ZAKLJUČAKO USVAJANJU STRATEŠKO-OPERATIVNOG PLANA ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1540 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA ZA PERIOD OD 2026. DO 2030. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 69/2026) |
1. Usvaja se Strateško-operativni plan za primenu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za period od 2026. do 2030. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
STRATEŠKO-OPERATIVNI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1540 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA ZA PERIOD OD 2026. DO 2030. GODINE
Rezolucija 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se odnosi na sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje (u daljem tekstu: Rezolucija 1540 SB UN) usvojena je jednoglasno 28. aprila 2004. godine, kao prva rezolucija SB UN koja izričito pominje zajedničke napore za suprotstavljanje pretnji međunarodnom miru i bezbednosti proistekle iz širenja oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje.
U skladu sa članom 25 Povelje UN, države članice su u obavezi da poštuju i sprovode odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno rezolucije koje usvoji. Povelja Ujedinjenih nacija je objavljena u "Službenom listu DFJ", broj 69/45.
Osnovne obaveze država članica Ujedinjenih nacija predviđene Rezolucijom 1540 SB UN koje se odnose na sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje su:
1) da se uzdržavaju od pružanja bilo kakve podrške nedržavnim akterima koji pokušavaju da razviju, pribave, proizvode, poseduju, transportuju, prenose ili koriste nuklearno, hemijsko ili biološko oružje i sredstva za njihovo prenošenje;
2) da usvoje i primenjuju zakone kojima se zabranjuje nedržavnim akterima da proizvode, pribavljaju, poseduju, razvijaju, prenose, transportuju, prevoze ili koriste nuklearno, hemijsko ili biološko oružje i sredstva za njihovo prenošenje, posebno u svrhu terorizma;
3) da preduzmu i primene delotvorne mere za uspostavljanje unutrašnje kontrole za sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje, uključujući uspostavljanje odgovorajuće kontrole širenja oružja, uključujući uspostavljanje adekvatne kontrole nad odgovarajućim materijalima koja se odnosi na evidentiranje, mere obezbeđenja i sigurnosti, graničnu i policijsku kontrolu, nacionalnu kontrolu nad izvozom i transferom.
Nakon usvajanja Rezolucije 1540, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je usvojio Rezoluciju 1673, Rezoluciju 1810, Rezoluciju 1977, Rezoluciju 2055, Rezoluciju 23251, Rezoluciju 2572, Rezoluciju 2622 i Rezoluciju 2663 kojima su precizirane obaveze država članica Ujedinjenih nacija na planu sprečavanja širenja oružja za masovno uništavanje. Rezolucija 1673 SB UN učvršćuje obaveze uključivanja kontrole nad finansiranjem širenja oružja za masovno uništavanje. Rezolucija 1810 SB UN podstiče države i međunarodne, regionalne i subregionalne organizacije da informišu Komitet SB UN formiran na osnovu Rezolucije 1540 SB UN (u daljem tekstu: Komitet) o oblastima u kojima one mogu da pruže pomoć i da odrede kontaktne tačke za pomoć. Pored toga, upućuje poziv državama članicama da pripreme akcioni plan koji izlaže njihove prioritete i planove za primenu ključnih odredaba Rezolucije 1540 SB UN. Rezolucija 1977 SB UN produžuje rad Komiteta za sledećih deset godina i značajno učvršćuje mere na međunarodnom planu za sprečavanje proliferacije sredstava za masovno uništavanje i sredstava za njihov prenos. U Rezoluciji 2325, koju je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio 2016. godine, podvlači se važnost nastavka napora država članica UN na kontinuiranoj izgradnji nacionalnih kapaciteta i jačanju zakonodavstva na planu sprečavanja širenja oružja za masovno uništavanje. Rezolucijama 2572 (2021. godina) i 2622 (februar 2022. godine) se potvrđuje Rezolucija 1540 i kratkoročno produžava mandat Komiteta, dok se Rezolucijom 2663 (novembar 2022. godine), takođe potvrđuje Rezolucija 1540 i dugoročno, do 2032. godine produžava mandat Komiteta.
_____
1 Tekstovi navedenih rezolucija SB UN mogu se naći na: https://docs.un.org/en/S/RES/2663%20(2022)
Strateško-operativni plan za primenu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za period od 2026. do 2030. godine (u daljem tekstu: SOP) utvrđuje opšti okvir i smernice delovanja Republike Srbije u vezi sa prevencijom i suzbijanjem širenja oružja za masovno uništenje i ima za cilj dalje unapređenje normi, principa, standarda i procedura, kao i jačanje administrativnih i kadrovskih kapaciteta na planu izvršavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti neproliferacije, posebno u kontekstu ciljeva postavljenih u SOP kao i obaveza iz Rezolucije 1540 sa kojima se ciljevi podudaraju. Republika Srbija je posvećena garantovanju sigurnosti i bezbednosti na nacionalnom nivou i svojim delovanjem aktivno doprinosi očuvanju i jačanju bezbednosti u regionu. Isto tako, Republika Srbija učestvuje u svim inicijativama na međunarodnom nivou koje za cilj imaju očuvanje međunarodne bezbednosti, samim tim i sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje (u daljem tekstu: OMU) i, s tim u vezi, pridaje veliki značaj pitanju borbe protiv širenja OMU.
