PRAVILNIKO PROGRAMU OBAVEZNE I PREPORUČENE IMUNIZACIJE STANOVNIŠTVA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI ZA PERIOD OD 2027. DO 2029. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 71/2026) |
Ovim pravilnikom uređuje se Program obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti za period od 2027. do 2029. godine.
Program obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti za period od 2027. do 2029. godine odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Sva lica koja su započela imunizaciju po Pravilniku o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv zaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 23/23) imunizuju se do potpune imunizacije po tom pravilniku.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 23/23).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2027. godine.
PROGRAM OBAVEZNE I PREPORUČENE IMUNIZACIJE STANOVNIŠTVA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI ZA PERIOD OD 2027. DO 2029. GODINE
Program se donosi za period od tri godine i obuhvata:
1) obaveznu aktivnu imunizaciju lica određenog uzrasta;
2) obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica izloženih određenim zaraznim bolestima;
3) obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica u posebnom riziku;
4) obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;
5) obaveznu aktivnu imunizaciju putnika u međunarodnom saobraćaju;
6) preporučenu aktivnu imunizaciju lica određenog uzrasta;
7) preporučenu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica po kliničkim indikacijama;
8) preporučenu aktivnu imunizaciju putnika u međunarodnom saobraćaju;
9) trogodišnji plan potreba zdravstvenih ustanova u vakcinama, imunoglobulinima humanog porekla i monoklonskim antitelima za obaveznu imunizaciju;
10) potrebe vakcina, imunoglobulina humanog porekla i monoklonskih antitela za nacionalnu rezervu u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije.
1. Obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta
Obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom IJZ Srbije (u daljem tekstu: Institut).
Obavezna aktivna imunizacija sprovodi se sve dok se ne imunizuju sva lica za koja je propisana imunizacija, osim onih lica kod kojih su utvrđene trajne kontraindikacije.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su:
1) tuberkuloza;
2) difterija;
3) tetanus;
4) dečija paraliza;
5) veliki kašalj;
6) male boginje;
7) rubela;
8) zauške;
9) hepatitis B;
10) oboljenja izazvana Hemofilusom influence tip b;
11) oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije.
1.1. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze
Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze se sprovodi jednom dozom BCG vakcine kod dece u prvoj godini života.
Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta, a ona rođena van porodilišta do navršena dva meseca života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja ili porodilištu.
Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na napred navedeni način, potrebno je da budu vakcinisana do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja ili porodilištu.
1.2. Aktivna imunizacija protiv dečije paralize
Aktivna imunizacija protiv dečije paralize se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života inaktivisanom polio vakcinom (IPV).
IPV se daje kao kombinovana vakcina sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti u skladu sa kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze IPV u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija), primenom kombinovanih vakcina (DTaP IPV Hib i/ili DTaP IPV Hib Hep B).
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze IPV.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane vakcine (DTaP IPV Hib ili DTaP IPV Hib Hep B).
Druga revakcinacija se sprovodi primenom kombinovane vakcine (DTaP IPV) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama dostupne kombinovane vakcine sa IPV komponentom u skladu sa uzrastom.
Dodatne aktivnosti u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez dečije paralize sprovodiće se na osnovu odluka Ministarstva zdravlja, odnosno Nacionalnog koordinacionog komiteta za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa, Republičke stručne komisije za zarazne bolesti, Republičke stručne komisije za imunizaciju i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" shodno preporukama SZO. Obavezna vanredna imunizacija protiv dečije paralize lica u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa sprovodiće se OPV ili IPV.
1.3. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života.
Aktivna imunizacija se sprovodi primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i acelularnu pertusis komponentu u skladu sa kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane vakcine (DTaP IPV Hib i/ili DTaP IPV Hib Hep B) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija).
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane vakcine (DTaP IPV Hib ili DTaP IPV Hib Hep B).
Druga revakcinacija se sprovodi pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole primenom kombinovane vakcine (DTaP IPV).
Treća revakcinacija se sprovodi u sedmom/osmom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života, primenom kombinovane vakcine (Tdap).
1.4. Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece sa navršenih 12 meseci, a najkasnije do navršenih 15 meseci jednom dozom kombinovane žive vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR vakcina).
Revakcinacija (druga doza) protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se primenom MMR vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja može se započeti i kod dece uzrasta od šest do 12 meseci života prema epidemiološkim indikacijama. Ponovna vakcinacija ove dece sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navršenih 15 do 24 meseca života, a revakcinacija pre upisa u prvi razred osnovne škole.
Osetljive kontakte obolelih od morbila, potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se i kod lica ženskog pola, bez prethodno stečenog imuniteta, koje planiraju trudnoću.
Dodatne aktivnosti u okviru Plana aktivnosti za eliminaciju morbila, rubele i prevenciju KRS sprovodiće se na osnovu odluka Ministarstva zdravlja, odnosno Nacionalnog komiteta za verifikaciju eliminacije morbila i rubele, Republičke stručne komisije za zarazne bolesti, Republičke stručne komisije za imunizaciju i Instituta, a shodno preporukama SZO.
1.5. Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B kod novorođenčadi i odojčadi sa tri doze HB vakcine koja se daje kao pojedinačna vakcina ili kombinovana sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti.
Prva doza pojedinačne HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnom domu zdravlja što pre po rođenju.
Druga doza se daje u razmaku ne kraćem od četiri nedelje od prve doze. Ukoliko se druga doza primenjuje u uzrastu od navršena dva meseca i kasnije može se primeniti kombinovana vakcina sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti.
Treća doza se daje u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze HB vakcine i može se primeniti pojedinačna doza HB vakcine ili kombinovana sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti u skladu sa kalendarom imunizacije.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama HB vakcine, najkasnije do navršenih 18 godina života.
