sredine i drugih oblasti.

8.2. Ekonomski efekti

Primenom predloženih mera privredni subjekti mogu ostvariti ekonomske koristi po nekoliko osnova. Prethodno je pomenuto da se investiciona ulaganja u unapređenje industrijske bezbednosti odnose na kupovinu novih ili održavanje postojećih tehničkih sistema zaštite, ali i izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukturnih objekata (građevinski objekti, postrojenja, skladišta, brane, interni putevi i sl.). Planirane investicione aktivnosti operatera nesumnjivo i u velikoj meri doprinose unapređenju industrijske bezbednosti, ali se realizuju u cilju ispunjavanja i drugih regulatornih zahteva (zahtevi za IPPC postrojenja, industrijske emisije i sl.) pa nije moguće precizno utvrditi i kvantifikovati ekonomske efekte ovih ulaganja. Preduzeća mogu ostvariti značajne ekonomske uštede po osnovu upotrebe manjih količina resursa i energije, što dovodi do smanjenja troškova nabavke sirovina/materijala i energije. Pored toga, kroz ulaganja u industrijsku bezbednost, uvođenje savremenih tehničko-tehnoloških rešenja i razvoj infrastrukture podiže se ugled, poboljšava interakcija sa kupcima i povećava njihova lojalnost. Kao rezultat prethodno navedenih investicija mogu se očekivati i izvesne uštede u potrošnji prirodnih resursa, manje generisanje otpada i štetnih emisija.

Pojedini privredni subjekti, odnosno, operateri nižeg i višeg reda će imati potrebu za dodatnim troškovima u vezi jačanja kadrovskih kapaciteta kroz zapošljavanje novih ljudi ili obuke i stručna usavršavanja zaposlenih u oblasti industrijske bezbednosti, ali će te aktivnosti istovremeno uticati na podizanje svesti u celom preduzeću o potrebi kontinuiranog čuvanja i održavanja infrastrukture, postrojenja i opreme i izbegavanja potencijalno velikih troškova kao posledica industrijskih udesa i havarija.

Dodatne investicije operatera u industrijsku bezbednost mogu nepovoljno uticati na njihovu rentabilnost i konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu, ali samo pod pretpostavkom da se ovi troškovi, dugoročno posmatrano, ne mogu u većoj meri uračunati u cenu proizvoda ili usluga koji se na taj način prebacuju na krajnje korisnike. Sa druge strane, postrojenja sa novijom tehnologijom i opremom i višim nivoom industrijske bezbednosti mogu da ostvare određene uštede u proizvodnom procesu, smanje troškove proizvodnje i poboljšaju poslovnu reputaciju i konkurentnost.

Sprovođenje Programa neće imati efekte na uslove konkurencije na tržištima Republike Srbije.

Primena mera koje su predstavljene u Programu će uticati na transfer tehnologija i primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija u Republici Srbiji. Naime, funkcionisanje operatera nižeg i višeg reda uz određene promene u skladu sa zahtevima za unapređenje industrijske bezbednosti zahteva nove organizacione i poslovne veštine.

Sprovođenje Programa nema uticaj na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu, ali će uticati na kvalitet radne snage na administrativnim i operativnim poslovima. Da bi se sprovele mere koje su naznačene u Programu radna snaga treba da pohađa dodatne treninge i obuke. Realizacija programskih mera i aktivnosti doprinosi stvaranju koristi za društvo i ekonomiju uz odgovarajuće dodatne troškove.

Ekonomske koristi se ogledaju u sledećem:

- manje štete koje nastaju kao posledica industrijskih udesa kroz smanjenje troškova za sanaciju posledica kontaminacije zemljišta, vode i vazduha i nadoknada licima koja su direktno izložena štetnim efektima industrijskih udesa;

- niži rizik od (nepopravljive) štete u vezi sa prirodnim resursima (voda, zemljište);

- koristi po pitanju transfera tehnologija i primene savremenih tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija u poslovnim aktivnostima operatera što rezultira povećanjem efikasnosti i smanjenjem troškova proizvodnje.

Pored pozitivnih efekata na životnu sredinu i zdravlje ljudi, prilikom uspostavljanja i unapređenja u funkcionisanju različitih sistema i postrojenja može doći i do izvesnih negativnih efekata na poslovne aktivnosti ukoliko se ne primene mere za smanjenje tih negativnih uticaja. Prilikom održavanja ili ugradnje novih sistema zaštite od industrijskih udesa ili izgradnje infrastrukture može doći do neplaniranih zastoja ili poremećaja u poslovnim aktivnostima koji negativno utiču na operativne i finansijske rezultate preduzeća. Takođe, prilikom izgradnje ili rekonstrukcije postrojenja ili infrastrukture može doći do negativnih uticaja na životnu sredinu (gubitak površina lokalnog zemljišta i smanjenje vrednosti nekretnina usled smanjene udobnosti usled pojave buke ili neprijatnih mirisa), negativnih uticaja zbog otvaranja lokacije za građenje ili povećanja emisija CO2 usled izgradnje i funkcionisanja postrojenja.