Pod pojmom "oružje za masovno uništenje", Republika Srbija podrazumeva hemijsko, biološko, radiološko i nuklearno (u daljem tekstu: HBRN) oružje i sredstva za njihovo prenošenje, kako je to definisano međunarodnim ugovorima, konvencijama, sporazumima i protokolima.
Pod pojmom "širenja oružja za masovno uništenje", Republika Srbija podrazumeva razvoj, proizvodnju, nabavku, promet, prevoz, snabdevanje i upotrebu OMU, kao i transfer tehnologije i izgradnju postrojenja i kapaciteta za njegov razvoj i proizvodnju od strane pripadnika kriminalnih i terorističkih/ekstremističkih grupa i organizacija, nedržavnih aktera i režima koji podržavaju terorizam, u cilju nanošenja ljudskih žrtava i materijalne štete. Širenje OMU predstavlja značajnu pretnju po nacionalnu bezbednost i nalaže postojanje efikasnog i usklađenog odgovora kako na domaćem, tako i na regionalnom i međunarodnom planu. Zaštita od širenja i eventualne upotrebe OMU obaveza je države u njenoj osnovnoj funkciji obezbeđivanja uslova za siguran i bezbedan život svojih građana, bez nasilja i pretnje nasiljem, uz poštovanje ustavnih načela i sloboda.
Pod pojmom "HBRN materijali" podrazumevaju se svi hemijski, biološki, radiološki ili nuklearni materijali, agensi, supstance, preparati, uzorci, izvori, prekursori, oprema ili povezana tehnologija, koji zbog svojih toksičnih, infektivnih, radioaktivnih, fisibilnih ili drugih opasnih svojstava mogu biti upotrebljeni, zloupotrebljeni, oslobođeni ili raspršeni tako da ugroze zdravlje ljudi, životnu sredinu, imovinu, kritičnu infrastrukturu ili bezbednost.
Pod pojmom "HBRN pretnje" podrazumeva se svaka prirodna, slučajna ili namerna opasnost koja proizlazi iz prisustva, gubitka kontrole, krađe, neovlašćenog pristupa, nezakonitog prometa, oslobađanja, raspršivanja ili upotrebe hemijskih, bioloških, radioloških ili nuklearnih materijala i agenasa, a koja može izazvati smrt, povrede, trovanje, kontaminaciju, širenje bolesti, ozbiljnu štetu po ljude, životnu sredinu, kritičnu infrastrukturu, ekonomiju ili nacionalnu bezbednost.
SOP doprinosi opredeljenju Republike Srbije da ne poseduje i ne razvija OMU i da aktivno učestvuje u sprečavanju njegovog širenja, što se navodi kao cilj i u Strategiji odbrane. Takođe, u Strategiji nacionalne bezbednosti navodi se da "proliferacija OMU predstavlja potencijalno najveću pretnju globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije". Opasnost da OMU dođe u posed struktura nad kojima država nema kontrolu, posebno terorističkih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti.
SOP utvrđuje okvir za koordinaciju aktivnosti na nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou, SOP ima za cilj osnaživanje koordinacije i integracije aktivnosti državne uprave, drugih pravnih lica u Republici Srbiji, privrednih subjekata, nevladinog sektora i organizacija civilnog društva. Na međunarodnom planu teži ostvarivanju saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i telima radi uspešnog i sveobuhvatnog suočavanja sa ovim složenim međunarodnim fenomenom.
SOP takođe služi kao platforma za pripremu sveobuhvatnog nacionalnog odgovora na pretnje od upotrebe OMU, kako bi se osiguralo da izgradnja kapaciteta u državi bude deo koordinisane i održive aktivnosti koja objedinjuje postojeće napore za umanjenje rizika od OMU.
Republika Srbija u potpunosti ispunjava obaveze sprovođenja Rezolucije 1540 SB UN, kojom se sve države pozivaju da, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom, preduzmu zajedničke mere za sprečavanje širenja OMU, sredstava za njihovo prenošenje i materijala u vezi sa OMU, kao i poštovanja relevantnih međunarodnih pravnih instrumenata.
Republika Srbija doprinosi implementaciji svih međunarodnih obaveza u domenu sprečavanja širenja OMU, stvaranjem pretpostavki za efikasnu kontrolu bilo koje vrste prometa oružja i robe dvostruke namene, odnosno transfera softvera i tehnologije elektronskim putem, a koje mogu biti iskorišćene u proizvodnji OMU i sredstava za njihovo prenošenje.
