STRATEGIJAPOLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD 2026-2034. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 74/2026) |
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026-2034. godine (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja ključni dokument javne politike, usmeren na unapređenje proizvodnih kapaciteta Republike Srbije kroz održivi razvoj poljoprivrede i ruralnih područja. Zasnovana je na doktrini da će Republika Srbija biti snažna i prosperitetna država ako optimalno koristi svoje prirodne, ekonomske i ljudske resurse. Strategija ističe važnost suočavanja sa aktuelnim globalnim izazovima. U tom kontekstu, prehrambeni suverenitet je prepoznat kao jedan od ključnih faktora budućeg ekonomskog napretka, održivosti i očuvanja nacionalnih interesa.
Strategija, izrađena u doba ozbiljnih geopolitičkih kriza, temeljno analizira ne samo dosadašnje efekte globalnih i regionalnih izazova, već i potencijale srpske agroprivrede kako bi se na njih uspešno odgovorilo. Posebna pažnja posvećena je stočarstvu, kao najslabijoj karici u nacionalnom prehrambenom sistemu, ali i kao grani poljoprivrede sa mogućnostima za unapređenje i razvoj. Ističući niz ključnih izazova, kao što su rastuća zavisnost od uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i inputa, pad konkurentnosti vodećih izvoznih proizvoda, neefikasan sistem upravljanja tržištem, zemljištem i vodnim resursima, osetljivost na klimatske promene i eksterne ekonomske poremećaje i negativni demografski trendovi u ruralnim sredinama, Strategija ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom koji bi osigurao modernizaciju i bolju integraciju srpske agroprivrede u evropske i globalne tokove.
U skladu sa identifikovanim izazovima i u zadatom nacionalnom i međunarodnom strateškom okviru Strategija predviđa niz mera koje će istovremeno ojačati poljoprivredne proizvođače, poljoprivredno-prehrambeni sektor i državne institucije, a potrošačima osigurati ekonomski pristup hrani visokog kvaliteta u dovoljnim količinama i unaprediti kvalitet života u ruralnim područjima. Poseban akcenat stavljen je na modernizaciju proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, uvođenje novih tehnologija, ulaganja u poljoprivredna istraživanja i razvoj, reformu politike podsticaja, unapređenje politike kvaliteta i bezbednosti hrane, razvoj ruralne infrastrukture, unapređenje znanja poljoprivrednika i drugih aktera u prehrambenom sistemu, jačanje lokalnih tržišta, kratkih lanaca snabdevanja i drugih oblika direktnog plasmana proizvoda, kao važnih instrumenata za unapređenje tržišnog položaja malih proizvođača, razvoj ruralnih područja i veću otpornost prehrambenog sistema, kao i na povećanje transparentnosti u prehrambenom lancu i brže usaglašavanje nacionalnih propisa sa propisima Evropske unije.
Republika Srbija je država sa dugom tradicijom prehrambenog suvereniteta i značajnim izvoznim potencijalom, čiji naučni i istraživački kadrovi poseduju znanje i stručnost neophodnu za suočavanje sa najvećim izazovima savremenog doba. Uprkos brojnim teškoćama i dugogodišnjem sprovođenju mera agrarne politike sa pretežno socijalnim karakterom, koje nisu dovele do očekivanih rezultata, poljoprivreda Republike Srbije i dalje pokazuje konzistentnu tehničku efikasnost. Ovo daje osnovu za optimizam: ako se tehnološke promene zasnovane na inovacijama, uz adekvatno upravljanje resursima, usmere na modernizaciju poljoprivrede putem podsticanja precizne poljoprivrede, savremene mehanizacije, primene održivih poljoprivrednih praksi i jačanja otpornosti na klimatske promene, jaz u produktivnosti poljoprivrede Republike Srbije i Evropska unija će se postepeno smanjivati. Kroz koordinisane mere, blisku saradnju poljoprivrednika, prehrambene industrije, drugih industrijskih grana koje obezbeđuju inpute za poljoprivrednu proizvodnju, pružanje usluga (trgovina, finansiranje, osiguranje itd.), kao i primenu nauke u poljoprivredi, uz snažnu podršku države, moguće je obnoviti prehrambeni suverenitet, osigurati prehrambenu sigurnost stanovništva i značajno povećati konkurentnost poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Hrana ima suštinsku ulogu kako u socio-ekonomskom, tako i u političko-bezbednosnom kontekstu. U savremenom dobu, poljoprivredna politika mora težiti ne samo obezbeđivanju dovoljnih količina hrane po pristupačnim cenama, već i odgovornom i održivom upravljanju prirodnim resursima. Ovo podrazumeva primenu mera i aktivnosti koje štite životnu sredinu, čuvaju biodiverzitet i prilagođavaju se izazovima klimatskih promena. Uvođenje održivih metoda u poljoprivrednu proizvodnju predstavlja temelj dugoročne sigurnosti u snabdevanju hranom i očuvanja zdravlja ekosistema.
U vreme izrade ovog dokumenta, svet se suočava sa posledicama pandemije COVID-19 i ratnih sukoba u Ukrajini, koji su izazvali nestabilnost cena hrane i energije, poremećaje u globalnim lancima snabdevanja i rastuću neizvesnost. Reakcije država na ove krize su različite, ali ih povezuje zajednički cilj - obezbeđivanje stabilnosti u snabdevanju hranom i smanjenje zavisnosti od uvoza hrane. Republika Srbija, kao i mnoge druge države, suočila se sa značajnim posledicama dve globalne krize, koje su u kombinaciji sa klimatskim promenama, migracijama, negativnim demografskim trendovima i potrebom za jačanjem konkurentnosti na globalnom tržištu, istakle neophodnost integrisanog pristupa unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Strategija postavlja viziju poljoprivrede Republike Srbije, kao sektora koji se bazira na obezbeđivanju stabilne, kvalitetne, zdravstveno bezbedne, ekonomski dostupne i održive ponude hrane, kako za domaće potrebe, tako i za izvoz.
Proces izrade Strategije pokrenulo je i vodilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) kao nadležni organ. Strategija je rezultat bliske saradnje sa relevantnim zainteresovanim stranama (organima državne uprave, javnim sektorom, poljoprivrednim proizvođačima i organizacijama civilnog društva), koji su pratili proces izrade Strategije.
Procesi saradnje i konsultacija realizovani su u skladu sa članom 34. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije kojim je propisano uključivanje svih relevantnih zainteresovanih strana tokom izrade dokumenata javnih politika. U skladu sa navedenim, obavezno je učešće ciljnih grupa, predstavnika državnih organa i drugih subjekata u planskom sistemu koji su odgovorni za sprovođenje ili na koje se politika odnosi. Pripremni proces za izradu Strategije obuhvatio je konsultacije sa predstavnicima naučnoistraživačkih organizacija, odnosno sa relevantnim institucijama i organizacijama. Koordinaciju aktivnosti vodilo je Ministarstvo, dok su u izradi Strategije i konsultativnim sastancima učestvovali članovi Radne grupe, kao i predstavnici organizacija, privrednog sektora, akademske zajednice i organizacija civilnog društva, Republički sekretarijat za javne politike, Poljoprivredni fakultet Zemun - Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u Novom Sadu, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Institut za stočarstvo Beograd - Zemun, Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Lajbnic institut za poljoprivredni razvoj zemalja u tranziciji i Demokritov univerzitet u Trakiji.
Tokom procesa konsultacija, održano je više neposrednih i elektronskih sastanaka sa relevantnim zainteresovanim stranama iz delokruga koji je obuhvaćen ovom strategijom.
U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i Uredbom o metodologiji izrade dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", br. 20/25, 27/26 i 30/26), Strategija predstavlja krovni dokument javne politike za oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja i postavlja okvir za razvoj, usmeravanje i koordinaciju javnih politika u ovoj oblasti.
Razlog za izradu Strategije je taj što je istekao vremenski period prethodne Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 85/14). U skladu s tim, Ministarstvo je pokrenulo proces izrade Strategije za period 2026-2034. godine, uz podršku Svetske banke i FAO UN (u daljem tekstu: FAO UN).
II PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA
2.1. Sažetak nalaza vrednovanja prethodnog dokumenta javne politike
Ex-post evaluacija Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine pokazala je nejasnu vezu između operativnih i strateških ciljeva, kao i između prioritetnih oblasti i indikatora. Od 24 indikatora, 46% je u potpunosti postignuto, a 33% delimično. Budžetska sredstva su, umesto na godišnjem nivou, bila planirana po potperiodima, što je dovelo do neusaglašenosti između planirane i realizovane raspodele budžeta. Evaluacija je ukazala na pozitivne pomake u konkurentnosti poljoprivrede, ali su drugi ciljevi ostvareni u manjoj meri usled nedostatka adekvatnih implementacionih dokumenata u donošenju i sprovođenju odgovarajućih propisa, kao i finansijskih resursa.
Iako je Strategija prepoznala i adekvatno definisala ključne potrebe i izazove ciljnih grupa, kao što su mala poljoprivredna gazdinstva, mali proizvođači, žene i mladi u ruralnim područjima, implementacija mera u okviru pojedinih prioritetnih oblasti nije bila u potpunosti uspešna. Razlozi za to su višestruki. Zahtevne administrativne procedure uticale su na usporavanje dinamike isplate podrške, što se odrazilo na položaj i motivaciju ciljnih grupa. Spoljne okolnosti dodatno su usložile postojeće izazove. Pandemija COVID-19, visoka inflacija i rat u Ukrajini su značajno uticali na stabilnost i otpornost poljoprivredno-prehrambenog sektora.
2.2. Planski dokumenti i pravni okvir relevantni za Strategiju
Strategija je usklađena sa relevantnim dokumentima javne politike (sektorskim i međusektorskim) koji pružaju strateški okvir za razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja u Republici Srbiji. Ova strategija uzima u obzir opredeljenje Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji i razvoju poljoprivrede u skladu sa odgovarajućim standardima. U tom kontekstu, okvir za donošenje Strategije može se podeliti na međunarodni i nacionalni nivo.
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 18/16, 47/18, 9/20 - dr. zakon) utvrđeno je da na teritoriji Republike Srbije postoji 174 jedinice lokalne samouprave od čega je 145 opština i 29 gradova: grad Beograd kao glavni grad, 19 gradova i 80 opština na području centralne Srbije, osam gradova i 37 opština na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i 28 opština i jedan grad na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Analizirani podaci ne obuhvataju teritoriju Autonomnu pokrajinu Kosova i Metohije. Ministarstvo će u narednom periodu preuzeti proaktivniju ulogu u osmišljavanju i sprovođenju mera podrške na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, sa ciljem stvaranja povoljnijih uslova za razvoj poljoprivredne proizvodnje i unapređenje životnog standarda poljoprivrednika.
2.2.1. Međunarodni okvir za donošenje Strategije
Proces evropskih integracija je strateško opredeljenje i jedan od prioriteta Republike Srbije.
Proces pristupanja Evropskoj uniji sastoji se od dva paralelna procesa, i to:
1) proces pridruživanja Evropskoj uniji na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu: SSP), čiji je glavni cilj obezbeđivanje okvira za proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i za njegovo sprovođenje. SSP sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 2013. godine, omogućio je formiranje zone slobodne trgovine i postavio obavezu postepenog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije;
2) proces pregovaranja o pristupanju Evropskoj uniji koji se vrši u okviru međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u kojem država kandidat treba da postigne sporazum sa državama članicama Evropske unije o uslovima njenog pristupanja Evropskoj uniji. Proces je organizovan u 35 pregovaračkih poglavlja pravnih tekovina Evropske unije, koja su podeljena u pregovaračke klastere.
Napretkom pregovora sa Evropskom unijom ova dva procesa se približavaju da bi se na kraju spojili u jedan proces. Međutim, treba ih posmatrati kao odvojene procese, zasnovane na različitim pravnim osnovama i sa različitim zadacima. Dok se proces pridruživanja odnosi na kompletne pravne tekovine Evropske unije, njihovo usaglašavanje i sprovođenje u okviru nacionalnog pravnog poretka do dana stupanja u članstvo Evropske unije, proces pregovora se pretežno bavi specifičnim pitanjima u prenošenju pravnih tekovina Evropske unije i završava se okončanjem pregovora oko dve godine pre stupanja u članstvo Evropske unije.
Evropska unija je u poslednjoj deceniji usvojila niz novih strateških dokumenata koji značajno utiču na kreiranje politika u oblasti poljoprivrede i hrane: Evropski Zeleni dogovor, Strategija "Od njive do trpeze", Strategija za zaštitu biodiverziteta, Zakon o klimi, Akcioni plan za organsku proizvodnju i dr. Sva ova dokumenta naglašavaju potrebu za održivom poljoprivredom, smanjenjem negativnih uticaja na životnu sredinu, unapređenjem zdravlja potrošača, smanjenjem otpada od hrane i većom otpornošću prehrambenog sistema na klimatske i ekonomske šokove. Evropska komisija je tokom 2024. godine predstavila "Strateški dijalog o budućnosti poljoprivrede Evropske unije" koji služi kao polazište za akciju u kreiranju socijalno odgovornog, profitabilnog i ekološki održivog poljoprivredno-prehrambenog sistema, a početkom 2025. godine i "Viziju za poljoprivredu i hranu", kao ambiciozni plan za dostizanje atraktivnog, konkurentnog, otpornog, savremenog i ravnopravnog poljoprivredno-prehrambenog sistema koji će zadržati sadašnje generacije i privući buduće generacije da se bave poljoprivredom i proizvodnjom hrane. Kako bi odgovorila na pitanje kako privući buduće generacija da se bave poljoprivredom Evropska komisija je u oktobru 2025. godine predstavila Strategiju o generacijskoj obnovi u poljoprivredi kojom se utvrđuje jasna plan za podršku mladim poljoprivrednicima i privlačenje većeg broja ljudi u poljoprivredu. Ova strategija ima za cilj da udvostruči udeo mladih poljoprivrednika u Evropskoj uniji do 2040. godine, sa namerom da mladi i novi poljoprivrednici čine oko 24% evropskih poljoprivrednika.
Kao odgovor na regionalne izazove i u skladu sa evropskim politikama, Republika Srbija se 2020. godine priključila Sofijskoj deklaraciji o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, čime se obavezala na sprovođenje mera u pet ključnih oblasti: dekarbonizacija, cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja, zaštita biodiverziteta i održiva poljoprivreda i ruralni razvoj.
Radi bržeg približavanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i bržeg ispunjavanja uslova za članstvo Evropska komisija je predstavila 2023. godine Plan rasta za Zapadni Balkan. Ovaj plan nudi određene benefite članstva u Evropskoj uniji regionu unapred, kako bi se podstakao ekonomski rast i ubrzala socioekonomska konvergencija. Kroz ovaj plan, podstiče se priprema za članstvo u Evropskoj uniji i potreba za ubrzanjem reformi, a kroz pružanje direktne koristi građanima država Zapadnog Balkana, uključujući i Republiku Srbiju. U tu svrhu, uspostavljen je novi Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan u vrednosti od šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Oblast poljoprivrede je kroz meru "Unapređenje konkurentnosti sektora poljoprivrede" postala deo Reformske agende Republike Srbije koja je pripremljena na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkana, a obuhvata aktivnosti koje se odnose na usvajanje zakonodavnog okvira za Poglavlje 12 usklađenog sa pravnim tekovinama Evropske unije, na sprovođenje komasacije i na meru unapređenje ruralne infrastrukture koja se finansira iz nacionalnih sredstava. Ispunjavanje ovih mera koje je praćeno odgovarajućom finansijskom podrškom Evropske unije doprineće unapređenju konkurentnosti poljoprivrede, postepenom uključivanju na jedinstveno tržište Evropske unije, kao i bržem ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji.
Strategija se takođe oslanja na principe održivog razvoja, definisane u okviru Agende 2030 UN, koja obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja (SDGs), sa fokusom na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu životne sredine, obezbeđivanje bezbednosti hrane, podsticanje inovacija i odgovorno upravljanje resursima. Posebna pažnja posvećuje se smanjenju otpada od hrane i racionalnom upravljanju viškovima. Republika Srbija preko nadležnih institucija je član i aktivno učestvuje u radu više međunarodnih organizacija, tela i konvencija u oblasti poljoprivrede i prati smernice i preporuke međunarodnih organizacija (FAO i druge organizacije u sastavu UN, WOAH, IPPC, Codex Alimentarius, ISO, OIV, OECD, EAAP, ECPGR, EPPO, EUFORGEN i dr).
STO je globalna međunarodna organizacija koja se bavi pravilima trgovine između država u čijem se središtu nalaze sporazumi STO čiji je cilj da se osigura da se trgovina odvija što nesmetanije, predvidljivije i slobodnije. Proces pristupanja Republike Srbije STO je započet u februaru 2005. godine i još nije okončan. Radi završetka procesa pristupanja, a imajući u vidu da je članstvo u STO uslov i za članstvo u Evropskoj uniji, potrebno je sprovesti aktivnosti koje će doprineti otklanjanju prepreka za ostvarivanje ovog cilja i okončanju procesa pristupanja Republike Srbije STO.
Takođe, Republika Srbija je preko nadležnih institucija član i prati aktivnosti različitih regionalnih sporazuma i inicijativa i drugih multilateralnih platformi (CEFTA, Otvoreni Balkan - Open Balkan, EFTA, EUSAIR, SWG RRD SEE, CEI, BSEC, ISRBC, ICPDR, Jadransko-jonska inicijativa i dr).
Republika Srbija vodi aktivnu politiku unapređenja bilateralne saradnje i ugovornih odnosa u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike sa drugim državama. Aktivnosti su usmerene na kreiranje institucionalnog okvira za unapređenje i olakšavanje uslova za trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i na saradnje po pitanju konkretnih projekata.
2.2.2. Nacionalni okvir za donošenje Strategije
Zakonodavni okvir relevantan za donošenje Strategije uređen je Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 128/20, 116/22 i 92/23 - dr. zakon), Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon, 101/16, 67/21 - dr. zakon, 114/21 i 19/25), Zakonom o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 17/19), Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16, 35/23, 92/23 i 94/24), Zakonom o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 89/15 i 95/18 - dr. zakon), Zakonom o organskoj proizvodnji ("Službeni glasnik RS", broj 109/25), Zakonom o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - dr. zakon i 109/25 - dr. zakon), Zakonom o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09), Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 - dr. zakon), Zakonom o stočarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 93/12 i 14/16), Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede ("Službeni glasnik RS", broj 30/10), Zakonom o vinu ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 93/12), Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon), Zakonom o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 88/11), Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 67/21), Zakonom o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje ("Službeni glasnik RS", broj 16/92), Zakonom o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla ("Službeni glasnik RS", br. 25/96 i 101/05 - dr. zakon), Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 17/19), Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 44/18 - dr. zakon), Zakonom o zadrugama ("Službeni glasnik RS", broj 112/15), Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni glasnik RS", br. 99/09, 67/12 - US, 18/20 - dr. zakon i 111/21 - dr. zakon), Zakonom o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18, 153/20 i 94/24), Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21, 62/23 i 91/25), Zakonom o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 17/19), Zakonom o klimatskim promenama ("Službeni glasnik RS", broj 26/21) i Zakonom o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", br. 22/09 i 52/21).
Članom 4. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, propisano je da se Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije određuju dugoročni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje tržišne ekonomije, povećanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti. Čl. 5. i 6. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuju i usvajanje dva nacionalna programa, koji treba da definišu načine realizacije strateških ciljeva, i to: Nacionalni program za poljoprivredu i Nacionalni program ruralnog razvoja.
Razradom Strategije stvorene su osnovne političke i zakonske pretpostavke za izradu nacionalnih programa razvoja poljoprivrede i ruralnih područja, kao i za korišćenje instrumenata pretpristupne pomoći u oblasti ruralnog razvoja (IPARD)1, čime će država pružiti poljoprivrednicima, privrednicima i ostalim zainteresovanim stranama jasnu osnovu za planiranje i realizaciju budućih aktivnosti.
Pored zakona, nacionalni okvir za donošenje Strategije uključuje i usaglašavanje sa drugim strateškim dokumentima koji već sadrže mere od značaja za razvoj i prilagođavanje poljoprivrede i ruralnih područja Republike Srbije savremenim trendovima i međunarodnim zahtevima, i to:
1) U okviru Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine ("Službeni glasnik RS", broj 46/23), ključne aktivnosti obuhvataju smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivredi i jačanje klimatske otpornosti sektora. Poseban značaj ima PC2 koji propisuje smanjenje emisija van EU ETS za 9,7% do 2030. godine, uz mere kao što su promovisanje pokrovnih useva (M1), povećanje udela mahunarki u stočnoj ishrani (M2), unapređenje genetskog potencijala grla (M3), primenu aditiva za redukciju metana (M4), razvoj precizne poljoprivrede i anaerobne digestije (M5), kao i inovativna sredstva za smanjenje emisija (M6). Za adaptaciju su važne mere pod PC4 - unapređenje navodnjavanja, agrotehnike i upravljanja vodnim resursima;
2) Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 119/23), sadrži deo koji se odnosi na upravljanje šumama, doprinosi integrisanom upravljanju resursima u ruralnim područjima. Od posebnog značajna su mere PC1-PC4, razvoj sistema ranog upozoravanja na suše (M6), jačanje otpornosti livada i pašnjaka (M12), edukacija poljoprivrednika (M14), razvoj agrometeoroloških servisa (M15), optimizacija navodnjavanja (PC3 - M13), zaštita višegodišnjih zasada (M10) i otpornost stočarstva (M11), PC2 - M18;
3) Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 61/18), doprinosi unapređenju bezbednosti hrane, upravljanju hemikalijama i klimatski pametnim praksama (PC1 - PC7). Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/20), pruža osnov za jačanje prehrambene industrije, cirkularnu ekonomiju, digitalizaciju i razvoj kapaciteta prerade (PC2 - PC5);
4) Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine ("Službeni glasnik RS", br. 21/20 i 96/23), u okviru prioritetne oblasti "hrana za budućnost", planira aktivnosti usmerene na razvoj inovacija u poljoprivredi, povezivanje sa IT sektorom, digitalizaciju i internacionalizaciju agrosektora (PC1 - PC5). Strategija održivog urbanog razvoja donosi mere za zaštitu zemljišta i očuvanje poljoprivrednih površina (PC1 - M1.2.1; PC4 - M4.1.2, M4.1.3, M4.1.6), a Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 9/23), podržava razvoj mladih poljoprivrednika i ruralne infrastrukture (PC3 - PC5);
5) Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 47/19), doprinosi očuvanju poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta, kao i integrisanom upravljanju resursima. Iz ovog dokumenta posebno su relevantni PC1 - M1.2.1, koji se odnosi na sprečavanje nekontrolisanog širenja građevinskog zemljišta i primenu cirkularnih modela upravljanja zemljištem, kao i mere PC4 - M4.1.2, M4.1.3 i M4.1.6, koje predviđaju unapređenje kvaliteta vazduha, zaštitu zemljišta u urbanim zonama, kontrolisano širenje urbanih područja i promociju obnovljivih izvora energije. Ove mere direktno doprinose klimatskoj otpornosti, suzbijanju degradacije zemljišta i očuvanju poljoprivrednih površina;
6) Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine ("Službeni glasnik PC", broj 9/23) posebnim ciljevima PC3 podstiče učešće mladih u procesima donošenja odluka i razvoj udruženja mladih poljoprivrednika, PC4 promoviše ekonomsko osamostaljivanje kroz finansijske podsticaje, obuke i pristup resursima, a PC5 je usmeren na poboljšanje uslova života u ruralnim sredinama, uključujući infrastrukturu, vodu i hranu.
Sve navedene mere i posebni ciljevi zajedno pružaju jasnu osnovu za definisanje prioriteta nove Strategije i usmeravaju razvoj poljoprivrede ka inovacijama, digitalizaciji, održivosti i klimatskoj otpornosti.
____________
1 Pored Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, pravni osnov za sprovođenje IPARD III programa za Republiku Srbiju u periodu 2021 - 2027. godine predstavljaju i: Zakon o potvrđivanju Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja (IPARD III) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 4/23), kao i Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta IPA III ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 6/22).
2.3. Makroekonomski okvir i značaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju Republike Srbije
Poljoprivreda, iako tradicionalno jedna od ključnih delatnosti u Republici Srbiji, poslednjih decenija beleži postepeno smanjenje udela u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, što potvrđuju i odabrani makroekonomski pokazatelji. Udeo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u BDP u Republici Srbiji u periodu 2014-2023. godine smanjio se sa 6,1% na 3,8% (Tabela 1). Smanjeni udeo poljoprivrede u BDP ukazuje ne samo na relativno brži rast drugih sektora, naročito industrije i usluga, već i na brojne probleme, među kojima se ističu stagnacija i opadanje produktivnosti, nedovoljna i neadekvatna ulaganja u sektor i sve izraženiji negativni uticaji klimatskih promena.
Istovremeno, učešće zaposlenosti poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti opalo je sa 19,9% na 13,1%. S obzirom da se poljoprivreda Republike Srbije u poslednjih deset godina nije značajno transformisala u smislu mehanizacije i modernizacije, pad zaposlenosti u ovom sektoru ukazuje, između ostalog, na smanjenje atraktivnosti poljoprivrede kao izvora prihoda, uz istovremeno intenziviranje procesa napuštanja sela i demografskog starenja ruralnih područja.
Učešće poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu robe u Republici Srbiji u periodu od 2014. do 2023. godine pokazuje opadajući trend, sa 20,7% u 2014. na 16,2% u 2023. godini, dok je učešće u ukupnom uvozu robe zadržalo relativnu stabilnost, uz blage oscilacije. Posebno se ističe 2023. godina, kada je ovaj udeo porastao na 9,1%, u odnosu na 8,0% u 2022. godini. Podaci o pokrivenosti uvoza izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za period od 2014. do 2023. godine pokazuju značajan i zabrinjavajući pad sa 181,2% na 138,6%.
Prosečna godišnja stopa rasta BDV iznosila je 3,14%, dok je složena godišnja stopa rasta (CAGR), iznosila 2,57%. Zaposlenost u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu opadala je po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,32% (CAGR 3,37%). Prosečna godišnja stopa rasta izvoza iznosila je 5,83% (CAGR 5,61%), dok je uvoz rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 9,20% (CAGR 8,80%).
Iako je ukupna ekonomska vrednost sektora tokom posmatranog perioda beležila umeren rast, pad zaposlenosti ukazuje na dugoročne izazove u održavanju proizvodnje i privlačenju radne snage. Istovremeno, rastući uvoz i sve veća zavisnost od uvoznih proizvoda otkrivaju nedostatke u domaćoj proizvodnji, uključujući oscilacije u prinosima i ograničenu dostupnost proizvoda sa dodatom vrednošću. Pored toga, dominacija izvoza sirovina i poluproizvoda, umesto finalnih proizvoda, kao i uticaj klimatskih promena, dodatno ugrožavaju održivost sektora, kao i trgovinske bilanse poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Zbog toga, strateški prioriteti u narednom periodu bi trebalo da budu usmereni na modernizaciju proizvodnje, unapređenje dodate vrednosti izvoznih proizvoda, kao i unapređivanje trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Tabela 1. Makroekonomski indikatori doprinosa poljoprivrede nacionalnoj ekonomiji
Kategorija i godine |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
BDV poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (mil. RSD)* |
265.614 |
251.910 |
268.141 |
250.562 |
275.223 |
270.125 |
291.305 |
339.051 |
398.218 |
333.893 |
Učešće BDV poljoprivrede u ukupnom BDP (%)** |
6,1 |
5,6 |
5,7 |
5,1 |
5,2 |
4,8 |
5,1 |
5,2 |
5,3 |
3,8 |
Zaposlenost u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (000 lica) *** |
508,1 |
499,6 |
506,1 |
481,1 |
451,0 |
452,7 |
421,4 |
390,5 |
390,7 |
373,2 |
Učešće poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti (%) |
19,9 |
19,4 |
18,6 |
17,2 |
15,9 |
15,6 |
14,6 |
14,2 |
13,9 |
13,1 |
Spoljnotrgovinska razmena* |
||||||||||
Izvoz ppp (mil. evra) |
2.338 |
2.605 |
2.922 |
2.823 |
2.854 |
3.238 |
3.635 |
4.163 |
4.765 |
4.637444 |
Učešće ppp u ukupnom izvozu robe (%) |
20,8 |
21,6 |
21,8 |
18,8 |
17,5 |
18,5 |
21,3 |
19,0 |
17,3 |
16,2 |
Uvoz ppp (mil. evra) |
1.292 |
1.489 |
1.362 |
1.617 |
1.714 |
1.872 |
2.048 |
2.442 |
3.138 |
3.345 |
Učešće ppp u ukupnom uvozu robe (%) |
8,0 |
9,1 |
7,8 |
8,3 |
7,8 |
7,8 |
8,9 |
6,3 |
8,0 |
9,1 |
Trgovinski bilans ppp (mil. evra) |
1.047 |
1.117 |
1.560 |
1.206 |
1.140 |
1.366 |
1.587 |
1.721 |
1.627 |
1.292 |
Pokrivenost uvoza izvozom ppp (%) |
181,0 |
175,0 |
214,5 |
174,6 |
166,5 |
173,0 |
177,5 |
170,5 |
151,8 |
138,6 |
Izvor: RZS
ppp - poljoprivredno-prehrambeni proizvodi
* U poljoprivredno-prehrambene proizvode su uključeni proizvodi navedeni u poglavljima od 1 do 24 Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe i proizvodi navedeni u Aneksu 1. tačka (ii) Sporazuma STO o poljoprivredi.
** Revizija 2024. godine usled unapređenja metodoloških procedura.
*** Od 2021. godine primenjuje se nova metodologija praćenja podataka o zaposlenosti u Anketi o radnoj snazi, prema revizijama iz 2023. i 2024. godine. Broj zaposlenih lica, starosti 15 i više godina, po sektorima KD (kvalifikacija delatnosti) 2010. godine i regionu prema Anketi o radnoj snazi.
2.4.1.1. Raspoloživo zemljište
U Republici Srbiji je primetan trend promene namene korišćenja zemljišta, uglavnom usled širenja gradskog građevinskog zemljišta na račun poljoprivrednog zemljišta, što je dovelo do smanjenja raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. U 2012. godini korišćeno poljoprivredno zemljište (u daljem tekstu: KPZ), obuhvatalo je 3.437 hiljada ha, a u 2023. godini, 3.239 hiljada ha, odnosno 82,1% od ukupno raspoloživog zemljišta (Tabela 2). U teritorijalnoj jedinici Republike Srbije - sever nalazi se 50,6%, a u jedinici Republike Srbije - jug 49,4% KPZ. Na intenzivan način, kao oranice, voćnjaci i vinogradi koristi se 85,5% KPZ, dok 14,5% poljoprivrednih površina čine trajni travnjaci. Struktura korišćenog zemljišta u Republici Srbiji ukazuje na dominaciju ratarske proizvodnje. Žitarice se uzgajaju na 52,3% KPZ, industrijsko bilje zauzima 14,8%, voćnjaci pokrivaju 6,0%, dok vinogradi obuhvataju 0,6% KPZ.
U odnosu na prethodni popis poljoprivrede, KPZ je umanjeno za 5,76% ili 198 hiljada ha. Površine pod oranicama i baštama su uvećane za 0,21%, a voćnjaci su prošireni za 20,1%. Površine pod livadama i pašnjacima su smanjene za 34,21%, a vinogradi za 17,83%.
Tabela 2. Obim i struktura poljoprivrednih površina Republike Srbije (000 ha)
Kategorija |
2012. godina |
2023. godina |
Korišćeno poljoprivredno zemljište, ukupno (000 ha)2 |
3.437 |
3.239 |
oranice i bašte |
2.513 |
2.518 |
od kojih ugari i neobrađeno zemljište |
22 |
8 |
Zemljište pod stalnim zasadima |
187 |
218 |
od kojih: voćnjaci |
163 |
196 |
Vinogradi |
22 |
18 |
livade i pašnjaci |
713 |
469 |
Površina pod šumom (000)3 |
1.023 |
3.025 |
Nekorišćeno zemljište (000) |
424 |
98 |
Ostalo zemljište (000)4 |
462 |
109 |
Izvor: RZS
________________
2 Poljoprivredno zemljište na okućnici, oranice i bašte, stalni zasadi, livade i pašnjaci.
3 Površine pod šumama prikazane su na osnovu rezultata Druge nacionalne inventure šuma koju sprovodi MPŠV i koji su objavljeni 2023. godine, i obuhvataju površine pod šumom i šumskim zemljištem.
4 Zemljište pod zgradama, putevima, dvorištima; ribnjacima, trsticima, barama; stenovitim površinama - kamenjarima i drugim površinama nepodobnim za poljoprivrednu proizvodnju.
2.4.1.2. Kvalitet zemljišta
Kvalitet poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji je značajno narušen, pri čemu se kao glavni uzroci gubitka i degradacije ističu promena namene zemljišta (gubitak i oštećenje zemljišta usled industrijskih, rudarskih i energetskih aktivnosti), gubitak organske materije, acidifikacija i salinizacija, različiti oblici zagađenja (prekomerna upotreba agrohemikalija, teških metala i industrijskog zagađenja), eolska i vodna erozija, kao i zbijanje i drugi tipovi fizičke degradacije. Pored ovih faktora, klimatske promene dodatno ubrzavaju procese degradacije zemljišta.
Prema rezultatima studije UNDP5, 29% teritorije Republike Srbije je izloženo umerenom riziku od degradacije, a 28% je pod visokim rizikom, uključujući 14% teritorije koja je izložena veoma visokom ili ekstremnom riziku. Projekcije iz iste studije upozoravaju da će u periodu 2041-2060. godine, 52% teritorije biti pod umerenim rizikom, a čak 42% pod visokim rizikom (od čega će 25% biti pod veoma visokim ili ekstremnim rizikom). Smanjenje prosečnog sadržaja organskog ugljenika u zemljištu predstavlja jedan od ključnih pokazatelja degradacije, koji signalizira napredovanje dezertifikacije, uz već ozbiljno zastupljenu eroziju kao jedan od glavnih uzročnika ovih procesa. Rast temperature dodatno utiče na pojačan ariditet i smanjenje dostupnosti vode, što dovodi do promena koje prirodni sistemi neće moći sami da ublaže. Pored toga, rizik od ekstremnih padavina značajno raste, što dodatno ugrožava zemljište i ekosistem.
Sadržaj humusa u zemljištu pokazuje tendenciju opadanja, jer se procesi razlaganja odvijaju brže od procesa prirodne obnove. Stanje je uzrokovano nedovoljnim unošenjem organske materije kroz biljne ostatke i organska đubriva, čemu je značajno doprinelo smanjenje stočnog fonda.
____________
5 Životić, L., & Vuković Vimić, A. (2022). Soil Degradation and Climate Change in Serbia. United Nations Development Programme (UNDP). https://www.undp.org/serbia/publications/soil-degradation-and-climate-change-serbia.
2.4.1.3. Posedovna struktura zemljišta
Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, u Republici Srbiji je registrovano 508.325 poljoprivrednih gazdinstava, koja koriste 3,239 miliona ha poljoprivrednog zemljišta. Prosečna veličina korišćenog zemljišta po poljoprivrednom gazdinstvu je 6,4 ha. Među popisanim poljoprivrednim gazdinstvima 99,6% su gazdinstva fizičkih lica, i ona koriste 90% površina. Preostalih 0,4% poljoprivrednih gazdinstava je u posedu pravnih lica i preduzetnika, koji koriste 10% površina. Od ukupnog broja popisanih poljoprivrednih gazdinstava 5,1% je veličine preko 20 ha i ona učestvuju sa 40,3% u ukupnom KPZ. Poljoprivredna gazdinstva koja raspolažu sa manje od 5 ha poljoprivrednog zemljišta čine 68,2% ukupnog broja popisanih gazdinstava i njihov udeo u ukupnom KPZ je 21,1%.
Poređenje podataka Popisa poljoprivrede 2023. godine sa rezultatima Popisa poljoprivrede 2012. godine ukazuje na promene u posedovnoj strukturi, odnosno na ukrupnjavanja poseda i rastuću dominaciju gazdinstava srednje veličine (5-20 ha). Broj poljoprivrednih gazdinstava u 2023. godini umanjen je za 123.197, dok je prosečna veličina korišćenog zemljišta po poljoprivrednom gazdinstvu uvećana za 1 ha, u odnosu na 2012. godinu. Učešće gazdinstava veličine preko 20 ha u korišćenom poljoprivrednom zemljištu je umanjeno za 3,7%, a gazdinstava koja raspolažu sa manje od 5 ha poljoprivrednog zemljišta za 4,1%. Udeo gazdinstava sa površinom od 5 do 20 ha u korišćenim površinama je povećan za oko osam procentnih poena, sa 30,8 % u 2012. godini na 38,6 % u 2023. godini.
2.4.1.4. Klasifikacija gazdinstava
S obzirom da u svetu ne postoji jedinstveno i univerzalno prihvaćeno merilo za klasifikaciju poljoprivrednih gazdinstva prema veličini, za potrebe Strategije definisaće se klasifikacija prilagođena specifičnostima Republike Srbije, prema kojoj su:
1) mikro gazdinstva, gazdinstva koja raspolažu sa manje od 0,5 ha6;
2) mala gazdinstva, gazdinstva koja raspolažu sa 0,5 do 5 ha;
3) srednja gazdinstva, gazdinstva koja raspolažu sa 5 do 20 ha;
4) velika gazdinstva, gazdinstva koja raspolažu sa 20 do 100 ha;
5) vrlo velika gazdinstva, gazdinstva koja raspolažu sa više od 100 ha.
Analiza učešća različitih tipova poljoprivrednih gazdinstava, klasifikovanih prema veličini, u korišćenom poljoprivrednom zemljištu (KPZ), ukupnom broju gazdinstava, broju uslovnih grla (u daljem tekstu: UG), godišnjim radnim jedinicama (GRJ) i ukupnoj ekonomskoj vrednosti, ukazuje na izražene razlike, koje se mogu sumirati na sledeći način:
1) Mikro gazdinstva koriste 0,2% ukupnog KPZ, učestvuju sa 5,8% u ukupnom broju gazdinstava, sa 7,8% u UG, sa 4,0% u GRJ i u ukupnoj ekonomskoj vrednosti sa 2,9%. U strukturi gazdinstava koja troše više od 50% sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na samom gazdinstvu, mikro gazdinstva učestvuju sa 11,1% (Grafikon 1);
2) Mala gazdinstva koriste 20,9% ukupnog KPZ i čine 62,4% ukupnog broja gazdinstava. Učestvuju sa 23,9 % u ukupnom broju UG, sa 51,7 % u ukupnom fondu rada izraženom u GRJ i sa 26,3% u ukupnom ekonomskom učinku gazdinstava. Pored toga, ova gazdinstva čine 86,9% ukupnog broja gazdinstava koja troše više od 50% sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na samom gazdinstvu;
3) Srednja gazdinstva koriste 38,6% ukupnog KPZ i čine 26,7% ukupnog broja gazdinstava. Učestvuju sa 39,4% u ukupnom broju UG, sa 34,2% u ukupnim GRJ i sa 37,6% u ukupnom ekonomskom učinku gazdinstava. Ova gazdinstva čine 1,9% ukupnog broja gazdinstava koja troše više od 50% sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na samom gazdinstvu;
4) Velika gazdinstva koriste 24,7% ukupnog KPZ i čine 4,8% ukupnog broja gazdinstava. Učestvuju sa 17,3% u ukupnom broju UG, sa 6,8% u GRJ i sa 20,1% u ukupnom ekonomskom učinku gazdinstava;
5) Vrlo velika gazdinstva koriste 15,6% ukupnog KPZ i čine samo 0,3% ukupnog broja gazdinstava. Učestvuju sa 11,5% u ukupnom broju UG, sa 3,3% u ukupnom fondu rada, i sa 13,1% u ukupnom ekonomskom učinku gazdinstava.
___________
6 Gazdinstva koja shodno Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 25/23, 110/23, 3/24 i 34/24), poseduju manje od 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta i nemaju pravo na upis osim u izuzetnim slučajevima (član 3).
Grafikon 1. Udeo različitih kategorija gazdinstava u KPZ, UG, GRJ i SO*
Izvor: RZS, Popis poljoprivrede, 2023. godine (obrada MPŠV)
*SO - vrednost proizvodnje, UG - uslovno grlo, GRJ - godišnje radne jedinice, KPZ - korišćeno poljoprivredno zemljište
Rezultati popisa pokazuju da, iako mikro gazdinstva (do 0,5 ha), koriste samo 0,2% ukupnog KPZ, imaju važnu ulogu u stočarskoj proizvodnji, sa udelom od 7,8% u ukupnom broju uslovnih grla. Mala gazdinstva (0,5-5 ha), takođe značajno učestvuju u stočarskoj proizvodnji, sa udelom od 23,9% u ukupnom broju uslovnih grla. Iako su ova gazdinstva, orijentisana na porodični rad, ključna za očuvanje života u manjim ruralnim sredinama i za smanjenje migracija ka gradovima, u periodu između dva popisa zabeleženo je značajno smanjenje njihovog učešća u uzgoju muznih krava i svinja. Njihov udeo u ukupnom broju gazdinstava koja se bave uzgojem muznih krava opao je sa 55,4% na 35,4%, a u uzgoju svinja sa 71,2% na 60,5%. Istovremeno, njihov udeo u ukupnom broju grla krava smanjen je sa 35,3% na 17,9%, a u broju svinja sa 45,2% na 36,6%. Mikro i mala gazdinstva veliki deo svoje proizvodnje koriste za sopstvene potrebe, što značajno doprinosi borbi protiv gladi i siromaštva, naročito u ruralnim područjima. Pored toga, ona podržavaju snabdevanje lokalnih tržišta, doprinose očuvanju tradicionalnih poljoprivrednih praksi, lokalnih sorti i autohtonih rasa, te igraju važnu ulogu u zaštiti biodiverziteta i promociji održivog ruralnog razvoja.
Srednja gazdinstva (5-20 ha), imaju ključni uticaj na ukupnu produktivnost poljoprivrede Republike Srbije, zbog njihove dominacije u: korišćenju zemljišta, učešću u ukupnom broju uslovnih grla i ekonomskom učinku. Poseduju kapacitet za profitabilnu proizvodnju, a istovremeno su sposobna da se brzo prilagode različitim promenama i izazovima. U prilog tome govori i činjenica da su ova gazdinstva u periodu između dva popisa ojačala dominantnu poziciju u sektoru govedarstva i svinjarstva. Njihovo učešće u ukupnom broju gazdinstava koje se bave uzgojem muznih krava povećano je sa 40,6% na 54,9%, a učešće u ukupnom broju grla sa 46,5% na 49,0%. Udeo u ukupnom broju gazdinstava koja se bave uzgojem svinja uvećan je sa 25,6% na 35,1%, a udeo u broju grla sa 31,3% na 36,0%.
Velika (20-100 ha), a posebno vrlo velika gazdinstva (≥ 100 ha), doprinose kontinuiranom snabdevanju tržišta i značajno utiču na jačanje izvoznih kapaciteta poljoprivredno-prehrambenog sektora. Njihov udeo u ukupnom broju gazdinstava koja se bave uzgojem muznih krava, u periodu između dva popisa uvećan je sa 4,0% na 9,7%, a udeo u ukupnom broju grla sa 18,2% na 33,0%. Suprotne tendencije uočavaju se u sektoru svinjarstva. Uprkos povećanju udela u ukupnom broju gazdinstava koja se bave ovom proizvodnjom (sa 3,2% na 4,5%), njihov udeo u ukupnom broju grla svinja smanjen je sa 23,4% na 11,8%.
Srednja poljoprivredna gazdinstva imaju značajnu ulogu u sektoru proizvodnje mleka, posebno u uzgoju muznih krava, ali se suočavaju sa ograničenjima u pogledu tehnološke opremljenosti, kvaliteta stočnog fonda i primene savremenih proizvodnih praksi. Nedovoljna ulaganja u mehanizaciju, infrastrukturu i znanja ograničavaju njihovu produktivnost i konkurentnost.
Istovremeno, mali broj malih gazdinstava u ovom sektoru uspeva da obezbedi ekonomsku održivost, što dovodi do njihovog postepenog gašenja i smanjenja proizvodne baze. U sektoru svinjarstva dominira veliki broj gazdinstava niske produktivnosti, sa nedovoljno razvijenom strukturom proizvodnje i ograničenim kapacitetima za modernizaciju. Postoji izražen potencijal za strukturno unapređenje sektora kroz jasniju segmentaciju proizvodnje i povećanje produktivnosti po grlu.
2.4.1.5. Struktura gazdinstava prema tipu proizvodnje i ekonomskoj veličini) i analiza ekonomske uspešnosti poljoprivrednih gazdinstava (FADN)
Dodatni uvid u strukturne karakteristike poljoprivrednih gazdinstava pruža analiza zasnovana na ekonomskoj snazi, kao i analiza pokazatelja dobijenih iz FADN sistema. Posmatranjem strukture gazdinstava prema ekonomskoj veličini i tipologiji, odnosno standardnoj vrednosti proizvodnje za različite tipove gazdinstava, uočava se da mala i srednja gazdinstva imaju dominantnu ulogu u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje, što je prikazano na Grafikonu 2.
Ovakva struktura ukazuje na visok stepen fragmentacije poljoprivredne proizvodnje, što može ograničavati ekonomsku efikasnost, nivo investicija i konkurentnost sektora. Istovremeno, ona nameće potrebu za unapređenjem organizacije proizvodnje, boljim pristupom finansijskim sredstvima i primenom savremenih tehnologija. U tom kontekstu, analiza ekonomskih pokazatelja dobijenih iz FADN sistema omogućava detaljnije sagledavanje produktivnosti, profitabilnosti i održivosti različitih tipova gazdinstava.7
______________
7 Prema ostvarenoj godišnjoj vrednosti proizvodnje ovde su definisana: izuzetno mala gazdinstva (od 4.000-8.000 evra), mala (8.000-25.000 evra), srednja (25-100.000 evra), velika (100-500.000 evra) i izuzetno velika (preko 500.000 evra).
Grafikon 2. Struktura gazdinstava prema tipu i ekonomskoj veličini, Popis poljoprivrede 2023. godine
Izvor: RZS, Popis poljoprivrede, 2023. godine (obrada MPŠV)
Regionalna analiza uzorka ukazuje na strukturne razlike između severnog i južnog dela zemlje. Dok je u severnom delu izraženija proizvodna specijalizacija i veće učešće ekonomski jačih gazdinstava u pojedinim sektorima, južni deo karakteriše veći značaj manjih i srednjih, češće diversifikovanih gazdinstava (Tabele 3. i 4). U severnom regionu preovladavaju gazdinstva ekonomske veličine od 25.000 do 50.000 evra, koja čine 52,12% ukupnog broja gazdinstava, uz dominaciju ratarske proizvodnje i veće prisustvo ekonomski snažnijih, proizvodno specijalizovanih gazdinstava. Nasuprot tome, u južnom regionu dominiraju gazdinstva manje ekonomske veličine, pre svega u rasponu od 8.000 do 15.000 evra (59,4%), a proizvodna struktura je diversifikovanija, sa većim značajem mlečnog govedarstva, voćarstva i mešovite ratarsko-stočarske proizvodnje.
Gazdinstva u severnom delu Republike Srbije ostvaruju veću ukupnu vrednost proizvodnje po gazdinstvu u odnosu na južni deo zemlje, što ukazuje na veći obim i veću tržišnu orijentisanost proizvodnje. Istovremeno, prosečna neto dodata vrednost i prosečna neto dobit po gazdinstvu više su u južnom delu zemlje, što upućuje na povoljniji odnos između ostvarene proizvodnje i troškova. Ovakvi rezultati znače da veći obim proizvodnje ne podrazumeva nužno i veću ekonomsku efikasnost, već da na poslovni rezultat značajno utiču struktura proizvodnje, intenzitet korišćenja inputa i nivo troškova.
Tabela 3. Ekonomske veličine gazdinstava, Srbija - sever 2024
Izvor: RZS, Popis poljoprivrede, 2023. godine (obrada MPŠV)
Tabela 4. Ekonomske veličine gazdinstava, Srbija - jug 2024
Izvor: RZS, Popis poljoprivrede, 2023. godine (obrada MPŠV)
Poljoprivreda predstavlja jedan od ključnih sektora privrede, posebno u zemljama u razvoju, gde ima značajnu ulogu u obezbeđivanju hrane, zaposlenosti i ekonomske stabilnosti. U savremenim uslovima poslovanja, sve veći značaj dobija analiza ekonomske uspešnosti poljoprivrednih gazdinstava, kao osnov za donošenje racionalnih proizvodnih i investicionih odluka.
Sistem FADN predstavlja standardizovani instrument za prikupljanje i obradu podataka o poslovanju poljoprivrednih gazdinstava, koji omogućava detaljnu ekonomsku analizu njihove efikasnosti i profitabilnosti. Primenom FADN metodologije moguće je sagledati strukturu prihoda i troškova, nivo dohotka, kao i stepen iskorišćenosti proizvodnih resursa.
Analiza ekonomske uspešnosti poljoprivrednih gazdinstava je jedan od ključnih pristupa za praćenje i unapređenje poslovanja u poljoprivredi. Ove analize na osnovu FADN pokazatelja, sa posebnim osvrtom na faktore koji utiču na produktivnost i održivost poslovanja mogu doprineti boljem razumevanju ekonomskih tokova u poljoprivredi i poslužiti kao osnov za unapređenje agrarne politike i upravljanja gazdinstvima.
Neto dodata vrednost gazdinstva po godišnjoj radnoj jedinici(engl. Farm Net Value Added per AWU) je jedan od ključnih FADN pokazatelja koji meri ekonomsku uspešnost i produktivnost rada u poljoprivredi. Ovaj pokazatelj pokazuje koliko neto dodate vrednosti ostvari jedan puno zaposleni radnik (AWU) na gazdinstvu tokom godine, odnosno produktivnost rada, ekonomsku efikasnost gazdinstva i sposobnost generisanja dohotka na poljoprivrednim gazdinstvima. Prilikom analize poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, kao i poređenja za dva regiona, različitih tipova i veličina poljoprivrednih gazdinstava, ovim FADN pokazateljem meri se ekonomska uspešnosti gazdinstava i analiza efikasnosti korišćenja resursa.
NDV prema GRJ, iskazana u dinarima predstavlja ekonomski rezultat poljoprivrednog gazdinstva, odnosno vrednost koja preostaje nakon odbitka ukupnih troškova proizvodnje. Prosečna neto dodata vrednost po poljoprivrednom gazdinstvu zavisi od veličine gazdinstva, vrste poljoprivredne proizvodnje, kao i od strukturnih promena, pre svega smanjenja radne snage zaposlene u poljoprivredi.
Analizom podataka uočavamo značajne regionalne razlike koje ukazuju da je sever Srbije produktivniji, ali i podložniji oscilacijama, dok jug Srbije beleži umereniji i stabilniji rast (Grafikon 3). Pad vrednosti u 2023. godini može se objasniti kombinacijom rasta troškova proizvodnje, nepovoljnih klimatskih uslova i tržišne nestabilnosti, dok je rast u 2024. godini rezultat stabilizacije ekonomskih uslova, boljih prinosa i adaptacije poljoprivrednih proizvođača.
Grafikon 3. NDV prema GRJ gazdinstva prema regionima (NSTJ 1) (mil. dinara; 2020-2024. godine
Izvor: FADN baza podataka MPŠV
Promene u vrednostima ovog pokazatelja po sektorima mogu se objasniti oscilacijama u cenama inputa i proizvoda, klimatskim uslovima, različitim nivoom intenzivnosti proizvodnje i stepenom prilagođavanja gazdinstava tržišnim i ekonomskim uslovima (Grafikon 4).
Grafikon 4. NDV prema GRJ gazdinstva prema tipovima gazdinstava (mil. dinara); 2020-2024. godine
Izvor: FADN baza podataka MPŠV
Analiza vrednosti ovog pokazatelja prema ekonomskoj snazi pokazuje da su više vrednosti u većim ekonomskim klasama (100.000-250.000 EUR (Grafikon 5.)). Ovaj rezultat je posledica veće proizvodne vrednosti, bolje mehanizacije i pristupa tržištu, dok pad u 2023. godini proizilazi iz rasta troškova, klimatskih nepovoljnosti i tržišne nestabilnosti, a rast u 2024. godini iz stabilizacije uslova i prilagođavanja gazdinstava.
Grafikon 5. NDV prema GRJ gazdinstva prema ekonomskoj veličini gazdinstava (mil. dinara); 2020-2024. godine
Izvor: FADN baza podataka MPŠV
U celini, navedene analize pokazuju da regionalne razlike u poljoprivrednoj proizvodnji nisu uslovljene samo prirodnim i proizvodnim karakteristikama, već i ekonomskom snagom i stepenom specijalizacije gazdinstava. Navedeno upućuje na potrebu primene regionalno diferenciranih mera agrarne politike, prilagođenih tipu proizvodnje i ekonomskoj veličini gazdinstava.
2.4.1.6. Struktura gazdinstva u Evropskoj uniji i Republici Srbiji - poređenje
Rezultati Popisa poljoprivrede iz 2023. godine ukazuju na promene u strukturi poljoprivrednih gazdinstava, sa tendencijom ukrupnjavanja poseda u odnosu na stanje iz 2012. godine. Udeo gazdinstava sa površinom većom od 20 ha porastao je za dva procentna poena, dok je udeo gazdinstava manjih od 5 ha opao za značajnih 9,5 procentnih poena. Prosečna veličina poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji iznosi 6,4 ha, što je znatno manje u poređenju sa prosekom u Evropskoj uniji, koji prema podacima EUROSTAT iznosi 17,4 ha.
Od ukupnog broja popisanih poljoprivrednih gazdinstava (508.325), gazdinstva koja raspolažu sa manje od 5 ha poljoprivrednog zemljišta čine 68,2% ukupnog broja popisanih gazdinstava, i njihov udeo u ukupnom KPZ je 21,1% (Grafikon 6). Gazdinstva veća od 50 ha čine 0,9% od ukupnog broja gazdinstava i obrađuju malo više od jedne petine KPZ (22%). U Evropskoj uniji, skoro dve trećine gazdinstava je manje od 5 ha, dok je 7,5% gazdinstava veće od 50 ha i obrađuje dve trećine (68,2%) KPZ (Grafikon 7).
Među popisanim poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji, 99,6% čine porodična gazdinstva. Ona koriste 90,0% ukupnih poljoprivrednih površina, učestvuju sa 82, % u ukupnom broju uslovnih grla, sa 95,6% u fondu rada izraženom u GRJ i sa 88,0% u ukupnoj ekonomskoj veličini gazdinstava. Gazdinstva pravnih lica čine 0,3% od ukupnog broja gazdinstava, koriste 9,9% zemljišta, učestvuju u ukupnom broju uslovnih grla sa 16,7%, u GRJ sa 4,3% i u ekonomskoj veličini gazdinstva sa 11,7%. Gazdinstva preduzetnika koriste 0,1% ukupnog KPZ, učestvuju sa 0,1% u ukupnom broju gazdinstava, sa 0,5% u ukupnom broju uslovnih grla i sa 0,3% u ekonomskoj veličini gazdinstva.
Grafikon 6. Distribucija gazdinstava u Srbiji i KPZ prema veličini gazdinstva (%, 2023. godine)
Izvor: RZS - Popis poljoprivrede, 2023. godine (obrada MPŠV)
* KPZ - korišćeno poljoprivredno zemljište
Grafikon 7. Distribucija gazdinstava u Evropskoj uniji i KPZ prema veličini gazdinstva (%, 2020. godine)
Izvor: EUROSTAT
*KPZ - korišćeno poljoprivredno zemljište
Prosečna godišnja vrednost proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji iznosi 11.884 evra, a prosečna vrednost proizvodnje po ha, 1.865 evra. Prosečna godišnja vrednost proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava u Evropskoj uniji je 3,3 puta veća i iznosi 38.704 evra.
Ipak, prilikom poređenja performansi poljoprivrede Evropske unije i Republike Srbije treba biti oprezan, jer su prosečni pokazatelji za Evropsku uniju često složeniji za tumačenje zbog velike raznolikosti među državama članicama Evropske unije. Gazdinstva veća od 50 ha su česta u Republici Francuskoj (46,0%), Republici Finskoj (33,3%), Saveznoj Republici Nemačkoj (31,5%) i Kraljevini Danskoj (30,9%), dok su gazdinstva manja od 5 ha tipična za Republiku Maltu (96,6% od ukupnog broja), Republiku Kipar (87,5%), Republiku Grčku (74,0%), Republiku Portugaliju (73,4%), Republiku Hrvatsku (70,6%), Mađarsku (64,9%) i Republiku Bugarsku (64,0%). Stoga je pravilnije prosečnu veličinu i vrednost proizvodnje gazdinstava u Republici Srbiji upoređivati sa zemljama Evropske unije koje imaju veliki udeo malih porodičnih gazdinstava. Na primer u Republici Grčkoj je prosečna veličina gazdinstva 7 ha, a više od 70% farmi raspolaže sa manje od 5 ha. Ukupan broj gazdinstava je takođe sličan kao i u Republici Srbiji i iznosi 530.679 (2020. godine), ali je prosečna godišnja vrednost proizvodnje veća za 16,6% i iznosi 13.857 evra. Prosečna godišnja vrednost proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava u Republici Hrvatskoj iznosi 13.517 evra, u Republici Portugaliji 21.945 evra, Mađarskoj 27.527 evra, Republici Bugarskoj 28.417, što je za 13,7%; 84,7%; 131,6%; 139,1% više nego u Republici Srbiji.
Značajno veća prosečna ekonomska vrednost gazdinstava u Evropskoj uniji, čak i u državama u kojima dominiraju mala gazdinstva, ukazuje na strukturne razlike u odnosu na Republiku Srbiju, pre svega u primeni savremenih tehnologija, pristupu finansijskim resursima i stepenu integrisanosti u tržišne i lance vrednosti. Ove razlike ukazuju na postojanje značajnog neiskorišćenog potencijala za unapređenje ekonomske snage poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji kroz unapređenje institucionalnog, finansijskog i tržišnog okvira u skladu sa evropskim standardima.
2.4.1.7. Druge aktivnosti koje donose prihod
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2023. godine, u Republici Srbiji se 63.684 ili 12,5% registrovanih gazdinstava bavi drugim aktivnostima koje donose prihod. Najveći broj ovih gazdinstava se bavi proizvodnjom rakije (44,0%), preradom voća i povrća (26,2%), preradom mleka (26,0%), obradom drveta i aktivnostima u šumarstvu (14,9%) i preradom mesa (9,5%). Manji broj gazdinstava je uključen u narodnu radinost (2,6%), turizam (1,4%), proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (0,05%) i uzgoj ribe (0,3%). U rad na osnovu ugovora u drugim oblastima je uključeno 13,9% gazdinstava koja se bave drugim aktivnostima koje donose prihod.
U Republici Srbiji 880 poljoprivrednih gazdinstava ili 0,2% od ukupnog broja je aktivno uključeno u turizam, što je značajno manje u poređenju sa pojedinim zemljama Evropske unije. Prema podacima EUROSTAT, u Republici Austriji je 6% gazdinstava uključeno u ovu delatnost. Ruralna područja u Evropskoj uniji su učestvovala sa 37% u ukupnom broju noćenja u turističkim smeštajima tokom 2021. godine. Imajući u vidu značaj turizma za diversifikaciju ruralne ekonomije, smanjenje siromaštva, unapređenje kvaliteta života na selu, očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa, zaštitu životne sredine i podsticanje uravnoteženog regionalnog razvoja, Republika Srbija bi u skladu sa svojim izuzetnim potencijalima u ovoj oblasti, trebalo da intenzivira i sistematizuje podršku razvoju ove delatnosti.
Postojeći zakonski okvir koji uređuje prodaju proizvoda na kućnom pragu pokazuje određene neusklađenosti sa strukturom delatnosti poljoprivrednih gazdinstava u ruralnim područjima, posebno u delu koji se odnosi na manje proizvođače i njihovu sposobnost da plasiraju proizvode kroz kratke lance snabdevanja. Kompleksnost i administrativni zahtevi postojećih pravila predstavljaju ograničenje za razvoj diversifikovanih aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava i mogu uticati na njihovu ekonomsku stabilnost i održivost dohotka. Istovremeno, rastuća potražnja za lokalnim i tradicionalnim proizvodima ukazuje na značajan potencijal za razvoj kratkih lanaca snabdevanja, uz očuvanje visokog nivoa zdravstvene bezbednosti hrane. U tom kontekstu, razvoj lokalnih tržišta, modernizacija pijaca i unapređenje uslova za direktan plasman proizvoda mogu doprineti većoj dodatoj vrednosti na gazdinstvu, stabilnijim prihodima malih gazdinstava i jačanju ekonomske održivosti ruralnih zajednica.
2.4.1.8. Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem
Poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini Republike Srbije upravlja Ministarstvo. Osnovni ciljevi upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini su efikasno korišćenje u skladu sa principima održivosti, povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanja parcela. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisano je da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi u skladu sa godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje donose jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva, i to: davanjem u zakup i na korišćenje na period od jedne do 30 godina, odnosno 40 godina za ribnjake i vinograde, za poljoprivrednu proizvodnju. Državno poljoprivredno zemljište se može dati na korišćenje u cilju pošumljavanja, kao i na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe. Poseban izazov kod upravljanja i raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem predstavlja kontinuirano smanjenje njegove ukupne površine usled postupaka vraćanja imovine (restitucije), trajne promene namene zbog urbanizacije, odnosno izgradnje ekonomskih zona pretvaranjem u građevinsko zemljište kada dolazi do prenosa prava javne svojine Republike Srbije na drugog nosioca prava javne svojine, kao i dokazivanje prava svojine drugih lica u sudskim sporovima. Na smanjenje ukupne površine državnog poljoprivrednog zemljišta, značajno može da utiče i stvaranje mogućnosti prodaje poljoprivrednog zemljišta donošenjem podzakonskog akta, kako je propisano pomenutim zakonom. Izazovi u postupku upravljanja i raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem predstavljaju i postupci komasacije poljoprivrednog zemljišta, korišćenje radi uspostavljanja prava službenosti, postupak deobe, odnosno razvrgnuća imovinske zajednice na zemljištu, kao i postupci zamene zemljišta radi ukrupnjavanja.
Prema podacima kojima raspolaže UPZ a na osnovu baze podataka katastra nepokretnosti, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na dan 23. april 2025. godine iznosi 631.080 ha, od čega 242.296 ha (ili 38%), čine parcele izuzete od davanja u zakup i na korišćenje zbog razlike faktičkog stanja u odnosu na upisani način korišćenja, odnosno nesprovedenih isprava za parcele koje nisu više u javnoj svojini Republike Srbije. Od ukupno 388.784 ha državnog poljoprivrednog zemljišta ponuđenog za zakup, odnosno za korišćenje, ugovorima je dato 267.692 ha (ili 69%), dok za 121.092 ha (ili 31%), nije bilo zainteresovanih lica za zakup, odnosno za korišćenje.
UPZ je razvila Informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu, kojim je u potpunosti digitalizovan postupak davanja u zakup i na korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta. Ovim je značajno unapređena transparentnost i efikasnost u upravljanju državnim poljoprivrednim zemljištem u delu koji se odnosi na njegovo korišćenje.
Istovremeno, u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta propisanih Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, i dalje postoje ograničenja u pogledu obuhvata i nivoa digitalizacije pojedinih aktivnosti, kao što su kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i vođenje jedinstvene knjige polja. Ovo ukazuje na postojanje potencijala za dalji razvoj i funkcionalno povezivanje postojećih informacionih sistema u cilju sveobuhvatnijeg upravljanja poljoprivrednim zemljištem.
Poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta predstavljaju planske dokumente kojima se obezbeđuje sistematski pristup očuvanju zemljišnih resursa, proceni njihove ugroženosti i definisanju razvojnih prioriteta. U skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, ovi dokumenti obuhvataju analizu potencijala i ograničenja, kao i prostorne i razvojne karakteristike teritorije na koju se odnose.
U okviru važećih strateških i planskih dokumenata, Reformske agende, kao i Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade 2024-2027. godine, prepoznata je potreba za unapređenjem informacione podrške procesima komasacije. U tom kontekstu, planiran je razvoj jedinstvenog informacionog sistema za komasaciju, informacionog sistema za podršku komasaciji zemljišta koji obuhvata izradu informacionog sistema i kontrolnog modula za podršku vršenja stručnog nadzora pri čemu je Republički geodetski zavod nosilac aktivnosti, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jedan od ključnih partnera u realizaciji. Budući informacioni sistem potrebno je razvijati kao interoperabilno rešenje povezano sa Nacionalnom infrastrukturom geoprostornih podataka, posebno sa Geodetsko-katastarskim informacionim sistemom Republičkog geodetskog zavoda i njegovim podsistemima i registrima, koje će omogućiti standardizovanu razmenu i korišćenje podataka.
Postojeći sistem direktnih podsticaja u poljoprivredi u određenoj meri nije usklađen sa stvarnim načinom korišćenja poljoprivrednog zemljišta, što je delom posledica razlika između faktičkog stanja na terenu i podataka o klasi i kulturi zemljišta evidentiranih u bazi podataka katastra nepokretnosti. Ove neusklađenosti mogu dovesti do neravnomerne raspodele podrške i ograničiti efikasnost mera podsticaja. Istovremeno, postoje ograničenja u obuhvatu postojećih podsticaja, posebno u odnosu na trajne travnjake, ekološke prakse i druge oblike proizvodnje koji su prepoznati u okviru Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Nedovoljna zastupljenost ovih elemenata u sistemu podsticaja, kao i ograničen nivo znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvođača o održivim i klimatski prilagođenim praksama, utiču na ukupnu efikasnost agrarne politike i njenu usaglašenost sa agroekonomskim i ekološkim uslovima.
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2023. godine ukupan broj članova i stalno zaposlenih na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji iznosi 1,15 miliona, od čega je 98% angažovano na porodičnim gazdinstvima, a 2% na gazdinstvima pravnih lica i preduzetnika. Starosna struktura porodičnih poljoprivrednih gazdinstava je nepovoljna - čak 44,7% nosilaca gazdinstava starije je od 65 godina, dok je udeo mladih uzrasta od 15 do 25 godina zanemarljiv i iznosi svega 0,9%.
Žene su nosioci 22,8% registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i čine 59% ukupne porodične radne snage u poljoprivredi. Ipak, njihovo učešće među stalno zaposlenima na gazdinstvima znatno je manje i iznosi svega 9,8%.
Nivo kvalifikacija nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i dalje je nizak. Diplomu više škole ili fakulteta iz oblasti poljoprivrede ima svega 1,7%, dok je diplomu srednje poljoprivredne škole steklo 3,3%. Većina, čak 54%, oslanja se isključivo na praktično iskustvo.
U periodu između dva popisa poljoprivrede, 2012. i 2023. godine, došlo je do smanjenja broja lica angažovanih u poljoprivredi za 20%, kao i do pada stepena iskorišćenosti njihovog rada, mereno u GRJ za 26%.
Nizak nivo kvalifikacija nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, nepovoljna starosna struktura i nedovoljna uključenost žena u upravljanje gazdinstvima predstavljaju značajna ograničenja za unapređenje produktivnosti i inkluzivnosti poljoprivrednog sektora. Istovremeno, uočava se nedovoljan nivo formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i ograničena uključenost poljoprivrednika u programe obuka, edukacija i celoživotnog učenja.
Nedovoljno razvijene upravljačke, tehničke i inovacione veštine ograničavaju konkurentnost gazdinstava, primenu savremenih proizvodnih praksi i efikasno korišćenje raspoloživih podsticaja. Istovremeno, identifikovan je značajan potencijal za unapređenje ljudskog kapitala u poljoprivredi kroz razvoj mehanizama koji bi podstakli veće učešće nosilaca gazdinstava u edukativnim programima i obukama.
2.4.3. Vodni resursi za potrebe navodnjavanja
Iako je indeks eksploatacije voda u Republici Srbiji, koji meri odnos između godišnje količine korišćenih vodnih resursa i njihovih obnovljivih zaliha, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, relativno nizak i iznosi 3,2% (2018. godina), što Republiku Srbiju svrstava u bezbednu zonu u odnosu na vodni stres, zemlja se suočava sa značajnim izazovima u upravljanju vodnim resursima. Ovi izazovi obuhvataju, između ostalog, efekte klimatskih promena koji direktno utiču na njihovu dostupnost, kao i probleme zagađenja koji dodatno ugrožavaju kvalitet vode.
Nedovoljan udeo navodnjavanog poljoprivrednog zemljišta, uzrokovan nedostatkom adekvatne infrastrukture, predstavlja jedan od glavnih izazova koji ograničava produktivnost u poljoprivredi. Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, u Republici Srbiji se navodnjava 268.305 ha zemljišta, odnosno 8,3% KPZ na 27,2% gazdinstava. Dominira površinsko navodnjavanje (42%) i navodnjavanje kap po kap (41%), dok je orošavanje manje zastupljeno (17%). Glavni izvori vode za navodnjavanje su podzemne vode na gazdinstvu (51%) i površinske vode (25%). U ukupnim navodnjavanim površinama oranice i bašte učestvuju sa 72%, voćnjaci sa 22,9% i vinogradi sa 2,0%. Navodnjava se 5,9% površina pod žitaricama, 25,9% mahunarki, 18,2% krompira, 29,0% šećerne repe, 12,1% uljane repice, 31,3% voćnih vrsta, 29,7% vinograda, 1,6% suncokreta, 48,2% povrća, bostana i jagoda, i svega 0,1% krmnih biljaka.
Ulaganja u izgradnju i modernizaciju sistema za navodnjavanje, uz razvoj strategija za optimalno i održivo korišćenje vodnih resursa, mogu u značajnoj meri doprineti povećanju obima poljoprivredne proizvodnje, sa posebnim akcentom na racionalno snabdevanje vodom stočarske proizvodnje, uključujući izgradnju i opremanje bunara za potrebe stočara na pašnjacima.
U slivovima velikih reka, pre svega Dunava, Tise i Save, uočava se ograničen kapacitet postojećih retencionih i akumulacionih prostora za upravljanje viškovima voda u uslovima visokih vodostaja, kao i za njihovo korišćenje u periodima suše. Nedovoljno razvijeni mehanizmi za privremeno zadržavanje i kontrolisano upravljanje vodama utiču na povećanu izloženost poplavama, ali i na smanjenu dostupnost vode u sušnim periodima. U pojedinim zemljama regiona primenjena su različita rešenja za integrisano upravljanje ovim prostorima, što ukazuje na postojanje neiskorišćenih potencijala u domaćem sistemu upravljanja vodama.
2.4.4. Raspoloživa mehanizacija
Poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji raspolažu sa: 650.850 traktora (168.353 jednoosovinskih i 482.497 dvoosovinskih traktora), 56.341 kombajna i 33.820 berača kukuruza. Jedan traktor prosečno obrađuje 5 ha KPZ i na jedan traktor prosečno dolaze tri UG.
Dominantan broj dvoosovinskih traktora je u kategoriji do 40 kW (47,6%). Zastarela mehanizacija, koja je dominantno prisutna u svim delovima zemlje ograničava rast produktivnosti poljoprivredne proizvodnje. Najveći broj traktora je stariji od 20 godina (73,8%).