Na osnovu podataka iz Registra seveso postrojenja, prema granama industrije i delatnostima, u Republici Srbiji su najzastupljeniji kompleksi koji pripadaju naftnoj i hemijskoj industriji. Operateri mogu imati i trošak uvođenja dodatnih mera prevencije velikih udesa, ukoliko je rizik od tih udesa na njihovom kompleksu neprihvatljiv i čije su procenjene posledice takve da mogu imati katastrofalne efekte po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ukoliko operateri poseduju adekvatne mere prevencije velikih udesa i ako je rizik od istih na njihovom kompleksu prihvatljiv, ovaj trošak neće postojati. Operateri mogu imati koristi od izabrane opcije, jer će adekvatnom prevencijom velikih udesa smanjiti rizik od istih, te smanjiti verovatnoću činjenja štete, kako na svojim kompleksima, tako i drugim pravnim i fizičkim licima u okolini svojih kompleksa.

Neophodno je sagledati štetu i moguće posledice ovakvih udesa po život i zdravlje ljudi, kvalitet životne sredine i materijalna i prirodna dobra, koji mogu biti uzrok neposrednih direktnih posledica, na samom mestu udesa i u njegovoj blizini, ali i prouzrokovati dugoročne ili indirektne uticaje na zdravlje ljudi u slučaju oslobađanja toksičnih hemikalija, pri čemu one mogu kontaminirati vodu za piće i poljoprivredno zemljište. Na kraju, efikasnu prevenciju hemijskih udesa treba sagledati i kao opravdanu i mudru investiciju, jer su troškovi preduzimanja odgovarajućih mera prevencije udesa uvek manji od troškova njihovog otklanjanja, a posebno suočavanja sa posledicama udesa. Ukupna materijalna šteta u slučaju velikog udesa je neprocenjiva i obuhvatila bi, između ostalog, sledeće parametre: gubitak u smislu nekontrolisanog oslobađanja velikih količina opasnih supstanci, oštećenja opreme i troškovi rekonstrukcije, troškovi zastoja i gubitka proizvodnje na godišnjem nivou, troškovi korišćenja sredstava za reagovanje, troškovi lečenja ili zdravstvenog zbrinjavanja povređenih lica, monitoring/praćenje kvaliteta voda i/ili podzemnih voda, monitoring/praćenje kvaliteta vazduha, monitoring/praćenje kvaliteta zemljišta, otklanjanje posledica po životnu sredinu itd.

8.3. Efekti na društvo

Sprovođenje Programa će dovesti do smanjenja rizika od udesa, čime se direktno štiti zdravlje i život građana, posebno osetljivih grupa stanovništva koje žive u blizini seveso kompleksa. Sistematski pristup upravljanju rizicima i transparentna komunikacija u vezi sa bezbednosnim merama doprineće jačanju poverenja javnosti u državne institucije i regulatorna tela.

Sprečavanjem udesa smanjuju se direktni i indirektni troškovi (zdravstveni, socijalni, ekonomski) i izbegavaju se dugoročne posledice kao što su gubitak života, trajni gubitak zdravlja, trajni invaliditet, evakuacije, gubitak radnih mesta, oštećenje imovine i degradacija životne sredine.

Program će podstaći razvoj svesti i znanja u društvu o važnosti industrijske bezbednosti, kako među zaposlenima u industriji, tako i u široj javnosti, kroz edukaciju, obuke i javne kampanje. Unapređenjem bezbednosti i komunikacije, jedinice lokalne samouprave će biti bolje pripremljene za reagovanje i otpornije na rizike koji proističu iz aktivnosti seveso kompleksa.

Program podrazumeva poboljšanje uslova rada, unapređenje bezbednosnih procedura i osiguranje primene standarda koji direktno utiču na zdravlje i bezbednost zaposlenih u kompleksima.

Sprovođenje mera Programa nemaju uticaj na društvene grupe ponaosob, već na društvo u celini, i to pozitivan uticaj, kroz povećanje opšte bezbednosti društva.

Realizacija ovog programa nema uticaja na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive društvene grupe.

8.4. Efekti na životnu sredinu

Sprovođenje Programa doprineće smanjenju rizika od velikih/industrijskih udesa.