S tim u vezi, Republika Srbija je u potpunosti posvećena zajedničkim ciljevima neproliferacije i razoružanja OMU, i u tom smislu, snažno podržava primenu glavnih međunarodnih dokumenata koji regulišu ovu materiju, kao što su Ugovor o neproliferaciji (Treaty on the Non-Proliferation of Nuclear Weapons - NPT), Konvencija o zabrani biološkog oružja (Convention on the Prohibition of the Development, Production and Stockpiling of Bacteriological (Biological) and Toxin Wapons and on their Destruction - BTWC), Konvencija o zabrani hemijskog oružja (The Convention on the Prohibition of the Development, Production, Stockpiling and Use of Chemical Weapons and on their Destruction - CWC), Ugovor o trgovini oružjem (The Arms Trade Treaty - ATT), ali i drugih relevantnih međunarodnih konvencija i inicijativa.
Kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Republika Srbija nastavlja da ulaže napore da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti neproliferacije OMU, kao i zaštite od zloupotrebe HBRN materijala sa dokumentima EU u ovoj oblasti. Republika Srbija je u proteklom periodu učinila dosta na unapređenju svojih nacionalnih kapaciteta u ovoj oblasti. S tim u vezi, ostvarena je dobra saradnja sa Centrom izvrsnosti Inicijative Evropske unije za umanjenje rizika od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji.
Imajući navedeno u vidu, Vlada Republike Srbije je u prethodnom periodu usvojila niz dokumenata unutrašnjeg prava kojima se obezbezđuje efikasna primena Rezolucije 1540 SB UN. Tako je Republika Srbija aprila 2012. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o sprečavanju širenja oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje (2012-2016) - u daljem tekstu: NAP 1540 - čime je postala prva država u Jugoistočnoj Evropi i peta država članica UN koja je usvojila ovakav plan, u januaru 2018. godine usvojen je novi NAP 1540 za period 2018-2022, a formirana je i Radna grupa za praćenje njegovog sprovođenja, kojom je predsedavao predstavnik Ministarstva spoljnih poslova. Takođe, Vlada Republike Srbije je 23. jula 2021. godine usvojila Strategiju za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine, kao i novi Akcioni plan za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije, 6. jula 2023. godine. Isto tako, Zaključkom br. 02-10944/2021 od 2. decembra 2021. godine radi uspešnog sprovođenja Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine usvojila je Odluku o obrazovanju Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine (u daljem tekstu Nacionalno koordinaciono telo - NKT). Posle više izmena u sastavu NKT su predstavnici institucija koje su uključene u borbu protiv širenja OMU: Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, Ministarstva finansija - Uprava carina i Uprava za sprečavanje pranja novca, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Narodne banke Srbije, Instituta za fiziku, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Bezbednosno-informativne agencije, Republičkog javnog tužilaštva, Agencije za privredne registre, Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. SOP je sačinjen u saradnji sa svim institucijama u okviru NKT.
2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA / POLAZNE OSNOVE
Republika Srbija pripada balkanskom regionu, odnosno regionu Jugoistočne Evrope u širem smislu. Geopolitički, situaciju usložnjava položaj zemlje, na kojem se prepliću tranzitni pravci kojima se zapadna Evropa povezuje sa Sredozemljem i jugoistokom Evrope.
S obzirom na položaj Republike Srbije, na njenu nacionalnu bezbednost mogu negativno uticati krize u neposrednom okruženju, ali i u širem području, naročito u regionima Bliskog istoka, Kavkaza i Severne Afrike. Na navedenim prostorima sve je izraženije ispoljavanje klasičnih i transnacionalnih pretnji, sa tendencijom prenošenja kriza na evropski kontinent. Republika Srbija se nalazi na tranzitnoj ruti, gde se prepliću krijumčarski pravci iz Azije, Afrike i istočne Evrope prema zapadnoj Evropi, što predstavlja dodatni izazov za njenu bezbednost, a širenje OMU postaje realna opasnost.
Globalizacija je uzrokovala intenziviranje bezbednosnih pretnji u regionu i svetu, kao i promenu njihovog karaktera. Pretnje bezbednosti po svojoj prirodi postaju asimetrične, sve više potiču od nedržavnih aktera, te borba protiv njih zahteva nove i drugačije metode i veću saradnju na međunarodnom planu. Savremene pretnje bezbednosti ne poznaju državne granice, što se jasno vidi na primeru jačanja međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala. Svi savremeni globalni procesi imaju direktne implikacije i mogu negativno uticati na nacionalnu bezbednost Republike Srbije.
Proces globalizacije, praćen slobodnim kretanjem ljudi, informacija, roba, usluga i kapitala, dovodi do povećanja dostupnosti potencijalno opasnih materija u svakodnevnom životu i privredi. Time se stvara pogodan ambijent za uvećanje verovatnoće zloupotrebe robe dvostruke namene, odnosno neovlašćeni transfer tehnologija i softvera elektronskim putem od strane grupa, nedržavnih aktera ili pojedinaca u cilju razvijanja i upotrebe OMU.
