STATUTCENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA HARTIJA OD VREDNOSTI- prečišćen tekst zaklјučno sa izmenama i dopunama koje su donete 30. aprila 2026. godine - |
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u dalјem tekstu: Centralni registar) je pravno lice, osnovano na neodređeno vreme, koje se organizuje i posluje kao akcionarsko društvo sa dvodomnim upravlјanjem u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Ovim statutom, u skladu sa zakonom, uređuju se pitanja koja se odnose na:
1) poslovno ime i sedište;
2) pretežnu delatnost;
3) zastupanje Centralnog registra;
4) upisan i uplaćen kapital;
5) poslovne knjige;
6) vrstu, klasu i bitne elemente akcija i drugih hartija od vrednosti koje se izdaju;
7) raspodelu dobiti i pokriće gubitka;
8) rezerve i korišćenje slobodnih likvidnih sredstava Centralnog registra;
9) određivanje organa Centralnog registra i njihov delokrug, broj njihovih članova, način imenovanja i opoziva tih članova i način odlučivanja organa;
10) postupak sazivanja skupštine;
11) opšta akta i način njihovog donošenja;
12) pravila ponašanja direktora, članova nadzornog odbora i zaposlenih u vezi čuvanja i sprečavanja zloupotrebe poverlјivih podataka i informacija;
13) druga pitanja od značaja za rad i poslovanje Centralnog registra.
Centralni registar posluje pod sledećim poslovnim imenom: "CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI AKCIONARSKO DRUŠTVO, BEOGRAD", u ćiriličnom pismu.
Skraćeno poslovno ime Centralnog registra je: "CRHOV AD BEOGRAD", u ćiriličnom pismu. Sedište Centralnog registra je u Beogradu, Zorana Žunkovića broj 5, objekat A1, sprat 3.
Centralni registar ima svoj pečat i štambilј.
Pečat Centralnog registra je okruglog oblika i sadrži tekst u ćiriličnom pismu, velikim štampanim slovima: "Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti akcionarsko društvo, Beograd".
Štambilј Centralnog registra je pravougaonog oblika i sadrži tekst u ćiriličnom pismu, velikim štampanim slovima: "Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd" i rubrike za upis datuma prijema podneska, naziv organizacione jedinice, zavodnog broja podneska i broj priloga uz podnesak.
Način upotrebe i čuvanja pečata i štambilјa Centralnog registra, njihov broj, vrstu, kao i druga pitanja u vezi sa pečatom i štambilјem uređuju se posebnim aktom Centralnog registra.
Logo Centralnog registra ima sledeći izgled:
III DELATNOST CENTRALNOG REGISTRA
U skladu sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009) i Uredbom o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 54/2010), pretežna delatnost Centralnog registra je: 6619 - ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova.
Centralni registar obavlјa sledeće poslove:
1) vođenje registra finansijskih instrumenata;
2) otvaranje i vođenje računa finansijskih instrumenata;
3) vođenje registra založnog prava na finansijskim instrumentima;
4) vođenje i čuvanje elektronske evidencije o finansijskim instrumentima;
5) vođenje obračunskih novčanih računa članova Centralnog registra;
6) upis, ispis i sve promene na finansijskim instrumentima;
7) organizovanje i upravlјanje sistemom za saldiranje, poslove kliringa i saldiranja na osnovu zaklјučenih transakcija sa finansijskim instrumentima i utvrđivanje stanja obaveza i potraživanja članova Centralnog registra i njihovih klijenata;
8) prenos finansijskih instrumenata i prava iz finansijskih instrumenata;
9) utvrđivanje i dodela jednoobraznih identifikacionih oznaka finansijskih instrumenata;
10) vođenje šifarnika vrsta finansijskih instrumenata;
11) poslove u vezi sa korporativnim radnjama izdavalaca finansijskih instrumenata;
12) poslove deponovanja akcija u vezi sa preuzimanjem akcionarskih društava;
13) obrazovanje i korišćenje garantnog fonda i drugi način smanjenja rizika u slučaju neizvršenja obaveza člana Centralnog registra;
14) učestvovanje u međunarodnim organizacijama koje se bave poslovima u vezi sa finansijskim instrumentima, kao i saradnja sa tim organizacijama;
15) pružanje konsultantskih usluga u vezi sa poslovima iz delokruga Centralnog registra;
16) organizovanje i upravlјanje sistemom za pozajmlјivanje finansijskih instrumenata;
17) izrada nepersonalizovanih statističkih izveštaja na komercijalnoj osnovi;
18) druge poslove u skladu sa zakonom, uklјučujući aktivnosti koje su neophodne za obavlјanje poslova određenih zakonom.