1.6. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tipa b
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tipa b sprovodi se vakcinom protiv oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tip b (u daljem tekstu: Hib) kod dece uzrasta od navršenih dva meseca života.
Primarna vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze Hib vakcine (primarna serija) u kombinovanoj vakcini sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti.
Revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života davanjem jedne doze kombinovane vakcine.
U slučaju nedostatka kombinovanih vakcina sa Hib komponentom, može se primeniti pojedinačna Hib vakcina.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama Hib vakcine najkasnije do navršenih 5 godina života.
1.7. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV), koja pruža zaštitu od najmanje 13 serotipova Streptokokusa pneumonije, kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa potrebnim brojem doza prema sažetku karakteristika leka, a u skladu sa Stručno-metodološkim uputstvom IJZ Srbije, istovremeno sa odgovarajućim dozama kombinovane vakcine (DTaP IPV Hib i/ili DTaP IPV Hib Hep B).
Revakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine najranije šest meseci nakon sprovedene primarne vakcinacije.
Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih šest meseca života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza za uzrast, a najkasnije do navršenih pet godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
2. Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima
Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta, a kod lica izloženih besnilu u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom referentne zdravstvene ustanove za sprovođenje obavezne aktivne i pasivne imunizacije protiv besnila (Zavod za antirabičnu zaštitu - Pasterov zavod Novi Sad).
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima su:
1) besnilo;
2) tetanus;
3) hepatitis B;
4) hepatitis A;
5) trbušni tifus.
2.1. Obavezna aktivna i pasivna imunizacija protiv besnila
Aktivna imunizacija protiv besnila sprovodi se inaktivisanim vakcinama protiv besnila za humanu upotrebu, proizvedenim na kulturi ćelija koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (u daljem tekstu: SZO).
Pasivna imunizacija protiv besnila sprovodi se primenom humanog antirabičnog imunoglobulina (u daljem tekstu: HRIg).
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno izložena virusu besnila.
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem tri pojedinačne doze vakcine protiv besnila.
Kontrola imuniteta je obavezna kod preekspoziciono potpuno vakcinisanih u periodu od dve do četiri nedelje nakon poslednje date doze.
Postekspoziciona obavezna imunizacija protiv besnila sprovodi se odmah po utvrđivanju indikacije, davanjem određenog broja doza vakcine protiv besnila u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Zavoda za antirabičnu zaštitu - Pasterovog zavoda.
Istovremeno sa davanjem prve doze vakcine protiv besnila, u svim slučajevima transdermalnih ozleda daje se jednokratno i HRIg u dozi od 20 I.J. na kilogram telesne mase.
Kontrola imuniteta je obavezna kod postekspoziciono potpuno vakcinisanih lica u periodu od dve do četiri nedelje nakon poslednje date doze.
U slučaju reekspozicije kod lica koja su kompletno vakcinisana protiv besnila (pre ili postekspoziciono) savremenim vakcinama protiv besnila sa kulture ćelija, ili kod kojih postoji dokumentovan titar antitela protiv besnila veći ili jednak 0.5 I.J./ml određen RFFIT metodom, nakon ponovno utvrđene postekspozicione indikacije, sprovodi se vakcinacija davanjem dve pojedinačne doze vakcine protiv besnila.
Kontrola imuniteta kod ovih lica je obavezna i vrši se u periodu od dve do četiri nedelje nakon poslednje date doze.
Istovremeno sa imunizacijom protiv besnila, ukoliko je potrebno, sprovodi se imunizacija i protiv tetanusa, u skladu sa Pravilnikom.
Antirabična preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa se obavlja u zdravstvenim ustanovama/antirabičnim stanicama koje određuje Ministarstvo zdravlja na predlog instituta, odnosno zavoda za javno zdravlje, infektivnim klinikama/infektivnim odeljenjima opštih bolnica, prema članu 38. Zakona.
2.2. Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica
Imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica sprovodi se vakcinom koja sadrži komponentu protiv tetanusa u skladu sa uzrastom i humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIg) na sledeći način:
- lica sa dokazom da su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prošlo manje od 10 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIg;
- lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prošlo više od 10 godina, dobijaju jednu dozu vakcine i 250I.J. HTIg, odmah po povređivanju;
- lica koja su nepotpuno vakcinisana primaju nedostajuće doze vakcine sa komponentom protiv tetanusa i 250I.J. HTIg, odmah po povređivanju;
- lica koja nisu vakcinisana ili nemaju dokaze o imunizaciji protiv tetanusa, dobijaju prvu doze vakcine odmah, drugu dozu u razmaku ne kraćem od mesec dana, treću dozu najmanje šest meseci nakon druge doze i četvrtu dozu najmanje 12 meseci od treće. Ova lica dobijaju i HTIg sa prvom dozom vakcine, odmah po povređivanju.
Za prvu dozu mogu se koristiti kombinovane vakcine, koje sadrže komponentu protiv tetanusa u zavisnosti od uzrasta.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim instutima, odnosno zavodima za javno zdravlja.
2.3. Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:
- polnih partnera HBsAg pozitivnih lica;
- štićenika ustanova za ometene u razvoju;
- intravenskih narkomana;
- lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija;
- kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica;
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama (vidi odeljak 4.1).
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine po šemi: 0,1,6 meseci od utvrđivanja indikacije.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
- novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki;
- lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom/bila izložena infekciji;
- trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile izložene infekciji.
Aktivna imunizacija se sprovodi postekspoziciono sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg) istovremeno sa prvom dozom vakcine.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B kod izloženih lica sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.