Veoma mali broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koristi savremenu opremu i mehanizaciju - svega 1,3%. Od toga, 1.075 gazdinstva koriste sisteme za preciznu poljoprivredu, 621 sisteme za precizno praćenje stanja useva, a 828 primenjuje savremene tehnologije za praćenje zdravstvenog stanja stoke. Silomiks prikolice za stočnu hranu koristi 858 gazdinstava, dok su automatske hranilice za stoku prisutne na 2.917 gazdinstava. Automatski regulatori temperature i vlage vazduha u objektima za smeštaj stoke koriste se na 477 gazdinstava, a roboti za mužu na 75 gazdinstava.
Navedeni podaci ukazuju na značajan jaz između postojeće strukture mehanizacije i tehnološkog nivoa poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji i potencijala koji pruža primena savremenih tehničko-tehnoloških rešenja, posebno u kontekstu povećanja produktivnosti, konkurentnosti i efikasnog korišćenja resursa.
Republika Srbija je izrazito osetljiva na klimatske promene, što se direktno odražava na poljoprivredu i njene proizvodne rezultate. Promene u temperaturi, padavinama i učestalosti ekstremnih vremenskih pojava direktno utiču na prinose, kvalitet proizvoda i ekonomsku stabilnost poljoprivrednika. U poređenju sa periodom 1961-1990. godine, prosečna temperatura vazduha je porasla za 1,4°C u periodu 2001-2020. godine, i za 1,8°C tokom decenije 2011-2020. godine, koja je bila najtoplija decenija u istoriji merenja u Republici Srbiji. Porast temperature je najveći tokom letnjih meseci (2,4°C za period 2011-2020. godine) i veći je tokom vegetacione sezone nego u toku godine u celini (1,9°C u periodu 2011-2020. godine). Prema UNDP istraživanju8, prosečna temperatura će porasti za 2,5-3,1°C u periodu 2041-2060. godine u poređenju sa periodom 1961-1990. godine. Porast temperature, povećana učestalost i trajanje toplotnih talasa i ekstremnih vrućina, kao i smanjenje učestalosti hladnih perioda, utiču na poljoprivrednu proizvodnju, šumske ekosisteme, biodiverzitet, kao i na ljudsko zdravlje, a indirektno i na druge sektore. Procene pokazuju da ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000-2020. godine, iznosi 6,8 milijardi evra9.
Prosečna godišnja količina padavina u Republici Srbiji pokazuje nejasne signale promena, bez značajne stope promene. Padavine menjaju godišnju distribuciju u hladniji period godine, kao i distribuciju po intenzitetu, sa tendencijom ka sve ekstremnijim padavinama i smanjenjem umerenih padavina. Akumulirane količine u ekstremnim padavinskim događajima su više nego duplirane u periodu 2011-2020. godine u poređenju sa 1961-1990. godine.
Istraživanja korišćenjem standardizovanog indeksa padavina i evapotranspiracije (SPEI), pokazala su da su do devedesetih godina prošlog veka identifikovana samo dva ekstremna sušna događaja - 1963. i 1983. godine, pri čemu su suše bile lokalizovane i ograničene na pojedine delove Autonomne pokrajine Vojvodine. Međutim, situacija se drastično promenila od poslednje decenije prošlog veka, a posebno od početka ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su brojne godine, uključujući avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022. i 2024. godine. Najkritičniji su letnji meseci, posebno jul i avgust, koji su najtopliji u godini. U ovim mesecima suše mogu biti naročito štetne, posebno za kasne poljoprivredne kulture, odnosno sorte i hibride (npr. kukuruz), koje tokom leta prolazi kroz ključne faze vegetacije. Aktuelna naučna istraživanja ukazuju da će u širem regionu Jugoistočne Evrope letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, dok će padavine biti sve ređe. Ove promene značajno povećavaju verovatnoću učestalijih i intenzivnijih suša na našem području, što naglašava potrebu za hitnom primenom mera adaptacije i održivog upravljanja resursima u poljoprivredi.
Prirodne nepogode, a posebno nedostatak padavina u periodima kada su neophodne za razvoj biljaka i nedostatak padavina u kombinaciji sa visokim temperaturama imaju značajan uticaj na ratarsku i povrtarsku proizvodnju, često uzrokujući smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta proizvoda. Pored nedostatka padavina i visokih temperatura, rizik od pojave mraza u vegetaciji je ograničavajući faktor u voćarskoj proizvodnji. Pored toga, tokom perioda zimskog mirovanja voćaka, zabeležen je nedostatak ukupne sume niskih temperatura kojima voćne vrste trebaju biti izložene. Efekti ovakvih događaja nisu ograničeni samo na tekuću godinu, već se često odražavaju na prinos i kvalitet plodova u narednim godinama, dodatno ugrožavajući stabilnost proizvodnje. Ekstremno visoke temperature izazivaju toplotni stres kod domaćih životinja, što utiče na njihovo zdravlje i produktivnost. Klimatske promene takođe podstiču širenje novih štetočina, bolesti i korova koji potiču iz različitih delova sveta, što dodatno ugrožava poljoprivrednu proizvodnju i zahteva prilagođavanje mera zaštite. U proteklih deset godina, na području Srbije je zabeleženo prisustvo čak deset novih vrsta biljnih vaši, što predstavlja značajan izazov za poljoprivrednu proizvodnju. Poseban problem su korovi, koji se zahvaljujući svojoj izuzetnoj prilagodljivosti na promene u agroekološkim uslovima mnogo brže adaptiraju u odnosu na gajene biljke. Ova osobina im omogućava da prežive i napreduju čak i u uslovima nepovoljnih klimatskih promena. Negativni efekti na biljnu i stočarsku proizvodnju imaće direktan uticaj i na prehrambenu industriju i izazivaće narušavanje lanaca snabdevanja sirovinama, što može dovesti do ekonomske nestabilnosti i socijalne nesigurnosti kroz ugrožavanje ruralnih zajednica i šire društvene strukture.
_______________
8 Životić, L., & Vuković Vimić, A. (2022). Soil Degradation and Climate Change in Serbia. United Nations Development Programme (UNDP). https://www.undp.org/serbia/publications/soil-degradation-and-climate-change-serbia.
9 Ministarstvo zaštite životne sredine. (2023). "Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. Beograd: MZŽS.".
Uticaji klimatskih promena na poljoprivredu, grupisani po kategorijama opasnosti i sa naznačenim posledicama na poljoprivrednu proizvodnju su prikazani u Tabeli 5.
Tabela 5. Uticaji klimatskih promena na poljoprivredu
Grupa klimatskih opasnosti |
Uticaji |
Posledice |
Visoke temperature |
Poremećaj fenološkog razvoja biljaka, ubrzavanje fenofaza i ranije sazrevanje; |
Povećana promenljivost u kvalitetu i kvantitetu prinosa u različitim godinama; |
Višak vode/vlage |
Prevlaživanje zemljišta stvara nepovoljne uslove za klijanje i razvoj korena; |
|
Nedostatak vode/vlage |
Biljke u stanju vodnog stresa; |
|
Oluje |
Fizička oštećenja na biljkama i plodovima; |
|
Izvor: MZŽS
Ovi izazovi se ispoljavaju kroz povećanu osetljivost poljoprivredne proizvodnje na ekstremne vremenske uslove, učestaliju pojavu štetočina i korova, kao i smanjenu stabilnost prinosa u uslovima promenljive klime.
Mineralna đubriva koristi 85,8% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na 63,3% KPZ. Ova đubriva se najčešće upotrebljavaju kod proizvodnje kukuruza, ječma, soje i suncokreta, ali i kod uzgoja voća, povrća i cveća. Stajnjak koristi veći broj poljoprivrednih gazdinstava (69,0%), ali na manjim površinama - 21,2% KPZ. Smanjena upotreba organskih đubriva proizlazi iz nedovoljne dostupnosti stajnjaka, koja je direktno povezana sa opadanjem broja grla stoke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od 2014. do 2023. godine, proizvodnja mineralnih đubriva u Republici Srbiji je značajno smanjena, sa 710 hiljada t na 367 hiljada t. U istom periodu proizvodnja azotnih đubriva je smanjena 10,3 puta, dok je proizvodnja kompleksnih i mešanih đubriva uvećana 1,9 puta.
Smanjenje proizvodnje mineralnih đubriva, posebno azotnih, kao i smanjena dostupnost stajnjaka, značajno ugrožavaju produktivnost poljoprivrednog sektora. Stepen samodovoljnosti u snabdevanju đubrivima opao je sa 53,1% u 2014. godini na 34,1% u 2023. godini, što je, pre svega, posledica prestanka rada HIP-Azotare u Pančevu, koja je proizvodila azotna, kompleksna i mešana mineralna đubriva sa sadržajem azota. Posledično, od 2019. godine naglo se smanjila domaća proizvodnje ovih vrsta đubriva i značajno se povećao uvoz. Deficit u trgovini mineralnim đubrivima porastao je sa 97,9 miliona evra u 2014. godini na 130 miliona evra u 2023. godini. Republika Srbija u značajnoj meri zavisi od uvoza mineralnih đubriva iz Ruske Federacije: u 2023. godini iz ove zemlje uvezeno je čak 76% uree i 84% NPK đubriva.
Poslednjih godina cene đubriva na svetskom tržištu beleže nagli rast, podstaknut geopolitičkim dešavanjima i poremećajima u sektoru energenata.
2.4.7. Sredstva za zaštitu bilja
Proizvodnja sredstava za zaštitu bilja varirala je u periodu 2014-2023. godina, od minimalnih 3.960 t u 2014. godini do maksimalnih 6.382 t u 2020. godini, nakon čega se beleži opadajući trend, koji se nastavlja do 2023. godine.
Stepen samodovoljnosti u snabdevanju pesticidima - sredstvima za zaštitu bilja povećan je sa 28,8% u 2014. godini na 41,6% u 2023. godini, te je trgovinski deficit smanjen sa 68,6 miliona evra u 2014. godini na 63,5 miliona evra u 2023. godini, dok je pokrivenost uvoza izvozom uvećana sa 15% na 37,5%.
Sistem upravljanja sredstvima za zaštitu bilja obuhvata institucionalni i regulatorni okvir koji uključuje rad Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, kao i nadležnosti Ministarstva - UZB, u oblasti registracije, kontrole prometa i primene sredstava za zaštitu bilja. Prognozno-izveštajna služba kontinuirano prati fitosanitarno stanje na terenu i pruža stručne informacije proizvođačima u cilju pravovremene i racionalne primene sredstava za zaštitu bilja.
U skladu sa zakonskim okvirom, uspostavljeni su mehanizmi za obuku profesionalnih korisnika sredstava za zaštitu bilja, kao i sistem periodičnih pregleda uređaja za njihovu primenu. Kontrolu ispravnosti uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja obavljaju kontrolne stanice raspoređene na teritoriji Republike Srbije, koje su opremljene savremenom tehnologijom, dok poslove kontrole vrše obučena stručna lica iz oblasti poljoprivredne tehnike.
Postojeći sistem pruža osnovu za unapređenje bezbednosti primene sredstava za zaštitu bilja, zaštite zdravlja ljudi i životinja i očuvanja životne sredine, ali istovremeno ukazuje na postojanje ograničenja u pogledu domaćih proizvodnih kapaciteta, kao i nedovoljno razvijene sisteme praćenja i analize potrošnje aktivnih supstanci usklađene sa zahtevima Evropske unije.
Analize sprovedene u ovom poglavlju nastale su na osnovu godišnjih izveštaja o atestiranim količinama semena i sadnog materijala u sezonama od 2015/16 do 2023/24. godine iz baze podataka koju vodi "PSS Sombor" d.o.o. Sombor u sklopu sertifikacije semena i sadnog materijala na teritoriji Republike Srbije. Izneti podaci i kalkulacije odnose se isključivo na količine semena i sadnog materijala koje su prošle postupak atestiranja (sertifikacije)10.
____________
10 Ovi podaci ne odražavaju stvarne, odnosno realizovane količine koje su korišćene, prodate ili distribuirane tokom navedenog perioda. Prvi put podaci su u publikaciji "PSS Sombor" objavljeni za količine uvezenog semena u Republici Srbiji u sezoni 2015/2016. godina.
2.4.8.1. Kukuruz
U periodu od 2015. do 2023. godine, ukupne atestirane količine hibrida kukuruza umanjene su za 25,2%, sa 25.948 t na 19.399 t. Udeo domaćih hibrida u ukupnim količinama je smanjen, sa 67,8% na 44,8%, dok je vrednost uvoza semena kukuruza porasla sa 17,4 miliona evra na 62,1 milion evra. Posledično, vrednost ostvarenog suficita u razmeni semena kukuruza je smanjena, sa 31,4 miliona evra u 2014. godini na 16,1 miliona evra u 2023. godini.
Ukupno učešće dva domaća instituta - Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad "Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju" i Instituta za kukuruz "Zemun polje" u sertifikovanim količinama hibrida kukuruza je više nego dvostruko umanjeno u posmatranom periodu, sa 23,6% na 11,1%.
U sezoni 2023/24. godine, tri kompanije - dve regionalne i jedna multinacionalna - preuzele su primat na ovom tržištu, ostvarivši zajednički udeo od 47%. Ova promena predstavlja značajan zaokret u odnosu na sezonu 2015/16. godine, kada su tržištem dominirale jedna regionalna kompanija i dva domaća instituta, koji su zajedno imali više od 50% tržišnog udela. Promene u tržišnoj strukturi ukazuju na rastuću konkurenciju i ubrzanu dinamiku u sektoru, što odražava evoluciju tržišnih preferencija i zahteva prilagođavanje svih aktera. Ovi procesi istovremeno predstavljaju jasan signal domaćim institutima o neophodnosti prilagođavanja novim uslovima poslovanja kako bi ponovo zauzeli značajniju poziciju na tržištu.
2.4.8.2. Pšenica
Na osnovu podataka Ministarstva (bilansi) u sezoni 2015/16. godine utrošeno je 177.000 t semena pšenice, a u sezoni 2023/24. godine - 205.000 t. Na osnovu ukupno raspoloživih količina deklarisanog semena pšenice od 87.340 t odnosno 67.389 t, može se okvirno pretpostaviti da je udeo deklarisanog semena pšenice u ukupno utrošenom semenu značajno opao, sa 49,3% u sezoni 2015/16. godine na 32,9% u sezoni 2023/24. godine.
Ovakva dinamika ukazuje na rastuću upotrebu nesertifikovanog reprodukcionog materijala u proizvodnji pšenice, što predstavlja značajan izazov za domaći ratarski sektor. Upotreba semena koje nije prošlo postupak sertifikacije negativno utiče na kvalitet proizvodnje, visinu i stabilnost prinosa, povećava proizvodne rizike i može dovesti do većih troškova u srednjem i dugom roku. Pad udela deklarisanog semena istovremeno ukazuje i na nedovoljno iskorišćene potencijale za unapređenje produktivnosti i stabilnosti proizvodnje kroz primenu kvalitetnog reprodukcionog materijala.
2.4.8.3. Seme ostalih kultura
U strukturi atestiranih količina semena hibrida i sorti suncokreta u sezoni 2023/24. godine dominiraju uvozna semena, sa udelom od 85,3%. Učešće Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, smanjeno je sa 5,3% u sezoni 2015/16. godine na 3,3% u 2023/24. godine.
U proizvodnoj sezoni 2023/24. godine skoro celokupne količine semena uljane repice poticale su iz uvoza. Učešće Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u atestiranim količinama semena uljane repice opalo je sa 11,8% na 1,9% u periodu 2015/16 - 2023/24. godina.
Celokupna količina atestiranih semena šećerne repe, crnog luka i graška, kao i nešto manje od polovine semena krompira potiče iz uvoza.
Domaća semena su dominantno zastupljena u proizvodnji soje, ječma, ovsa i tritikalea. Učešće Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u atestiranim količinama ovih kultura u proizvodnoj 2023/24. godini iznosilo je - 42,5% u atestiranim količinama semena soje, 3,4% ječma, 10,6% tritikalea i 8,8% ovsa.
2.4.8.4. Sadni materijal
U sezoni 2015/16. godine, deklarisana je proizvodnja 44.587.019 sadnica (uključujući zbirne i pojedinačne deklaracije), a u sezoni 2023/24. godina 39.738.843 sadnica. Ovo predstavlja smanjenje od približno 4,8 miliona sadnica u periodu od devet godina.
U posmatranom periodu kod pojedinih vrsta je došlo do povećanja, a kod nekih do smanjenja obima proizvodnje, što je uzrokovano različitom potražnjom kako na domaćem, a naročito na stranim tržištima (Tabela 6). Takođe, jedan od uzroka smanjenja je starost matičnih zasada čiji je rok za korišćenje istekao, pa jedna od mera treba da bude obnavljanje matičnih zasada.
Tabela 6. Atestirane količine određenog sadnog materijala
Biljna vrsta |
Količina 2015/16. (kom.) |
Količina 2023/24. (kom.) |
Rast/pad % |
% sertifikovanog materijala 2015/16. |
% sertifikovanog materijala 2023/24. |
Rast/pad % |
Voćne sadnice |
||||||
Malina |
3.200.000 |
2.200.000 |
69 |
4% |
21% |
525 |
Jabuka |
5.535.000 |
11.750.000 |
212 |
76% |
83% |
109 |
Višnja |
1.800.000 |
1.160.000 |
64 |
31% |
35% |
113 |
Trešnja |
801.000 |
680.000 |
85 |
66% |
57% |
86 |
Šljiva |
1.600.000 |
1.500.000 |
94 |
23% |
14% |
61 |
Kruška |
1.240.000 |
2.300.000 |
185 |
60% |
58% |
97 |
Kajsija |
390.000 |
270.000 |
69 |
23% |
14% |
61 |
Breskva + Nektarina |
325.000 |
210.000 |
65 |
30% |
39% |
130 |
Borovnica |
34.000 |
209.000 |
615 |
3% |
0% |
0 |
Dunja |
250.000 |
266.000 |
106 |
68% |
57% |
84 |
Kupina |
68.000 |
215.000 |
316 |
0% |
4% |
0 |
Leska |
480.000 |
2.200.000 |
458 |
6% |
1% |
17 |
Orah |
198.000 |
226.000 |
114 |
0% |
0% |
0 |
Jagoda |
1.070.000 |
305.000 |
29 |
17% |
2% |
12 |
Lozni kalem |
||||||
Vinova loza |
8.620.000 |
9.400.000 |
109 |
51% |
67% |
/ |
Voćne i lozne podloge |
||||||
Dunja + Kruška |
3.200.000 |
2.190.000 |
68 |
67% |
62% |
93 |
Jabuka |
10.200.000 |
10.000.000 |
98 |
73% |
84% |
115 |
Leska |
7.000 |
270.000 |
3857 |
0% |
0% |
0 |
Trešnja + Magriva + Višnja) |
5.100.000 |
1.860.000 |
36 |
47% |
63% |
134 |
Šljiva + Kajsija + Breskva + Nektarina |
3.800.000 |
2.400.000 |
63 |
42% |
70% |
167 |
Orah |
180.000 |
150.000 |
83 |
0% |
0% |
0 |
Vinova loza |
8.500.000 |
16.700.000 |
196 |
80% |
65% |
81 |
Kalem pupoljci i vioke |
||||||
Jabuka |
6.190.000 |
2.730.000 |
44 |
84% |
84% |
100 |
Višnja |
860.000 |
580.000 |
67 |
81% |
60% |
74 |
Trešnja |
2.020.000 |
1.080.000 |
53 |
86% |
93% |
108 |
Šljiva |
4.190.000 |
3.700.000 |
88 |
30% |
27% |
90 |
Kruška |
2.960.000 |
1.226.000 |
41 |
78% |
86% |
110 |
Kajsija |
707.000 |
609.000 |
86 |
37% |
43% |
116 |
Breskva + Nektarina |
741.000 |
797.000 |
108 |
90% |
89% |
99 |
Dunja |
581.000 |
190.000 |
33 |
91% |
72% |
79 |
Leska |
220.000 |
726.000 |
330 |
0% |
0% |
0 |
Orah |
271.000 |
96.000 |
35 |
0% |
0% |
0 |
Vinova loza |
7.050.000 |
8.700.000 |
123 |
63% |
87% |
138 |
Izvor: PSS Sombor (obrada MPŠV - Uprava za zaštitu bilja)
Smanjenje količina voćnih sadnica voćaka sa izdatom deklaracijom o kvalitetu, odnosno upotreba nekvalitetnog i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i podizanje novih voćnjaka sadnicama proizvedenim iz rodnih zasada (jagoda, malina, kupina, višnja i šljiva) negativno utiče na prinose. Deficit standardnih i sertifikovanih sadnica maline, odnosno smanjenje atestiranih količina sadnica sa deklaracijom od oko tri puta u posmatranom periodu, jedan je od uzroka pada prinosa maline sa 6 t/ha u 2015. godini na 5,2 t/ha u 2023. godini.
2.4.9. Finansijski resursi i pristup kreditima
Izvori finansiranja poljoprivrednog sektora uključuju agrarni budžet, komercijalne banke, fondove (državne, pokrajinske i opštinske), međunarodne i bilateralne kreditne linije, kao i korišćenje međunarodnih i Evropske unije programa, uključujući sredstava IPARD programa.
2.4.9.1. Strane direktne investicije
Prema podacima Narodne banke Srbije u strukturi ukupnih stranih direktnih investicija (SDI), poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo su u periodu 2014-2023. godine učestvovali sa 0,3% do 4,4%.
2.4.9.2. Ostale investicije
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo poljoprivrede u isplatama za investicije u osnovna sredstva u 2023. godini iznosio je 1,6% (od čega 89,2% sopstvena sredstva, a 9,8% pozajmljena sredstva), a udeo poljoprivrede u investicijama u nova osnovna sredstva 1,8%.
2.4.9.3. Krediti
Prema podacima FAO UN udeo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u strukturi ukupnih kredita od 2014. do 2023. godine iznosio je 5,6 do 7,2%.
2.4.9.4. Donatorska sredstva
Procenjeno učešće sektora, prema podacima FAO UN u finansijskoj pomoći za razvoj (DFA) u istom periodu kretalo se od 0,1 do 4,5%.
2.4.9.5. Budžet za poljoprivredu
Državna podrška poljoprivredi i ruralnim područjima se najvećim delom sprovodi kroz budžet. Svake godine Vlada određuje ukupan iznos sredstava, kao i vrste i maksimalne iznose pojedinih podsticaja, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i zakonom kojim se propisuje budžet Republike Srbije.
Ukupan iznos budžetskih sredstava namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju često je bio ne samo kreiran, već i alociran pod uticajem različitih interesnih grupacija i aktuelnih ekonomskih okolnosti, dok je u manjoj meri odražavao strateški utvrđene prioritete sektora. Umesto da se sredstva planiraju i raspoređuju na osnovu dugoročnih potreba poljoprivrede i ruralnih područja, njihova raspodela otežana je ograničenim administrativnim kapacitetima i promenama institucionalne strukture, kao i neretko nedovoljnim finansijskim sredstvima.
U periodu od 2014. godine do 2024. godine iznos ukupnih opredeljenih sredstava za poljoprivredu i ruralni razvoj beleži konstantan rast posmatrano u apsolutnim iznosima na godišnjem nivou. Rast je naročito izražen u 2023. godini, kada je agrarni budžet imao i najveći udeo u ukupnim budžetskim sredstvima Republike Srbije (7,01%) (Tabela 7). U odnosu na period pisanja prethodne strategije udeo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Republike Srbije je značajno povećan i u sedam od deset godina iznosio je više od Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisanih 5%.
Tabela 7. Agrarni budžet
Kategorija |
BUDŽET MPŠV* |
Indeks rasta (100=preth. godina) |
|
Budžet MPŠV (RSD) |
% od nacionalnog |
||
2014. |
39.358.511.000 |
5,18% |
88,05 |
2015. |
41.433.438.000 |
5,42% |
105,27 |
2016. |
40.465.692.000 |
4,88% |
97,66 |
2017. |
43.787.556.000 |
4,78% |
108,21 |
2018. |
44.109.239.000 |
4,46% |
100,73 |
2019. |
54.614.663.000 |
5,00% |
123,82 |
2020. |
56.067.890.000 |
5,14% |
102,66 |
2021. |
60.271.291.000 |
4,71% |
107,50 |
2022. |
78.571.509.000 |
5,27% |
130,36 |
2023. |
114.376.688.000 |
7,01% |
145,57 |
2024. |
125.717.211.000 |
6,74% |
109,92 |
* MPŠV i pravni naslednici MPŠV
Izvor: MPŠV
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju podeljeni su u pet kategorija: direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebni podsticaji, kreditna podrška i IPARD podsticaji. Kategorija direktnih plaćanja dominira tokom čitavog perioda, čineći najveći udeo u ukupnim podsticajima, sa tendencijom rasta od 68% u 2017. godini do 88,5% u 2024. godini (grafikon 8). Udeo mera ruralnog razvoja je relativno visok u nekim godinama, poput 2017. i 2020. godine (27% i 26%), ali opada do 3,6% u 2024. godini. Posebni podsticaji11 čine najmanji deo ukupnih podsticaja, sa najvećim učešćem od oko 0,9% u 2017. godini, koje zatim opada na svega 0,2% u 2024. godini. Kreditna podrška ima relativno stabilan, ali nizak udeo, koji se kreće između 1% i 3%, što ukazuje na ograničen obim korišćenja subvencionisanih kredita kao instrumenta za finansijsku podršku. Udeo IPARD podsticaja koji predstavljaju ključni mehanizam podrške Evropske unije namenjen jačanju konkurentnosti proizvodnje i prerade hrane, diversifikaciji poljoprivrednih gazdinstava i razvoju zajednice i društvenog kapitala, značajno varira, sa minimumom od 0,9% u 2017. godini i maksimumom od oko 12,0% u 2019. i 2021. godini.
_____________
11 Posebni podsticaji obuhvataju: podsticaje za marketing - informacione sisteme u poljoprivredi podsticaje za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima; podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu; podsticaje za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju; podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju.
Grafikon 8. Raspodela podsticaja po kategorijama, 2017-2024. godina (%)
Izvor: MPŠV
Podaci o realizaciji budžeta po merama vode se po različitim metodologijama i kriterijumima, što otežava upoređivanje sa evropskim standardima i konceptima. Prema planu ZPP EU za 27 država članica u periodu 2023-2027. godine, raspodela sredstava organizovana je u tri glavne kategorije: direktna plaćanja (72%), mere ruralnog razvoja (25%) i sektorske mere (3%). Ovi procenti su okvirni i mogu varirati od države do države, jer svaka članica raspoređuje sredstva prema svojim nacionalnim potrebama (uz odobrenje Evropske komisije). U poređenju sa ovom strukturom, realizacija budžetskih sredstava u Republici Srbiji u periodu 2017-2024. godine je imala svoja dva ciklusa, prvi od 2017. do 2021. godine kada je struktura raspodele bila približnija onoj u EU i drugi od 2021. do 2024. godine kada se značajno pomerila u pravcu povećanja direktnih plaćanja na uštrb sredstava namenjenih ruralnom razvoju (Grafikon 8).
S obzirom da je klasifikacija mera u važećem Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju zasnovana na strukturi Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2014-2020. godine, uočava se neusklađenost postojećeg regulatornog okvira sa aktuelnim programskim i instrumentalnim rešenjima ZPP EU. Ova neusklađenost predstavlja ograničenje u pogledu pune primene savremenih pristupa i instrumenata podrške razvoju poljoprivrede i ruralnih područja u Republici Srbiji.
Republika Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koristi IPA podršku sa ciljem usvajanja i sprovođenja političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, društvenih i ekonomskih reformi koje su deo progresivnog usklađivanja sa vrednostima, pravilima, standardima, politikama, i praksama EU u cilju članstva u EU. IPARD program je komponenta IPA podrške namenjena ruralnom razvoju. Sprovođenje IPARD programa za programski period 2014-2020. godine (IPARD II program) završeno je 31. decembra 2024. godine.
IPARD III program za Republiku Srbiju za period 2021-2027. godine usvojen je Zaključkom Vlade ("Službeni glasnik RS", br. 118/23 i 34/25) u decembru 2023. godine. Opredeljena sredstava Evropske unije za IPARD III program iznose 288 miliona evra, dok sa doprinosom korisnika i nacionalnim doprinosom ukupna vrednost ovog programa iznosi preko 580 miliona evra.
IPARD III program ima pet ciljeva, a to su: povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, poboljšanje efikasnosti i održivosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, što će omogućiti bolji odgovor na zahteve društva za bezbednom, održivom i hranom visoke nutritivne vrednosti, stimulisanje razvoja poslovanja, rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenje mladih u poljoprivredu, doprinos ublažavanju klimatskih promena i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima, unapređenje razvoja zajednice i društvenog kapitala u ruralnim područjima i izgradnja moderne, efikasne i transparentne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj. Radi ostvarivanja ovih ciljeva, Republika Srbija se u IPARD III programskom periodu opredelila za sprovođenje sedam mera i to: Meru 1 - "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava", Meru 3 - "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva", Meru 4 - "Agro-ekološko-klimatsku meru i organsku proizvodnju", Meru 5 - "Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup" (u daljem tekstu: LEADER), Meru 6 - "Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu", Meru 7 - "Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" i Meru 9 - "Tehnička pomoć".
Republika Srbija opredeljena je da u svojstvu zemlje kandidata koristi pretpristupne fondove kako bi momentom ulaska u Evropsku uniju bila spremna za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u Evropske unije.
2.4.11. Šume i šumsko zemljište
Šume pružaju višestruke koristi: obezbeđuju sirovine za obnovljive i ekološki zdrave proizvode i imaju važnu ulogu u ekonomskom blagostanju, biološkoj raznovrsnosti, globalnom kruženju ugljenika i vodnom bilansu, bitne su za razvoj ekoloških, zaštitnih, turističko-rekreacionih, zdravstvenih i kulturnih usluga, a takođe su i stub održivog razvoja svakog društva.
Prema rezultatima Druge nacionalne inventure šuma Republike Srbije (2023. godine), ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Republici Srbiji iznosi 3.025.471 ha, odnosno trenutna šumovitost Republike Srbije iznosi 39,01%. Šumovitost u Republici Srbiji je iznad svetskog proseka (koji iznosi oko 30%) i u granicama je Evropskog proseka (oko 39%). Šumovitost na nivou centralne Srbije iznosi 47,98%, dok šumovitost na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi 7,97%.
U odnosu na vlasništvo, podaci Druge nacionalne inventure šuma Republike Srbije pokazuju promenu vlasničke strukture. Prema rezultatima Prve nacionalne inventure šuma (2009. godine) dominirale su državne šume sa 53% površine, u poređenju sa 47% privatnih šuma, dok je situacija danas drugačija i privatne šume pokrivaju površinu od 58%, dok su državne šume zastupljen sa 42%. Jedan od razloga takve vlasničke promene mogao bi biti završavanje procesa restitucije, kao i migracija stanovništva iz ruralnih krajeva i napuštanje ekstenzivne poljoprivrede. Takođe, unapređena je metodologija nacionalne inventure šuma, kao i dostupnost prostornih podataka (kvalitetnih satelitskih snimaka, dvofazna inventura, dostupnost digitalnih podataka katastra nepokretnosti i primena metoda daljinske detekcije).
Značajan potencijal u ruralnim područjima predstavlja 1,66 miliona ha privatnih šuma, koje su najvećim delom u ruralnim krajevima i imaju karakteristike malog privatnog poseda sa nepovoljnim socioekonomskim karakteristikama. Definisanjem mera ruralnog razvoja za podršku stvaranja udruženja privatnih šumovlasnika unapredila bi se održivost gazdovanja malog šumskog poseda koji čini skoro 58% svih šuma u Republici Srbiji.
Ukupna drvna zaliha u šumama Republike Srbije prema podacima Druge nacionalne inventure šuma Republike Srbije iznosi 556.971.156 m³, od čega je 50,3% u državnim šumama, dok je 49,7% u privatnim šumama. U odnosu na zapreminski prirast koji iznosi 14.329.501 m³ na godišnjem nivou, situacija je nešto drugačija i 54% prirasta je u privatnim šumama, dok je 46% u državnim šumama. U odnosu na podatke Prve nacionalne inventure šuma evidentirano je povećanje i zapremine, kao i zapreminskog prirasta.
Prema poreklu, visoke sastojine zauzimaju 26% šumske površine, a izdanačke sastojine su zastupljene na 65% površine, dok veštački podignute sastojine zauzimaju 7,5% površine pod šumama. Prema kriterijumu mešovitosti čiste sastojine lišćara zauzimaju površinu od 45%, dok mešovite sastojine lišćara zauzimaju 42% površine. Čiste sastojine četinara zauzimaju površinu od 7%, mešovite sastojine lišćara i četinara 3% i mešovite sastojine četinara 0,9%.
Pored povećanja površine pod šumama i povećanja ostalih taksacionih elemenata koji uključuju zapreminu i zapreminski prirast, u odnosu na podatke Prve nacionalne inventure šuma evidentirano je i povećanje količine skladištenog ugljenika u šumama Republike Srbije, tako da ona sada iznosi oko 257.000.000 t.
Šumarstvo danas sve više ima ulogu kao važan instrument ublažavanja klimatskih promena, ali i klimatske promene stavljaju pred šumarstvo važan izazov u smislu dugoročnih planova za adaptaciju šumskih ekosistema na pojavu klimatskih promena koja se ogledaju u povećanju temperatura tokom vegetacionog perioda i ekstremnih sušnih ili ekstremno kišovitih perioda tokom cele godine ili u doba vegetacije. Drvo kao sirovina sve više postaje glavna zamena fosilnim gorivima i predstavljaće u budućnosti važan izvor zelene energije koja pozitivno deluje na smanjenje emisije gasova staklene bašte u atmosferu, ali i stvara energetsku nezavisnost zemlje od uvozno zavisnih fosilnih goriva. Šumarstvo igra važnu ulogu u zaštiti zemljišta od erozije i zaštiti izvorišta voda, očuvanju biodiverziteta, ali i predstavlja glavni izvor sirovine za drvnu industriju.
U sektoru šumarstva izdvajaju se sledeći izazovi:
1) ugroženost sektora od uticaja klimatskih promena;
2) usitnjenost poseda u privatnom vlasništvu i neorganizovanost vlasnika (veliki broj vlasnika koji nisu organizovani u postupku gazdovanja šumama);
3) nepouzdan i (uglavnom) neažuriran katastar šumskog zemljišta što utiče na razgraničenje šumskog zemljišta u odnosu na zemljište koje se koristi u druge svrhe, tačne granice između različitih parcela, kao i na vlasništvo nad parcelama;
4) nedovoljna otvorenost šuma saobraćajnicama na nivou od 9-12 m/ha, a u šumama sopstvenika tek 1/3 do 1/2 otvorenosti šuma kojima gazduju javna preduzeća, odnosno društva kapitala u vlasništvu Republike Srbije;
5) zastarela mehanizacija malih i srednjih preduzeća u šumarstvu, veliko učešće ručnog i animalnog rada;
6) nedovoljni kapaciteti preduzeća u šumarstvu za proizvodnju sadnog materijala.
2.4.12. Lovstvo i održivo upravljanje populacijama divljači
Lovstvo u Republici Srbiji predstavlja delatnost sa više od 130 godina tradicije, koja obuhvata zaštitu, gajenje, unapređenje i održivo korišćenje divljači i njenih staništa. Ono je od ključnog značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti, održavanje prirodne ravnoteže u ekosistemima, upravljanje brojnošću vrsta u cilju smanjenja šteta na poljoprivredi i šumarstvu. Istovremeno, lovstvo predstavlja značajan potencijal za razvoj lovnog turizma i drugih ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima.
Na teritoriji Srbije postoje 204 lovišta u centralnom delu zemlje i 158 u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, dok podaci za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju nisu dostupni. Najvećim brojem gazduju lovačka udruženja, a oko 90.000 aktivnih lovaca čini osnovu lovstva kao privredne delatnosti i ključnu snagu za očuvanje biodiverziteta, ekonomski razvoj i socijalnu integraciju ruralnih zajednica.
Teritoriju Republike Srbije karakteriše raznovrsnost prirodnih staništa koja omogućava prisustvo velikog broja vrsta divljači. Glavne vrste krupne divljači su divlja svinja, srna, jelen i divokoza, dok su u manjoj meri zastupljeni jelen lopatar i muflon. Značajan deo predatorskih vrsta, od posebnog značaja za održavanje prirodne ravnoteže, čine vuk, šakal i lisica. Pored krupnih predatora, postoji niz manjih vrsta sisara koje spadaju u sitnu divljač, kao što su divlja mačka, jazavac, kuna belica, mrki tvor, kuna zlatica, lasica, veverica, puh, ondatra, nutrija i rakunoliki pas. Od sitne divljači najznačajnije vrste su zec, poljska jarebica, fazan, močvarice koje obuhvataju više vrsta divljih pataka i divljih gusaka, crna liska, barska kokica, veliki kormoran, kao i druge ptice: prepelica, svraka, vrana, siva čaplja, jastreb kokošar, golub grivnaš, grlica, gugutka, sojka, gačac i šumska šljuka. Populacije divljači nastanjuju šumska, planinska, poljska i vodena staništa, kao i močvare i priobalna područja koja predstavljaju deo prirodnog areala pojedinih vrsta.
Prioritetni zadaci u periodu trajanja strategije biće povećanje brojnosti i unapređenje stanja populacija autohtonih vrsta lovostajem zaštićene divljači. Poseban akcenat biće na vraćanju i naseljavanju divokoze na staništa koja su bila deo njenog prirodnog areala, oporavku populacija jelena, oporavku populacija divlje svinje na teritorijama pogođenim afričkom kugom svinja, naseljavanju poljske jarebice i oporavku populacija zeca. Ovi ciljevi će se ostvarivati kroz planirane mere upravljanja, monitoringa i očuvanja staništa, uz dosledno poštovanje zakona i planskih dokumenata, kao i primenu savremenih metoda održivog korišćenja prirodnih resursa.
Održivo upravljanje podrazumeva praćenje brojnosti, strukture i zdravlja divljači, podizanje lovnotehničkih objekata, obezbeđivanje hrane u nepovoljnim uslovima i sprečavanje negativnih uticaja kao što su nezakonit lov, degradacija staništa i širenje zaraznih bolesti.
Sektor lovstva ima veliki značaj u očuvanju biodiverziteta a pravilnim planiranjem, kontrolom brojnosti i unapređenjem staništa moguće je obezbediti održivu koegzistenciju divljači i ljudskih aktivnosti.
Promocija lovnog turizma i podrška razvoju održivih ekonomskih modela u ruralnim područjima obezbediće unapređenje lovnog turizma i jačanje ruralne ekonomije.
Izazovi u sektoru lovstva uključuju: degradaciju i fragmentaciju staništa usled urbanizacije i poljoprivrede, širenje zaraznih bolesti, nedovoljno razvijen sistem monitoringa i baza podataka, prisustvo nezakonitog lova, potrebu za unapređenjem infrastrukture i opreme, kao i nedovoljnu integraciju lovstva sa drugim sektorima ruralnog razvoja i zaštite prirode.
2.5. Produktivnost poljoprivrede
Proizvodne performanse poljoprivrede najčešće se izražavaju preko parcijalnih produktivnosti poljoprivrede - produktivnosti rada i produktivnosti zemljišta. Za sveobuhvatniju analizu poljoprivrednih performansi koristi se ukupna faktorska produktivnost (TFP)12, koja uzima u obzir ne samo ulazne resurse, već i efikasnost njihove upotrebe i tehnološki napredak. Rast TFP najčešće je rezultat uvođenja novih tehnologija i inovacija, povećanja investicija u modernizaciju i infrastrukturu, poboljšanja organizacije rada, kao i unapređenja znanja i kvalifikacija radne snage.
Na osnovu podataka iz baze FAO UN za period 2006-2022. godine, poljoprivredni sektor Republike Srbije analiziran je primenom parcijalnih pokazatelja produktivnosti, kao i TFP. Analiza Malmquist TFP indeksa za period 2006-2022. godine u Strategiji je ključna jer pruža uvid u dugoročne trendove, prepoznaje prave uzroke promena u produktivnosti, ublažava uticaj kratkoročnih šokova i omogućava formulisanje održivih mera za budući razvoj poljoprivrednog sektora. Na osnovu toga, Strategija predlaže konkretne politike za podsticaj produktivnosti, usmerene na ulaganja u tehnološki napredak, modernizaciju gazdinstava, unapređenje obrazovanja u agraru i adaptaciju na klimatske promene.
____________
12 TFP indeks veći od 1 ukazuje na rast produktivnosti, manji od 1 na pad produktivnosti, dok indeks jednak 1 pokazuje da nije bilo promena u produktivnosti.
2.5.1. Produktivnost rada i zemljišta
Procena pokazatelja parcijalne produktivnosti, produktivnosti zemljišta i rada, ukazuje na značajne razlike između Republike Srbije i Evropske unije. Iako je produktivnost zemljišta u Republici Srbiji zadržala relativnu stabilnost u periodu od 2006. do 2022. godine, značajno je niža od proseka u Evropskoj uniji, ali je viša u odnosu na prosek u državama Zapadnog Balkana. Pad produktivnosti zemljišta naročito je izražen nakon 2020. godine.
Produktivnost rada u Republici Srbiji je približno tri puta niža od proseka u Evropskoj uniji. Takođe, dodata vrednost po radniku značajno je ispod proseka Evropske unije ali je iznad nivoa zabeleženog u državama Zapadnog Balkana.
2.5.2. Ukupna faktorska produktivnost
Republika Srbija je u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad TFP od 1,1%, što je u drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1% na nivou Evrope (Tabela 8). Za razliku od država Evropske unije koje su ostvarile pozitivan rast produktivnosti zahvaljujući tehnološkom napretku, Republika Srbija je zabeležila tehnološki pad. Čak i države Zapadnog Balkana, posmatrane kao celina, ostvarile su rast produktivnosti, pre svega usled značajnog napretka Republike Albanije (Tabela 9).
Prosečan rast TFP u Evropi rezultat je godišnjeg rasta tehnoloških promena od 0,4%, koji je kompenzovao pad efikasnosti od 0,4% (Tabela 9), dok je prosečan pad TFP u Republici Srbiji posledica nedovoljnog tehnološkog napretka.
Tabela 8. Ukupna faktorska produktivnost 2006-2022. godine
Država |
TFP promena |
Država |
TFP promena |
Republika Albanija |
1,034 |
Republika Poljska |
1,001 |
Savezna Republika Nemačka |
1,028 |
Ruska Federacija |
1 |
Kraljevina Danska |
1,026 |
Republika Belorusija |
1 |
Irska |
1,024 |
Republika Letonija |
0,998 |
Kraljevina Holandija |
1,023 |
Republika Estonija |
0,995 |
Republika Francuska |
1,02 |
Republika Slovenija |
0,993 |
Republika Portugalija |
1,018 |
Kraljevina Španija |
0,993 |
Republika Finska |
1,015 |
Crna Gora |
0,993 |
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske |
1,013 |
Republika Srbija |
0,989 |
Republika Litvanija |
1,012 |
Bosna i Hercegovina |
0,988 |
Švajcarska Konfederacija |
1,011 |
Slovačka Republika |
0,987 |
Republika Severna Makedonija |
1,007 |
Ukrajina |
0,987 |
Republika Italija |
1,007 |
Republika Hrvatska |
0,983 |
Kraljevina Norveška |
1,005 |
Republika Češka |
0,978 |
Republika Austrija |
1,004 |
Republika Bugarska |
0,975 |
Republika Grčka |
1,004 |
Rumunija |
0,961 |
Kraljevina Švedska |
1,003 |
Mađarska |
0,96 |
Kraljevina Belgija |
1,003 |
PROSEK |
1,001 |
Izvor: FAO (obrada MPŠV)
Tabela 9. TFP komponente po grupama zemalja
Grupa |
Promena efikasnosti |
Tehnološka promena |
TFP promena |
Republika Srbija |
1 |
0,989 |
0,989 |
EU |
0,996 |
1,006 |
1,002 |
Severna EU |
1,002 |
1,014 |
1,016 |
Mediteran |
0,998 |
1,007 |
1,005 |
Istočna EU |
0,989 |
0,996 |
0,985 |
Severna ne EU |
0,991 |
1,019 |
1,01 |
Zapadni Balkan |
1 |
1,005 |
1,005 |
Istočna ne EU |
1,007 |
0,989 |
0,996 |
PROSEK |
0,996 |
1,004 |
1,001 |
Izvor: FAO (obrada MPŠV)
Poljoprivredne politike Evropske unije pozitivno utiču na tehnološke promene, omogućavaju brže usvajanje inovacija zahvaljujući adekvatnoj podršci poljoprivrednicima, pri čemu se ovaj proces dodatno ubrzava kada se kombinuje sa finansijskim podsticajima. Suprotno tome, politike Evropske unije nužno ne doprinose tehničkoj efikasnosti u poljoprivredi. ZPP EU, s jedne strane, često obezbeđuje podsticaje za napredne tehnologije, čime se povećava produktivnost poljoprivrede, ali s druge strane, restriktivni ekološki propisi i troškovi usklađivanja sa standardima Evropske unije negativno utiču na tehničku efikasnost. U prilog tome, govori i činjenica da istočnoevropske zemlje koje nisu članice Evropske unije pokazuju najveći porast efikasnosti, dok sve grupe Evropske unije beleže pad tehničke efikasnosti. Za razliku od Evropske unije poljoprivreda Republika Srbije je konzistentno tehnički efikasna, odnosno efikasno koristi raspoložive resurse (Tabela 10). Međutim, tehnološka stagnacija u poljoprivredi Republike Srbije dovodi do njenog nepovoljnijeg položaja u odnosu na zemlje Evropske unije, što se negativno odražava na produktivnost, konkurentnost i sposobnost sektora da odgovori na savremene tržišne i klimatske izazove.
Tabela 10. Promena efikasnosti
Država |
Promena efik. |
Država |
Promena efik. |
Republika Estonija |
0,994 |
Republika Srbija |
1 |
Republika Albanija |
1,018 |
Kraljevina Španija |
1,001 |
Republika Litvanija |
1,013 |
Ukrajina |
0,998 |
Republika Belorusija |
1,013 |
Republika Hrvatska |
0,993 |
Irska |
1,013 |
Slovačka Republika |
0,983 |
Republika Finska |
1,009 |
Republika Grčka |
0,993 |
Republika Poljska |
1,001 |
Švajcarska Konfederacija |
0,996 |
Republika Letonija |
0,997 |
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske |
0,985 |
Kraljevina Belgija |
1 |
Republika Češka |
0,985 |
Kraljevina Danska |
1 |
Kraljevina Švedska |
0,979 |
Republika Francuska |
1,001 |
Kraljevina Norveška |
0,979 |
Savezna Republika Nemačka |
1,024 |
Republika Austrija |
0,975 |
Republika Italija |
0,995 |
Bosna i Hercegovina |
0,973 |
Crna Gora |
1 |
Republika Bugarska |
0,965 |
Kraljevina Holandija |
1 |
Rumunija |
0,986 |
Republika Severna Makedonija |
1 |
Mađarska |
0,986 |
Republika Portugalija |
1,002 |
Republika Slovenija |
0,986 |
Ruska Federacija |
1,014 |
PROSEK |
0,996 |
Izvor: FAO (obrada MPŠV)
U periodu od 2007. do 2022. godine, Republika Srbija bila je inovativna samo u određenim godina, konkretno u 2009, 2010, 2013, 2014, 2016, 2018. i 2021. godini (Tabela 11). Ovaj rezultat dodatno potvrđuje prethodne argumente. Pošto je poljoprivreda Republike Srbije tehnički efikasna tokom celog perioda, u godinama kada ostvaruje visok stepen tehnološkog napretka, zemlja, takođe postaje lider u inovacijama.
Tabela 11. Inovativne zemlje
Izvor: FAO (obrada MPŠV)
Produktivnost poljoprivrede Republike Srbije zaostaje za Evropskom unijom prvenstveno zbog niske stope tehnološkog napretka. Republika Srbija efikasno koristi raspoložive resurse, ali se suočava sa izazovima u praćenju tempa usvajanja tehnologija koje su karakteristične za evropske zemlje sa naprednijim poljoprivrednim sektorima. Iako visoka tehnička efikasnost daje snažnu osnovu za potencijalni rast, odsustvo poboljšanja u ukupnoj faktorskoj produktivnosti, usled slabih tehnoloških promena, ukazuje da će ova efikasnost vremenom donositi sve manje rezultata. Rešavanje navedenih izazova nije važno samo za domaći uspeh u poljoprivredi, već je i ključno za usklađivanje sa evropskim standardima i unapređenje konkurentnosti sektora. Politike koje promovišu usvajanje odgovarajućih tehnologija, podržane adekvatnim finansiranjem i podsticajima, mogu pozitivno uticati na produktivnost poljoprivrede Republike Srbije.
Nedostatak kontinuiranih ulaganja u savremene poljoprivredne prakse i tehnologije doprinosi održavanju i produbljivanju jaza u produktivnosti poljoprivrede između Republike Srbije i Evropske unije. Ovaj jaz se ispoljava kroz niže prinose, slabiju efikasnost korišćenja resursa i ograničenu primenu inovativnih rešenja u poljoprivrednoj proizvodnji. Istovremeno, uočavaju se izazovi u upravljanju prirodnim resursima, kao i ograničena sposobnost sektora da odgovori na zahteve održivosti i klimatske promene. Nedovoljan nivo modernizacije i sporo usvajanje novih tehnologija dodatno utiču na konkurentnost poljoprivrede i njenu dugoročnu ekonomsku i ekološku održivost.
2.6. Obim i struktura poljoprivredne proizvodnje
Poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji uglavnom ima ekstenzivni karakter, što je čini veoma osetljivom na klimatske uslove, posebno na periode suše. Nedovoljna primena agrotehničkih mera, mali udeo navodnjavanih površina u ukupnim površinama, neiskorišćen genetički potencijal, kao i neizbalansirana ishrana stoke, značajno utiču na varijabilnost prinosa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.
Stočarstvo je zabeležilo najveći pad od svih grana poljoprivrede tokom prethodne tri decenije tranzicija i promena u državi i društvu. Brojno stanje stoke u Republici Srbiji danas se kod gotovo svih vrsta, nalazi u relativno konstantnom padu. Iako Republika Srbija raspolaže povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, 469 hiljada ha pašnjaka i livada i veliki broj neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, broj uslovnih grla po ha je u poslednjih deset godina smanjen sa 0,59 na 0,46, što je značajno ispod proseka Evropske unije od 0,7. U pojedinim državama članicama Evropske unije ovaj indikator je znatno viši: u Kraljevini Holandiji dostiže 3,4, u Kraljevini Belgiji 2,7, u Kraljevini Danskoj 1,6, u Irskoj 1,3, u Saveznoj Republici Nemačkoj 1,0, a u Republici Sloveniji 0,9.
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2023. godine u Republici Srbiji evidentirano je 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza i 21.604.693 grla živine.
Uzgojem goveda bavi se 14,0% poljoprivrednih gazdinstava, koja u proseku drže 10,2 grla. Porodična gazdinstva uzgajaju u proseku 9,4 goveda, gazdinstva pravnih lica 464 grla, a gazdinstva preduzetnika 56,5 grla. Uzgojem muznih krava bavi se 12,4% gazdinstava, sa prosečnih 5,3 grla po gazdinstvu. Na porodičnim gazdinstvima prosek iznosi 5,1 grlo, na gazdinstvima pravnih lica 207,0 grla, a na gazdinstvima preduzetnika 40,8 grla. Struktura gazdinstava pokazuje da najveći broj njih drži 1-2 muzne krave (44,0%) ili 3-9 grla (44,2%). Udeo gazdinstava sa 10-19 grla iznosi 8,2%, sa 20-29 grla 1,9%, sa 30-49 grla 1,1%, sa 50-99 grla 0,4%, dok samo 0,2% gazdinstava drži više od 100 muznih krava.
Uzgojem svinja bavi se 37,9% poljoprivrednih gazdinstava, koja u proseku drže 11,8 grla po gazdinstvu. Na porodičnim gazdinstvima prosek iznosi 8,9 svinja, na gazdinstvima pravnih lica 4.359, a na gazdinstvima preduzetnika 257,4 svinja. Gazdinstva najčešće drže 1-2 svinje (42,7%) ili 3-9 svinja (37,0%). Udeo gazdinstava sa 10-19 svinja iznosi 12,4%. Gazdinstva sa 20-49 svinja čine 5,9% ukupnog broja, dok 1,1% gazdinstava drži 50-99 svinja. Najmanje su zastupljena gazdinstva sa 100-199 svinja (0,5%), 200-399 svinja (0,2%) i više od 400 svinja (0,2%).
Uzgojem brojlera u Republici Srbiji bavi se 4,9% gazdinstava, koja u proseku drže 497,7 brojlera. Na porodičnim gazdinstvima prosek iznosi 276,5, na gazdinstvima pravnih lica 107.065, a na gazdinstvima preduzetnika 8.253 brojlera. Uzgojem kokoški nosilja bavi se 34,7% gazdinstava, sa prosečnim brojem od 4.242,7 nosilja po gazdinstvu. Na porodičnim gazdinstvima prosek je 2.378, na gazdinstvima pravnih lica 3.252.860, dok na gazdinstvima preduzetnika iznosi 1.480.556 nosilja. Uzgojem ovaca bavi se 18,4% gazdinstava, a prosečan broj grla po gazdinstvu iznosi 18,2. Na porodičnim gazdinstvima prosek je 18,1 grlo, na gazdinstvima pravnih lica 106,1 a na gazdinstvima preduzetnika 78,8 grla. Struktura gazdinstava pokazuje da 1-2 ovce drži 3,7% gazdinstava, 3-9 ovaca 43,2%, 9-19 ovaca 32,6%, 20-49 ovaca 14,2%, 50-99 ovaca 4,1%, 100-199 ovaca 1,5%, 200-499 ovaca 0,6%, dok više od 500 ovaca ima svega 0,1% gazdinstava.
Regionalna distribucija stočnog fonda pokazuje da teritorijalna jedinica Srbija - sever učestvuje sa 36,5% u ukupnom broju goveda, 48,9% svinja, 22,7% ovaca, 22,6% koza i 50,3% živine. Istovremeno, Srbija - jug beleži udele od 63,5% u ukupnom broju goveda, 51,1% svinja, 77,3% ovaca, 77,4% koza i 49,7% živine. U Beogradskom regionu uzgaja se 4,8% ukupnog broja goveda, 5,6% živine, 3,5% svinja, 4,7% koza i 4,5% ovaca (Grafikon 9). Region Vojvodine dominira u uzgoju svinja, sa udelom od 45,5%, i živine, sa 44,8%. Region Šumadije i Zapadne Srbije ima najveći udeo u broju ovaca (61,0%) i goveda (45,5%). Region Južne i Istočne Srbije posebno se ističe u uzgoju koza, sa udelom od 41,0%.
Struktura stočarske proizvodnje u Republici Srbiji pokazuje visok stepen fragmentacije i dominaciju malih porodičnih gazdinstava sa vrlo malim brojem grla. Prosečne veličine po gazdinstvu - 10,2 goveda, 11,8 svinja, 18,2 ovaca i 276 brojlera - značajno su niže u odnosu na evropsku praksu, što upućuje na ograničenu produktivnost, nisku ekonomiju obima i ograničenu mogućnost investiranja. Istovremeno, industrijski sektor (pravna lica i preduzetnici), drži nesrazmerno velike količine živine i svinja, što ukazuje na visoku koncentraciju proizvodnje u malom broju velikih sistema. Iako su površine KPZ u dva proizvodna regiona relativno ujednačene, stočarska proizvodnja u njima ima različite strukturne i proizvodne karakteristike. U severnom, pretežno ravničarskom delu zemlje, gazdinstva koja se bave stočarstvom raspolažu sa 41% ukupnog broja UG. Proizvodnja je u većoj meri zasnovana na specijalizovanim tipovima gazdinstava, pre svega za tov svinja, proizvodnju mleka, tov brojlera, kao i za gajenje žitarica, uljarica i proteinskog bilja. Ta gazdinstva u proseku raspolažu sa 8,96 uslovnih grla, uz manju gustinu stočarske proizvodnje od 0,37 UG/ha. S druge strane, u južnom, pretežno brdsko-planinskom području, gazdinstva su brojnija i raspolažu sa 59% ukupnog broja uslovnih grla. U proizvodnoj strukturi dominiraju diversifikovana gazdinstva, odnosno ona koja kombinuju različite vrste useva i stočarske proizvodnje. Pored njih, značajno su zastupljena i gazdinstva usmerena na proizvodnju mleka, uzgoj mešovite stoke na ispaši, tov svinja, kao i kombinovanu proizvodnju ratarskih kultura, svinja i živine. Iako su ova gazdinstva u proseku manja i raspolažu sa 3,8 uslovnih grla, odlikuje ih veća gustina stočarske proizvodnje, koja iznosi 0,55 UG/ha13.
Regionalna struktura potvrđuje postojanje jasnih proizvodnih zona: Autonomna pokrajina Vojvodina dominira u svinjarstvu i živinarstvu, Šumadija i Zapadna Srbija u govedarstvu i ovčarstvu, a Južna i Istočna Srbija u kozarstvu. Ovakva struktura proizvodnje ukazuje na potrebu za regionalno diferenciranim merama, kao i za politikama koje će omogućiti konsolidaciju proizvodnje, jačanje porodičnih farmi i razvoj srednjih gazdinstava sposobnih da obezbede stabilniju i konkurentniju stočarsku proizvodnju.
_____________
13 Popović, R. (2025) Poljoprivredna gazdinstva sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji - stanje i perspektiva. Republički zavod za statistiku: Beograd.
Grafikon 9. Struktura stočnog fonda po regionima
Izvor: Popis poljoprivrede, 2023. godina (obrada MPŠV)
Poređenje rezultata dva poslednja popisa poljoprivrede jasno ukazuje na duboko izražene negativne trendove u stočarskoj proizvodnji (Grafikon 10). U posmatranom periodu broj muznih krava smanjen je za 22,1%, goveda za 20,1%, krmača za 28,5%, svinja za 33,6%, ovaca za 1,9%, koza za 35,5%, konja za 14,1%, brojlera za 4,8%, kokoški nosilja za 11,1%, a ukupne živine za 19,1%. Paralelno sa padom stočnog fonda, dramatično je smanjen i broj gazdinstava koja drže pojedine kategorije stoke. Broj gazdinstava sa muznim grlima opao je za 59,6%, a sličan trend je zabeležen i u drugim sektorima: gazdinstva koja se bave uzgojem goveda smanjena su za 59,7%, krmača za 52,4%, koza za 61,4%, brojlera za 50,7%, kokoški nosilja za 36,2%, dok je broj gazdinstava koja drže živinu opao za 46,8%.
Grafikon 10. Trendovi u broju grla: poređenje rezultata dva popisa (2012. i 2023. godine)
Izvor: Popis poljoprivrede, 2012. i 2023. godine (obrada MPŠV)
Svi segmenti stočarske proizvodnje u Republici Srbiji karakterišu strukturni izazovi koji se odnose na nedovoljno restrukturirana gazdinstva, ograničen genetski potencijal domaćih životinja i zastarele tehnologije proizvodnje. U značajnom delu sektora prisutan je nizak nivo tehnološke opremljenosti, nedovoljna primena sanitarnih standarda, ograničena upotreba savremenih metoda u proizvodnji i pripremi stočne hrane, kao i nedovoljna usklađenost sa zahtevima u oblasti dobrobiti životinja i standarda kvaliteta.
Sektor svinjarstva predstavlja najkritičniji segment stočarske proizvodnje, koji karakteriše dominacija velikog broja malih gazdinstava sa niskim nivoom produktivnosti, nedovoljnim ulaganjima u objekte i tehnologiju, kao i ograničenom ekonomskom efikasnošću. Navedena struktura proizvodnje utiče na nisku konkurentnost domaćeg sektora svinjarstva. Dodatni problem predstavlja visok nivo uvoza prasadi za tov, što ukazuje na nedovoljno razvijene domaće kapacitete za proizvodnju kvalitetne prasadi. Istovremeno, postoji potencijal za bolju organizaciju proizvodnje kroz funkcionalno povezivanje malih, srednjih i velikih farmi i jasniju specijalizaciju pojedinih segmenata proizvodnje.
Ratarska proizvodnja predstavlja osnovnu bazu za razvoj stočarstva, međutim, dugogodišnje narušavanje pariteta između ova dva segmenta poljoprivredne proizvodnje dovelo je do slabljenja međusobne povezanosti i funkcionalne integracije. Posledica ovih procesa je smanjena ekonomska efikasnost stočarske proizvodnje i izražena zavisnost od spoljnih inputa, što ukazuje na dubinu strukturnih problema sa kojima se sektor suočava.
Autohtone rase domaćih životinja predstavljaju značajan deo nacionalnog biodiverziteta, kulturnog nasleđa i tradicionalnih sistema stočarske proizvodnje. Ove rase su prilagođene lokalnim prirodnim uslovima i ekstenzivnim sistemima gajenja, te imaju važnu ulogu u održivom korišćenju prirodnih resursa, očuvanju ruralnog prostora i ekonomskoj vitalnosti ruralnih područja. Uprkos tome, njihovo učešće u ukupnoj stočarskoj proizvodnji je ograničeno, a očuvanje i ekonomska održivost ovih sistema ostaju izazov.
U sektoru tovnog govedarstva uočava se potencijal za razvoj ekstenzivnih sistema proizvodnje zasnovanih na korišćenju pašnjaka, uključujući i područja pod odgovarajućim režimima zaštite prirode. Ovi sistemi su posebno značajni za ruralna područja, jer doprinose očuvanju biodiverziteta, održivom upravljanju prirodnim resursima i održavanju tradicionalnih oblika stočarske proizvodnje, kao što je sistem krava - tele.
2.6.1.1. Proizvodnja mleka
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je u 2023. godini pomuženo 1.376 miliona l mleka - 1.344 miliona l kravljeg mleka, 11 miliona l ovčijeg mleka i 21 milion l kozjeg mleka. U strukturi proizvodnje mleka dominira kravlje mleko sa udelom od 97,7%, dok ovčije i kozje mleko učestvuju sa 0,8% odnosno 1,5% (Grafikon 11). Nešto više od polovine proizvedenog mleka otkupi se od strane mlekarske industrije (797 hiljada t u 2023. godini), dok se ostatak u najvećoj meri koristi za potrošnju i preradu na gazdinstvu.
Grafikon 11. Struktura proizvodnje mleka (%)
Izvor: RZS
Prema podacima Instituta za stočarstvo, kvalitetne priplodne krave simentalske rase u 2023. godini ostvarile su prosečnu proizvodnju mleka u standardnoj laktaciji od 5.092 l sa 4,01% mlečne masti i 3,21% proteina, odnosno sa prinosom od 204,1 kg mlečne masti i 163,64 kg proteina. Količina mleka po muznoj kravi je u 2023. godini u blagom porastu (+3,3%) u odnosu na 2022. godinu, čime se nastavlja uzlazni desetogodišnji trend, kao rezultat konstantnog rada na unapređenju genetske osnove u populacijama goveda koje se koriste za proizvodnju mleka. U odnosu na petogodišnji prosek, mlečnost kod krava je u 2023. godini veća za 5,6%. Nasuprot tome, do smanjenja mlečnosti po grlu došlo je kod ovaca (0,7%) i kod koza (za čak 22%). Tokom 2023. godine proizvodnja kravljeg mleka zabeležila je 5,3% niži nivo nego prethodne godine.
Ovakav proizvodni rezultat je u najvećoj meri posledica nastavka smanjenja broja muznih krava (za 34 hiljade grla u odnosu na 2022. godinu). Količina otkupljenog kravljeg mleka od strane mlekara na nivou je od 757 miliona l u 2023. godini, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 10% u odnosu na petogodišnji prosek.
Proizvodnja ovčijeg mleka opada (broj muznih ovaca je značajno smanjen), što je posledica zapostavljanja ove proizvodnje, ali i rezultat nezainteresovanosti, jer sa jedne strane je prekinuta nit u tradiciji gajenja ovaca odlivom mladih sa sela, a sa druge strane, za uspešnu ovčarsku proizvodnju u današnjim uslovima, potrebno je poznavanje niza bioloških, tehnoloških, organizacionih i marketinških činilaca. Istovremeno, godinama unazad, akcenat u ovčarskoj proizvodnji je na jagnjećem mesu, dok je mleko, kao proizvodni cilj - zapostavljeno. Slične, negativne tendencije uočavaju se u proizvodnji i preradi kozijeg mleka koje ima visoku nutritivnu vrednost i rastuću potražnju na tržištu.
Proizvodnju i preradu mleka u Republici Srbiji karakterišu izražene strukturne razlike između različitih tipova gazdinstava, kao i ograničena integrisanost primarne proizvodnje i prerade. Prisutna je neujednačena struktura proizvođača prema veličini gazdinstava, regionalnoj zastupljenosti i obimu proizvodnje. Iako su postojeće mere podrške u velikoj meri ujednačene, troškovi proizvodnje, nivo produktivnosti i ekonomski rezultati značajno se razlikuju između malih, srednjih i velikih proizvođača, što utiče na njihovu ekonomsku održivost.
Postojeći sistem podrške proizvodnji mleka zasniva se, između ostalog, na premiji za mleko kao obliku proizvodne i cenovne podrške. Takav model ima direktan uticaj na tržišne cene i predstavlja ograničenje u kontekstu usklađivanja sa pravilima ZPP EU i pravilima STO. Istovremeno, primena sistema plaćanja prema kvalitetu mleka uslovljena je punim funkcionisanjem Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka.
Odnosi između primarnih proizvođača i prerađivača u sektoru mleka odlikuju se ograničenim nivoom formalizovanih ugovornih odnosa, što utiče na predvidivost proizvodnje, sigurnost plasmana i stabilnost prihoda proizvođača. U sektoru prerade, prisutne su značajne razlike između velikih i malih mlekara u pogledu tehnološke opremljenosti, asortimana proizvoda i tržišne pozicije.
Nedostatak modernih preradnih kapaciteta ograničava mogućnosti za veću proizvodnju i izvoz mlečnih proizvoda.
2.6.1.2. Proizvodnja mesa
U proteklom desetogodišnjem periodu, bruto proizvodnja goveđeg mesa kretala se u rasponu od 71 hiljade t do 79 hiljada t (Grafikon 12). Tokom 2023. godine, bruto domaća proizvodnja goveđeg mesa povećana je za 1,2% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja rast od 4,3% u odnosu na petogodišnji prosek. Proizvodnja svinjskog mesa u istom periodu kretala se u rasponu od 258 hiljada t do 307 hiljada t.
Grafikon 12. Bruto proizvodnja mesa, 2014-2023. godine
Izvor: RZS
Proizvodnja živinskog mesa u periodu od 2014. do 2023. godine kretala se u rasponu od 86 hiljada t do rekordnih 128 hiljada t, koliko je zabeleženo 2023. godine. U 2023. godini proizvodnja živinskog mesa bila je za 10,3% veća u odnosu na prethodnu godinu i 13,6% iznad petogodišnjeg proseka. Dok je u 2013. godini u klanicama zaklano 55% ukupnog broja grla, ovaj udeo je tokom 2023. godine dostigao čak 99%. Ovi podaci ukazuju na jasan trend: živinsko meso sve više prelazi iz male proizvodnje na gazdinstvima u industrijske komplekse, što govori u prilog modernizaciji i industrijalizaciji ovog sektora.
Proizvodnja ovčijeg mesa uglavnom stagnira i kreće se u rasponu od 30 do 31 hiljadu t. U 2023. godini, broj zaklanih grla ovaca porastao je za 3,5% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši oko 1,43 miliona grla, što je na nivou petogodišnjeg proseka. U poređenju sa prethodnom godinom, broj zaklanih grla je veći za 50 hiljada. I dalje je prisutna tendencija da se najveći broj ovaca zakolje van klanica (u klanicama se zakolje 14,5% ukupnog broja grla). Ipak, broj zaklanih grla u klanicama beleži konstantan rast i u 2023. godini dostigao je nivo koji je 20% iznad petogodišnjeg proseka. Ovi podaci ukazuju na postepeno poboljšanje u organizaciji klanja, uz rastući značaj klanica u sektoru proizvodnje ovčijeg mesa.
Sektor svinjarstva predstavlja najkritičniji segment stočarske proizvodnje u Republici Srbiji, u kojem dominira veliki broj malih gazdinstava sa niskim nivoom produktivnosti. Proizvodnja je strukturno fragmentisana, uz ograničen nivo tehnološke opremljenosti i nedovoljnu specijalizaciju farmi. Značajan deo potreba za prasadima za tov zadovoljava se uvozom, što ukazuje na nedovoljno razvijenu domaću bazu za proizvodnju kvalitetne prasadi.
Postoji ograničen nivo integracije između farmi koje se bave reprodukcijom i farmi specijalizovanih za tov, kao i nedovoljna razvijenost kooperativnih i integracionih modela proizvodnje. Istovremeno, sektor je izložen visokim zdravstvenim rizicima, posebno u pogledu pojave zaraznih bolesti, kao što je afrička kuga svinja, što dodatno utiče na ekonomsku stabilnost proizvodnje.
Govedarsku proizvodnju karakteriše veliki broj malih i srednjih gazdinstava sa ograničenim obimom proizvodnje i različitim nivoima produktivnosti. Uočava se neusklađenost između ratarske i stočarske proizvodnje, što je rezultat dugotrajnog narušavanja pariteta između ova dva segmenta poljoprivrede. Ovakva struktura proizvodnje utiče na efikasnost korišćenja resursa i ekonomske rezultate gazdinstava.
Postojeći sistemi ishrane, primenjene tehnologije proizvodnje mleka i mesa, kao i nivo genetskog potencijala goveda, u mnogim slučajevima ne omogućavaju ostvarivanje optimalnih proizvodnih rezultata. Dosadašnji odgajivački programi nisu u dovoljnoj meri doprineli unapređenju genetske osnove stada, što se odražava na produktivnost i ekonomsku efikasnost proizvodnje.
Sektor živinarstva je izložen tržišnim oscilacijama i pritiscima koji utiču na prihode proizvođača i investicionu sposobnost gazdinstava. Postoje izazovi u pogledu usklađivanja proizvodnje sa standardima dobrobiti životinja i modernizacije proizvodnih kapaciteta. Poseban izazov predstavlja upravljanje proizvodima koji ne ispunjavaju tržišne standarde, kao što su jaja klase B, kao i potreba za usklađivanjem tržišnih standarda sa zahtevima Evropske unije. Zdravstvena bezbednost proizvodnje predstavlja značajan faktor za izvoz, imajući u vidu potrebu kontinuiranog monitoringa zaraznih bolesti kao što su avijarna influenca, Njukastl i salmoneloza.
Ovčarstvo predstavlja jednu od retkih grana stočarstva koja u prethodnom periodu nije zabeležila pad proizvodnje, čemu su doprinele postojeće mere podrške. Ipak, sektor se i dalje suočava sa izazovima u pogledu infrastrukture za preradu, nivoa znanja i veština stočara, kao i nedovoljne valorizacije sporednih proizvoda, poput vune. Postoji potencijal za unapređenje produktivnosti kroz poboljšanje genetskog potencijala, ishrane i zdravstvene zaštite, kao i za jačanje veze ovčarske proizvodnje sa održivim razvojem ruralnih područja.