IV ZASTUPANЈE CENTRALNOG REGISTRA
U pravnom prometu sa trećim licima Centralni registar istupa u svoje ime i za svoj račun.
U pravnom prometu sa trećim licima Centralni registar zastupa i predstavlјa direktor.
Direktor zastupa i predstavlјa Centralni registar bez ograničenja.
U okviru svojih ovlašćenja utvrđenih zakonom i statutom direktor može, pisanim putem, da ovlasti i druga lica iz Centralnog registra ili treća lica da zastupaju i predstavlјaju Centralni registar, odnosno da preduzimaju pojedine radnje u ime i za račun Centralnog registra.
Pisanim ovlašćenjem iz stava 3. ovog člana, direktor utvrđuje sadržaj, obim i vreme važenja ovlašćenja za zastupanje i predstavlјanje Centralnog registra.
Novčana vrednost osnovnog kapitala Centralnog registra iznosi 265.870.000,00 (dvestotinešezdesetpetmilionaosamstotinasedamdesethilјada) dinara.
Osnovni kapital Centralnog registra podelјen je na 26.587 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000,00 dinara, ISIN broja: RSCRHVE36865 i CFI koda: ESVUFR.
Osnovni kapital Centralnog registra je u potpunosti uplaćen. Akcije Centralnog registra su obične sa pravom glasa.
Akcije iz stava 4. ovog člana imaocu daju:
1) pravo učešća i glasanja na skupštini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas;
2) pravo na isplatu dividende;
3) pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj;
4) pravo prečeg sticanja običnih akcija i drugih finansijskih instrumenata zamenlјivih za obične akcije iz novih emisija;
5) druga prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i ovim statutom.
Republika Srbija je jedini akcionar Centralnog registra, sa 100% učešća u osnovnom kapitalu.
Akcije Centralnog registra su obične sa pravom glasa.
U Centralnom registru se vode poslovne knjige u skladu sa propisima.
Redovan godišnji finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o poslovanju Centralnog registra sastavlјaju se za svaku poslovnu godinu, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Centralni registar podnosi Vladi Republike Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti godišnji izveštaj o poslovanju najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Centralni registar javno objavlјuje redovan godišnji finansijski izveštaj, izrađen u skladu sa Zakonom o računovodstvu i računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji i iste dostavlјa Vladi Republike Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti sa izveštajem nezavisnog revizora u roku iz stava 1. ovog člana.
VII RASPODELA DOBITI I POKRIĆE GUBITKA
Po usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za poslovnu godinu Centralni registar je dužan da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine 50% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima uplati u budžet Republike Srbije.
Izuzetno, Centralni registar nema obavezu iz stava 1. ovog člana, ukoliko, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak prenesen iz ranijih poslovnih godina ili poveća kapital ili sredstva upotrebi za finansiranje investicija.
Nakon raspoređivanja dobiti za svrhe iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana, skupština preostalu dobit raspodelјuje za sledeće namene:
1) statutarne rezerve;
2) za dividendu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
VIII STATUTARNE REZERVE I SLOBODNA LIKVIDNA SREDSTVA
Nakon raspodele dobiti iz člana 18. stav 1. i 2. ovog Statuta, Centralni registar formira statutarne rezerve.
Statutarne rezerve se formiraju tako što se iz preostale dobiti Centralnog registra izdvaja najmanje 10%.