Sprovođenje mera prevencije, unapređeni interni i eksterni planovi zaštite od udesa, jačanje kapaciteta i dodatne obuke zaposlenih doprineće smanjenju rizika i povećanju industrijske bezbednosti. To takođe doprinosi smanjenju zagađenja u slučaju velikih/industrijskih udesa, kroz brzo i efikasno reagovanje u slučaju ovih udesa, uz primenu savremene opreme i procedura, ograničavanje širenja zagađujućih materija u životnu sredinu i ublažavanja njihovog uticaja na biodiverzitet i ekosisteme.

Program podstiče unapređenje monitoringa emisija u blizini seveso kompleksa, što omogućava rano otkrivanje nepravilnosti i pravovremene intervencije.

Dodatnim obukama seveso operateri će biti podstaknuti da na svojim kompleksima uvode čistije tehnologije, bezbednije materijale i efikasnije procese, što doprinosi smanjenju zagađenja i ukupnog ekološkog otiska, kao i smanjenju rizika od velikog/industrijskog udesa.

Efekti na životnu sredinu su predstavljeni kroz Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, koji se izrađuje za ovaj program.

9. PRAĆENJE SPROVOĐENJA PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA

Za praćenje napretka u sprovođenju Programa zaduženo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Ministarstvo zaštite životne sredine pruža podršku drugim organima, službama i organizacijama u sprovođenju aktivnosti koje su u njihovom delokrugu. Takođe, Ministarstvo zaštite životne sredine ostvaruje komunikaciju sa partnerima i javnošću u vezi sa sprovođenjem Programa, posebno putem "Dijaloga o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost".

Izveštaje o napretku u sprovođenju Akcionog plana priprema Ministarstvo zaštite životne sredine na osnovu izveštaja koje, kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (JIS), dostavljaju svi organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera i aktivnosti, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i podzakonskim aktima kojima su uređeni način izveštavanja i obavezni elementi izveštaja.

Podatke o ostvarenim vrednostima pokazatelja učinka, u skladu sa svojim nadležnostima, prate nadležna ministarstva i Agencija za zaštitu životne sredine, i dostavljaju putem JIS za potrebe izrade godišnjih izveštaja o sprovođenju akcionog plana. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za zaštitu životne sredine pored godišnjeg izveštavanja, dostavljaju potrebne podatke Ministarstvu zaštite životne sredine i na njegov zahtev.

Nadležni organi i organizacije, kao organi i organizacije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju mera i aktivnosti imaju obavezu da izveštavaju Ministarstvo zaštite životne sredine na godišnjem nivou o napretku u realizaciji, a takođe i o eventualnim problemima u dostizanju predviđenih rezultata. Na osnovu toga, Ministarstvo zaštite životne sredine ima osnov za ocenjivanje napretka u sprovođenja Programa i identifikovanje aktuelnih problema i potencijalnih rizika i potreba da se u skladu sa njima aktivnosti prilagode i donesu pravovremene odluke da bi se postigli predviđeni rezultati.

Izrada izveštaja o sprovođenju Akcionog plana i dostavljanje Vladi vršiće se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.

10. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Izrada dokumenta javne politike u oblasti industrijske bezbednosti je započela 2022. godine, uz podršku UNECE projekta "Dijaloga o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu". Projekat je realizovan u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine i Sekretarijata UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

Tokom Dijaloga o nacionalnoj politici za industrijsku bezbednost, konsultacije sa relevantnim institucijama i svim relevantnim zainteresovanim stranama su obavljene putem niza sastanaka Nadzornog odbora DNP sa predstavnicima operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji, sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, kao i zajedničkih sastanaka sa svim pomenutim zainteresovanim stranama. U julu 2023. godine, održana su dva sastanka sa predstavnicima 31 operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji i predstavnicima 17 lokalnih samouprava. U septembru 2023. godine, obavljene su konsultacije sa zainteresovanim stranama, kojima su prisustvovali predstavnici operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji, predstavnici nadležnih organa lokalnih samouprava, akademske zajednice, Privredne komore Srbije i međunarodnih organizacija i donatora kao što su UNECE, OECD, UNDP, Regionalna kancelarija SZO, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Ambasade Švajcarske Konfederacije u Republici Srbiji i Crnoj Gori, kao i domaći i međunarodni konsultanti Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, predsedavajuća UNECE Radne grupe za industrijske udese iz Ujedinjenog Kraljevstva i predsedavajuća UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa iz Kraljevine Norveške. Ove aktivnosti je organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine, i obavilo ih uz podršku Sekretarijata UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa i Programa za hemijske udese Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Tekst nacionalnog programa za industrijsku bezbednost je pripremljen u skladu sa temama DNP koje je definisao Nadzorni odbor DNP i ažuriran je nakon svake konsultacije sa zainteresovanim stranama, prema podnetim komentarima koji su relevantni za sam Program.