Kozarstvo u Republici Srbiji karakteriše mali broj grla i nizak nivo ulaganja, što je posledica dugotrajnih strukturnih i istorijskih ograničenja. Iako se u poslednjem periodu beleži postepen porast broja grla, proizvodnja je i dalje daleko ispod postojećih prirodnih i tržišnih potencijala. Sektor se suočava sa ograničenim nivoom primene savremenih sistema ishrane, zdravstvene zaštite i upravljanja proizvodnjom.
Sa zdravstvenog aspekta, Republika Srbija ima povoljnu epizootiološku situaciju u pogledu određenih zaraznih bolesti ovaca i koza, što predstavlja značajan potencijal za dalji razvoj i tržišno pozicioniranje sektora.
2.6.1.3. Dobrobit životinja na farmama
Budući da u Republici Srbiji nije uspostavljen sistematičan mehanizam izveštavanja o stanju dobrobiti farmskih životinja, za analizu stanja po vrstama i kategorijama farmskih životinja korišćeni su rezultati istraživanja Instituta za stočarstvo. Stanje dobrobiti farmskih životinja u Republici Srbiji odlikuje se izraženim razlikama između pojedinih sektora i proizvodnih sistema, uz prisustvo značajnih strukturnih i organizacionih izazova. Analize ukazuju na postojanje ograničenja u pogledu infrastrukturnih uslova, nivoa znanja i praksi u oblasti dobrobiti životinja, kao i na nedovoljno razvijene mehanizme kontrole i praćenja. Sa stanovišta dobrobiti, kao posebno osetljive kategorije izdvajaju se tovne svinje i koke nosilje na većim farmama, naročito usled intenziteta proizvodnje i specifičnosti ovih proizvodnih sistema, uključujući ograničene mogućnosti kretanja i povećanu osetljivost na visoke temperature. Na farmama svinja u Republici Srbiji stanje je relativno loše, pre svega zbog zastarelih objekata, loše higijene i neadekvatnih uslova držanja. Problem je i nedostatak prostora, kao i upotreba tradicionalnih, ali nehumanih metoda kastracije i sečenja repova. Najznačajniji rizici su visok nivo stresa, rizik od bolesti usled loše higijene i prenaseljenosti, pojava kanibalizma i drugih bihejvioralnih poremećaja.
Koke nosilje se uglavnom drže u sistemima koji ne zadovoljavaju propisane standarde, sa prenaseljenim kavezima i ograničenim pristupom svetlu i svežem vazduhu. Uprkos zahtevima iz podzakonskog akta iz 2020. godine prelazak na obogaćene kaveze se i dalje prolongira i nije sproveden u celini. Primera radi, u Evropskoj uniji se uveliko razmatra ideja o potpuno slobodnim sistemima i zabrani gajenja u kavezima do 2027. godine. Stanje sa brojlerima nešto je povoljnije, sa glavnim rizicima kao što su prenaseljenost, problemi sa ekstremitetima zbog brzog rasta i ograničenog prostora, neadekvatna higijena i loši mikroklimatski uslovi.
Na određenom broju farmi mlečnih krava postoje značajni problemi vezani za zastarelu infrastrukturu, koja ne pruža optimalne uslove za životinje. Često se uočavaju problemi vezani za mikroklimatske uslove (temperatura i vlažnost vazduha), ventilaciju, osvetljenje, nedostatak prostora i neadekvatan komforom i higijenu. Sloboda kretanja takođe je faktor rizika budući da u gajenju mlečnih krava preovlađuje vezani sistem držanja, uglavnom bez ispusta. Sve navedeno posledično se odražava na veću učestalost bolesti, posebno vimena i lokomotornog sistema. Edukacija radnika nije na zadovoljavajućem nivou, što dodatno doprinosi lošijim uslovima.
Farme tovnih junadi u Republici Srbiji su, u celini, u boljem stanju u poređenju sa drugim vrstama farmi. Standardi dobrobiti se više primenjuju, sa fokusom na adekvatan prostor i ishranu. Međutim, još uvek postoje izazovi u pogledu kontrole bolesti i pristupa svežoj vodi. Najznačajniji rizici u ovoj kategoriji odnose se na stres i povrede usled neadekvatnog transporta.
Ovce i koze u Republici Srbiji uglavnom se gaje u tradicionalnim sistemima koji omogućavaju naturalno gajenje, sa pristupom pašnjacima. Iako su uopšteno u boljem položaju od nekih drugih vrsta, uslovi za smeštaj tokom zimskih meseci mogu biti loši, a nedostaje i adekvatna veterinarska nega. Kao najznačajniji rizici mogu se izdvojiti nedovoljna zaštita od ekstremnih vremenskih uslova, ograničen pristup veterinarskoj nezi i kontrola bolesti i nedostatak sistematske brige o ishrani.
2.6.1.4. Pčelarstvo
U 2023. godini registrovano je 1.261.323 košnica pčela. U teritorijalnoj jedinici Srbija - sever registrovano je 307.181 košnica (ili 24,4% od ukupnog broja), a u Srbija - jug 954.142 (75,6%). Jug dominira u broju košnica zahvaljujući velikim proizvodnim regionima kao što su Šumadija, Zapadna Srbija i Braničevo. Sever je posebno značajan zbog velikog broja košnica u opštinama kao što su Zrenjanin i Vršac. Ima koncentrisanu proizvodnju u nekoliko ključnih oblasti (Južnobanatska i Srednjebanatska), dok je u proizvodnju na jugu uključen veliki broj opština. Najviše košnica u Republici Srbiji nalazi se u opštinama Zaječar, Požarevac i Užice. U 2023. godini proizvedeno je 11,3 hiljade t meda, odnosno za 19,4% više od petogodišnjeg proseka.
Prema podacima UZV ukupan broj odobrenih objekata za obradu i preradu meda je 83. Od navedenih objekata za izvoz je registrovan 31 objekat (20 za izvoz u Evropsku uniju). Broj registrovanih objekata za punjenje i pakovanje meda u domaćinstvu je 2826 kao i 303 odobrena domaćinstva za preradu meda u domaćinstvu.
Smatra se da je ekonomski efekat medonosnih pčela kroz oprašivanje veći nekoliko desetina puta u odnosu na proizvode koji se dobijaju od pčela. Procenjena ekonomska dobit od medonosne pčele u Evropskoj uniji iznosi 22 milijarde evra na godišnjem nivou. Ova uloga oprašivača značajno povećava kvalitet i kvantitet poljoprivrednih proizvoda, čime doprinosi ekonomiji i prehrambenoj sigurnosti. Pored ekonomskih koristi, oprašivanje koje vrši raznovrsna zajednica oprašivača, uključujući medonosnu pčelu, divlje pčele i druge insekte, doprinosi održavanju funkcionalnosti ekosistema i dugoročnoj stabilnosti agroekosistema.
Sektor pčelarstva u Republici Srbiji suočava se sa brojnim strukturnim, zdravstvenim i tržišnim izazovima koji utiču na njegovu produktivnost, održivost i konkurentnost. Jedan od najznačajnijih problema predstavlja široko rasprostranjena pojava varooze, uzrokovane parazitom Varroa destructor, koja je prisutna u praktično svim pčelinjacima i dovodi do značajnih gubitaka pčelinjih društava i nestabilnosti proizvodnje. Kontrola bolesti se u velikoj meri oslanja na ograničen broj hemijskih tretmana, što nosi rizik od razvoja rezistentnosti i potencijalne pojave rezidua u pčelinjim proizvodima.
Pored zdravstvenih izazova, pčelarstvo je sve izraženije izloženo negativnim efektima klimatskih promena, koje se manifestuju kroz nestabilne pašne uslove, promene u fenologiji medonosne flore i povećanu učestalost ekstremnih vremenskih pojava. Ovi faktori direktno utiču na produktivnost pčelinjih društava i povećavaju potrebu za selidbenim pčelarenjem, koje je, međutim, opterećeno visokim troškovima i ograničenjima u pogledu infrastrukture i opreme, kao i potencijalnim negativnim uticajima na životnu sredinu.
Dodatni izazov predstavlja nedovoljno sistematsko očuvanje i unapređenje genetičke raznovrsnosti medonosne pčele. Iako postoje pojedinačni napori u oblasti selekcije i uzgoja pčelinjih matica, nedostaje sveobuhvatan i kontinuiran pristup koji bi omogućio jačanje otpornosti pčelinjih društava na bolesti, klimatske stresove i druge spoljne pritiske.
U oblasti kvaliteta i plasmana pčelinjih proizvoda, uočava se potreba za većom transparentnošću tržišta i sistematičnijom kontrolom kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Nedovoljna zastupljenost laboratorijskih ispitivanja, kao i pojava falsifikovanih pčelinjih proizvoda, negativno utiču na poverenje potrošača i konkurentnost domaćih proizvoda, uprkos značajnom potencijalu koji proizilazi iz biljne raznovrsnosti i mogućnosti proizvodnje meda različitog botaničkog porekla.
Saradnja između pčelarskog sektora i naučnoistraživačkih institucija postoji, ali nije u dovoljnoj meri institucionalizovana i usmerena na primenu rezultata istraživanja u praksi. Nedostatak sistematičnog praćenja tržišnih kretanja, kao i ograničeni kapaciteti za prikupljanje i analizu relevantnih podataka, dodatno otežavaju planiranje i prilagođavanje agrarne politike potrebama sektora.
U celini, sektor pčelarstva karakteriše značajan proizvodni i razvojni potencijal, ali i visoka osetljivost na zdravstvene, klimatske i tržišne rizike, što ukazuje na potrebu za sistemskim i koordinisanim pristupom u cilju jačanja njegove otpornosti i dugoročne održivosti.
U okviru postojećeg sistema podrške, podsticaji za košnice pčela, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, predstavljaju oblik direktnih plaćanja koji imaju značajnu ulogu u podsticanju proizvodnje pčelinjih proizvoda, povećanju broja košnica i unapređenju plasmana meda na domaćem i inostranom tržištu. Ovaj vid podrške doprineo je održavanju ekonomske aktivnosti u sektoru i obezbeđivanju osnovne stabilnosti pčelarske proizvodnje.
Međutim, po svom karakteru i načinu implementacije, navedena šema podrške nije u potpunosti usklađena sa principima politike podrške u okviru ZPP EU posebno u delu koji se odnosi na zajedničku organizaciju tržišta. Ovakva struktura podsticaja ograničava mogućnosti ciljanog usmeravanja podrške ka kvalitetu, tržišnoj orijentaciji i održivosti sektora, što ukazuje na potrebu za njenim prilagođavanjem evropskom okviru podrške pčelarstvu.
2.6.1.5. Akvakultura
Površina šaranskih ribnjaka u eksploataciji u 2023. godini iznosila je 5.975 ha, a površina pastrmskih ribnjaka u eksploataciji 6,9 ha. Površine šaranskih ribnika umanjene su za 31,35%, a površine pastrmskih ribnjaka uvećane za 90,88% u odnosu na 2012. godinu. Proizvodnja mlađi u šaranskim ribnjacima smanjena je u istom periodu za 93,48% i iznosila je 210 t, a proizvodnja mlađi u pastrmskim ribnjacima za 95,72% i iznosila je 8 t.
U Republici Srbiji najzastupljenija je proizvodnja šarana u šaranskim ribnjacima (94,1%) i tolstolobika (3,9%). U pastrmskim ribnjacima beleži se apsolutna dominacija kalifornijske pastrmke (99,9%). U periodu između dva popisa poljoprivrede, proizvodnja šarana smanjena je za približno 40%, proizvodnja soma za oko 10%, tolstolobika za oko 7%, a amura za čak 86%. Nasuprot tome, proizvodnja kalifornijske pastrmke zabeležila je značajan rast od oko 145%.
Ribarstvo u Republici Srbiji raspolaže značajnim, ali nedovoljno iskorišćenim potencijalom za razvoj, posebno u područjima sa povoljnim prirodnim uslovima za uzgoj ribe. Postojeći obim proizvodnje konzumne ribe, kao i površine pod ribnjacima i kapaciteti za preradu, ne odgovaraju u potpunosti raspoloživim resursima i tržišnim mogućnostima. Potencijal za povećanje proizvodnje pastrmke ograničen je dostupnošću kvalitetnih i čistih vodenih tokova, dok kod šaranskog ribarstva postoji znatno veći prostor za rast i širenje proizvodnje.
Sistem podrške proizvodnji konzumne ribe trenutno se u značajnoj meri oslanja na podsticaje koji imaju karakter proizvodne, odnosno cenovne podrške. Ovakav pristup direktno utiče na nivo proizvođačkih cena i tržišna kretanja, te nije u potpunosti usklađen sa pravilima Evropske unije i principima STO.
2.6.2.1. Proizvodnja žitarica
Od ukupnih površina pod žitaricama koje iznose 1.766.000 ha, u strukturi proizvodnje najveći udeo od 52% zauzima kukuruz - 923.000 ha. Pšenica se uzgaja na 682.000 ha, odnosno na 39% ukupnih površina pod žitaricama. Na preostalim površinama uzgaja se raž (5.000 ha), ječam (109.000 ha), ovas (17.000 ha), tritikale (25.000 ha) i ostale žitarice za zrno (5.000 ha).
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2023. godine, proizvodnjom žitarica bavi se 373.965 poljoprivrednih gazdinstva. Podaci između dva popisa poljoprivrede pokazuju da su površine pod žitaricama ostale relativno konstantne (oko 1,7 miliona ha), ali je u okviru njih došlo do redistribucije u pravcu rasta udela pšenice na račun smanjenja površina pod kukuruzom u ukupno zasejanim površinama. Požnjevene površine pod kukuruzom su umanjene za 5,4% dok su površine pod pšenicom uvećane za 13,1%. U istom periodu zabeleženo je značajno smanjenje površina pod ovsem od 50,7%, kao i povećanje površina pod ječmom (34,7%), raži (22,9%) i tritikaleom (60,0%).
Podaci Popisa poljoprivrede iz 2023. godine ukazuju da je proizvodnja žitarica većim delom (63%) zastupljena u severnom delu zemlje (Autonomna pokrajina Vojvodina i grad Beograd). Naime, 60% površina pod pšenicom i 59% pod kukuruzom, kao najzastupljenijih žitarica, nalazi se u regionu Autonomne pokrajine Vojvodine i grada Beograda. Prosečni prinosi su takođe viši na severu zbog kvaliteta zemljišta (černozem) i bolje tehničke opremljenosti gazdinstava, te i krupnijih poseda sa boljim uslovima za primenu pune agrotehnike posebno kada je reč o navodnjavanju.
Prinosi žitarica u Republici Srbiji u proteklom periodu pokazuju značajne oscilacije, posebno prinosi kukuruza. Petogodišnji prosek prinosa kukuruza iznosi 6,6 t/ha, a pšenice 5,0 t/ha, što je značajno niže od prosečnih prinosa kukuruza u EU od 7,6 t/ha ili prinosa pšenice od 5,8 t/ha. Prinosi žitarica u Republici Srbiji su niži nego u Mađarskoj (kukuruz: 7,8 t/ha; pšenica 5,3 t/ha), Saveznoj Republici Nemačkoj (kukuruz: 9,2 t/ha; pšenica 7,4 t/ha), Republici Hrvatskoj (kukuruz: 7,6 t/ha; pšenica 5,9 t/ha) ili Kraljevini Holandiji (kukuruz: 10,4 t/ha; pšenica 8,71 t/ha).
Kukuruz je pojedinačno najvažniji poljoprivredni proizvod Republike Srbije, sa prosečnom proizvodnjom od oko 6,4 miliona t tokom poslednje decenije, i zasejanim površinama od oko 0,98 miliona ha. Rezultati novog Popisa u poređenju sa prethodnim, ukazuju na promene u odnosu površina pod kukuruzom između severnog dela Republike Srbije (Autonomna pokrajina Vojvodina i grad Beograd) i južnog dela (region Šumadije i Zapadne Srbije i region Južne i Istočne Srbije), u korist juga. Učešće južnih regiona u ukupnim površinama pod kukuruzom povećano je sa 36% u 2012. godini na 41% u 2023. godini. Smanjenje površina pod kukuruzom u severnom delu zemlje, kao i njihovog udela u ukupnim površinama, delimično je uslovljeno povećanjem površina pod uljaricama. Činjenica da je u Republici Srbiji zabranjeno gajenje GMO, čini kukuruz veoma traženim i na tržištima Južne Koreje, Maroka, Tunisa, Jordana, Pakistana i Indije.
Proizvodnja pšenice prosečno je iznosila oko 2,8 miliona t na zasejanim površinama od oko 606 hiljada ha. Podaci Popisa poljoprivrede iz 2023. godine pokazuju da su u severnom delu zemlje povećane površine pod pšenicom u odnosu na Popis iz 2012. godine, kao i njihovo učešće u ukupnim površinama pod ovom kulturom na nivou Republike Srbije. Udeo severnog dela zemlje u ukupnim površinama pod pšenicom porastao je sa 55% u 2012. godini na 60% u 2023. godini. Dodatni podsticaj ovom trendu dao je rast cena pšenice izazvan geopolitičkim okolnostima tokom 2022. godine, usled čega su 2023. godine zasejane najveće površine pod pšenicom u poslednje dve decenije. Kvalitet srpske pšenice je i dalje niži u poređenju sa evropskom pšenicom. Na domaćem tržištu se često ne prave dovoljne cenovne razlike između pšenice vrhunskog i prosečnog kvaliteta. To smanjuje motiv poljoprivrednika da ulažu u sorte i agrotehniku koja bi dala bolji kvalitet. Postoje domaće i inostrane sorte namenjene za pekarske svrhe visokog kvaliteta (npr. grupa sa većim udelom proteina), ali je njihova komercijalna zastupljenost često manja, jer su te sorte najčešće slabije prinosne. Problem je i u tome što skladišta i otkupljivači (silosi, mlinovi), često mešaju različite sorte i klase pšenice u istim silosima, zbog čega čak i pšenica boljeg kvaliteta završi u mešavini niže klase. Manji procenat proizvođača ima uslove da zasebno skladišti pšenicu višeg kvaliteta i da je prodaje mlinovima koji plaćaju bolju cenu.
Visok udeo žitarica u setvenoj strukturi, kao i niži prinosi u odnosu na razvijene zemlje, odraz su ekstenzivne proizvodnje na velikom broju malih poljoprivrednih gazdinstava, koja nedovoljno poštuju zahteve plodoreda i agrotehnike. Postoje i logistički izazovi u trgovini žitaricama koji uključuju loše stanje železničke infrastrukture, ograničenu nosivost i niske brzine, pri čemu samo oko polovine pruga omogućava brzine veće od 60 km/h. Dodatni problemi su ograničen broj starih i neefikasnih plovila, kao i nedovoljno razvijena infrastruktura unutrašnjih vodenih puteva nizvodno i mali broj intermodalnih terminala za žitarice. Izazovi su dodatno otežani nestabilnostima na globalnom tržištu žitarica, koje su posledica rata u Ukrajini (pristup crnomorskim lukama) i poremećaja u lancima snabdevanja. Ukupni skladišni kapacitet za žito u lukama na Dunavu u Republici Srbiji iznose približno 500.000 t. Završne zalihe pšenice treću godinu zaredom prelaze 1 milion t.
Problemi u upravljanju zalihama žitarica povezani su, pored ograničenja postojeće infrastrukture i nedovoljne zastupljenosti sertifikovanog semena u proizvodnji i sa strukturnim karakteristikama domaće poljoprivredne proizvodnje. Posebno je izražena slaba povezanost biljne i stočarske proizvodnje, kao i nizak nivo razvijenosti stočarstva, što uslovljava ograničenu domaću tražnju za žitaricama.
Istovremeno, postoji značajan potencijal za povećanje domaće potrošnje žitarica kroz jače povezivanje biljne i stočarske proizvodnje, imajući u vidu raspoložive proizvodne kapacitete i tradicionalnu zastupljenost žitarica u strukturi poljoprivredne proizvodnje. Nedovoljno korišćenje ovog potencijala doprinosi nestabilnosti zaliha i većoj izloženosti sektora tržišnim fluktuacijama.
2.6.2.2. Proizvodnja voća i grožđa
Prema popisu u 2023. godini, voćnjaci se prostiru na površinama od 196.129 ha, od čega su 58,9% plantažni voćnjaci a 41,1% ekstenzivni voćnjaci. Ovom granom poljoprivrede bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnom koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija - jug (81,3% ukupnih voćnjaka). Najveće površine pod voćnjacima u Republici Srbiji se nalaze u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (102.134 ha), a najmanje u Beogradskom regionu (13.974 ha). Na nivou okruga, najviše voćnjaka nalazi se na teritoriji Zlatiborskog upravnog okruga (24.000 ha), Moravičkog upravnog okruga (15.500 ha), grada Beograda (14.000 ha), Šumadijskog i Mačvanskog upravnog okruga (13.100 ha). Površine veće od 10.000 ha pod voćnjacima nalaze se i u Topličkom, Kolubarskom i Rasinskom upravnom okrugu. Iako su savremeni voćni zasadi prisutni i na području Autonomne pokrajine Vojvodine, površine su manje nego u navedenim delovima zemlje.
Najzastupljenija vrsta voćaka su šljive, koje se uzgajaju na 38% ukupnih površina pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13,2%), višnje (10,1%), maline (9,5%), kao i leska i orah (zajedno oko 7,4%).
U periodu od 2014-2023. godine ukupne površine pod drvenastim voćnim vrstama su uvećane za 7,6%, dok je ukupna proizvodnja umanjena za 10,0% sa oko 1,2 miliona t na oko 1,0 milion t. Razlog smanjene proizvodnje je pad prinosa. Prosek prinosa u periodu 2014-2018. godine iznosio je 7,8 t/ha, a u periodu 2019-2023. godine, 7,6 t/ha. U istom periodu površine pod jagodastim voćnim vrstama su uvećane za 64%, a proizvodnja za 57,6% - sa 132 na 208 hiljada t. Kod jagodastih voćnih vrsta zabeležen je takođe pad prinosa sa 5,2 na 4,7 t/ha u periodu 2014-2018. godine, u odnosu na period 2019-2023. godine. Neadekvatni odgovori na klimatske promene (suša, prolećni mraz i učestala pojava grada), upotreba nekvalitetnog i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i nedovoljno sagledan izbor lokaliteta za podizanje voćarskih plantaža u područjima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima predstavljaju glavne uzroke pada prinosa voćnih vrsta.
Gajenje jagodastih voćaka u zaštićenom prostoru se u našoj zemlji nalazi tek na početku, prvenstveno zbog visokih ulaganja u proizvodnju i nivoa iskorišćenja prostora u njemu. Pored toga, blagu prepreku stvara i promena namene ovakve proizvodnje jer su plodovi namenjeni isključivo za potrošnju u svežem stanju. Zbog toga, ovaj sistem gajenja se preporučuje za proizvodnju remontantnih sorti maline (zbog produženja sezone berbe na pet do šest meseci), jagode (za ranu i vansezonsku proizvodnju) i borovnice i kupine.
U visokim tunelima i plastenicima, jagodaste voćke se mogu gajiti na stalnom mestu u zemljištu ili u hidroponskom sistemu, koje se obavlja u kontejnerima/saksijama sa odgovarajućim supstratom. Tehnologija gajenja ovih voćaka u zaštićenom prostoru se suštinski ne razlikuje značajno od gajenja na otvorenom polju.
Vinogradarskom proizvodnjom bavi se 52.557 gazdinstava na površinama od 18.201 ha. Vinogradi za proizvodnju vina sa geografskim poreklom zauzimaju 15,9% od ukupnih površina pod vinogradima, vinogradi za proizvodnju vina bez geografskog porekla 57,3%, vinogradi za proizvodnju stonog grožđa 23,4%, vinogradi za proizvodnju grožđa za ostale namene 3,4%. Vinogradi su većim delom zastupljeni u teritorijalnoj jedinici Srbija - jug (77,6%), posebno u regionu Južne i Istočne Srbije u kojem se nalazi 40,7% vinograda, dok je u teritorijalnoj jedinici Srbija - sever zastupljeno 22,4% vinograda, u okviru koje se u regionu Vojvodine nalazi 18,2% vinograda.
Površine pod vinogradima umanjene su za 13,4% u periodu od 2014-2023. godine. U istom periodu proizvodnja grožđa je uvećana za 7,4%. Za razliku od prosečnih prinosa voća, prinosi grožđa zabeležili su rast sa 7,2 t/ha u periodu 2014-2018. godine na 7,8 t/ha u periodu 2019-2023. godine.
Sektor voćarstva u Republici Srbiji ima značajan ekonomski i izvozni potencijal, ali se njegova konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu suočava sa brojnim strukturnim i klimatskim izazovima. Održavanje stabilnih tržišnih pozicija u velikoj meri zavisi od kontinuiteta proizvodnje i kvaliteta voća, koji su izloženi povećanim rizicima usled klimatskih promena i neujednačenih proizvodnih uslova.
Proizvodnja voća odvija se u različitim agroekološkim uslovima, pri čemu postoje značajne razlike u pogledu pogodnosti pojedinih lokaliteta za određene vrste, sorte i podloge voćaka. Nedovoljno precizna prostorna usmerenost investicija i proizvodnje, posebno na nivou sela i mikrolokaliteta, utiče na efikasnost ulaganja i povećava izloženost proizvodnje klimatskim rizicima.
Jedan od značajnih problema u sektoru predstavlja upotreba nekvalitetnog i nesertifikovanog sadnog materijala, uključujući i nelegalno proizvedene sadnice, što negativno utiče na prinose, zdravstveno stanje zasada i dugoročnu održivost voćarske proizvodnje. Nedovoljna kontrola kvaliteta i autentičnosti sadnog materijala doprinosi pojavi dugotrajnih i sistemskih problema u proizvodnji.
Voćarska proizvodnja je posebno izložena rizicima od ekstremnih klimatskih pojava, pre svega mraza i grada, koji predstavljaju jedan od glavnih uzroka nestabilnosti prinosa. Uprkos postojanju različitih vidova zaštite, klimatski rizici i dalje značajno utiču na ekonomsku sigurnost proizvođača.
Postoji potencijal za razvoj intenzivnijih i tehnološki naprednijih oblika proizvodnje voća, uključujući gajenje u zaštićenim prostorima, koji omogućavaju bolju kontrolu proizvodnih uslova, stabilnije prinose i proširenje izvoznih mogućnosti, posebno na regionalnim tržištima. Istovremeno, nedovoljna organizovanost proizvođača i ograničena primena tržišnih standarda utiču na slabiju poziciju voćara u lancu vrednosti. Uočljive su i regionalne razlike u nivou organizovanosti i uređenosti tržišta, posebno u periodu otkupa, kada su otkupne cene pojedinih voćnih vrsta značajno razlikuju po regionima i najčešće pokazuju opadajući trend od severnih ka južnim delovima zemlje14.
U okviru vinogradarstva, rejonizacija geografskih proizvodnih područja predstavlja važan osnov za proizvodnju vina sa geografskim poreklom i većom dodatom vrednošću, što ukazuje na potencijal za dalji razvoj zasada vinove loze i jačanje pozicije domaćih vina na tržištu.
_____________
14 Keserović, Z. i sar. (2025) "Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje". Republički zavod za statistiku: Beograd.
2.6.2.3. Proizvodnja povrća
Republika Srbija je tradicionalno povrtarska zemlja sa odličnim klimatskim i zemljišnim potencijalima za tu proizvodnju. Proizvodnja povrća je u najvećem obimu organizovana u ravničarskim rejonima, dolinama reka i u blizini gradova. Specifični mikroklimatski uslovi u brdsko-planinskim područjima redukuju broj povrtarskih vrsta koje se tu mogu uspešno gajiti, ali s druge strane, tamošnji mikroklimat redukuje i pojavu biljnih bolesti i štetočina, pa se u takvom okruženju može lakše sprovesti organska i integralna povrtarska proizvodnja.
Proizvodnja povrća se obavlja na otvorenom polju i u zaštićenim prostorima (plastenik/staklenik). Proizvodnja na otvorenom polju je raširenija i usmerena je u pravcu ukrupnjavanja poseda, specijalizacije proizvodnje ili gde nije moguće ukrupnjavanje ide se ka dobijanju proizvoda sa dodatom vrednošću. Dobijeni proizvodi sa otvorenog polja su namenjeni svežoj potrošnji, čuvanju i preradi.
Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru (u daljem tekstu: ZP), se konstantno povećava, gde je poseban akcenat stavljen na savremene konvencionalne objekte, pre svega plastenike, u kojima se u najvećem obimu proizvodi povrće za svežu potrošnju. Proizvodnja u plastenicima se dominantno obavlja u zemljištu, ali je poslednjih godina zapažen trend uvećanja površina gde se povrće gaji izvan zemljišta u različitim hidroponskim sistemima (soilless).
U zaštićenim prostorima različitih tipova se proizvodi povrće na 5.654 ha. Proizvodnja se obavlja preko rasada, a najzastupljenije vrste su: paradajz, paprika, krastavac, kupusnjače, salata, spanać. U Republici Srbiji ne postoje dovoljni profesionalni kapaciteti za proizvodnju ovakvog rasada, zbog čega se on u značajnoj meri uvozi, pre svega iz Republike Grčke, Bosne i Hercegovine i Mađarske. Zaštićeni prostori su u najvećem obimu tunelskog tipa, sa manjim udelom viših, uglavnom plasteničkih objekata. Objekti su slabo opremljeni bilo kakvom opremom za kontrolu mikroklimata, navodnjavanja, đubrenja i grejanja. To su konvencionalni ZP, gde se krovni ili bočni otvori koriste za razmenu vazduha, kontrolu temperature, relativne vlažnosti vazduha i koncentracije CO2.Uslovi u njima su u direktnoj vezi sa uslovima spoljašnje sredine. Geotermalne vode, kojima je Republika Srbija bogata se ne koriste u dovoljnoj meri za zagrevanje zaštićenih prostora. Prinosi u zaštićenom prostoru su u direktnoj vezi sa kvalitetom objekta i opreme za gajenje, planiranim periodom proizvodnje i nivoom primenjene agrotehnike. Viši objekti ZP, sa većom kubikažom vazduha, omogućavaju stvaranje boljih uslova za gajene biljke, a samim tim utiču i na smanjenje pojave bolesti i štetočina, odnosno na povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda.
U poslednjih nekoliko godina razvija se i unapređuje jedan poseban vid povrtarske proizvodnje koji je vezan za urbane, gradske sredine, gde se na manjim otvorenim površinama ili u zatvorenim prostorima proizvode pre svega povrtarske, začinsko-aromatične i lekovite biljke, a ceo proizvodni sistem nazivamo urbano baštovanstvo (urban farming). Uporedo sa tim konceptom povećava se i proizvodnja povrća u potpuno zatvorenim prostorima (Controlled Environment Agriculture - CEA), naročito lisnatog povrća i mikrobilja. Nove tehnologije u proizvodnji povrća su prisutne ali u veoma malom obimu.
U periodu od 2014-2023. godine ukupne površine pod povrćem u Republici Srbiji su smanjene sa 125.422 ha na 82.522 ha kao i ukupna proizvodnja povrća, sa 1,5 miliona t na 1,3 miliona t. Istovremeno, prosečni prinosi povrća su uvećani sa 13,9 t/ha na 15,2 t/ha. U strukturi povrtarske proizvodnje tokom 2023. godine najveće učešće beleže krompir (28%), paprika (12%), paradajz (9,4%), kupus i kelj (8,6%) i pasulj (8,5%). Treba napomenuti da zvanična statistika prati proizvodnju deset povrtarskih vrsta, dok van statističke analize ostaje nekoliko desetina manje značajnih povrtarskih vrsta kao i kompletna baštenska proizvodnja povrća.
Republika Srbija beleži stalni pad interesovanja proizvođača za gajenjem krompira. Visoki troškovi proizvodnje i energije za njegovo skladištenje presudno utiču na smanjeno interesovanje čak i evropskih farmera da održavaju raniji obim proizvodnje krompira. U naznačenom periodu 2014-2023. godine najveće procentualno smanjenje površina zabeleženo je upravo pod krompirom - sa 51.987 na 23.145 ha i belim lukom - sa 2.808 na 1.359 ha. Međutim, uprkos značajnom smanjenju površina pod krompirom, ukupna proizvodnja je zahvaljujući kvalitetnijem sortimentu i kvalitetnijoj agrotehnici porasla za 1,3%. Suprotno, proizvodnja belog luka je umanjena za 70,3%. Ukupne površine pod pasuljem, kao i proizvodnja pasulja umanjene su za oko 30%. Proizvodnja krastavca smanjena je za oko 43%, graška za 7%, kupusa i kelja za 39%, paradajza za 10%, šargarepe za 11% i paprike za 4%.
Zbog zahteva tržišta povećava se i broj povrtarskih proizvoda koji nose standarde za bezbednost i kvalitet hrane, kao i rukovanje proizvodima (GlobalGAP, Gost R, IFS, ISO 22000, BRC, Košer, Halal, itd).
U Republici Srbiji se beleži značajno smanjenje površina pod povrćem, što ima direktne implikacije na nivo domaće proizvodnje i prehrambeni suverenitet. Istovremeno, povrtarska proizvodnja je izrazito osetljiva na klimatske promene, koje se manifestuju kroz učestalije ekstremne vremenske pojave, nestabilnost prinosa i povećane proizvodne rizike, posebno u proizvodnji na otvorenom polju.
Proizvodnja u zaštićenim prostorima predstavlja značajan potencijal za ublažavanje klimatskih rizika i obezbeđivanje kontinuiteta snabdevanja tržišta svežim povrćem tokom cele godine. Pored toga, postoje mogućnosti za primenu obnovljivih izvora energije u ovom vidu proizvodnje, što povrtarstvo pozicionira kao sektor sa potencijalom za doprinos klimatski neutralnoj i cirkularnoj poljoprivredi. Istovremeno, vertikalne farme i proizvodnja u kontrolisanim uslovima otvaraju prostor za efikasnije korišćenje resursa i približavanje proizvodnje urbanim sredinama.
Sektor se suočava i sa ograničenim pristupom savremenim tehničkim rešenjima, automatizaciji i robotizaciji, što utiče na visoku radnu intenzivnost proizvodnje, posebno u fazama sadnje, berbe i skladištenja. Potencijal primene digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije u analizi proizvodnih podataka i tržišnih kretanja je značajan, ali još uvek nedovoljno iskorišćen.
U pogledu asortimana, uočava se rastuće interesovanje za biodiverzitet povrtarskih vrsta, kao i potencijal za uvođenje novih i manje zastupljenih vrsta i sorti, uključujući one otpornije na sušu i ekstremne klimatske uslove. Istovremeno, selekcija i dostupnost sorti prilagođenih klimatskim promenama, bolestima i štetočinama predstavljaju ključan faktor održivosti proizvodnje.
Povezanost primarne povrtarske proizvodnje sa prerađivačkom industrijom je nedovoljna, što ograničava mogućnosti za razvoj specijalizovane proizvodnje i stvaranje proizvoda sa većom dodatom vrednošću. Klimatski rizici u proizvodnji na otvorenom polju dodatno utiču na nestabilnost snabdevanja prerađivačkih kapaciteta.
Pristup poljoprivrednom zemljištu predstavlja poseban izazov za povrtare, s obzirom na intenzivnu prirodu proizvodnje i potrebu za primenom adekvatnog plodoreda. Proizvodnja u zaštićenim prostorima dodatno je ograničena nedovoljno razvijenim domaćim kapacitetima za proizvodnju profesionalnog rasada i kalemljenih sadnica, zbog čega se značajne količine uvoze iz inostranstva.
Nakon berbe, čuvanje, pakovanje, distribucija i prodaja povrća predstavljaju kritične tačke lanca vrednosti, koje u velikoj meri određuju kvalitet, dostupnost i profitabilnost proizvoda. Ograničeni kapaciteti za primenu naprednih tehnologija skladištenja i logistike utiču na konkurentnost domaćeg povrća.
Kapaciteti za preradu povrća postoje, ali su nedovoljno razvijeni u odnosu na potencijal primarne proizvodnje i potrebe tržišta. Iskustva država članica Evropske unije ukazuju na značaj razvoja prerade kao preduslova za održiv i konkurentan sektor.
U sektoru voća i povrća postoji institucionalni okvir za razvoj proizvođačkih organizacija, uključujući mogućnost finansiranja operativnih programa, što predstavlja značajan potencijal za koncentraciju ponude i jačanje tržišne pozicije proizvođača. Istovremeno, postoji izražena potreba za novim znanjima, inovacijama i transferom tehnologija, koje je neophodno sistemski razvijati u okviru AKIS sistema.
2.6.2.4. Proizvodnja industrijskog bilja
Površine pod šećernom repom umanjene su sa 64.111 ha u 2014. godini na 41.673 ha u 2023. godini. Posmatrajući višegodišnje proseke može se konstatovati da su prinosi ostali na istom nivou i iznose približno 51 t/ha, što je značajno niže u odnosu na evropski prosek koji iznosi 73,3 t/ha.
Površine pod uljaricama su povećane sa 339 hiljada ha u 2014. godini na 490 hiljada ha u 2023. godini. U istom periodu proizvodnja je uvećana sa oko 1,1 miliona t na 1,4 miliona t dok su proseci višegodišnjih prinosa umanjeni za oko 3% u periodu 2019-2023. godine u odnosu na period 2014-2018. godine. Najveće procentualno uvećanje proizvodnje zabeleženo je kod uljane repice - 332%. Proizvodnja suncokreta uvećana je za oko 35%, a proizvodnja soje za oko 10%. Prinosi soje ispoljili su najveću osetljivost na promenljive klimatske uslove i smanjeni su sa 3,0 t/ha na 2,6 t/ha u periodu 2019-2023. godine u odnosu na period 2014-2018. godine.
Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine primetna je regionalna koncentracija površina pod uljaricama i šećernom repom u severnom delu zemlje (Autonomna pokrajina Vojvodina i grad Beograd). Preko 90% površina pod šećernom repom i sojom, kao i oko 85% površina pod suncokretom, nalazi se u regionu Vojvodine, prvenstveno zbog blizine prerađivačkih kapaciteta. Uljarice beleže rast površina u odnosu na prethodni popis, dok šećerna repa beleži pad usled promena u sektoru i manje isplativosti proizvodnje.
Region severa beleži konstantno više prinose uljarica i šećerne repe. Za šećernu repu, prinosi na severu su često i do 20-30% veći nego na jugu zbog sistema za navodnjavanje, kvalitetnijeg zemljišta i bolje tehničke opremljenosti gazdinstava. U regionima južno od Save i Dunava, uljarice i šećerna repa su generalno manje zastupljene, a prinosi su niži i podložniji klimatskim ekstremima (sušama), zbog manjeg obuhvata površina pod navodnjavanjem.
Republika Srbija ostvaruje značajno veće prinose suncokreta u poređenju sa Evropskom unijom. Petogodišnji prosek prinosa suncokreta u Republici Srbiji je 2,9 t/ha, a u Evropskoj uniji 2,1 t/ha. Prinosi soje su niži u odnosu na evropski prosek i iznose 2,6 t/ha (u Evropskoj uniji 2,76 t/ha). Soja pokazuje veću osetljivost na spoljašnje faktore i izraženije oscilacije prinosa u odnosu na suncokret. Najviši prinos soje je zabeležen u 2014. godine kada je iznosio 3,5 t/ha, a najniži u 2022. godini - 1,7 t/ha.
Prinosi kukuruza, pšenice, soje i šećerne repe u Republici Srbiji niži su u odnosu na prosečne prinose u Evropskoj uniji, što ukazuje na ograničenu produktivnost i konkurentnost domaće ratarske proizvodnje. Istovremeno, uočavaju se značajne oscilacije u prinosima pojedinih ratarskih kultura iz godine u godinu, što upućuje na visoku zavisnost proizvodnje od vremenskih uslova i izraženu izloženost klimatskim rizicima.
Postojeći nivo primene aktivnosti za ublažavanje posledica klimatskih promena u ratarskoj proizvodnji je ograničen, što se odražava na nestabilnost prinosa i povećane proizvodne rizike. Dosadašnje podsticajne mere, iako finansijski značajne, nisu u dovoljnoj meri doprinele smanjenju jaza u prinosima u odnosu na Evropsku uniju, što ukazuje na nedovoljnu usmerenost i efikasnost postojećeg sistema podrške.
Istovremeno, postoji potencijal za povećanje produktivnosti ratarske proizvodnje kroz unapređenje agrotehničkih praksi, efikasnije korišćenje raspoloživih prirodnih i tehničkih resursa i primenu inovativnih rešenja, posebno u kontekstu prilagođavanja klimatskim promenama i jačanja znanja proizvođača.
2.6.2.5. Proizvodnja krmnog bilja
Krmno bilje se u 2023. godini proizvodilo na ukupnim površinama od 208.122 ha, dominantno u teritorijalnoj jedinici Srbija - jug (74,6%). Brdsko-planinski predeli južnog dela Srbije su tradicionalno orijentisani na pašnjačko stočarstvo i proizvodnju sena (detelina, lucerka, trave). Najzastupljenije kategorije krmnog bilja su: krmne leguminoze (lucerka, detelina i ostale) koje se proizvode na 156.786 ha, mešavina trava na 23.996 ha i kukuruz za silažu na 27.340 ha. Severni delovi Republike Srbije usmereni su na proizvodnju kukuruza za silažu, a južni na mešavinu trava.
Regionalna analiza ukazuje na izražene razlike između raspoloživih površina i ostvarene produktivnosti proizvodnje. Iako Srbija - jug raspolaže sa skoro tri četvrtine površina pod krmnim biljem, prinosi su u ovom regionu znatno niži. Primera radi, prosečan prinos lucerke u regionu Srbija - sever (Autonomna pokrajina Vojvodina) veći je za oko 15-20% u odnosu na južne regione, dok kod kukuruza za silažu ta razlika može iznositi i preko 25%, prevashodno zbog povoljnijeg pedološkog sastava i većeg udela navodnjavanih površina na severu. Nasuprot tome, region Srbija - jug prednjači u ekstenzivnom uzgoju mešavine trava i detelina, gde se prinosi primarno oslanjaju na prirodni potencijal pašnjaka.
Površine pod krmnim biljem su umanjene za 9,6% u periodu od 2014-2023. godine, većim delom zbog smanjenja površina pod detelinom (30,0%) i kukuruzom za krmu (oko 15%).
Smanjenje površina pod krmnim biljem može se objasniti kombinacijom ekonomskih, agrotehničkih i strukturnih faktora, od kojih se posebno izdvaja smanjenje stočnog fonda.
Ukupne površine pod organskom biljnom proizvodnjom - površine u organskom statusu i periodu konverzije - povećane su tri puta u periodu od 2014- 2023. godine, sa 9.548 ha na 29.002 ha. Ukupne obradive površine uvećane su sa 7.999 ha na 17.565 ha. U istom periodu površine pod livadama i pašnjacima uvećane su sa 1.549 ha na 11.437 ha.
U strukturi organske proizvodnje u 2023. godini, dominira proizvodnja voća i žitarica. Voćarska proizvodnja je zastupljena sa 33,4%, a proizvodnja žitarica sa 30,5%. Krmno bilje zauzima 17%, industrijsko bilje 13%, lekovito i aromatično bilje 2%, a povrće 1,5% obradivih površina.
Do pada površina pod organskom proizvodnjom prvi put dolazi 2024. godine za čak 1.452 ha i iznosi 27.549 ha od čega su livade i pašnjaci 14.958, a 12.591 ha obradive površine.
Organska stočarska proizvodnja je manje zastupljena u odnosu na organsku biljnu proizvodnju, s obzirom da je zahtevnija u pogledu ispunjenja dodatnih zahteva za objekte za držanje životinja, nabavku životinja sa drugih gazdinstava, ishrane i lečenja životinja.
Prema podacima iz 2024. godine došlo je do pada broja stoke u organskoj proizvodnji u odnosu na 2023. godinu sa 61.572 životinje na 49.621 (9.349 goveda, 15.798 ovce, 597 koza, 278 svinja, 26 konja, 23.573 jedinki živine), kao i pčelinjih društava, sa 12.305 na 6.050 što predstavlja zanemarljiv udeo u odnosu na ukupan stočni fond u konvencionalnoj proizvodnji.
Planinska i brdsko-planinska područja, koja obuhvataju značajan deo centralne Srbije, karakterišu otežani uslovi za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, ali istovremeno raspolažu značajnim prirodnim resursima i očuvanim ekosistemima. U ovim područjima prisutni su visoki nivoi biodiverziteta, velike površine prirodnih pašnjaka i livada, kao i uslovi pogodni za ekstenzivne sisteme stočarske proizvodnje.
Organska stočarska proizvodnja u ovim područjima predstavlja značajan potencijal za održivo korišćenje prirodnih resursa, očuvanje biodiverziteta i proizvodnju tradicionalnih proizvoda sa dodatom vrednošću. Ovakvi sistemi proizvodnje doprinose očuvanju kulturnih predela i ekosistemskih usluga kroz ispašu, prirodno đubrenje i košenje livada radi pripreme kabaste hrane, pri čemu domaće životinje imaju ključnu ulogu u održavanju agroekosistema.
Planinska i zaštićena područja imaju i potencijal za povezivanje organske stočarske proizvodnje sa razvojem ruralnog i ekološkog turizma, kao i sa strategijama upravljanja i razvoja zaštićenih područja. Istovremeno, stočarska proizvodnja u područjima sa otežanim uslovima rada karakteriše se povećanim troškovima proizvodnje i nižim ekonomskim prinosima u poređenju sa ravničarskim i intenzivnim proizvodnim sistemima, što utiče na ekonomsku održivost gazdinstava.
Poslednjih godina organska stočarska proizvodnja beleži intenzivniji razvoj upravo u područjima sa otežanim uslovima za poljoprivredu.
Ova područja su istovremeno izložena izraženim demografskim izazovima, uključujući depopulaciju i kontinuirani odliv stanovništva, pri čemu se očekuje nastavak ovih trendova. U takvom kontekstu, organska stočarska proizvodnja ima potencijal da doprinese ekonomskoj aktivnosti, očuvanju životne sredine i održivosti ruralnih zajednica, ali taj potencijal još uvek nije u potpunosti valorizovan.
Resorno ministarstvo podstiče organsku biljnu i stočarsku proizvodnju. Ipak, uprkos ovim podsticajima i nesumnjivom povećanju površina pod organskom proizvodnjom, one su i dalje daleko ispod željenog nivoa. Organske površine zauzimaju mali udeo u ukupnim poljoprivrednim površinama, a Republika Srbija u ovom pogledu značajno zaostaje za zemljama Evropske unije.
Pored toga, u Republici Srbiji prepoznat je koncept biodistrikata kao oblika teritorijalnog pristupa razvoju organske proizvodnje, zasnovanog na partnerstvu poljoprivrednika, prerađivača, pružalaca turističkih i ugostiteljskih usluga, udruženja, javnih institucija i lokalne zajednice. Biodistrikti predstavljaju potencijal za integraciju organske proizvodnje, lokalne prerade, kratkih lanaca snabdevanja i održivog upravljanja resursima, ali se ovaj model još uvek nalazi u početnoj fazi razvoja.
Uprkos postojećim podsticajima i rastu organskih površina u prethodnom periodu, učešće organske poljoprivrede u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji ostaje izuzetno nisko i iznosi 0,85%, u poređenju sa prosekom Evropske unije od 10,9%. Republika Srbija u tom pogledu značajno zaostaje za zemljama sa najrazvijenijom organskom proizvodnjom, kao što su Republika Austrija, Republika Estonija i Kraljevina Švedska.
Najveći deo organske proizvodnje namenjen je izvozu, pri čemu se uočava kontinuirani rast vrednosti izvoza organskih proizvoda, koji poslednje četiri godine iznosi preko 50 miliona evra godišnje. Istovremeno, domaće tržište organskih proizvoda ostaje nedovoljno razvijeno, što je uslovljeno ograničenom potražnjom, nedovoljnom informisanošću potrošača i nedovoljnom promocijom prednosti organske proizvodnje.
Organska poljoprivreda u Republici Srbiji predstavlja značajan neiskorišćen potencijal, ali se i dalje suočava sa izazovima kao što su ograničeno interesovanje proizvođača, nedovoljna edukacija i slaba tržišna valorizacija, što utiče na njen ukupan nivo razvoja.
2.6.4. Regenerativna poljoprivreda
Regenerativna poljoprivreda predstavlja pristup koji omogućava korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe uz dugoročno očuvanje i unapređenje zdravlja (kvaliteta) zemljišta i istovremeno smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Ovaj model proizvodnje baziran je na više principa uključujući: individualan pristup svakom gazdinstvu u skladu sa agroekološkim i socioekonomskim uslovima konkretnog gazdinstva, minimalno narušavanje zemljišta obradom, uspostavljanje pokrovnih useva i živog korena biljaka u zemljištu tokom čitave godine, povećanje biološke raznovrsnosti i uključivanje životinja u sistem proizvodnje. Regenerativna poljoprivreda primenjuje prakse koje se baziraju na povećanju organske materije u zemljištu kao što su: direktna setva (bez obrade), konzervacijska obrada (smanjeni broj operacija i dubina obrade), upotreba pokrovnih useva, gajenje združenih useva (više biljnih vrsta istovremeno na istom prostoru), složen plodored, drugačiji pristup držanju stoke i slobodna ispaša, uspostavljanje šumskih i cvetnih pojaseva i dr. Kroz ove mere unapređuje se otpornost prirodnih resursa i bioloških svojstava zemljišta.
Uvođenje regenerativnih praksi u poljoprivrednu proizvodnju omogućava višestruke ekonomske i ekološke koristi: smanjenje upotrebe sintetičkih inputa za 25-50%, što donosi uštede i povećava profitabilnost farmi; povećanje sadržaja organske materije u zemljištu za 1-2% godišnje, čime se obnavlja plodnost zemljišta; smanjenje emisije gasova staklene bašte kroz sekvestraciju ugljenika i optimizaciju upotrebe đubriva; veća otpornost poljoprivrede na sušu i ekstremne vremenske uslove kroz bolju infiltraciju vode i smanjenje erozije.
Regenerativne prakse u Republici Srbiji trenutno nisu sistematski prepoznate kroz posebno definisane instrumente podrške i jasne kriterijume u okviru agrarne politike, iako za ovaj pristup postoji rastuće interesovanje na međunarodnom nivou i u okviru evropskih politika zaštite životne sredine, klime i prirodnih resursa. Postojeći sistem podrške uglavnom ne izdvaja i ne prati regenerativne prakse kao zasebnu grupu intervencija, što otežava njihovo ciljano podsticanje, širenje i praćenje efekata
Primena regenerativnih praksi u Republici Srbiji trenutno je ograničena na manji broj poljoprivrednih gazdinstava i pojedinačne inicijative, bez jasno definisanog institucionalnog i finansijskog okvira. Nedostatak ciljanih podsticaja, regulatorne podrške i sistematske edukacije predstavlja jednu od ključnih prepreka za širu primenu ovog modela proizvodnje.
Istovremeno, regenerativna poljoprivreda ima značajan potencijal da doprinese dugoročnoj održivosti poljoprivrednog sektora, povećanju otpornosti proizvodnje na klimatske promene, očuvanju i unapređenju kvaliteta zemljišta, povećanju biodiverziteta i racionalnijem korišćenju vodnih resursa. Prelazak na regenerativne sisteme proizvodnje zahteva postepenu tranziciju, dodatna ulaganja i smanjenje proizvodnih rizika u početnoj fazi, što predstavlja značajan izazov za proizvođače.
U narednom periodu postoji potencijal da se deo poljoprivrednih gazdinstava postepeno uključi u regenerativne sisteme proizvodnje, uz uslov da se obezbedi adekvatna finansijska, tehnička i savetodavna podrška, kao i usklađivanje sa širim ciljevima zaštite klime, biodiverziteta i prirodnih resursa.
2.6.5. Integrisana poljoprivreda
Integrisana poljoprivreda, poznata i kao integrisana proizvodnja ili integrisano upravljanje gazdinstvom, predstavlja savremen i održiv sistem upravljanja poljoprivrednom proizvodnjom. Cilj ovog pristupa je da se obezbedi dugoročna produktivnost bez ugrožavanja kvaliteta i količine poljoprivrednih proizvoda, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine. Ključna karakteristika integrisane poljoprivrede je povezanost različitih proizvodnih komponenti na gazdinstvu - otpad ili nusproizvodi iz jednog sistema (npr. stočarstvo, akvakultura), koriste se kao input u drugom (npr. ratarstvo, povrtarstvo), čime se povećava efikasnost korišćenja zemljišta, vode, energije i hranljivih materija. Integrisana poljoprivreda kombinuje najbolje elemente konvencionalne i organske prakse, primenjujući agrotehničke mere na način koji omogućava ekonomski isplativu, ekološki prihvatljivu i socijalno odgovornu proizvodnju. Zasniva se na principima dobre poljoprivredne prakse i nastoji da minimizira unos hemijskih sredstava - ne njihovim potpunim izbegavanjem, kao u organskoj poljoprivredi, već njihovom racionalnom i kontrolisanom upotrebom. Prednost se uvek daje merama koje su toksikološki i ekološki prihvatljivije, pod uslovom da obezbeđuju jednak ekonomski efekat.
Integrisana zaštita bilja (u daljem tekstu: IPM) predstavlja sastavni element integrisane poljoprivrede i osnovni pristup u upravljanju štetnim organizmima u biljnoj proizvodnji. IPM se zasniva na primeni preventivnih agrotehničkih, bioloških i mehaničkih mera, redovnom praćenju pojave štetnih organizama i primeni pragova štetnosti, pri čemu se upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja primenjuje isključivo kao poslednja mera i na ciljan, kontrolisan i opravdan način. Prednost se daje sredstvima i metodama koje imaju manji negativan uticaj na zdravlje ljudi, korisne organizme i životnu sredinu. Efikasnost IPM direktno zavisi od očuvanih poluprirodnih staništa u poljoprivrednom predelu, koja obezbeđuju stabilne populacije prirodnih neprijatelja štetočina i funkcionalne trofičke mreže.
Primena principa integrisane zaštite bilja doprinosi smanjenju ukupne upotrebe pesticida, ublažavanju negativnih posledica dominacije monokulturnih sistema proizvodnje, uključujući povećan pritisak štetnih organizama i degradaciju agroekosistema, očuvanju biodiverziteta, unapređenju bezbednosti hrane i povećanju ekonomske efikasnosti proizvodnje, te predstavlja ključnu kariku u prelazu ka održivijim oblicima poljoprivredne proizvodnje.
Postoji više vrsta sistema integrisane poljoprivrede, i to:
1) integrisani ratarsko-stočarski sistemi - predstavljaju najzastupljeniji oblik integrisane poljoprivrede u praksi i obuhvataju uzgoj stoke, ratarskih kultura i travnjaka na istom gazdinstvu. Ovakva kombinacija omogućava efikasnije upravljanje resursima kroz zatvaranje ciklusa hranljivih materija, posebno u pogledu upotrebe stajskog đubriva, kao i održavanja i zaštite pašnjaka za potrebe stočara. Istovremeno, ovakav pristup doprinosi unapređenju plodnosti zemljišta, smanjenju zavisnosti od mineralnih đubriva i dugoročnoj održivosti poljoprivredne proizvodnje;
2) integrisani akvapoljoprivredni sistemi (agro-akvakultura) - objedinjuju proizvodnju biljaka, stoke i riba, čime se postiže veća iskorišćenost prostora i resursa;
3) integrisani agrošumarski sistemi - kombinuju poljoprivrednu proizvodnju sa šumskim kulturama i/ili drvenastim biljem (npr. voćke, žive ograde, zasenčenje). Sadnja voćaka ili drugog drveća u poljoprivrednoj proizvodnji smanjuje rizik od erozije, ublažava uticaj vetra, doprinosi očuvanju biodiverziteta i donosi dodatne prihode gazdinstvu;
4) integrisani agro-silvi-pčelarski sistemi - uključuju integraciju poljoprivrednih kultura, drveća i pčelinjaka. Prisustvo medonosnih pčela doprinosi boljoj oprašenosti biljaka, što povećava prinos, dok proizvodnja meda predstavlja dodatni ekonomski benefit. Prilikom razvoja agro-silvi-pčelarskih sistema neophodno je voditi računa o kapacitetu sredine i očuvanju divljih oprašivača, kako bi se izbegla prekomerna konkurencija za resurse, u skladu sa lokalnim uslovima i strukturom paše.
U biljnoj proizvodnji, uspeh integrisane poljoprivrede procenjuje se na osnovu više grupa indikatora: ekološki (biodiverzitet, kvalitet zemljišta, nivo zagađenosti, efikasnost korišćenja vode i energije), ekonomski (profitabilnost, troškovi i cena proizvoda, povrat na investiciju), društveni (uslovi rada, obrazovanje i uticaj na zdravlje potrošača), proizvodni (prinos po ha, kvalitet i raznovrsnost proizvoda), indikatori održivosti (upotreba obnovljivih resursa, smanjenje otpada, upravljanje hemikalijama) i tehnološki (primena savremenih tehnologija i inovacija). U stočarstvu, ključne grupe indikatora obuhvataju: ishranu životinja (kvalitet i nutritivna vrednost stočne hrane), zdravstveno stanje (učestalost bolesti, dobrobit životinja), reproduktivnu efikasnost (procenat uspešno oplođenih životinja, natalitet i mortalitet potomstva), ekološke indikatore (emisije gasova, upravljanje otpadom, uticaj na biodiverzitet), ekonomske pokazatelje (odnos rashoda i prihoda, profitabilnost), proizvodne rezultate (količina i kvalitet mesa, mleka ili jaja), kao i tehnološki nivo (primena automatizovanih sistema za hranjenje, nadzor i upravljanje proizvodnjom).
U uslovima sve izraženijih pritisaka na prirodne resurse, povećanih zahteva u pogledu bezbednosti hrane i očuvanja životne sredine, uočava se značaj integrisanih sistema proizvodnje kao prelaznog i komplementarnog modela između konvencionalne i organske poljoprivrede. Integrisana poljoprivreda ima potencijal da doprinese racionalnijem korišćenju resursa, smanjenju upotrebe sintetičkih đubriva i pesticida i unapređenju održivosti proizvodnje.
Međutim, u Republici Srbiji ne postoji jasno definisan pravni i institucionalni okvir koji bi uredio osnovne principe, minimalne zahteve, sisteme kontrole i savetodavnu podršku za integrisanu proizvodnju i integrisanu zaštitu bilja. Takođe, izostaje sistemska podrška u pogledu edukacije i sertifikacije proizvođača, kao i ulaganja u specifičnu opremu i infrastrukturu neophodnu za primenu integrisanih pristupa.
U poređenju sa praksom Evropske unije, gde je integrisana proizvodnja široko prepoznata i regulisana kao deo održivih poljoprivrednih politika, primena ovog modela u Republici Srbiji je ograničena i neujednačena, što ukazuje na značajan neiskorišćen potencijal za njen razvoj.
Proizvodnja hrane za životinje u Republici Srbiji ima dugu tradiciju i predstavlja jedan od važnih segmenata u agrobiznisu. Ipak, uprkos postojećim resursima i znanju, trenutni nivo proizvodnje i kvaliteta hrane za životinje nije u potpunosti usklađen sa savremenim zahtevima proizvodnje i tržišta.
Najzastupljenije kulture za ishranu životinja su žitarice (kukuruz, pšenica, ječam, ovas), soja i lucerka. Proizvodnja kukuruza je stabilna ali kvalitet varira u zavisnosti od klimatskih uslova.
Pored žitarica u ishrani se sve više koriste i proteinska hraniva biljnog i životinjskog porekla.
Značajan deo proteinskih hraniva životinjskog porekla se uvozi, jer se se ne proizvode u Republici Srbiji, što povećava troškove proizvodnje u stočarstvu i utiče na konkurentnost.
Proizvodnja proteina životinjskog porekla koji se koriste za ishranu kućnih ljubimaca obavlja se trenutno u jednom objektu.
Upotreba savremenih tehnologija za proizvodnju i skladištenje hrane za životinje je prisutna u većim industrijskim sistemima, dok na manjim gazdinstvima dominiraju tradicionalne metode.
Primenu savremenih naučnih znanja u sastavljanju obroka (odgovarajuća hranjenje, upotreba aditiva), ograničava nedovoljna edukacija na malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Prema podacima UZV ukupan broj registrovanih objekata za proizvodnju i skladištenje hrane za životinje je 1.071. Za proizvodnju hrane za životinje registrovano je 300 objekta, a za skladištenje hrane za životinje 832.15 Ukupan broj objekata registrovanih za izvoz je 442.
Propisi Republike Srbije iz oblasti hrane za životinje delimično su usklađeni sa propisima Evropske unije.
Pripremljen je Nacrt zakona o hrani za životinje čijim donošenjem će se stvoriti pravni osnov za potpuno usklađivanje propisa iz oblasti hrane za životinje sa propisima Evropske unije iz ove oblasti.
U kontekstu tržišne diferencijacije i povećanja dodate vrednosti, posebnu pažnju je moguće usmeriti na jasnije povezivanje korišćenja ne-GMO stočne hrane sa proizvodnjom i preradom proizvoda životinjskog porekla, kao jednog od potencijalnih osnova za jačanje konkurentnosti domaćih proizvoda.
____________
15 U broj objekata nisu uključeni objekti iz primarne proizvodnje koji su u nadležnosti Uprave za zaštitu bilja.
2.6.7. Sporedni proizvodi životinjskog porekla
Sporedni proizvodi životinjskog porekla predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu i širenje zaraznih bolesti životinja i ljudi, a sa ekonomskog aspekta predstavljaju značajnu sirovinu koja se koristi za proizvodnju hrane za životinje, biogasa, komposta, organskih đubriva, tehničkih proizvoda ili visokokaloričnog goriva. Upravljanje ovim materijalom ima istovremeno javnozdravstveni, ekološki i ekonomski značaj, a nivo sakupljanja i kontrole direktno utiče na bezbednost sistema.
Kako je Republika Srbija zemlja sa velikim brojem gazdinstava za uzgoj i držanje životinja sa malim brojem životinja, kao i objekata za klanje životinja i proizvodnju hrane životinjskog porekla malog kapaciteta, u praksi se ne sakuplja ukupna količina proizvedenih sporednih proizvoda životinjskog porekla, što predstavlja rizik za javno zdravlje i životnu sredinu.
Nedovoljan broj međuobjekata za sakupljanje, kao i ograničena povezanost sa objektima za preradu, uslovljavaju da lanac sakupljanja, transporta, prerade i uklanjanja sporednih proizvoda životinjskog porekla nije u potpunosti funkcionalan
Poseban problem predstavlja sakupljanje leševa životinja, naročito u ruralnim i slabije naseljenim područjima, gde su troškovi i logistika dodatno izraženi.
U periodu od 2021. do 2025. godine iz budžeta Republike Srbije dodeljena su finansijska sredstva kao pomoć lokalnim samoupravama za izgradnju sedam međuobjekata za sakupljanje leševa životinja, čija je izgradnja u toku. Prema podacima UZV ukupan broj registrovanih međuobjekata za sakupljanje leševa životinja trenutno iznosi sedam, što ukazuje na ograničenu teritorijalnu pokrivenost sistema.
Tokom 2021. i 2022. godine sproveden je postupak procene i klasifikacije objekata u skladu sa propisima Evropske unije, pri čemu je utvrđeno da devet objekata ne ispunjava propisane uslove. Posebno značajan je objekat za preradu sporednih proizvoda životinjskog porekla Kategorije 1, VU "Napredak" iz Ćuprije, koji je u državnom vlasništvu.
Prema podacima UZV, ukupan broj registrovanih objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla iznosi 442 objekta (94 objekta za sakupljanje, skladištenje i rukovanje sporednim proizvodima životinjskog porekla, 39 skladišta dobijenih proizvoda, 47 objekata za spaljivanje i kospaljivanje, 12 objekata za preradu, jedan objekat za preradu topljene masti, četiri objekta za proizvodnju biogasa, četiri objekta za proizvodnju komposta, 42 objekta za proizvodnju kućnih ljubimaca, 74 objekta za rukovanje sporednim proizvodima van lanca ishrane životinja, 39 objekata za korišćenje sporednih proizvoda životinjskog porekla u izuzetnim slučajevima, 11 centara za sakupljanje, 17 objekata za proizvodnju organskih đubriva i oplemenjivača zemljišta, 58 ostalih objekata - prevoznici, trgovci), što ukazuje na postojanje široke, ali funkcionalno neujednačene mreže kapaciteta. Ukupan broj objekata registrovanih za izvoz je 68.
Propisi iz oblasti sporednih proizvoda životinjskog porekla delimično su usklađeni sa propisima Evropske unije, pri čemu je pripremljen Nacrt zakona o sporednim proizvodima životinjskog porekla, čije usvajanje predstavlja preduslov za puno usklađivanje regulatornog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Politika kvaliteta obuhvata šeme kvaliteta i standarde kvaliteta hrane. U pogledu šema kvaliteta proizvoda, značajan napredak načinjen je u domenu zaštite geografskog porekla.
Zaštita geografskog porekla u Republici Srbiji, podeljena je na tri oblasti koje su regulisane posebnim propisima. To je zaštita geografskog porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, vina, uključujući aromatizovana vina i jaka alkoholna pića.
Proizvodi sa geografskim poreklom doprinose podizanju nivoa konkurentnosti domaće proizvodnje, održivosti poljoprivrede, a takođe su važan deo turističke i gastronomske ponude, što doprinosi ekonomskom razvoju lokalnih zajednica i ruralnih područja.
Rast potražnje za hranom sa potvrđenim kvalitetom i domaćim poreklom, pored postojećih oznaka geografskog porekla, doveo je do uspostavljanja nacionalne oznake višeg kvaliteta "Srpski kvalitet", kao i oznake "Poreklom iz Srbije" za meso i proizvode od mesa, što ukazuje na potencijal za dalji razvoj nacionalnih i dobrovoljnih šema kvaliteta.
Uslovi i standardi u pogledu kvaliteta hrane propisani su posebnim podzakonskim aktima. S obzirom na sve strože standarde koji se primenjuju na globalnom tržištu hrane, Republika Srbija je u procesu stalnog usklađivanja pravilnika o kvalitetu hrane sa evropskim propisima, kao i drugim međunarodno priznatim standardima.
Učešće proizvođača u sistemima oznaka geografskog porekla, nacionalnih oznaka i dobrovoljnih standarda kvaliteta i bezbednosti hrane i dalje je ograničeno, pri čemu troškovi sertifikacije i usklađivanja sa dobrovoljnim standardima (npr. GlobalG.A.P, ISO, IFS, BRC, Halal, Košer i dr.), predstavljaju značajan izazov, posebno za manja gazdinstva i slabije organizovane proizvođače.
Nivo prepoznatljivosti proizvoda sa oznakama kvaliteta na domaćem tržištu, kao i stepen informisanosti potrošača o značaju ovih oznaka, ostaje neujednačen, što utiče na punu tržišnu valorizaciju proizvoda sa dodatom vrednošću.
2.7. Prehrambena samodovoljnost
Relativno visok nivo stope samodovoljnosti Republike Srbije u velikom broju primarnih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda proizilazi iz povoljnih prirodnih uslova, raznovrsnosti agroekoloških područja i duge poljoprivredne tradicije. Uprkos preduslovima, u poslednjoj deceniji beleži se pad samodovoljnosti u svim navedenim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (izuzev u uljaricama), što se može delimično pripisati izazovima u sprovođenju mera agrarne politike.
Stope samodovoljnosti izračunate su kao odnos između poljoprivredne proizvodnje i ukupne dostupnosti proizvoda na domaćem tržištu. Ukupna dostupnost je dobijena sabiranjem proizvodnje i uvoza uz oduzimanje izvoza. Svi proračuni su zasnovani na podacima Republičkog zavoda za statistiku i Uprave carina16.
Stope samodovoljnosti premašuju 100% za žitarice, uljarice, voće u celini, kao i za med (Tabela 12), što ukazuje na postojanje značajnih viškova u proizvodnji. Ovi viškovi predstavljaju potencijal za izvoz, jer proizvodnja koja prevazilazi domaću potrošnju može biti plasirana na međunarodna tržišta. Na taj način poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje dodatnu vrednost, jača izvozne performanse i doprinosi ukupnom ekonomskom rastu. Proizvodnja ukupnog mleka i mlečnih proizvoda, kao i povrća skoro u potpunosti zadovoljava domaće potrebe sa stopama samodovoljnosti od 97% i 96% u dvogodišnjem proseku 2022-2023. godine Najniži prosek stope samodovoljnosti u periodu 2022-2023. godine beleži se u kategoriji ukupnog mesa - 89%.
Samodovoljnost u proizvodnji žitarica ostala je stabilna tokom protekle decenije, iako je u periodu 2022-2023. godine zabeležen pad od 12 procentnih poena u odnosu na nivo iz 2014-2015. godine. Stopa samodovoljnosti za pšenicu iznosi 157%, a za kukuruz 134%, na osnovu dvogodišnjeg proseka (2022-2023. godine).
Suncokret, uljana repica, kao i suncokretovo ulje pokazuju rastuće prosečne stope samodovoljnosti sa 116%, 30% i 214%, u periodu 2014-2015. godine na 123%, 502% i 261%, u periodu 2022-2023. godine. Soja je jedina uljarica sa negativnim trendom samodovoljnosti. Zabeleženo je smanjenje ovog pokazatelja za 23 procentna poena u periodu 2022-2023. godine u odnosu na period 2014-2015. godine.
Iako je proizvodnja šećerne repe ostala stabilna tokom godina, uočavaju se velike oscilacije u samodovoljnosti šećera uz izraženi trend pada, od čak 68 procentnih poena u periodu u periodu 2022-2023. godine u odnosu na period 2014-2015. godine.
Republika Srbija iz sopstvene proizvodnje uspešno zadovoljava tražnju za kontinentalnim (jabučaste, koštičave, jagodaste i jezgraste voćke), voćnim vrstama. Prosečna stopa samodovoljnosti plodovima maline je u periodu 2022-2023. godine izuzetno visoka i iznosi 283%, ali je umanjena čak deset puta u odnosu na period 2014-2015. godine. Stopa samodovoljnosti plodovima šljive je ostala nepromenjena u oba posmatrana perioda, dok je u plodovima jabuke umanjena za 2%, a višnje za 11%. Proizvodnja jezgrastog voća i grožđa je blizu nivoa potrebnog za zadovoljavanje domaće tražnje. Prosečna stopa samodovoljnosti u periodu 2022-2023. godine u plodovima oraha je iznosila 96%, a u plodovima grožđa 92%.
Iako Republika Srbija beleži relativno visoku samodovoljnost u proizvodnji povrća i dalje postoji značajna zavisnost od uvoza određenih vrsta, posebno paradajza, belog luka i pasulja. U proseku u periodu 2022-2023. godine, iz uvoza je nabavljano 16% paradajza, 21% belog luka i čak 59% pasulja.