2.4. Aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa
Aktivna imunizacija se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života mrtvom polisaharidnom vakcinom u jednoj dozi.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod:
- kontakata lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.
Revakcinacija se sprovodi u slučaju postojanja kontinuirane izloženosti, nakon tri godine od vakcinacije.
Aktivna imununizacija protiv trbušnog tifusa sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim institutom, odnosno zavodom za javno zdravlje.
2.5. Aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom vakcinom protiv hepatitisa A u jednoj dozi kod:
- lica sa hroničnim oboljenjima jetre;
- intravenskih korisnika droga;
- lica pre ili nakon izvršene transplantacije jetre;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.;
- muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima.
Radi postizanja dugotrajne zaštite, primenjuje se druga doza vakcine, koja se daje najranije šest do 12 meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa A sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim institutom, odnosno zavodom za javno zdravlje.
3. Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku
Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku su:
1) hepatitis B;
2) grip;
3) meningokokna bolest;
4) oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije;
5) oboljenja izazvana Hemofilusom influence tip b;
6) varičela;
7) infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom;
3.1. Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se kod:
1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) lica pre ili nakon izvršene transplantacije organa;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa.
Aktivna imunizacija lica na hemodijalizi i drugih lica sa oslabljenim imunitetom iz navedenih kategorija, sprovodi se sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 6 meseci davanjem dvostruke doze za određeni uzrast.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B kod imunokompetentih lica iz navedenih kategorija, sprovodi se sa tri doze HB vakcine po šemi: 0, 1, 6 meseci.
Revakcinacija se sprovodi kod lica na hemodijalizi i drugih lica sa oslabljenim imunitetom nakon sprovedenog serološkog testiranja.
3.2. Aktivna imunizacija protiv gripa lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv gripa lica u posebnom riziku od teške kliničke slike i komplikacija se sprovodi kod:
1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
- hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
- hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
- metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40),
- bubrežnom disfunkcijom,
- hemoglobinopatijom,
- hroničnim neurološkim poremećajima,
- malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
- imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
- pre ili nakon izvršene transplantacije tkiva/organa,
- i drugo;
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice lica u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi kod:
- lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
- dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Za imunizaciju protiv gripa koriste se vakcine koje po sastavu odgovaraju preporukama SZO za predstojeću sezonu, a u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Ako SZO proglasi pandemijsku pojavu gripa (novi podtip ili nova rekombinantna varijanta virusa influence), donosi se posebno stručno-metodološko uputstvo za imunizaciju protiv pandemijskog gripa.
Aktivna imunizacija protiv gripa sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim institutima, odnosno zavodima za javno zdravlje.
3.3. Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti sprovodi se konjugovanom polisaharidnom i /ili rekombinantnom proteniskom vakcinom.
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti sprovodi se kod:
1. anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija);
2. imunodeficijencije komplementa (C5-C9);
3. transplantacije koštane srži i organa;
4. osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati;
5. bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti;
6. lica pre započinjanja terapije lekovima koji inhibiraju komponente komplementa po mišljenju lekara specijaliste odgovarajuće grane medicine.
Vakcinacija se sprovodi sa jednom ili dve doze vakcine, a revakcinacija po potrebi.
3.4. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i/ili polisaharidnom pneumokoknom vakcinom.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije sprovodi se u sledećim slučajevima:
- anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija;
- nefrotski sindrom;
- simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;
- transplantacija organa i tkiva;
- maligna oboljenja;
- hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;
- šećerna bolest;
- hronična oboljenja jetre;
- hronična oboljenja bubrega;
- stanja koja dovode do isticanja likvora;
- ugradnje kohlearnih implantata;
- stanja oslabljenog imuniteta;
- osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;
- česte respiratorne infekcije i otitisi;
- dece koja žive u kolektivnom smeštaju;
- i drugo.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
- kod nepokretnih štićenika u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,
- kod starijih od 65 godina koji žive u kolektivnom smeštaju.
Vrsta i broj doza vakcina koje se daju zavisi od uzrasta i indikacija za primenu.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokom pneumonije sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.
3.5. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tip b lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tipa b sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa b sprovodi se sa jednom ili dve doze, kod starijih od dve godine života bez obzira na prethodni vakcinalni status, u slučajevima:
1. transplantacije organa i tkiva;
2. splenektomije i srpaste anemije;
3. hemioterapije i terapije zračenjem kod malignih tumora;
4. simptomatske i asimptomatske HIV infekcije;
5. kod drugih klinički utvrđenih imunodeficijencija.
3.6. Aktivna i pasivna imunizacija protiv varičele lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se živom atenuiranom vakcinom protiv varičele posle navršenih 12 meseci života.
Aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se kod:
1. lica ženskog pola bez prethodno stečenog imuniteta koje planiraju trudnoću;
2. dece u 5. odnosno 7. razredu osnovne škole bez prethodno stečenog imuniteta (preležane bolesti), tokom sprovođenja preventivnog (sistematskog) pregleda;
3. osetljivih kontakata bez obzira na uzrast unutar tri, a najkasnije pet dana od izloženosti izvoru infekcije;
4. kućnih kontakata (bez prethodno stečenog imuniteta) lica koja su u visokom riziku od teških oblika varičele (npr. prevremeno rođena deca (tokom trajanja Programa), deca sa leukemijom ili solidnim tumorima itd.;
5. osetljivih lica koje se spremaju za transplantaciju tkiva ili organa;
6. osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;
7. osetljivih lica koja su obolela od atopijskog dermatitisa, ekcema, neurodermatitisa i sl.
Primenjuju se dve doze vakcine u razmaku od šest nedelja;
8. klinički stabilne HIV inficirane dece ili osetljivih odraslih sa CD4+ limfocitima >15% uključujući i one koji primaju visoko aktivnu retrovirusnu terapiju.