Statutarne rezerve se mogu koristiti za pokriće budućih gubitka i za ostale namene utvrđene odlukom skupštine Centralnog registra.
Centralni registar može slobodna likvidna sredstva ulagati u oročene depozite ili depozite po viđenju kod domaćih kreditnih institucija, hartije od vrednosti čiji su izdavaoci Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, kao i u drugu likvidnu imovinu ili imovinu koja se lako može pretvoriti u novac u kratkom roku.
Na prava i obaveze zaposlenih u Centralnom registru primenjuju se opšti propisi o radnim odnosima.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Centralnom registru, zarada, naknada zarade i druga primanja iz radnog odnosa, uređuju se opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposleni u Centralnom registru ne mogu biti direktori, članovi nadzornog odbora niti zaposleni kod organizatora tržišta ili u investicionim društvima, kod članova Centralnog registra ili izdavalaca čije su hartije od vrednosti uklјučene u trgovanje na regulisanom tržištu i za čije se finansijske instrumente vrši kliring i saldiranje kod Centralnog registra, odnosno za koje Centralni registar vodi registar tih finansijskih instrumenata.
Zaposleni u Centralnom registru imaju obaveze čuvanja poverlјivih podataka i poštovanja procedura čiji je cilј sprečavanje zloupotreba poverlјivih podataka i informacija u istoj meri kao i članovi organa uprave, a kako je predviđeno članom 46. ovog statuta.
Obavezu čuvanja poverlјivih podataka i informacija koje su saznali tokom radnog odnosa imaju i lica kojima je radni odnos u Centralnom registru prestao.
Centralni registar, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, zakonom kojim se uređuju privredna društva, ima sledeće organe:
1) skupštinu;
2) nadzorni odbor;
3) direktora.
Ovlašćenja skupštine Centralnog registra vrši Vlada Republike Srbije, preko ovlašćenih predstavnika.
Predstavnike u skupštini imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Skupština Centralnog registra odlučuje o:
1) izmenama statuta, kao i donošenju novog statuta;
2) povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti;
3) broju odobrenih akcija;
4) statusnim promenama i promenama pravne forme;
5) sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti;
6) raspodeli dobiti i pokriću gubitaka;
7) usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, revizorskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju;
8) usvajanju izveštaja nadzornog odbora;
9) imenovanju i razrešenju članova nadzornog odbora i komisije za reviziju;
10) naknadama predsedniku, zameniku predsednika, članovima nadzornog odbora i direktoru, uklјučujući i naknadu koja se isplaćuje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti, kao i naknadama članovima komisije za reviziju, odnosno pravilima za određivanje svih ovih naknada;
11) pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnošenju predloga za stečaj;
12) izboru revizora i naknadi za njegov rad, u skladu sa predlogom komisije za reviziju;
13) usvajanju finansijskog plana i donošenju plana javnih nabavki;
14) promeni sedišta;
15) donošenju poslovnika o svom radu;
16) drugim pitanjima koja su u skladu sa zakonom stavlјena na dnevni red sednice skupštine;
17) drugim pitanjima u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Sednice skupštine mogu biti redovne ili vanredne.
Redovna sednica skupštine održava se jednom godišnje, najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Poziv za redovnu sednicu skupštine upućuje se najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice.
Vanredna sednica skupštine održava se po potrebi, kao i kada je to određeno zakonom.
Poziv za vanrednu sednicu skupštine šalјe se najkasnije 21 dan pre dana održavanja sednice.
Vanredna sednica skupštine može se održati i bez zakonom propisanog sazivanja, pozivanja i dostavlјanja materijala pod uslovom da sednici prisustvuju svi ovlašćeni predstavnici u skupštini.
Ovlašćeni predstavnici u skupštini mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, bez obaveze overe potpisa.
Ovlašćeni predstavnik u skupštini koji je glasao u odsustvu smatra se prisutnim na sednici prilikom odlučivanja o tačkama dnevnog reda po kojima je glasao.
U kvorum se računaju i glasovi ovlašćenih predstavnika u skupštini koji su glasali u odsustvu.