Stope samodovoljnosti za goveđe meso i ovčije meso iznose oko 100% u oba posmatrana perioda (2014-2015. godine i 2022-2023. godine), što ukazuje da država uspešno zadovoljava potrebe stanovništva za ovim vrstama mesa isključivo iz domaće proizvodnje. Suprotno tome, uočava se pad samodovoljnosti živinskim i svinjskim mesom u periodu 2022-2023. godine u odnosu na 2014-2015. godine. Dvogodišnji prosek stopa samodovoljnosti za živinsko i svinjsko meso (2022-2023. godine), iznosi 92% i 84%, što ukazuje da se najmanje 8% živinskog i 16% svinjskog mesa mora obezbediti iz uvoza.
Stopa samodovoljnosti mleka i mlečnih proizvoda u periodu 2022-2023. godine beleži pad od pet procentnih poena u odnosu na period 2014-2015. godine. Ovaj pad je posebno izražen u pojedinim kategorijama mlečnih proizvoda, poput mleka u prahu, maslaca i polutvrdih i tvrdih sireva. Prema dvogodišnjem proseku za 2022-2023. godinu, oko 80% mleka u prahu, 64% maslaca i 33% polutvrdih i tvrdih sireva neophodno je obezbediti iz uvoza kako bi se zadovoljile domaće potrebe.
______________
16 Za uvoz i izvoz šećera.
Tabela 12. Stopa samodovoljnosti određenih primarnih i prerađenih proizvoda (prosek 2014-2015. godine i 2022-2023. godine)
Kategorija |
2014-2015. godine |
2022-2023. godine |
Žitarice |
140 % |
128 % |
Kukuruz |
153 % |
134 % |
Pšenica |
168 % |
157 % |
Uljarice |
110 % |
119 % |
Suncokret |
116 % |
123 % |
Soja |
102 % |
79 % |
Uljana repica |
301 % |
502 % |
Suncokretovo ulje |
214 % |
261 % |
Šećerna repa |
101 % |
101 % |
Šećer |
158 % |
90 % |
Voće |
119 % |
108 % |
Maline |
2886 % |
283 % |
Jabuke |
157 % |
134 % |
Šljive |
106 % |
106 % |
Višnje |
146 % |
135 % |
Orasi |
101 % |
96 % |
Grožđe |
92 % |
92 % |
Povrće |
100 % |
96 % |
Paradajz |
88 % |
84 % |
Beli luk |
95 % |
79 % |
Pasulj |
58 % |
41 % |
Meso |
97 % |
89 % |
Goveđe meso |
101 % |
102 % |
Svinjsko meso |
97 % |
84 % |
Živinsko meso |
94 % |
92 % |
Ovčije meso |
100 % |
102 % |
Mleko i mlečni proizvodi |
102 % |
97 % |
Maslac |
88 % |
36 % |
Mleko u prahu |
63 % |
21 % |
Sir (polutvrdi i tvrdi) |
/ |
67 % |
Med |
145 % |
110 % |
Izvor: RZS (obrada MPŠV)
Prezentovani podaci ukazuju da je stočarstvo najosetljiviji sektor poljoprivrede u Republici Srbiji i da ima ključnu ulogu u obezbeđivanju prehrambenog suvereniteta. Istovremeno povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo predstavljaju intenzivne grane poljoprivrede sa izraženim potencijalom za rast proizvodnje, izvoz i zadovoljavanje nutritivnih potreba stanovništva. Ratarska proizvodnja ima strateški značaj kao osnova za snabdevanje domaće prerađivačke industrije sirovinama i za očuvanje stabilnosti domaćeg tržišta hrane. Međusobna povezanost ovih sektora određuje ukupnu otpornost i funkcionalnost nacionalnog prehrambenog sistema.
2.8. Spoljnotrgovinski bilans poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Pokrivenost uvoza žitarica izvozom u periodu od 2014-2023. godine je jako oscilirala, od maksimalnih 2630% u 2021. godini, kada je vrednost izvoza bila 26 puta veća od vrednosti uvoza, do minimalnih 542,7% u 2023. godini, kada je vrednost izvoza bila 5,4 puta veća od uvoza. Promenljivost u trgovinskoj ravnoteži uzrokovana je različitim faktorima poput klimatskih promena, nestabilnosti proizvodnje, promenama na globalnom tržištu prouzrokovanim geopolitičkim situacijama i krizama, ali i povećanim uvozom semena žitarica. Suprotno tome, pokrivenost uvoza voća izvozom u istom periodu pokazuje relativnu stabilnost. U 2014. godini pokrivenost uvoza voća izvozom iznosila je 321%, a u 2023. godini 235%. Bez obzira na smanjenje u 2023. godini, pri razmeni voća ostvaren je veći suficit (420,6 miliona evra) nego pri razmeni žitarica (370,4 miliona evra).
Pokrivenost uvoza povrća izvozom se kreće oko jedan (što znači da je vrednost izvoza i uvoza na približno istom nivou), s tim što je primetan pad od 2021. godine. U 2023. godini vrednost uvoza povrća je za skoro trećinu bila veća od vrednosti izvoza i zabeležen je deficit u razmeni od 50,6 miliona evra.
Pokrivenost izvoza šećera, u okviru tarifne grupe (1701), uvozom je smanjena oko 50 puta u periodu od 2014. do 2023. godine, najvećim delom usled ukidanja proizvodnih kvota u Evropskoj uniji 2017. godine, koja je bila najznačajniji trgovinski partner Republike Srbije kada je u pitanju izvoz šećera od šećerne repe. U 2023. godini ostvaren je 2,5 puta niži suficit u razmeni šećera u okviru ove tarifne grupe u odnosu na 2014. godinu (oko 40 miliona evra). Istovremeno, deficit u razmeni šećera u okviru tarifne grupe 1702 značajno je uvećan, sa oko 21 milion evra u 2021. godini na oko 37 miliona evra u 2023. godini.
U razmeni uljarica konstantno se ostvaruje pozitivan trgovinski bilans, ali sa značajnim varijacijama. Maksimalna vrednost pokrivenosti uvoza uljarica izvozom ostvarena je u 2020. godini kada je vrednost izvoza bila oko 12 puta veća od uvoza. U 2023. godini vrednost izvoza uljarica bila je 1,4 puta veća od vrednosti uvoza i suficit je iznosio 35,5 miliona evra.
Pokrivenost uvoza proizvoda stočarstva izvozom je na zabrinjavajuće niskom nivou, uz jasan opadajući trend tokom protekle decenije. Pokrivenost uvoza mleka i mlečnih proizvoda izvozom je 2014. godine iznosila oko 138%, a 2023. godine oko 84%. Do znatnog pada u izvozu mleka došlo je 2022. godine, između ostalog, zbog zabrane izvoza mleka i mlečnih proizvoda, što je donelo veliku štetu našem mlekarskom sektoru i stvorilo lažnu sliku o nestašici mleka zbog čega je došlo do povećanog uvoza mleka, pre svega iz Evropske unije. Iako je ova odluka prestala da važi u januaru 2023. godine, a Vlada je u cilju stabilizacije tržišta, uvela novu meru kojom je povećan iznos posebnih dažbina na uvoz mleka i mlečnih proizvoda u Republiku Srbiju, nastala šteta je i dalje ostavila značajne posledice. Ova situacija ne samo da je doprinela nestabilnosti tržišta, već je omogućila i veći priliv uvoza sa tržišta koja su, na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini, bila izuzeta od povećanja dažbina. Kao rezultat toga, zabeležen je porast uvoza mleka u prahu, maslaca i polutvrdih sireva, poput edamera i gaude, iz Republike Belorusije, što se nastavilo i u 2024. godini. Petogodišnji prosek uvoza u vrednosti od 130,5 miliona evra (2019-2023. godine), dodatno potvrđuje značajnu zavisnost od uvoza mlečnih proizvoda (Tabela 13).
Tabela 13. Uvoz mleka i mlečnih proizvoda u Republiku Srbiju, 2014-2023. godine, 000 evra
Tarifna grupa |
Naziv i godina |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
0401 |
Mleko i pavlaka, nekoncentrovani i bez dodatog šećera |
41.378 |
9.627 |
10.413 |
13.681 |
18.191 |
20.624 |
23.429 |
22.270 |
39.203 |
25.547 |
0402 |
Mleko i pavlaka, koncentrovani ili sa dodatim šećerom |
11.618 |
8.342 |
7.288 |
7.434 |
10.984 |
7.062 |
10.444 |
9.364 |
42.491 |
25.012 |
0403 |
Mlaćenica kiselo mleko, pavlaka i ostalo fermentisano mleko |
6.790 |
1.474 |
1.166 |
1.096 |
6.688 |
19.826 |
6.177 |
7.407 |
11.698 |
11.492 |
0404 |
Surutka |
712 |
5105 |
3700 |
4700 |
4352 |
5382 |
6283 |
7207 |
10967 |
6397 |
0405 |
Maslac i mlečni namazi |
6.063 |
3.032 |
7.203 |
10.668 |
10.573 |
13.835 |
10.930 |
12.658 |
28.740 |
30.202 |
0406 |
Sir i urda |
1.955 |
10.179 |
10.798 |
14.972 |
23.061 |
29.957 |
35.632 |
45.520 |
65.894 |
60.852 |
Ukupno |
68.516 |
37.759 |
40.568 |
52.551 |
73.849 |
96.686 |
92.895 |
104.426 |
198.993 |
159.502 |
|
Izvor: RZS
Pokrivenost uvoza živih svinja, mesa i mesnih prerađevina iznosila je oko 55% u 2014. godini, a 2023. godine svega 11%. U razmeni živih svinja, mesa i mesnih prerađevina u celokupnom periodu od 2014-2023. godine beležen je rastući deficit koji je dostigao 194 miliona evra u 2023. godini, a vrednost uvoza je porasla sa 106 miliona evra u 2014. godini na oko 219 miliona evra u 2023. godini (Tabela 14).
Tabela 14. Uvoz svinja i mesa u Republiku Srbiju, 2014-2023, 000 evra
Tarifna grupa |
Naziv i godina |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
0103 |
Žive svinje |
47.281 |
19.136 |
6.191 |
13.731 |
21.631 |
9.805 |
9.259 |
7.059 |
9.899 |
14.251 |
0203 |
Svinjsko meso sveže, rashlađeno smrznuto |
41.659 |
38.913 |
44.195 |
61.058 |
63.331 |
56.668 |
58.075 |
60.235 |
113.896 |
147.912 |
0209 |
Svinjska masnoća |
3.953 |
2.028 |
1.280 |
4.660 |
5.031 |
3.795 |
4.613 |
5.489 |
16.712 |
15.865 |
0210 |
Meso i ostali klanični proizvodi od domaćih svinja |
5.783 |
5.957 |
7.535 |
8.635 |
10.329 |
13.460 |
15.283 |
16.790 |
22.494 |
25.127 |
1501 |
Svinjska masnoća (uključujući jestivu mast) |
250 |
405 |
512 |
747 |
842 |
1387 |
1478 |
2.960 |
3355 |
3.800 |
1602 |
Ostali prerađeni ili konzervisani proizvodi od mesa |
7.436 |
7.349 |
6.678 |
5.668 |
7.931 |
11.645 |
10.879 |
8.945 |
12.385 |
11.611 |
Ukupno |
106.363 |
73.788 |
66.391 |
94.499 |
109.095 |
96.760 |
99.587 |
101.479 |
178.741 |
218.566 |
|
Izvor: RZS
Stepen pokrivenosti uvoza živih goveda, mesa i mesnih proizvoda opao je oko 4 puta, u periodu od 2014. do 2023. godine, sa 636 % u 2014. godini na 162 % u 2023. godini, zbog značajnog povećanja uvoza. S tim u vezi, vrednost ostvarenog suficita smanjena je sa 25,6 miliona evra u 2014. godini na 16,7 miliona evra u 2023. godini.
U razmeni ovčijeg mesa i proizvoda zabeležen je konstantan suficit koji u petogodišnjem proseku (2019-2023. godine) iznosi 14,7 miliona evra, dok je u razmeni živinskog mesa i proizvoda zabeležen konstantan deficit koji u petogodišnjem proseku (2019-2023. godine) iznosi 30,5 miliona evra.
Nizak nivo pokrivenosti uvoza izvozom proizvoda stočarstva ukazuje na slabosti u domaćoj proizvodnji, nedovoljnu konkurentnost na međunarodnom tržištu i visoku zavisnost od uvoza. Ovakvo stanje odražava probleme poput neadekvatne infrastrukture, niske produktivnosti, nedostatka inovacija i ograničene podrške domaćim proizvođačima. Navedeni faktori utiču na smanjenu sposobnost sektora stočarstva da odgovori na potrebe domaćeg tržišta i da ostvari značajniji izvozni potencijal, što dodatno utiče na ekonomsku održivost sektora i njegovu ulogu u ukupnom prehrambenom sistemu.
Agroindustrija (proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana) u Republici Srbiji u poslednjih deset godina pokazuje sve slabije performanse i opadajući doprinos ukupnoj privredi (Tabela 15). Učešće agroindustrije u BDP smanjeno je sa 4,0% u 2014. godini na 3,4% u 2023. godini, a ovo smanjenje je posebno izraženo u poslednjih pet godina. Osim negativnih posledica pandemije COVID-19, na pad agroindustrijske proizvodnje uticala je i složena kombinacija ekonomskih, klimatskih, tehnoloških i socijalnih faktora. Izostanak strateških investicija, nedovoljno razvijena infrastruktura, nepovoljni uslovi na globalnom tržištu i nestabilno političko okruženje dodatno su oslabili poziciju sektora. Agroindustrija beleži pad i u ukupnim investicijama od čak tri procentna poena u poslednjih sedam godina (2017-2023. godine).
Najveće smanjenje BDV zabeleženo je u sektoru prehrambene industrije čiji je udeo u ukupnom BDP privrede u posmatranom periodu opao za 0,5 procentnih poena. Nasuprot tome, segment proizvodnje duvanskih proizvoda zabeležio je rast od 0,1 procentnog poena, što, iako pozitivno, ima ograničen uticaj na ukupne rezultate agroindustrije. Opadanje značaja prehrambene industrije se potvrđuje i poređenjem stopa promene BDV ukupne privrede koji je iznosio 8,29% u analiziranom periodu, naspram svega 5,69% u agroindustriji pri čemu je najmanje povećanje na godišnjem nivou zabeleženo kod BDV u proizvodnji pića - svega 2,54%.
Značajno usporen razvoj agroindustrije u odnosu na ukupnu privredu ogleda se i u zaposlenosti, gde se broj zaposlenih u ukupnoj privredi u poslednjih pet godina povećavao po stopi od 2,51%, dok je u agroindustriji ovo povećanje bilo na nivou od 1,79%. Najveće zaostajanje ponovo se beleži u proizvodnji pića, gde se broj zaposlenih smanjuje i u apsolutnom iznosu (Tabela 16).
Slično je i sa investicijama gde su se ukupne investicije u privredi povećale po stopi od 13,39% u najkritičnijem periodu naspram 8,90%, koliko su se na godišnjem nivou povećavale investicije u prehrambenoj industriji.
Tabela 15. Makroekonomski indikatori doprinosa agroindustrije nacionalnoj privredi
Kategorija i godina |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
Učešće u ukupnoj BDV (%) |
||||||||||
Proizvodnja prehrambenih proizvoda (oblast 10) |
3,1 |
3,0 |
3,1 |
2,9 |
2,6 |
2,4 |
2,5 |
2,4 |
2,4 |
2,6 |
Proizvodnja pića (oblast 11) |
0,7 |
0,8 |
0,7 |
0,6 |
0,6 |
0,6 |
0,5 |
0,5 |
0,5 |
0,5 |
Proizvodnja duvanskih proizvoda (oblast 12) |
0,2 |
0,3 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,3 |
0,4 |
0,3 |
0,3 |
0,3 |
BDV agroindustrije (AI) (miliona RSD) |
176.282 |
185.080 |
194.366 |
197.681 |
193.041 |
184.947 |
196.864 |
207.909 |
242.304 |
290.137 |
Učešće AI u ukupnom BDV (%) |
4,0 |
4,1 |
4,2 |
3,9 |
3,6 |
3,3 |
3,4 |
3,2 |
3,2 |
3,4 |
Učešće u zaposlenim licima(%) |
||||||||||
Proizvodnja prehrambenih proizvoda (oblast 10) |
4,1 |
4,4 |
4,3 |
4,3 |
4,2 |
4,3 |
4,3 |
4,2 |
4,0 |
3,9 |
Proizvodnja pića (obl.11) |
0,5 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
0,4 |
Proizvodnja duvanskih proizvoda (oblast 12) |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
Zaposleni u agroindustriji |
85.722 |
92.359 |
90.579 |
92.975 |
94.890 |
98.499 |
102.324 |
102.050 |
99.338 |
100.569 |
Učešće AI u ukupnoj zaposlenosti (%) |
4,7 |
4,9 |
4,8 |
4,7 |
4,7 |
4,7 |
4,8 |
4,7 |
4,4 |
4,4 |
Učešće u ukupnim investicijama (%) |
||||||||||
Proizvodnja prehrambenih proizvoda (oblast 10) |
3,6 |
3,9 |
4,1 |
4,8 |
4,8 |
3,4 |
3,4 |
3,1 |
2,9 |
2,5 |
Proizvodnja pića (oblast 11) |
0,8 |
1,0 |
1,1 |
1,1 |
0,6 |
0,6 |
0,6 |
0,6 |
0,8 |
0,5 |
Proizvodnja duvanskih proizvoda (oblast 12) |
0,2 |
0,2 |
0,5 |
0,3 |
0,2 |
0,3 |
0,1 |
0,0 |
0,1 |
0,2 |
Ukupne investicije u agroindustriju (miliona RSD) |
24.980 |
28.720 |
34.741 |
42.529 |
46.192 |
42.187 |
40.221 |
45.221 |
53.395 |
53.563 |
Učešće AI u ukupnim investicijama (%) |
4,7 |
5,1 |
5,8 |
6,2 |
5,5 |
4,2 |
4,0 |
3,7 |
3,7 |
3,2 |
Izvor: RZS
Tabela 16. Broj privrednih društava i preduzetnika kao i broj lica zaposlenih u njima po grupama KD (klasifikacija delatnosti) 2010-2023. godine
Šifra delatnosti |
Naziv delatnosti |
Broj pravnih lica |
Broj zaposlenih |
||||
Privredna društva |
Preduzetnici |
Ukupno |
Privredna društva |
Preduzetnici |
Ukupno |
||
10.1 |
Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa |
404 |
718 |
1.122 |
11.710 |
3.265 |
14.975 |
10.2 |
Prerada i konzervisanje ribe. ljuskara i mekušaca |
24 |
29 |
53 |
274 |
46 |
320 |
10.3 |
Prerada i konzervisanje voća i povrća |
1.010 |
817 |
1.827 |
9.901 |
592 |
10.493 |
10.4 |
Proizvodnja biljnih i životinjskih ulja i masti |
60 |
29 |
89 |
2.717 |
15 |
2.732 |
10.5 |
Proizvodnja mlečnih proizvoda |
202 |
318 |
520 |
6.498 |
701 |
7.199 |
10.6 |
Proizvodnja mlinskih proizvoda. skroba i skrobnih proizvoda |
162 |
146 |
308 |
2.712 |
439 |
3.151 |
10.7 |
Proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine |
821 |
5.831 |
6.652 |
15.095 |
14.760 |
29.855 |
10.8 |
Proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda |
647 |
858 |
1.505 |
10.909 |
1.035 |
11.944 |
10.9 |
Proizvodnja gotove hrane za životinje |
158 |
100 |
258 |
3.430 |
320 |
3.750 |
11.0 |
Proizvodnja pića |
703 |
869 |
1.572 |
8.146 |
556 |
8.702 |
12.0 |
Proizvodnja duvanskih proizvoda |
11 |
0 |
11 |
1.130 |
0 |
1.130 |
|
Agroindustrija ukupno |
4.202 |
9.715 |
13.917 |
72.522 |
21.729 |
94.251 |
Izvor: APR
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji se na osnovu desetogodišnjeg proseka (2014-2023. godine), godišnje proizvede 628 hiljada t pšeničnog brašna za ljudsku upotrebu. Brašno se koristi u proizvodnji hleba, peciva, testenina, kao i u konditorskoj industriji. U proseku, oko trećine proizvodnje se izvozi, najvećim delom u Bosnu i Hercegovinu, Republiku Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Mađarsku. U navedenom periodu vrednost izvoza pšeničnog brašna porasla je za 61,2% odnosno sa 34,6 miliona evra u 2014. godini na 55,8 miliona evra u 2023. godini.
Opadajući trend u proizvodnji i izvozu pšeničnog brašna rezultat je više faktora, među kojima su ne samo zabrane i ograničenja izvoza koja su bila na snazi od 10. marta do 11. avgusta 2022. godine, već i rast troškova, pad konkurentnosti, promene u potrošačkim navikama i sve stroži standardi kvaliteta, koji postaju ključni uslov za plasman na domaće i međunarodno tržište. Dugoročna stabilnost i održivost mlinske industrije mogu se osigurati kroz unapređenje kvaliteta, povećanje efikasnosti i osvajanje novih tržišta. U tom kontekstu, neophodno je prilagoditi sortiment pšenice, investirati u modernizaciju proizvodnih kapaciteta i primenu viših standarda kvaliteta kako bi se ispunili zahtevi kupaca na svim nivoima. Osim jačanja prisustva na tradicionalnim izvoznim tržištima, ključno je raditi na izlasku na nova tržišta što će doprineti stabilizaciji izvoza. Razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću, poput specijalnog ili organskog brašna, može povećati prepoznatljivost i konkurentnost srpskih proizvoda, čime bi se dodatno ojačala pozicija mlinske industrije na globalnom tržištu.
Prema podacima Agencije za privredne registre za 2023. godinu za proizvodnju pekarskih proizvoda17 bilo je registrovano 6.652 preduzetnika i privrednih društava koja su angažovala preko 29 hiljada zaposlenih (Tabela 16). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnje se u Republici Srbiji, na osnovu desetogodišnjeg proseka, proizvede oko 35,2 hiljade t testenine. U periodu od 2014. do 2023. godine zabeležen je trend rasta kako proizvodnje, tako i izvoza. Ovo je posebno izraženo u poslednje četiri godine, što se može u velikoj meri pripisati otvaranju novih fabrika testenina (nudli)18. Vrednost izvoza je porasla sa 5,2 miliona evra u 2014. godini na 56,3 miliona evra u 2023. godini. Po prvi put u 2022. godini vrednost izvoza testenina premašila je vrednost izvoza brašna, čime je označena značajna promena u strukturi izvoza. Navedeno je u skladu sa svetskim trendovima rasta tražnje za prerađenim i visokoprerađenim proizvodima više dodate vrednosti, odnosno sa promenama navika u potrošnji i direktna je posledica ulaganja u moderne proizvodne linije i tehnološke inovacije u sektoru prerade koje omogućavaju masovnu proizvodnju testenina visokog kvaliteta po konkurentnim cenama. Rast proizvodnje i izvoza testenina predstavlja pozitivan signal i pokazuje kako ulaganja u preradu sirovina i tehnološke inovacije mogu dovesti do razvoja konkurentnih proizvoda sa većom dodatom vrednošću.
_____________
17 grupe 10.71 i 10.72 po KD 2010
18 Nove fabrike su izgrađene u Inđiji i Rumi (tzv. "greenfield" ulaganja iz Indonezije i Nepala). U 2024. godini otvorena je i jedna nova domaća fabrika nudli u Kulpinu.
U Republici Srbiji posluje sedam fabrika za preradu uljarica (suncokret, soja i uljana repica - opciono, zavisno od poslovnih odluka u određenim periodima) i dve fabrike koje se bave isključivo preradom soje. Ukupno je registrovana 91 firma koja se bavi proizvodnjom ulja i masti.
Na osnovu desetogodišnjeg proseka, godišnje se proizvede 171 hiljada t ulja suncokreta za ishranu ljudi. Proizvodnja ulja je veoma stabilna, a proizvedene količine značajno premašuju domaću tražnju koja se kreće u proseku oko 82 hiljade t godišnje. U poslednjim godinama najveći deo izvoza se plasira na tržišta Republike Italije, Republike Hrvatske, Republike Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Iako je vrednost izvoza suncokretovog ulja porasla sa 73,9 miliona evra u 2014. godini na 157,2 miliona evra u 2023. godini, izvoz je praćen značajnim oscilacijama. One su posledica različitih faktora, među kojima se kao najznačajniji izdvajaju poremećaji na globalnom tržištu izazvani pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini, kao i zabrane i ograničenja izvoza, koja su bila na snazi od 10. marta do 11. avgusta 2022. godine. Kako bi se smanjila varijabilnost izvoza i osetljivost na globalne krize, neophodno je unaprediti izvozne strategije, proširiti prisustvo na različitim tržištima i fokusirati se na razvoj proizvoda sa većom dodatom vrednošću, kao što su specijalna ili organska ulja.
Godišnje se proizvede oko 174 hiljade t sojine pogače i sačme, što predstavlja desetogodišnji prosek. U godinama kada domaća proizvodnja nije dovoljna da zadovolji potrebe tržišta, određene količine sačme se uvoze kako bi se pokrila tražnja i osigurala stabilnost snabdevanja. Republika Srbija do sada nije iskoristila konkurentsku prednost u proizvodnji soje koja nije genetički modifikovana.
Postojeći zakon kojim se uređuju genetski modifikovani organizmi u Republici Srbiji nije usklađen sa propisima Evropske unije, što onemogućava zvanično označavanje proizvoda kao "bez-GMO" u skladu sa evropskom regulativom. Ovakvo regulatorno ograničenje utiče na mogućnosti tržišnog pozicioniranja domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u segmentu proizvoda bez genetske modifikacije. Istovremeno, u praksi postoji primena i prepoznatljivost zaštićene oznake "Dunav soja", koja garantuje proizvodnju bez upotrebe genetski modifikovanih organizama. Ova oznaka predstavlja postojeći mehanizam diferencijacije proizvoda na međunarodnom tržištu i ukazuje na potencijal za jačanje izvozne orijentacije poljoprivredno-prehrambenog sektora u segmentu proizvoda bez GMO.
Na strani ponude na tržištu otkupa šećerne repe nalazi se veliki broj poljoprivrednih proizvođača, uključujući individualne poljoprivredne proizvođače, zemljoradničke zadruge, kooperacije i druga udruženja proizvođača. Na strani tražnje nalaze se šećerane u vlasništvu dva privredna društva Sunoko (u okviru koga posluju šećerane u Kovačici, Pećincima i Vrbasu) i Hellenic sugar (u okviru koje posluju šećerana u Crvenki i Šajkašu). Činjenica da na ovom tržištu posluju dva proizvođača šećera svakako otvara pitanje monopola, kako na tržištu otkupa sirovine, tako i na tržištu prodaje gotove robe.
Prema desetogodišnjem proseku, u Republici Srbiji se proizvodi oko 359 hiljada t šećera godišnje. Bez obzira na nestabilnost proizvodnje sa značajnim oscilacijama i postepenim padom u poslednjim godinama, domaća industrija šećera proizvodi šećer u znatno većim količinama od količina potrebnih za snabdevanje domaćeg tržišta. Glavni motiv za povećanu proizvodnju je izvoz šećera u države regiona koje nemaju sopstvene šećerane - Republiku Bugarsku, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu, Republiku Sloveniju, Rumuniju i Republiku Severnu Makedoniju.
Vrednost izvoza šećera opala je sa oko 116 miliona evra u 2014. godini na približno 71 milion evra u 2023. godini, pre svega kao posledica ukidanja proizvodnih kvota u Evropskoj uniji, našem najznačajnijem trgovinskom partneru 2017. godine. Ovaj pad ukazuje na strukturne izazove sa kojima se industrija suočava, uključujući smanjenu konkurentnost na globalnom tržištu, manje proizvodne kapacitete i promenu tržišnih uslova.
Evropsko tržište šećera poslednjih godina karakterišu strukturne promene nastale ukidanjem proizvodnih kvota, što je dovelo do hiperprodukcije, pada cena i pojačane konkurencije. Ovi procesi značajno utiču na uslove poslovanja u sektoru šećera i povećavaju pritisak na proizvođače u Republici Srbiji, kako u primarnoj proizvodnji, tako i u prerađivačkom segmentu.
Domaći sektor šećera odlikuje se postojanjem prerađivačkih kapaciteta i potencijalom za izvoz, posebno na regionalna tržišta. Istovremeno, sektor je izložen rizicima koji proizilaze iz niske cenovne konkurentnosti, oscilacija na međunarodnom tržištu i ograničene produktivnosti u pojedinim segmentima lanca vrednosti. U tom kontekstu, uočava se i negativan trend smanjenja broja aktivnih šećerana, što ima direktne posledice po zaposlenost, regionalni razvoj i stabilnost snabdevanja.
Snabdevenost prerađivačkih kapaciteta sirovinom u velikoj meri zavisi od ekonomske održivosti proizvodnje šećerne repe i nivoa organizovanosti proizvođača. Nedovoljna povezanost primarne i prerađivačke proizvodnje, kao i izloženost spoljnim tržišnim šokovima, utiču na ukupnu stabilnost i dugoročne razvojne perspektive sektora šećera u Republici Srbiji.
Konditorska industrija predstavlja važan segment prehrambene industrije Republike Srbije, kako po broju privrednih društava (287), tako i po proizvodnim kapacitetima, obimu proizvodnje, izvoznom potencijalu i broju zaposlenih. S obzirom na intenzivnu aktivnost u ovoj grani, koja uključuje širenje asortimana, uvođenje novih proizvodnih linija i izgradnju novih fabrika, kapaciteti se kontinuirano povećavaju. Na osnovu petogodišnjeg proseka (2019-2023. godine), prosečna godišnja proizvodnja konditorske industrije iznosi oko 156 hiljada t, a oko trećine proizvodnje se izvozi. U strukturi proizvodnje dominira proizvodnja finih pekarskih proizvoda (64% od ukupne proizvodnje) i proizvodnja čokolade i proizvoda od čokolade (25%).
Izvoz konditorskih proizvoda iz Republike Srbije u poslednjih pet godina (2019-2023. godine), beleži manje oscilacije tokom godina. Prosečan godišnji izvoz konditora u navedenom periodu iznosio je oko 60 hiljada t, sa ostvarenom vrednošću izvoza od 181,5 miliona evra. U 2023. godini izvezeno je 70.276t konditorskih proizvoda što je za 5,6% više u odnosu na izvoz ostvaren u 2022. godini, dok je posmatrano vrednosno, izvoz povećan za 24,2% (265,2 miliona evra).
Ukupan uvoz konditorskih proizvoda, uključujući i sirovine za proizvodnju (kakao u prahu, kakao masa i kakao maslac), u proteklih pet godina (2019-2023. godine) ima trend rasta. Prosečan godišnji uvoz u navedenom periodu bio je oko 66 hiljada tona, sa ostvarenom prosečnom vrednošću od oko 223 miliona evra. U 2023. godini uvezeno je 74.662 t konditorskih proizvoda, što je na nivou 2022. godine, dok je vrednosno, u odnosu na 2022. godinu, uvoz povećan za 18,2 % (314,3 miliona evra).
Buduća dinamika razvoja sektora konditorske industrije uslovljena je sposobnošću proizvođača da održe visok nivo inovacija, prošire tržišno prisustvo i očuvaju konkurentnost u uslovima rastuće međunarodne konkurencije.
Prema podacima Uprave za veterinu (UZV) ukupan broj registrovanih objekata za klanje i preradu mesa papkara (goveda, svinje, ovce, koze) je 251. Za izvoz je registrovano 56 objekata (devet za izvoz u Evropsku uniju). Malih klanica (goveda, svinje, ovce) ima 151. Osim toga u registar UZV je upisano 75 objekata za preradu mesa u domaćinstvu.
Republika Srbija od 2019. godine sprovodi proces kategorizacije objekata za proizvodnju mesa u skladu sa zahtevima Evropske unije, ali istovremeno su počela sa primenom i pravila fleksibilnosti i odstupanja za proizvodnju malog kapaciteta, direktne prodaje i geografska ograničenja što je uslovilo stvaranja dve grane prerade mesa, te je do 2025. godine, registrovano 436 kombinovanih objekata za klanje i preradu mesa malog kapaciteta (od toga 138 se bave samo delatnošću klanja) i proizvodnje proizvoda od mesa na gazdinstvima 77.
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji za 2024. godinu, navedeno je da su potrebni dodatni koraci za ispunjavanje uslova za početak izvoza svežeg mesa živine i svinja, kao i jaja za konzumaciju. Osim usvajanja propisa o dobrobiti životinja i poboljšanja posredničkog prikupljanja sporednih proizvoda životinjskog porekla, u pogledu stavljanja na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla neophodno je uložiti napore u praćenju i unapređenju objekata za proizvodnju i preradu. Sistemi nadzora i kontrole zaraznih bolesti, mere prevencije, monitoring planovi kao i hitno postupanje u slučaju pojave novonastalih (emergentnih) bolesti su preduslov za otvaranje ovih sektora za izvoz u Evropsku uniju.
Klanična industrija u Republici Srbiji suočava se sa brojnim strukturnim i regulatornim izazovima koji utiču na njenu konkurentnost, stepen iskorišćenosti kapaciteta i pristup međunarodnim tržištima. Značajan broj objekata za klanje i preradu mesa ne ispunjava u potpunosti standarde Evropske unije, što ograničava mogućnost izvoza na tržište Evropske unije i druga zahtevna tržišta.
Postojeći proizvodni kapaciteti u klaničnoj industriji u pojedinim segmentima nisu u potpunosti iskorišćeni, što je povezano sa nivoom produktivnosti, tehnološkom opremljenošću objekata i stepenom povezanosti sa primarnom stočarskom proizvodnjom. Istovremeno, uočavaju se izazovi u pogledu usklađenosti sa propisima koji se odnose na dobrobit životinja, upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla i bezbednost hrane za životinje.
Kvalitet infrastrukture, dostupnost kvalifikovanog stručnog kadra i kapaciteti za sprovođenje službenih kontrola predstavljaju važne faktore koji utiču na održivost kvaliteta i ukupne performanse objekata za klanje i preradu mesa.
U Republici Srbiji, prema podacima UZV odobreno je i registrovano 156 mlekara (aktivno je oko 120 mlekara), od kojih 62 ima izvoznu dozvolu (20 za izvoz u Evropsku uniju). U isti registar upisano je i 547 objekata za preradu mleka u okviru gazdinstva, što je značajno manje od 1.755 objekata za preradu mleka u gazdinstvima koliko ih je bilo registrovano u vreme izrade prethodne Strategije (2013. godine). Ovo je posledica kako smanjenja ukupnog broja porodičnih gazdinstava, tako i značajnog smanjenja stočnog fonda.
Zbog povećanja kapaciteta i resursa velikih prerađivača mleka i istovremeno sprovođenja novih pravila za ispunjenost uslova za higijenu mleka od 2019. godine, broj sabirališta, kao odobrenih samostalnih objekata je smanjen na 66. Broj otkupnih mesta, kao registrovanih objekata sa ugovorom sa subjektom za preradu mleka iznosi 206.
Republika Srbija od 2019. godine sprovodi proces kategorizacije objekata u skladu sa zahtevima Evropske unije, ali istovremeno su počela sa primenom i pravila fleksibilnosti i odstupanja za proizvodnju malog kapaciteta, direktne prodaje i geografska ograničenja što je uslovilo stvaranja dve grane prerade mleka, te je do 2025. godine, registrovano 44 objekta za preradu mleka (mlekare malog kapaciteta) i 572 za proizvodnju proizvoda od mleka na gazdinstvima.
Republika Srbija još uvek nije usvojila niti započela sprovođenje nacionalnog programa za unapređenje kvaliteta sirovog mleka. Istovremeno, nije zabeležen napredak u usklađivanju dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku sa maksimalnim vrednostima propisanim u Evropskoj uniji.
Postoje ograničenja u funkcionisanju sistema kontrole kvaliteta, koja se odnose na logistiku prikupljanja i dostave uzoraka laboratorijama, nedovoljnu povezanost relevantnih informacionih sistema, kao i na kapacitete nacionalnih laboratorija za ispitivanje. Dodatni izazovi uočavaju se i u pogledu nivoa znanja i prakse u primarnoj proizvodnji mleka, posebno u oblasti higijene tokom proizvodnje i prevencije mastitisa.
Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku u Republici Srbiji i dalje je viši u odnosu na granice propisane regulativom Evropske unije. Istovremeno, nivoi aflatoksina u hrani za životinje predstavljaju značajan faktor rizika, s obzirom na to da je stočna hrana primarni izvor kontaminacije mleka aflatoksinima.
Kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u pogledu ljudskih resursa i analitičkog obima, uključujući laboratorije za ispitivanje mleka, predstavljaju jedan od ključnih elemenata sistema kontrole bezbednosti i kvaliteta mleka.
Republika Srbija ima izuzetno dobru sirovinsku bazu za proizvodnju širokog spektra proizvoda od voća i povrća. Prerađivačka industrija Republike Srbije proizvodi zamrznuto (hladna prerada)19, sušeno, konzervisano i na druge načine prerađeno voće i povrće, kao i sokove od voća i povrća (topla prerada). Ako izuzmemo zamrzavanje, voće se najviše prerađuje u sokove, džemove, marmelade, pekmeze, alkoholne destilate (rakije) i voćne želee.
Sušenjem se, od voća, najviše prerađuje šljiva, koja se istovremeno najviše koristi za proizvodnju alkoholnih destilata. Što se tiče povrća, posle zamrznutog, najviše se proizvodi sterilisano (najviše sterilisani grašak) i pasterizovano povrće, dok se najmanje povrća preradi sušenjem.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji se, na osnovu petogodišnjeg proseka (2019-2023. godine), godišnje proizvede oko 589.000 t proizvoda od voća i povrća (uključujući i sokove). Posmatrano po grupama proizvoda, u navedenom petogodišnjem periodu najviše je proizvedeno zamrznutog voća (prosek 255.410 t) i sokova (prosek 152.203 t), zatim slede proizvodi od povrća (78.333 t), zamrznuto povrće (70.992 t) i proizvodi od voća (29.270 t). U strukturi proizvodnje u 2023. godini, kao i prethodnih godina, dominira proizvodnja zamrznutog voća i povrća (297.227 t), a zatim sledi proizvodnja sokova od voća i povrća (136.721 t). Proizvodnja sokova predstavlja veoma snažnu i perspektivnu industriju. Na osnovu desetogodišnjeg proseka (2014-2023.godine) godišnje se proizvede oko 177 miliona l voćnog soka i nektara, što nas svrstava u ozbiljnije proizvođače u regionu.
Voće posebno zamrznuto, trenutno je najkonkurentnija grupa proizvoda u Republici Srbiji (421,2 miliona evra suficit u 2023. godini), ali i pored modernizacije proizvodnje u proteklim godinama, ovaj sektor se i dalje suočava sa izazovima.
Trgovina zamrznutim povrćem ima značajan potencijal za unapređenje, uz strateška ulaganja u modernizaciju proizvodnje i jačanje promocije. Iako ovaj sektor u celini beleži pozitivan spoljnotrgovinski bilans, koji je u 2023. godini iznosio 31,9 miliona evra, u razmeni određenih vrsta zamrznutog povrća i dalje je prisutan deficit. Na primer, deficit u trgovini zamrznutim krompirom značajno je porastao - sa 74 hiljade evra u 2014. godini na 652 hiljade evra u 2023. godini. Sličan trend je zabeležen i kod zamrznutog spanaća, gde je deficit porastao sa 278 hiljada evra na 797 hiljada evra.
Republika Srbija beleži rast vrednosti izvoza sokova od voća i povrća. Porast uvoza i smanjenje suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, sa 35 miliona evra u 2022. godini na 17,8 miliona evra u 2023. godini, ukazuju na smanjenje trgovinskog salda u ovom sektoru. Ovakva kretanja odražavaju pritiske na domaću proizvodnju i preradu, kao i povećanu izloženost međunarodnoj konkurenciji.
Dinamika spoljnotrgovinske razmene upućuje na značaj kontinuiranog razvoja sektora za očuvanje konkurentske pozicije i dugoročnu stabilnost spoljnotrgovinskog bilansa.
____________
19 Preciznih podataka o broju hladnjača u Republici Srbiji nema - procena iz 2018. godine - 687 hladnjača.
U Republici Srbiji je prema podacima Registra proizvođača i uslužnih punilaca piva koji vodi Ministarstvo registrovano 77 proizvođača. Od navedenog broja, 68 čine proizvođači zanatskog (kraft) piva.
Carlsberg Srbija, Heineken Srbija i Molson Coors, tri velike multinacionalne kompanije, učestvuju sa 96% u ukupnoj proizvodnji piva u Republici Srbiji. Dve manje regionalne pivare (Valjevska pivara i Niška pivara) proizvode oko 3% ukupne količine piva, dok je učešće zanatskih pivara u ukupnoj proizvodnji manje od 1%.
U Republici Srbiji se na osnovu petogodišnjeg proseka (2019-2023), godišnje proizvede oko 5,62 miliona hl piva. Ostvarena proizvodnja piva u 2023. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 5,84 miliona hl što je, za 3,25% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2022. godini, što nas svrstava u najvećeg proizvođača piva na Zapadnom Balkanu (Bosnu i Hercegovina proizvodi 682,3 hiljade hl; Republika Severna Makedonija 683 hiljade hl; Crna Gora 316 hiljade hl). U odnosu na države EU, Republika Srbija, sa proizvedenih 5,84 miliona hl u 2023. godini je na 15 mestu odmah iza Kraljevine Danske (6,4 miliona hl), a ispred Mađarske (5,1 miliona hl), Republike Bugarske (4,6 miliona hl), Republike Grčke (4,0 miliona hl), Republike Hrvatske (2,8 miliona hl) i Republike Slovenije (1,8 miliona hl). Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene piva. Izvoz piva iz Republike Srbije u poslednjih pet godina (2019-2023. godine) ima trend rasta, sa izuzetkom 2020. godine. Prosečan godišnji izvoz piva za navedeni period bio je 1,51 milion hl piva, sa ostvarenom prosečnom vrednošću izvoza od 62,7 miliona evra.
Po izvezenim količinama piva u 2023. godini, u poređenju sa državama članicama Evropske unije a po podacima The brewers of Europe, Republika Srbija se nalazi na 11 mestu. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2023. godini izvezeno je 1,69 miliona hl piva ukupne vrednosti 9.503 miliona evra, što u odnosu na 2022. godinu predstavlja povećanje od oko 14% količinski, odnosno 48,39% vrednosno. Države u koje se pivo najviše izvozilo (po vrednosti) u 2023. godini su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Hrvatska i Mađarska.
Uvoz piva proteklih godina beležio je trend rasta i vrednosno i količinski izuzev 2023. godine kada je uvoz piva količinski, imao pad. Prosečan godišnji uvoz piva u poslednjih pet godina bio je 398 hiljada hl piva, sa ostvarenom prosečnom vrednošću od 23,32 miliona evra. U 2023. godini uvezeno je 347.109 hl, ukupne vrednosti 24,63 miliona evra, što u odnosu na 2022. godinu predstavlja pad od oko 32% količinski, odnosno 22,64% vrednosno. Posmatrano po vrednosti uvoza, pivo se u 2023. godini najviše uvozilo iz Republike Slovenije, Savezne Republike Nemačke i Republike Češke.
U Republici Srbiji se beleži trend rasta registrovanih proizvođača vina, sa 375 u 2019. godini na 488 u 2023. godini. Na osnovu podataka iz Vinarskog registra, najveći broj proizvodnih pogona nalazi se u Rasinskom (92), Južnobačkom (63) i Sremskom upravnom okrugu (52).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, registrovana proizvodnja vina u industriji tokom 2023. godine, bila je na nivou od oko 21,5 miliona l, što je oko 7% manje u odnosu na 2022. godinu i za 19,4% manje u odnosu na petogodišnji prosek. Prema podacima iz Vinarskog registra, od ukupno proizvedene količine vina u 2023. godini, 11,7 miliona l je proizvedeno od domaćeg grožđa, dok je 8,4 miliona l proizvedeno od uvezene/dopremljene sirovine, pretežno iz Republike Severne Makedonije. U 2023. godini je na osnovu podataka iz Vinarskog registra, zastupljenija bila proizvodnja crvenih/roze vina (59,2%) u odnosu na proizvodnju belih vina (40,8%). Kao i prethodne godine i tokom 2023. godine u strukturi proizvodnje vina prema kategorijama kvaliteta20, odnosno prema geografskom poreklu, dominira proizvodnja vina bez geografskog porekla ("stona" i "stona sortna" vina), sa 86% učešća. Proizvodnja vina sa geografskim poreklom (G.I, K.P.K. i K.G.P.K.) u 2023. godini čini svega 14% ukupne proizvodnje vina i manja je za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno za 9,2% u odnosu na petogodišnji prosek.
Republika Srbija u kontinuitetu beleži negativan spoljnotrgovinski bilans u razmeni vina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trgovinski deficit u ovom sektoru porastao je sa 12,5 miliona evra u 2014. godini na 20,5 miliona evra u 2023. godini. U poslednjih pet godina, prosečan godišnji uvoz vina iznosio je 22.600 t, sa prosečnom vrednošću od 33,7 miliona evra. Istovremeno Republika Srbija je godišnje izvozila u proseku 11.346 t vina, ostvarujući prosečnu vrednost izvoza od 18,8 miliona evra.
Proizvodnja vina u Republici Srbiji suočava se sa više strukturnih izazova, koji se ogledaju u opadanju obima proizvodnje, povećanom uvozu sirovina - pre svega vina u rinfuzi i jeftinijih vina namenjenih doradi - kao i u dominaciji vina bez geografskog porekla na domaćem tržištu. Ovakva struktura proizvodnje i ponude utiče i na negativan spoljnotrgovinski bilans sektora vina.
Istovremeno, sektor vina raspolaže značajnim razvojnim potencijalom, zasnovanim na prirodnim uslovima, tradiciji vinogradarstva i postojanju vinogradarskih geografskih proizvodnih područja. Poseban potencijal ogleda se u proizvodnji vina sa geografskim poreklom, kao i u korišćenju autohtonih, regionalnih i domaćih sorti vinove loze, koje predstavljaju osnovu za diferencijaciju i jačanje autentičnosti domaćih vina na tržištu.
Struktura proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i nivo ulaganja u vinogradarsku i vinarsku proizvodnju, utiču na konkurentnost sektora i njegovu poziciju na domaćem i međunarodnom tržištu.
_____________
20 SV - stono vino (vino bez geografskog porekla); SSV - stono sortno vino (vino bez geografskog porekla sa deklarisanom sortom); G.I. - geografska indikacija (regionalno vino); K.P.K. - kontrolisano poreklo i kvalitet (kvalitetno vino sa geografskim poreklom); K.G.P.K. - kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet (vrhunsko vino sa geografskim poreklom).
2.9.10. Proizvodnja jakih alkoholnih pića
Prema podacima Ministarstva, u Republici Srbiji se beleži značajan rast broja registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića, sa 320 u 2016. godini na 1.029 u 2023. godini. Na osnovu sedmogodišnjeg proseka, godišnje se proizvede oko 26,2 miliona litara rakije od voća i grožđa i oko 4,8 miliona l ostalih jakih alkoholnih pića.
U 2023. godini u odnosu na 2014. godinu značajno je povećana vrednost izvoza jakih alkoholnih pića, sa 10,2 miliona evra na 28,7 miliona evra.
Istovremeno, vrednost uvoza je povećana sa 14,6 miliona evra na 21,2 miliona evra. U 2023. godini zabeležen je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 7,5 miliona evra, što je veliki napredak u odnosu na 2014. godinu kada je registrovan deficit od 4,3 miliona evra.
Ovi pokazatelji ukazuju na rast proizvodnje i izvoznog potencijala sektora jakih alkoholnih pića, kao i na njegovu sve značajniju ulogu u strukturi prehrambene industrije i spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije.
2.9.11. Proizvodnja duvanskih proizvoda
Duvan se gaji na prosečno oko 5,5 hiljada ha sa ukupnim prinosom oko 8 hiljada t. Prerada duvana proizvodnja i promet proizvoda od duvana i sličnih proizvoda je regulisana zakonskom regulativom, koja je u značajnoj meri uslađena sa odgovarajućim direktivama Evropske unije. Ovom delatnošću se prema podacima Agencije za privredne registre u 2023. godini bavilo 11 privrednih društava. U spoljnoj trgovini se ostvaruje suficit koji je naglo povećan od 2020. godine da bi u 2023. godini dostigao vrednost od 261,9 miliona evra. Glavna izvozna tržišta su Narodna Demokratska Republika Alžir, Japan i Arapska Republika Egipat, kao i CEFTA države, posebno Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Republika Severna Makedonija.
Sektor karakteriše visok stepen koncentracije proizvodnje i izvoza, kao i izražena orijentacija ka tržištima van Evropske unije. Istovremeno, delatnost se odvija u specifičnom kontekstu javnozdravstvenih politika i regulatornih ograničenja koja utiču na dugoročne razvojne perspektive sektora.
Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi su važan segment spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije i u dužem vremenskom periodu imaju značajan doprinos uravnoteženju ukupnog spoljnotrgovinskog bilansa. Izvoz ove grupe proizvoda pokazuje kontinuiran rast, uz relativnu stagnaciju u poslednjem trogodišnjem periodu na oko 4,7 milijardi evra, dok je uvoz nastavio da raste i u 2023. godini dostigavši vrednost od oko 3,3 milijarde evra. Kao rezultat ovih kretanja bilans spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno - prehrambenih proizvoda se smanjio na oko 1,3 milijarde evra, odnosno na vrednost koju je imao u 2014. godini. Očekivano, stepen pokrivenosti uvoza izvozom takođe je zabeležio smanjenje u poslednjih nekoliko godina (Grafikon 13).
Grafikon 13. Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Izvor: RZS
Posmatrano po vrednosti izvoza pojedinačnih proizvoda u poslednjih pet godina, kao vodeći proizvodi izdvajaju se: merkantilni kukuruz, zamrznute maline, merkantilna pšenica, sveže jabuke, suncokretovo ulje, hrana za pse i mačke, voda obična i gazirana sa dodatkom šećera, duvan za pušenje, cigarete, bezalkoholna pića, itd. Visoku vrednost izvoza imaju i semenski kukuruz, sojino ulje i seme uljane repice.
Jedan od važnih pokazatelja uspeha učešća države na međunarodnom tržištu jeste konkurentnost. Konkurentnost u trgovini, naročito kada je reč o izvozu, zavisi od više faktora. Ovi faktori uključuju troškove proizvodnje, geografski položaj, pristup tržištima, infrastrukturu, ali i regulatorni okvir koji obuhvata trgovinske sporazume. Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju značajan uticaj na konkurentnost države, jer omogućavaju pristup širim tržištima, smanjenje trgovinskih barijera i stimulisanje stranih investicija. Takvi sporazumi često doprinose ekonomskoj stabilnosti i ubrzavaju proces integracije u globalne ekonomske tokove.
Republika Srbija je potpisala nekoliko ključnih sporazuma o slobodnoj trgovini koji direktno utiču na njenu trgovinsku konkurentnost. Među najznačajnijima su sledeći sporazumi:
1) SSP između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije21, sa druge strane je potpisan 2008. godine, a primenjuje se od januara 2009. godine kroz odredbe Prelaznog trgovinskog sporazuma. SSP se od 2014. godini primenjuje prema dinamici stopa koja je ispregovarana za poslednju, šestu godinu liberalizacije. Ovo znači da se na sve industrijske proizvode poreklom iz Evropske unije ne plaća carina, a da je za poljoprivredne proizvode iz pet aneksa i dva protokola dostignut pun stepen liberalizacije, koji ne znači i oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina. U 2013. godini je potpisan i Protokol uz SSP Evropske zajednice i njenih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji;
2) CEFTA 2006 - Sporazum o izmenama i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi22 se primenjuje od oktobra 2007. godine. Sporazum je imao izmenu u skladu sa Protokolom Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi kojim je postignuta dalja liberalizacija stopa carine za poljoprivredne proizvode (ukinute preferencijalne stope pri uvozu iz Republike Moldavije i Republika Albanije i promenjeni su uslovi preferencijalnog uvoza iz Republike Hrvatske). CEFTA sporazum se primenjuje na Republiku Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Republiku Moldaviju i UNMIK u ime Kosova i Metohije*. CEFTA sporazum predviđa punu liberalizaciju - nema naplate carina i ostalih carinskih dažbina;
3) Sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA državama - Republika Island, Kneževina Lihtenštajn, Kraljevina Norveška, Švajcarska Konfederacija23 počeo je da se primenjuje za Republiku Srbiju, Švajcarsku Konfederaciju i Kneževinu Lihtenštajn od 1. oktobra 2010. godine, za Kraljevinu Norvešku od 1. juna 2011. godine, a za Republiku Island od 1. oktobra 2011. godine. Što se tiče poljoprivrede, za sve EFTA države jedinstveno su tretirani prerađeni poljoprivredni proizvodi (Protokol A) i ribe i proizvodi od ribe (Aneks II), dok su primarni poljoprivredni proizvodi ispregovarani bilateralno - sa svakom EFTA državom posebno;
4) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom ili njenim državama članicama24 potpisan je oktobra 2019. godine. Ratifikovan je od strane Republike Srbije februara 2020. godine, a u primeni je od jula 2021. godine. Sporazum sadrži integrisane važeće bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini koje Republika Srbija ima sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan sa modernizovanim tekstom i listom izuzetaka iz režima slobodne trgovine koja je neznatno izmenjena, uz proširenje zona slobodne trgovine na Republiku Jermeniju i Kirgistansku Republiku;
5) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom25 se primenjuje od 1. septembra 2010. godine. U delu poljoprivrede nije predviđena postepena liberalizacija stopa po godinama. Poljoprivredni proizvodi poreklom iz Republike Turske se uvoze u Republiku Srbiju u skladu sa uslovima utvrđenim u Aneksu 1 ovog Protokola. Ovo znači da su za ograničenu listu poljoprivrednih proizvoda odobrene carinske kvote, dok se za sve ostale poljoprivredne proizvode koji nisu navedeni u tom Aneksu primenjuje carina (i ostale carinske dažbine) u punom iznosu. Sporazum je pretrpeo izmene u smislu dodatne liberalizacije za određene poljoprivredne proizvode što je navedeno u Protokolu I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, a potpisan je i Protokol III o trgovini uslugama tako da je za primenu preferencijalnog režima pri uvozu u Republiku Srbiju obe turskog porekla, bitan i Aneks I i Protokol I;
6) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom26 predstavlja sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini koji je u primeni od avgusta 2000. godine. Sporazum je pretrpeo dve izmene, jednu 2009. godine i drugu 2011. godine;
7) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Republikom Belorusijom27 primenjuje se od marta 2009. godine. Sporazum je pretrpeo izmene 2011. godine donošenjem Protokola između Vlade Republike Belorusije i Vlade Republike Srbije o izmeni i dopuni Sporazuma. Protokol sadrži izmenjene tekstove Priloga A i Priloga B Sporazuma;
8) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Republikom Kazahstan28 je zaključen oktobra 2010. godine, a privremeno se primenjuje od januara 2011. godine. Ovim sporazumom je veoma mali broj proizvoda isključen iz režima slobodne trgovine. Karakteristično je da su Liste izuzetaka iz režima slobodne trgovine usaglašene sa Republikom Belorusijom i Ruskom Federacijom. Inače, sva tri sporazuma su u ovom trenutku zamenjena sporazumom o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, ali ni jedan od njih nije stavljen van snage;
9) Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske29 zaključen je aprila 2021. godine, a u primeni je od maja 2021. godine. Sporazum predstavlja dalju primenu odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na trgovinu sa Velikom Britanijom nakon njenog istupanja iz Evropske unije;
10) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom30 potpisan je oktobra 2023. godine, a u primeni je od jula 2024. godine. Dinamika liberalizacije je simetrična sa obe strane i postoji pet različitih grupa proizvoda, i to: prvu grupu proizvoda čine proizvodi koji su izuzeti od liberalizacije (najosetljiviji proizvodi); drugu grupu proizvoda čine proizvodi kod kojih se carine postepeno smanjuju u roku od 15 godina; treću grupu čine proizvodi kod kojih se carine postepeno smanjuju u roku od deset godina; četvrtu grupu čine proizvodi kod kojih se carina postepeno smanjuje u roku od pet godina i poslednju petu grupu proizvoda čine proizvodi kod kojih se carine ukidaju danom stupanja na snagu sporazuma i to su pre svega proizvodi koji ne predstavljaju pretnju po srpsku poljoprivredu.
Kombinacija sporazuma o slobodnoj trgovini, relativno niskih troškova proizvodnje i blizina tržišta su u znatnoj meri doprineli činjenici da su Evropska i CEFTA najveći trgovinski partneri Republike Srbije kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. U poslednjih deset godina, prosečno učešće Evropske unije u ukupnom izvozu srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosilo je 48,8%, dok je učešće CEFTA regiona bilo 29,1%. Republika Srbija je u periodu od 2014. godine do 2022. godine ostvarivala konstantan suficit u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa Evropskom unijom, uz određene oscilacije (Grafikon 14). Međutim, ovaj pozitivan trend je prekinut 2023. godine, kada je po prvi put zabeležen deficit u iznosu od 190 miliona evra. Glavni uzrok deficita je značajno smanjenje izvoza merkantilnog kukuruza i pšenice na tržište Evropske unije, gde su žitarice iz Ukrajine postale sve zastupljenije tokom poslednje dve godine. Pad vrednosti izvoza u Evropsku uniju proističe iz strukture izvoza, u kojoj primarni poljoprivredni proizvodi dominiraju sa 71,8%, dok je učešće prerađenih poljoprivrednih proizvoda iznosilo 27,5%, a riba i proizvoda ribarstva ispod 1%. S druge strane, u strukturi uvoza iz Evropske unije, primarni poljoprivredni proizvodi činili su 59,1%, prerađeni proizvodi 37,6%, dok je učešće ribe i proizvoda ribarstva iznosilo 3,3%. Tokom 2022. i 2023. godine cene prerađenih poljoprivrednih proizvoda rasle su brže i više u odnosu na cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, što je dodatno produbilo trgovinski disbalans, s obzirom na to da Republika Srbija uvozi znatno više prerađenih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije nego što ih izvozi.
______________
21 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 83/08.
22 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 88/07.
23 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 6/10.
24 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 3/20.
25 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" broj 105/09.
26 "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori" broj 1/01.
27 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" broj 11/10.
28 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" broj 11/10.
29 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" broj 13/21.
30 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" broj 6/23.
Grafikon 14. Spoljnotrgovinska razmena sa Evropskom unijom
Izvor: RZS
Sa drugim najvažnijim trgovinskim partnerom Republike Srbije, članicama CEFTA, u celom posmatranom periodu ostvaren je suficit. Ukupno učešće Evropske unije i CEFTA partnera u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Republike Srbije smanjeno je za 5,9 procentnih poena u periodu od 2014. do 2023. godine, dok je za isti iznos poraslo učešće ostalih tržišta. Ova promena ukazuje na veću raznovrsnost u spoljnotrgovinskoj razmeni i širenje baze trgovinskih partnera.
Za merenje konkurentnosti u razmeni roba na globalnom tržištu mogu se koristiti različiti pokazatelji, ali je jedan od najčešće primenjivanih indikatora indeks otkrivene komparativne prednosti ili Balassa RCA indeks. Ovim indeksom se meri da li država ima komparativne prednosti u razmeni određenog proizvoda ili grupe proizvoda na tržištu. Ukoliko je učešće izvoza nekog proizvoda jedne države u njenom ukupnom izvozu veće od učešća izvoza tog proizvoda u ukupnom svetskom izvozu, onda postoji komparativna prednost. Pri tome, što je vrednost ovog indeksa veća, to država ima veću komparativnu prednost u razmeni konkretnog proizvoda ili grupe proizvoda, a za proizvode čija je vrednost RCA indeksa veća od četiri može se reći da imaju jaku komparativnu prednost31.
Posmatrano po robnim grupama HS, najveću vrednost ovog indeksa imaju robne grupe: 08 - Voće i jezgrasto voće, agrumi, dinje i lubenice, 10 - Žitarice, 24 - Duvan i proizvodi zamene duvana i 11 - Proizvodi mlinske industrije, slad, skrob.
Ono što je potrebno uočiti je da se RCA indeks kod grupa proizvoda koje su izdvojene kao vodeće u početnim godinama analize rapidno smanjuje do 2023. godine. Ove grupe proizvoda su i dalje konkurentne na globalnom tržištu, ali su u značajnoj meri izgubile poziciju koju su imale pre deset godina. Povećanje RCA indeksa se beleži kod grupa 22 - Pića, alkoholi i sirće i 24 - Duvan i proizvodi zamene duvana, kao i kod 06 - Žive biljke i cveće (Tabela 17).
_____________
31 Erkan, B., & Sarıçoban, K. (2014). Comparative analysis of the competitiveness in the export of science-based goods regarding Turkey and the EU+ 13 countries. International Journal of Business and Social Science, 5(8), 1.
Tabela 17. RCA indeks određenih robnih grupa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
HS |
Grupe proizvoda |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
01 |
Žive životinje |
2,0 |
3,4 |
1,9 |
2,5 |
1,9 |
1,7 |
2,2 |
2,3 |
2,0 |
1,5 |
02 |
Meso i jestivi mesni i drugi klanični proizvodi |
0,9 |
0,5 |
0,4 |
0,5 |
0,5 |
0,3 |
0,2 |
0,2 |
0,2 |
0,1 |
03 |
Ribe i ljuskari, mekušci i ostali vodeni beskičmenjaci |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
04 |
Mlečni proizvodi, jaja, prirodni med |
1,2 |
1,3 |
1,1 |
1,0 |
1,1 |
1,1 |
1,0 |
1,0 |
0,9 |
0,8 |
06 |
Žive biljke i cveće |
0,8 |
0,7 |
0,9 |
0,8 |
1,0 |
1,5 |
1,4 |
1,1 |
1,3 |
1,1 |
07 |
Povrće, biljke, korenje, Krtole |
1,7 |
1,7 |
1,6 |
1,6 |
1,7 |
1,7 |
1,4 |
1,4 |
1,4 |
1,2 |
08 |
Voće i jezgrasto voće, agrumi, dinje i lubenice |
6,7 |
6,9 |
5,9 |
5,8 |
4,8 |
4,5 |
5,0 |
5,8 |
5,6 |
4,1 |
10 |
Žitarice |
6,4 |
5,7 |
5,7 |
3,9 |
4,2 |
5,1 |
5,7 |
5,1 |
3,5 |
2,1 |
11 |
Proizvodi mlinske industrije, slad, skrob |
4,8 |
4,3 |
4,2 |
4,6 |
4,1 |
3,6 |
3,0 |
3,3 |
3,9 |
3,1 |
12 |
Uljano seme i uljani plodovi |
1,0 |
1,8 |
1,8 |
1,7 |
1,8 |
1,8 |
2,0 |
1,3 |
1,0 |
0,9 |
15 |
Životinjske i biljne masti i ulja |
2,1 |
2,3 |
2,5 |
2,0 |
1,9 |
2,5 |
2,0 |
1,8 |
1,6 |
1,6 |
16 |
Mesne prerađevine |
1,6 |
1,4 |
1,2 |
1,4 |
1,4 |
1,3 |
1,2 |
1,1 |
1,0 |
1,0 |
17 |
Šećer i proizvodi od šećera |
4,1 |
3,1 |
3,3 |
2,3 |
1,5 |
1,5 |
1,3 |
2,1 |
1,5 |
0,9 |
22 |
Pića, alkoholi i sirće |
2,5 |
2,2 |
1,9 |
1,9 |
1,9 |
2,0 |
1,8 |
2,0 |
2,4 |
2,6 |
24 |
Duvan i proizvodi zamene duvana |
5,2 |
7,7 |
9,5 |
6,6 |
6,6 |
6,8 |
9,7 |
9,0 |
7,9 |
7,4 |
Izvor: RZS (obrada MPŠV)
Još jedan indikator koji se može koristiti kao indirektan pokazatelj konkurentnosti na međunarodnom tržištu je HHI. Poređenjem HHI vrednosti za baznu i tekuću godinu moguće je utvrditi da li je država postala konkurentnija ili se njena pozicija pogoršala. Smanjenje HHI u tekućoj godini u odnosu na baznu ukazuje na veću raznovrsnost tržišta i manju zavisnost od ograničenog broja kupaca ili destinacija što čini izvoz stabilnijim i konkurentnijim. Nasuprot tome, porast HHI vrednosti može signalizirati da je izvoz koncentrisan na manje tržišta, čime se povećava rizik od nestabilnosti i smanjuje konkurentnost.
Ovaj indikator omogućava da se kroz kvantitativnu analizu prati dinamika tržišne pozicije države.
Rezultati analize HHI za vodeće izvozne proizvode ukazuju na činjenicu da je diversifikacija izvoza povećana u proteklih deset godina (u 2023. u poređenju sa 2014. godinom) i da je u proseku izvoz umereno koncentrisan na određeni broj tržišta (Grafikon 15). Kod jabuka je zabeležena značajna promena (veće diversifikacije izvoza) od vrlo koncentrisanog izvoza u 2014. godine, pretežno koncentrisanog na tržište Ruske Federacije, do umereno koncentrisanog izvoza u 2023. godini kada su jabuke sve više plasirane i na tržišta Bliskog istoka i Velike Britanije (pored već ustaljenog položaja na tržištima Evropske unije i CEFTA.
Grafikon 15. HHI za vodeće izvozne proizvode (2014-2023. godine)
Izvor: RZS (obrada MPŠV)
Analiza cenovne konkurentnosti srpskog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlja izazov zbog brojnih faktora koji utiču na krajnju cenu i plasman robe na međunarodnim tržištima. Razlike u kvalitetu proizvoda kao i nedostatak uniformnih standarda za njegovo ocenjivanje, mogu značajno uticati na cenu i konkurentnost u odnosu na druge izvoznike. Nažalost, raspoloživi statistički podaci ne uzimaju u obzir detaljne razlike u kategorijama pojedinih proizvoda koje se odnose na kvalitet. Pored toga, ograničene količine proizvoda koje Republika Srbija može ponuditi često predstavljaju prepreku za osvajanje velikih tržišta gde je stabilnost snabdevanja ključna za održavanje pozicije. Takođe, udaljenost od glavnih izvoznih destinacija povećava troškove transporta i logistike, što dodatno smanjuje cenovnu konkurentnost u poređenju sa proizvođačima bližim tržištu.
2.11.1. Karakteristike tržišnog lanca
Tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji odlikuje se heterogenošću kanala distribucije, različitim stepenom formalizacije trgovine i neujednačenom tržišnom strukturom. Značajan deo primarne poljoprivredne proizvodnje ostaje van komercijalno organizovanih lanaca snabdevanja, budući da mali proizvođači često ne mogu da obezbede standardizovan kvalitet proizvoda u kontinuitetu i potrebnim količinama. Ovo je posebno izraženo u stočarskoj proizvodnji, gde se trgovina često odvija van stočnih pijaca, delimično u sivoj zoni, dok se ugovaranje najčešće obavlja između većih proizvođača i prerađivača. Poslednjih godina, sve veći broj prerađivača nastupa i u ulozi uvoznika, što dodatno remeti stabilnost domaćeg tržišta.
Ugovaranje proizvodnje u većini poljoprivrednih sektora u Republici Srbiji nije uobičajena praksa. Zbog visoke nestabilnosti tržišta, pre svega u pogledu nestalnosti tražnje i fluktuacije otkupnih cena, poljoprivrednici se najčešće opredeljuju za "spot tržišta". Poslovna povezanost proizvođača sa prerađivačima, odnosno otkupljivačima, zasniva se uglavnom na nivou ugovaranja "zajedničke proizvodnje" ili ugovaranja merkantilne proizvodnje kroz paritetnu razmenu za inpute u proizvodnji.
Na nacionalnom nivou, pijace predstavljaju važan, mada sve manje zastupljen kanal prodaje. Najrazvijenija mreža pijaca nalazi se u Beogradu, sa više od 30 lokacija i ukupnom površinom od oko 170.000 m². Pijace su uglavnom u vlasništvu jedinica lokalne samouprave i imaju dugu tradiciju, naročito u kontekstu visokog udela poljoprivrednog stanovništva i velikog broja malih proizvođača, koji se teško uključuju u moderne trgovinske tokove. Ipak, u poslednjih deset godina zabeležen je pad obima prodaje na pijacama, što je posledica jačanja velikih maloprodajnih lanaca, uglavnom u inostranom vlasništvu, koji danas dominiraju maloprodajom i diktiraju tržišne uslove. U tom kontekstu, pijace je neophodno modernizovati i razvijati u pravcu višefunkcionalnih prostora koji, pored prodaje, imaju i edukativnu, turističku i promotivnu ulogu. Moderne pijace mogu postati centri za promociju domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kratkih lanaca snabdevanja, lokalne gastronomije i održivih potrošačkih navika.
Kada je reč o veletrgovini, u Republici Srbiji postoji razvijena mreža kvantaških pijaca u većim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kraljevo, Subotica), specijalizovanih prevashodno za trgovinu voćem i povrćem. Pored toga, od 2012. godine u funkciji je i Veletržnica Beograd - savremeni logistički centar za promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda tokom cele godine, kapaciteta od preko 800 prodajnih mesta i značajnim skladišnim i poslovnim prostorom.
Veliki trgovinski lanci supermarketi, hipermarketi, maloprodajna mesta, kao i rastući segment elektronske trgovine - postaju dominantni oblik prodaje na malo. Njihovo delovanje odlikuje se visokom finansijskom i logističkom efikasnošću, ali i zahtevima u pogledu standarda kvaliteta, bezbednosti hrane i sledljivosti. Domaći proizvođači često imaju poteškoće u pristupu ovim lancima, što dodatno ističe potrebu za boljom organizacijom tržišnog lanca i podrškom u unapređenju konkurentnosti malih gazdinstava.
Svi navedeni izazovi - od nepovezanosti malih proizvođača sa tržištem, nedovoljne formalizacije trgovine, smanjenja uloge pijaca, do ograničenog pristupa modernim maloprodajnim lancima - ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom uređenju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pri čemu posebnu ulogu imaju poljoprivredne zadruge i organizacije proizvođača kao nosioci udruživanja, koncentracije ponude i tržišnog nastupa. U tom smislu, uspostavljanje jedinstvene organizacije tržišta predstavlja ključni korak ka uspostavljanju transparentnog, funkcionalnog i pravično uređenog tržišnog ambijenta.