Primenjuju se dve doze vakcine, u razmaku od najmanje tri meseca.
Pasivna imunizacija protiv varičele
Pasivna imunizacija protiv varičele koristi se za posteskpozicionu profilaksu osetljivih lica kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine protiv varičele i to kod:
1. trudnica;
2. teških imunodeficijentnih stanja;
3. novorođenčadi majki koje su unutar pet dana pre ili do dva dana nakon porođaja obolele od varičele;
4. prevremeno rođena deca posle 28 gestacione nedelje čije su majke seronegativne;
5. preveremeno rođena deca pre 28 gestacione nedelje bez obzira na serološki status majke.
Primenjuje se Varičela zoster imunoglobulin.
Pasivna imunizacija protiv varičele sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama na sekundarnom/tercijarnom nivou.
3.7. Pasivna imunizacija lica u posebnom riziku od infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom
Pasivna imunizacija lica u posebnom riziku od infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom (u daljem tekstu: RSV) se sprovodi monoklonskim antitelima (palivizumab ili dugodelujuća monoklonska antitela).
Pasivna imunizacija palivizumabom sprovodi se kod:
1. dece koja su rođena pre 29. nedelje gestacije (<29+0/6 dana) koja na početku RSV sezone imaju < 12 meseci;
2. dece koja su rođena pre 32. nedelje gestacije (<32+0/6 dana) koja na početku RSV sezone imaju < šest meseci;
3. deca koja su rođena od 32 do 35 nedelje gestacije (32+0/7 do 34+6/7) koja na početku RSV sezone imaju šest meseci i prisutan jedan ili više navedenih faktora rizika ili stanja:
- neophodnost lečenja u bolničkim uslovima,
- komorbiditeti koje procenjuje ordinirajući neonatolog u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi,
- boravak u ustanovi za negu dece (ustanove socijalne zaštite),
- boravak u porodici sa starijim detetom koje pohađa predškolsku ili školsku ustanovu
4. dece sa hroničnom plućnom bolesti/bronhopulmonalnom displazijom koja na početku RSV sezone imaju < 12 meseci;
5. dece sa hroničnom plućnom bolesti/bronhopulmonalnom displazijom koja na početku RSV sezone imaju < 24 meseca, ukoliko je prethodnih šest meseci pre početka RSV sezone bila neophodna terapija (primena kiseonika, hronična primena kortikosterioda, bronhodilatatora i /ili diuretika);
6. dece sa urođenim srčanim manama komplikovanim značajnim hemodinamskim poremećajima koja na početku RSV sezone imaju < 12 meseci;
7. van navedenih indikacija, po konzilijarnoj odluci tri lekara subspecijaliste u tercijarnoj pedijatrijskoj ustanovi imunoprofilaksa se može primeniti u skladu sa principima dobre kliničke prakse i indikacijama zasnovanim na medicinskim dokazima.
Palivizumab se aplikuje u najviše pet doza sa razmakom od mesec dana između doza, od početka sezone RSV infekcije (tj. od 40. kalendarske nedelje - početak oktobra do kraja 8. kalendarske nedelje naredne godine - kraj februara), uz mogućnost pomeranja po potrebi, a zavisno od aktivnosti virusa.
Može se dati istovremeno sa vakcinama koje se daju prema kalendaru imunizacije.
Palivizumab se primenjuje u zdravstvenim ustanovama za lečenje dece na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, po kohortnom principu.
Obavezna aktivna imunizacija lica u posebnom riziku nakon transplantacije koštane srži, zbog svoje specifičnosti, obrađuje se u posebnom poglavlju stručno-metodološkog uputstva.
4. Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama
Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti sprovodiće se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna i pasivna imunizacija osetljivih lica (bez prethodno stečenog imuniteta) zaposlenih u zdravstvenim ustanovama su:
1) hepatitis B;
2) grip;
3) male boginje;
4) rubela;
5) zauške;
6) difterija;
7) veliki kašalj;
8) meningokokna bolest;
9) varičela;
10) druge zarazne bolesti prema epidemiološkim indikacijama.
Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama koja nisu preležala ili nisu vakcinisana protiv prethodno navedenih zaraznih bolesti, u slučaju obolevanja mogu predstavljati izvor infekcije za pacijente, druge zaposlene, kao i osobe iz bliskog kontakta u populaciji.
Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi koji podležu obaveznoj aktivnoj i pasivnoj imunizaciji su oni koji pružaju usluge zdravstvene zaštite na odeljenjima sa povećanim rizikom od zaraznih bolesti i to na poslovima: dijagnostike, lečenja, nege, ishrane bolesnika i poslovima održavanja higijene.
Zdravstveni radnici i zaposleni u zdravstvu su lekari, medicinske sestre i tehničari, učenici, studenti i lekari na stažu, farmaceuti i farmaceutski tehničari, volonteri, administrativno i tehničko osoblje, kao i zaposleni u dentalnoj medicini.
Komisija za bolničke infekcije/infekcije povezane sa zdravstvenom zaštitom svake zdravstvene ustanove određuje lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja podležu obaveznoj imunizaciji protiv određene zarazne bolesti.
Aktivnu imunizaciju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama organizuje i nadzire nadležni zavod/institut za javno zdravlje koji o tome vodi evidenciju.
Imunizacija se sprovodi nakon provere imunizacionog statusa zaposlenog.
4.1. Aktivna i pasivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv hepatitisa B
Aktivna imunizacija se sprovodi nakon provere imunizacionog statusa zaposlenog.