OMU predstavlja transnacionalnu asimetričnu bezbednosnu pretnju, zbog postojanja realnog rizika od širenja tehnologija i informacija radi proizvodnje i upotrebe ovog oružja, kao i zbog teške predvidljivosti napada ovim oružjem. Širenje OMU može dovesti do terorističkih napada, kao i njegovog korišćenja u međudržavnim i unutrašnjim sukobima, a samim tim i dalekosežnih posledica po ljudske živote, životnu sredinu i ekonomiju, pri čemu se mora imati u vidu i moguće korišćenje HBRN materijala u cilju stvaranja realnih i mogućih HBRN pretnji.
Stalno usložnjavanje i promene u vezi sa problemom širenja OMU su ono što nacionalnu bezbednost Republike Srbije čini dodatno osetljivom na napade tim oružjem i iziskuje konstantno unapređenje saradnje i koordinacije raspoloživih snaga. Takođe, treba imati u vidu i relativnu zastarelost tehničke opremljenosti, što otežava efikasan i efektivan odgovor na pretnju širenja oružja za masovno uništenje.
Republika Srbija kao odgovorna članica Ujedinjenih nacija i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju posvećena je jačanju regionalnog i međunarodnog mira i bezbednosti. Republika Srbija je ubeđena da su bliska saradnja sa partnerima i efikasan multilateralizam, uključujući kontrolu naoružanja i razoružanje, najbolji način za borbu protiv širenja OMU. Traženje političkih rešenja za konfliktne situacije i napori u cilju stabilizacije i normalizacije stanja u konfliktnim područjima su, takođe, od vitalnog značaja za sprečavanje širenja OMU.
U skladu sa tim, Republika Srbija aktivno sprovodi važeće međunarodne norme iz ove oblasti, potpisnica je brojnih ugovora i konvencija i učestvuje u radu međunarodnih organizacija i inicijativa u oblasti sprečavanja širenja OMU.
Republika Srbija ima za cilj da u najskorijem mogućem roku postane punopravna članica EU i, s tim u vezi, spremna je da prihvati sva prava i obaveze koje proističu iz članstva, što između ostalog obuhvata i pružanje doprinosa zajedničkoj bezbednosti i suzbijanju širenja OMU. Kao država kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, Republika Srbija ima obavezu da svoju politiku uskladi sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom (ZBOP), kao integralnim delom Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), i tom cilju aktivno teži.
3. RAZLOZI IZRADE STRATEŠKO-OPERATIVNOG PLANA ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1540 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA ZA PERIOD OD 2026. DO 2030. GODINE
Obaveze po Rezoluciji 1540 SB UN su po svojoj prirodi multidimenzionalne i njihova primena na nacionalnom planu zahteva učešće svih državnih organa u Republici Srbiji nadležnih za obezbeđenje i čuvanje (neširenje), bezbednost (od terorističkih pretnji) i sigurnost (akcidenti sa oružjem za masovno uništavanje, komponente, fisioni materijali, hemijski i bioagensi). Izrada Strateško-operativnog plana za primenu Rezolucije 1540 SB UN treba da omogući i olakša:
- pregled ciljeva Rezolucije 1540 SB UN, u nacionalnom okviru, koji se odnose na neproliferaciju oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje;
- utvrđivanje mera potrebnih za sveobuhvatnu primenu Rezolucije 1540 SB UN i svih kasnijih rezolucija koje proističu iz osnovne i preciziraju obaveze država članica;
- raspodelu odgovornosti usklađenih sa uravnoteženom i transparentnom primenom Rezolucije 1540 SB UN;
- koordinaciju između svih relevantnih državnih organa kao i podsticanje delotvorne saradnje;
- sistematsko praćenje primene mera.
4. PRAVNI OKVIR I PLANSKA DOKUMENTA RELEVANTNA ZA SOP
U cilju ispunjenja međunarodnopravnih obaveza koje proizlaze iz članstva u brojnim međunarodnim organizacijama i inicijativama, odnosno multilateralnim ugovorima usmerenim na suzbijanje OMU, Republika Srbija je u prethodnom periodu usvojila dva NAP 1540 (za period 2012-2016. i 2018-2022), Strategiju za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine 23. jula 2021. godine, kao i Akcioni plan za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije, 6. jula 2023. godine. Takođe, pravni okvir za donošenje SOP predstavlja i sama Povelja UN, koja je u skladu sa domaćim propisima inkorporirana u domaće zakonodavstvo (Međunarodni ugovori FNRJ 5/1945 od 26. juna 1945. godine), a posebno njen član 25 kojim su se države članice UN obavezale da prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti UN u skladu sa Poveljom, u ovom slučaju Rezolucija 1540. Usvajanjem SOP biće unapređeno pravno regulisanje ove oblasti i potvrđeno odgovorno i proaktivno pristupanje Republike Srbije naporima međunarodne zajednice na sprečavanju širenja OMU.