Regulatorni okvir koji uređuje tržišne standarde i kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji u velikoj meri nije usklađen sa važećim međunarodnim i evropskim standardima. Ta neusklađenost predstavlja značajnu prepreku za konkurentan plasman srpskih proizvoda na inostranim tržištima, pre svega u Evropskoj uniji. Na snazi su tržišni standardi za sveže voće i povrće koji obuhvataju klasifikaciju na ekstra, prvu i drugu klasu za 29 vrsta voća i 40 povrtarskih kultura, ali oni nisu usklađeni sa standardima Evropske unije. Pored ovih, u primeni su i četiri SRPS standarda za promet voća i povrća koji su delimično usaglašeni sa standardima Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE), ali njihova primena nije obavezujuća. Približno 60% vrednosti izvoza srpskog voća i povrća najčešće u zamrznutom stanju usmerava se ka Evropskoj uniji, dok izvoz svežeg voća i povrća varira u vrednost izvoza u Evropskoj uniji između 35-38% pa usklađivanjem tržišnih standarda za sveže voće i povrće imamo veću mogućnost za pronalaženje novih tržišta u državama Evropske unije. Slična situacija je i kod živinskog mesa i jaja, gde tržišni standardi nisu u skladu sa pravilima ZPP EU, posebno u delu koji se odnosi na klasiranje proizvoda i sistem izveštavanja o cenama.
Regulatorni okvir u oblasti tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji nalazi se u procesu usklađivanja sa međunarodnim propisima i standardima, uključujući i pravila Evropske unije. U pojedinim segmentima tržišnog lanca još uvek ne postoje u potpunosti uspostavljeni tržišni standardi i instrumenti koji su karakteristični za sistem jedinstvene organizacije tržišta u okviru ZPP EU.
Tržišni standardi za poljoprivredne proizvode još uvek nisu sistemski uspostavljeni za sveže voće i povrće, hmelj, jaja i živinsko meso, iako se u tim sektorima primenjuju propisi iz oblasti bezbednosti hrane. Zakon o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 17/19), obezbeđuje primenu higijenskih i zdravstvenih standarda, ali ne obuhvata u punoj meri elemente tržišne regulacije koji se odnose na kvalitativnu klasifikaciju, standardizaciju i transparentnost tržišta.
U pojedinim sektorima, kao što su govedarstvo, svinjarstvo, šećer, mleko i mlečni proizvodi i duvan, ne postoje u potpunosti razvijeni mehanizmi za sistematsko prikupljanje i obradu tržišnih podataka, niti su uspostavljeni svi instrumenti koji bi omogućili efikasno funkcionisanje tržišta, uključujući klasifikaciju proizvoda, ugovaranje proizvodnje i tržišne intervencije. Ograničavajući faktor predstavlja i nedovoljan nivo udruživanja poljoprivrednih proizvođača u pojedinim sektorima.
2.11.2. Sistem intervencija na tržištu
U tržišno orijentisanim ekonomijama poremećaji u odnosu između ponude i tražnje predstavljaju uobičajenu pojavu, a najčešće se ogledaju kroz fluktuacije cena kao odraz tržišne nestabilnosti. U domaćoj ekonomiji su se do sada pojedinačne mere u takvim situacijama sprovodile od slučaja do slučaja, za čije sprovođenje je bila nadležna isključivo Republička direkcija za robne rezerve. Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostavljen je zakonski okvir i stvoreni su uslovi za adekvatnu reakciju države u takvim situacijama kroz intervencije na tržištu, uz poštovanje međunarodnih sporazuma i odredaba STO. Ovakav način reakcije doprinosi doslednosti i transparentnosti poljoprivredne politike i održavanju stabilnosti tržišta.
Predviđeni su različiti mehanizmi intervencije na tržištu, kao što su javne intervencije, podrška privatnom skladištenju, posebne i vanredne interventne mere.
Izbor konkretnog mehanizma zavisi, pre svega, od vrste poljoprivrednog proizvoda i prirode tržišnog poremećaja, odnosno stepena ugroženosti stabilnosti tržišta i potrebe za brzom reakcijom nadležnih institucija.
Javne intervencije predstavljaju meru uređenja tržišta, koja se sprovodi za određene poljoprivredne proizvode u sektorima: žitarica, goveđeg i telećeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda. Javne intervencije se realizuju kroz kupoprodaju poljoprivrednih proizvoda i obuhvataju otkup, skladištenje i način raspolaganja otkupljenim poljoprivrednim proizvodima. Javna intervencija moguća je samo za proizvode domaćeg porekla, i to: u sektoru žitarica - pšenica (obična i tvrda), ječam i kukuruz; u sektoru mesa - sveže ili rashlađeno goveđe i teleće meso (trupovi, polutke i četvrti); i u sektoru mleka - maslac i obrano mleko u prahu propisanog sastava.
Podrška privatnom skladištenju proizvoda predstavlja naknadu dela troškova skladištenja, koja se odobrava korisnicima mera uređenja tržišta u slučaju pada tržišne cene u odnosu na referentnu cenu. Proizvodi za koje se može odobriti ova vrsta podrške su proizvodi iz pet sektora: sektor šećera - rafinisani beli šećer; sektor goveđeg i telećeg mesa - sveže ili rashlađeno meso goveda; sektor svinjskog mesa - sveže ili rashlađeno svinjsko meso; sektor ovčijeg i kozijeg mesa - sveže ili rashlađeno ovčije i kozije meso; i sektor mleka i mlečnih proizvoda - maslac proizveden od pavlake dobijene direktno od kravljeg mleka i obrano mleko u prahu dobijeno od kravljeg mleka.
Posebne interventne mere odnose se na sprečavanje ozbiljnih tržišnih poremećaja, nastalih usled primene mera za sprečavanja širenja bolesti životinja ili gubitka poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje, odnosno zdravlje životinja, u sektorima: goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčijeg i kozijeg mesa, živinskog mesa, jaja i mleka i mlečnih proizvoda. Ove mere se mogu odnositi na povlačenje određenih proizvoda sa tržišta ili besplatnu distribuciju proizvoda, transformaciju i preradu proizvoda, promociju, skladištenje, finansijsku podršku za kupovinu određenih sredstava za sprečavanje širenja štetočina i bolesti životinja i biljaka itd.
Vanredne interventne mere podrazumevaju efikasno i pravovremeno sprečavanje, odnosno otklanjanje tržišnih poremećaja, do kojih je došlo u periodima značajne tržišne neravnoteže, koja se nije mogla predvideti, kao i u slučaju posebnih problema, nastalih usled značajne promene cena na domaćem ili inostranom tržištu. Vanredne interventne mere mogu se sprovoditi u obliku izmena uvoznih dažbina potpuno ili delimično, za određene količine poljoprivrednih proizvoda i u određenom vremenskom periodu, potrebnom da se reši poremećaj na tržištu.
Globalni događaji značajno utiču na cene poljoprivrednih proizvoda i hrane u Republici Srbiji, doprinoseći nestabilnosti u celom lancu snabdevanja. Pandemija COVID-19 poremetila je globalne trgovinske sisteme, dostupnost radne snage i transportne sisteme, što je dovelo do rasta troškova proizvodnje i poremećaja u lancu snabdevanja, a samim tim i do povećanja potrošačkih cena u Republici Srbiji.
Dodatno, rat u Ukrajini, koja je jedna od najvećih izvoznica žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, pojačao je cenovne šokove prekidanjem lanaca snabdevanja i rastom svetskih cena. S obzirom na visoku integrisanost Republike Srbije u regionalna i globalna tržišta za inpute i izvoz, ovi eksterni šokovi značajno pojačavaju fluktuacije domaćih cena, negativno utičući kako na proizvođače, koji se suočavaju sa većim troškovima, tako i na potrošače, koji plaćaju višu cenu za osnovne životne namirnice. Ova situacija ukazuje na potrebu za efikasnim politikama zaštite domaćeg tržišta i stabilizacije cena kako bi se ublažio uticaj globalnih kriza.
U proteklih deset godina (2023. godina u odnosu na 2014. godinu), najveći prosečni rast proizvođačkih cena zabeležen je kod povrća (87%), zatim voća (50%), stoke (38%) i ratarskih proizvoda (32%). U kategoriji povrća, najznačajniji porast cena zabeležen je kod crnog luka (154%) i mladog krompira (150%). U grupi voća, cene jagoda (108%) i kajsija (87%) pokazale su najveći rast. Kod stoke, cene teladi za klanje porasle su za 58%, a bikova za klanje za 49%. U kategoriji ratarskih proizvoda, žitarice su zabeležile rast od 47%, raž i ovas 35%, dok je kod industrijskog bilja rast bio najizraženiji kod duvana (94%) i šećerne repe (74%). Cena lucerke, u grupi krmnog bilja, povećana je za čak 122%. Vredi istaći da su 2022. godine, pod uticajem globalne pandemije i početka rata u Ukrajini, proizvođačke cene određenih poljoprivrednih proizvoda naglo skočile. Najupečatljiviji primeri su cene graška i krompira, koje su u toj godini u odnosu na prethodnu (2021. godinu), porasle za 282% i 114% (Tabela 18). Ovi podaci ukazuju na izuzetnu ranjivost poljoprivrednog sektora na globalne krize i naglašavaju potrebu za većom stabilizacijom tržišta.
Tabela 18. Prosečne godišnje otkupne cene određenih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji (2014-2023. godine RSD/kg)
Kategorija |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
Pšenica |
17,86 |
17,57 |
15,06 |
16,77 |
16,31 |
17,83 |
17,98 |
21,92 |
33,19 |
20,74 |
Kukuruz |
14,1 |
15,18 |
15,14 |
16,19 |
14,57 |
14,39 |
16,31 |
23,43 |
31,06 |
17,47 |
Raž |
17,26 |
21,58 |
18,41 |
17,38 |
17,99 |
20,16 |
19,52 |
23,44 |
33,48 |
23,26 |
Ovas |
16,83 |
21,57 |
18,54 |
17,87 |
19,01 |
15,07 |
15,98 |
22,15 |
35,38 |
24,68 |
Suncokret |
26,74 |
36,67 |
30,68 |
33,22 |
26,95 |
28,18 |
32,45 |
51,79 |
57,86 |
35,37 |
Šećerna repa |
3,49 |
3,23 |
4,07 |
4,24 |
3,56 |
3,80 |
4,00 |
4,62 |
4,77 |
6,07 |
Soja |
37,91 |
38,31 |
37,64 |
45,02 |
35,39 |
34,67 |
40,14 |
67,21 |
74,92 |
49,84 |
Duvan |
233,68 |
221,71 |
246,42 |
205,15 |
214,69 |
214,98 |
256,19 |
249,6 |
330,9 |
454,67 |
Krompir |
24,33 |
23,95 |
20,24 |
22,78 |
32,02 |
30,59 |
22,85 |
25,96 |
55,91 |
52,94 |
Mladi krompir |
33,27 |
43,67 |
34,90 |
36,64 |
44,49 |
48,39 |
45,25 |
39,29 |
58,92 |
83,03 |
Crni luk |
21,05 |
22,04 |
24,61 |
19,31 |
31,84 |
41,77 |
28,59 |
26,51 |
31,70 |
53,46 |
Grašak |
/ |
92,36 |
84,65 |
/ |
83,43 |
97,57 |
35,26 |
33,91 |
129,63 |
185,18 |
Pasulj |
259,62 |
208,99 |
145,47 |
173,45 |
203,12 |
210,62 |
195,20 |
161,71 |
205,37 |
230,39 |
Šljive |
44,52 |
55,50 |
46,51 |
60,97 |
57,54 |
40,43 |
53,54 |
59,77 |
58,16 |
60,41 |
Jabuke |
40,76 |
42,93 |
46,09 |
54,96 |
44,58 |
41,23 |
49,66 |
50,94 |
45,39 |
51,38 |
Jagode |
76,23 |
86,97 |
170,73 |
148,03 |
126,16 |
130,42 |
146,18 |
145,25 |
190,85 |
158,58 |
Kajsije |
61,53 |
93,74 |
89,68 |
67,29 |
89,35 |
63,00 |
114,17 |
123,56 |
95,53 |
115,07 |
Maline |
152,27 |
192,89 |
194,23 |
131,72 |
96,26 |
143,64 |
196,28 |
377,37 |
488,13 |
189,83 |
Telad za klanje |
324,65 |
328,33 |
316,91 |
322,82 |
333,16 |
351,15 |
338,95 |
354,89 |
419,43 |
514,05 |
Junad za klanje |
222,96 |
220,48 |
219,30 |
217,18 |
236,56 |
220,75 |
201,53 |
226,07 |
297,80 |
317,37 |
Bikovi za klanje |
217,72 |
204,5 |
220,69 |
207,51 |
214,44 |
202,8 |
183,44 |
228,59 |
307,87 |
323,44 |
Prasad za klanje |
254,87 |
203,27 |
190,59 |
235,50 |
228,54 |
232,15 |
228,25 |
205,81 |
275,26 |
375,81 |
Tovljeni pilići |
121,27 |
112,91 |
111,98 |
111,76 |
104,71 |
95,57 |
96,53 |
112,88 |
141,74 |
132,00 |
Kravlje mleko |
32,59 |
31,64 |
30,44 |
30,45 |
31,73 |
31,69 |
32,00 |
32,48 |
47,70 |
56,96 |
Izvor: RZS
Povećanje proizvođačkih cena rezultat je brojnih faktora, uključujući prirodne nepogode, poput suša, rast cena energenata na globalnom i domaćem tržištu (Grafikon 16), visoke troškove inputa za poljoprivrednu proizvodnju, prekide u lancima distribucije uzrokovane pandemijom i ratnim sukobima, kao i druge ekonomske i geopolitičke uticaje. Ovi složeni i međusobno povezani faktori značajno utiču na stabilnost i održivost proizvodnih procesa.
Grafikon 16. Indeks globalnih cena robe, mesečno
Izvor: Svetska Banka (2024)32
__________
32 World Bank Group. (2024). Commodity Markets Outlook: October 2024. World Bank. https://openknowledge.worldbank.org/
Rast proizvođačkih cena direktno je uticao na porast potrošačkih cena. U posmatranom desetogodišnjem periodu, maloprodajne cene izdvojenih proizvoda iz (Tabela 19) porasle su u proseku za 67%. Najveći rast cena zabeležen je kod krompira (140%) i svinjske masti (113%). Ovi podaci ukazuju na značajan pritisak na budžete domaćinstava, posebno u pogledu osnovnih životnih namirnica.
Značajan porast potrošačkih cena jasno se uočava kroz kretanje indeksa potrošačkih cena tokom posmatranog perioda (Grafikon 17). U periodu od 2021. godine do 2023. godine uočava se nagli skok cena. Najveća povećanja zabeležena su kod povrća, mleka, sira i jaja, što odražava izrazitu inflaciju u segmentu osnovnih životnih namirnica. Ovaj trend rasta cena značajno utiče na kupovnu moć domaćinstava, naročito u pogledu osnovnih prehrambenih artikala, i ukazuje na hitnu potrebu za sprovođenjem ciljanih mera koje bi ublažile pritisak na životni standard građana. Neke od mogućih mera su: ograničenje marži određenih proizvoda, konstantan monitoring tržišta, privremeno smanjenje PDV za određene proizvode, direktne subvencije proizvođačima uz kontrolu kretanja maloprodajnih cena, efikasno upravljanje javnim rezervama i podsticanje kratkih lanaca snabdevanja.
Tabela 19. Maloprodajne cene određenih poljoprivrednih proizvoda, 2014-2023. godine RSD/ kg, l
Kategorija: |
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2021. |
2022. |
2023. |
Krompir, kg |
48,75 |
50,27 |
51,38 |
48,08 |
59,70 |
68,04 |
60,95 |
58,30 |
91,31 |
116,93 |
Pasulj, kg |
326,52 |
287,05 |
259,89 |
297,96 |
305,68 |
284,13 |
298,96 |
297,59 |
322,20 |
362,00 |
Jabuke, kg |
62,85 |
75,01 |
75,47 |
87,45 |
93,03 |
69,62 |
104,80 |
92,26 |
97,25 |
107,78 |
Mleko, l |
99,38 |
101,59 |
98,78 |
99,63 |
101,01 |
95,72 |
94,55 |
94,94 |
115,14 |
149,77 |
Domaći sir, beli, meki, kg |
356,79 |
362,55 |
359,56 |
363,6 |
370,55 |
372,06 |
378,11 |
396,44 |
470,43 |
599,47 |
Kajmak, kg |
819,89 |
843,76 |
850,38 |
871,71 |
895,91 |
904,10 |
919,00 |
953,37 |
1101,14 |
1373,52 |
Pileće meso sveže (celo pile), kg |
295,86 |
254,82 |
265,28 |
264,64 |
255,99 |
230,97 |
233,50 |
265,47 |
318,37 |
324,66 |
Juneće meso sa kostima, kg |
561,07 |
541,64 |
542,34 |
544,65 |
601,21 |
640,50 |
613,47 |
634,81 |
899,73 |
961,17 |
Suva svinjska slanina, mesnata, kg |
654,78 |
643,33 |
615,19 |
649,07 |
675,77 |
718,01 |
778,40 |
801,62 |
893,71 |
1096,52 |
Svinjska mast, kg |
215,87 |
194,22 |
171,68 |
170,08 |
180,66 |
172,37 |
186,28 |
198,97 |
277,18 |
459,76 |
Izvor: RZS
Grafikon 17. Indeksi maloprodajnih cena hrane. 2014-2023. godine (2006=100%)
Izvor: RZS
Analizom podataka uočena je izražena asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda. Dok rast proizvođačkih cena uglavnom prati brz porast maloprodajnih cena, isti mehanizam se ne primenjuje u slučaju pada cena na nivou proizvodnje. Ovaj problem je posebno izražen u Republici Srbiji kod osnovnih proizvoda poput žitarica, mlečnih proizvoda i voća i povrća. Mehanizmi formiranja cena u ovim sektorima često su netransparentni, a neravnoteža moći između različitih aktera na tržištu može narušiti njegovu dinamiku. Poljoprivrednici su najčešće oni koji snose teret značajnih fluktuacija cena, dok maloprodajne cene ostaju stabilne ili čak rastu, bez obzira na promene u troškovima inputa. Ovo ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i ravnopravnošću u formiranju cena, kako bi se ublažio uticaj tržišnih disbalansa na proizvodni sektor.
Promene u strukturi maloprodaje, posebno rastuća dominacija supermarketa, značajno su uticale na strategije formiranja cena i dostupnost proizvoda potrošačima. Visoke cene mogu se delimično pripisati činjenici da trgovinski lanci u Republici Srbiji beleže relativno visoke bruto marže. Dok je evropski prosek bruto marže oko 22,5%, pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji imaju procenjenu bruto maržu od 27% (Grafikon 18). Ove visoke marže direktno negativno utiču na prihode proizvođača, koji su često prinuđeni da snižavaju cene svojih proizvoda kako bi osigurali plasman u velikim maloprodajnim sistemima. Istovremeno, potrošači plaćaju znatno više, što dodatno opterećuje njihov raspoloživi budžet i ograničava kupovnu moć. Ova situacija ukazuje na potrebu za boljom regulacijom marži i unapređenjem transparentnosti u maloprodajnom sektoru kako bi se zaštitili i proizvođači i potrošači.
Grafikon 18. Procenjena bruto marža - EU prosek i najvećih pet trgovinskih lanaca u Republici Srbiji.
Izvor: McKinsey (EU) i APR podaci pet najvećih trgovinskih lanaca (Republika Srbija)
Napomena: bruto marža je indirektno izračunata na osnovu APR podataka.
Poljoprivredni sektor Republike Srbije pokazuje izraženu osetljivost na eksterne šokove, što je posledica visoke zavisnosti od uvoza inputa i izloženosti globalnim trgovinskim tokovima. Ovakva struktura povećava ranjivost sektora na poremećaje cena i dostupnosti sirovina na međunarodnom tržištu. Porast maloprodajnih cena, posebno osnovnih životnih namirnica, predstavlja značajan pritisak na domaćinstva, ali i na poljoprivredne proizvođače, koji se istovremeno suočavaju sa rastućim troškovima proizvodnje. U tom kontekstu, uočavaju se izazovi u funkcionisanju tržišnog lanca, koji se odnose na ograničenu transparentnost u formiranju cena i visok nivo marži u maloprodaji. Navedeni faktori utiču na odnose između proizvođača, prerađivača i trgovine, kao i na ukupnu stabilnost i održivost prehrambenog sistema.
Rezultati Ankete o potrošnji domaćinstava u Republici Srbiji ukazuju na promene potrošačkih navika u periodu od 2014. do 2023. godine (Tabela 20). Smanjena potrošnja brašna, masti, jestivog ulja i šećera po članu domaćinstva sugeriše da se manje hrane priprema kod kuće, uz istovremeni porast konzumacije gotovih obroka, brze hrane i industrijski prerađenih proizvoda, što je pokazatelj promene životnog stila i urbanizacije. U prilog tome ide i povećana potrošnja prerađevina od voća i povrća. Povećana potrošnja svih vrsta mesa - goveđeg, svinjskog i živinskog - ukazuje na rast prihoda domaćinstava. Ipak, ukupna potrošnja mesa od 48,3 kg po članu domaćinstva u 2023. godini i dalje je ispod proseka potrošnje u Evropskoj uniji koji iznosi 53,6 kg, prema OECD podacima.
U periodu od 2014. do 2023. godine uočava se povećanje potrošnje voća koje potiče isključivo iz uvoza (banana i agruma), smanjenje potrošnje jabuka i povećanje potrošnje grožđa. Potrošnja korenastog povrća i različitih vrsta luka ostala je na približno istom nivou, dok je potrošnja kupusa, pasulja, krompira i paprike značajno smanjena. Jedina vrsta povrća čija je potrošnja uvećana je paradajz. Potrošnja vina i voćnih sokova po članu domaćinstva je smanjena, dok je potrošnja meda blago povećana. U navedenom periodu zabeležen je značajan pad potrošnje svežeg mleka i belog sira.
Tabela 20. Količine proizvoda hrane i pića potrošene u domaćinstvima, po članu (kg, l)
|
2014. |
2023. |
Hleb i pecivo |
82,5 |
62,5 |
Proizvodi od brašna, testenine i slično |
8,7 |
10,4 |
Brašno |
23,1 |
19,8 |
Goveđe meso |
4,3 |
7,7 |
Svinjsko meso |
17,5 |
18,5 |
Živinsko meso |
16,2 |
18,8 |
Ostale vrste mesa |
1,0 |
3,3 |
Suhomesnati proizvodi i prerađevine od mesa |
14,2 |
13,9 |
Jaja (kom) |
209,0 |
217,5 |
Mleko |
46,9 |
32,5 |
Beli sir |
9,3 |
7,8 |
Mast |
2,4 |
2,0 |
Jestivo ulje |
11,8 |
10,7 |
Jabuke |
13,4 |
12,8 |
Grožđe |
1,8 |
2,2 |
Banane |
7,5 |
9,0 |
Agrumi |
8,9 |
11,3 |
Prerađevine od voća |
0,8 |
1,0 |
Krompir |
34,7 |
28,9 |
Paradajz |
11,8 |
12,4 |
Pasulj |
4,7 |
4,0 |
Paprika |
12,1 |
9,3 |
Korenasto povrće (šargarepa, peršun, celer, cvekla) |
8,4 |
8,4 |
Crni luk, beli luk i praziluk |
13,5 |
13,3 |
Kupus |
18,8 |
14,5 |
Prerađevine od povrća |
3,1 |
4,5 |
Med |
0,6 |
0,7 |
Voćni sok |
16,5 |
15,9 |
Vino |
3,0 |
2,0 |
Šećer |
12,6 |
8,2 |
Izvor: RZS (obrada MPŠV)
Promene u potrošačkim navikama ukazuju na dublje društveno-ekonomske i demografske transformacije, uključujući urbanizaciju, promene životnog stila, rast prihoda i povećanu izloženost tržištu visoko prerađenih proizvoda. Ovi procesi značajno utiču na strukturu potrošnje hrane i izbore potrošača. Uočava se smanjenje potrošnje domaćih tradicionalnih proizvoda i svežih namirnica, posebno povrća, mleka i belog sira. Ovakvi trendovi imaju posledice kako po zdravlje stanovništva, tako i po funkcionisanje lokalnih lanaca snabdevanja i položaj domaće poljoprivredne proizvodnje na tržištu.
2.13. Stanje i trendovi u ruralnim područjima
Od ukupno 6.158 naselja u Republici Srbiji, samo 193, odnosno 3,1%, imaju status gradskih, dok preostalih 96,9% čine ostala (ruralna)33 naselja.
Jedna od najvažnijih karakteristika ruralnih područja u Republici Srbiji je demografski pad. Rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji iz 2022. godine ukazuju na značajne demografske promene, koje obuhvataju smanjenje ukupnog broja stanovnika, izmene u strukturi stanovništva posmatrano po teritoriji, starosti i polu, kao i po dostignutoj školskoj spremi. Trendovi promena su posebno intenzivirani u međupopisnom periodu od 2011. do 2022. godine, kada je došlo do smanjenja ukupnog stanovništva za 7,20%. Ovo je primarno rezultat negativnog prirodnog priraštaja i migracija, naročito mladih koji se sele u gradove i inostranstvo.
Ukupan broj stanovnika Republike Srbije u 2022. godini iznosio je 6.647.003, od čega 1.681.405 živi u Beogradskom regionu, 1.740.230 u regionu Autonomne pokrajine Vojvodine, 1.819.318 u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a 1.406.050 u regionu Južne i Istočne Srbije. Značajnije smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u ruralnim naseljima u odnosu na gradska, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, koji je i najslabije naseljen region. U ostalim (tj. ruralnim), naseljima živi 38,01% ukupnog stanovništva Republike Srbije. Za ruralna područja su karakteristični i procesi senilizacije i feminizacije stanovništva. Starosna struktura stanovništva pokazuje da 22,15% stanovnika ima 65 i više godina. Povećanje udela starije populacije postaje sve izraženije, naročito u regionima Južne i Istočne Srbija (23,68%) i Šumadije i Zapadne Srbije (22,96%), što povećava potrebu za zdravstvenim uslugama i postojanja odgovarajuće zdravstvene infrastrukture. Iako ne postoje centralizovani podaci o broju ambulanti u ruralnim područjima Republike Srbije, opšti je zaključak da mnoge seoske sredine nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ključni problemi podrazumevaju i suočavanje sa nedostatkom redovnih prevoznih linija, što dodatno otežava pristup zdravstvenim uslugama. Planirane inicijative poput uvođenja mobilnih ambulanti predstavljati korak više ka poboljšanju dostupnosti zdravstvenih usluga u ruralnim područjima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost stanovnika u 2023. godini je 43 godine u gradskim naseljima, dok je u ostalim naseljima 45,4 godina. Više od polovine ukupnog stanovništva starijeg od 15 godina završilo je srednju školu 53,1%, osnovnu školu je završilo 17,8% stanovnika, diplomu više ili visoke škole steklo je 22,4% lica, dok je 6,3% stanovnika bez škole ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole. Oko 46% stanovnika starosti 15 i više godina može se smatrati kompjuterski pismenim (umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na računaru - kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu), oko 30% stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru (najčešće znaju da pronađu informacije na internetu ili umeju da koriste neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili koriste računar za unos teksta i sl.), dok se 24% stanovništva smatra kompjuterski nepismenima jer ne umeju da obavljaju nijednu od navedenih aktivnosti. Ruralna područja karakteriše i značajna infrastrukturna zapuštenost. Pri tome, postoje značajne teritorijalne razlike. Putna infrastruktura je značajno razvijenija u ruralnim prostorima regiona Autonomne pokrajine Vojvodine u odnosu na druge regione. Slična situacija je i sa vodovodnom mrežom, pri čemu postoje još veće međuregionalne razlike, opet u korist regiona Autonomne pokrajine Vojvodine. Ruralna naselja u Republici Srbiji nisu adekvatno snabdevena kanalizacionom mrežom, gasovodnom infrastrukturom, uređenim sistemima za odlaganje otpada, kao i sistemima za prečišćavanje otpadnih voda. Prema podacima iz 2021. godine, 67% stanovništva u Republici Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, dok ostatak koristi septičke jame. U periodu od 2016. do 2021. godine, ukupna dužina kanalizacione mreže povećana je za 2.175 kilometara u 91 opštini, a broj domaćinstava priključenih na kanalizaciju povećan je za preko 112.000. Međutim, više od 70% naselja u Republici Srbiji nema obezbeđen tretman komunalnih otpadnih voda, što ukazuje na značajne infrastrukturne nedostatke u ruralnim područjima34. Može se oceniti da je stanje postojeće infrastrukture u ruralnim naseljima u značajno lošijoj situaciji u svim segmentima u odnosu na gradska naselja. Kada je reč o stanju elektro mreže i mreže fiksne i mobilne telefonije situacija je nešto povoljnija, mada još uvek postoje izvesne razlike.
Razlika u dostupnosti informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT), u gradskim i ruralnim naseljima pokazuje da digitalni jaz nije prevladan i da nisu stvorene pretpostavke za (očekivani), uticaj interneta i digitalne ekonomije na brži razvoj ruralnih područja. Ovo posebno ilustruje jaz u posedovanju računara između gradskih i ruralnih područja (15,7 procentnih poena u 2022. godine u koristu gradskih sredina). Prema posedovanju mobilnog telefona stanovnici gradskih i ruralnih područja su gotovo ujednačeni (raspon od 4,9 procentnih poena). Posedovanje interneta u domaćinstvu ukazuje na razliku između dva tipa naselja od 11,8 procentnih poena. Slična je situacija i sa drugim pokazateljima, pri čemu svega 67,2% ruralnih domaćinstava poseduje računar, a širokopojasnu internet konekciju 74,5%.
Stanje ruralne ekonomije Republike Srbije se usled nedostatka podataka ne može predstaviti standardnim indikatorima vezanim za BDP ruralnih sredina i njegovu strukturu. Iz tog razloga, pregled stanja je fokusiran na različite aspekte tržišta rada i prihode domaćinstava u ruralnim naseljima.
U 2023. godini, od ukupno zaposlenog stanovništva Republike Srbije koje iznosi 2,84 miliona lica, 1,74 miliona živi u gradskim naseljima, a preostalih 1,10 miliona u ruralnim oblastima. Od 295,8 hiljada nezaposlenih lica, 182,5 hiljada živi u urbanim područjima, a 113,3 hiljade u ruralnim oblastima. Stopa aktivnosti ruralnog stanovništva iznosi 37,8% (urbanog 28,1%), stopa zaposlenosti 29,5% (urbanog 20,3%), stopa nezaposlenosti 22,0% (urbanog 27,6%), a stopa stanovništva van radne snage 62,2% (urbanog 71,9 %). Navedeni indikatori tržišta rada ukazuju da nema značajnih razlika na relaciji urbano-ruralno, odnosno da ruralne sredine pružaju veću mogućnost zapošljavanja niže obrazovanih lica, kao i da je položaj ruralnog stanovništva na tržištu rada nešto povoljniji nego urbanog stanovništva.
Prihodi domaćinstava u ruralnim naseljima u 2023. godini, kao i u proteklom desetogodišnjem periodu, najviše potiču iz redovnog radnog odnosa (41,9%) i penzija (29,1%). Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova učestvuju sa 10,3% u ukupno raspoloživim sredstvima domaćinstva, dok je vrednost naturalne potrošnje, koja se najvećim delom pripisuje potrošnji hrane proizvedene na poljoprivrednom gazdinstvu, na nivou od 7,5%. Prihodi koji se ostvaruju od poljoprivrede relativno su niži u odnosu na zarade iz drugih sektora što je indikator niske produktivnosti sektora poljoprivrede.
Stanovništvo u ruralnim područjima ima otežan pristup socijalnim uslugama. Prema UNICEF (2011), čak 45,1% dece u ruralnim područjima Republike Srbije bilo je izloženo deprivaciji, što ukazuje na značajne socijalne i ekonomske izazove u ovim sredinama. Oko 76% nezaposlenih žena u ruralnim oblastima nije bilo upoznato sa aktivnim merama na tržištu rada, što ukazuje na nedostatak informacija i pristupa programima zapošljavanja35. Pored relativne isključenosti sa tržišta rada, posebno u nepoljoprivrednim delatnostima, izloženi su i drugim socijalnim rizicima, dok istovremeno imaju otežan pristup merama zaštite. Neujednačen pristup socijalnim uslugama, koji je karakterističan za ruralne sredine, u prethodnim decenijama je targetiran kroz rad organizacija civilnog društva, posebno onih koje su se bavile različitim aspektima ruralnog razvoja. Ove organizacije su u Republici Srbiji najčešće bile formirane uz značajnu donatorsku podršku. Povlačenjem međunarodnih donatora, većina ovih organizacija je izgubila značajne izvore finansiranja. Nedostatak ljudskih kapaciteta dodatno je ugrozio njihov opstanak, te je inicijalni napredak učinjen u izgradnji socijalnog kapitala i mreža u ruralnim područjima kroz primenu LEADER pristupa značajno usporen.
Sveukupno posmatrano, ruralna područja Republike Srbije karakterišu izraženi demografski, socio-ekonomski i infrastrukturni izazovi, koji se manifestuju kroz dugoročni pad broja stanovnika, starenje populacije, ograničen pristup javnim i socijalnim uslugama, kao i nedovoljno razvijenu infrastrukturu i digitalnu povezanost. Istovremeno, ruralna područja raspolažu značajnim ljudskim, prirodnim i proizvodnim potencijalima, uključujući poljoprivrednu proizvodnju, prirodne resurse i kulturno nasleđe, koji još uvek nisu u potpunosti valorizovani.
_____________
33 Republika Srbija nema statističku definiciju ruralnih regiona, primenjuje se podela na urbana i ostala područja. Sva područja koja nisu proglašena gradskim, po opštinskim odlukama, svrstavaju se u ostala, pa se po automatizmu smatraju ruralnim.
34 NALED (2020) Stanje u oblasti upravljanja otpadnim vodama: 360° analiza. https://naled.rs/htdocs/Files/07050/Analiza-360-Stanje-u-oblasti-upravljanja-otpadnim-vodama.pdf.
35 UNICEF. (2011). Pristup žena i dece uslugama u ruralnim oblastima Srbije i predlog mera za unapređenje stanja. https://www.unicef.org/serbia/media/6411/file/Pristup%20%C5%BEena%20i%20dece%20uslugama%20u%20ruralnim%20oblastima%20Srbije%20.pdf
2.14. Udruživanje poljoprivrednika
2.14.1. Poljoprivredne zadruge
Zadružni sektor u Republici Srbiji je više decenija bio van institucionalnih i ekonomskih reformi, što se negativno odrazilo na njegove performanse i učešće u privrednim aktivnostima. Ovo je posebno značajno za sektor zemljoradničkog zadrugarstva, koji još uvek nema adekvatnu ulogu u organizovanju učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji.
Prema podacima Agencije za privredne registre iz 2023. godine u Republici Srbiji postoji blizu 2.900 zadruga i 31 zadružni savez. Najbrojnije su zadruge koji posluju u agrobiznisu, koje čine 70,8% ukupnog broja zadruga, uključujući i zadruge za preradu i proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića. Međutim, značajan broj zadruga je neaktivan ili ne ostvaruje pozitivne ekonomske rezultate. Procenjuje se da oko jedne trećine ukupnog broja zadruga obavlja poslovnu aktivnost i ostvaruje pozitivan finansijski rezultat, te shodno tome ostvaruje ekonomske benefite za svoje članove. Uprkos značajnom broju zadruga, još uvek nije uspostavljen adekvatan mehanizam za praćenje stanja u zadružnom sektoru i ne postoji jedinstvena baza o kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama zadruga.
Uprkos značajnom broju zadruga, u Republici Srbiji još uvek nije uspostavljen adekvatan mehanizam za sistematsko praćenje stanja u zadružnom sektoru, niti postoji jedinstvena i sveobuhvatna baza podataka o njihovim kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama. Nedostatak potpunih i pouzdanih podataka ograničava mogućnost sveobuhvatne analize ekonomskih, organizacionih i razvojnih kapaciteta zadruga, kao i procenu njihove uloge u poljoprivrednoj proizvodnji i širem ruralnom razvoju.
Sektor poljoprivrednog zadrugarstva karakteriše polarizacija u smislu veličine zadruga. Sa jedne strane, postoji manji broj većih zadruga koje imaju značajnu imovinu, posluju na čvrstim ekonomskim principima i po načinu organizacije imaju određene karakteristike poljoprivrednih privrednih društava, a sa druge strane postoji veliki broj manjih, međusobno nepovezanih zadruga koje, po pravilu, deluju na lokalnom nivou, imaju mali broj članova i ograničene efekte u poslovanju.
Prethodnu deceniju obeležili su određeni pozitivni pomaci u razvoju zadružnog sektora. Ovo se pre svega odnosi na usvajanje novog Zakona o zadrugama. Zakon je doneo određene promene u smislu redukcije broja osnivača, definisanja niskog praga za osnivački kapital, uvođenja modela nejednakih uloga i specifičnog modela raspodele dobiti. Pored toga, jedan od važnijih ciljeva usvajanja ovog dokumenta je bilo i rešavanje problema postojanja društvene svojine u zadrugama. Iako je ovom smislu ostvaren određeni napredak, što se može zaključiti na osnovu manjeg broja podnetih zahteva za vraćanje imovine zadrugama, imovinsko-pravni odnosi u značajnom broju zadruga još uvek nisu rešeni što predstavlja jedan od ključnih problema koji koče napredak ovog sektora privrede.
Pored još uvek aktuelnih imovinskih pitanja u poljoprivrednim zadrugama, ovaj sektor se u proteklom periodu suočavao sa još nekoliko ključnih izazova, i to:
1) poljoprivredne zadruge u Republici Srbiji su dominantno usmerene na ugovaranje i organizovanje proizvodnje i usluga (obrada zemljišta, skladištenje, pakovanje i drugo, u skladu sa kapacitetima kojima raspolažu) i promet poljoprivrednih proizvoda zadruge i zadrugara. U slučaju da poseduju sopstveno zemljište, uključuju i sopstvenu proizvodnju. Zadrugari, udruženi u zadruge, objedinjeno nabavljaju repromaterijale i zajedno plasiraju proizvode, postižući povoljnije tržišne uslove u odnosu na potencijalno samostalan nastup na tržištu. Zadruge ne raspolažu sopstvenim prerađivačkim kapacitetima niti su suvlasnici organizacija koje posluju u sistemu distribucije i maloprodaje, što ih dodatno udaljava od tržišta finalnih prehrambenih proizvoda i učešću u raspodeli dobiti koji se ostvaruje u ovom delu prehrambenog lanca. Jedan deo zadruga (dominantno velike zadruge), raspolaže sa skladišnim kapacitetima, što je povezano sa obavezama ovih zadruga da investiraju u njihovo održavanje i investiranje. Istovremeno, troškovi izgradnje i održavanja preradnih kapaciteta, kao i nedostatak finansijskih sredstava ograničavaju manje zadruge da prošire delatnost u sferi prerade;
2) uprkos određenim pozitivnim pomacima, zadruge se i dalje suočavaju sa otežanim pristupom tržištu kapitala. Poljoprivredne zadruge ne raspolažu sa dovoljno sredstava za finansiranje potrebnih investicija, a značajan broj njih ima poteškoća u obezbeđivanju sredstava za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnosti. Ovo je uslovljeno specifičnostima poljoprivredne proizvodnje koje podrazumeva nepodudaranje perioda ostvarivanja prihoda i rashoda, ali i neuvažavanjem specifičnosti zadružnog sektora od strane kreditora. U prethodnom periodu zadrugama je omogućeno da koriste različite programe podrške, pretežno kroz aktivnosti Ministarstva, zatim kroz aktivnosti različitih fondova za razvoj, a delimično im je olakšani pristup kreditnim sredstvima kroz subvencionisane kredite kod komercijalnih banaka. Korišćenje ovih sredstava je najčešće uslovljeno rešenim imovinskim pitanjima u zadrugama, ali i angažovanjem obrazovanih kadrova za pripremu potrebne dokumentacije, što je u uslovima kontinuiranog nedostatka kadra za neke od zadruga predstavljalo ozbiljan izazov. Poseban značaj za razvoj poljoprivrednog zadrugarstva je imao program finansijske podrške zadrugama realizovanim pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o selu. U periodu od 2017. do 2021. godine u zadružni sektor je uloženo preko 18 miliona evra u cilju podsticanja investicija i razvoja zadruga (Tabela 21).
Tabela 21. Obim uloženih sredstava u zadruge36 u periodu 2017-2021. godine
Godina |
Broj zadruga |
Ukupno dodeljena sredstva (RSD) |
2017. |
21 |
182.217.046,67 |
2018. |
72 |
804.849.368,19 |
2019. |
57 |
652.179.644,13 |
2021. |
57 |
492.510.521,86 |
Ukupno |
207 |
2.131.756.580,85* |
*18.164.251,71 evra. 1 evro=117,36 RSD
Izvor: Ministarstvo za brigu o selu
_____________
36 Zadruge za proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda i za ruralni turizam, kao i složene zadruge.
Efekti realizovanog programa podrške zadrugarstvu ogledaju se pre svega u povećanom broju registrovanih zadruga, kao i u investicijama sprovedenim u 207 zadruga koje su bile korisnici dodeljenih sredstava. Ipak, uprkos ovom programu, koji je okončan 2021. godine, značajan broj zadruga se i dalje suočava sa hroničnim nedostatkom finansijskih sredstava.
Zadruge se suočavaju sa značajnim izazovima u organizovanju proizvodnje i ekonomskom pozicioniranju. Zbog ograničenih ekonomskih efekata poslovanja, članstvo u zadrugama je relativno skromno, a zadruge ne uživaju poreske olakšice koje bi mogle doprineti njihovoj finansijskoj održivosti. Malo članstvo i ograničen pristup kapitalu predstavljaju značajnu prepreku za jačanje tržišne pozicije i aktivnije učešće zadruga u prehrambenom lancu.
Međuzadružna saradnja je nedovoljno razvijena. Ukoliko postoji, ona se uglavnom svodi na horizontalno povezivanje zadruga na lokalnom nivou. Sistem povezivanja zadruga u složene zadruge, koji je predviđen Zakonom o zadrugama iz 2015. godine, nalazi se u početnoj fazi razvoja i još uvek nije u značajnijoj meri zastupljen u praksi.
U pogledu finansiranja, zadruge imaju ograničen pristup tržištu kapitala. Tokom poslednje dve decenije, omogućen je pristup pojedinim programima podrške Ministarstva i Ministarstva privrede, ali ovi izvori nisu dovoljni za sistemsko jačanje sektora. Inicijative za uspostavljanje posebnog fonda za finansiranje zadruga, koje je pokretao ZSS, do sada nisu dovele do konkretnih rezultata.
Transparentnost i namenska upotreba sredstava u zadružnom sektoru obezbeđuju se kroz sistem zadružne revizije, koji je uređen Zakonom o zadrugama (članovi 80-101). U prethodnoj deceniji učinjeni su određeni pomaci u uređenju ove oblasti, uključujući realizaciju FAO/EBRD projekta "Podrška razvoju poljoprivrednih zadruga u Republici Srbiji", kao i izradu modela podzakonskih akata od strane Ministarstva privrede. Ipak, sistem zadružne revizije još uvek nije u potpunosti institucionalno i funkcionalno zaokružen.
2.14.2. Udruženja poljoprivrednika
U agroindustriji Republike Srbije postoji veliki broj udruženja, posebno u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Najčešće su organizovana prema vrsti proizvodnje, pri čemu u istim oblastima proizvodnje postoji veći broj udruženja, te je članstvo razuđeno, a uloga i aktivnosti samih udruženja ograničene. Većina udruženja je slabo organizovana, relativno skromnog članstva i nedostaje im stručan upravljački kadar. Postojanje velikog broja udruženja u agroprivredi Republike Srbije daje nerealnu sliku o dostignutom stepenu udruživanja poljoprivrednika iako je obuhvatnost njihovog članstva relativno niska. Zbog nedovoljne reprezentativnosti i visoke zavisnosti od prerađivačke industrije, njihova pregovaračka pozicija je nezavidna.
Poslednjih godina, međutim, aktivnosti manjeg broja udruženja poljoprivrednika su vidljivije, pre svega u situacijama kada dolazi do poremećaja na tržištu. Ovo je rezultat jačanja svesti među poljoprivrednim proizvođačima o neophodnosti udruživanja, ne samo u cilju ostvarivanja ekonomskih rezultata, već i u zastupanju njihovih interesa pred državnim organima. U uslovima kada zadruge, kao tradicionalni oblik povezivanja poljoprivrednika na ovim prostorima gubi svoju poziciju, udruženja se nameću kao svojevrsno rešenje. U poređenju sa zadrugama, udruženja imaju značajno veće članstvo, a poslednjih godina usmeravaju aktivnosti i ka različitim oblicima ekonomske pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Pored toga, udruženja okupljaju proizvođače iz istih ili srodnih delatnosti što sužava njihovo polje interesovanja i delovanja i omogućava im postizanje određenih rezultata. Na taj način, pojedina udruženja su se u poslednjoj deceniji nametnula kao važan faktor razvoja poljoprivrede i lokalnih zajednica.
Iako pojedina udruženja pokazuju rastući značaj u zastupanju interesa poljoprivrednih proizvođača, uloga udruženja u sistemu agrarne politike i tržišnih odnosa nije institucionalno jasno definisana. Nedostaje sistemski pristup njihovom uključivanju u dijalog sa prerađivačkom industrijom i nadležnim organima, što dovodi do neujednačenog uticaja udruženja i oslanjanja na ad hos mehanizme delovanja, naročito u uslovima tržišnih poremećaja.
2.14.3. Proizvođačke organizacije
Jedan od modela jačanja tržišne pozicije i konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača jeste i formiranje proizvođačkih organizacija. Pravni osnov za uspostavljanje i organizovanje proizvođačkih organizacija predstavlja Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji propisuje sistem njihovog priznavanja od strane Ministarstva, kao i finansijsku podršku za njihovo osnivanje i prvih pet godina rada. Ovakav pristup je u skladu sa ZPP EU, budući da proizvođačke organizacije doprinose ukrupnjavanju proizvodnje, efikasnijem upravljanju kvalitetom, olakšanom pristupu tržištu i uključivanju u sferu prerade poljoprivrednih proizvoda što za cilj ima ravnomerniju raspodelu profita. U novom programskom razdoblju ZPP EU predviđena je posebna vrsta mera posvećena podršci proizvođačkim organizacijama koje će imati važnu ulogu kao nosioci intervencija na pojedinim tržištima, sa ciljem jačanja položaja poljoprivrednika u tržišnom lancu. Da bi bile uspešne u realizaciji postavljenih ciljeva, proizvođačke organizacije u Evropskoj uniji se moraju uspostaviti prema određenim kriterijumima koji uključuju uslov reprezentativnosti, raspolaganje sa određenim finansijskim sredstvima i usvojenim programom funkcionisanja.
U Republici Srbiji, proizvođačke organizacije su ustanovljene kao pravni subjekti osnovani od strane poljoprivrednih proizvođača i priznati od strane Ministarstva sa zadatkom da pomognu članovima u planiranju proizvodnje, koncentrisanju ponude i pristupa tržištu, optimizaciji troškova proizvodnje i stabilizaciji proizvođačkih cena, pružanju tehničke podrške za primenu standarda, poboljšanje kvaliteta i razvoju proizvodnih tehnika koje doprinose održivom korišćenju prirodnih resursa i ublažavanju štetnih dejstava klimatskih promena, kao i drugim ciljevima. Proizvođačke organizacije formiraju članovi - poljoprivredni proizvođači, na dobrovoljnoj osnovi sa ciljem jačanja tržišne konkurentnosti njihovih gazdinstava.
Proizvođačke organizacije predstavljaju horizontalne organizacije koje okupljaju proizvođače usmerene na istu grupu proizvoda. Stoga je Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda propisana mogućnost formiranja udruženja proizvođačkih organizacija koje se osniva na inicijativu najmanje dve priznate proizvođačke organizacije iz istog sektora, ali i međugranske organizacije koja se osniva na inicijativu priznate proizvođačke organizacije ili udruženja proizvođačkih organizacija i najmanje jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji obavlja poslove prerade, trgovine, odnosno distribucije. Formiranjem međugranskih organizacija kao vertikalnih organizacija, koje pored poljoprivrednih proizvođača obuhvataju i predstavnike prerade i trgovine, bi trebalo da doprinese uspešnoj organizaciji pojedinih tržišta.
Uprkos postojećem zakonskom okviru, u Republici Srbiji još uvek ne postoje proizvođačke organizacije u obliku i sa ulogom kakvu imaju u državama članicama Evropske unije. Ne postoje jasno definisane i operativne procedure za njihovu registraciju, priznavanje i finansiranje, niti je u praksi uspostavljen sistem njihovog formalnog priznavanja od strane Ministarstva.
Iskustva zemalja članica Evropske unije pokazuju da je formiranje i dugoročno funkcionisanje proizvođačkih organizacija složen proces, iako ekonomski efekti ovakvog udruživanja mogu biti značajni. Proizvođačke organizacije predstavljaju viši stepen udruživanja u odnosu na udruženja i zadruge i podrazumevaju postojanje ekonomski aktivnih i stabilnih oblika kolektivnog organizovanja poljoprivrednika, sa dovoljno velikim članstvom i ostvarenim tržišnim efektima.
U Republici Srbiji, ograničeni kapaciteti postojećih zadruga i udruženja, kao i njihova nedovoljna ekonomska snaga, predstavljaju jedno od ključnih ograničenja za razvoj proizvođačkih organizacija. Istovremeno, nivo uključenosti poljoprivrednih gazdinstava u organizovane tržišne lance ostaje nizak, što dodatno otežava nastanak i funkcionisanje ovakvih oblika udruživanja.
Sveukupno posmatrano, iako je normativni okvir za uspostavljanje proizvođačkih organizacija u Republici Srbiji formalno uspostavljen, ovaj oblik udruživanja još uvek nije zaživeo u praksi. Nedostatak operativnih procedura, ograničeni ekonomski kapaciteti postojećih oblika udruživanja i nizak stepen integracije poljoprivrednih gazdinstava u tržišne lance uslovljavaju da proizvođačke organizacije za sada imaju pre svega potencijalni, a ne stvarni značaj u sistemu agrarne politike i uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda.
2.15. Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije
Poslovi poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi uređeni su Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede pri čemu je Vlada osnivač većine poljoprivrednih stručnih službi. Značajan broj ovih službi funkcioniše kao društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), a država je vlasnik 100% udela u većini ovih organizacija.
U skladu sa Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (u daljem tekstu: PSSS), obavljaju stručne i savetodavne poslove.
Stručne poslove obavljaju PSSS čiji je osnivač Republika Srbija, u skladu sa Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede i materijalnim zakonima iz fitosanitarne oblasti koji uređuju oblast zdravlja bilja, semena i sadnog materijala, sredstava za zaštitu bilja, priznavanja sorti poljoprivrednog bilja i dr. Navedene poslove obavlja 27 službi izabranih konkursom, kao poslove od javnog interesa i poverene poslove. Pored navedenih stručnih poslova PSSS obavljaju i Prognozno-izveštajne poslove u skladu sa Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede i Zakonom o zdravlju bilja ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 17/19).
Službe koje obavljaju stručne poslove predstavljaju neodvojivi deo fitosanitarnog sistema Republike Srbije. Unapređenje i nova organizacija službi je ključna za stabilnost, održivost i prepoznatljivost fitosanitarnog sistema. Jačanje fitosanitarnog sistema u svim segmentima ima za cilj povećanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije i obezbeđenje sertifikacije proizvodnje za pristup inostranim tržištima. U tu svrhu neophodno je unaprediti postojeću infrastrukturu, nabaviti neophodnu opremu i povećati kapacitete srazmerno poslovima koje službe obavljaju.
Pored stručnih poslova u fitosanitarnoj oblasti, PSSS obavljaju i stručne poslove u oblasti stočarstva, uključujući kontrolu sprovođenja mera u okviru odgajivačkog programa. U skladu sa Zakonom o stočarstvu, PSSS imaju status regionalnih odgajivačkih organizacija.
U cilju direktne podrške poljoprivrednim proizvođačima, PSSS aktivno sarađuju sa gazdinstvima, udruženjima i zadrugama, pružajući stručnu pomoć u uvođenju novih tehnologija i unapređenju proizvodnje. Savetodavci su uključeni u različite vidove edukacije, kao što su predavanja, tribine, radionice, zimske škole i obilasci farmi i oglednih polja. Pored edukativnih aktivnosti, savetodavci pružaju podršku poljoprivrednicima u popunjavanju prijava i vođenju evidencija, uključujući registraciju gazdinstava, korišćenje elektronskih platformi i pripremu poslovnih planova. Savetodavna služba je takođe aktivno uključena u medijsku promociju i širenje informacija putem televizije, društvenih mreža, portala i štampanih medija. U saradnji sa institucijama, obavljaju i izradu različitih izveštaja i analiza, kao podršku donosiocima odluka i institucijama sistema. Kroz demonstracione oglede, izložbe i terenski rad, PSSS doprinosi širenju praktičnih znanja, razvoju ruralnih područja i održivom upravljanju poljoprivrednim resursima.
Prema podacima za 2025. godinu, u sistemu PSSS Republike Srbije angažovano je ukupno 307 savetodavaca, od čega 239 u centralnoj Srbiji i 68 u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Struktura savetodavaca je raznovrsna i obuhvata više oblasti u skladu sa potrebama poljoprivrednih proizvođača. Najveći broj savetodavaca u centralnoj Srbiji angažovan je u oblasti zaštite bilja (23%), voćarstva i vinogradarstva (23%), ratarstva i povrtarstva (22%), što čini više od dve trećine ukupnog broja. U oblasti stočarstva angažovano je 15% savetodavca, a u agroekonomiji 10%. Pored toga, 7% savetodavaca pokriva ostale oblasti kao što su prehrambena tehnologija, ruralni razvoj, organska proizvodnja, mehanizacija i melioracije.
Prema dostupnim podacima, prosečna starost savetodavaca iznosi 49 godina, što ukazuje na nepovoljnu starosnu strukturu i rizik od nedostatka kadrova u srednjem roku, posebno u kontekstu sve kompleksnijih zahteva poljoprivredne proizvodnje i agrarne politike.
Rad savetodavaca je individualan i grupni. Individualni rad podrazumeva terenske posete različitim kategorijama gazdinstava, uključujući i FADN gazdinstva, dok se kroz grupne aktivnosti organizuju predavanja, radionice, tribine, zimske škole i posete oglednim poljoprivrednim dobrima. Savetodavci takođe pružaju administrativnu i tehničku podršku proizvođačima u postupku ostvarivanja subvencija, uključujući prijavu za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava, pripremu dokumentacije za konkurse (SCAP, IPARD), izradu biznis planova i popunjavanje drugih relevantnih obrazaca u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. U okviru sistema tržišnih informacija poljoprivrede Republike Srbije (STIPS), savetodavci vrše redovno nedeljno i periodično izveštavanje sa pijaca, a takođe su angažovani i na terenskom prikupljanju podataka o stanju useva i voćarske proizvodnje za potrebe EUROSTAT. Pored navedenih aktivnosti, određeni broj PSSS jedinica raspolaže akreditovanim laboratorijama za hemijsku analizu zemljišta, što omogućava pružanje dodatnih usluga poljoprivrednim proizvođačima u cilju optimalnog upravljanja plodnošću i zaštitom zemljišnih resursa.
Sve aktivnosti koje sprovodi PSSS od terenskog rada i edukacija, preko demonstracionih ogleda, do podrške u uvođenju inovacija i primeni stručnih znanja - predstavljaju jedan od ključnih stubova Sistema poljoprivrednog znanja i inovacija (u daljem tekstu: AKIS) u Republici Srbiji.
Efikasnost AKIS u značajnoj meri zavisi od kapaciteta PSSS, kao i od nivoa povezanosti, saradnje i koordinacije između svih aktera sistema, uključujući savetodavne službe, istraživačke institucije, obrazovne ustanove, poljoprivredne proizvođače i nadležne institucije. Postojeći nivo funkcionalne povezanosti ovih aktera predstavlja ograničenje za puno iskorišćavanje potencijala znanja i inovacija u poljoprivredi.
Istovremeno, sistem poljoprivrednog savetovanja u Republici Srbiji još uvek nije u potpunosti usklađen sa pristupom i standardima Sistema poljoprivrednog savetovanja (FAS) koji se primenjuje u okviru ZPP EU, posebno u pogledu podrške poljoprivrednicima u primeni mera ZPP EU, poštovanju obavezujućih standarda (GAEC i SMR) i odgovoru na klimatske i tržišne izazove.
Jedna od važnih karakteristika rada savetodavnih službi u poljoprivredi Republike Srbije jeste da postoje određene razlike u uslovima poslovanja službi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u odnosu na ostatak Republike Srbije. Usled primene Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinska vlada, iako nije osnivač, finansira rad savetodavnih i stručnih službi i prognozno-izveštajne službe. Ministarstvo svake godine programira aktivnosti u okviru Uredbe o utvrđivanju godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, dok pokrajinski sekretarijat priprema Godišnji program i programira aktivnosti za PSSS na području Autonomne pokrajine Vojvodine. Ovakva organizacija sistema savetodavnih službi rezultira različitim modelima planiranja, finansiranja i sprovođenja savetodavnih aktivnosti, što utiče na neujednačenost uslova rada i dostupnosti savetodavne podrške poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji Republike Srbije.
Formiranje Centra za informisanje o podsticajima u poljoprivredi 2025. godine, u okviru UAP predstavlja značajan korak ka unapređenju transparentnosti i dostupnosti informacija za korisnike agrarne podrške. Centar je uspostavljen sa ciljem da omogući efikasnu, brzu i sveobuhvatnu komunikaciju između Ministarstva i poljoprivrednih proizvođača, kako kroz direktan kontakt, tako i putem telefona i elektronske pošte. Osnovni ciljevi Centra su: 1) pružanje jasnih i preciznih informacija o svim vrstama podsticaja - direktna plaćanja, investicije, mere ruralnog razvoja, IPARD, kreditna podrška, osiguranje i sl; 2) podrška u popunjavanju zahteva, prikupljanju potrebne dokumentacije i proveri statusa podnetih prijava; 3) pružanje saveta u realnom vremenu na konkretna pitanja korisnika; 4) rešavanje spornih situacija i davanje pojašnjenja u slučajevima odbijenih ili nepravilno obrađenih zahteva, kao i smernice za dalje postupanje; 5) omogućavanje uvida u tok obrade zahteva i prijavu eventualnih kašnjenja ili administrativnih problema; 6) edukacija korisnika kroz distribuciju informativnih materijala kao što su flajeri, brošure, video-uputstva i digitalne alatke.
Delokrug rada poljoprivrednih savetodavnih službi u Republici Srbiji se postepeno proširuje, pre svega usled ubrzane digitalizacije poslovanja i obaveza usklađivanja sa regulativama Evropske unije. Savetodavne aktivnosti sve više obuhvataju širok spektar nadležnosti i zahteva koji se odnose na različite organizacione jedinice u okviru Ministarstva. Postojeći institucionalni položaj savetodavne službe unutar organizacione strukture Ministarstva ne odražava u potpunosti prošireni obim njenih nadležnosti i ulogu koju ima u podršci primeni politika, regulatornih zahteva i digitalnih sistema u poljoprivredi.
2.15.3. Sistem poljoprivrednog znanja i inovacija (AKIS)
AKIS u Republici Srbiji karakteriše nedovoljan nivo integracije između poljoprivrednih savetodavnih službi, obrazovnih i naučnoistraživačkih institucija, preduzetnika, konsultanata i poljoprivrednih proizvođača. Saradnja između ovih aktera postoji, ali je uglavnom fragmentisana, projektno orijentisana i bez jasno definisanog institucionalnog okvira koji bi omogućio njeno sistemsko i kontinuirano funkcionisanje.
U Republici Srbiji još uvek ne postoji uspostavljen mehanizam za funkcionisanje operativnih grupa za poljoprivredna inovativna partnerstva, niti je normativno uređen model interaktivnih inovacija zasnovan na pristupu "odozdo nagore" (bottom-up), kakav se primenjuje u okviru AKIS sistema Evropske unije. Kao posledica toga, prenos znanja i inovacija između nauke, savetodavnih službi i poljoprivredne prakse nije dovoljno efikasan.
Dodatno, sistem poljoprivrednog savetodavstva ne obuhvata u dovoljnoj meri sve raspoložive stručne kapacitete van javnih savetodavnih službi, niti postoji formalizovan okvir za uključivanje licenciranih pojedinaca u pružanje savetodavnih usluga. Takođe, ne postoji jedinstven i sistematizovan pristup obaveznoj edukaciji i kontinuiranom usavršavanju poljoprivrednih proizvođača, niti uređen sistem praćenja efekata savetodavnih i inovacionih aktivnosti.
Analiza postojećeg stanja ukazuje i na nedovoljnu povezanost poljoprivrednih proizvođača i drugih učesnika u vertikalnom lancu sa institucijama i pojedincima koji učestvuju u kreiranju znanja i sprovođenju istraživanja. Istraživačke aktivnosti u poljoprivredi u značajnoj meri nisu zasnovane na direktno identifikovanim potrebama proizvođača i realnog sektora, niti su njihovi rezultati uvek prilagođeni praktičnoj primeni na gazdinstvima. Ograničena transparentnost u planiranju i sprovođenju istraživanja, kao i nedovoljna dostupnost informacija o istraživačkim rezultatima krajnjim korisnicima, dodatno utiču na slabu razmenu znanja, ograničenu saradnju između istraživača i praktičara i nedovoljno korišćenje naučnih i inovativnih rešenja u poljoprivrednoj praksi.
Nivo znanja i stručnih kompetencija poljoprivrednih proizvođača i savetodavaca u Republici Srbiji značajno varira i u mnogim segmentima ne prati dinamiku tehnoloških, tržišnih i regulatornih promena u poljoprivredi. Ne postoji jedinstven, sistemski uređen okvir za kontinuiranu obuku i edukaciju u poljoprivredi, niti funkcionalno povezan sistem celoživotnog učenja koji bi bio usklađen sa potrebama različitih tipova proizvodnje i korisnika mera agrarne politike.
Obrazovni programi za odrasle u oblasti poljoprivrede postoje, ali su nedovoljno koordinisani, neretko projektnog karaktera i bez jasne veze sa sistemom državne podrške i savetodavnim uslugama. Saradnja između visokoškolskih ustanova, Ministarstva, branšnih udruženja i privrede nije sistemski uređena u domenu razvoja i implementacije programa celoživotnog učenja.
Poseban izazov predstavlja odsustvo obaveznih obuka kao preduslova za korišćenje pojedinih mera podrške, kao i nedovoljna usmerenost edukativnih aktivnosti na ključne oblasti kao što su bezbednost i kvalitet hrane, agroekološke prakse i prilagođavanje klimatskim promenama. Istovremeno, postoje ograničeni mehanizmi za podsticanje obrazovanja mladih iz poljoprivrednih domaćinstava u oblastima značajnim za dugoročnu održivost sektora.
2.16. Usklađivanje nacionalne poljoprivredne politike sa pravnim tekovinama EU
Proces usklađivanja nacionalne poljoprivredne politike Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije i napredovanje u procesu evropskih integracija predstavljaju jedan od ključnih okvira za razvoj poljoprivrede i poljoprivredno-prehrambenog sektora. Ovaj proces obuhvata širok spektar politika i instrumenata koji se odnose na produktivnost i konkurentnost poljoprivrede, tehničko-tehnološko unapređenje sektora, održivo upravljanje prirodnim resursima, zaštitu životne sredine, kao i unapređenje uslova života u ruralnim područjima.
Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije je u prethodnom periodu ostvario napredak u pozicioniranju na međunarodnom tržištu, ali je dalji razvoj u značajnoj meri uslovljen sposobnošću prihvatanja i primene međunarodnih trgovinskih standarda i zahtevnih standarda Evropske unije i drugih tržišta. Ovi standardi obuhvataju oblasti bezbednosti hrane, zdravlja životinja i bilja, dobrobiti životinja, javnog zdravlja i zaštite životne sredine.
U procesu evropskih integracija, poljoprivreda predstavlja jednu od najkompleksnijih i najzahtevnijih oblasti za pregovaranje, imajući u vidu da se više od polovine pravnih tekovina Evropske unije odnosi na širu oblast poljoprivrede, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i ribarstva.
Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti poljoprivrede podrazumeva i postepeno jačanje institucionalnog okvira neophodnog za buduću primenu Zajedničke poljoprivredne politike, politike bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i Zajedničke politike u oblasti ribarstva. Osnovni ciljevi ovih politika odnose se na povećanje produktivnosti poljoprivrede, obezbeđivanje adekvatnog životnog standarda poljoprivrednog stanovništva, stabilizaciju tržišta, sigurnost snabdevanja i dostupnost hrane potrošačima po razumnim cenama.
Ministarstvo ima centralnu ulogu u procesu evropskih integracija u ovoj oblasti i nosilac je aktivnosti u okviru pregovaračkih poglavlja 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 13 - Ribarstvo, koja su obuhvaćena Klasterom 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija.
2.16.1. Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj
Poglavlje 11 obuhvata veliki broj obavezujućih pravila od kojih se mnoga neposredno primenjuju. Pravilno sprovođenje (implementation) ovih pravila, kao i njihova delotvorna i efikasna primena (enforcement) i kontrola od strane efikasne javne administracije, su od suštinskog značaja za funkcionisanje ZPP EU (Common Agricultural Policy). Sprovođenje ZPP EU zahteva uspostavljanje sistema upravljanja i kvaliteta, kao što su Agencija za plaćanja i Integrisani sistem upravljanja i kontrole (u daljem tekstu: IACS), kao i kapaciteta za sprovođenje mera ruralnog razvoja. Države članice moraju biti sposobne da primenjuju zakonodavstvo Evropske unije o direktnim programima podrške poljoprivredi i da primenjuju pravila zajedničke organizacije tržišta za različite poljoprivredne proizvode.
Poljoprivredna politika Republike Srbije se u prethodnom periodu postepeno usklađivala sa evropskim zakonodavstvom, sa ciljem prilagođavanja domaćeg normativnog i institucionalnog okvira zahtevima ZPP EU i funkcionisanju jedinstvenog tržišta Evropske unije. Ovaj proces je obuhvatao izmene zakonodavstva, reformu instrumenata podrške i jačanje administrativnih kapaciteta. U okviru usklađivanja, poseban značaj ima prilagođavanje sistema subvencija i mehanizama podrške poljoprivredi pravilima Evropske unije, u cilju obezbeđivanja ravnopravnih uslova konkurencije.
Paralelno sa normativnim usklađivanjem u Republici Srbiji je započet razvoj ključnih sistema za sprovođenje i praćenje primene ZPP EU, uključujući Integrisani sistem upravljanja i kontrole i Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela, koji predstavlja jedan od najsloženijih i tehnički najzahtevnijih elemenata ovog sistema. UAP nalazi se u procesu daljeg institucionalnog i funkcionalnog unapređenja u skladu sa zahtevima pravnih tekovina Evropske unije. Stepen ispunjenosti akreditacionih kriterijuma od ključnog je značaja za mogućnost punog pristupa fondovima Evropske unije namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Republika Srbija je usvojila Akcioni plan za preuzimanje, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kojim su definisani dinamika usklađivanja zakonodavstva, reforme poljoprivredne politike i mere za jačanje administrativnih kapaciteta u periodu do pristupanja Evropskoj uniji. Akcioni plan obuhvata i procenu potrebnih resursa i razvoj kapaciteta programskih i kontrolnih tela, kao i uspostavljanje Agencije za plaćanja i IACS. Stepen realizacije predviđenih aktivnosti predstavlja jedan od ključnih pokazatelja spremnosti Republike Srbije za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva u Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
2.16.2. Poglavlje 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
Poglavlje 12 obuhvata detaljna pravila u oblasti bezbednosti hrane. Opšta politika u vezi sa prehrambenim proizvodima postavlja higijenska pravila za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Osim toga, pravne tekovine predviđaju detaljna pravila u oblasti veterine, koja su ključna za očuvanje zdravlja životinja, dobrobiti životinja i bezbednosti hrane životinjskog porekla na unutrašnjem tržištu EU. U fitosanitarnoj oblasti, pravila EU regulišu pitanja kao što su kvalitet semena, sredstava za zaštitu bilja, štetni organizmi i ishrana životinja.
Usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u okviru Poglavlja 12 predstavlja jedan od važnih koraka u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Ovo poglavlje ima za cilj da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja ljudi, životinja i bilja, kao i da osigura bezbednost hrane koja se proizvodi, uvozi i izvozi.
Proces usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti bezbednosti hrane obuhvata usvajanje i primenu propisa koji regulišu kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane, zdravstvenu zaštitu životinja, fitosanitarne standarde i upravljanje rizicima u lancu ishrane. Iako je u pojedinim segmentima ostvaren napredak, stepen primene i funkcionalne usklađenosti propisa nije ujednačen u svim oblastima.
Institucionalni kapaciteti za sprovođenje propisa u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike obuhvataju mrežu laboratorija, inspekcijskih službi i sistema za praćenje i kontrolu. Postojeći kapaciteti pokazuju ograničenja u pogledu kadrovskih resursa, tehničke opremljenosti i međusobne povezanosti sistema, što utiče na efikasnost službenih kontrola i upravljanja rizicima duž celog lanca hrane.
Cilj usklađivanja zakonodavstava sa propisima Evropske unije je da se obezbedi kompatibilnost domaćih propisa sa standardima Evropske unije, što će omogućiti nesmetan protok robe na jedinstvenom tržištu. Ovo je posebno važno za srpske proizvođače hrane, jer će im omogućiti pristup širem tržištu i povećati konkurentnost njihovih proizvoda.
Pored toga, usklađivanje u Poglavlju 12 doprinosi unapređenju javnog zdravlja i zaštiti životne sredine, kao i jačanju poverenja potrošača u kvalitet i bezbednost hrane. Na taj način, Republika Srbija ne samo da ispunjava obaveze prema Evropskoj uniji, već i stvara uslove za dugoročni razvoj i modernizaciju poljoprivrednog sektora.
U okviru procesa evropskih integracija, za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 utvrđena su tri merila koja se odnose na uspostavljanje i usvajanje odgovarajućeg zakonodavnog okvira, izradu strategije sa akcionim planom za ovo poglavlje, kao i na sprovođenje kategorizacije prehrambenih objekata i objekata za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla. Ispunjenost ovih merila predstavlja osnovu za dalje napredovanje Republike Srbije u narednim fazama pristupnog procesa u ovoj oblasti.
2.16.3. Poglavlje 13 - Ribarstvo
Pravne tekovine u oblasti ribarstva sastoje se od propisa koji ne zahtevaju prenošenje u nacionalno zakonodavstvo. Međutim, neophodno je uvođenje mera kako bi se administracija i privredni subjekti pripremili za učešće u Zajedničkoj politici u oblasti ribarstva, koja obuhvata tržišnu politiku, resurse i upravljanje flotom, inspekciju i kontrolu, strukturne mere i kontrolu državne pomoći. U određenim slučajevima, postojeći međunarodni sporazumi i konvencije u oblasti ribarstva sa trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama treba da budu ratifikovani i prihvaćeni.
Proces usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti ribarstva obuhvata unapređenje zakonodavstva i institucionalnih kapaciteta s ciljem osiguranja održivog korišćenja ribolovnih resursa i zaštite ekosistema.
Ključni aspekt procesa usklađivanja u oblasti ribarstva odnosi se na uspostavljanje mehanizama za upravljanje ribarskim resursima, uključujući sisteme za praćenje ulova, kontrolu ribolovnih aktivnosti i mere za očuvanje biodiverziteta u vodenim ekosistemima. Postojeći sistemi upravljanja i kontrole još uvek ne obezbeđuju u potpunosti efikasno praćenje stanja ribljeg fonda i sprečavanje prekomernog ribolova, dok je primena savremenih i održivih ribarskih praksi ograničena.