Ukoliko lice ne poseduje dokaz o potpunoj imunizaciji (serija od tri doze) protiv hepatitisa B, treba da primi seriju od tri doze vakcine u razmaku 0, 1 i 6 meseci i da sprovede serološko testiranje 1-2 meseca nakon poslednje (treće) doze vakcine.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod lica zaposlenih u zdravstvu koja su imala akcident sa infektivnim materijalom (vidi odeljak 2.3).
4.2. Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv gripa
U cilju smanjenja obolevanja i odsustvovanja zaposlenih tokom sezone gripa, ali i sprečavanja prenošenja virusa sa osoblja na pacijente, sledeće osoblje se obavezno vakciniše svake sezone:
- zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima koji su u visokom/posebnom riziku od komplikacija gripa;
- zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima uzrasta preko 65 godina života;
- zaposleni koji boluju od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih, plućnih, bubrežnih, metaboličkih, hemoglobinopatija, imunosupresija itd.);
- zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica, kao i zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji pružaju usluge zdravstvene zaštite trudnicama.
4.3. Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv malih boginja, rubele i zaušaka
Aktivna imunizacija MMR vakcinom je obavezna za sva lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama koja su rođena 1971. godine i kasnije.
Aktivnoj imunizaciji podležu:
1. zaposleni koji rade u ustanovama/odeljenjima gde se pruža zdravstvena zaštita pacijentima koji su u visokom riziku od komplikacija od morbila, rubele i zaušaka;
2. zaposleni koji nemaju podatak o potpunoj aktivnoj imunizaciji MMR vakcinom (dve doze) u dokumentaciji;
3. zaposleni kod kojih je serološki test na antitela protiv morbila, zauški ili rubele negativan.
Aktivna imunizacija sprovodi se sa dve doze MMR vakcine u razmaku od najmanje 28 dana, odnosno jednom dozom MMR kod onih osoba koje su prethodno primile jednu dozu M/MM vakcine.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa jednom dozom MMR vakcine i kod osetljivih lica koja su u pratnji maloletnih lica koja se hospitalizuju.
4.4. Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv varičele
Aktivna imunizacija protiv varičele se sprovodi kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koja nisu preležala (negativan serološki test) ili nisu vakcinisana protiv varičele, a u bliskom su kontaktu sa pacijentima u visokom riziku od ozbiljnih komplikacija od varičele i to kod:
1. prevremeno rođene dece majki koje nisu preležale varičelu;
2. novorođenčadi rođene od 28 nedelje gestacije i sa porođajnom težinom na rođenju od 1.000 g ili manje, bez obzira na imuni status majke;
3. trudnica;
4. imunokompromitovanih lica.
Aktivna imunizacija sprovodi se sa dve doze vakcine u razmaku od šest nedelja.
4.5. Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv meningokokne bolesti
Osoblje koje je rutinski izloženo izolatima Neisseria meningitidis u laboratorijama vakciniše se jednom dozom konjugovane polisaharidne meningokokne vakcine.
Ukoliko postoji kontinuirana izloženost sprovodi se revakcinacija na tri do pet godina
4.6. Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv difterije i velikog kašlja
Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama koja pružaju usluge zdravstvene zaštite pacijentima na stacionarnom lečenju na odeljenjima neonatologije, pedijatrije, intenzivne nege, pulmologije, akušerstva, onkologije, kao i odeljenjima za lečenje zaraznih bolesti aktivno se imunizuju jednom dozom Tdap vakcine.
Revakcinacija se sprovodi jednom dozom Tdap vakcine svakih deset godina.
Zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica aktivno se imunizuje jednom dozom Tdap vakcine u periodu 27-36 nedelje gestacije, a najkasnije do 15 dana pred porođaj, tokom svake trudnoće.
5. Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju
Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju su:
1) žuta groznica;
2) druge zarazne bolesti po zahtevu zemlje u koju se putuje.
Putnici u međunarodnom saobraćaju aktivno se imunizuju ako putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju, prema epidemiološkim indikacijama u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom.
Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se protiv žute groznice i meningokokne bolesti.
Vakcinacija protiv žute groznice i drugih zaraznih bolesti putnika u međunarodnom saobraćaju se može sprovoditi u zdravstvenim ustanovama koje određuje Ministarstvo zdravlja na predlog Instituta, prema članu 38. Zakona.
Ovlašćene zdravstvene ustanove izdaju međunarodni sertifikat o sprovedenoj vakcinaciji.
Troškove obavezne aktivne imunizacije putnika u međunarodnom saobraćaju snosi lice koje se imunizuje zbog potrebe putovanja.
5.1. Aktivna imunizacija protiv žute groznice
Obaveznoj aktivnoj imunizaciji protiv žute groznice podležu lica koja putuju u zemlju u kojoj postoji ta bolest ili u zemlju koja zahteva imunizaciju protiv te bolesti.
Aktivna imunizacija sprovodi se primenom jedne doze vakcine najkasnije 10 dana pre polaska na put, kod lica od navršenih devet meseci života.
Jedna doza vakcine daje doživotnu zaštitu.
5.2. Aktivna imunizacija protiv meningokoknog meningitisa
Obaveznoj aktivnoj imunizaciji kvadrivalentnom vakcinom (A, S, W, Y) protiv meningokoknog meningitisa podležu putnici koji putuju na hadžiluk u Saudijsku Arabiju, u tranzitu su ili će duže boraviti u endemskim područjima.
Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze konjugovane polisaharidne kvadrivalentne meningokokne vakcine najkasnije 10-14 dana pre polaska na put, kod lica starijih od godinu dana.
Vakcinacija se može sprovesti i drugim vakcinama protiv meningokoknog meningitisa sa jednom ili više različitih serogrupa.
PREPORUČENA AKTIVNA IMUNIZACIJA
6. Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta
Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta.
Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se na osnovu preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine koji sprovodi imunizaciju uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.