Republika Srbija nastoji da aktivno učestvuje u ostvarivanju međunarodne saradnje u ovoj oblasti, primenom rezolucija Saveta bezbednosti UN i kroz usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Uspostavljanjem odgovarajućeg zakonskog okvira, stekli su se uslovi za implementaciju međunarodnih restriktivnih mera koje se uvode po osnovu Glave VII Povelje UN, od strane Evropske unije, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija, sa ciljem pružanja doprinosa međunarodnom miru i bezbednosti.
Republika Srbija usvaja ovaj SOP u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama i na temelju pozitivnih propisa. Aktivni i odgovorni pristup međunarodnoj saradnji na neširenju OMU, Republika Srbija sprovodi kao država članica svih globalnih ugovora o neširenju OMU, ispunjavanjem obaveza sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, usklađivanjem sa odgovarajućim EU pravilima i standardima, te učestvovanjem u međunarodnim režimima za izvoznu kontrolu naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, te inicijativama za borbu protiv širenja OMU.
Za uspešno ispunjavanje obaveza na planu neširenja oružja za masovno uništenje, Republika Srbija će nastaviti da se pridržava odredbi svih ratifikovanih, odnosno potvrđenih međunarodnih konvencija u vezi sa neširenjem oružja za masovno uništenje, kao što su:
- Ugovor o neširenju nuklearnog oružja;
- Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja;
- Dodatni protokol između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) uz Sporazum o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja;
- Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, sa Protokolom;
- Konvencija o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksičkog oružja i o njihovom uništenju;
- Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništenju.
Takođe, Republika Srbija će nastaviti sa primenom ratifikovanih, odnosno potvrđenih konvencija u oblasti borbe protiv terorizma:
- Konvencija o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima;
- Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova;
- Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva;
- Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica pod međunarodnom zaštitom, uključujući i diplomatske agente;
- Međunarodna konvencija protiv uzimanja talaca;
- Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala sa Amandmanima;
- Protokol o suzbijanju nezakonitih nasilnih akata na aerodromima na kojima se obavlja međunarodni civilni saobraćaj;
- Konvencija o suzbijanju nezakonitih radnji protiv bezbednosti pomorske plovidbe, sa Protokolom;
- Protokol o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti nepokretnih platformi koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu;
- Konvencija o obeležavanju plastičnih eksploziva radi njihovog otkrivanja;
- Međunarodna konvencija o sprečavanju terorističkih napada bombama;
- Međunarodna konvencija o zabrani finansiranja terorizma;
- Međunarodna konvencija o sprečavanju akata nuklearnog terorizma.
5.1. OPŠTI CILJ
Globalni ciljevi u borbi protiv širenja oružja za masovno uništenje obuhvataju: a) sprečavanje da lica, nedržavni akteri i države dođu u nelegalan posed oružja za masovno uništenje, b) sprečavanje korišćenja OMU i HBRN materijala od strane pripadnika kriminalnih i terorističkih/ekstremističkih grupa i organizacija, nedržavnih aktera i režima koji podržavaju terorizam, kao i v) otklanjanje i umanjenje posledica u slučaju eventualne upotrebe oružja za masovno uništenje i zloupotrebe HBRN materijala.
Da bi ovi ciljevi bili ostvareni, države na nacionalnom nivou moraju kreirati adekvatne zakonodavne okvire, efikasno ih primeniti i aktivno učestvovati u ostvarivanju međunarodne saradnje u ovoj oblasti.
S tim u vezi, opšti cilj SOP je ostvarivanje aktivnog učešća i pružanje doprinosa Republike Srbije u sprovođenju Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti UN i sprečavanju širenja OMU.
Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste da pruža doprinos stabilnosti i svetskom miru iskazivanjem međunarodne solidarnosti, aktivnim učešćem u borbi protiv terorizma i širenja OMU, multinacionalnim humanitarnim i mirovnim operacijama pod okriljem UN i EU. Republika Srbija sprovodi aktivnosti kako bi pravovremeno ispunila obaveze koje proizlaze iz relevantnih međunarodnih ugovora kojima se zabranjuje širenje OMU i, s tim u vezi, izgrađuje nacionalni zakonodavni okvir i administrativne kapacitete za primenu preuzetih obaveza.
5.2. POSEBNI CILJEVI
Ostvarivanje opšteg cilja SOP biće realizovano ostvarivanjem sledećih posebnih ciljeva.
CILJ I: Onemogućavanje nedozvoljenog razvoja, proizvodnje, nabavke, prometa i upotrebe oružja za masovno uništenje, HBRN materijala i robe dvostruke namene.