Nivo tehnološke opremljenosti i primena standarda kvaliteta u sektoru ribarstva nisu ujednačeni, što utiče na konkurentnost proizvoda i njihovu usklađenost sa zahtevima jedinstvenog tržišta Evropske unije. Dodatno, kapaciteti privrednih subjekata u sektoru ribarstva za korišćenje instrumenata podrške Evropske unije su ograničeni, pre svega usled nedovoljnih investicija u opremu, tehnologiju i stručne veštine, što utiče na nivo produktivnosti i tržišnu poziciju sektora.
Cilj svih ovih aktivnosti je da Republika Srbija ne samo ispuni obaveze u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, već i da osigura dugoročnu održivost sektora ribarstvo i zaštitu prirodnih resursa za buduće generacije.
Republika Srbija je usvojila Akcioni plan za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina Evropske unije u oblasti ribarstva i akvakulture koji utvrđuje planove i dinamiku prenošenja u nacionalno zakonodavstvo pravnih tekovina Evropske unije, zatim reforme politike ribarstva, promene zakonodavstva i jačanja administrativnih kapaciteta u periodu koji prethodi pristupanju Evropskoj uniji. Akcioni plan daje procenu potrebnih resursa i potreban razvoj adekvatnih kapaciteta za jačanje relevantne institucije koja će biti odgovorna za programiranje, upravljanje i kontrolu plaćanja u ribarstvu u skladu sa pravilima Zajedničke politike u oblasti ribarstva.
2.16.4. Plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana i Reformska agenda
U cilju bržeg približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropske unije i bržeg ispunjavanja uslova za članstvo Evropska komisija je predstavila 2023. godine Plan rasta za Zapadni Balkan. Ovaj plan nudi neke od benefita članstva u Evropskoj uniji regionu unapred, kako bi se podstakao ekonomski rast i ubrzala socioekonomski konvergencija. Kroz ovaj plan, podstiče se priprema za članstvo u Evropskoj uniji i potreba za ubrzanjem reformi, a kroz pružanje direktne koristi građanima zemalja Zapadnog Balkana uključujući i Republiku Srbiju. U tu svrhu, uspostavljen je novi Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan u vrednosti od 6 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Oblast poljoprivrede je kroz meru "Unapređenje konkurentnosti sektora poljoprivrede" postala deo Reformske agende Republike Srbije koja je pripremljena na osnovu Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkana a koja obuhvata aktivnosti koje se odnose na usvajanje zakonodavnog okvira za Poglavlje 12 usklađenog sa pravnim tekovinama Evropske unije, na sprovođenje komasacije i na meru unapređenje ruralne infrastrukture koja se finansira iz nacionalnih sredstava. Ispunjavanje ovih mera koje je praćeno odgovarajućom finansijskom podrškom Evropske unije doprineće unapređenju konkurentnosti poljoprivrede, postepenom uključivanju na jedinstveno tržište Evropske unije kao i bržem ispunjavanju uslova za članstvo u Evropsku uniju.
2.17. Identifikacija problema i potencijala
Nakon sprovedene analize stanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja izrađena je SWOT analiza koja na strukturiran način prikazuje prednosti i potencijale za unapređenje sektora, ali istovremeno ukazuje i na ključne slabosti i rizike koji mogu uticati na dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralnih područja (Tabela 22). Uz SWOT analizu, za sveobuhvatno sagledavanje stanja i potencijala poljoprivrede i ruralnog razvoja, izvršena je i PESTLE analiza, koja omogućava identifikaciju izazova i prilika u širem društveno-ekonomskom i regulatornom kontekstu, te je posebno značajna za prilagođavanje strateškog okvira realnim trendovima i očekivanjima u procesu evropskih integracija, klimatskih promena, tehnološkog napretka i promena u društvenim strukturama (Tabela 23). Dobijeni uvidi predstavljaju polazište za formulisanje strateških ciljeva, mera i aktivnosti, te imaju značajnu ulogu u usmeravanju javnih politika.
Tabela 22. SWOT analiza agroprivrede i ruralnih područja
SNAGE |
SLABOSTI |
Duga tradicija poljoprivredne proizvodnje; |
Zavisnost od uvoza inputa - semena i sadnog materijala, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredne mehanizacije, životinja za priplod, semena bikova i embriona; |
PRILIKE |
PRETNJE |
Stavljanje u funkciju neiskorišćenih poljoprivrednih površina; |
Politička i ekonomska nestabilnost u zemlji, regionu i na globalnom nivou; |
Mogućnost korišćenja pretpristupnog perioda za unapređenje konkurentnosti, harmonizaciju sa EU propisima i povlačenje sredstava iz dostupnih fondova (IPARD, SCAP); |
Nezainteresovanost proizvođača za usvajanje novih znanja i tehnologija, kao i slaba povezanost sa naučno-istraživačkim institucijama; |
Tabela 23. PESTLE analiza agroprivrede i ruralnih područja
POLITIČKI FAKTORI |
EKONOMSKI FAKTORI |
EU integracije; |
Ekonomski rast i razvoj; |
Korupcija; |
Program subvencija; |
SOCIJALNI FAKTORI |
TEHNOLOŠKI FAKTORI |
Demografski trendovi; |
Digitalna transformacija; |
EKOLOŠKI FAKTORI |
PRAVNI FAKTORI |
Klimatske promene; |
Poštovanje međunarodnih i EU propisa; |
III ŽELJENO STANJE OPŠTI I POSEBNI CILJEVI STRATEGIJE
Po završetku strateškog perioda, poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije je unapređen do nivoa da je Republika Srbija prehrambeno suverena država sa održivom, modernom i konkurentnom poljoprivredom koja garantuje prehrambenu sigurnost, unapređuje kvalitet života u ruralnim područjima i uspešno jača svoju poziciju na svetskom tržištu.
Sprovođenje Strategije zasniva se na načelima održivog razvoja, ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, jednakih mogućnosti, inkluzivnosti i pristupačnosti. Ova načela imaju horizontalni karakter i primenjuju se prilikom planiranja, sprovođenja, praćenja i vrednovanja svih ciljeva i mera Strategije. Prilikom sprovođenja Strategije obezbeđivaće se ravnopravan pristup resursima, podršci, informacijama, znanju, digitalnim uslugama i procesima odlučivanja, uz uvažavanje različitih potreba žena i muškaraca, mladih, starijih lica, osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i drugih osetljivih i nedovoljno zastupljenih društvenih grupa u ruralnim područjima.
Saglasno viziji, utvrđen je opšti cilj Strategije:
Obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i podsticanje održivog razvoja ruralnih područja.
Prehrambena sigurnost stanovništva može se u izvesnoj meri obezbediti iz domaće proizvodnje, odnosno unutar nacionalnog prehrambenog sistema. Razlika do pune snabdevenosti tržišta nadoknađuje se iz uvoza. U uslovima otvorene ekonomije, domaći proizvođači mogu odgovoriti na uvoznu konkurenciju jedino kroz unapređenje nivoa konkurentnosti poljoprivrede. U uslovima apsolutnih kriza, kao što su ratovi ili značajni klimatski događaji, kada na globalnom tržištu vlada nestašica hrane, domaći prehrambeni sistem postaje jedini oslonac za zadovoljenje potreba stanovništva. Zato je održavanje i razvoj nacionalnog prehrambenog sistema ne samo ekonomsko, već i strateško pitanje.
U skladu sa članom 3. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ostvarivanje opšteg i posebnih ciljeva Strategije u periodu 2026-2034. godine sprovodiće se, do usklađivanja sa politikom ZPP EU, putem mera i instrumenata nacionalne poljoprivredne politike: direktnih podsticaja, podsticaja merama ruralnog razvoja, posebnih podsticaja i kreditne podrške.
Osim osnovne podrške prihodu radi održivosti (jedinstveni iznos po ha/grlu), u strateškom periodu uvešće se i dopunska podrška prihodu (komplementarna plaćanja) kojom će se podrška usmeriti ka gazdinstvima srednje veličine sa razvojnim potencijalom (što će naknadno biti regulisano odgovarajućim podzakonskim aktom). Podzakonskim aktima biće definisana i dodatna podrška prihodima mladih poljoprivrednika i nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Podzakonskim aktima biće definisana i dodatna podrška prihodima mladih poljoprivrednika i nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Sistem uslovljenosti (conditionality), koji je deo okvira ZPP Evropske unije za period 2023-2027. godine, biće postepeno uveden u nacionalni sistem direktnih plaćanja. Ovaj sistem podrazumeva poštovanje zakonskih zahteva upravljanja (SMR) i standarda dobrih poljoprivrednih i ekoloških uslova (GAEC), kao uslova za ostvarivanje prava na podršku. Način i dinamika njegovog uvođenja biće utvrđeni u skladu sa tokom pristupnih pregovora, preuzetim obavezama i relevantnim programskim i normativnim aktima.
U narednom strateškom periodu koristiće se i de minimis podrška, kao oblik državne pomoći u slučajevima vanrednih situacija ili sezonskih tržišnih poremećaja, pod uslovom da ne narušava pravila konkurencije i u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima.
U cilju obnove i jačanja prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, mere agrarne politike potrebno je usmeriti ka jačanju stočarstva kao prioritetnog i istovremeno najosetljivijeg sektora poljoprivrede, koji ima ključnu ulogu u obezbeđivanju održivih prihoda poljoprivrednika i ukupne stabilnosti agrarne proizvodnje. Jačanje stočarstva doprinosi povećanju konkurentnosti i produktivnosti poljoprivrede, pri čemu će se, imajući u vidu da stočarstvo ima tretman sektora u teškoćama, primenjivati specifične i ciljane intervencije, uključujući, ali ne ograničavajući se na vezana plaćanja, u cilju očuvanja proizvodnih kapaciteta, stabilizacije prihoda proizvođača i obezbeđivanja dugoročne održivosti stočarske proizvodnje. Paralelno sa tim, neophodno je obezbediti kontinuiranu i ciljanu podršku razvoju drugih intenzivnih grana poljoprivrede, povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva, koje imaju značajan potencijal za povećanje produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, otvaranje novih radnih mesta u ruralnim područjima i jačanje ekonomske aktivnosti lokalnih zajednica. Podrška razvoju ovih sektora treba da bude usmerena na investicije u modernizaciju proizvodnje i prerade, podsticanje udruživanja proizvođača i jačanje proizvođačkih organizacija, kao i na razvoj proizvoda više dodate vrednosti i unapređenje plasmana na domaćem i međunarodnom tržištu. Na taj način obezbediće se stabilna ponuda zdravstveno-bezbedne i kvalitetne hrane, uz istovremeno jačanje izvoznog potencijala i usklađenost sa ciljevima ZPP EU. Ratarska proizvodnja predstavlja temelj poljoprivredno-prehrambenog sistema i ima ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti i otpornosti celokupne poljoprivrede. Ratarstvo je direktno povezano sa ciljevima stabilizacije prihoda poljoprivrednika, povećanja produktivnosti i efikasnosti proizvodnje, kao i održivog upravljanja zemljištem i drugim prirodnim resursima. Kao primarni izvor sirovina za prerađivačku industriju i osnova za proizvodnju stočne hrane, ratarstvo ima značajnu ulogu u stabilizaciji domaćeg tržišta hrane i smanjenju zavisnosti od uvoza. Istovremeno, razvoj konkurentne i održive ratarske proizvodnje doprinosi jačanju otpornosti poljoprivredno-prehrambenog sistema na klimatske, tržišne i druge spoljne šokove. Zbog toga mere podrške ratarskoj proizvodnji treba usmeriti ka očuvanju i jačanju njene strateške uloge u snabdevanju domaće prerađivačke industrije, obezbeđivanju stabilnosti tržišta i ukupnoj otpornosti poljoprivredno-prehrambenog sistema na klimatske i tržišne poremećaje.
3.2.2. Posebni ciljevi Strategije
U svrhu ostvarenja opšteg cilja Strategije, definisano je šest posebnih ciljeva. Prilikom sprovođenja mera u okviru svakog posebnog cilja procenjivaće se njihov uticaj na žene i muškarce, mlade i starije, osobe sa invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina, siromašna ruralna domaćinstva i stanovništvo nedovoljno razvijenih i udaljenih područja. Uslovi, postupci i načini informisanja korisnika biće prilagođeni tako da se otklone prepreke koje mogu ograničiti pristup podršci i obezbediti ravnopravno učešće u korišćenju mera.
Prvi posebni cilj - Povećanje proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uz obezbeđenje stabilnosti dohotka poljoprivrednika, proistekao je iz činjenice da poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije karakteriše izražena heterogenost u strukturi proizvodnje, produktivnosti i ekonomskoj održivosti gazdinstava. Iako postoje značajni prirodni resursi i dugogodišnja tradicija proizvodnje, brojna gazdinstva, posebno mala i srednja, suočavaju se sa ograničenim investicionim kapacitetima, nestabilnim prihodima i izraženom osetljivošću na tržišne i klimatske poremećaje.
Stoga je PC 1 usmeren na povećanje obima i vrednosti poljoprivredno-prehrambene proizvodnje kroz jačanje produktivnosti, efikasnije korišćenje resursa i unapređenje organizacije proizvodnje, uz istovremeno obezbeđenje stabilnijih i predvidivijih prihoda poljoprivrednika. Realizacija ovog cilja podrazumeva strukturne promene u pojedinim proizvodnim sektorima, podsticanje investicija, modernizaciju proizvodnih kapaciteta i bolje povezivanje učesnika u lancu vrednosti.
Sektor stočarstva, a posebno svinjarstvo, predstavlja jedan od najkritičnijih segmenata poljoprivredne proizvodnje, koji karakteriše dominacija velikog broja malih gazdinstava niske produktivnosti i nedovoljne ekonomske održivosti. Neophodno je stimulisati ova gazdinstva da ulažu u modernizaciju objekata i primenu savremenih tehnologija, radi povećanja obima proizvodnje, poboljšanja ekonomičnosti i jačanja konkurentnosti na tržištu. Značajan uvoz prasadi za tov ukazuje na strukturne slabosti domaće proizvodnje, zbog čega je potrebno razvijati integraciju malih i srednjih farmi kroz kooperativne oblike povezivanja i jasnu proizvodnu specijalizaciju. U tom kontekstu, farme bi se usmeravale u dva pravca: jedan deo farmi bio bi specijalizovan za uzgoj krmača i proizvodnju kvalitetne prasadi, dok bi drugi deo farmi bio usmeren isključivo na tov svinja. Ovakva organizacija proizvodnje omogućila bi obezbeđivanje dovoljnih količina domaće prasadi za tov i smanjenje zavisnosti od uvoza. Razvoj velikih farmi svinja potrebno je podržati kroz podsticaje, tehničku podršku i programe modernizacije, posebno u segmentu gajenja krmača i uzgoja prasadi (nukleus farme), dok bi srednja i mala gazdinstva bila fokusirana na organizovani tov. Za unapređenje sektora svinjarstva, pored nacionalnih mera podrške, koristiće se i sredstva IPARD programa za sufinansiranje investicija usmerenih na optimizaciju troškova proizvodnje, proširenje kapaciteta, ispunjavanje ekoloških zahteva, smanjenje klimatskog uticaja i proizvodnju zelene energije. Posebna pažnja biće posvećena jačanju biosigurnosnih mera na gazdinstvima, radi smanjenja rizika od pojave zaraznih bolesti, uključujući afričku kugu svinja.
U narednom strateškom periodu potrebno je transformisati gazdinstva malih i srednjih uzgajivača goveda u održiva gazdinstva za proizvodnju mleka i mesa sa preko 20 muznih ili 50 tovnih krava, poboljšanom produktivnošću i usklađenošću sa propisanim standardima. Ključne tačke u restrukturiranju govedarske proizvodnje treba da budu unapređenje ishrane mlečnih krava i primenjene tehnologije proizvodnje mleka, povećanje produktivnosti krava, unapređenje genetskog potencijala krava i junica, osiguranje uslova higijene mleka, poboljšanje kvaliteta trupova goveda namenjenih proizvodnji mesa, kao i unapređenje efikasnosti upravljanja pretežno stočarskim gazdinstvom. Proces genetskog unapređenja populacija goveda treba podići na viši nivo kako bi se povećali kapaciteti i ekonomska efikasnost proizvodnje mleka i mesa. Dosadašnje mere nisu dale adekvatne rezultate te je potrebno redefinisanje odgajivačkih programa u govedarstvu i načina za njihovo sprovođenje.
Imajući u vidu značaj srednjih gazdinstava koja su ključna u uzgoju muznih krava, neophodno je stvoriti uslove za njihov dalji razvoj i unapređenje produktivnosti kroz tehnološko inoviranje, koje obuhvata: unapređenje mehanizacije, opreme i infrastrukture, podsticaje za povećanje broja grla i kvaliteta stočnog fonda, edukaciju o savremenim metodama uzgoja i upravljanju resursima. Takođe, neophodna je pravovremena i adekvatna podrška malim gazdinstvima kako bi se sprečilo njihovo dalje gašenje i obezbedila održivost poljoprivredne proizvodnje u budućnosti.
Zbog izraženih tržišnih disbalansa, sektor živinarstva zahteva dodatnu investicionu podršku radi modernizacije proizvodnje i usklađivanja sa zahtevima tržišta. Poseban akcenat biće stavljen na razvoj kapaciteta za preradu jaja klase B, kao i na unapređenje proizvodnih lanaca u sektoru mesa živine, što će doprineti stabilizaciji prihoda proizvođača i većoj otpornosti sektora na poremećaje.
Ovčarstvo, kao sektor koji je u prethodnom periodu pokazao relativnu stabilnost, zahteva dalja ulaganja radi povećanja produktivnosti i dodate vrednosti, posebno kroz razvoj infrastrukture za preradu mesa, unapređenje genetskog potencijala i efikasniju valorizaciju sporednih proizvoda, uključujući vunu. Kozarstvo, iako u fazi postepenog oporavka, i dalje se suočava sa nedovoljnim proizvodnim kapacitetima i ulaganjima. Podsticanje razvoja ovog sektora kroz modernizaciju proizvodnje i očuvanje zdravstvenog statusa stada doprineće diversifikaciji stočarske proizvodnje i jačanju prihoda u ruralnim područjima.
Mera obuhvata i podršku očuvanju i unapređenju autohtonih rasa domaćih životinja, kroz kontinuiranu institucionalnu i finansijsku podršku programima očuvanja, promocije i razvoja proizvodnje zasnovane na autohtonim rasama. Podrška je usmerena i na razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću koji potiču od autohtonih rasa, u cilju jačanja ekonomske održivosti ruralnih područja i očuvanja biodiverziteta.
Poseban akcenat u okviru PC1 biće stavljen na jačanje integracije biljne i stočarske proizvodnje, kao jednog od ključnih preduslova za povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje i obezbeđenje dugoročne ekonomske održivosti poljoprivrednih gazdinstava. Nedovoljna povezanost ova dva sektora u praksi dovodi do neefikasnog korišćenja zemljišnih resursa, povećane zavisnosti od kupovnih inputa i većeg rizika od tržišnih poremećaja. U tom smislu, PC1 podstiče razvoj integrisanih proizvodnih sistema u kojima poljoprivredna gazdinstva istovremeno razvijaju stočarsku proizvodnju i proizvodnju biljnih kultura namenjenih ishrani životinja, uz optimalno korišćenje raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. Ovakvi sistemi omogućavaju smanjenje troškova stočne hrane, stabilizaciju proizvodnje i bolju kontrolu kvaliteta inputa, što direktno utiče na povećanje prihoda poljoprivrednika. Integracija biljne i stočarske proizvodnje doprinosi i održivom upravljanju prirodnim resursima, kroz racionalno korišćenje organskih đubriva iz stočarske proizvodnje, poboljšanje plodnosti zemljišta i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Pored toga, problemi sa zalihama žitarica mogu se rešiti povezivanjem biljne i stočarske proizvodnje, odnosno razvojem stočarstva, što podrazumeva da bi i tražnja za žitaricama na domaćem tržištu bila veća.
Napredak u razvoju kvalitetnog tovnog govedarstva potrebno je podržati širenjem ove proizvodnje na pašnjake i zaštićeni i poluzaštićeni prirodni prostor kao i vezivanjem za ruralna područja gde gajenje u sistemu krava - tele predstavlja i očuvanje biodiverziteta.
Sektor voćarstva zahteva sistemsku podršku i unapređenje kako bi se zadržala i povećala njegova konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu. Konstantnom i kontinuiranom proizvodnjom voća visokog kvaliteta, proizvođači će sačuvati i unaprediti tržišne pozicije.
Da bi se investicije sprovele na efikasan način i da bi se politika podsticaja uskladila sa izazovima klimatskih promena, potrebno je pristupiti izradi detaljne rejonizacije do nivoa sela i mikroklimata, uz primenu već izrađenog dokumenta Rejonizacije voćarske proizvodnje u Republici Srbiji. Na taj način, identifikovale bi se optimalne i preporučene sorte i podloge voćaka u specifičnim uslovima. Na prinose značajno utiče korišćenje nekvalitetnog i nesertifikovanog sadnog materijala, koji predstavlja ozbiljnu pretnju za održivost voćarske proizvodnje. Stoga je nužno sprečiti proizvodnju, promet i trgovinu nelegalno proizvedenog sadnog materijala, posebno onih koje potiču iz rodnih zasada voćaka. Regulisanjem i kontrolom kvaliteta proizvodnje, sa posebnim osvrtom na autentičnost sorti i zdravstveno stanje sadnica, u ogromnoj meri bi se sprečili tekući i višedecenijski problemi voćarske proizvodnje. Posebnu pažnju treba usmeriti na rešavanje dva ključna izazova sa kojima se voćarska proizvodnja suočava - mraz i grad. Problem izmrzavanja može se ublažiti primenom mikro rejonizacije voćarske proizvodnje, u cilju izbegavanja lokaliteta na kojima je proizvodnja ugrožena ovim klimatskim faktorom, kao i nastavkom podrške za investiranje u sisteme za zaštitu od mraza. Povećanjem budžeta za ovu namenu, kao i za meru podrške investicijama u savremene protivgradne sisteme, sisteme za navodnjavanje i osiguranje proizvodnje obezbedila bi se dugoročna stabilnost prinosa.
U cilju obezbeđenja uspešne i profitabilne proizvodnje voća u Republici Srbiji neophodno je sredstva usmeriti u razvoj tehnologije gajenja u zaštićenim prostorima (niski i visoki tuneli, plastenici i staklenici). Veliki deo proizvedenog voća iz ovakve tehnologije proizvodnje mogao bi da se plasira na inostrana tržišta, posebno na tržišta u regionu. U pravcu koncentracije ponude, treba nastaviti sa podrškom organizovanju voćara u zadruge - proizvođačke organizacije.
Uzimajući u obzir rejonizaciju vinogradarskih geografskih proizvodnih područja Republike Srbije, koja predstavlja i osnov za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, tj. proizvoda sa dodatom vrednošću, potrebno je nastaviti sa stimulisanjem podizanja zasada vinove loze.
Značajno smanjenje površina pod povrćem ukazuje na potrebu da se, u cilju jačanja prehrambenog suvereniteta, povećaju podsticaji za proizvodnju povrća i uvedu sezonske intervencije, kao i za sve ostale intenzivne grane proizvodnje, u okviru de minimis šema. S obzirom na izražen uticaj klimatskih promena na povrtarsku proizvodnju, posebnu pažnju potrebno je usmeriti na unapređenje proizvodnje u savremenim zaštićenim prostorima, kao i na podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije za njihovo zagrevanje.
Proizvodnju povrća neophodno je razvijati u pravcu klimatski neutralne poljoprivrede, koja minimizira emisije ugljen-dioksida kroz primenu održivih tehnologija, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje otpada. U skladu sa navedenim, proizvodnja povrća treba da se u većoj meri približava potrošačima, odnosno urbanim sredinama. Nova tehnička rešenja i automatizacija u proizvodnji moraju postati dostupniji, dok robotski sistemi treba da preuzimaju radno intenzivne poslove, posebno u sadnji, berbi i skladištenju. Veštačka inteligencija može značajno doprineti analizi proizvodnih podataka, prepoznavanju obrazaca u proizvodnji, kao i analizi tržišnih kretanja. Sa većom primenom obnovljivih izvora energije, proširivaće se i proizvodnja povrća u zaštićenim prostorima i vertikalnim farmama, pri čemu ovaj model proizvodnje predstavlja održiv i cirkularni način korišćenja resursa.
Potrebno je kontinuirano podsticati selekciju i uvođenje novih sorti povrća koje su otpornije na ekstremne klimatske uslove, bolesti i štetočine, a istovremeno hranljivije i prilagođenije zahtevima savremenih potrošača. Očekuje se i porast interesovanja za biodiverzitet povrtarskih vrsta. Pored postojećih, u proizvodnju je potrebno uvoditi nove vrste i sorte povrća prilagođene specifičnim klimatskim uslovima, čime se doprinosi stvaranju otpornijeg prehrambenog sistema. Uz tradicionalne vrste, treba razmotriti i introdukciju egzotičnih i manje zastupljenih vrsta povrća koje bolje podnose sušu i druge ekstremne vremenske uslove.
Različitim merama, po uzoru na stočarsku proizvodnju, potrebno je podsticati jačanje veza između proizvođača povrća i prerađivačke industrije, radi obezbeđivanja stabilne i kvalitetne proizvodnje prehrambenih proizvoda. Ovakva integracija omogućava razvoj specijalizovane proizvodnje povrća koja odgovara specifičnim zahtevima tržišta, uključujući povrće sa povećanim sadržajem nutrijenata ili proizvode prilagođene novim prehrambenim trendovima (npr. biljne alternative mesu). U uslovima proizvodnje na otvorenom polju, uticaj ekstremnih vremenskih pojava potrebno je ublažavati primenom prirodnih sistema zaštite, kao što su vetrozaštitni pojasevi, kao i odgovarajućim agrotehničkim merama, uključujući zasenjivanje, pravilan izbor lokacije, vrsta, sorti i sezona gajenja.
Povrtarima je potrebno omogućiti zakup državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa (kao i voćarima i stočarima). Ovakva mera bi imala višestruke pozitivne efekte, uključujući povećanje obima povrtarske proizvodnje, rast konkurentnosti proizvođača i očuvanje prirodnih resursa, pre svega kroz lakšu primenu adekvatnog plodoreda.
U narednom strateškom periodu posebnu pažnju treba posvetiti proizvodnji u zaštićenim prostorima. U tom kontekstu, poželjno je izraditi studiju sa akcionim planom za revitalizaciju i dugoročni razvoj ovog vida proizvodnje, sa fokusom na korišćenje obnovljivih izvora energije, posebno geotermalne i solarne energije. Studija bi omogućila mapiranje povoljnih područja, definisanje mera za olakšan ulazak novih proizvođača u ovaj sektor, kao i razmatranje mogućnosti za proizvodnju drugih konkurentnih proizvoda u zaštićenim uslovima, poput ukrasnog bilja, pečuraka i slično. Poseban deo studije trebalo bi da bude posvećen analizi profitabilnosti uzgoja alternativnih i egzotičnih vrsta, uključujući cveće, lekovito, aromatično i začinsko bilje. Dodatno, akcenat treba staviti na razvoj proizvodnje povrća bez zemljišta (soilless), kao način efikasnijeg korišćenja manje plodnih zemljišta i zamenu manje profitabilnih kultura.
Neophodno je podsticati investicije u sisteme gajenja povrća koji doprinose ublažavanju uticaja ekstremnih klimatskih uslova, kao što su plastenici i staklenici sa adaptivnom kontrolom klime (poluzatvoreni zaštićeni prostori), kao i potpuno zatvoreni sistemi za gajenje biljaka u kontrolisanim uslovima (Controlled Environment Agriculture - CEA). Ovakve objekte treba posmatrati kao proizvodne sisteme visokog intenziteta, što omogućava njihovu izgradnju i u industrijskim zonama, uz korišćenje svih prednosti koje te zone pružaju. Na taj način mogu se dodatno podstaći i manje lokalne sredine da planiraju razvoj ovakvih zona.
Savremena proizvodnja povrća u zaštićenim prostorima najčešće počinje korišćenjem mladih biljaka iz rasada i kalemljenih sadnica. U Republici Srbiji ne postoje dovoljni profesionalni kapaciteti za proizvodnju ovakvog rasada, zbog čega se on u značajnoj meri uvozi, pre svega iz Republike Grčke, Bosne i Hercegovine i Mađarske. U cilju daljeg razvoja povrtarske proizvodnje u zaštićenim prostorima, neophodno je podići i proizvodnju rasada na viši tehnološki i organizacioni nivo.
Čuvanje, pakovanje, distribucija i prodaja povrća predstavljaju ključne segmente koji nakon berbe direktno utiču na kvalitet, dostupnost i profitabilnost proizvoda. Ulaganja u unapređenje ovih faza mogu značajno doprineti povećanju konkurentnosti na tržištu, zbog čega je potrebno jačati kapacitete za primenu naprednih tehnologija skladištenja, pakovanja, distribucije i prodaje, uključujući razvoj logističkih i pakerskih centara.
U oblasti prerade, prioritet je potrebno dati metodama kao što su hlađenje i zamrzavanje, toplotna prerada (pasterizacija), biofermentacija, sušenje i liofilizacija, radi očuvanja kvaliteta i nutritivnih svojstava proizvoda. Unapređenje kapaciteta za preradu povrća neophodno je kako bi se stvorila veća dodata vrednost i omogućilo efikasnije korišćenje proizvedenih količina. Ovaj pristup je u skladu sa praksama koje se primenjuju u većini država članica Evropske unije i predstavlja preduslov za konkurentnu i održivu proizvodnju.
Ugovornu proizvodnju sa otkupljivačima i prerađivačkom industrijom potrebno je podržavati merama u skladu sa propisima Evropske unije. Posebno značajan instrument u sektoru voća i povrća predstavljaju podsticaji za unapređenje rada priznatih proizvođačkih organizacija kroz sprovođenje operativnih programa. Dok je podrška za osnivanje proizvođačkih organizacija dostupna u svim sektorima poljoprivredne proizvodnje, samo u sektoru voća i povrća postoji mogućnost njihovog daljeg razvoja i unapređenja kroz finansiranje realizacije operativnih programa.
U cilju koncentracije ponude, potrebno je nastaviti sa podrškom udruživanju povrtara u zadruge i proizvođačke organizacije.
Prinosi kukuruza, pšenice, soje i šećerne repe u Republici Srbiji zaostaju za prosečnim prinosima u Evropskoj uniji. Značajne oscilacije u prinosima pojedinih ratarskih kultura ukazuju na veliku zavisnost od vremenskih uslova i na nedostatak aktivnosti za ublažavanje posledica klimatskih promena. Dosadašnje podsticajne mere, iako su obuhvatale značajna sredstva, nisu bile dovoljno ciljane ili efikasne za dostizanje prinosa konkurentnih na evropskom nivou. U cilju povećanja produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrede, neophodno je revidirati postojeće mere podrške, unaprediti agrotehničke mere, efikasnije koristiti raspoložive resurse i uvesti inovacije u ratarsku proizvodnju. Posebnu pažnju treba usmeriti na povećanje ulaganja u tehnologije koje doprinose prilagođavanju klimatskim promenama, kao i na edukaciju proizvođača.
Pored navedenih, PC1 obuhvata i mere usmerene na unapređenje ratarske proizvodnje, pčelarstva, akvakulture i drugih segmenata poljoprivrede koji imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti proizvodnje, diversifikaciji prihoda poljoprivrednih gazdinstava i snabdevanju domaćeg tržišta. Podrška ovim sektorima biće usmerena na povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda, bolje korišćenje prirodnih resursa, unapređenje tržišnog plasmana i jačanje otpornosti proizvodnje na klimatske i tržišne poremećaje, u skladu sa ciljem obezbeđenja stabilnih i održivih prihoda poljoprivrednika.
_______________
37 Pesimistični scenario 1 - Ponderisana linearna regresija (poslednje godine imaju veći značaj u trendu).
38 Pesimistični scenario 2 - Osnovni moder ARIMA regresije.
39 Optimistični scenario - RANSAC model (poslednje dve godine posmatraju se kao statistički autlajeri).
40 Realistični scenario 1 - Nepovoljni vremenski uslovi će se nastaviti, ali će se primenjivati delimične mere ublažavanja i produktivnost će se povećati za 0,9%.
41 Realistični scenario 2 - Nepovoljni vremenski uslovi će se nastaviti, ali će se primenjivati delimične mere ublažavanja i produktivnost će se povećati za 3%.
Pored potrebe za jačanjem obima i ekonomske održivosti primarne poljoprivredne proizvodnje, razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije u narednom strateškom periodu zahteva i sistemsko unapređenje kvaliteta proizvoda, bezbednosti hrane i usklađenosti sa veterinarskim i fitosanitarnim standardima. Ograničen nivo dodate vrednosti u značajnom delu domaće proizvodnje, kao i nedovoljna iskorišćenost potencijala za preradu i plasman kvalitetnih i prepoznatljivih proizvoda, predstavljaju jedan od ključnih izazova za povećanje konkurentnosti sektora na domaćem i međunarodnom tržištu. Stoga je definisan Posebni cilj 2 - Povećanje proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti kroz unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda.
Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima umnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu. Uspostavljanje tržišnih standarda predviđeno je za sveže voće i povrće, hmelj, jaja i živinsko meso, pri čemu se ne dovodi u pitanje sprovođenje odredbi Zakona o bezbednosti hrane u pogledu higijenskih i zdravstvenih standarda.
Prethodno opisane promene u potrošačkim navikama ukazuju na dublje društveno-ekonomske i demografske transformacije, poput urbanizacije, promene životnog stila, rasta prihoda i veće izloženosti tržištu visoko prerađenih proizvoda. Smanjenje potrošnje domaćih tradicionalnih proizvoda i svežih namirnica, posebno povrća, mleka i belog sira, ukazuje na potrebu za promocijom zdrave ishrane, ali i za merama koje će osnažiti lokalne lance snabdevanja i podržati domaću poljoprivrednu proizvodnju. S tim u vezi, planirano je sprovođenje mere podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine. Ova mera će se realizovati kroz dva posebna programa: Program podrške poboljšanju prehrambenih navika u sektoru voća, povrća i prerađevina od voća i povrća i Program podrške poboljšanju prehrambenih navika u sektoru mleka i mlečnih proizvoda. Cilj ovih programa je da se obezbedi dostupnost zdravih, domaćih poljoprivrednih proizvoda deci predškolskog i školskog uzrasta, čime se istovremeno podstiče domaća proizvodnja i razvijaju zdrave navike u ishrani u ključnom periodu odrastanja.
Realizacija PC2 podrazumeva i jačanje institucionalnih i tehničkih kapaciteta za uspostavljanje i primenu sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa duž celog lanca proizvodnje, kao i unapređenje uslova za proizvodnju i plasman proizvoda na međunarodna tržišta. Posebna pažnja biće posvećena unapređenju izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa, kao i primeni mera u oblasti dobrobiti životinja i prevencije i kontrole antimikrobne rezistencije, kao ključnih preduslova za konkurentnu, održivu i bezbednu proizvodnju u skladu sa zahtevima Evropske unije i međunarodnih tržišta.
PC3 - Jačanje položaja poljoprivrednih gazdinstava i unapređenje kvaliteta života u ruralnim sredinama usmeren je na stvaranje uslova za ekonomsku i socijalnu održivost poljoprivrednih gazdinstava, unapređenje pristupa uslugama, infrastrukturi i zapošljavanju, kao i na očuvanje demografske vitalnosti i funkcionalnosti ruralnih područja. Kroz unapređenje ekonomskih, socijalnih i infrastrukturnih uslova u ruralnim područjima stvara se osnova za održiv razvoj, smanjenje migracija i povećanje kvaliteta života ruralnog stanovništva. Aktivnosti su usmerene na diversifikaciju ekonomskih aktivnosti, očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa, poboljšanje socijalne uključenosti i izgradnju komunalne infrastrukture. Posebna pažnja posvećena je razvoju preduzetništva, podršci ugroženim grupama, formiranju i podršci lokalnim akcionim grupama (u daljem tekstu: LAG) i uključivanju malih gazdinstava u sisteme podrške.
U sklopu ovog cilja definisana je podrška diversifikaciji ekonomskih aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava, uključujući integraciju organske stočarske proizvodnje sa razvojem ruralnog i ekološkog turizma i plasmanom tradicionalnih proizvoda, radi stvaranja dodate vrednosti i povećanja prihoda u ruralnim sredinama.
Politika ruralnog razvoja u Republici Srbiji sprovodi se kroz međusobno usklađen sistem strateških i programskih instrumenata koji obezbeđuju jasan kontinuitet između dugoročnih ciljeva, programske razrade i operativne primene mera. Ovaj sistem obuhvata: Strategiju, kao krovni strateški dokument kojim se utvrđuju vizija, opšti i posebni ciljevi, prioriteti i pravci razvoja poljoprivrede i ruralnih područja, kao i okvir za usklađivanje nacionalnih politika sa procesom evropskih integracija; nacionalni program ruralnog razvoja, kao osnovni programski instrument za sprovođenje politike ruralnog razvoja na nacionalnom nivou, kojim se, u skladu sa zakonom, definišu konkretne mere, uslovi, korisnici, oblici podrške i finansijski okviri za unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, diversifikaciju ekonomskih aktivnosti, razvoj ruralne infrastrukture, zaštitu životne sredine i podršku lokalnom razvoju; nacionalni program za poljoprivredu, kao programski dokument kojim se planiraju i sprovode mere podrške poljoprivrednoj proizvodnji i poljoprivrednim gazdinstvima, a koji u delu koji se odnosi na gazdinstva u ruralnim područjima predstavlja komplementaran instrument politici ruralnog razvoja, naročito u segmentu jačanja ekonomske održivosti i konkurentnosti gazdinstava; IPARD program, kao pretpristupni instrument Evropske unije, kojim se podržava sprovođenje odabranih mera ruralnog razvoja u skladu sa pravilima i procedurama Evropske unije, uz istovremeno jačanje institucionalnih i administrativnih kapaciteta za buduću primenu ZPP EU Ovako definisan institucionalni i programski okvir omogućava koordinisano delovanje nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa, jasnu podelu uloga između pojedinih instrumenata i efikasnije planiranje, sprovođenje i praćenje mera ruralnog razvoja.
Posebna pažnja biće posvećena primeni LEADER pristupa, kao instrumenta za jačanje lokalnih inicijativa, umrežavanje aktera i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. LEADER pristup predstavlja teritorijalno zasnovan model ruralnog razvoja koji se sprovodi kroz aktivno učešće lokalnih zajednica u planiranju i realizaciji razvojnih inicijativa. Ključni nosioci LEADER pristupa su LAG, koje okupljaju predstavnike javnog, privatnog i civilnog sektora i imaju centralnu ulogu u identifikaciji lokalnih razvojnih potreba, pripremi i sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja, kao i u izboru i realizaciji projekata od značaja za teritoriju koju obuhvataju. LEADER pristup se zasniva na principu "odozdo-nagore", koji podrazumeva da inicijative i prioriteti razvoja potiču od lokalnih aktera, uz partnerski i inkluzivan pristup koji obezbeđuje ravnopravno učešće javnog, privrednog i civilnog sektora, kao i uključivanje žena, mladih i drugih relevantnih grupa. Teritorijalni karakter LEADER ogleda se u usmerenosti na funkcionalno povezana ruralna područja sa zajedničkim razvojnim potencijalima i izazovima. Jedinice lokalne samouprave imaju važnu ulogu u osnivanju i funkcionisanju lokalnih akcionih grupa, kroz institucionalnu podršku, učešće u partnerstvima, obezbeđivanje uslova za rad LAG i koordinaciju lokalnih politika sa nacionalnim i evropskim ciljevima ruralnog razvoja. Uloga jedinica lokalnih samouprava je posebno značajna u obezbeđivanju komplementarnosti LEADER pristupa sa drugim lokalnim razvojnim inicijativama i izvorima finansiranja. Lokalne strategije ruralnog razvoja, koje pripremaju i sprovode LAG, moraju biti usklađene sa nacionalnim ciljevima i prioritetima ruralnog razvoja utvrđenim Strategijom kao i sa relevantnim programskim dokumentima. Na taj način LEADER pristup doprinosi ostvarivanju nacionalnih strateških ciljeva kroz prilagođena, teritorijalno specifična rešenja i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za održivi razvoj.
Istovremeno, neophodno je uskladiti postojeći zakonski okvir koji uređuje prodaju proizvoda na kućnom pragu sa strukturom delatnosti poljoprivrednih gazdinstava u ruralnim područjima, kroz primenu jednostavnijih i proporcionalnih pravila za male proizvođače, bez ugrožavanja zdravstvene bezbednosti hrane. Ovakvim pristupom ojačaće se kratki lanci snabdevanja, podstaći diversifikacija aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava i obezbediti dugoročna ekonomska stabilnost i održivost njihovog dohotka.
Jedinice lokalne samouprave imaju značajnu ulogu u razvoju poljoprivrede i ruralnih područja, naročito kroz finansijska ulaganja u mere podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, ulaganja u komunalnu i socijalnu infrastrukturu, kao i kroz pružanje usluga, savetodavnu podršku i stvaranje povoljnog lokalnog ambijenta za razvoj poljoprivrednih gazdinstava i ruralne ekonomije. Strategija prepoznaje i uvažava doprinos jedinica lokalne samouprave kao ključnih aktera u sprovođenju politike ruralnog razvoja, pri čemu se njihova uloga ogleda u prilagođavanju nacionalnih ciljeva specifičnostima lokalnih područja, povezivanju različitih lokalnih aktera i podsticanju integrisanih razvojnih inicijativa. Operacionalizacija uloge jedinica lokalnih samouprava kao i konkretni oblici podrške, koordinacije i sufinansiranja mera ruralnog razvoja na lokalnom nivou, biće detaljnije razrađeni kroz nacionalni program ruralnog razvoja, u skladu sa zakonom i raspoloživim budžetskim sredstvima.
Realizacija PC3 je usklađena sa ciljevima i merama definisanim u važećim dokumentima javnih politika Republike Srbije u oblasti energetike, klime, teritorijalnog razvoja i pravedne tranzicije. Posebno, mere u okviru ovog cilja doprinose i podržavaju sprovođenje važećeg Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine za period od 2026. do 2028. godine i Plana pravedne energetske tranzicije Republike Srbije do 2030. godine, u delu koji se odnosi na diversifikaciju izvora prihoda, razvoj lokalne i komunalne infrastrukture, jačanje lokalnih lanaca vrednosti, podršku novim privrednim aktivnostima i unapređenje kvaliteta života u područjima izloženim strukturnim promenama. Na taj način obezbeđuje se bolja koordinacija politike ruralnog razvoja sa procesom energetske tranzicije i jača otpornost ruralnih zajednica na ekonomske i socijalne promene.
PC4 - Jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene i održivo upravljanje prirodnim resursima koji se koriste u poljoprivredi usmeren je na unapređenje sposobnosti poljoprivrednog sektora da se prilagodi sve izraženijim klimatskim rizicima, uz istovremeno očuvanje zemljišta, voda, biodiverziteta i drugih prirodnih resursa od ključnog značaja za dugoročnu održivost poljoprivredne proizvodnje.
PC4 obuhvata unapređenje agrotehničkih praksi i sistema zaštite bilja u cilju smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena na stabilnost prinosa i ekonomsku održivost poljoprivrednih gazdinstava. Pažnja se posvećuje promociji integralne i održive zaštite bilja, racionalnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja, jačanju monitoringa štetnih organizama i korova, kao i razvoju i primeni sistema ranog upozoravanja i prilagođenih strategija upravljanja rizicima u uslovima povećane klimatske neizvesnosti.
Uspostavljanjem sistema izdavanja sertifikata kao uslova za kupovinu sredstava za zaštitu bilja omogućiće se formiranje sveobuhvatne baze podataka o prometu sredstava za zaštitu bilja, odnosno aktivnih supstanci, čime će se uspostaviti sistematično prikupljanje i analiza podataka o njihovoj potrošnji, u skladu sa Uredbom (EU) br. 1185/2009. Ovim pristupom jača se kontrola primene sredstava za zaštitu bilja, smanjuju potencijalni rizici po zemljište, vode, biodiverzitet i zdravlje ljudi, i stvara osnov za održivije upravljanje poljoprivrednim inputima. Pored toga, sprovođenje periodičnih pregleda uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja, koje vrše obučena stručna lica u opremljenim kontrolnim stanicama na teritoriji Republike Srbije, doprinosi preciznijoj, bezbednijoj i ekološki prihvatljivijoj primeni ovih sredstava.
Istovremeno, PC4 obuhvata sistemsku podršku modernizaciji poljoprivredne proizvodnje kroz unapređenje tehnološke opremljenosti gazdinstava, širenje primene savremene mehanizacije, precizne poljoprivrede, digitalnih alata i automatizovanih sistema upravljanja proizvodnjom. Vodi se računa o povezivanju investicione podrške sa aktivnostima prenosa znanja, edukacije i savetodavne podrške, kako bi se obezbedila efikasna primena novih tehnologija i održivih praksi, uz prilagođavanje različitim tipovima i veličinama poljoprivrednih gazdinstava.
U okviru ovog cilja, poseban značaj ima razvoj i širenje organske i regenerativne poljoprivrede kao proizvodnih sistema koji doprinose očuvanju plodnosti zemljišta, povećanju kapaciteta zemljišta za vezivanje ugljenika, unapređenju biodiverziteta i smanjenju negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Podrška ovim sistemima proizvodnje obuhvatiće primenu praksi kao što su raznovrstan plodored, korišćenje pokrovnih useva, konzervacijska obrada zemljišta, racionalno upravljanje organskom materijom i nutrijentima, kao i smanjena i kontrolisana upotreba inputa, čime se jača otpornost proizvodnje na suše, ekstremne padavine i degradaciju zemljišta.
Teritorijalni pristup u sprovođenju PC4 biće dodatno ojačan kroz razvoj biodistrikata, kao integrisanog modela koji povezuje organsku i održivu poljoprivredu sa upravljanjem prirodnim resursima, lokalnim lancima snabdevanja, preradom, turizmom i zaštitom životne sredine. Biodistrikti omogućavaju koordinisano delovanje poljoprivrednika, lokalnih samouprava, stručnih i naučnih institucija i civilnog sektora, sa ciljem integralnog upravljanja prostorima u kojima se primenjuju principi klimatski otporne i održive poljoprivrede.
Sprovođenjem PC4 doprineće se dugoročnom povećanju otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene, stabilizaciji prinosa, smanjenju ekonomskih gubitaka, boljem upravljanju prirodnim resursima i smanjenju negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Istovremeno, stvaraju se preduslovi za postepeno smanjenje jaza u produktivnosti između poljoprivrede Republike Srbije i država članica Evropske unije, kao i za usklađivanje nacionalne poljoprivredne politike sa prioritetima ZPP EU, Evropskog zelenog dogovora i ciljeva zelene tranzicije.
PC4 daje prioritet očuvanju i unapređenju kvaliteta poljoprivrednog zemljišta kroz sistematsko praćenje stanja zemljišta, uspostavljanje jedinstvene evidencije poljoprivrednih praksi (jedinstvene knjige polja) i izradu studija za identifikaciju i mapiranje poljoprivrednih površina pod rizikom od erozije, smanjenja sadržaja organske materije, zaslanjivanja i klizišta. Istovremeno, podrška će biti usmerena na primenu klimatski pametne poljoprivrede, upravljanje rizicima u poljoprivredi, očuvanje agrobiodiverziteta i unapređenje održivog gazdovanja šumama, kao i na korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi. Predviđa se uvođenje subvencionisanja trajnih travnjaka, uključujući pašnjake namenjene ispaši stoke, uz vezivanje podrške za uslovna grla pri čemu će kriterijumi, obim i način primene ovog modela biti preciznije definisani posebnim propisima.
Realizacija PC4 je usklađena sa ciljevima i merama definisanim u drugim relevantnim dokumentima javnih politika Republike Srbije koji se odnose na klimatske promene, zaštitu životne sredine, upravljanje prirodnim resursima, energetsku tranziciju i održivi razvoj. Posebno, mere u okviru ovog cilja dopunjuju i podržavaju sprovođenje Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. do 2030. godine, važećeg Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period od 2026. do 2028. godine, Regionalnog akcionog plana za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, odnosno ciljeva Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, Strategije zaštite prirode, kao i strateških dokumenata u oblasti šumarstva i biodiverziteta. Na taj način obezbeđuje se koordinisan pristup prilagođavanju poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama, očuvanju prirodnih resursa i smanjenju negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, uz izbegavanje preklapanja mera i postizanje sinergijskih efekata između različitih javnih politika.
Imajući u vidu da je jačanje veza između nauke, savetodavnih službi i poljoprivrednih proizvođača imperativ za brže usvajanje inovacija, savremenih tehnologija i znanja, kao i za povećanje produktivnosti, konkurentnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje, definisan je PC5 - Unapređenje inovacionog potencijala poljoprivrede i efikasan prenos znanja.
Realizacija PC5 zasniva se na jačanju inovacionog sistema u prehrambenom sistemu kroz podršku istraživanjima i razvoju, unapređenje savetodavnih službi i efikasniji prenos znanja ka poljoprivrednim proizvođačima. Nedovoljna primena inovacija, digitalnih rešenja i savremenih tehnologija predstavlja jedan od ključnih uzroka zaostajanja produktivnosti poljoprivrede Republike Srbije u odnosu na države članice Evropske unije. Stoga je neophodno sistemski jačati veze između naučnoistraživačkih institucija, savetodavnog sistema i poljoprivredne prakse, u skladu sa evropskim pristupima razvoju znanja i inovacija u poljoprivredi.
Poseban naglasak stavlja se na razvoj i primenu digitalnih alata, unapređenje sistema upravljanja podacima u poljoprivredi, punu integraciju PSSS u širi AKIS sistem i razvoj programa celoživotnog učenja, kako bi se omogućilo kontinuirano unapređenje znanja i veština svih aktera u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Ovim pristupom stvaraju se preduslovi za smanjenje inovacionog jaza između Republike Srbije i Evropske unije, povećanje konkurentnosti i ubrzanje modernizacije poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa prioritetima ZPP EU i evropskih inovacionih inicijativa.
Ostvarivanje ovog cilja usklađeno je sa strateškim pravcima definisanim u drugim ključnim dokumentima javnih politika, kao što su Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije "Moć znanja" ("Službeni glasnik RS ", broj 10/21), Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. godine do 2027. godine, Strategija digitalnih veština i relevantni programi u okviru evropskog istraživačkog prostora, koji zajedno doprinose podsticanju inovacija, jačanju veza između nauke i prakse, kao i široj digitalnoj i tehnološkoj transformaciji poljoprivrede.
Evropske integracije predstavljaju ključno strateško opredeljenja Republike Srbije i okvir za sveobuhvatno unapređenje javnih politika, institucionalnih kapaciteta i načina upravljanja. U oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, efikasnije upravljanje podrazumeva digitalizaciju i optimizaciju upravljačkih procesa, bolju koordinaciju između institucija i uključivanje svih relevantnih aktera u donošenje odluka. Unapređenje procesa Evropske unije integracija obuhvata usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis) i pripremu poljoprivredno-prehrambenog sektora za korišćenje fondova Evropske unije i programa, što podrazumeva i podizanje kapaciteta za korišćenje budžetskih fondova Evropske unije i ispunjavanje uslova za dobijanje finansijske podrške. S tim u vezi definisan je PC6 - Unapređenje procesa EU integracija, uz efikasno prilagođavanje zakonodavnog, administrativnog i institucionalnog okvira kao preduslov za uspešnu integraciju poljoprivredno-prehrambenog sektora u jedinstveno tržište Evropske unije.
Povezanost posebnih ciljeva Strategije sa ciljevima ZPP EU i ciljevima održivog razvoja UN (SDGs) i ZPP EU predstavljena je u tabelama 24. i 25:
Tabela 24. Povezanost ciljeva Strategije sa ciljevima održivog razvoja
Tabela 25. Povezanost posebnih ciljeva Strategije sa ciljevima ZPP EU
Ciljevi Strategije |
Ciljevi ZPP EU |
Povezanost ciljeva Strategije sa ciljevima održivog razvoja |
PC1: Povećanje proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uz obezbeđenje stabilnosti dohotka poljoprivrednika |
Cilj 1: Pravednija raspodela dohotka |
Cilj 2 - Svet bez gladi |
PC2: Povećanje proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti kroz unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda |
Cilj 9: Zaštita zdravlja i kvaliteta hrane |
Cilj 8 - Dostojanstven rad i ekonomski rast |
PC3: Jačanje položaja poljoprivrednih gazdinstava i unapređenje kvaliteta života u ruralnim sredinama |
Cilj 3: Rebalans snaga u tržišnom lancu |
Cilj 9. Industrija, inovacije i infrastruktura |
PC 4: Jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene i održivo upravljanje prirodnim resursima koji se koriste u poljoprivredi |
Cilj 4: Klimatske promene |
Cilj 13. Akcija za klimu |
PC 5: Unapređenje inovacionog potencijala poljoprivrede i efikasan prenos znanja |
Svi ZPP EU ciljevi indirektno, posebno: |
Cilj 4. Kvalitetno obrazovanje |
PC 6: Unapređenje procesa EU integracija, uz efikasno prilagođavanje zakonodavnog, administrativnog i institucionalnog okvira |
Svi ZPP EU ciljevi |
Cilj 16. Mir, pravda i snažne institucije |
IV OPIS MERA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE
PC1 - Povećanje proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uz obezbeđenje stabilnosti dohotka poljoprivrednika
Za ostvarenje ovog cilja potrebno je sprovesti niz koordinisanih mera i aktivnosti. Prvenstveno, neophodno je uspostaviti (M1.1), efikasno planiranje i finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ova promena nužno zahteva (M1.2), efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i povećanje dostupnosti zemljišnih resursa (M1.3), stimulisanje udruživanja poljoprivrednika, (M1.4), razvoj tržišne infrastrukture (M1.5), uvođenje mehanizma ugovaranja proizvodnje u pojedinim sektorima (M1.6), osnaživanje domaće proizvodnje ključnih poljoprivrednih inputa (M1.7), sprovođenje promotivnih aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju (M1.8), jačanje podrške investicijama u kapacitete za proizvodnju, preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda (M1.9), razvoj logistike i hladnog lanca (M1.10), unapređenje kvaliteta i količina sirovog mleka (M1.11), unapređenje rasnog sastava priplodnih grla i sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu (M1.12), unapređenje proizvodnje mesa (M1.13), unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (M1.14), unapređenje prinosa i kvaliteta proizvoda u ratarstvu (M1.15), unapređenje proizvodnje meda i (M1.16), unapređenje proizvodnje u akvakulturi.
M1.1. Efikasno planiranje i finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja
Da bi mere podrške bile efikasnije, potrebno je u reformisanom Registru definisati kategorije gazdinstava na osnovu kriterijuma kao što su veličina i ekonomska snaga, odnosno preuzeti iz budućeg LPIS tip zemljišta, iz buduće geoprostorne aplikacije za podnošenje jedinstvenog zahteva za podsticaje preuzeti poljoprivrednu kulturu koja se uzgaja, vrstu proizvodnje, geografske karakteristike područja, te u skladu s tim prilagoditi podsticajne i razvojne mere. Ovakav pristup omogućava podršku koja odgovara specifičnim potrebama, ravnomerniju raspodelu resursa i unapređenje produktivnosti i održivosti proizvodnje u različitim regionima. Ciljano planiranje podsticaja predstavlja osnovu za postepeno unapređenje strukture budžetske podrške, sa naglaskom na veću efikasnost utroška sredstava i jasniju vezu između javnih izdvajanja i razvojnih rezultata.
U narednom strateškom periodu neophodno je dalje reformisati sistem direktnih podsticaja tako da bude usklađen sa stvarnim načinom korišćenja poljoprivrednog zemljišta, oslanjajući se na unapređene podatke iz registra i informacionih sistema. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti prevazilaženju razlika između faktičkog stanja na terenu i podataka o klasi i kulturi zemljišta u bazi podataka katastra nepokretnosti. U tom kontekstu, neophodno je razvijati instrumente direktne podrške koji omogućavaju precizniju i pravičniju kategorizaciju podsticaja, uključujući proširenje obuhvata podrške na trajne travnjake, aktivno zasnivanje i obnovu travnjaka i višegodišnjih leguminoza, eko-šeme i druge poljoprivredne prakse u skladu sa pravilima ZPP EU, uz prateće aktivnosti edukacije korisnika. Podrška će biti usmerena i na prakse i investicije koje doprinose većoj proizvodnji i boljem konzervisanju kabaste stočne hrane, unapređenju plodnosti zemljišta i jačanju veze između ratarske i stočarske proizvodnje.
U okviru reforme sistema direktnih plaćanja razvijaće se i model redistributivnih plaćanja, u cilju pravednije raspodele podrške i jačanja ekonomske održivosti malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. Trenutni sistem klasifikacije "područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi" je administrativnog tipa, a ne funkcionalno-finansijskog. Stoga je potrebno da se postojeći administrativni model klasifikacije područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi zameni preciznijim pristupom, koji bi uvažavao različit stepen prirodnih i proizvodnih ograničenja i omogućio diferenciranu, odnosno stepenovanu podršku. Ovakvim pristupom sistem direktnih plaćanja postaće efikasniji, pravičniji i bolje usklađen sa agroekonomskim, ekološkim i klimatskim uslovima proizvodnje.
Merenje efekata svih pojedinačnih mera podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju koje direktno ili posredno doprinose stabilizaciji i diversifikaciji dohotka poljoprivrednika predstavlja još jedan ključan korak u stvaranju čvrste osnove za strateško planiranje. Ovo obuhvata kako mere usmerene na unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje (na primer, nacionalne i IPARD mere za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), mere prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (nacionalne i IPARD mere), tako i podsticajne mere za razvoj ruralnih područja sa dohodovnim efektima na nivou gazdinstava (nacionalne i IPARD mere). Na taj način, omogućava se kreiranje razvojnog budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj koji će obezbediti maksimalnu efikasnost sistema državnih subvencija i osigurati njihovu dugoročnu održivost. Sistematsko praćenje i vrednovanje efekata podsticaja omogućavaće donosiocima odluka da blagovremeno prilagođavaju obim i strukturu podrške u skladu sa razvojnim prioritetima i raspoloživim budžetskim okvirom. Radi preciznijeg planiranja, usmeravanja, praćenja i vrednovanja efekata podsticaja, razvijaće se analitički modeli na nivou gazdinstva i modeli zasnovani na tipičnim poljoprivrednim gazdinstvima, koji će omogućiti sagledavanje ekonomskog stanja različitih tipova gazdinstava i izradu scenarija za procenu efekata mera podrške i politika.
Efikasno finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja biće unapređeno povećanjem učešća i raznovrsnosti mera ruralnog razvoja u okviru ukupnih podsticaja, kao i efikasnijim i raznovrsnijim korišćenjem međunarodnih finansijskih instrumenata, posebno IPARD sredstava, uz jačanje kapaciteta za njihovo planiranje, korišćenje i kombinovanje sa nacionalnim izvorima finansiranja. Pored tradicionalnih izvora finansiranja, razmatraće se i mogućnosti primene inovativnih modela finansiranja, uključujući digitalne modele, poput tokenizacije, kao i njihovo povezivanje sa drugim oblicima finansiranja i ulaganja, uključujući i modele javno-privatnog partnerstva, u skladu sa važećim regulatornim okvirom.
Do danas nisu u dovoljnoj meri ostvareni efekti podsticaja u vidu planiranog stabilizovanja prihoda i ublažavanja rizika za manje proizvođače. Bolje usmeravanje podrške dohotku ka manjim proizvođačima donelo bi pozitivne efekte u smislu njihove veće konkurentnosti i diversifikacije proizvodnje. Mala i srednja gazdinstva su tehnički najefikasnija i imaju raznovrsniju proizvodnju u poređenju sa većim industrijskim sistemima. Pored toga, snažnije usmeravanje podrške ka manjim proizvođačima povećaće njihovu likvidnost i smanjiti poslovni rizik, što će im olakšati pristup finansijskim sredstvima.
M1.2. Efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i povećanje dostupnosti zemljišnih resursa
Ažuriranje relevantnih katastara i evidencija, kao i unapređenje procesa komasacije uticaće na povećanje dostupnosti, upotrebljivosti i vrednosti zemljišta, kao i stavljanje postojećih poljoprivrednih potencijala u punu funkciju. To podrazumeva centralizovanje nadležnosti i uvođenje jedinstvenog sistema upravljanja na nacionalnom nivou, što će omogućiti efikasniju koordinaciju, brže administrativne procedure i usklađeno delovanje svih uključenih institucija. Ovakvim pristupom stvara se osnova za racionalnije korišćenje postojećih zemljišnih resursa, smanjenje fragmentacije parcela i bolje planiranje javnih investicija u uređenje poljoprivrednog zemljišta, u skladu sa razvojnim prioritetima poljoprivrede i ruralnih područja.
U cilju očuvanja raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, stvaranja preduslova za sprečavanje procesa depopulacije i razaranja zemljišnog prostora, izrade programa i projekata zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, procene ugroženosti poljoprivrednog zemljišta, procene pogodnosti za uređivanje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, stvaranja preduslova za primenu naučno-tehnoloških dostignuća u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i izrade dugoročne strategije razvoja poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturno-istorijskim razvojem, donose se poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kao planski dokumenti. Shodno navedenom, neophodno je, u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, pristupiti izradi Programa za izradu poljoprivredne osnove Republike Srbije i autonomnih pokrajina. Sadržaj ovog programa, definisan je u članu 10. stavu 2. navedenog zakona i obuhvata: podatke o granicama područja za koje se donosi poljoprivredna osnova, izvorima i dinamici obezbeđivanja finansijskih sredstava, rokovima izrade poljoprivredne osnove, pregledu postojeće dokumentacije i podloga relevantnih za izradu osnova, kao i analizu potencijala, ograničenja i razvojne prioritete teritorije na koju se osnova odnosi. Program takođe treba da obuhvati i druga pitanja od značaja za celishodnu i strateški usmerenu izradu poljoprivredne osnove, posebno korišćenje pašnjaka samo za potrebe stočara i uspostavljanja zelene ekonomije.
Takođe, unapređenjem pravnog i institucionalnog okvira za navodnjavanje poljoprivrednih površina stvaraju se uslovi za uspostavljanje održivog navodnjavanja u svrhu povećanja efikasnosti i profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje uzimajući u obzir klimatske promene, uticaj na vodni režim i životnu sredinu. Izradom i usvajanjem Programa navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji uspostavlja se strateški okvir za definisanje jasne vizije razvoja navodnjavanja i odvodnjavanja kroz promovisanje efikasne i profitabilne prakse navodnjavanja na poljoprivrednim gazdinstvima, dok je zakonskom regulativom potrebno urediti udruživanje korisnika voda za navodnjavanje, tj. vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta u granicama navodnjavane površine, troškove rada sistema za navodnjavanje, plaćanje naknade za korišćenje vode za navodnjavanje i sl. Na ovaj način obezbeđuje se dugoročno održivo upravljanje vodnim i zemljišnim resursima, uz usklađivanje razvoja sistema za navodnjavanje sa potrebama poljoprivredne proizvodnje, klimatskim uslovima i principima zaštite životne sredine.
U narednom strateškom periodu neophodno je reformisati sistem direktnih podsticaja tako da bude usklađen sa stvarnim načinom korišćenja poljoprivrednog zemljišta, uzimajući u obzir razlike između faktičkog stanja i načina korišćenja, odnosno podatka o kulturi i klasi koji se vodi u bazi podataka katastra nepokretnosti. Potrebno je razvijati instrumente koji će omogućiti precizniju kategorizaciju podsticaja, uključujući proširenje obuhvata podrške na trajne travnjake, eko-šeme i druge prakse u skladu sa pravilima ZPP EU, uz edukaciju za primenu zelene ekonomije. Ovakvim pristupom sistem bi postao pravičniji, efikasniji i usklađen sa agroekonomskim i ekološkim uslovima.
Formiranje nacionalnog Saveta za zaštitu i održivost poljoprivrednog zemljišta, uz određivanje institucije koja će se pitanjima zaštite i održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta baviti na profesionalan i kontinuiran način, neophodno je usled ugrožene plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta.
U razvoju digitalne podrške poljoprivrednoj proizvodnji potrebno je obezbediti povezivanje i interoperabilnost relevantnih informacionih sistema i registara, kao što je Geodetsko-katastarski informacioni sistem Republičkog geodetskog zavoda, uz oslanjanje na Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka kao nacionalnog okvira za pristup, razmenu i korišćenje geoprostornih podataka, čime se obezbeđuje efikasnije i održivo korišćenje postojećih državnih resursa, izbegava dupliranje podataka i omogućava njihovo višenamensko korišćenje.
M 1.3. Stimulisanje udruživanja poljoprivrednika i vlasnika šuma u ruralnim područjima
Udruživanje poljoprivrednika i vlasnika šuma omogućava zajednički pristup resursima, znanju, tehnologijama i tržištima, doprinosi smanjenju troškova proizvodnje i poboljšava pregovaračku poziciju proizvođača. Poseban značaj udruživanje ima u kontekstu koncentracije ponude, koja predstavlja preduslov za jačanje tržišnog pozicioniranja poljoprivrednih proizvoda, stabilniji plasman i efikasnije funkcionisanje lanaca vrednosti u poljoprivredi i šumarstvu.
Iskustva država članica Evropske unije ukazuju na značaj ranog i sistematičnog jačanja udruživanja poljoprivrednih proizvođača kroz proizvođačke organizacije, kako bi se proizvođači blagovremeno pripremili za uslove konkurentnog tržišta. Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda obezbeđuje pravni osnov za uspostavljanje i organizovanje proizvođačkih organizacija kroz sistem priznavanja od strane Ministarstva kao i kroz finansijsku podršku za njihovo osnivanje i početne godine rada, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. Proizvođačke organizacije predstavljaju viši stepen udruživanja, koji podrazumeva postojanje funkcionalnih zadruga i udruženja sa dovoljnim članstvom i ostvarenim ekonomskim efektima, zbog čega je jačanje njihovih ekonomskih i organizacionih kapaciteta ključan preduslov za održiv razvoj ovog oblika udruživanja.
Jedan od ključnih preduslova za jačanje zadružnog sektora i razvoj proizvođačkih organizacija jeste postojanje pouzdane, sveobuhvatne i ažurne evidencije o zadrugama koje se bave proizvodnjom i preradom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Postojeće evidencije i katalozi zadruga uglavnom sadrže osnovne identifikacione podatke, što nije dovoljno za procenu njihovih ekonomskih kapaciteta, tržišne orijentacije i razvojnog potencijala.
Nedostatak sistematizovanih podataka otežava kreiranje i sprovođenje ciljanih mera podrške, efikasno usmeravanje investicija i podsticanje međuzadružne saradnje i poslovnog povezivanja. Zbog toga je u okviru ove mere neophodno unapređenje institucionalnog okvira za prikupljanje, analizu i korišćenje podataka o zadružnom sektoru, u saradnji sa relevantnim organizacijama koje već raspolažu informacijama o zadrugama.
Iako su u prethodnom periodu sprovođeni programi podrške zadrugama, čiji su efekti vidljivi kroz povećan broj zadruga i realizovane investicije, značajan deo zadružnog sektora i dalje se suočava sa ograničenim finansijskim i organizacionim kapacitetima. Ovo ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom jačanju zadruga kao osnovnih oblika udruživanja, uključujući unapređenje pristupa finansiranju, podsticanje poslovnog povezivanja i jačanje mehanizama transparentnosti i odgovornosti u korišćenju javnih sredstava.
U tom kontekstu, poseban značaj ima dalje unapređenje sistema zadružne revizije, kao mehanizma koji doprinosi transparentnoj, pravičnoj i namenskoj upotrebi sredstava, kao i jačanju poverenja u zadružni sektor i njegovu ulogu u razvoju poljoprivrede i ruralnih područja. Pored proizvođačkih organizacija, važnu ulogu u zastupanju interesa poljoprivrednika i vlasnika šuma u ruralnim područjima imaju i krovna udruženja na nacionalnom nivou, branšna udruženja po pojedinim granama poljoprivrede. Ona doprinose jačanju dijaloga sa donosiocima odluka, razmeni znanja i afirmaciji strateških prioriteta u poljoprivredi, te je njihovo osnivanje i delovanje potrebno podržati na odgovarajući način, u skladu sa podzakonskim aktima.
Pored navedenih institucionalnih oblika udruživanja, potrebno je podsticati i razvoj funkcionalnih oblika poslovnog povezivanja u poljoprivredi i šumarstvu, usmerenih na kreiranje novih lanaca vrednosti. Ovo obuhvata klastere i druga partnerstva duž lanca proizvodnje, prerade i plasmana, kao i povezivanje različitih sektora, uključujući organsku proizvodnju, preradu i ruralni turizam. Ovakvi oblici povezivanja doprinose jačanju tržišne orijentacije sektora, razvoju specijalizovanih proizvoda i stvaranju uslova za stabilnije i održivije uključivanje poljoprivrednih proizvođača u tržišne tokove, bez obzira na formalni oblik njihovog udruživanja.
Pored udruživanja poljoprivrednika kroz zadruge, proizvođačke organizacije i krovna udruženja, poseban značaj ima i uspostavljanje institucionalizovanog dijaloga između primarne poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije. U tom kontekstu, postoji mogućnost dobrovoljnog uključivanja poljoprivrednih proizvođača u rad Privredne komore, što može doprineti ravnopravnom zastupanju interesa proizvođača i zajedničkom planiranju razvoja pojedinih sektora.
Ovakvim modelom omogućava se strukturisan dijalog i usaglašavanje interesa između proizvođača mleka i mlekarske industrije, proizvođača mesa i klanične industrije, kao i proizvođača voća i povrća i prerađivačkog sektora, uz učešće Ministarstva kao institucionalnog partnera. Institucionalizovan dijalog u okviru Privredne komore može doprineti većoj predvidivosti poslovnih odnosa, stabilnijem funkcionisanju tržišnih lanaca i boljem usaglašavanju proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta.
Dalji razvoj udruženja poljoprivrednika treba usmeriti ka formiranju krovnih nacionalnih udruženja po pojedinim granama poljoprivrede, radi omasovljavanja članstva, jačanja pregovaračke pozicije i efikasnijeg zastupanja interesa proizvođača u agrobiznisu. Pored toga, podrška osnivanju udruženja privatnih šumovlasnika u ruralnim područjima doprineće odgovornijem gazdovanju šumama, racionalnijem korišćenju šumskih resursa i razvoju novih lanaca vrednosti, uključujući proizvodnju i plasman sirovina za obnovljive izvore energije. Ovakva udruženja mogu predstavljati početnu osnovu za razvoj klastera i budućih centara za proizvodnju i distribuciju drvnih i drugih obnovljivih resursa, uz istovremeni doprinos očuvanju biodiverziteta i zaštiti poljoprivrednog zemljišta.