Pismena saglasnost za preporučenu aktivnu imunizaciju daje se na obrascu koji je sastavni deo Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 11/18, 14/18, 45/18, 48/18, 58/18, 104/18, 6/21 i 52/21)
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su:
1) varičela;
2) oboljenja izazvana humanim papiloma virusima;
3) hepatitis A;
4) hepatitis B;
5) grip;
6) oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije;
7) zoster;
8) rota virusne infekcije;
9) meningokokna bolest;
10) difterija;
11) tetanus;
12) veliki kašalj;
13) rubela;
14) krpeljski meningoencefalitis;
15) oboljenja izazvana respiratornim sincicijelnim virusom;
16) druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom po epidemiološkim indikacijama.
6.1. Preporučena aktivna imunizacija protiv varičele
Aktivna imunizacija protiv varičele se preporučuje kod starijih od 12 meseci života, bez prethodno stečenog imuniteta.
Aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se sa dve doze žive atenuirane vakcine u razmaku od šest nedelja.
6.2. Preporučena aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima preporučuje se kod dece petih/sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja preventivnih (sistematskih) pregleda.
U skladu sa SMU IJZ Srbije, a shodno raspoloživim količinama vakcina, aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, može se preporučiti i drugim uzrasnim grupama prema sažetku karakteristika leka.
Aktivna imunizacija se sprovodi devetovalentnom vakcinom potrebnim brojem doza, zavisno od uzrasta.
6.3. Preporučena aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa A preporučuje se kod lica, bez prethodno stečenog imuniteta i bez posebnog rizika.
Vakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine, a u cilju postizanja dugotrajne zaštite, primenjuje se druga doza vakcine, koja se daje najranije 6 do 12 meseci nakon prve doze.
6.4. Preporučena aktivna imunizacija protiv hepatitisa B
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B se preporučuje kod lica bez prethodno stečenog imuniteta, odnosno licima koja nisu prethodno vakcinisana.
Vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) po šemi 0, 1 i 6 meseci.
6.5. Preporučena aktivna imunizacija protiv gripa
Aktivna imunizacija protiv gripa se preporučuje kod lica starijih od šest meseci života.
Za vakcinaciju protiv gripa koriste se vakcine koje po sastavu odgovaraju preporukama SZO za predstojeću sezonu.
6.6. Preporučena aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokom pneumonije
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se kod:
- starijih od 65 godina, dostupnim vakcinama skladu sa sažetkom karakteristika leka.
6.7. Preporučena aktivna imunizacija protiv herpes zostera
Aktivna imunizacija protiv herpes zostera preporučuje se kod lica određenog uzrasta, lica sa imunodeficijencijama i kod lica koja započinju procedeuru lečenja određenim lekovima po mišljenju lekara specijaliste određene grane medicine/konzilijuma.
6.8. Preporučena aktivna imunizacija protiv rotavirusne infekcije
Aktivna imunizacija protiv rotavirusne infekcije se preporučuje kod odojčadi od navršena dva meseca života primenom oralnih živih rotavirusnih vakcina, odgovarajućim brojem doza.
Aktivna imunizacija protiv rotavirusne infekcije posebno se preporučuje kod novorođenčadi i odojčadi kod kojih su zbog njihovog zdravstvenog stanja neminovne učestale i dugotrajne hospitalizacije i to kod:
1) prevremeno rođene dece pre 33 nedelje gestacije;
2) novorođenčadi sa urođenim srčanim manama;
3) novorođenčad sa urođenim bolestima metabolizma;
4) odojčadi sa hroničnom bolestima jetre i bubrega;
5) odojčadi sa teškim oštećenjima CNS-a.
6.9. Preporučena aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti preporučuje se meningokoknom kvadrivalentnom konjugovanom polisaharidnom vakcinom kod studenata i đaka koji žive u domovima/internatima i vojnih regruta.
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti izazvane meningokokom serotipa B se preporučuje u skladu sa uzrastom, primenom vakcine protiv meningokoka grupe B.
Ova vakcina se preporučuje i za primenu u protokolima kod lica koja započinju terapiju određenim lekovima koji su inhibitori komponenti komplementa po mišljenju lekara specijaliste određene grane medicine u primo vakcinaciji i revakcinaciji tokom trajanja terapije.
6.10. Preporučena aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja preporučuje se kod odraslih kao revakcinacija.
Aktivna imunizacija se sprovodi primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (Tdap, TT).
Preporučuje se da se svaka trudnica aktivno imunizuje jednom dozom Tdap vakcine u periodu 26-37 nedelje gestacije, a najkasnije do 15 dana pred porođaj, tokom svake trudnoće.
Primena kombinovane vakcine (Tdap) preporučuje se kod starijih od 18 godina života sa visokim BMI, obolelih od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i kod lica >65 godina života i drugo.
Preporučuje se revakcinacija odraslih starijih od 30 godina primenom jedne doze Tdap vakcine.
6.11. Preporučena aktivna imunizacija protiv rubele
Aktivna imunizacija protiv rubele se preporučuje kod lica bez prethodno stečenog imuniteta starijih od 18 godina života.
6.12. Preporučena aktivna imunizacija protiv krpeljskog meningoencefalitisa
Aktivna imunizacija preporučuje se kao mera zaštite za stanovništvo endemskih područja, za profesionalno i rekreativno izložena lica koja borave u žarištima.
Preporučuje se da se primarna serija sprovodi sa dve ili tri doze, a prva revakcinacija posle godinu dana odnosno tri godine.
6.13. Preporučena aktivna i pasivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom
Pasivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom se preporučuje za svu novorođenčad rođenu tokom RSV sezone i decu rođenu do 6 meseci pre početka RSV sezone primenom dugodelujućih monoklonskih antitela.