Republika Srbija ne poseduje i ne planira razvoj bilo koje vrste oružja za masovno uništenje. Ipak, da bi se adekvatno odgovorilo na pretnje ove vrste, neophodno je unaprediti nacionalni okvir za kontrolu i bezbednost oružja, materijala i komponenti koji mogu biti zloupotrebljeni u ove svrhe. Jačanje kapaciteta institucija nadležnih za praćenje i suprotstavljanje nedozvoljenom razvoju, proizvodnji, nabavci, prometu i upotrebi oružja za masovno uništenje, takođe predstavlja značajan korak u unapređenju mogućnosti suprotstavljanja tim pretnjama.
CILJ II: Jačanje prevencije na nacionalnom nivou i obezbeđivanje uslova za ostvarivanje najvišeg mogućeg nivoa efikasnosti u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje i sprečavanja HBRN pretnji. Prevencija podrazumeva jednu od ključnih oblasti u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje, budući da je neophodno kreirati uslove da lica/entiteti/države ne dođu u nelegalan posed ove vrste naoružanja. S tim u vezi, neophodno je stalno preduzimati mere i aktivnosti usmerene na identifikaciju potencijalnih rizika i pretnji izazvanih oružjem za masovno uništenje i HBRN materijalima. U širem smislu, unapređenje celokupnog sistema bezbednosti Republike Srbije je preduslov za uspešnu realizaciju SOP.
Pored normativno-pravnog okvira kojim se sprečavaju razvoj, proizvodnja, nabavka, promet i upotreba oružja za masovno uništenje, važno je uspostaviti i mehanizme koordinacije kojima će se dodatno pojačati mere nadzora i kontrole. Kroz organizovanje edukacija građana, saradnju privrede, akademske zajednice, civilnog i nevladinog sektora neophodno je podići nivo svesti o opasnosti širenja oružja za masovno uništenje i zloupotrebe HBRN materijala.
CILJ III: Spremnost za brz i efikasan odgovor na moguću krizu izazvanu oružjem za masovno uništenje, kao i definisanje nadležnosti i unapređenje državnih kapaciteta za otklanjanje posledica u slučaju da dođe do upotrebe oružja za masovno uništenje.
Imajući u vidu da posledice upotrebe oružja za masovno uništenje mogu biti katastrofalne, neophodno je raditi na adekvatnoj pripremljenosti svih raspoloživih nacionalnih kapaciteta za njihovo ublažavanje i saniranje. Pored preduzimanja preventivnih mera, važno je definisati procedure i mere za pravovremeno ublažavanje i saniranje posledica u slučaju da dođe do katastrofe uzrokovane oružjem za masovno uništenje.
CILJ IV: Nastavak pružanja značajnog doprinosa naporima međunarodne zajednice u suzbijanju širenja oružja za masovno uništenje, kao i kroz suzbijanje HBRN pretnji kroz aktivnu saradnju na regionalnom i globalnom planu.
Republika Srbija aktivno učestvuje u naporima međunarodne zajednice usmerenim ka sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje. Potpisnica je relevantnih međunarodnih ugovora u ovoj oblasti, i u okvirima svojih mogućnosti pruža doprinos ostvarivanju međunarodne saradnje. Ipak, postoji prostor za dalje unapređenje aktivnosti u ovoj oblasti, između ostalog i kroz kreiranje uslova za pristupanje preostalim multilateralnim aranžmanima i inicijativama.
6. TABELARNI PRIKAZ AKTIVNOSTI SOP
BR. |
Realizacija cilja |
AKTIVNOST |
NOSILAC |
VREMENSKI OKVIR za sprovođenje |
VRSTA AKTIVNOSTI |
1. |
I |
Implementacija međunarodnih multilateralnih dokumenata koji se odnose na neširenje oružja za masovno uništavanje: |
MSP, MUST, MUP, MO, MZŽS, DRNSBS, JP NOS |
kontinuirano |
implementaciona |
2. |
I, II |
Usklađivanje sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva/propisa sa standardima UN i EU |
MSP, MUST, MUP, MO, MZŽS, DRNSBS, JP NOS |
kontinuirano |
regulatorna |
3. |
I |
Redovno izveštavanje o implementaciji međunarodnih multilateralnih dokumenata koji se odnose na neširenje oružja za masovno uništenje u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama |
MSP, MUST, MO, MZŽS, DRNSBS, JP NOS |
kontinuirano |
izveštajna |
4. |
I |
Sprovođenje kontrole uvoza i izvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene i tehnički pregled i provera artikala (dvostruke namene, vojnih, nuklearnih, hemijskih i bioloških) i tehnologija prema utvrđenim međunarodnim režimima kontrole |
MUST, MO, MUP, BIA, MSP, |
kontinuirano |
kontrolna |
5. |
II |