M 1.4. Razvoj tržišne infrastrukture
Ova mera obuhvata izgradnju, modernizaciju i optimizaciju infrastrukture neophodne za efikasno funkcionisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda.
U tom kontekstu, Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostavljen je zakonski okvir za uvođenje mehanizama intervencija na tržištu, uključujući javne intervencije, podršku privatnom skladištenju, kao i posebne i vanredne interventne mere.
Pored ulaganja u fizičku infrastrukturu, razvoj tržišne infrastrukture podrazumeva i unapređenje sistema tržišnih informacija, koji omogućavaju veću transparentnost cena, bolje planiranje proizvodnje i donošenje informisanih poslovnih odluka. Dostupnost pouzdanih i pravovremenih podataka o kretanjima na tržištu predstavlja važan preduslov za efikasno funkcionisanje tržišta i jačanje pozicije poljoprivrednih proizvođača.
Uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda stvara se mehanizam za blagovremeno i adekvatno reagovanje na tržištu u situacijama pojave tržišnih poremećaja (pada tržišne cene ispod referentne cene, primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja, gubitka poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja i sl.), čime se, pre svega, štite proizvođači od gubitaka koji mogu da uslede zbog poremećaja na tržištu.
Uspostavljanjem zakonskog okvira i institucija nadležnih za poslove tržišnih intervencija, stvaraju se osnovni preduslovi za očuvanje stabilnosti tržišta i ublažavanja eventualnih tržišnih poremećaja. Takođe, ove mere doprinose unapređenju skladišnih kapaciteta i povećanju broja skladišta, koja ispunjavaju uslove za klasifikaciju i čuvanje poljoprivrednih proizvoda prema pravilima Evropske unije.
Polazeći od identifikovanih strukturnih slabosti tržišnog lanca, uključujući nedovoljno razvijene tržišne standarde, nepostojanje pojedinih elemenata jedinstvene organizacije tržišta i ograničenu transparentnost tržišnih tokova, mera M 1.4. usmerena je na sistemsko unapređenje tržišne infrastrukture u skladu sa pravilima ZPP EU.
Modernizacija pijaca predstavlja još jedan važan korak u razvoju tržišne infrastrukture i uključivanju malih poljoprivrednih proizvođača i prerađivača u savremeni tržišni lanac. Neophodna su ulaganja u unapređenje fizičke infrastrukture pijaca uključujući prostore za skladištenje i hladnjače. Pored infrastrukturnih i logističkih poboljšanja, pijace treba transformisati u centre za promociju domaćih proizvoda. Istovremeno, neophodno je uspostaviti efikasan sistem kontrole koji će osigurati da autentični proizvodi nose dokaz o poreklu, jasno ističući da su proizvedeni u Republici Srbiji.
Poseban aspekt razvoja tržišne infrastrukture odnosi se na usklađivanje postojećeg zakonskog okvira koji uređuje prodaju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na kućnom pragu sa strukturom delatnosti poljoprivrednih gazdinstava u ruralnim područjima, uz primenu principa jednostavnijih i proporcionalnih pravila za male proizvođače, bez ugrožavanja bezbednosti hrane. Ovakvim pristupom jačaju se kratki lanci snabdevanja, podstiče diversifikacija aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava i doprinosi dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti i održivosti njihovog dohotka.
Razvoj i modernizacija tržišne infrastrukture treba da doprinesu i jačanju kratkih lanaca snabdevanja, koji omogućavaju direktniji kontakt između proizvođača i potrošača, smanjenje troškova distribucije i veću dodatu vrednost za proizvođače. U tom smislu, pijace i drugi oblici lokalnih tržišta imaju potencijal da postanu ključne tačke povezivanja lokalne proizvodnje sa potrošačima i institucijama.
Kako bi se zaštitili interesi svih učesnika u prehrambenom sistemu - proizvođača, prerađivača, maloprodaje i potrošača - Ministarstvo će pokrenuti inicijativu za uspostavljanje institucije zaštitnika građana za hranu. Njegova nadležnost, postupanje po predstavkama, kao i mehanizmi saradnje sa drugim organima i institucijama, biće detaljno uređeni odgovarajućim pravnim aktima.
Mera 1.5. Uvođenje mehanizma ugovaranja proizvodnje u pojedinim sektorima
Mera ima za cilj podsticanje razvoja mehanizama ugovaranja između primarnih poljoprivrednih proizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača, u skladu sa propisima kojima se uređuju trgovačke prakse i tržište poljoprivrednih proizvoda, radi povećanja predvidivosti proizvodnje, sigurnosti plasmana i stabilnosti prihoda proizvođača.
Ugovorni odnosi između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, s jedne strane i prerađivača, odnosno otkupljivača, sa druge strane, postaju sve važniji u savremenom poslovanju. Kod proizvodnje primarnih proizvoda proizvođač nema uticaja na cene inputa, čija promena ima svoju nezavisnu dinamiku, a koje, opet, značajno utiču na cenu koštanja. Takođe, cena finalnog proizvoda je neizvesna do same žetve ili berbe. Sve ovo govori u prilog činjenici da je ulazak u proizvodnju pun nepoznanica i neizvesnosti, jer početkom proizvodnog ciklusa nema garancija hoće li proizvodnja uopšte biti isplativa za primarnog poljoprivrednog proizvođača. Uvođenjem mehanizma ugovaranja proizvodnje neizvesnost se smanjuje na najmanju meru. Ugovaranje proizvodnje obezbeđuje i prerađivačima i otkupljivačima veću sigurnost u pogledu količine i kvaliteta sirovine, kao i mogućnost boljeg planiranja proizvodnje, logistike i plasmana.
Pored unapređenja ugovornih odnosa, realizaciji ove mere doprinosiće i Registar otkupljivača, kao jedinstvena elektronska evidencija otkupljivača i otkupnih mesta, kojom se unapređuju transparentnost otkupa, dostupnost podataka, sigurnost plasmana i povezivanje poljoprivrednih proizvođača, otkupljivača i prerađivača.
M 1.6. Osnaživanje domaće proizvodnje ključnih poljoprivrednih inputa
Jačanjem domaćih kapaciteta za proizvodnju ključnih poljoprivrednih inputa, uključujući seme i sadni materijal, mineralna đubriva, stočnu hranu i sredstva za zaštitu bilja, kao i razvojem logističke i tehnološke infrastrukture, stvaraju se uslovi za veću stabilnost, konkurentnost i otpornost poljoprivrednog sektora. Osnaživanje domaćih istraživačkih i naučnih instituta, koji imaju ključnu ulogu u razvoju lokalno prilagođenih i otpornih sorti i hibrida, doprinosi očuvanju biodiverziteta, prilagođavanju klimatskim promenama i smanjenju zavisnosti od uvoznih resursa.
U tom kontekstu, imajući u vidu značajno smanjenje učešća domaćeg semena u poljoprivrednoj proizvodnji tokom poslednje decenije, neophodno je da domaći naučnoistraživački instituti, u okviru nacionalnog programa, sprovedu sistematičnu analizu faktora koji utiču na proizvodnju, dostupnost i upotrebu domaćeg semena. Analiza treba da obuhvati tehnološke, ekonomske, institucionalne i tržišne aspekte, polazeći od strateškog značaja domaćeg semena za dugoročnu održivost poljoprivredne proizvodnje, očuvanje biodiverziteta i obezbeđivanje bezbednosti hrane. Rezultati ove analize predstavljaće osnovu za dalje kreiranje ciljanih mera podrške usmerenih na jačanje domaćeg semenarstva i smanjenje zavisnosti od uvoza.
Istovremeno, visoka zavisnost od uvoza semena ukazuje na potrebu za sprovođenjem ciljanih intervencija usmerenih na jačanje domaćeg semenarskog sektora. To podrazumeva povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj, jačanje proizvodnih i stručnih kapaciteta domaćih naučnih instituta, kao i podsticanje upotrebe sertifikovanog semena u komercijalnoj proizvodnji. Poseban akcenat biće stavljen na povećanje zastupljenosti atestiranog semena u proizvodnji žitarica, uključujući nastavak podrške nabavci deklarisanog semena pšenice i unapređenje sistema edukacije poljoprivrednih proizvođača o njegovom značaju za stabilnost prinosa, kvalitet proizvodnje i ukupnu konkurentnost sektora.
Poseban segment ove mere odnosi se na jačanje domaćih proizvodnih kapaciteta za mineralna đubriva, u cilju smanjenja zavisnosti od uvoza i ublažavanja negativnih efekata poremećaja na globalnom tržištu. Mera obuhvata podršku strateškim investicijama u postojeće i nove proizvodne kapacitete, unapređenje tehnološke osnove proizvodnje, kao i podsticanje energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih proizvodnih procesa. Na ovaj način doprinosi se stabilnosti snabdevanja domaćeg tržišta, smanjenju troškova poljoprivredne proizvodnje i jačanju otpornosti sektora na cenovne i geopolitičke šokove, uz pozitivne efekte na prehrambenu sigurnost.
Posebna pažnja posvećuje se i unapređenju proizvodnje sadnog materijala, sa fokusom na proizvodnju zdravog i sertifikovanog sadnog materijala. Od posebnog značaja je razvoj proizvodnje autohtonih, regionalnih i domaćih sorti vinove loze, imajući u vidu rastuću tražnju proizvođača i potrošača za vinima od domaćih sorti, kao i potencijal ovog segmenta za jačanje identiteta i dodate vrednosti domaće proizvodnje.
U okviru mere podržava se i razvoj proizvodnje stočne hrane, uključujući proizvodnju stočne hrane bez genetski modifikovanih organizama (GMO free), kao važan preduslov za unapređenje konkurentnosti stočarskog sektora, stabilnosti proizvodnje i odgovora na zahteve tržišta, kako domaćeg tako i izvoznog.
Stvaranje partnerstava između naučnoistraživačkih institucija i proizvođača omogućava bržu primenu rezultata istraživanja u praksi, jačanje domaćih proizvodnih kapaciteta i unapređenje ukupne konkurentnosti poljoprivrednog sektora.
M1.7. Sprovođenje promotivnih aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Podrška promotivnim aktivnostima u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja usmerena je na jačanje vidljivosti domaće poljoprivredne proizvodnje, afirmaciju proizvođača i proizvodnih područja, kao i podsticanje informisanosti i edukacije. Ova mera obuhvata podršku organizovanju naučno-stručnih skupova, seminara, radionica, sajmova i izložbi u Republici Srbiji, kao i učešće domaćih proizvođača na relevantnim događajima u zemlji i inostranstvu. Poseban akcenat stavlja se na promociju kvaliteta, porekla i potencijala srpskih poljoprivrednih proizvoda, što doprinosi boljem pozicioniranju na tržištu, širenju tržišnog udela i jačanju poverenja potrošača. Kroz ovu vrstu podrške unapređuje se komunikacija između proizvođača, potrošača i institucija, uz podizanje svesti o značaju kupovine domaćih proizvoda i očuvanju ruralnih vrednosti.
U okviru ove mere predviđa se i sprovođenje edukativnih i informativnih kampanja usmerenih na podizanje svesti o značaju kupovine domaćih poljoprivrednih proizvoda, kvaliteta i porekla hrane, kao i na promociju održivih i odgovornih proizvodnih praksi. Realizacija ovih aktivnosti uslovljena je daljim unapređenjem normativnog okvira, uključujući izmene i dopune Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kojima će se stvoriti pravni osnov za mere podrške u oblasti informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda.
Promotivne aktivnosti biće usmerene, između ostalog, na afirmaciju visokokvalitetnih domaćih sorti i rasa, proizvoda sa geografskim poreklom, organskih i tradicionalnih proizvoda, kao i na promociju integralne i održive zaštite bilja, racionalne upotrebe sredstava za zaštitu bilja i agroekoloških i klimatski prilagođenih praksi. Posebna pažnja biće posvećena promociji pčelinjih proizvoda, vina sa geografskim poreklom, kao i proizvoda zasnovanih na autohtonim rasama i sortama.
U cilju unapređenja konkurentnosti i prilagođavanja zahtevima međunarodnog tržišta, promotivne aktivnosti će obuhvatiti i podršku inicijativama koje doprinose jasnom isticanju kvaliteta i načina proizvodnje, uključujući promociju zaštićenih oznaka i dobrovoljnih šema kvaliteta. Istovremeno, kroz medijske i edukativne aktivnosti podržavaće se promocija zadružnog sektora, zdrave ishrane i ruralnih vrednosti, kao važnih elemenata održivog razvoja poljoprivrede i ruralnih područja.
M1.8 Jačanje podrške investicijama u kapacitete za proizvodnju, preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda
Bez sveobuhvatnog unapređenja materijalne, tehnološke i infrastrukturne baze poljoprivredne proizvodnje nije moguće značajnije povećati produktivnost, konkurentnost i otpornost sektora, niti adekvatno odgovoriti na savremene tržišne izazove i rastuće zahteve potrošača. Ova mera je usmerena na podršku investicijama koje doprinose modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, prerade i plasmana, unapređenju ekonomskih performansi gazdinstava i boljoj integraciji proizvođača u tržišne lance.
Mera obuhvata podršku investicijama u nabavku savremene poljoprivredne mehanizacije i opreme, sa posebnim fokusom na mehanizaciju prilagođenu veličini, strukturi i proizvodnoj orijentaciji različitih kategorija poljoprivrednih gazdinstava. Podrška će biti usmerena na unapređenje energetske efikasnosti, bezbednosti i uslova rada, kao i na primenu tipskih tehničko-tehnoloških rešenja, uključujući traktore sa zatvorenim i zaštićenim kabinama, automatizovane sisteme za upravljanje navodnjavanjem, primenu obnovljivih izvora energije i digitalnih rešenja u poljoprivredi. Posebna pažnja posvetiće se podsticanju korišćenja mehanizacije domaćeg porekla, u skladu sa ciljevima jačanja domaće proizvodnje i konkurentnosti sektora.
U okviru mere podržavaju se i investicije u unapređenje stočarske proizvodnje, kroz izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata za uzgoj, unapređenje sistema za mužu, hranjenje i pojenje, izgradnju skladišta za stočnu hranu i nabavku prateće opreme, uz poseban akcenat na unapređenje dobrobiti životinja i biosigurnosnih mera. Podrška će biti usmerena i na smanjenje rizika od zaraznih bolesti, uključujući investicije u mere prevencije i kontrole, posebno u sektorima svinjarstva i živinarstva.
Mera obuhvata i podršku investicijama u prerađivačke kapacitete, sa posebnim fokusom na male i srednje prerađivačke objekte, radi diversifikacije asortimana, povećanja dodate vrednosti, unapređenja kvaliteta i standardizacije proizvodnje. Posebna pažnja biće posvećena razvoju prerade u sektoru mleka, uključujući podršku malim mlekarama, proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda više dodate vrednosti, uključujući kozije mleko i specijalizovane proizvode. Podržaće se i investicije u preradu mesa, jaja, uključujući izgradnju kapaciteta za preradu jaja niže klase u proizvode za prehrambenu industriju, kao i investicije u prerađivačku infrastrukturu u sektorima ovčarstva i živinarstva.
U sektoru biljne proizvodnje, mera obuhvata podršku investicijama u sisteme zaštite od elementarnih nepogoda, uključujući sisteme za zaštitu od mraza i grada, sisteme za navodnjavanje, kao i ulaganja u osiguranje proizvodnje, radi obezbeđivanja stabilnijih prinosa i smanjenja rizika. Posebno će se podsticati investicije u zaštićene prostore za gajenje povrća, kao što su plastenici i staklenici sa prilagođenom kontrolom mikroklime, kao i potpuno kontrolisani proizvodni sistemi u zatvorenom prostoru, koji omogućavaju intenzivnu i klimatski otpornu proizvodnju.
Mera obuhvata i podršku investicijama u skladišne kapacitete za poljoprivredne proizvode, posebno žitarice, kao i u unapređenje sistema upravljanja zalihama, sa ciljem smanjenja gubitaka, povećanja fleksibilnosti plasmana i boljeg prilagođavanja tržišnim kretanjima.
U okviru ove mere podržavaju se i investicije u primenu održivih i klimatski prilagođenih poljoprivrednih praksi, uključujući organsku proizvodnju (posebno u zaštićenim prostorima), regenerativne sisteme proizvodnje, integralnu zaštitu bilja, racionalnu upotrebu inputa i efikasno upravljanje prirodnim resursima. Podrška će obuhvatiti nabavku odgovarajuće opreme i mehanizacije, kao i ulaganja u infrastrukturu neophodnu za primenu ovih praksi.
Mera će se sprovoditi korišćenjem nacionalnih sredstava i međunarodnih finansijskih instrumenata, uključujući sredstva IPARD programa, sa posebnim akcentom na investicije koje doprinose zelenoj tranziciji, smanjenju klimatskog uticaja i proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u poljoprivredi.
Pored navedenih oblasti, u okviru ove mere podržavaće se i druge investicije koje doprinose modernizaciji proizvodnje, unapređenju kvaliteta, povećanju dodate vrednosti i jačanju tržišne orijentacije poljoprivrede, u skladu sa prioritetima razvoja sektora i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Radi efikasne primene investicija, mera podrazumeva i povezivanje investicione podrške sa aktivnostima prenosa znanja i informisanja u meri neophodnoj za praktičnu primenu novih tehnologija i tehničko-tehnoloških rešenja.
M 1.9. Razvoj logistike i hladnog lanca
Razvoj adekvatne logističke infrastrukture, posebno hladnog lanca, predstavlja ključni preduslov za očuvanje kvaliteta i bezbednosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od mesta proizvodnje do krajnjeg potrošača, naročito u sektorima voća, povrća, mesa, mleka i ribe. Hladni lanac je logistički sistem koji osigurava da se proizvodi osetljivi na temperaturu (poput svežih poljoprivrednih proizvoda, mlečnih proizvoda, mesa, jaja i sl.) skladište, transportuju i distribuiraju na konstantno kontrolisanim temperaturama, od mesta proizvodnje do krajnjeg potrošača. Nedovoljna raspoloživost rashladnih i transportnih kapaciteta koji omogućavaju kontrolisane uslove često dovodi do gubitaka u kvalitetu i količini proizvoda, što direktno utiče na konkurentnost proizvođača i mogućnost plasmana. Stoga je neophodno obezbeđivanje kontinuiranog monitoringa postojećih kapaciteta od strane nadležnih institucija u cilju garantovanja bezbednosti hrane koja stiže do krajnjeg potrošača. Takođe, potrebno je intenzivirati ulaganja u logističku infrastrukturu, kako kroz pojačanu kontrolu, tako i uz finansijsku podršku kroz javne investicione programe, javno-privatna partnerstva i podsticajne mere usmerene ka izgradnji i modernizaciji objekata za skladištenje i transport u kontrolisanim uslovima.
M 1.10. Unapređenje kvaliteta i količina sirovog mleka
Efekat ove mere ogleda se, s jedne strane, u povećanju plasmana mleka i mlečnih proizvoda višeg kvaliteta na tržištu, a s druge strane, u doprinosu stabilizaciji proizvodnje mleka i ublažavanju cenovnih oscilacija finalnih proizvoda, što pozitivno utiče na prihode proizvođača, obezbeđuje veću sigurnost i konzistentnost u snabdevanju potrošača. Pored toga, kroz ovu šemu podrške podstiče se unapređenje saradnje između proizvođača i prerađivača, kao i kontinuirano poboljšanje kvaliteta sirovog mleka, što direktno doprinosi većoj konkurentnosti finalnog proizvoda i njegovom plasmanu na zahtevna domaća i međunarodna tržišta.
U narednom strateškom periodu izvršiće se postepena transformacija sistema podrške sektoru mleka u skladu sa pravilima ZPP EU. Postojeća premija za mleko će se fazno modifikovati, tako što će se u prvoj fazi uvesti diferencirana plaćanja za isporučeno sirovo mleko u zavisnosti od klasa kvaliteta, u cilju podsticanja unapređenja kvaliteta i dostizanja EU standarda. U drugoj fazi, premija za mleko će se transformisati u plaćanje po grlu mlečne krave, kao prihvatljiv oblik podrške sa aspekta ZPP EU i pravila STO. Realizacija ove transformacije uslovljena je punim funkcionisanjem Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka.
Poseban akcenat stavlja se na uspostavljanje i sprovođenje nacionalnog programa za unapređenje kvaliteta sirovog mleka, koji će obuhvatiti sve segmente lanca proizvodnje, kontrole i otkupa. U okviru programa biće sprovedene mere za postepeno usklađivanje dozvoljenih nivoa aflatoksina u mleku i hrani za životinje sa propisima Evropske unije, uz primenu održivih mera duž celog lanca hrane. Istovremeno će se unaprediti logistika uzorkovanja i analize, povezati relevantni informacioni sistemi i ojačati kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, uključujući proširenje analitičkog obima i jačanje kadrovskih resursa.
M 1.11. Unapređenje rasnog sastava priplodnih grla i sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu
Potreba za primenom ove mere proističe iz kontinuiranog smanjenja broja priplodnih grla i nedovoljnog kvaliteta stočarskih proizvoda (mleka, mesa i dr.), zbog čega je od ključnog značaja očuvanje i unapređenje priplodnog fonda kao osnove za stabilizaciju i dalji rast stočarske proizvodnje. Primenom šema podrške, proizvođačima se šalje jasan signal da je neophodno da rade na očuvanju brojnog stanja grla, kao i na unapređenju rasne strukture stada i proizvodnih karakteristika sopstvenih grla.
U tom kontekstu, poseban izazov predstavlja genetsko unapređenje populacija goveda, imajući u vidu njihov ključni značaj za proizvodnju mleka i mesa. Dosadašnji modeli i mere sprovođenja odgajivačkih programa u govedarstvu nisu dali očekivane rezultate u pogledu povećanja produktivnosti i ekonomske efikasnosti proizvodnje, što ukazuje na potrebu njihovog redefinisanja i unapređenja načina sprovođenja. U narednom periodu, odgajivački programi biće usmereni ka jasnijem definisanju odgajivačkih ciljeva, boljoj primeni selekcionih kriterijuma i jačanju veze između genetskog unapređenja i tržišnih zahteva.
Mere za sprovođenje odgajivačkog programa realizuju se radi unapređenja genetskog potencijala u stočarstvu, kako bi se obezbedili uslovi za poboljšanje kvaliteta, kao i ukupne proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda i drugih pčelinjih proizvoda. Primenom ove mere, proizvođači se podstiču na unapređenje saradnje sa prerađivačima, čime se obezbeđuje siguran plasman proizvoda na tržište, uz postizanje odgovarajućeg stepena prerade koji ispunjava propisane higijenske standarde. Kako bi se podigao nivo produktivnosti domaćih životinja, neophodna je dosledna primena odgajivačkih programa, koji se zasnivaju na jasno definisanim odgajivačkim ciljevima za svaku vrstu i/ili rasu. Sprovođenjem ovih programa unapređuju se važne proizvodne i funkcionalne osobine životinja, uz posebnu pažnju na vitalnost i iskorišćavanje njihovog genetskog potencijala. Na taj način stvaraju se preduslovi za povećanje kvaliteta stočarskih proizvoda i proizvodnju dovoljnih količina, kako za zadovoljavanje domaćih potreba, tako i za plasman na inostrana tržišta.
M 1.12. Unapređenje proizvodnje mesa
Proizvodnja mesa u Republici Srbiji poslednjih godina suočava se sa brojnim izazovima, koji se ogledaju u padu proizvodnje i smanjenju broja grla. Ovakvom trendu dodatno doprinose nestabilni tržišni uslovi, uključujući zabrane ili ograničenja izvoza, što smanjuje izvesnost plasmana i demotiviše proizvođače. U takvim uslovima, neophodno je sprovođenje podrške koja će obezbediti stabilnije uslove poslovanja za proizvođače, stimulisati obnovu stočnog fonda i unaprediti kvalitet proizvodnje. Poseban akcenat treba staviti na podsticaje za tov, selekciju i očuvanje priplodnih grla, kao i na ulaganja u infrastrukturu, primenu biosigurnosnih mera i unapređenje dobrobiti životinja. Dostizanjem viših proizvodnih, higijenskih i ekoloških standarda, povećava se konkurentnost domaćeg mesa, omogućava lakši pristup zahtevnim tržištima i obezbeđuje održiv razvoj sektora.
M.1.13. Unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla
Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla predstavlja važan element bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i zdravlja životinja i ljudi. Republika Srbija, kao zemlja sa velikim brojem malih gazdinstava i objekata ograničenih kapaciteta, i dalje se suočava sa nedovoljnim obuhvatom sakupljanja ovih proizvoda, uključujući leševe životinja. Lanac sakupljanja, transporta i prerade nije u potpunosti funkcionalan, a broj međuobjekata za sakupljanje i njihova povezanost sa prerađivačkim postrojenjima je nedovoljan. Za uspostavljanje efikasnog i održivog sistema potrebno nastaviti sa programskim aktivnostima usmerenim na jačanje sistema sakupljanja, transporta, prerade i uklanjanja ovih proizvoda.
Mere obuhvataju razvoj infrastrukturnih kapaciteta, jačanje teritorijalne pokrivenosti sistema, unapređenje koordinacije između nadležnih institucija i operatora, kao i usklađivanje regulatornog okvira sa propisima Evropske unije.
M 1.14. Unapređenje prinosa i kvaliteta proizvoda u ratarstvu
Kroz primenu optimalnih agrotehničkih mera, savremenih tehnologija i praksi zasnovanih na nauci povećava se efikasnost i ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje. Time se omogućava smanjenje ukupnih troškova proizvodnje po jedinici proizvoda, što direktno doprinosi rastu konkurentnosti, boljem pozicioniranju na tržištu i većoj otpornosti na promene cena i uslova na tržištu. Istovremeno, podstiče se ravnopravan pristup podršci za sva gazdinstva, bez obzira na njihovu veličinu ili geografsku poziciju, čime se unapređuje i socioekonomska stabilnost ruralnih područja. Mera doprinosi povećanju proizvodnje, kako u pogledu količine, tako i u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, usklađujući proizvodni proces sa zahtevima tržišta i tehnološkim standardima moderne poljoprivrede.
Unapređenje produktivnosti, smanjenje razlika u razvijenosti između regiona i obezbeđivanje stabilnijeg i konkurentnijeg poljoprivrednog sektora postići će se modernizacijom proizvodnih kapaciteta, obezbeđivanjem pristupa finansijskim sredstvima, unapređenjem efikasnosti korišćenja resursa i većoj usaglašenosti sa standardima Evropske unije. Poseban značaj ima transformacija šeme podsticaja ka proizvodno nevezanim plaćanjima i uvođenje elemenata "uslovljenosti", što će doprineti održivom korišćenju prirodnih resursa i jačanju odgovornosti korisnika javne podrške.
M 1.15. Unapređenje proizvodnje meda
Pčelarstvo ima izuzetno značajan uticaj na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju budući da razvoj ovog sektora direktno doprinosi poboljšanju rezultata u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Uloga pčela kao prirodnih oprašivača presudna je za prinose i kvalitet useva, što pčelarstvo čini jednim od ključnih faktora stabilnosti i održivog razvoja poljoprivrede. Adekvatna podrška pčelarskoj proizvodnji doprinosi povećanju proizvodnje meda i njegovog plasmana na domaće i međunarodno tržište. Imajući u vidu izazove koje donose klimatske promene, kao i činjenicu da dosadašnje mere nisu dale očekivane rezultate i da su ograničeno usaglašene sa pravilima ZPP EU, nove mere će biti detaljno razrađene i definisane u okviru Programa mera za razvoj pčelarstva.
Opšti cilj u pčelarstvu u narednom periodu treba da bude jačanje otpornosti i održivosti pčelarstva u uslovima klimatskih promena, kroz unapređenje zdravlja pčelinjih društava, očuvanje genetičke raznovrsnosti i smanjenje zavisnosti od hemijskih tretmana, što će kao rezultat omogućiti stabilan rast proizvodnje i unapređenje kvaliteta meda i drugih autentičnih pčelinjih proizvoda u odnosu na prethodni period.
U cilju sprečavanja pojave rezistentnosti i obezbeđivanja efikasne kontrole bolesti, neophodno je pčelarima omogućiti široku paletu zakonski dozvoljenih sredstava za suzbijanje varooze, čija je upotreba dugi niz godina zastupljena u pčelarskoj praksi. Poseban akcenat treba staviti na sredstva koja su, s obzirom na svoj sastav, prihvatljiva za primenu u organskoj i integrisanoj proizvodnji, što ih čini dodatno atraktivnim za pčelare. Cilj mere je obezbeđivanje pravilne, pravovremene i efikasne kontrole i suzbijanja bolesti i štetočina u pčelinjim društvima, sa posebnim naglaskom na smanjenje rizika od razvoja rezistentnosti i na osiguranje proizvodnje pčelinjih proizvoda bez rezidua sredstava koja se koriste za tretman varooze.
Neophodno je pokrenuti program "prirodnog pčelarstva" koji bi, u početnoj fazi i u ograničenom obimu, omogućio delovanje prirodne selekcije na pčelinja društva koja se ne tretiraju hemijskim preparatima protiv parazita Varroa destructor. Program podrazumeva jasno definisane biosigurnosne protokole, prostornu izolovanost/kontrolu kontakta sa okolnim pčelinjacima i nadzor nad rizicima po okolna pčelinja društva. Program bi se sprovodio kroz pilot-projekte u kontrolisanim uslovima, uz sistematsko praćenje zdravlja, preživljavanja, reproduktivnog uspeha i prilagođenosti pčelinjih društava lokalnim klimatskim i ekološkim uslovima. Na osnovu rezultata pilot-faze, program bi se postepeno proširivao, sa ciljem selekcije i očuvanja genetički raznovrsnih i otpornih pčelinjih društava, sposobnih da dugoročno opstaju sa minimalnom ili bez hemijske intervencije. Ovakvi programi doprinose smanjenju zavisnosti pčelarstva od hemijskih tretmana, očuvanju genetičke raznovrsnosti i povećanju otpornosti pčelinjih društava na bolesti i klimatske ekstreme.
Kako bi se racionalizovali troškovi seljenja (premeštanja) košnica potrebno je sufinansirati troškove nabavke savremene opreme za selidbu pčelinjih zajednica, kao i povraćaj dela troškova registracije pčelarskih vozila. Mera se predlaže usled zastarelosti postojeće opreme i ima za cilj unapređenje bezbednosti i efikasnosti pčelarenja, kao i stabilizaciju i povećanje proizvodnje meda i drugih pčelinjih proizvoda kroz bolje i pravovremeno korišćenje pčelinjih paša u uslovima klimatskih promena. Uređenje selidbenog (migratornog), pčelarstva sprovodiće se kroz program mera, uz preporuku da se posebno podstiče selidbeno pčelarstvo u okviru istog proizvodnog regiona, kad god je to moguće, odnosno kada pašne prilike to dozvoljavaju u konkretnom regionu. Ovakvim pristupom obezbeđuje se uravnoteženo povezivanje ekonomskih ciljeva - povećanja produktivnosti i konkurentnosti pčelarske proizvodnje - sa ekološkim ciljevima očuvanja genetičke raznovrsnosti medonosne pčele, smanjenja ekoloških rizika i prilagođavanja pčelarstva lokalnim klimatskim i prostornim uslovima. Mera doprinosi transformaciji prehrambenih sistema ka održivijim modelima proizvodnje, kroz jačanje lokalnih lanaca snabdevanja, unapređenje otpornosti primarne proizvodnje i očuvanje ekosistemskih usluga koje pčele pružaju u poljoprivredi i proizvodnji hrane.
Podrška u smislu obezbeđivanja sredstava za laboratorijska ispitivanja pčelinjih proizvoda je takođe neophodna. Ovom merom obezbeđuje se utvrđivanje kvaliteta, zdravstvene bezbednosti i botaničkog porekla meda, voska i drugih pčelinjih proizvoda. Imajući u vidu izraženu biljnu raznovrsnost Republike Srbije, postoje značajni potencijali za proizvodnju kako uobičajenih, tako i raritetnih vrsta meda, što omogućava proširenje ponude i jačanje konkurentnosti domaćih pčelinjih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu. U okviru mere podržaće se i laboratorijske analize na prisustvo ostataka štetnih supstanci u medu i/ili vosku, čime se doprinosi unapređenju bezbednosti proizvoda, očuvanju poverenja potrošača i suzbijanju pojave falsifikovanih pčelinjih proizvoda.
U cilju obnove pčelinjih društava potrebno je podržati uzgajivače matica za uzgoj selekcionisanih pčelinjih matica, kao i za sprovođenje njihovog testiranja u skladu sa odgajivačkim programom. Testiranje obuhvata morfološke analize, ispitivanje proizvodnih i ponašajnih osobina (performanse i progeni testove), kao i testove otpornosti na bolesti. Podrškom organizovanom i kontrolisanom uzgoju matica doprinosi se obnovi i jačanju pčelinjih društava, unapređenju njihove otpornosti na bolesti i klimatske stresove, kao i očuvanju biološke i genetičke raznovrsnosti izvornih i lokalno prilagođenih populacija medonosne pčele. U cilju očuvanja lokalno prilagođenih genotipova i smanjenja rizika od nekontrolisanog prenosa bolesti, preporučuje se da se nabavka selekcionisanih matica, kad god je to moguće, obavlja preko nadležnih/regionalnih centara za uzgoj matica u okviru istog proizvodnog područja.
Saradnja sa naučnim institucijama specijalizovanim za sprovođenje primenjenih istraživačkih programa u sektoru pčelarstva i pčelinjih proizvoda je izuzetno važna i podrazumeva finansiranje jednogodišnjih i višegodišnjih projekata (primenjenih istraživanja), u oblasti pčelarstva i pčelinjih proizvoda, koji su usmereni na rešavanje praktičnih izazova u pčelarskoj proizvodnji. Istraživački programi imaju za cilj unapređenje uslova pčelarenja kroz razvoj, dopunu i primenu novih znanja i inovativnih rešenja. Podrška će biti usmerena na istraživanja relevantna za jačanje otpornosti pčelinjih društava, unapređenje zdravlja i produktivnosti, adaptaciju pčelarstva na klimatske promene, unapređenje kvaliteta i bezbednosti pčelinjih proizvoda, kao i očuvanje biološke i genetičke raznovrsnosti medonosne pčele. Podršku posebno treba usmeriti ka Institutu za stočarstvo radi formiranja posebnog sektora odnosno Odeljenja za istraživanje i razvoj u oblasti pčelarstva.
Merom praćenja tržišta predviđa se jednokratno i kontinuirano prikupljanje, obrada i analiza podataka o tržištu meda i drugih pčelinjih proizvoda, biološkog materijala (pčelinje matice, rojevi i pčelinje zajednice), kao i o pratećoj industriji, uključujući opremu i pribor za pčelarstvo. Na osnovu prikupljenih podataka izrađivaće se analize i periodični izveštaji u unapred definisanim vremenskim intervalima, sa ciljem praćenja tržišnih kretanja, unapređenja transparentnosti tržišta i obezbeđivanja kvalitetne osnove za kreiranje i prilagođavanje mera agrarne politike u sektoru pčelarstva.
U sklopu mere unapređenja kvaliteta pčelinjih proizvoda sufinansiraće se aktivnosti usmerene na unapređenje pristupa tržištu i promociju pčelinjih proizvoda, kao i na jačanje njihove prepoznatljivosti i konkurentnosti. Poseban naglasak stavlja se na informisanje i edukaciju potrošača o kvalitetu, poreklu i specifičnostima pčelinjih proizvoda, kao i o značaju njihove autentičnosti i bezbednosti. Mera doprinosi jačanju poverenja potrošača, suzbijanju falsifikovanih proizvoda i stvaranju dodatne vrednosti za domaće pčelarstvo, čime se podstiče održiv razvoj sektora i unapređenje položaja pčelara na tržištu.
Tehnička pomoć pčelarima i udruženjima pčelara je neophodna. Kroz edukaciju pčelara i senzorskih analitičara, putem sufinansiranja troškova organizovanja stručnih predavanja, seminara, radionica i obuka o temama relevantnim za pčelarstvo unaprediće se nivo specifičnih znanja i veština neophodnih za prepoznavanje, prevenciju i suzbijanje štetočina i bolesti pčelinjih društava, kao i za primenu dobrih pčelarskih i integrisanih praksi. Pored edukativnih aktivnosti, mera obuhvata i podršku modernizaciji pčelarstva kroz sufinansiranje nabavke pomagala, pribora i opreme koja se koristi u pčelarstvu, čime se doprinosi povećanju efikasnosti, bezbednosti i održivosti pčelarske proizvodnje.
U cilju proširenja proizvodnje i uključivanja novih subjekata, treba podržati investicije gazdinstava koja žele da unaprede obim proizvodnje, kroz sufinansiranje investicionih planova. Posebno povećano finansiranje treba predvideti za početak bavljenja pčelarstvom (mlade pčelare).
Radi poboljšanja marketinga meda, treba podržavati investicije u modernizaciju dorade, pakovanja i distribucije proizvoda. Prednost pri konkurisanju imaće proizvođači koji su dugogodišnji pčelari ili savezi i udruženja pčelara. Aktivnosti za poboljšanje i proširenje pčelinje paše na autentične biljne vrste karakteristične za pojedine regione, kao i na višegodišnje nasade medonosne flore su od posebne važnosti. Potrebno je zakonskim putem pronaći rešenja za postavljanje selidbenih pčelinjaka na prostorima u državnoj svojini (posebno u nacionalnim parkovima), osim na lokacijama koje upravljači, iz jasno obrazloženih razloga, označe kao nedostupne, uz obavezu evidentiranja takvih lokacija u javno dostupnom digitalizovanom sistemu.
U cilju unapređenja sektora pčelarstva i racionalizacije troškova, potrebno je podržati uvođenje inovativnih digitalnih tehničkih rešenja koja obezbeđuju pouzdane podatke, punu sledljivost proizvodnje meda, kao i unapređenje sistema evidencije i kontrole (potencijalno) u okviru postojeće platforme e-Agrar.
M 1.16. Unapređenje proizvodnje u akvakulturi
Povećanje konkurentnosti, efikasnosti i održivosti proizvodnje i prerade konzumne ribe može se postići kroz investicionu podršku, modernizaciju proizvodnje, uvođenje ciljanih podsticaja i bolje korišćenje postojećih proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta. U tom kontekstu, neophodno je intenzivirati mere podrške usmerene na proizvodnju konzumne ribe, kako bi se povećalo interesovanje poljoprivrednih proizvođača za bavljenje ribarstvom u područjima sa povoljnim prirodnim uslovima, proširile površine pod ribnjacima i unapredili prerađivački kapaciteti. Potencijal rasta proizvodnje pastrmki ograničen je raspoloživošću čistih vodenih tokova, dok šaransko ribarstvo, zbog svojih prirodnih i prostornih karakteristika, ima značajan potencijal za dalji razvoj.
Podrška u sektoru ribarstva nije regulisana ZPP EU, već je predmet zajedničke politike u oblasti ribarstva, zbog čega će se tokom pretpristupnog perioda prilagođavati relevantnim politikama, kroz izradu Nacionalnog strateškog plana u sektoru ribarstva, kao i prelaskom na sistem plaćanja po jedinici proizvodne površine, uz prethodno prilagođavanje propisa.
PC2: Povećanje proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti kroz unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda
Ključne mere za ostvarenje ovog cilja su: unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa (M 2.1), unapređenje proizvodnje semena i sadnog materijala, sertifikacije i klonske selekcije (M 2.2), implementacija tržišnih standarda za voće, povrće, živinsko meso, jaja (M 2.3), unapređenje izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa (M 2.4), poboljšanje dobrobiti životinja i prevencija i kontrola antimikrobne rezistencije (M 2.5) i podrška poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine (M 2.6).
M 2.1. Unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa
Postojeće praznine u propisima, kapacitetima i praksama otežavaju postizanje visokih standarda u oblasti kontrole kvaliteta, zdravstvene bezbednosti i sertifikacije. Ovi nedostaci uključuju: 1) nepostojanje ključnih strateških dokumenata i nedovoljnu usklađenost sa regulativama Evropske unije; 2) ograničene administrativne kapacitete i nedostatak planova inspekcijske kontrole; 3) nepostojanje kriznog upravljanja; 4) nedovoljno iskorišćeni kapaciteti Nacionalne referentne laboratorije i neadekvatan odgovor na prevare sa hranom.
U cilju prevazilaženja ovih izazova, neophodno je uspostaviti funkcionalan i usklađen sistem upravljanja kvalitetom koji obuhvata jačanje institucionalnih kapaciteta, donošenje strateških dokumenata, unapređenje inspekcijskog nadzora i efikasnu primenu propisa. Poseban značaj ima puna operativnost i integracija Nacionalne referentne laboratorije u sistem kontrole i monitoringa, kao i razvoj mehanizama za prevenciju i odgovor na krizne situacije i tržišne prevare. Sprovođenjem ove mere obezbediće se konzistentan i visok kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, jačanje njihove konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i pouzdaniji sistem sertifikacije koji doprinosi izgradnji poverenja domaćih i inostranih potrošača u bezbednost i kvalitet proizvoda iz Republike Srbije.
Razvoj organske proizvodnje u okviru ovog cilja posmatra se pre svega kroz unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa, kao ključnih preduslova za izgradnju poverenja potrošača i povećanje tržišne vrednosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Iako organska proizvodnja ima značajne agroekološke efekte, u kontekstu PC2 njen razvoj je primarno povezan sa jačanjem sistema kontrole, transparentnosti i usklađenosti sa evropskim i međunarodnim standardima.
Ovaj sektor se mora podstaći i osnažiti primenom različitih mera: kreiranjem dugoročnijih ili minimum srednjoročnih adekvatnih, kontinuiranih i pravovremenih podsticajnih mera koje će pored podrške biljnoj i stočarskoj proizvodnji sadržati i meru za refundiranje dela troškova kontrole i sertifikacije. Sprovođenjem ove mere obezbediće se viši i ujednačeni nivo kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, povećanje njihove konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i jačanje poverenja potrošača u bezbednost i kvalitet proizvoda iz Republike Srbije.
M 2.2. Unapređenje proizvodnje sadnog materijala, sertifikacije i klonske selekcije
Mere za unapređenje proizvodnje sadnog materijala, sertifikacije i klonske selekcije sprovode se u cilju unapređenja rasadničke proizvodnje kroz podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voćaka, vinove loze i hmelja, uključujući i kupovinu i postavljanje mrežanika na matičnim zasadima šljive, kajsije, breskve/nektarine i badema i podloge predosnovne i osnovne kategorije, kao i proizvodnje sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja. Takođe, mera uključuje i podrške programima, koji se odnose na nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija i drugo u cilju sertifikacije sadnog materijala i jedne ili više faza fitosanitarne i genetske klonske selekcije sorti voćaka, vinove loze i hmelja, a sve u cilju obezbeđivanja dovoljnih količina kvalitetnog sadnog materijala i podmirivanja potreba za sadnim materijalom na domaćem tržištu, kao i porast izvoza sadnog materijala na inostrana tržišta.
Ovakav način podrške usmeren je na rast proizvodnje sadnog materijala, kao i rast konkurentnosti ove vrste proizvodnje, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i unapređenje rasadničke proizvodnje. U sektoru proizvodnje sadnog materijala nastoji se postići unapređenje kvaliteta sadnog materijala i rast proizvodnje sertifikovanog sadnog materijala, uz unapređenje klonske selekcije u cilju očuvanja autohtonih sorti, kao i njihovo širenje u komercijalnoj proizvodnji.
M 2.3. Implementacija tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso
Jedan od bazičnih principa u domaćoj i međunarodnoj trgovini jeste standardizacija robe, koja obezbeđuje jasno definisan kvalitet, izražen kroz tržišne standarde. Primena tržišnih standarda omogućava lakšu komunikaciju među učesnicima na tržištu, kao i olakšan tržišni plasman. Uspostavljanjem tržišnih standarda obezbeđuje se transparentnost u prometu robe, pri čemu kupac dobija sigurnost da kupuje proizvod jasno definisanog i klasifikovanog kvaliteta, dok se prodavcu obezbeđuju ravnopravni uslovi trgovanja u okviru iste kategorije proizvoda.
Tako uređeno tržišno okruženje doprinosi jačanju poverenja svih aktera u lancu snabdevanja, podstiče fer konkurenciju i stvara preduslove za bolju vidljivost i plasman domaćih proizvoda na zahtevnim tržištima, uključujući i tržište Evropske unije.
U okviru ove mere, poseban akcenat biće stavljen na usklađivanje nacionalnih propisa sa relevantnim tržišnim standardima Evropske unije, kao i na jačanje institucionalnih i inspekcijskih kapaciteta za njihovu doslednu primenu i kontrolu. Implementacija tržišnih standarda doprineće boljoj segmentaciji ponude, smanjenju sive zone u prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i unapređenju kvaliteta proizvoda koji se plasiraju na domaće tržište. Istovremeno, primena jasnih i ujednačenih standarda predstavlja ključni preduslov za povećanje izvoznih kapaciteta i konkurentnosti sektora svežeg voća i povrća, jaja i živinskog mesa na međunarodnom tržištu.
M 2.4. Unapređenje izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa
Jačanje izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa predstavlja jedan od ključnih preduslova za rast i stabilizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije. Mera je usmerena na unapređenje usaglašenosti proizvodnje i prerade sa međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, sa posebnim fokusom na modernizaciju objekata u industriji mleka i mesa. Podrška će biti usmerena na tehnološko unapređenje, uvođenje sistema kontrole i praćenja, kao i ispunjavanje fitosanitarnih i veterinarskih uslova za plasman na tržište Evropske unije i druga izvozna tržišta. Povećanjem broja objekata sa dozvolom za izvoz i smanjenjem nivoa kontaminanata, kao što je aflatoksin u mleku, stvaraju se preduslovi za veću konkurentnost domaćih proizvoda i proširenje prisustva na zahtevnim međunarodnim tržištima.
Realizacija ove mere oslanjaće se na jačanje institucionalnih kapaciteta, efikasniji inspekcijski nadzor i puno korišćenje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija, kako bi se obezbedila dugoročna održivost postignutih rezultata.
M 2.5. Poboljšanje dobrobiti životinja i prevencija i kontrola antimikrobne rezistencije
Unapređenje dobrobiti životinja i odgovorno korišćenje antimikrobnih sredstava predstavljaju ključne preduslove za održiv razvoj stočarske proizvodnje, zaštitu javnog zdravlja i pristup tržištima sa visokim sanitarnim, etičkim i trgovinskim standardima. Ova mera je u skladu sa pristupom "Jedno zdravlje" (One Health) i ciljevima politika Evropske unije u oblasti bezbednosti hrane i zdravlja životinja.
Mera je usmerena na sistemsko i postepeno unapređenje uslova uzgoja, držanja i transporta životinja u skladu sa dobrim poljoprivrednim i veterinarskim praksama, kao i na smanjenje potrebe za upotrebom antimikrobnih lekova kroz jačanje preventivnih zdravstvenih mera, unapređenje biosigurnosti, higijenskih uslova i ishrane životinja. Poseban akcenat biće stavljen na edukaciju i jačanje kapaciteta poljoprivrednih proizvođača i veterinara, kao i na unapređenje sistema praćenja i kontrole upotrebe antimikrobnih sredstava.
Podrška u okviru ove mere biće usmerena ka usklađivanju proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta sa relevantnim standardima Evropske unije, uz uvažavanje faznog pristupa i različitih kapaciteta poljoprivrednih gazdinstava. Na taj način doprineće se poboljšanju zdravstvenog statusa životinja, očuvanju efikasnosti antimikrobnih lekova, povećanju kvaliteta i bezbednosti proizvoda životinjskog porekla, kao i jačanju poverenja potrošača i konkurentnosti domaćih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu.
Preduslov za sprovođenje ove mere predstavlja usvajanje i primena odgovarajućeg zakonodavnog okvira u oblasti dobrobiti životinja i kontrole upotrebe antimikrobnih sredstava, usklađenog sa pravnim tekovinama Evropske unije. U tom smislu, neophodno je hitno pristupiti donošenju i unapređenju relevantnih zakona i podzakonskih akata, kako bi se stvorili pravni i institucionalni uslovi za efikasnu primenu mera, jačanje inspekcijskog nadzora i puno uključivanje sektora u sistem kontrole i praćenja.
M 2.6. Podrška poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine
Potrošnja svežeg voća i povrća, kao i mleka i mlečnih proizvoda kod dece i omladine u Republici Srbiji nije u skladu sa međunarodnim i nacionalnim preporukama. Beleži se rast potrošnje prerađene hrane među školskom decom, i to hrane koja često sadrži velike količine šećera, soli, masti i aditiva, a neadekvatna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost dovode do gojaznosti.
Mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine predstavlja afirmativnu meru, koju neće činiti samo distribucija određenih proizvoda iz navedenih sektora, već će se pažnja posvetiti i pratećim aktivnostima kroz radionice, obuke, predavanja i sl., a sve u cilju jačanja svesti kod dece i omladine o značaju zdrave i uravnotežene ishrane i promocije potrošnje proizvoda proizvedenih u Republici Srbiji.
PC3: Jačanje položaja poljoprivrednih gazdinstava i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima
Radi ostvarenja postavljenog cilja, mere u okviru PC3 sprovodiće se pre svega kroz nacionalni program ruralnog razvoja, kao poseban programski dokument kojim se definišu instrumenti podrške diversifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, unapređenju ruralne infrastrukture i primeni LEADER pristupa, uz oslanjanje i na nacionalni program za poljoprivredu, kao programski dokument kojim se, u skladu sa zakonom, planiraju i sprovode mere podrške poljoprivredi na nacionalnom nivou. U tom kontekstu, predviđeno je: (M 3.1), podsticanje diversifikacije ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima (M 3.2), unapređenje ruralne infrastrukture i (M 3.3), sprovođenje LEADER pristupa uz koordinaciju sa Nacionalnim programom za poljoprivredu i IPARD programom.
Radi unapređenja socijalne sigurnosti stanovništva u ruralnim područjima, Ministarstvo će u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i institucijama, inicirati i podržati aktivnosti usmerene na sagledavanje i rešavanje dugogodišnjih strukturnih problema u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika, sa posebnim osvrtom na položaj žena u ruralnim područjima, u cilju jačanja njihove ekonomske i socijalne sigurnosti.
M 3.1. Podrška diversifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima
Podsticanjem razvoja nepoljoprivrednih delatnosti u ruralnim područjima doprinosi se ekonomskoj diversifikaciji, povećanju atraktivnosti ruralnih područja i boljoj snabdevenosti raznovrsnim ekonomskim i društvenim funkcijama, što zajedno vodi ka poboljšanju kvaliteta života i usporavanju, odnosno zaustavljanju migracija na relaciji selo - grad. Ovakvim pristupom smanjuje se osetljivost ruralnog stanovništva na rizike u poljoprivredi i otvaraju se nove mogućnosti za zapošljavanje i rast prihoda. Posebno se ističe značaj razvoja sektora prerade na gazdinstvu, seoskog i ekološkog turizma, zanatstva, proizvodnje proizvoda sa dodatom vrednošću i usluga zasnovanih na lokalnim resursima, prirodnom i kulturnom nasleđu.
U područjima obuhvaćenim procesom pravedne energetske tranzicije podržavaće se projekti koji omogućavaju održivu prenamenu saniranih i rekultivisanih površina i objekata za potrebe poljoprivredne proizvodnje, akvakulture, šumarstva, eko i ruralnog turizma, lokalne prerade, logistike i drugih delatnosti koje doprinose zapošljavanju, diversifikaciji prihoda i oživljavanju lokalne ekonomije, u skladu sa prostornim, ekološkim i bezbednosnim uslovima.
Aktivnosti u okviru ove mere biće usklađene sa IPARD Merom 7, koja pruža podršku za izgradnju i opremanje kategorisanih smeštajnih objekata, kao i objekata namenjenih obavljanju nepoljoprivrednih aktivnosti u sektoru direktne prodaje proizvoda i usluga malog obima. Za akreditovane mere IPARD III programa, Evropska komisija je odobrila Listu prihvatljivih investicija i troškova, čime se dodatno podstiče razvoj ruralnih područja.
Imajući u vidu da od 2019. godine ne primenjuju instrumenti podrške mladima u ruralnim područjima, u narednom strateškom periodu neophodno je uspostaviti ciljane mere namenjene mladim poljoprivrednicima i ruralnim preduzetnicima. U skladu sa dobrim evropskim praksama i rešenjima zastupljenim u strateškim dokumentima ZPP EU u okviru programa ruralnog razvoja posebna pažnja biće posvećena generacijskoj obnovi u poljoprivredi, kroz mere usmerene na podršku mladima u ruralnim područjima. U okviru istog programa predvideće se izrada posebnog operativnog dokumenta na temu generacijske obnove koji će objediniti prethodno zastupljene i nove mere namenjene mladim poljoprivrednicima, sa ciljem podsticanja pokretanja ekonomskih aktivnosti, diversifikacije prihoda, generacijske obnove poljoprivrednih gazdinstava i dugoročnog zadržavanja mladih na selu. Pored toga, predvideće se izrada posebnog operativnog dokumenta usmerenog na unapređenje položaja žena, osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i drugih društvenih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije i socijalne isključenosti u ruralnim područjima, sa ciljem obezbeđivanja jednakih mogućnosti za pristup merama podrške, ekonomskog osnaživanja, zapošljavanja, diversifikacije prihoda i većeg učešća u procesima ruralnog razvoja.
M 3.2. Unapređenje ruralne infrastrukture
Izgradnja, modernizacija i održavanje osnovne ruralne infrastrukture predstavljaju ključni preduslov za unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i njihov dugoročni razvoj. Obezbeđivanjem adekvatne putne mreže, pristupa vodosnabdevanju, kanalizaciji, energetskoj i digitalnoj infrastrukturi, kao i drugim javnim uslugama, stvaraju se uslovi za socio-ekonomski razvoj ruralnih zajednica, smanjenje migracija ka urbanim sredinama i povećanje atraktivnosti ruralnih područja za život, rad i investiranje.
Između ostalog, potrebno je planirati i definisati retencione i akumulacione prostore uz tokove Dunava, Tise i Save radi privremenog zadržavanja voda u uslovima visokih vodostaja i njihovog kontrolisanog korišćenja u sušnim periodima, u skladu sa praksom koja je već primenjena u pojedinim zemljama, poput Mađarske.
Pored direktnog uticaja na kvalitet života stanovništva, unapređenje infrastrukture omogućava efikasnije funkcionisanje poljoprivrednih i nepoljoprivrednih delatnosti, bolju povezanost sa tržištima i javnim servisima, kao i razvoj novih ekonomskih aktivnosti, čime se doprinosi održivom razvoju ruralnih područja.
Aktivnosti u okviru ove mere biće planirane i sprovođene u skladu sa prioritetima i kriterijumima IPARD programa i drugih relevantnih instrumenata podrške. Prednost će imati intervencije koje doprinose ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji, unapređenju dostupnosti javnih usluga, primeni ekološki prihvatljivih rešenja i podsticanju demografske stabilnosti ruralnih područja.
U jedinicama lokalne samouprave koje su obuhvaćene procesom pravedne energetske tranzicije prioritet će imati infrastrukturni projekti koji omogućavaju novu ekonomsku namenu prostora, pristup investicijama, razvoj lokalnih lanaca vrednosti i bolje povezivanje sa energetskom i digitalnom infrastrukturom.
M 3.3. Sprovođenje LEADER pristupa
LEADER pristupom unapređuje se kapacitet ruralnih zajednica za zajedničko delovanje i upravljanje sopstvenim razvojem. Kroz podsticanje povezivanja lokalnih aktera, jačanje međusobnog poverenja i razvoj inicijativa koje unapređuju socijalnu strukturu, ova mera doprinosi izgradnji održivih i samostalnih ruralnih zajednica. Sprovođenje principa LEADER pristupa definisano je IPARD III programom. Preduslov za početak sprovođenja aktivnosti LAG je odobrenje njihovih lokalnih strategija ruralnog razvoja (LSRR) od strane Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja. U IPARD III programskom periodu, odobreni LAG će biti podržani za aktivnosti koje se odnose na sticanje veština, animiranje stanovništva LAG teritorija, za izgradnju kapaciteta i animaciju odabranih LAG, tekuće troškove - za funkcionisanje odabranih LAG i sprovođenje projekata male vrednosti.
Svaka LSRR mora biti zasnovana na prioritetnim tematskim oblastima definisanim principima LEADER pristupa i IPARD III programom, i to: razvoj ruralne ekonomije, ruralni turizam, jačanje lokalne zajednice, unapređenje javnog prostora, zaštita životne sredine i umrežavanje.
U procesu donošenja odluka u okviru LAG obezbediće se ravnopravno učešće predstavnika civilnog i privrednog sektora, organa javne vlasti, žena, mladih, osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i drugih društvenih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije i socijalne isključenosti, čime će se obezbediti inkluzivan, participativan i teritorijalno uravnotežen pristup ruralnom razvoju.
PC 4: Jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene i održivo upravljanje prirodnim resursima u poljoprivredi
Kako bi se dostigao ovaj cilj nužno je (M 4.1), primeniti klimatski pametnu poljoprivredu (M 4.2), zaštititi i poboljšati kvalitet zemljišta (M 4.3), podržati korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi (M 4.4), adekvatno upravljati rizicima (M 4.5), očuvati biodiverzitet i (M 4.6) održivo koristiti šumske resurse.
M 4.1. Primena klimatski pametne poljoprivrede
Klimatski pametna poljoprivreda predstavlja koncept koji obuhvata inovativne pristupe i održive prakse usmerene na povećanje produktivnosti, jačanje otpornosti poljoprivrede na klimatske promene i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Smanjenje negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju, racionalno korišćenje zemljišta, vode i energije, očuvanje biodiverziteta i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ostvaruju se aktivnostima koje doprinose prilagođavanju biljne i stočarske proizvodnje na izmenjene klimatske uslove i primenom savremenih tehnologija i praksi prilagođenih životnoj sredini, kao što su plodored, redukovana obrada, primena stajnjaka, setva ozimih useva i leguminoza.
Aktivnosti u okviru mere obuhvataju: 1) podršku za uvođenje inovativnih tehnologija: finansiranje moderne opreme za regenerativne prakse i podsticaje za sisteme pametnog navodnjavanja (npr. kap po kap), instalaciju senzora za monitoring potrošnje vode, digitalne pčelarske vage, kamere, meteorološke stanice i druge elektronske sisteme za nadzor nad radom i bezbednošću pčelinjih zajednica, senzore za prisustvo pesticida; 2) obezbeđivanje tehničkih mogućnosti za navodnjavanje poljoprivrednih površina; 3) podršku i promociju održivih poljoprivrednih praksi: podsticaje za organsku proizvodnju, podsticaji za regenerativne prakse i podsticaje za investicije i prakse koje doprinose otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene i zaštitu životne sredine, sprovođenje podsektorskih rejonizacija koje pružaju informaciju o prostornom potencijalu za gajenje vrsta i rizicima usled klimatskih promena; 4) uvođenje koncepta urbanog baštovanstva i pčelarstva; 5) edukaciju i savetodavnu podršku; 6) primenu inovativnih praksi u uzgoju životinja.
Organska poljoprivreda predstavlja formalno priznat i regulatorno uređen sistem proizvodnje u okviru ZPP EU. Ona je direktno povezana sa instrumentima I i II stuba CAP, uključujući eko-šeme i agroekološko-klimatske mere, kao i sa ciljevima Zelenog dogovora i Akcionog plana Evropske unije za organsku proizvodnju. Kao nadstandard u odnosu na uslovljenost, organska poljoprivreda opravdava ciljanu javnu podršku usmerenu na konverziju, održavanje i tržišnu valorizaciju proizvodnje. Imajući u vidu njen značaj u budućem Nacionalnom planu za razvoj domaćeg tržišta organske hrane biće detaljno razrađene mere.
Regenerativna poljoprivreda je komplementaran pristup koji, kroz primenu praksi usmerenih na obnovu plodnosti zemljišta, povećanje organske materije, očuvanje biodiverziteta i unapređenje vodnog režima, doprinosi dugoročnoj održivosti poljoprivredne proizvodnje i jačanju otpornosti na klimatske promene. Uključivanjem regenerativnih praksi u sistem podsticaja i regulatorni okvir omogućava se postepena tranzicija ka proizvodnim modelima koji istovremeno obezbeđuju ekonomsku održivost gazdinstava, povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača i zaštitu prirodnih resursa.
Prelazak na regenerativne sisteme proizvodnje zahteva adekvatnu finansijsku, tehničku i savetodavnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, kao i prilagođavanje postojećih instrumenata agrarne politike. U tom cilju, neophodno je dopuniti postojeće programe podrške i uvesti posebne podsticaje za primenu regenerativnih praksi, uključujući plaćanja po ha za primenu pokrovnih useva, minimalnu i konzervacijsku obradu zemljišta, agrošumarske sisteme i druge prakse koje doprinose poboljšanju kvaliteta zemljišta i smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu. Pored toga, potrebno je uvesti podsticaje za očuvanje biodiverziteta i predeonih elemenata, kao i obezbediti besplatne analize zemljišta, stručnu podršku i programe edukacije i mentorstva za proizvođače koji ulaze u proces tranzicije.
Integralna zaštite bilja, racionalnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, unapređenje monitoringa pojave štetnih organizama i korova, kao i razvoj sistema ranog upozoravanja u uslovima povećane klimatske varijabilnosti je veoma značajna. Uspostavljanjem sistema izdavanja sertifikata kao uslova za kupovinu sredstava za zaštitu bilja, formiraće se sveobuhvatna baza podataka o prometu sredstava za zaštitu bilja i aktivnih supstanci, čime će se omogućiti sistematsko praćenje potrošnje u skladu sa Uredbom (EU) br. 1185/2009 o statistici u oblasti sredstava za zaštitu bilja.
Poseban značaj ima podrška kolektivnim inicijativama i udruženim aktivnostima proizvođača koje doprinose primeni regenerativnih praksi na širem prostornom nivou, kao i finansijska podrška za investicije u specifičnu mehanizaciju i opremu, uključujući sejalice za direktnu setvu, opremu za upravljanje organskom materijom i sisteme efikasnog navodnjavanja. Istovremeno, potrebno je razviti instrumente za upravljanje rizicima, uključujući prilagođene programe osiguranja za gazdinstva koja primenjuju regenerativne metode. Radi efikasne primene ovog pristupa, u najkraćem roku je neophodno doneti odgovarajuće podzakonske akte kojima će se definisati uslovi, oblici i obim podrške regenerativnoj poljoprivredi. U narednom periodu, aktivnosti Ministarstva na unapređenju sistema za navodnjavanje u Republici Srbiji biće usmerene i na podršku poljoprivrednim proizvođačima koji primenjuju regenerativne prakse, u cilju povećanja otpornosti proizvodnje i održivog upravljanja prirodnim resursima. Neophodno je obuhvatiti poljoprivredne proizvođače koji primenjuju regenerativne prakse merama podrške u okviru unapređenja sistema za navodnjavanje.
M 4.2. Zaštita i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta
Ovom merom se postiže očuvanje, unapređenje i racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Aktivnosti se fokusiraju na primenu praksi koje sprečavaju eroziju, degradaciju i gubitak plodnosti zemljišta, uz istovremeno održavanje, odnosno unapređenje njegovog kvaliteta i doprinosa adaptaciji na izmenjene klimatske uslove. Pažnja je posvećena i promociji održivih metoda obrade zemljišta, korišćenju organskih i ekološki prihvatljivih đubriva, kao i obnovi degradiranih područja.
Ključne aktivnosti su: 1) privremena ili trajna zabrana preoravanja livada i pašnjaka i drugih površina radi njihovog pretvaranja u oranice sa jednogodišnjim usevom; uvođenje plodosmena; gajenje višegodišnjih zasada; izgradnja specifičnih građevinskih objekata; način obrade poljoprivrednog zemljišta (primena praksi minimalne ili konzervacione obrade zemljišta, obrada paralelno sa izohipsama), podizanje i gajenje poljozaštitnih pojaseva ili sađenje višegodišnjih drvenastih biljaka; zabrana napasanja stoke na određeno vreme ili ograničavanje broja grla koja se mogu puštati na određene površine; zabrana seče šuma i šumskih zasada iznad ugroženih parcela, primena praksi minimalne ili konzervacione obrade zemljišta, uspostavljanje agrošumarskih sistema; 2) uvođenje mera podrške za unapređenje plodnosti i zdravlja poljoprivrednog zemljišta i povećanje otpornosti na izmenjene klimatske uslove održavanjem optimalnog sadržaja humusa i hranljivih materija: korišćenje organskih i bioloških đubriva, podrška rotaciji useva i sadnji pokrovnih i leguminoznih useva, kalcifikacija zemljišta i druge prakse; 3) obnova degradiranih područja: sanacija poljoprivrednog zemljišta kontaminiranog hemikalijama, pošumljavanje, primena bioremedijacije i drugih metoda za obnavljanje produktivnosti zemljišta; 4) edukacija: obuke za poljoprivrednike o održivim praksama upravljanja poljoprivrednim zemljištem, kampanje za podizanje svesti o važnosti zaštite zemljišta; 5) praćenje stanja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta - monitoring.
M 4.3. Podrška korišćenju obnovljivih izvora energije u poljoprivredi
Primenom obnovljivih izvora energije na gazdinstvima unapređuje se održivost poljoprivredne proizvodnje i direktno doprinosi ostvarivanju nacionalnih i međunarodnih ciljeva u oblasti ublažavanja klimatskih promena, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanja energetske nezavisnosti poljoprivrednih gazdinstava. Uvođenjem solarnih, biogas i drugih sistema za proizvodnju čiste energije, smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva, troškovi proizvodnje i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Mera podstiče korišćenje inovativnih tehnologija, energetsku efikasnost i integraciju održivih izvora energije u sve aspekte poljoprivredne delatnosti, uključujući proizvodnju, preradu i skladištenje.
Ključne aktivnosti su: 1) finansijska podrška: subvencije za instalaciju elektrana koje koriste obnovljive izvore energije; podsticaji za građenje novog objekta za skladištenje stajnjaka i nabavka nove opreme za manipulaciju, odlaganje, separaciju i distribuciju stajnjaka; 2) primena energetski efikasnih rešenja: finansiranje sistema za skladištenje energije (npr. baterija), podrška za nabavku energetski efikasne mehanizacije i opreme; 3) obrazovanje i tehnička podrška: organizacija obuka za proizvođače o prednostima i korišćenju obnovljivih izvora energije, promocija uspešnih primera iz prakse, kao i sprovođenje stručnih procena energetske efikasnosti i procena potencijala za primenu obnovljivih izvora energije na poljoprivrednim gazdinstvima; 4) razvoj infrastrukture: investicije u izgradnju regionalnih biogas postrojenja.
Poseban značaj imaju investicije u sisteme za upravljanje stajnjakom i proizvodnju biogasa, kojima se istovremeno rešavaju pitanja zaštite životne sredine, smanjenja emisija metana, proizvodnje energije i unapređenja nutritivnog bilansa u poljoprivredi, u skladu sa principima cirkularne ekonomije.
M 4.4. Upravljanje rizicima u poljoprivredi
Uspostavljanje sistemskog pristupa upravljanju rizicima u poljoprivredi obuhvata reagovanje na klimatske promene, ekstremne vremenske uslove, pojavu bolesti i štetočina, kao i tržišne oscilacije, sa ciljem obezbeđivanja veće stabilnosti proizvodnje i prihoda poljoprivrednika. Mera obuhvata razvoj instrumenata za prevenciju, ublažavanje i kompenzaciju rizika, čime se osigurava finansijska stabilnost poljoprivrednih gazdinstava i održivost proizvodnje. U tome značajnu ulogu imaju edukacija proizvođača, razvoj sistema osiguranja i uvođenje digitalnih tehnologija za praćenje i upravljanje rizicima, uključujući povezivanje sistema upravljanja rizicima u poljoprivredi sa nacionalnim Registrom rizika od katastrofa.
Neophodno je prilagoditi pakete osiguranja specifičnim potrebama poljoprivrede, kroz saradnju Ministarstva sa osiguravajućim kompanijama, kako bi se podstakla veća zainteresovanost poljoprivrednika za njihovo korišćenje. Osnovno osiguranje trenutno pokriva rizike kao što su požar, grad i grom, dok su rizici poput oluje, jesenjeg i prolećnog mraza, poplava ili gubitka količine i kvaliteta ploda obuhvaćeni u znatno manjoj meri kroz dopunske polise osiguranja. Imajući u vidu sve češće klimatske poremećaje u Republici Srbiji i prognoze koje ukazuju na njihovu sve veću učestalost i ekstremnost, prilagođavanje i proširenje osiguranja postaje prioritet. Preporučuje se razvoj i uvođenje standardnih procedura procene štete za program subvencionisanog poljoprivrednog osiguranja (i za useve i za stoku). Ovo će pomoći da se pojednostavi procena štete i obračun isplata, što će rezultirati većim poverenjem u program u okviru poljoprivredne zajednice. Standardizacija se može postići razvojem standardnih procedura, standardnih obrazaca izveštaja o proceni šteta i obukom procenitelja.
M 4.5. Podrška očuvanju agrobiodiverziteta42
Očuvanje agrobiodiverziteta podrazumeva integraciju praksi i mera u poljoprivrednoj proizvodnji koje doprinose zaštiti i unapređenju biološke raznovrsnosti. Ovo obuhvata očuvanje genetičkih resursa biljaka i životinja, zaštitu prirodnih staništa i promociju agroekoloških i održivih proizvodnih sistema. Istovremeno, usmerava se na smanjenje negativnih uticaja poljoprivrede na ekosisteme, kao što su prekomerna upotreba pesticida, uništavanje staništa i degradacija zemljišta, čime se doprinosi dugoročnoj stabilnosti i otpornosti agroekosistema. U okviru ove mere akcenat je stavljen na očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, kroz podsticajna sredstva za njihovo skladištenje u objektima za srednjoročnu i dugoročnu konzervaciju, kao i na povećanje populacije lokalno adaptiranih ugroženih rasa domaćih životinja. Posebna pažnja posvećuje se očuvanju prirodnih staništa i podsticanju praksi koje doprinose smanjenju negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, kao što su agroekološki i integrisani proizvodni sistemi. U tom kontekstu prati se i udeo poljoprivrednog zemljišta obuhvaćenog ugovorima o zaštiti životne sredine i/ili klime, uvođenje i održavanje poljskih vetrozaštitnih pojaseva, sa nekoliko različitih klimatski otpornih vrsta drveća od kojih bar jedna treba biti medonosna, živih ograda i linijskih zasada u cilju stvaranja staništa za oprašivače, ptice i druge divlje vrste, pošumljavanju poljoprivrednog zemljišta u svrhu sprečavanja degradacije sa nekoliko različitih klimatski otpornih vrsta drveća od kojih bar jedna treba biti medonosna, kao i upotreba organskih đubriva i prirodnih preparata radi smanjenja zagađenja zemljišta i vode i podsticanja mikrobiološke aktivnosti.
Mera uključuje saradnju između institucija, poljoprivrednika, lokalnih zajednica i drugih aktera, s ciljem dugoročnog očuvanja biološke raznovrsnosti i adaptacije poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama.