Preporučena pasivna imunizacija novorođenčadi i odojčadi tokom prvih šest meseci života protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom se može sprovesti vakcinacijom trudnica primenom vakcine protiv respiratornog sincicijalnog virusa u trećem trimestru trudnoće.
Aktivna imunizacija vakcinom protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom preporučuje se kod osoba starijih od 60 godina života
7. Preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama
Preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta.
Preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama sprovodi se na osnovu mišljenja doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine i preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine koji imunizaciju sprovodi uz prethodnu pismenu saglasnost tog lica, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su:
1) hepatitis A;
2) hepatitis B;
3) grip;
4) oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije;
5) druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.
Napomena: Kako je preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta protiv određenih zaraznih bolesti opisana u poglavlju 6. ovog programa, nije potrebno kategorije po kliničkim indikacijama posebno navoditi.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su:
1) male boginje;
2) varičela;
3) infekcija citomegalovirusom;
4) druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.
Preporučena pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama sprovodi se na osnovu mišljenja lekara specijaliste odgovarajuće grane medicine, u bolničkim uslovima, uz prethodnu pisanu saglasnost lica, odnosno roditelja maloletnog deteta koje se pasivno imunizuje.
7.1. Preporučena pasivna imunizacija protiv malih boginja
Pasivna imunizacija protiv malih boginja preporučuje se kod lica koja nisu preležala ili nisu vakcinisana protiv malih boginja, a bila su u kontaktu sa obolelim i to:
- imunkompromitovanih kod kojih postoji trajna kontraindikacija za vakcinu protiv malih boginja;
- trudnica.
Pasivna imunizacija se sprovodi u periodu do šest dana nakon kontakta.
Za pasivnu imunizaciju preporučuje se preparat koji sadrži antitela protiv malih boginja.
7.2. Preporučena pasivna imunizacija protiv varičele
Pasivna imunizacija protiv varičele preporučuje se za posteskpozicionu profilaksu osetljivih lica kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine protiv varičele, osim lica navedenih u odeljku 3.6 ovog programa.
Primenjuje se Varičela - zoster imunoglobulin (VZIg).
7.3. Preporučena pasivna imunizacija protiv citomegalovirusa
Pasivna imunizacija protiv citomegalovirusa preporučuje se kod primaoca transplantata solidnih organa i koštane srži, posebno kod onih kod kojih postoji intolerancija na profilaksu antiviralnim lekovima.
Za pasivnu imunizaciju preporučuje se preparat koji sadrži antitela protiv citomegalovirusa.
8. Preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju
Preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta.
Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju su:
1) trbušni tifus;
2) hepatitis A;
3) hepatitis B;
4) grip;
5) dečja paraliza;
6) difterija;
7) besnilo;
8) meningokokni meningitis;
9) varičela;
10) druge zarazne bolesti u skladu sa Zakonom.
Preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju se može sprovoditi u zdravstvenim ustanovama koje određuje Ministarstvo zdravlja na predlog Instituta, prema članu 38. Zakona.
Ovlašćene zdravstvene ustanove izdaju međunarodni sertifikat o sprovedenoj vakcinaciji.
Troškove imunizacije putnika u međunarodnom saobraćaju snosi lice koje se imunizuje zbog potrebe putovanja.
8.1. Preporučena aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa
Preporučenoj imunizaciji protiv trbušnog tifusa podležu lica koja putuju u endemske oblasti.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem jedne doze polisaharidne vakcine, kod lica starijih od dve godine.
8.2. Preporučena aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
Imunizaciji protiv hepatitisa A podležu lica koja putuju u endemske oblasti.
Aktivna imunizacija se sprovodi vakcinom protiv hepatitisa A, pojedinačnom ili kombinovanom, najkasnije 14 dana pred put.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem jedne doze inaktivisane vakcine, a revakcinacija u slučaju da indikacije i dalje postoje najranije nakon šest meseci, a najkasnije nakon 36 meseci od primovakcinacije, izuzev u slučaju kada se koristi kombinovana vakcina (hepatitis A+B, kada se daju tri doze po šemi 0, 1 i 6 meseci).
8.3. Preporučena aktivna imunizacija protiv hepatitisa B
Imunizaciji protiv hepatitisa B podležu lica koja putuju u endemske oblasti.
Aktivna imunizacija se sprovodi HB vakcinom pojedinačnom ili u sastavu kombinovane, kod prethodno neimunizovanih ili nepotpuno imunizovanih lica, sa tri doze (0, 1 i 6 meseci).
8.4. Preporučena aktivna imunizacija protiv gripa
Aktivna imunizacija protiv gripa kod putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se na lični zahtev lica sezonskom vakcinom preporučenom za hemisferu.
Ako SZO proglasi pandemijsku pojavu gripa (novi podtip ili nova rekombinantna varijanta virusa influence), donosi se posebno stručno-metodološko uputstvo za imunizaciju protiv pandemijskog gripa za putnike u međunarodnom saobraćaju.
8.5. Preporučena aktivna imunizacija protiv dečije paralize
Aktivna imunizacija protiv dečije paralize kod putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se kod lica koja putuju u endemske oblasti.
Aktivna imunizacija sprovodi se primenom jedne ili dve doze IPV u razmaku ne kraćem od mesec dana kod prethodno neimunizovanih lica.
Na zahtev zemlje u koju se putuje aktivna imunizacija može se sprovesti jednom dozom žive oralne polio vakcine.
8.6. Preporučena aktivna imunizacija protiv difterije
Aktivnoj imunizaciji protiv difterije podležu lica starija od 25 godina koja putuju u zemlju u kojoj se ta bolest registruje u epidemijskom obliku ili prema zahtevu zemlje u koju putuju.