Učešće u radu skupštine moguće je i elektronskim putem, u skladu sa poslovnikom o radu, i to:
1) prenosom sednice skupštine u stvarnom vremenu;
2) dvosmernim prenosom skupštine u stvarnom vremenu, putem kojeg se omogućava obraćanje akcionara skupštini sa druge lokacije;
3) mehanizmom za glasanje elektronskim putem, bilo pre bilo tokom sednice, bez potrebe da se imenuje punomoćnik koji je fizički prisutan na sednici.
Centralni registar, kao privredno društvo sa dvodomnom organizacijom upravlјanja, ima nadzorni odbor kao kolektivni organ upravlјanja.
Nadzorni odbor ima pet članova (predsednika, zamenika predsednika i tri člana). Članovi Nadzornog odbora biraju predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora iz svojih redova.
Mandat članova nadzornog odbora traje četiri godine i mogu biti ponovo birani.
Direktor Centralnog registra ne može biti predsednik nadzornog odbora.
Članu nadzornog odbora prestaje dužnost pre isteka vremena na koje je imenovan danom podnošenja ostavke ili danom razrešenja.
Nadzorni odbor Centralnog registra:
1) utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne cilјeve i nadzire njihovo ostvarivanje;
2) nadzire rad direktora;
3) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem;
4) ustanovlјava računovodstvene politike i politike upravlјanja rizicima;
5) utvrđuje finansijske izveštaje i izveštaje o poslovanju i podnosi ih skupštini na usvajanje;
6) odobrava uslove ugovora o radu direktora;
7) saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda;
8) predlaže skupštini politiku naknada direktora;
9) daje saglasnost direktoru za preduzimanje poslova ili radnji kada je takva saglasnost neophodna u skladu sa zakonom, ovim statutom, odlukom skupštine i odlukom nadzornog odbora;
10) utvrđuje predlog finansijskog plana i plana javnih nabavki i podnosi ih skupštini na usvajanje;
11) utvrđuje predloge ostalih odluka, planova, izveštaja i drugih akata koji se podnose skupštini na usvajanje;
12) odlučuje o davanju i opozivanju prokure;
13) donosi i usvaja opšte i druge akte Centralnog registra utvrđene zakonom i drugim propisom;
14) donosi akt kojim se uređuje organizacija i sistematizacija poslova u Centralnom registru;
15) odlučuje o službenim putovanjima direktora Centralnog registra;
16) donosi poslovnik o svom radu;
17) vrši druge poslove i donosi odluke u skladu sa zakonom, ovim statutom i odlukama skupštine.
Nadzorni odbor, na redovnoj sednici skupštine, podnosi izveštaje o:
1) računovodstvenoj praksi i praksi finansijskog izveštavanja Centralnog registra;
2) usklađenosti poslovanja Centralnog registra sa zakonom i drugim propisima;
3) kvalifikovanosti i nezavisnosti revizora u odnosu na Centralni registar;
4) ugovorima zaklјučenim između Centralnog registra i direktora, kao i sa licima koja su sa njim povezana u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Nadzorni odbor Centralnog registra odlučuje na sednicama.
Pisani poziv za sednicu nadzornog odbora, sa navođenjem dnevnog reda i materijalima za sednicu dostavlјa se članovima najkasnije osam dana pre dana održavanja sednice.
Iz razloga hitnosti, sednica nadzornog odbora može se sazvati i u kraćem roku i održati i pisanim putem, posredstvom telefona ili upotrebom drugih sredstava audio-vizuelne komunikacije.
Sednice nadzornog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje četiri puta godišnje.
Sednica nadzornog odbora može se sazvati i na zahtev skupštine akcionara.
O pitanjima iz svog delokruga nadzorni odbor Centralnog registra odlučuje većinom od ukupnog broja glasova.