Bezbedno upravljanje skladištima i svim drugim objektima u kojima se nalazi roba dvostruke namene, kao i svim drugim objektima u kojima se nalaze (koriste ili skladište) materije koje mogu biti zloupotrebljene u cilju masovnog uništenja (primena odgovarajućih propisa koji se odnose na fizičko obezbeđenje nuklearnih, hemijskih i bioloških materijala i postrojenja, uz jačanje stručnih i tehničkih kapaciteta, kao i efikasnosti državnih organa i organizacija u čijoj nadležnosti je upravljanje navedenim skladištima i objektima) |
MUP, DRNSBS, JP NOS |
kontinuirano |
Regulatorno-kontrolna |
6. |
I, II |
Sprovođenje granične kontrole i bezbednosti usmerene na sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje nedozvoljene proliferacije OMU i HBRN materijala |
MFIN - UC, MUP |
kontinuirano |
kontrolna |
7. |
I, II |
Razvijanje nacionalnih kapaciteta za borbu protiv visokotehnološkog kriminala povezanog sa oružjem za masovno uništenje (jačanje stručnih i tehničkih kapaciteta, kao i efikasnosti državnih organa i organizacija u čijoj nadležnosti je sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje nedozvoljenih radnji visokotehnološkog kriminala povezanog sa OMU i HBRN materijalima, odnosno učinilaca krivičnih dela povezanih sa ovom delatnošću) |
MUP, VrJT, JTOK, MP, BIA |
kontinuirano |
razvojna |
8. |
I, II |
Sprovođenje kontrole transporta, tranzita, prevoza materijala koji mogu poslužiti za razvoj i upotrebu oružja za masovno uništenje |
MUP, DRNSBS, JP NOS, DCV |
kontinuirano |
kontrolna |
9. |
II |
Obezbeđivanje koordinacije između relevantnih institucija i ključnih interresornih mehanizama za suzbijanje širenja oružja za masovno uništenje i onemogućavanje zloupotrebe HBRN materijala |
NKT |
kontinuirano |
koordinatorana |
10. |
III |
Koordinacija aktivnosti svih nadležnih institucija u slučaju krize izazvane upotrebom OMU ili akcidenata sa HBRN materijalima |
NKT |
kontinuirano |
koordinatorna |
11. |
III |
Priprema svih nadležnih institucija za brz i efikasan odgovor, sanaciju štete i mere ublažavanja posledica, u slučaju krize izazvane upotrebom OMU ili HBRN materijala |
MUP, MO, MZ, DRNSBS, JP NOS, IzNN "Vinča" |
kontinuirano |
zaštitna |
12. |
II, III |
Organizovanje edukacija građana i pravnih lica o načinima prevencije i posledicama do kojih može dovesti OMU i razmena znanja organizovanjem stručnih i naučnih skupova u vezi sa zaštitom od OMU i razvoj saradnje privrede, akademske zajednice, nevladinog sektora i upoznavanje šire zainteresovane javnosti u vezi sa zaštitom od OMU |
MZŽS, DRNSBS, IzNN "Vinča", IzF, |
kontinuirano |
proaktivna |
13. |
II, III |
Organizovanje i održavanje sastanaka eksperata iz zemlje i regiona i učešće u radu međunarodnih i regionalnih naučnih konferencija koji za cilj imaju borbu protiv širenja OMU |
IzNN "Vinča", IzF, MNTRI, DRNSBS |
kontinuirano |
proaktivna |
14. |
III |
Definisanje procedura za zaštitu stanovništva u krizama izazvanim upotrebom OMU ili akcidentima sa HBRN materijalima |
MUP, MZŽS, MO, MZ, MPŠV, DRNSBS |
IV kvartal 2030. godine |
regulatorna |
15. |
III |
Osposobljavanje ekipa za reagovanje u slučaju upotrebe OMU ili drugih HBRN akcidenata |
MO, MUP, MZ, MPŠV |
kontinuirano |
proaktivna |
16. |
II, III |
Zaštita kritične infrastrukture od posledica izazvanih upotrebom OMU (definisanje i utvrđivanje kritične infrastrukture koja može biti cilj OMU, utvrđivanje procedura i postupaka za zaštitu kritične infrastrukture od posledica izazvanih upotrebom OMU, osposobljavanje ekipa za reagovanje u slučaju napada na objekte kritične infrastrukture upotrebom OMU, definisanje procedura za sanaciju štete nastale delovanjem OMU na kritičnoj infrastrukturi) |
MO, MUP, BIA, DRNSBS, JP NOS |
kontinuirano |
zaštitna |
17. |
II, III |
Zaštita kritične infrastrukture od terorističkih napada čije oštećenje može da prouzrokuje HBRN posledice (definisanje i utvrđivanje kritične infrastrukture koje mogu da prouzrokuju HBRN posledice, osposobljavanje ekipa za reagovanje u slučaju napada na objekte kritične infrastrukture, definisanje procedura za sanaciju štete nastale napadom na kritičnu infrastrukturu |
MO, MUP, BIA, DRNSBS, JP NOS |
kontinuirano |
zaštitna |
18. |
IV |