Za lica od 25 do 45 godina života aktivna imunizacija se sprovodi davanjem jedne doze Td vakcine.
Za lica starija od 45 godina života aktivna imunizacija se sprovodi davanjem dve doze Td vakcine u razmaku od jednog do tri meseca i davanjem treće doze šest do 12 meseci nakon davanja druge doze vakcine.
8.7. Preporučena aktivna imunizacija protiv besnila
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila preporučuje se putnicima u zemlje sa enzootskim besnilom pasa, najmanje 45 dana pre početka puta, sa kontrolom imuniteta u periodu od dve do četiri nedelje nakon poslednje date doze.
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem tri pojedinačne doze vakcine protiv besnila.
Spisak zemalja sa enzootskim besnilom pasa daje referentna ustanova Zavod za antirabičnu zaštitu - Pasterov zavod Novi Sad (sve države Centralne i Južne Amerike, Afrike i Azije osim Japana).
8.8. Preporučena aktivna imunizacija protiv meningokoknog meningitisa
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti preporučuje se meningokoknom kvadrivalentnom konjugovanom polisaharidnom vakcinom kod lica koja putuju u endemska ili hiperendemska područja za ovu bolest u kojima će duže boraviti i ostvarivati kontakte sa lokalnim stanovništvom, kao i kod osoba koje će boraviti u zatvorenim kolektivima (kasarane, koledži, internati, brodovi) itd.
Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze najkasnije 10 dana pred put, kod starijih od jedne godine života, a revakcinacija se sprovodi u razmaku ne kraćem od četiri godine od vakcinacije, u slučaju da postoje indikacije.
8.9. Preporučena aktivna imunizacija protiv varičele
Aktivna imunizacija protiv varičele se preporučuje kod starijih od 12 meseci života, bez prethodno stečenog imuniteta.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod osoba koje će boraviti u zatvorenim kolektivima (kasarne, koledži, internati, brodovi) itd.
Aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se sa dve doze žive atenuirane vakcine u razmaku od šest nedelja.
8.10. Preporučena aktivna imunizacija protiv pertusisa
Aktivna imunizacija protiv pertusisa se preporučuje kod lica u skladu sa sažetkom karakteristika leka, primenom kombinovane vakcine (Tdap).
Vakcinacija se sprovodi kao buster doza nakon primarne serije, mesec dana pred polazak na put.
Vakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine svakih 10 godina prilikom odlaska u područja sa visokim rizikom od tetanusa, difterije i pertusisa ili zemlje u kojima je loše razvijena zdravstvena zaštita.
9. Trogodišnji plan potreba zdravstvenih ustanova u vakcinama, imunoglobulinima humanog porekla i monoklonskim antitelima za obaveznu imunizaciju
1) Plan potreba za obaveznu aktivnu imunizaciju lica određenog uzrasta (broj doza)
Godina |
BCG |
Hep. B za decu |
DTaP-IPV-Hib |
PCV |
MMR |
DTaP-IPV |
Tdap |
2027. |
160.000 |
145.000 |
180.000 |
135.000 |
90.000 |
65.000 |
70.000 |
2028. |
160.000 |
190.000 |
240.000 |
180.000 |
120.000 |
65.000 |
70.000 |
2029. |
160.000 |
190.000 |
240.000 |
180.000 |
120.000 |
65.000 |
70.000 |
2) Plan potreba za obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica izloženih određenim zaraznim bolestima;
Godina |
Hep. B za odrasle |
TT |
Hep. A vakcina |
Vakcina protiv trbušnog tifusa |
2027. |
14.000 |
340.000 |
500 |
250 |
2028. |
14.000 |
340.000 |
500 |
250 |
2029. |
14.000 |
340.000 |
500 |
250 |
Za vakcinu protiv besnila i imunoglobulin (HRIg) procenu plana potreba daje referentna ustanova Zavod za antirabičnu zaštitu - Pasterov zavod u Novom Sadu.
Nabavka humanih imunoglobulina za pasivnu imunizaciju protiv tetanusa i hepatitisa B ne sprovodi se centralizovano, već je sprovode zdravstvene ustanove.
3) Plan potreba za obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica u posebnom riziku;
Godina |
Hep. B za odrasle |
Vakcina protiv gripa |
Meningokokna vakcina |
Pneumokokna konjugovana/ |
Hib |
Vakcina protiv varičele |
Palivizumab |
2027. |
14.000 |
380.000 |
800 |
1.000 / 8.000 |
900 |
5.000 |
15.000 |
2028. |
14.000 |
380.000 |
800 |
1.000 / 8.000 |
900 |
5.000 |
15.000 |
2029. |
14.000 |
380.000 |
800 |
1.000 / 8.000 |
900 |
5.000 |
17.000 |
4) Plan potreba za obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;
Obuhvaćen je u okviru iskazanog plana potreba za lica određenog uzrasta (vakcina protiv gripa, MMR, Tdap) i lica u posebnom riziku (vakcina protiv hepatitisa B za odrasle, varičele, meningokokna vakcina).
Napomena: U tabelama su iskazane procenjene potrebe vakcina, imunoglobulina i monoklonskih antitela za navedene godine, pri čemu se plan može korigovati, u skladu sa dinamikom utroška za potrebe sprovođenja javne nabavke i dostavlja se RFZO i Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".
10. Potrebe vakcina, imunoglobulina humanog porekla i monoklonskih antitela za nacionalnu rezervu u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije
Potrebe vakcina, imunoglobulina humanog porekla i monoklonskih antitela za nacionalnu rezervu u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije iznosi 25% iskazanih potreba na godišnjem nivou.