Predsednik nadzornog odbora Centralnog registra:
1) saziva i predsedava sednicama nadzornog odbora;
2) predlaže dnevni red za sednicu nadzornog odbora;
3) pokreće raspravu o određenim pitanjima iz delokruga nadzornog odbora;
4) potpisuje akte koje donosi nadzorni odbor;
5) potpisuje zapisnike sa sednica nadzornog odbora;
6) zaklјučuje ugovor o radu sa direktorom Centralnog registra;
7) obavlјa i druge poslove u skladu sa zakonom i opštim aktima Centralnog registra.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika nadzornog odbora, poslove iz njegove nadležnosti vrši zamenik predsednika nadzornog odbora.
Komisija za reviziju ima tri člana od kojih se dva biraju iz redova članova nadzornog odbora, a jedan u svojstvu nezavisnog člana.
Mandat članova komisije za reviziju traje četiri godine i mogu biti ponovo birani.
Članovi komisije za reviziju biraju predsednika komisije iz svojih redova.
Članu komisije za reviziju prestaje dužnost pre isteka vremena na koje je izabran danom podnošenja ostavke ili danom razrešenja.
Komisija za reviziju:
1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravlјanja rizicima;
2) daje predlog direktoru za angažovanje lica nadležnih za obavlјanje funkcija unutrašnjeg nadzora;
3) vrši nadzor nad radom unutrašnjeg nadzora;
4) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu finansijskih izveštaja;
5) sprovodi postupak izbora revizora i predlaže kandidata za revizora, sa mišlјenjem o njegovoj stručnosti i nezavisnosti u odnosu na Centralni registar;
6) daje mišlјenje o predlogu ugovora sa revizorom i u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom;
7) vrši nadzor nad postupkom revizije, uklјučujući i određivanje klјučnih pitanja koja treba da budu predmet revizije i proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora;
8) donosi poslovnik o svom radu;
9) obavlјa i druge poslove iz domena revizije koje joj poveri nadzorni odbor.
Komisija za reviziju sastavlјa i nadzornom odboru podnosi redovan izveštaj o pitanjima iz stava 1. ovog člana najmanje jedanput godišnje, a vanredan izveštaj na zahtev i u roku koji nadzorni odbor odredi.
Komisija za reviziju odlučuje na sednicama koje, po potrebi, saziva predsednik komisije, na način predviđen poslovnikom o radu.
Sednica komisije za reviziju može se održati i pisanim putem, posredstvom telefona ili upotrebom drugih sredstava audio-vizuelne komunikacije.
Komisija za reviziju donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova, a u slučaju jednake podele glasova, glas predsednika je odlučujući.
Samo članovi komisije za reviziju mogu prisustvovati sednicama, kao i stručna lica koja su jednoglasno pozvana od strane članova komisije da prisustvuju određenoj sednici, ako je njihovo prisustvo potrebno za raspravlјanje pojedinih tačaka dnevnog reda.
Ostala pitanja od značaja za rad komisije za reviziju uređuju se poslovnikom o radu komisije za reviziju.
Naknada člana komisije za reviziju iz redova članova nadzornog odbora iznosi 20% od naknade koju ostvaruje kao član nadzornog odbora.
Naknada nezavisnog člana komisije za reviziju jednaka je naknadi koju ostvaruje član nadzornog odbora po osnovu članstva u nadzornom odboru, uvećanoj za 20%.
Direktora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Direktor ne može biti član nadzornog odbora.
Mandat direktora traje četiri godine i može biti ponovo biran.
Direktor:
1) zastupa i predstavlјa Centralni registar;
2) organizuje i rukovodi poslovanjem Centralnog registra;
3) stara se o zakonitosti rada i odgovara za zakonitost rada Centralnog registra;
4) predlaže akte koje donosi odnosno utvrđuje nadzorni odbor;
5) organizuje pripremu tekstova odluka, planova, izveštaja i drugih akata za sednice nadzornog odbora i skupštine;
6) stara se o sprovođenju donetih odluka nadzornog odbora i skupštine;
7) odlučuje o korišćenju sredstava Centralnog registra za tekuće potrebe, u okviru redovnog poslovanja;
8) odlučuje o ulaganju slobodnih likvidnih sredstava;
9) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Centralnom registru;
10) odlučuje o službenim putovanjima zaposlenih u Centralnom registru;
11) donosi uputstva, procedure i ostala operativna opšta i pojedinačna akta koja zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Centralnog registra nisu stavlјeni u delokrug drugih organa Centralnog registra;
12) obavlјa i druge poslove utvrđene zakonom, drugim propisom i opštim aktima Centralnog registra.