Jačanje međunarodne saradnje u sprečavanju širenja OMU i HBRN pretnji (uspostavljanje čvršće saradnje između zemalja, prvenstveno regionalne saradnje) kroz učešće u aktivnostima međunarodnih organizacija i inicijativa |
MSP, MO, MUST, MUP, MZŽS |
kontinuirano |
proaktivna |
19. |
IV |
Pristupanje novim i dalje unapređenje implementacije međunarodnih ugovora i konvencija čija je Republika Srbija potpisnica i stvaranje uslova za pristupanje Republike Srbije multilateralnim režimima za kontrolu strateških roba (Vasenarskom aranžmanu (Wassenaar Arrangement - WA), Australijskoj grupi (Australian group - AG), Kontrolnom režimu za raketnu tehnologiju (Missile Technology Control Regime - MTCR) |
MSP |
IV kvartal 2030. godine |
proaktivna |
20. |
III, IV |
Usvajanje i primena Integrisanog plana podrške nuklearnoj bezbednosti Međunarodne agencije za atomsku energiju |
DRNSBS |
IV kvartal 2030. godine |
regulatorna |
21. |
I, II, IV |
Implementacija međunarodnih mera ograničavanja (restriktivnih mera) donetih na osnovu pravnih akata donetih od SB UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član, kao i pravnih akata drugih međunarodnih organizacija, kada je to u spoljnopolitičkom interesu Republike Srbije u cilju sprečavanja širenja OMU i HBRN pretnji |
MSP, MF, USPN |
kontinuirano |
implementaciona |
22. |
II, IV |
Unapređenje zaštite i bezbednosti kritične HBRN infrastrukture u regionima Jugoistočne i Istočne Evrope, Centralne Azije i Bliskog istoka |
MUP, IzNN "Vinča" |
I kvartal 2029. godine |
implementaciona |
23. |
II, IV |
Jačanje mera biološke bezbednosti i biološke sigurnosti na prvoj liniji fronta u regionu Jugoistočne i Istočne Evrope |
MUP, MZ |
II kvartal 2027. godine |
implementaciona |
24. |
II |
Vežbe, simulacije i obuka (TEST) za ublažavanje rizika u oblasti HBRN zaštite, kontrole i bezbednosti na terenu |
MUP, IzNN "Vinča" |
IV kvartal 2027. godine |
implementaciona |
Lista skraćenica |
|
APR |
Agencija za privredne registre |
BIA |
Bezbednosno-informativna agencija |
DRNSBS |
Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije |
DCV |
Direktorat civilnog vazduhoplovstva |
IzNN "Vinča" |
Institut za nuklearne nauke "Vinča" - Institut od nacionalnog značaja |
IzF |
Institut za fiziku - Institut od nacionalnog značaja |
JP NOS |
Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" |
KSNBiZTP |
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka |
MZ |
Ministarstvo zdravlja |
MNTRI |
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija |
MO |
Ministarstvo odbrane |
MP |
Ministarstvo pravde |
MPŠV |
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
MSP |
Ministarstvo spoljnih poslova |
MUP |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
MUST |
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine |
MFIN |
Ministarstvo finansija |
NBS |
Narodna banka Srbije |
OMU |
Oružje za masovno uništenje |
PA |
Pravosudna akademija |
PMFNS |
Prirodno-matetmatički fakultet Univeriteta u Novom Sadu |
VrJT |
Vrhovno javno tužilaštvo |
JTOK |
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal |
USPN |
Uprava za sprečavanje pranja novca |
UC |
Uprava carina |
U cilju adekvatne implementacije SOP, nadležni organi i institucije Republike Srbije će, na osnovu principa efikasnosti, transparentnosti i profesionalnosti, u saradnji sa svim zainteresovanim stranama, a shodno međunarodnim obavezama, preduzimati odgovarajuće aktivnosti na planu borbe protiv širenja oružja za masovno uništenje u najširem smislu.
U cilju koordinacije aktivnosti na ostvarenju opšteg i posebnih ciljeva SOP, Vlada Republike Srbije će usvojiti Odluku o formiranju NKT za sprovođenje rezolucije 1540 SB UN.
9. PROCENA OSTVARENOSTI CILJA SOP
Stepen uspešnosti implementacije SOP ocenjivaće se stalnim praćenjem primene zadatih aktivnosti kojima će se ostvarivati projektovani ciljevi, kao i kroz periodičnu evaluaciju postignutih rezultata. Praćenje i evaluacija implementacije će se sprovoditi putem godišnjih izveštaja koje će Vladi Republike Srbije podnositi NKT, u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima i institucijama. Po potrebi, navedeni izveštaj se može dostaviti relevantnim međunarodnim organizacijama.
10. PROCENA TROŠKOVA U VEZI SA SPROVOĐENJEM SOP
Za sprovođenje SOP nisu potrebna finansijska sredstva.