Za izradu teksta Programa formirana je Radna grupa, Rešenjem ministra zaštite životne sredine od 3. marta 2025. godine. Članovi Radne grupe su predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Stalne konferencije gradova i opština, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije.

Ovaj program je stavljen na uvid javnosti u periodu od 19. juna do 18. jula 2025. godine i u periodu od 6. do 21. avgusta 2025. godine. Komentari i sugestije zainteresovanih strana, upućeni u okviru e-Konsultacija, razmotreni su i u većini prihvaćeni.Na osnovu dobijenih sugestija i komentara unapređen je tekst Programa. Javna rasprava o Predlogu programa je sprovedena u periodu od 20. novembrado 19. decembra 2025. godine i u okviru javne rasprave održana je i prezentacija dokumenta, 27. novembra 2025. godine.

11. ANALIZA RIZIKA ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA

Analiza rizika obuhvata ključne izazove i prepreke koje mogu ugroziti efikasnu implementaciju Programa. Kašnjenje ili nesprovođenje određenih mera može imati posledice po bezbednost industrijskih postrojenja, zaštitu životne sredine, zdravlje stanovništva i usklađenost sa međunarodnim standardima. Rizici se mogu ublažiti redovnim praćenjem napretka, pravovremenim reagovanjem i preduzimanjem korektivnih mera kako bi se identifikovani zastoji što pre otklonili.

Finalizacija usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim okvirom EU mora biti kontinuirana, kako bi se izbeglo kašnjenje u implementaciji mera industrijske bezbednosti. Nedovoljna usaglašenost može dovesti do pravnih praznina i nedostatka adekvatnih mehanizama za kontrolu i prevenciju industrijskih udesa.

Jedan od ključnih rizika je nedovoljan broj obučenih kadrova u institucijama zaduženim za sprovođenje Programa. Ovo uključuje: nedostatak inspekcijskog kadra za kontrolu seveso kompleksa, nedovoljnu stručnu podršku jedinicama lokalnih samouprava, kao i ograničen broj stručnjaka za procenu rizika i primenu savremenih metoda upravljanja rizikom. Nedostatak stručnog kadra može uticati na kvalitet nadzora, produžiti administrativne procedure i usporiti sprovođenje preventivnih mera.

Efikasno sprovođenje Programa zahteva jasnu podelu nadležnosti i koordinaciju između svih učesnika. Nedostatak dobro definisanih mehanizama saradnje može dovesti do sporih reakcija na rizike i neefikasnog sprovođenja mera. Zato je neophodno obezbediti kontinuiranu saradnju između nadležnih institucija, kao i unapređenje kapaciteta za efikasno upravljanje industrijskim rizicima.

12. AKCIONI PLAN

Prvi petogodišnji Akcioni plan za sprovođenje Programa usvaja se za period 2026-2030. godine.

Akcionim planom za period 2026-2030. godine utvrđene su aktivnosti za sprovođenje mera za ostvarivanje ciljeva Programa, određeni su rokovi, nosioci i partneri, kao i finansijska sredstva i izvori finansiranja za sprovođenje utvrđenih aktivnosti.

Na osnovu rezultata sprovedenih aktivnosti, a pre isteka Akcionog plana za period 2026-2030. godine, započeće se sa procesom izrade narednog Akcionog plana za nastavak realizacije opštih i posebnih ciljeva na nivou Programa.

Akcioni plan za period 2026-2030. godine za sprovođenje Programa za industrijsku bezbednost Republike Srbije za period 2026-2035. godine, odštampan je uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

13. LISTA PROPISA KOJE TREBA IZMENITI ILI USVOJITI RADI SPROVOĐENJA PROGRAMA

Pravni okvir u oblasti industrijske bezbednosti je usaglašen sa EU i međunarodnim propisima. Međutim, stalni razvoj pravnog okvira za kontrolu rizika i industrijsku bezbednost u EU zahteva dodatno prilagođavanje zakonodavstva Republike Srbije o industrijskoj bezbednosti u procesu približavanja EU.

Ključni propisi koje je potrebno izmeniti ili usvojiti radi sprovođenja Programa su naročito:

- Zakon o zaštiti životne sredine;

- Izmene i dopune Uredbe o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu.

14. ZAVRŠNI DEO

Prilog 1 - Lista skraćenica, odštampan je uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i na portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj program objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Akcioni plan i Prilog 1, koji su sastavni deo ovog programa, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 43/2026, možete pogledati OVDE