Direktor prisustvuje sednicama nadzornog odbora, komisije za reviziju i skupštine Centralnog registra i učestvuje u njihovom radu, bez prava odlučivanja.
Zaposleni Centralnog registra, kao i druga lica, prisustvuju sednicama nadzornog odbora, komisije za reviziju i skupštine Centralnog registra po pozivu direktora.
ZAJEDNIČKE ODREDBE O ČLANOVIMA ORGANA UPRAVE
Član nadzornog odbora i direktor ne može biti lice koje:
1) podleže primeni pravnih posledica osude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
2) je na rukovodećoj poziciji ili zaposleno u državnim organima, osim u slučaju kada Republika Srbija ima vlasničko učešće u Centralnom registru;
3) je direktor, član nadzornog odbora, zaposleni ili lice sa kvalifikovanim učešćem u organizatoru tržišta koji ima dozvolu za rad prema zakonu kojim se uređuje tržište kapitala;
4) je direktor, član nadzornog odbora ili zaposlen u investicionom društvu ili ovlašćenoj banci, odnosno kreditnoj instituciji, javnom društvu ili investicionom fondu čije su hartije od vrednosti uklјučene u trgovanje na tržište hartija od vrednosti, osim u slučaju kada ima vlasničko učešće u Centralnom registru;
5) je blisko povezano sa licima iz tač. 1) - 4) ovog stava;
6) je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava;
7) ima izrečenu meru bezbednosti zabrane obavlјanja delatnosti koja predstavlјa pretežnu delatnost Centralnog registra, za vreme dok traje ta zabrana.
Član nadzornog odbora ne može biti lice koje je zaposleno u Centralnom registru.
Članovi organa uprave, u svakom trenutku, moraju da imaju dobru reputaciju (ugled), da poseduju dovolјno znanja, veština i iskustva i da posvećuju dovolјno vremena izvršavanju svojih obaveza, što treba da obezbedi dobro i pouzdano upravlјanje Centralnim registrom, kao i da imaju najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavlјanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti, u zemlјi ili inostranstvu.
Pored uslova iz člana 43. ovog statuta, članovi nadzornog odbora u svojstvu članova komisije za reviziju, kao i nezavisni član komisije za reviziju, moraju da ispunjavaju i sledeće uslove:
1) najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija ili lice koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva;
2) lice nije zaposleno ili na drugi način angažovano u pravnom licu koje vrši reviziju finansijskih izveštaja Centralnog registra;
3) članovi komisije za reviziju, kao celina, moraju biti kompetentni za delatnost u kojoj posluje Centralni registar.
Direktor Centralnog registra mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom u Centralnom registru a to lice i najmanje jedan član nadzornog odbora moraju znati srpski jezik.
Direktor i član nadzornog odbora Centralnog registra imaju obavezu čuvanja poverlјivih podataka, odnosno infomacija tokom vršenja funkcije, kao i nakon isteka funkcije.
Lica iz stava 1. ovog člana ne smeju da saopštavaju poverlјive podatke odnosno informacije koje su saznali tokom vršenja dužnosti, izuzev u sažetom ili zbirnom obliku, tako da se ne mogu identifikovati izdavaoci hartija od vrednosti, članovi Centralnog registra niti druga lica, osim ukoliko zakonom nije drugačije određeno.
Lica iz stava 1. mogu poverlјive podatke odnosno informacije koristiti samo u okviru vršenja svojih ovlašćenja i nadležnosti i u svrhe u koje su ih dobili i/ili u svrhe upravnih ili sudskih postupaka koji se odnose na vršenje njihovih funkcija, osim u slučaju postojanja izričite saglasnosti lica koja su pružila te podatke za njihovo korišćenje i u druge svrhe.
Izuzetno od odredbi prethodnih stavova ovog člana, lica iz stava 1. ovog člana mogu da razmenjuje i prosleđuje poverlјive podatke odnosno insajderske informacije nadležnim organima u Republici Srbiji ili u stranim zemlјama kada je to propisano zakonom.
Nadzorni odbor donosi akt kojim bliže uređuje podatke koji se u Centralnom registru smatraju poverlјivim, način njihove zaštite i čuvanja, kao i procedure za sprečavanje zloupotrebe poverlјivih informacija.
Opšti akti Centralnog registra su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi i drugi opšti akti kojima se uređuje poslovanje Centralnog registra.
Komisija za hartije od vrednosti daje prethodnu saglasnost na statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi Centralnog registra i sve izmene ovih opštih akata, a predloženi akt stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Centralni registar može donositi pravilnike, pravila, uputstva, procedure i ostala operativna opšta i pojedinačna akta kojima bliže uređuje poslove iz svoje nadležnosti, a koji moraju biti u skladu sa aktima iz stava 1. ovog člana.
Opšti akti iz stava 1. ovog člana objavlјuju se na internet stranici Centralnog registra odmah nakon dobijanja saglasnosti.
Opšti akti Centralnog registra, na koje Komisija za hartije od vrednosti ne daje saglasnost, stupaju na snagu osmog dana od dana objavlјivanja na elektronskoj oglasnoj tabli Centralnog registra.
Izuzetno, opšti akti iz stava 5. ovog člana mogu da stupe na snagu pre osmog dana od dana objavlјivanja samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Uputstva, procedure i ostala operativna opšta i pojedinačna akta koje donosi direktor stupaju na snagu danom donošenja, osim kad je samim tim aktom drukčije određeno.
Pravilnikom o tarifi Centralnog registra utvrđuje se visina članarine i naknada koje Centralni registar naplaćuje za obavlјanje svojih usluga.
Tarifa Centralnog registra se naplaćuje za obavlјene usluge, od članova Centralnog registra, nadležnih organa, javnih izvršitelјa, javnih beležnika, advokata, zakonitih imalaca, lica koja dokažu zakonski interes u vezi sa finansijskim instrumentima, kao i drugih lica u skladu sa pravilnikom o tarifi.
Centralni registar naplaćuje i druge naknade za svoje usluge u skladu sa pojedinačnim ugovorima, odnosno sporazumima.
Centralni registar je dužan da o donošenju, odnosno izmeni pravilnika o tarifi obavesti korisnike svojih usluga najmanje sedam dana pre početka primene tog pravilnika.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE STATUTA
10 br. 1-6/10-1 od 28.10.2022. godine
Izmene i dopune ovog statuta vrše se po postupku i na način koji je propisan za njegovo donošenje.
Na pitanja koja nisu uređena ovim statutom primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, zakon kojim se uređuju privredna društva i drugi propisi.
Opšta akta Centralnog registra doneta sa pozivanjem na odredbe Statuta Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti 10 br. 1/1-1 od 14.2.2012. godine, sa izmenama i dopunama, ostaju na snazi nakon stupanja na snagu ovog statuta.
Ovaj statut stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Ovaj statut se objavlјuje na internet stranici Centralnog registra odmah nakon dobijanja saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti 10 br. 1/1-1 od 14.2.2012. godine, sa izmenama i dopunama.
SAMOSTALNI ČLANOVI IZMENA I DOPUNA STATUTA
10 br. 1-6/12-1 od 09.02.2023. godine
Član 8
Ove izmene statuta stupaju na snagu po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Član 9
Ove izmene statuta se objavlјuju na internet stranici Centralnog registra odmah nakon dobijanja saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.
SAMOSTALNI ČLANOVI IZMENA I DOPUNA STATUTA
10 br. 1-7/5R - 6 od 30.04.2026. godine
Član 15
Ove izmene statuta stupaju na snagu i primenjuju se po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Ove Izmene i dopune Statuta objavlјuju se na internet stranici Centralnog registra odmah nakon dobijanja saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.