_____________
42 Ova mera i pokazatelji se zasnivaju na Strategiji zaštite životne sredine Republike Srbije do 2033. godine - Zelena agenda za Srbiju.
M 4.6. Unapređenje održivog gazdovanja šumama
Održivo gazdovanje šumama je skup mera i aktivnosti u gazdovanju šumama u cilju unapređenja stanja šumskih resursa. Aktivnosti koje treba sprovesti kroz ovu meru odnose se pre svega na investicije u sektor šumarstva kako bi se unapredio sistem gazdovanja šumama i podržala borba protiv klimatskih promena i adaptacija na izmenjene klimatske uslove kroz održivo gazdovanje šumama, i investicije u mašine i opremu za proizvodnju sadnog materijala adaptiranog na nastupajuće klimatske uslove, kao preduslova za opstanak i razvoja šuma u budućnosti. Takođe, investicije u mehanizaciju preduzetnika u šumarstvu, kako bi se stepen korišćenja šuma povećao, i kako bi se unapredili lanci snabdevanja drvnom biomasom. U okviru Mere 11 - Zasnivanje i zaštita šuma IPARD programa mogu biti podržane aktivnosti kao što su pošumljavanje, agrošumarstvo, obnova šuma nakon požara, sprečavanje oštećenja šuma od šumskih požara i unapređenje otpornosti i ekološke vrednosti šumskih ekosistema.
Šumski posedi u ruralnim krajevima imaju veliki potencijal (oko 1,65 miliona ha šuma prema drugoj nacionalnoj inventuri šuma), ali sa velikim ograničenjem u maloj prosečnoj veličini šumskih poseda (3,14 ha). Stvaranjem preduslova za udruživanjem privatnih šumovlasnika stvorili bi se preduslovi za lakše sprovođenje mera M 4.6.
Mera 4.7 Unapređenje lovstva i održivog upravljanja populacijama divljači
Aktivnosti koje treba sprovesti kroz ovu meru odnose se pre svega na investicije radi unapređenja lovstva i održivog korišćenja populacija divljači, kao i očuvanja i unapređenja njihovih staništa, uz obezbeđivanje adekvatnog uređenja i održavanja lovišta, monitoringa populacija divljači i formiranje i održavanje informacionog sistema o populacijama divljači i njihovim staništima.
PC5: Unapređenje inovacionog potencijala poljoprivrede i efikasan prenos znanja
Da bi se ostvarila efikasna realizacija cilja potrebno je (M 5.1), obezbediti adekvatnu finansijsku podršku za poljoprivredna istraživanja i razvoj (M 5.2), osnažiti savetodavne službe i sisteme prenosa znanja (M 5.3), unaprediti sistem digitalnog upravljanja u poljoprivredi (M 5.4) i razviti programe celoživotnog učenja za poljoprivrednike i ostale učesnike u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
M 5.1. Finansiranje poljoprivrednih istraživanja i razvoja
Mera je usmerena na podršku naučnim istraživanjima i razvojnim projektima u oblasti poljoprivrede radi povećanja produktivnosti, održivosti i konkurentnosti sektora. Bez finansiranja istraživanja i razvoja, nema primene savremenih tehnologija, genetskog unapređenja, inovativnih metoda proizvodnje i upravljanja, niti unapređenja efikasnosti i otpornosti poljoprivrede na klimatske promene.
Podrška će biti usmerena na istraživanja koja doprinose razvoju inovacija u poljoprivredi, uključujući stvaranje novih sorti i rasa prilagođenih lokalnim uslovima i klimatskim promenama. Poseban značaj ima unapređenje primene rezultata istraživanja u praksi kroz efikasnu saradnju između nauke i proizvodnje, kao i jačanje kapaciteta istraživačkih institucija u oblasti poljoprivrede.
Mera obuhvata i podršku razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi kroz interaktivne oblike saradnje između poljoprivrednika, savetodavaca, istraživača, privrede i institucija, uključujući razvoj i testiranje rešenja u realnim proizvodnim uslovima. U tom kontekstu, podržavaće se i aktivnosti koje doprinose jačanju AKIS, uključujući operativne grupe, demonstracione aktivnosti i druge oblike povezivanja nauke i prakse.
M 5.2. Jačanje savetodavne službe i sistema prenosa znanja
Mera je usmerena na osnaživanje kapaciteta savetodavnih službi i unapređenje mehanizama za efikasan prenos znanja od naučno-istraživačkih institucija do poljoprivrednih proizvođača. Efikasnost poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi unapređivaće se uspostavljanjem jedinstvenog modela njihove organizacije na nacionalnom nivou i punom integracijom u AKIS. Ovakvim pristupom obezbediće se veći obuhvat korisnika savetodavnih usluga finansiranih iz javnih izvora, unapređenje kvaliteta pruženih usluga i njihova usklađenost sa ciljevima agrarne politike.
Ključne aktivnosti su: 1) organizacija jedinstvene poljoprivredne službe na nivou Republike Srbije; 2) digitalizacija savetodavnih službi: uvođenje digitalnih platformi za razmenu informacija i edukaciju poljoprivrednika, razvoj mobilnih aplikacija za savete u realnom vremenu, monitoring useva i prilagođene preporuke; 3) unapređenje kapaciteta: obezbeđivanje savremene opreme (npr. dronova, softvera za analizu podataka), za savetodavne službe, povećanje broja savetodavaca na terenu; 4) jačanje saradnje: efikasnije povezivanje savetodavnih službi sa naučno-istraživačkim institucijama radi bržeg transfera znanja, organizacija radionica i oglednih dobara za primenu naučnih dostignuća; 5) podrška poljoprivrednicima: organizacija edukativnih programa za proizvođače sa naglaskom na održivu proizvodnju, tržišne strategije i upravljanje rizicima.
Delokrug rada poljoprivrednih savetodavnih službi u narednom periodu će se značajno proširiti usled intenzivne digitalizacije sistema, kao i obaveze usklađivanja nacionalne agrarne politike sa regulatornim okvirom Evropske unije. S obzirom na to, neophodno je razmotriti institucionalno jačanje savetodavne službe kroz njeno izdvajanje iz postojećeg sektora i organizovanje kao posebne organizacione jedinice u okviru Ministarstva.
U cilju pune integracije sistema poljoprivrednih i savetodavnih usluga u AKIS, potrebno je uspostaviti funkcionalne veze između poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi, istraživačkih i obrazovnih institucija, preduzetnika, poljoprivrednih proizvođača i konsultanata. Pet ključnih grupa aktivnosti će se sprovoditi u okviru AKIS: unapređenje protoka znanja i jačanje funkcionalnih veza između istraživača i praktičara; jačanje savetodavnih usluga za poljoprivredne proizvođače; razvoj interaktivnih inovacija kroz uspostavljanje i rad Operativnih grupa; podrška digitalnoj transformaciji poljoprivrede; kao i uvođenje sistema obavezne obuke i kontinuirane edukacije u poljoprivredi. Uloga savetodavaca u AKIS sistemu je od posebnog značaja, jer oni predstavljaju jedan od ključnih izvora informacija za donošenje odluka na nivou gazdinstava. Savetodavni kadar mora imati pristup najnovijim naučnim i stručnim saznanjima, kao i kontinuiranu obuku u oblasti novih tehnologija, upravljanja, marketinga i digitalizacije. Jačanje saradnje između savetodavaca i istraživača predstavlja preduslov za uspešan razvoj i primenu praktičnih inovacija.
Predlaže se uvođenje zvanja "ovlašćeni agronom". Ovlašćeni agronom bi, na osnovu stečene licence, pružao savetodavnu podršku u skladu sa svojom stručnom kvalifikacijom, pri čemu bi ovu delatnost mogao da obavlja kao osnovno ili dopunsko zanimanje. Njegov rad bio bi funkcionalno povezan sa sistemom poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi, čime bi se doprinelo većoj dostupnosti, kvalitetu i efikasnosti savetodavnih usluga.
Povećanje površina pod organskom proizvodnjom i širenje kruga proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom u značajnoj meri zavisi od efikasnosti savetodavne podrške. Iz tog razloga neophodno je opredeliti savetodavce specijalizovane za oblast organske proizvodnje i obezbediti njihovu kontinuiranu edukaciju, u skladu sa razvojem regulatornog i tehnološkog okvira.
Potrebno je usvojiti odgovarajuća podzakonska akta i formirati Operativnu grupu za poljoprivredna inovativna partnerstva, koje će omogućiti razvoj i primenu inovativnih rešenja kroz pristup "odozdo-nagore" (bottom-up), zasnovan na konkretnim potrebama i izazovima poljoprivredne prakse. Uvođenje sistemskog pristupa u planiranju, sprovođenju i praćenju naučnoistraživačkih projekata koji se finansiraju u okviru nacionalne agrarne politike je prioritet. Ovaj pristup obuhvata uređenje postupka izbora istraživačkih tema, praćenje implementacije projekata i evaluaciju njihovih efekata u praksi. Izbor istraživačkih oblasti biće zasnovan na kriterijumima primenljivosti i doprinosa rešavanju ključnih problema sektora, u skladu sa prioritetima utvrđenim strateškim dokumentima.
Poljoprivredni proizvođači i drugi akteri u lancu vrednosti treba da imaju aktivnu ulogu u definisanju istraživačkih prioriteta, kako bi se obezbedilo da rezultati istraživanja odgovaraju stvarnim potrebama prakse. Analiza postojećeg stanja ukazuje na nedovoljnu povezanost između kreatora znanja i korisnika, zbog čega je neophodno obezbediti transparentan i inkluzivan proces stvaranja i razmene znanja. Jačanje ovih veza ostvarivaće se kroz usmeravanje istraživača ka razvoju konkretnih i razumljivih rezultata, podsticanje direktne saradnje sa poljoprivrednicima, organizovanje redovnih obuka i povezivanje istraživačkih aktivnosti sa demonstracionim gazdinstvima.
Posebna pažnja biće posvećena i jačanju uslova za operativnu primenu znanja u praksi, kroz bolje povezivanje savetodavnih usluga, demonstracionih aktivnosti i tehničkih resursa, u skladu sa potrebama poljoprivrednih proizvođača i lokalnim uslovima. U tom kontekstu, podsticaće se opremanje poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi za izvođenje demonstracionih ogleda i testiranje rešenja u realnim proizvodnim uslovima. Prepoznavanje i uključivanje privatnih pružalaca savetodavnih usluga sprovodiće se kroz donošenje podzakonskih akata i postupak registracije i licenciranja kod Ministarstva. Individualni savetodavci moraće da ispune propisane uslove u pogledu stručnih kvalifikacija, obuke i polaganja stručnog ispita. Poljoprivredni proizvođači će imati mogućnost da biraju pružaoce savetodavnih usluga na osnovu njihove stručnosti i kvaliteta rada, a realizacija usluga biće uređena ugovorima uz obavezu izveštavanja i sistemsku evaluaciju efekata od strane Ministarstva.
Prioritet u pristupu savetodavnim uslugama imaće poljoprivredna gazdinstva srednje veličine sa razvojnim potencijalom, mladi poljoprivrednici, žene u poljoprivredi, gazdinstva u procesu razvoja, zadruge u osnivanju i učesnici integracionih projekata, dok će za mala gazdinstva sa ograničenim potencijalom biti razvijeni posebni informativni i edukativni programi. Programi obuka i savetodavne usluge organizovaće se u pristupačnim formatima i terminima, uz uvažavanje različitih potreba korisnika, dok će elektronski servisi, informacioni sistemi, digitalne platforme i informativni sadržaji koji podržavaju prenos znanja biti razvijani u skladu sa načelom pristupačnosti, kako bi bili dostupni i upotrebljivi osobama sa invaliditetom, u skladu sa propisima Republike Srbije i Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom.
M 5.3. Unapređenje sistema digitalnog upravljanja u poljoprivredi
IACS je ključni administrativni i tehnički mehanizam za upravljanje, monitoring i kontrolu poljoprivrednih podsticaja u zemljama Evropskoj uniji, koji je potrebno uspostaviti i u Republici Srbiji. IACS treba da pruži garanciju da se isplate vrše korektno, da se sprečavaju i otkrivaju nepravilnosti, kao i da obezbedi pokretanje procedura za povraćaj sredstava u slučaju postojanja neuredno isplaćenih iznosa.
IACS je neophodan sistem za dodelu, praćenje i kontrolu podsticaja u poljoprivredi (za sva direktna plaćanja i plaćanja u ruralnom razvoju koja su vezana za površinu). Uspostavljanjem ovog sistema poljoprivredna gazdinstva će sve zahteve za direktna plaćanja podnositi kroz jedinstven zahtev, što će im znatno olakšati postupak dobijanja podsticaja, a Ministarstvo će moći da prati i kontroliše sva plaćanja poljoprivrednicima. Uspostavljanje ovog sistema omogući će da poljoprivredna gazdinstva dobijaju podsticaje za poljoprivredne površine koje stvarno koriste, uz poštovanje zahteva za očuvanje životne sredine, a državnoj upravi da vrši kontrolu svih površina pomoću administrativne kontrole i vazdušnog nadgledanja (Area Monitoring System). Kreatori agrarne politike moći će da prikupljaju neophodne podatke na jednostavniji način, a podaci će biti verodostojniji nego što su danas. Podaci će biti dostupni i drugim zainteresovanim stranama - statistici, naučnim radnicima, privatnim kompanijama i dr.
IACS se sastoji od niza povezanih elektronskih baza podataka i geografskih informacionih sistema koji će se koristiti za prijem i obradu aplikacija, a koji obuhvataju:
1) Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela (LPIS);
2) Sistem za identifikaciju i registraciju životinja (I&A);
3) Sistem za identifikaciju i registraciju poljoprivrednih gazdinstava (eRPG);
4) Geoprostornu aplikaciju za podnošenje jedinstvenog zahteva za podsticaje (GSA);
5) Integrisani kontrolni sistem koji sadrži sistem za administrativnu kontrolu, sistem za kontrolu na licu mesta i sistem za kažnjavanje;
6) Sistem za obračun podsticaja, umanjenja i isključenja;
7) Vazdušno nadgledanje (AMS), nadgledanje i prepoznavanje svih poljoprivrednih površina/kultura koje će se koristiti za odobravanje, odnosno umanjenje ili odbijanje zahteva za podsticaje, koji se sastoji od kontrole nadgledanja i drugih elemenata vazdušnog nadgledanja;
8) Druge registre, interne (vinogradarski registar, registar organske poljoprivrede i dr.) i eksterne registre (NATURA 2000, VIS i dr.);
9) Kompjuterizovane baze podataka (ceo sistem je elektronski i sastoji se od više baza podataka).
Republika Srbija je započela uspostavljanje ovog sistema koji podržava implementaciju politika Evropske unije, uspostavljanjem eAgrara, nacionalnog sistema za digitalizaciju poljoprivrede, koji služi kao osnova za dalje usklađivanje i nadogradnju sa evropskim standardima, ka uspostavljanju IACS.
M 5.4. Razvoj programa celoživotnog učenja za poljoprivrednike i ostale učesnike u poljoprivredno-prehrambenom sektoru
Za poboljšanje znanja i kvalifikacija poljoprivrednih proizvođača i savetodavaca neophodno je uvesti sistem kontinuirane obuke i edukacije u poljoprivredi kroz različite programe celoživotnog učenja. Programi celoživotnog učenja bi se registrovali u skladu sa propisima koji se odnose na obrazovanje odraslih (Ministarstvo prosvete, Agencija za kvalifikacije). Fakulteti, u saradnji sa Ministarstvom i uz konsultacije sa nacionalnim branšnim poljoprivrednim savezima i udruženjima, kao i kompanijama, bi bili odgovorni za definisanje i realizaciju konkretnih obrazovnih programa. Razvijali bi teme i sadržaje programa koji odgovaraju potrebama poljoprivrednih proizvođača i savetodavaca i organizovali bi obuke i seminare. Osim toga, odgovornost fakulteta je obezbeđivanje stručnog kadra i usklađivanje programa sa aktuelnim trendovima i inovacijama u agroindustriji.
Sistem obuhvata obuke sa utvrđenim brojem časova u zavisnosti od tipa poljoprivredne proizvodnje za korisnike određenih mera državne podrške, kao uslov za korišćenje tih mera. Sledeći korisnici treba da budu uključeni u sistem obaveznih obuka: mladi poljoprivrednici koji započinju novi biznis; gazdinstva koja prelaze u višu kategoriju, prema veličini kapaciteta; zadruge u osnivanju; i učesnici u integracionim projektima. Obuke bi trebalo da budu obavezne i za korisnike finansijske podrške u oblastima u kojima je potrebno značajno podizanje nivoa znanja, poput: prevazilaženje problema usled nezadovoljavajućeg kvaliteta i bezbednosti hrane, implementacija agroekoloških mera i mera povezanih sa klimatskim promenama.
U cilju obezbeđivanja kontinuiteta poljoprivrednih delatnosti gazdinstva i unapređenja istih, stipendije za decu registrovanih poljoprivrednih proizvođača treba da budu kofinansirane od strane države. Ove stipendije bi bile usmerene na obrazovanje u oblastima koje su ključne za budući razvoj poljoprivrede i koje podržavaju principe održivog razvoja, kao što su agronomija, agroekologija, veterina, agroekonomija, organska i regenerativna poljoprivreda i slične. Tim ulaganjem bi mladi ljudi imali priliku da steknu "zelenu diplomu", koja će ih pripremiti za rad u savremenim i održivim poljoprivrednim sistemima.
Uspostavljanjem i razvojem programa celoživotnog učenja unapređuju se znanje, veštine i kompetencije poljoprivrednika i savetodavaca, kao i ostalih učesnika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Uvođenjem ovih programa omogućava se praćenje savremenih trendova, unapređenje proizvodnih praksi, efikasnije korišćenje resursa i bolja adaptacija na klimatske i tržišne izazove. Programi celoživotnog učenja uključuju teorijsku i praktičnu edukaciju, prilagođeni su potrebama različitih ciljnih grupa i obuhvataju oblasti kao što su agroekonomija, voćarstvo, povrtarstvo, ratarstvo, stočarstvo, šumarstvo i dr.
PC6: Unapređenje procesa integracija Evropske unije, uz efikasno prilagođavanje zakonodavnog, administrativnog i institucionalnog okvira
Kako bi se realizovao poseban cilj nužno je uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske u okviru Poglavlja 11, 12 i 13 (M 6.1), povećati transparentnost procesa integracija Evropske unije kroz sistematsko uključivanje organizacija civilnog društva u izradi, sprovođenju i praćenju javnih politika u okviru Poglavlja 11, 12 i 13 (M 6.2) i jačati kapacitete institucija uključenih u proces integracija Evropske unije u okviru Poglavlja 11, 12 i 13.
M 6.1. Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u okviru Poglavlja 11, 12 i 13
Mera je usmerena na unapređenje procesa usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis communautaire) u oblastima poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i politike ribarstva i akvakulture. Usaglašavanje obuhvata izmenu i prilagođavanje postojećih propisa, kao i donošenje novih propisa koji će omogućiti punu integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju i uključivanje u jedinstveno tržište.
M 6.2. Sistematsko uključivanje OCD u izradi, sprovođenju i praćenju javnih politika, kao i jačanje kapaciteta institucija za Poglavlja 11, 12 i 13
Mera je usmerena na jačanje transparentnosti, participativnosti i kvaliteta procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji kroz sistematsko uključivanje organizacija civilnog društva (u daljem tekstu: OCD), u pripremu, sprovođenje i praćenje javnih politika i propisa u oblastima poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i politike ribarstva i akvakulture. Aktivno učešće OCD doprinosi većoj inkluzivnosti procesa donošenja odluka, unapređenju kvaliteta javnih politika i jačanju poverenja javnosti u proces evropskih integracija.
Istovremeno, mera obuhvata kontinuirano jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta nadležnih institucija radi efikasnog planiranja, koordinacije i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina Evropske unije u okviru Poglavlja 11, 12 i 13, kao i unapređenje saradnje između državnih organa, stručne javnosti i organizacija civilnog društva.
Analiza efekata mera (u daljem tekstu: Analiza) izrađena je u cilju sagledavanja ukupnih posledica predloženih mera i aktivnosti utvrđenih Strategijom. Pripremljena je u skladu sa čl. 10-15. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika na osnovu ključnih pitanja iz priloga 5-9. navedene uredbe.
Analizom su obuhvaćeni ekonomski, finansijski, društveni, upravljački efekti, kao i efekti na životnu sredinu i klimatske promene, pri čemu su razmatrani pozitivni i negativni, direktni i indirektni efekti mera definisanih Strategijom. Analiza je sprovedena po posebnim ciljevima i merama, uz uvažavanje specifičnosti pojedinih sektora i regionalnih razlika. Predmet analize su efekti mera definisanih u okviru posebnih ciljeva Strategije, sa ciljem da se utvrde ekonomski, društveni, ekološki, upravljački i finansijski efekti, kako pozitivni tako i potencijalno negativni, direktni i indirektni, u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom periodu.
Analiza na životnu sredinu i klimatske promene u okviru Strategije pripremljena je u skladu sa članom 13. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika, kao i uz uvažavanje Smernica za uključivanje zelenih aspekata u dokumenta javnih politika, koje je pripremio Republički sekretarijat za javne politike. Zeleni aspekti integrisani su horizontalno kroz sve posebne ciljeve i mere Strategije, sa posebnim osvrtom na uticaje na kvalitet životne sredine, klimatske promene, biodiverzitet, upravljanje prirodnim resursima i zdravlje ljudi, uključujući pozitivne i potencijalno negativne, direktne i indirektne efekte.
Analiza je sprovedena po posebnim ciljevima i merama Strategije, uz uvažavanje specifičnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, ruralnih područja i različitih grupa korisnika. Posebna pažnja posvećena je identifikovanju uticaja na poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, građane, osetljive društvene grupe, kao i na institucionalni i regulatorni okvir za sprovođenje javnih politika.
U okviru Analize razmatrani su:
1) ekonomski efekti, koji obuhvataju uticaj na troškove i koristi za privredne subjekte, investicije, produktivnost i pristup tržištu;
2) efekti na društvo, sa posebnim osvrtom na uticaj na životni standard, zapošljavanje, zdravlje, ravnopravnost i socijalnu uključenost;
3) efekti na životnu sredinu i klimatske promene, uključujući uticaje na prirodne resurse, biodiverzitet, emisije gasova sa efektom staklene bašte i otpornost na klimatske promene;
4) upravljački efekti, koji se odnose na institucionalne, organizacione i administrativne kapacitete za sprovođenje mera;
5) finansijski efekti, koji obuhvataju uticaj na javne prihode i rashode, kao i izvore finansiranja za sprovođenje mera.
Analiza je zasnovana na dostupnim podacima, relevantnim strateškim i programskim dokumentima, važećem zakonodavstvu i ekspertskim procenama. Prilikom izrade Analize primenjen je princip proporcionalnosti, pri čemu je dubina analize prilagođena prirodi i obimu predloženih mera.
Rezultati Analize predstavljaju osnovu za procenu opravdanosti i izvodljivosti predloženih mera, kao i za identifikovanje potencijalnih rizika i potrebe za dodatnim merama ublažavanja, u cilju obezbeđivanja efikasne, održive i institucionalno sprovodive implementacije Strategije.
5.1. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 1
Ekonomski efekti
Mere utvrđene u okviru ovog posebnog cilja usmerene su na povećanje obima i vrednosti poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, unapređenje konkurentnosti sektora i obezbeđenje stabilnijeg i predvidivijeg dohotka poljoprivrednika. Ekonomski efekti ovih mera sagledani su u odnosu na privredne subjekte, uključujući mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i prerađivačku industriju, uz uvažavanje direktnih i indirektnih, pozitivnih i potencijalno negativnih efekata.
Primena mera PC1 prouzrokuje određene troškove za privredne subjekte, koji se pre svega odnose na potrebu za ulaganjima u proširenje i modernizaciju proizvodnje, nabavku opreme, unapređenje tehnologije, prilagođavanje standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, kao i na troškove organizacionog prilagođavanja u procesu udruživanja i ugovaranja proizvodnje. Ovi troškovi su naročito izraženi kod poljoprivrednih gazdinstava i mikro, mala i srednja preduzeća, posebno u početnoj fazi primene mera.
Istovremeno, mere donose značajne materijalne koristi u vidu povećanja proizvodnje (M1.10-M1.16), rasta prihoda, smanjenja troškova po jedinici proizvoda, boljeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta (M1.2) i smanjenja zavisnosti od uvoznih inputa kroz osnaživanje domaće proizvodnje ključnih poljoprivrednih inputa (M1.6). Nematerijalne koristi ogledaju se u povećanju sigurnosti poslovanja, jačanju poverenja u sistem javnih politika (M1.1), stabilizaciji dohotka poljoprivrednika i većoj otpornosti na tržišne i klimatske šokove.
Mere u okviru PC1 pozitivno utiču na poslovanje privrednih subjekata kroz stvaranje predvidivijeg i stabilnijeg poslovnog okruženja. Efikasnije planiranje i finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja (M1.1), uvođenje mehanizma ugovaranja proizvodnje (M1.5) i razvoj tržišne infrastrukture (M1.4), doprinose boljem planiranju proizvodnje, sigurnijem plasmanu i stabilnijim prihodima.
Mere stimulisanja udruživanja poljoprivrednika i vlasnika šuma (M1.3), utiču na smanjenje pojedinačnih troškova poslovanja, efikasnije korišćenje resursa i bolju organizaciju proizvodnje i plasmana. Iako pojedine mere mogu dovesti do kratkoročnog povećanja administrativnih i organizacionih troškova, očekuje se da će digitalizacija procesa, unapređenje e-usluga i jačanje institucionalnih mehanizama doprineti dugoročnom smanjenju troškova poslovanja i povećanju pravne sigurnosti privrednih subjekata.
Mere PC1 imaju izražen pozitivan uticaj na investicionu aktivnost privrednih subjekata. Jačanje podrške investicijama u kapacitete za proizvodnju, preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda (M1.8), razvoj logistike i hladnog lanca (M1.9), kao i unapređenje kvaliteta i količina sirovog mleka i proizvodnje mesa (M1.10-M1.12) podstiču ulaganja u infrastrukturu, opremu i tehnološko unapređenje.
Pored direktnih investicija, mere podstiču i indirektna ulaganja u obuke, razvoj ljudskih resursa, unapređenje energetske efikasnosti i racionalno korišćenje resursa. Stabilizacija dohotka i smanjenje tržišnih rizika kroz ugovaranje proizvodnje i bolju tržišnu organizaciju povećavaju spremnost privrednih subjekata da ulažu u dugoročni razvoj.
Primena mera u okviru PC1 direktno utiče na rast produktivnosti kroz unapređenje prinosa i kvaliteta u ratarstvu (M1.14), poboljšanje genetskog potencijala i odgajivačkih programa u stočarstvu (M1.11), kao i kroz unapređenje proizvodnje u specijalizovanim sektorima kao što su proizvodnja meda i akvakultura (M1.15 i M1.16).
Razvoj logistike, hladnog lanca i tržišne infrastrukture (M1.4 i M1.9), doprinosi smanjenju gubitaka nakon proizvodnje, boljem očuvanju kvaliteta i većoj efikasnosti celokupnog lanca vrednosti. Unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (M1.13), doprinosi efikasnijem korišćenju resursa i stvaranju dodatne ekonomske vrednosti.
Mere PC1 značajno unapređuju pristup tržištu kroz povećanje obima i kvaliteta ponude, jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača i bolju integraciju u lanac vrednosti. Razvoj tržišne infrastrukture (M1.4), ugovaranje proizvodnje (M1.5) i promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju (M1.7), doprinose boljem pozicioniranju domaćih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu.
Poseban efekat očekuje se u povećanju obima spoljnotrgovinske razmene, smanjenju nestabilnosti prihoda i jačanju pregovaračke pozicije poljoprivrednika, naročito kroz udruživanje i kolektivni nastup na tržištu. Stabilnija proizvodnja i kvalitetniji proizvodi omogućavaju proizvođačima veću slobodu izbora tržišnih kanala i dugoročno održiviji razvoj.
Efekti na društvo
Mere utvrđene u okviru PC1 imaju značajne efekte na društvo, pre svega kroz uticaj na životni standard građana, socijalnu uključenost, zapošljavanje, ravnomerniji regionalni razvoj i dostupnost osnovnih dobara i usluga. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne društvene efekte primene mera.
Primena mera PC1 može prouzrokovati određene troškove za građane, pre svega u vidu kratkoročnih prilagođavanja proizvodnih i tržišnih struktura, kao i potencijalnog rasta cena pojedinih proizvoda usled ulaganja u povećanje kvaliteta i standarda proizvodnje. Ovi troškovi su uglavnom ograničenog obima i vremenskog trajanja.
Sa druge strane, koristi za građane su značajne i dugoročne. One se ogledaju u povećanju dostupnosti domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, većoj bezbednosti snabdevanja hranom, unapređenom kvalitetu proizvoda, stabilnijim cenama i jačanju domaće ekonomije. Nematerijalne koristi uključuju jačanje osećaja ekonomske sigurnosti, poverenja u institucije i održivosti ruralnih zajednica.
Realizacija mera ne predviđa sistemske negativne efekte po određene grupe stanovništva. Međutim, postoji rizik da pojedine grupe, kao što su mala i nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva, starija lica u ruralnim sredinama i manje razvijene lokalne zajednice, mogu imati ograničenu sposobnost da u punoj meri iskoriste koristi od mera. Kako bi se ovi rizici sveli na minimum, neophodno je obezbediti ciljane mere podrške, savetodavne usluge, pojednostavljene administrativne procedure i ravnomernu teritorijalnu dostupnost mera, kako bi sve grupe stanovništva imale jednake mogućnosti za učešće.
Mere PC1 su kreirane tako da obezbeđuju ravnopravan tretman svih građana i privrednih subjekata, bez diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, roda, invaliditeta, starosne dobi ili drugih ličnih svojstava. Kriterijumi za učešće u merama zasnovani su na objektivnim i transparentnim uslovima. Posebna pažnja posvećena je promovisanju rodne ravnopravnosti, uključivanju mladih i žena u poljoprivrednu proizvodnju i obezbeđivanju jednakih uslova pristupa resursima i podršci.
Mere PC1 imaju pozitivan uticaj na više osetljivih društvenih grupa, posebno na stanovništvo ruralnih sredina, siromašne i socijalno isključene, žene, mlade i starije osobe. Povećanje proizvodnje i stabilizacija dohotka doprinose smanjenju siromaštva u ruralnim područjima i jačanju ekonomske sigurnosti domaćinstava. Mere udruživanja, ugovaranja proizvodnje i razvoja tržišne infrastrukture omogućavaju lakše uključivanje osetljivih grupa u ekonomske tokove, dok razvoj specijalizovanih sektora pruža mogućnosti za diversifikaciju prihoda i samozapošljavanje.
Realizacija mera PC1 ima pozitivan uticaj na tržište rada kroz očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji, logistici i pratećim uslugama. Poseban efekat očekuje se u ruralnim područjima, gde mere doprinose smanjenju nezaposlenosti i sprečavanju migracija. Povećana potreba za modernim proizvodnim praksama uslovljava potrebu za dodatnim obukama, prekvalifikacijama i jačanjem veština radne snage, što doprinosi trajnijoj integraciji na tržištu rada i unapređenju uslova rada. Mere ne predviđaju sistemsko otpuštanje tehnoloških viškova, već postepenu transformaciju radnih mesta.
Mere PC1 indirektno utiču na unapređenje finansiranja i kvaliteta sistema obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite u ruralnim područjima, kroz rast lokalnih prihoda i ekonomsku aktivnost. Povećanje domaće proizvodnje doprinosi povećanju stabilnosti ponude i ekonomskog pristupa hrani. Takođe, očekuje se pozitivan uticaj na dostupnost energije i vode u ruralnim sredinama, usled investicija u infrastrukturu i racionalnije korišćenje resursa.
Mere PC1 pozitivno utiču na zdravlje stanovništva kroz povećanu dostupnost kvalitetne, bezbedne i nutritivno vredne hrane. Unapređenje kvaliteta sirovog mleka, mesa i drugih proizvoda, kao i bolja kontrola proizvodnih procesa, doprinose smanjenju zdravstvenih rizika povezanih sa ishranom. Indirektno, poboljšanje ekonomske sigurnosti i smanjenje siromaštva pozitivno utiču na psihofizičko zdravlje stanovništva.
Mere PC1 doprinose očuvanju kulturnog nasleđa i tradicionalnih oblika života u ruralnim područjima. Očuvanje poljoprivredne aktivnosti, razvoj lokalnih proizvoda i podrška tradicionalnim proizvodnim praksama doprinose očuvanju nematerijalne kulturne baštine i lokalnih identiteta.
Mere PC1 imaju značajan pozitivan uticaj na životni standard stanovništva, naročito u ruralnim područjima. Povećanje proizvodnje, stabilizacija dohotka i rast zaposlenosti dovode do rasta raspoloživog dohotka domaćinstava i poboljšanja uslova života. Efekti su srednjoročni i dugoročni, sa posebnim značajem za domaćinstva koja su izložena većem riziku od siromaštva.
Realizacija mera PC1 pozitivno utiče na socijalnu i ekonomsku situaciju u manje razvijenim regionima i ruralnim područjima. Mere doprinose ravnomernijem regionalnom razvoju, smanjenju regionalnih nejednakosti i jačanju lokalnih ekonomija, posebno u područjima sa visokim učešćem poljoprivrede u strukturi zaposlenosti.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Mere utvrđene u okviru PC1 imaju značajne, pretežno pozitivne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, uz postojanje određenih rizika koji se mogu ublažiti primenom dodatnih mera i principa održivog upravljanja resursima. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte mera.
Mere PC1 utiču na kvalitet vode, vazduha, zemljišta i hrane, kao i na sposobnost sistema da se prilagodi izmenjenim klimatskim uslovima. Efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem (M1.2), unapređenje prinosa i kvaliteta u ratarstvu (M1.14) i unapređenje stočarske proizvodnje (M1.10-M1.12), doprinose racionalnijem korišćenju zemljišnih resursa i smanjenju degradacije zemljišta. Razvoj logistike, hladnog lanca i tržišne infrastrukture (M1.4 i M1.9), doprinosi smanjenju gubitaka hrane, što indirektno utiče na smanjenje pritiska na prirodne resurse i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Osnaživanje domaće proizvodnje poljoprivrednih inputa (M1.6), smanjuje zavisnost od uvoza i transportnih emisija.
Istovremeno, povećanje obima proizvodnje može dovesti do povećanog pritiska na vodne resurse i zemljište, kao i do rasta emisija gasova sa efektom staklene bašte, posebno u stočarstvu. Ovi rizici se ublažavaju primenom savremenih proizvodnih praksi, unapređenjem kvaliteta proizvodnje i unapređenjem upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (M1.13).
Mere PC1 imaju pretežno pozitivan uticaj na biljni i životinjski svet, ekosisteme i biodiverzitet, naročito kroz unapređenje upravljanja zemljištem i racionalizaciju proizvodnje. Unapređenje proizvodnje meda (M1.15), direktno doprinosi očuvanju oprašivača i ekosistemskih usluga, dok unapređenje akvakulture (M1.16), doprinosi održivom korišćenju vodnih ekosistema.
Međutim, intenzifikacija proizvodnje može predstavljati rizik za prirodna staništa i biodiverzitet ukoliko se ne sprovodi u skladu sa principima održivog razvoja. Zbog toga je neophodno obezbediti da se mere sprovode u skladu sa propisima o zaštiti prirode, ekološkim mrežama i zaštićenim područjima.
Mere PC1 utiču na unapređenje upravljanja otpadom i efikasnije korišćenje prirodnih resursa. Unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (M1.13), smanjuje rizike po životnu sredinu i zdravlje ljudi, uz mogućnost stvaranja dodatne vrednosti kroz njihovu kontrolisanu preradu.
Investicije u proizvodnju, preradu i logistiku (M1.8 i M1.9), omogućavaju primenu energetski efikasnijih tehnologija i racionalnije korišćenje sirovina. Postoji potencijal za povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, posebno kroz energetsku efikasnost u skladištenju i preradi.
Mere PC1 pozitivno utiču na zdravlje stanovništva kroz povećanje dostupnosti kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. Unapređenje kvaliteta sirovog mleka, mesa i drugih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda doprinosi smanjenju zdravstvenih rizika povezanih sa ishranom. Indirektno, smanjenje zagađenja usled boljeg upravljanja otpadom, racionalnijeg korišćenja resursa i smanjenja gubitaka hrane pozitivno utiče na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Potencijalni negativni uticaji mogu se javiti ukoliko dođe do prekomerne upotrebe hemijskih sredstava, što zahteva pojačanu kontrolu i primenu dobrih poljoprivrednih praksi.
Mere PC1 nemaju direktan negativan uticaj na kulturno-istorijsku baštinu, arhitektonsko i arheološko nasleđe. Naprotiv, očuvanje poljoprivredne aktivnosti i razvoj ruralnih područja doprinose očuvanju tradicionalnih predela, načina korišćenja zemljišta i nematerijalne kulturne baštine povezane sa poljoprivredom i selom.
Potencijalni rizici po životnu sredinu i zdravlje ljudi odnose se na moguću intenzifikaciju proizvodnje, povećanje pritiska na zemljište i vodne resurse, kao i rast emisija gasova sa efektom staklene bašte. Posebni rizici postoje u stočarstvu ukoliko se ne primenjuju adekvatni sistemi upravljanja otpadom i sporednim proizvodima. Ovi rizici se mogu značajno smanjiti primenom odgovarajućih standarda, dobrih poljoprivrednih praksi, kontrole primene mera i unapređenjem institucionalnih mehanizama nadzora.
U cilju smanjenja identifikovanih rizika, neophodno je sprovođenje dodatnih mera kao što su kontinuirana edukacija proizvođača, jačanje savetodavnih službi, uvođenje sistema monitoringa uticaja na životnu sredinu i podsticanje primene klimatski pametnih i ekološki prihvatljivih praksi. Poseban značaj ima integracija principa zaštite životne sredine u proces planiranja i realizacije investicija, kao i primena procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa važećim propisima.
Dodatne mere za ublažavanje negativnih uticaja usklađene su sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, uključujući nacionalne strategije, programe prilagođavanja klimatskim promenama i principe Zelene agende. Sprovođenje mera PC1 doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i postepenom usklađivanju sa evropskim politikama u oblasti zaštite životne sredine i klime.
Upravljački efekti
Mere utvrđene u okviru PC1 imaju značajne upravljačke efekte, pre svega u pogledu unapređenja načina planiranja, koordinacije, sprovođenja i praćenja javnih politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ovi efekti se ogledaju u jačanju postojećih institucionalnih kapaciteta, unapređenju međusektorske saradnje i povećanju transparentnosti i odgovornosti u radu javne uprave.
Primena mera PC1 zahteva unapređenje postojećeg institucionalnog okvira i jačanje kapaciteta nadležnih organa, revidiranje unutrašnje organizacije uprava i sektora, pre svega Ministarstva, njegovih organa u sastavu, kao i drugih relevantnih institucija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Organizacione i upravljačke promene odnose se na unapređenje mehanizama planiranja i finansiranja (M1.1), jačanje koordinacije između institucija uključenih u upravljanje poljoprivrednim zemljištem (M1.2), kao i bolju organizaciju sistema podrške udruživanju poljoprivrednika i razvoju tržišne infrastrukture (M1.3 i M1.4). Ove promene doprinose efikasnijem funkcionisanju postojećih institucija bez potrebe za njihovim formalnim reorganizovanjem.
Za realizaciju mera PC1 neophodno je postupno unapređenje funkcionalnih i operativnih kapaciteta, uključujući modernizaciju procedura, unapređenje internih procesa i jačanje ljudskih resursa. Poseban naglasak stavlja se na potrebu za unapređenjem tehničkih i analitičkih kapaciteta u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, kako bi institucije bile u stanju da efikasno sprovode mere vezane za investicionu podršku (M1.8), logistiku i hladni lanac (M1.9), kao i za praćenje specifičnih sektora kao što su stočarstvo, ratarstvo, pčelarstvo i akvakultura (M1.10-M1.16).
Mere PC1 pozitivno utiču na kvalitet i kvantitet institucionalnih kapaciteta javne uprave. Unapređenje sistema planiranja, praćenja i evaluacije mera doprinosi jačanju analitičkih, upravljačkih i kontrolnih kapaciteta nadležnih institucija. Istovremeno, povećava se potreba za kontinuiranom obukom zaposlenih u javnom sektoru, posebno u oblastima upravljanja projektima, analize podataka, kontrole sprovođenja mera i komunikacije sa korisnicima. Kvantitativno, ne očekuje se značajno povećanje broja zaposlenih, ali se očekuje povećanje složenosti poslova i odgovornosti, što zahteva adekvatno jačanje stručnih kapaciteta i bolju unutrašnju organizaciju rada.
Primena mera PC1 ima pozitivan uticaj na odgovornost i transparentnost rada javne uprave. Unapređenje mehanizama planiranja i finansiranja, jasno definisani kriterijumi za dodelu podrške, kao i uvođenje sistema praćenja i izveštavanja doprinose većoj transparentnosti u korišćenju javnih sredstava. Jačanje saradnje sa poljoprivrednicima, njihovim udruženjima i drugim zainteresovanim stranama doprinosi većoj odgovornosti institucija i boljem razumevanju potreba korisnika mera. Istovremeno, unapređenje digitalnih alata i e-usluga omogućava bolji uvid javnosti u rad institucija i rezultate sprovođenja mera.
Finansijski efekti
Mere utvrđene u okviru PC1 imaju značajne finansijske efekte na javne prihode i rashode, kao i na strukturu i izvore finansiranja javnih politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Finansijski efekti su sagledani u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom periodu, uz uvažavanje direktnih i indirektnih efekata.
Primena mera PC1 podrazumeva povećanje javnih rashoda u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, pre svega kroz izdvajanja za podsticaje, investicionu podršku, razvoj infrastrukture, unapređenje tržišne organizacije i sprovođenje promotivnih aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju (M1.1, M1.4, M1.7, M1.8 i M1.9). Ovi rashodi se odnose na tekuće i kapitalne transfere, kao i na troškove upravljanja, praćenja i kontrole sprovođenja mera.
Istovremeno, očekuje se da će mere PC1 imati pozitivan uticaj na javne prihode u srednjoročnom i dugoročnom periodu. Povećanje obima i vrednosti poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, rast prihoda privrednih subjekata i povećanje zaposlenosti dovešće do rasta poreskih prihoda, uključujući porez na dohodak, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i indirektne poreze. Povećanje spoljnotrgovinske razmene i jačanje konkurentnosti domaćih proizvoda dodatno doprinose rastu javnih prihoda. Dugoročno posmatrano, stabilizacija dohotka poljoprivrednika i jačanje otpornosti sektora doprinose smanjenju potrebe za ad hoc intervencijama i vanrednim izdvajanjima iz budžeta, što pozitivno utiče na fiskalnu održivost.
Finansijski resursi za sprovođenje mera PC1 obezbeđuju se iz više izvora finansiranja, u skladu sa principom kombinovanja nacionalnih i međunarodnih sredstava, kao i privatnih ulaganja.
Osnovni izvor finansiranja predstavlja budžet Republike Srbije, pre svega kroz budžetske linije nadležnog ministarstva. Sredstva iz budžeta koriste se za finansiranje direktnih podsticaja, nacionalnih programa podrške, sufinansiranje investicija, kao i za troškove upravljanja i praćenja sprovođenja mera. Pored nacionalnog budžeta, značajan deo sredstava obezbeđuje se iz međunarodnih izvora finansiranja, uključujući pretpristupne fondove Evropske unije (naročito IPARD program), kao i sredstva međunarodnih finansijskih institucija i donatorskih organizacija. Ova sredstva su usmerena pre svega na investicije u proizvodnju, preradu, logistiku, hladni lanac, kao i na unapređenje kvaliteta i standarda u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
Dodatni izvor finansiranja predstavljaju privatna sredstva korisnika mera, odnosno sopstvena ulaganja poljoprivrednih gazdinstava i privrednih subjekata, koja se aktiviraju kroz mehanizme sufinansiranja i podsticaja. Kombinovanje javnih i privatnih sredstava omogućava veći obim investicija i efikasnije korišćenje javnih resursa. Konkretni iznosi potrebni za sprovođenje mera PC1 utvrđuju se u okviru srednjoročnog budžetskog okvira i godišnjih budžetskih planova, kao i u skladu sa raspoloživim sredstvima iz međunarodnih izvora finansiranja. Finansijska dinamika realizacije mera biće usklađena sa prioritetima javnih politika i fiskalnim mogućnostima Republike Srbije.
5.2. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 2
Ekonomski efekti
Mere utvrđene u okviru PC2 usmerene su na povećanje dodate vrednosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kroz unapređenje kvaliteta, bezbednosti hrane, primenu veterinarskih i fitosanitarnih standarda i jačanje konkurentnosti domaće proizvodnje. Ekonomski efekti mera analizirani su u odnosu na poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i prerađivačku industriju, uz uvažavanje specifičnosti pojedinih sektora.
Primena mera PC2 prouzrokuje određene troškove za privredne subjekte, pre svega u vidu ulaganja u unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa (M2.1), prilagođavanje proizvodnih procesa tržišnim, veterinarskim i fitosanitarnim standardima (M2.3 i M2.5), kao i unapređenje proizvodnje i sertifikacije sadnog materijala (M2.2). Ovi troškovi su naročito izraženi kod mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivrednih gazdinstava u početnoj fazi primene mera.
Istovremeno, mere donose značajne materijalne koristi u vidu povećanja vrednosti proizvoda, postizanja viših prodajnih cena, stabilnijeg plasmana i smanjenja rizika od povlačenja proizvoda sa tržišta. Nematerijalne koristi ogledaju se u jačanju poverenja potrošača, unapređenju reputacije domaćih proizvoda, boljem pozicioniranju brendova i većoj pravnoj i tržišnoj sigurnosti privrednih subjekata. Dugoročno, koristi od primene mera prevazilaze inicijalne troškove, naročito kod subjekata orijentisanih ka preradi i izvozu.
Mere PC2 utiču na unapređenje poslovanja privrednih subjekata kroz podizanje standarda proizvodnje i jasnije definisanje uslova za učešće na tržištu. Uvođenje i primena sistema kvaliteta i sertifikacije doprinose profesionalizaciji poslovanja, boljoj unutrašnjoj organizaciji i smanjenju poslovnih rizika.
Iako mere podrazumevaju povećane obaveze u pogledu kontrole i inspekcijskog nadzora, očekuje se da će unapređenje regulatornog okvira i digitalizacija pojedinih procedura doprineti efikasnijem poslovanju i smanjenju dugoročnih administrativnih troškova.
Povećanje izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa (M2.4), dodatno doprinosi rastu zaposlenosti i razvoju pratećih uslužnih delatnosti.
Mere PC2 imaju izražen pozitivan uticaj na investicionu aktivnost privrednih subjekata. Ulaganja u sisteme kvaliteta, laboratorijsku infrastrukturu, sertifikaciju, dobrobit životinja i kontrolu antimikrobne rezistencije (M2.5), podstiču modernizaciju proizvodnje i usklađivanje sa međunarodnim standardima.
Razvoj izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa (M2.4), stimuliše investicije u prerađivačke kapacitete, hladni lanac, skladištenje i logistiku.
Unapređenje proizvodnje sadnog materijala i klonske selekcije (M2.2), doprinosi dugoročnim investicijama u kvalitet primarne proizvodnje i stabilnost prinosa. Ove mere smanjuju investicioni rizik i povećavaju atraktivnost sektora za privatna ulaganja.
Primena mera PC2 direktno utiče na rast produktivnosti kroz unapređenje tehnoloških i organizacionih kapaciteta, primenu inovacija i poboljšanje kvaliteta proizvoda. Uvođenje standarda i sistema kvaliteta dovodi do efikasnijeg korišćenja resursa, smanjenja gubitaka i bolje kontrole proizvodnih procesa. Unapređenje sadnog materijala i klonske selekcije (M2.2), doprinosi većoj produktivnosti i stabilnosti proizvodnje u dugom roku, dok poboljšanje dobrobiti životinja i kontrola antimikrobne rezistencije (M2.5), pozitivno utiču na zdravstveno stanje životinja, kvalitet proizvoda i smanjenje troškova lečenja i gubitaka u proizvodnji.
Mere PC2 značajno unapređuju pristup tržištu privrednih subjekata kroz usklađivanje sa domaćim i međunarodnim tržišnim, veterinarskim i fitosanitarnim standardima. Implementacija tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso (M2.3), omogućava ravnopravno učešće domaćih proizvođača na organizovanim tržištima i povećava slobodan promet proizvoda.
Unapređenje izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa (M2.4), direktno doprinosi povećanju obima spoljnotrgovinske razmene i pristupu tržištima više dodate vrednosti.
Poboljšanje sistema kvaliteta i sertifikacije olakšava pristup finansijskim sredstvima, posebno kroz investicione i razvojne programe koji uslovljavaju primenu standarda i dokaze o bezbednosti i kvalitetu proizvoda.
Efekti na društvo
Mere utvrđene u okviru PC2 imaju značajne efekte na društvo, pre svega kroz uticaj na kvalitet i bezbednost hrane, zdravlje stanovništva, zapošljavanje, socijalnu uključenost i životni standard građana. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte primene mera, uz uvažavanje različitih društvenih grupa i regionalnih specifičnosti.
Primena mera PC2 može prouzrokovati određene troškove za građane, pre svega u vidu potencijalno viših cena pojedinih proizvoda usled unapređenja standarda kvaliteta, sertifikacije i bezbednosti hrane. Ovi troškovi su ograničenog obima i uglavnom se odnose na proizvode više dodate vrednosti.
Sa druge strane, koristi za građane su značajne i dugoročne. One se ogledaju u povećanoj dostupnosti bezbedne, kvalitetne i nutritivno vredne hrane, smanjenju rizika po zdravlje, jačanju poverenja u domaće proizvode i boljoj informisanosti potrošača. Nematerijalne koristi uključuju osećaj sigurnosti, zaštitu prava potrošača i unapređenje kvaliteta života.
Mere PC2 ne predviđaju sistemske negativne efekte po određene grupe stanovništva. Međutim, postoji rizik da pojedine kategorije građana sa nižim primanjima mogu teže pristupiti proizvodima više dodate vrednosti zbog njihove cene.
Ovi rizici mogu se ublažiti podsticanjem šire dostupnosti kvalitetnih proizvoda, podrškom domaćoj proizvodnji i primenom mera usmerenih na unapređenje prehrambenih navika dece i omladine (M2.6).
Mere PC2 omogućavaju ravnopravan tretman svih građana i privrednih subjekata, bez diskriminacije po bilo kom ličnom osnovu. Kriterijumi za primenu mera, kontrolu kvaliteta i pristup podršci zasnovani su na objektivnim, transparentnim i unapred definisanim standardima. Posebna pažnja posvećena je ravnopravnom pristupu informacijama, edukaciji i podršci, kako bi različite društvene grupe imale jednake mogućnosti da ostvare koristi od unapređenja sistema kvaliteta i bezbednosti hrane.
Mere PC2 imaju pozitivan uticaj na više osetljivih društvenih grupa, posebno na decu, mlade, žene, starije osobe i stanovništvo ruralnih područja. Unapređenje bezbednosti i nutritivnog kvaliteta hrane direktno doprinosi zaštiti zdravlja ovih grupa.
Mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine (M2.6) ima poseban društveni značaj u kontekstu prevencije bolesti i dugoročnog unapređenja javnog zdravlja.
Razvoj sektora više dodate vrednosti stvara dodatne mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja u ruralnim sredinama.
Realizacija mera PC2 ima pozitivan uticaj na tržište rada kroz otvaranje novih radnih mesta u prerađivačkoj industriji, kontrolnim i sertifikacionim telima, logistici i pratećim uslugama. Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane zahteva nova znanja i veštine, što povećava potrebu za obukama, prekvalifikacijama i stručnim usavršavanjem. Mere ne predviđaju značajno ukidanje radnih mesta, već transformaciju postojećih poslova i unapređenje uslova rada, uz pozitivan uticaj na rodnu ravnopravnost i zapošljavanje ranjivih grupa.
Mere PC2 indirektno utiču na unapređenje sistema zdravstvene i socijalne zaštite kroz prevenciju bolesti povezanih sa nebezbednom ili nekvalitetnom hranom.
Unapređenje kvaliteta hrane doprinosi smanjenju dugoročnih troškova lečenja i opterećenja zdravstvenog sistema.
Istovremeno, mere doprinose boljoj dostupnosti i priuštivosti bezbedne hrane, dok uticaj na druge sisteme javnih usluga nije direktan.
Mere PC2 imaju izrazito pozitivan uticaj na zdravlje stanovništva, posebno kroz smanjenje rizika od bolesti koje se prenose hranom.
Kontrola antimikrobne rezistencije i unapređenje dobrobiti životinja (M2.5), imaju poseban značaj za javno zdravlje, uključujući dugoročne efekte na zdravlje ljudi.
Iako mere PC2 nemaju direktan uticaj na sektor kulture, one indirektno doprinose očuvanju tradicionalnih proizvoda, lokalnih gastronomskih specifičnosti i kulturnih obrazaca ishrane. Unapređenje kvaliteta i brendiranje domaćih proizvoda doprinosi očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa povezanog sa tradicionalnom proizvodnjom hrane.
Mere PC2 pozitivno utiču na životni standard stanovništva kroz poboljšanje kvaliteta ishrane, rast zaposlenosti i povećanje prihoda u sektorima više dodate vrednosti, naročito u srednjoročnom i dugoročnom periodu.
Realizacija mera PC2 pozitivno utiče na socijalnu i ekonomsku situaciju u pojedinim regionima i okruzima, posebno u područjima sa razvijenom poljoprivredno-prehrambenom proizvodnjom, doprinoseći ravnomernijem regionalnom razvoju i jačanju lokalnih zajednica.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Mere utvrđene u okviru PC2 imaju značajne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, pre svega kroz unapređenje kvaliteta hrane, primenu kontrolisanih i odgovornih proizvodnih praksi, smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja i unapređenje otpornosti poljoprivredno-prehrambenog sistema na klimatske promene. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne uticaje, uz identifikaciju mera za njihovo ublažavanje.
Primena mera PC2 pozitivno utiče na kvalitet zemljišta, voda i hrane kroz unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa (M2.1), kao i kroz primenu veterinarskih i fitosanitarnih standarda koji smanjuju rizik od zagađenja i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava. Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane doprinosi smanjenju gubitaka u proizvodnji i lancu snabdevanja, što indirektno utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Mere PC2 doprinose boljoj sposobnosti prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje izmenjenim klimatskim uslovima, posebno kroz unapređenje proizvodnje sertifikovanog sadnog materijala i klonske selekcije (M2.2), što omogućava veću otpornost biljnih kultura na klimatske stresove i bolesti. Uticaj na kvalitet vazduha je indirektan i uglavnom pozitivan, kroz smanjenje neefikasnih proizvodnih praksi i bolju kontrolu procesa.
Mere PC2 imaju pozitivan uticaj na životinjski svet i ekosisteme, naročito kroz unapređenje dobrobiti životinja i kontrolu antimikrobne rezistencije (M2.5). Ove mere doprinose očuvanju zdravlja životinja, smanjenju širenja bolesti i smanjenju pritiska na ekosisteme usled nekontrolisane upotrebe veterinarskih lekova.
Unapređenje proizvodnje i sertifikacije sadnog materijala (M2.2), doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema kroz primenu kontrolisanog i kvalitetnog reproduktivnog materijala. Mere nemaju direktan negativan uticaj na zaštićena područja, ekološku mrežu i koridore, pod uslovom da se sprovode u skladu sa važećim propisima o zaštiti prirode.
Primena mera PC2 doprinosi unapređenju upravljanja otpadom i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa, pre svega kroz smanjenje gubitaka hrane i bolju kontrolu proizvodnih procesa. Unapređenje sistema kvaliteta i monitoringa (M2.1) omogućava ranije identifikovanje neusaglašenosti i sprečavanje nastanka otpada.
Iako mere PC2 ne predviđaju direktne intervencije u oblasti obnovljivih izvora energije, indirektno podstiču unapređenje energetske efikasnosti kroz modernizaciju proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, posebno u sektorima mleka i mesa (M2.4).
Mere PC2 imaju izrazito pozitivan uticaj na zdravlje stanovništva kroz smanjenje rizika od bolesti koje se prenose hranom, poboljšanje bezbednosti i nutritivnog kvaliteta proizvoda i kontrolu antimikrobne rezistencije. Unapređenje veterinarskih i fitosanitarnih standarda direktno doprinosi zaštiti javnog zdravlja i smanjenju dugoročnih zdravstvenih rizika.
Mere PC2 nemaju direktan uticaj na kulturno-istorijsku, arhitektonsku i arheološku baštinu. Međutim, indirektno doprinose očuvanju tradicionalnih oblika proizvodnje hrane, lokalnih gastronomskih specifičnosti i nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz unapređenje kvaliteta i brendiranje domaćih proizvoda.
Potencijalni rizici primene mera PC2 po životnu sredinu i zdravlje ljudi uglavnom se odnose na mogućnost intenzifikacije proizvodnje i povećanog pritiska na prirodne resurse u pojedinim sektorima. Ovi rizici su ograničenog obima i mogu se efikasno ublažiti primenom postojećih propisa, standarda i mehanizama kontrole.
U cilju smanjenja potencijalnih negativnih uticaja, identifikovane su dodatne mere koje uključuju kontinuirani monitoring uticaja na životnu sredinu, primenu dobrih poljoprivrednih i veterinarskih praksi, edukaciju proizvođača i jačanje inspekcijskog nadzora. Ove mere su komplementarne postojećem regulatornom okviru i ne zahtevaju uvođenje novih institucionalnih mehanizama.
Mere PC2 su usklađene sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i sa principima Zelene agende. Poseban akcenat stavljen je na prevenciju zagađenja, odgovorno korišćenje prirodnih resursa, zaštitu biodiverziteta i unapređenje otpornosti sistema na klimatske promene.
Upravljački efekti
Mere utvrđene u okviru PC2 imaju značajne upravljačke efekte, pre svega u pogledu unapređenja institucionalne koordinacije, jačanja kapaciteta nadležnih organa i unapređenja transparentnosti i efikasnosti sistema kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane. Upravljački efekti mera analizirani su u kontekstu postojećeg institucionalnog okvira i važećih nadležnosti organa javne uprave.
Primena mera PC2 sprovode u okviru postojećih institucionalnih struktura, pre svega nadležnog ministarstva za poljoprivredu, organa u njegovom sastavu, inspekcijskih službi, kao i ovlašćenih sertifikacionih i kontrolnih tela. Organizacione i upravljačke promene ogledaju se u unapređenju procedura, jačanju međusektorske koordinacije i boljoj povezanosti sistema kvaliteta, veterinarske i fitosanitarne kontrole, naročito u kontekstu mera koje se odnose na sertifikaciju, monitoring i unapređenje izvoznih kapaciteta (M2.1, M2.3 i M2.4).
Za realizaciju mera PC2 potrebno je funkcionalno unapređenje rada postojećih institucija, pre svega kroz jačanje tehničkih, kadrovskih i analitičkih kapaciteta. Ova unapređenja podrazumevaju kontinuiranu obuku zaposlenih, modernizaciju opreme i unapređenje sistema razmene podataka, a sprovode se postupno, u srednjoročnom periodu, u skladu sa dinamikom primene mera i raspoloživim resursima.
Mere PC2 imaju pozitivan uticaj na kvalitet i kvantitet institucionalnih kapaciteta nadležnih organa. Unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i kontrole zahteva jačanje stručnih kapaciteta u oblastima bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne zaštite, kontrole antimikrobne rezistencije i međunarodnih standarda. Iako se ne očekuje značajno povećanje broja zaposlenih, mere doprinose povećanju složenosti i odgovornosti poslova, što uslovljava potrebu za unapređenjem znanja, veština i tehničke opremljenosti institucija. Istovremeno, jača se saradnja sa ovlašćenim sertifikacionim i kontrolnim telima, što doprinosi ukupnoj efikasnosti sistema.
Primena mera PC2 pozitivno utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i povezanih institucija. Unapređenje sistema monitoringa, jasno definisani standardi i procedure, kao i uvođenje merljivih kriterijuma za kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane doprinose većoj predvidivosti i pravnoj sigurnosti. Jačanje sistema sertifikacije i kontrole povećava poverenje javnosti i privrednih subjekata u rad nadležnih organa, dok unapređenje informacionih sistema i dostupnost podataka doprinose većoj transparentnosti i efikasnijem nadzoru nad sprovođenjem mera.
Finansijski efekti
Mere utvrđene u okviru PC2 imaju značajne finansijske efekte na javne prihode i rashode, kao i na strukturu finansiranja javnih politika u oblasti poljoprivrede, bezbednosti hrane i veterinarske i fitosanitarne zaštite. Finansijski efekti su analizirani u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom periodu, uz uvažavanje direktnih i indirektnih uticaja.
Primena mera PC2 podrazumeva povećanje javnih rashoda u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, pre svega kroz izdvajanja za unapređenje sistema kvaliteta, sertifikacije i monitoringa (M2.1), jačanje veterinarskih i fitosanitarnih kapaciteta, podršku implementaciji tržišnih standarda (M2.3), kao i unapređenje izvoznih kapaciteta u sektorima mleka i mesa (M2.4). Dodatni rashodi odnose se na troškove obuka, unapređenja laboratorijske i kontrolne infrastrukture i sprovođenja mera u oblasti dobrobiti životinja i kontrole antimikrobne rezistencije (M2.5).
Istovremeno, u srednjoročnom i dugoročnom periodu očekuje se pozitivan uticaj mera PC2 na javne prihode. Povećanje proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti, rast konkurentnosti i jačanje izvoznih kapaciteta dovešće do rasta poreskih prihoda po osnovu poreza na dohodak, poreza na dobit i indirektnih poreza. Unapređenje bezbednosti hrane i prevencija zdravstvenih rizika doprinose smanjenju dugoročnih troškova u sistemu zdravstvene zaštite, što ima pozitivan fiskalni efekat.
Dugoročno posmatrano, jačanje institucionalnih kapaciteta i unapređenje sistema kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane doprinose smanjenju potrebe za vanrednim intervencijama i kriznim izdvajanjima, što pozitivno utiče na održivost javnih finansija.
5.3. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 3
Ekonomski efekti
Mere utvrđene u okviru PC3 usmerene su na jačanje ekonomske održivosti poljoprivrednih gazdinstava, diversifikaciju izvora prihoda u ruralnim područjima i stvaranje uslova za ravnomerniji teritorijalni razvoj. Ekonomski efekti mera analizirani su u odnosu na poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i druga privredna lica koja posluju u ruralnim područjima.
Primena mera PC3 može prouzrokovati određene inicijalne troškove za uključene subjekte, pre svega u vidu ulaganja u diversifikaciju ekonomskih aktivnosti (M3.1), prilagođavanje novim poslovnim modelima, kao i učešće u lokalnim razvojnim inicijativama u okviru LEADER pristupa (M3.3). Ovi troškovi su najizraženiji kod manjih poljoprivrednih gazdinstava i mikro, mala i srednja preduzeća u početnoj fazi primene mera.
Istovremeno, mere PC3 donose značajne materijalne koristi kroz povećanje prihoda, smanjenje zavisnosti od primarne poljoprivredne proizvodnje i veću otpornost na tržišne i klimatske rizike. Nematerijalne koristi ogledaju se u jačanju lokalnog preduzetništva, povećanju društvenog kapitala, jačanju saradnje unutar lokalnih zajednica i unapređenju kvaliteta života u ruralnim područjima.
Mere PC3 pozitivno utiču na poslovanje privrednih subjekata kroz podsticanje osnivanja novih delatnosti i razvoj postojećih, posebno u oblastima ruralnog turizma, prerade poljoprivrednih proizvoda, zanatstva i usluga. Diversifikacija aktivnosti doprinosi stabilnijem poslovanju, rastu prihoda i povećanju zaposlenosti u ruralnim sredinama.
Unapređenje ruralne infrastrukture (M3.2), doprinosi smanjenju troškova poslovanja, boljoj dostupnosti tržišta, efikasnijem korišćenju e-usluga javne uprave i podsticanju digitalne transformacije u ruralnim područjima. LEADER pristup (M3.3), dodatno unapređuje poslovno okruženje kroz lokalno vođene razvojne strategije i bolju koordinaciju između javnog, privatnog i civilnog sektora.
Mere PC3 imaju izražen pozitivan uticaj na investicionu aktivnost u ruralnim područjima. Podrška diversifikaciji ekonomskih aktivnosti (M3.1), podstiče ulaganja u nove proizvodne i uslužne kapacitete, obuke, unapređenje kvaliteta proizvoda i razvoj inovativnih poslovnih modela.
Unapređenje ruralne infrastrukture (M3.2), stvara preduslove za privatne investicije kroz poboljšanje saobraćajne, komunalne i digitalne infrastrukture. LEADER pristup (M3.3), omogućava mobilizaciju dodatnih javnih i privatnih investicija kroz lokalne akcione grupe i projekte zasnovane na potrebama lokalne zajednice.
Primena mera PC3 pozitivno utiče na produktivnost privrednih subjekata kroz unapređenje infrastrukturnih uslova, bolji pristup znanju i inovacijama i primenu savremenih organizacionih i poslovnih rešenja. Diversifikacija ekonomskih aktivnosti i primena LEADER pristupa doprinose efikasnijem korišćenju resursa i ljudskog kapitala, transferu znanja, razmeni dobrih praksi i primeni lokalno prilagođenih inovacija, čime se jača produktivnost i konkurentnost lokalnih privrednih subjekata. Mere PC3 značajno unapređuju pristup tržištu privrednih subjekata u ruralnim područjima. Unapređenje infrastrukture i digitalne povezanosti olakšava plasman proizvoda i usluga, smanjuje transportne troškove i omogućava pristup širem krugu kupaca.
LEADER pristup doprinosi boljem povezivanju lokalnih proizvođača sa tržištima, jačanju lokalnih lanaca vrednosti i pristupu finansijskim sredstvima kroz lokalne razvojne inicijative. Diversifikacija ekonomskih aktivnosti doprinosi većoj fleksibilnosti i prilagođavanju tržišnim zahtevima.
Efekti na društvo
Mere utvrđene u okviru PC3 imaju izražene društvene efekte, pre svega kroz unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, jačanje socijalne uključenosti, smanjenje siromaštva i demografskog pražnjenja, kao i kroz stvaranje uslova za ravnomerniji regionalni razvoj. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte primene mera na različite društvene grupe.
Primena mera PC3 može prouzrokovati ograničene materijalne troškove za građane, pre svega u vidu ličnog angažovanja, ulaganja vremena i učešća u novim ekonomskim i društvenim aktivnostima. Ovi troškovi su najčešće kratkoročni i vezani za prilagođavanje novim oblicima poslovanja ili učešće u lokalnim razvojnim inicijativama. Sa druge strane, koristi za građane su značajne i dugoročne, a ogledaju se u povećanju zaposlenosti, stabilnijim prihodima, boljem pristupu uslugama i unapređenju ukupnog kvaliteta života. Nematerijalne koristi uključuju jačanje osećaja pripadnosti zajednici, povećanje poverenja i socijalne kohezije u ruralnim sredinama.
Mere PC3 ne predviđaju sistemske negativne efekte po određene grupe stanovništva. Ipak, postoji rizik da pojedine kategorije građana, kao što su starija lica, manje obrazovani ili lica sa ograničenim pristupom informacijama, teže iskoriste mogućnosti koje mere nude. Ovi rizici mogu se ublažiti kroz ciljane informativne aktivnosti, edukaciju, savetodavnu podršku i uključivanje lokalnih akcionih grupa u okviru LEADER pristupa (M3.3).
Mere PC3 obezbeđuju ravnopravan tretman pripadnika različitih društvenih grupa, bez diskriminacije po osnovu pola, starosne dobi, nacionalne pripadnosti, invaliditeta ili drugih ličnih svojstava. Pristup podršci i učešće u merama zasnovani su na transparentnim i unapred definisanim kriterijumima, uz posebno podsticanje uključivanja žena, mladih i drugih manje zastupljenih grupa u ekonomske i društvene aktivnosti u ruralnim područjima.
Mere PC3 imaju značajan pozitivan uticaj na osetljive društvene grupe, posebno na stanovništvo ruralnih područja, nezaposlene, mlade, žene i starije osobe. Podrška diversifikaciji ekonomskih aktivnosti (M3.1) i razvoj lokalnih inicijativa doprinose stvaranju novih izvora prihoda i smanjenju rizika od siromaštva i socijalne isključenosti. Unapređenje ruralne infrastrukture (M3.2), posebno utiče na poboljšanje uslova života u udaljenim i manje razvijenim područjima.
Realizacija mera PC3 pozitivno utiče na tržište rada kroz otvaranje novih radnih mesta u ruralnim područjima, kako u poljoprivredi, tako i u pratećim delatnostima kao što su turizam, usluge i zanatstvo. Mere ne predviđaju otpuštanje tehnoloških viškova, već transformaciju i proširenje postojećih oblika zaposlenja. Istovremeno, povećava se potreba za dodatnim obukama i sticanjem novih znanja, što doprinosi unapređenju zapošljivosti i rodne ravnopravnosti.
Mere PC3 indirektno utiču na unapređenje kvaliteta i dostupnosti javnih usluga. Unapređenje ruralne infrastrukture doprinosi boljem pristupu obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao i drugim javnim uslugama. Iako mere ne podrazumevaju direktne izmene u sistemu finansiranja ovih usluga, poboljšanje ekonomske aktivnosti i životnog standarda u ruralnim područjima ima pozitivne indirektne efekte na njihovu priuštivost i održivost.
Mere PC3 pozitivno utiču na zdravlje ljudi, pre svega indirektno, kroz poboljšanje uslova života, smanjenje socijalne izolovanosti i povećanje ekonomske sigurnosti. Bolja infrastruktura, pristup uslugama i veća ekonomska aktivnost doprinose unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja stanovništva u ruralnim područjima.
Iako mere PC3 nemaju direktan uticaj na sektor kulture, one doprinose očuvanju kulturnog nasleđa i lokalnog identiteta kroz podršku tradicionalnim zanatima, lokalnim proizvodima i ruralnom turizmu. LEADER pristup posebno podstiče lokalne inicijative koje povezuju ekonomski razvoj sa očuvanjem kulturnih i društvenih vrednosti.
Mere PC3 imaju izrazito pozitivan uticaj na životni standard stanovništva u ruralnim područjima. Povećanje prihoda, bolji pristup uslugama i unapređenje infrastrukture dovode do poboljšanja ukupnih životnih uslova, pri čemu su efekti najizraženiji u srednjoročnom i dugoročnom periodu.
Realizacija mera PC3 pozitivno utiče na socijalnu situaciju u pojedinim regionima i okruzima, posebno u nedovoljno razvijenim i demografski ugroženim područjima. Kombinovani efekti diversifikacije ekonomskih aktivnosti, infrastrukturnog razvoja i lokalno vođenih inicijativa doprinose smanjenju regionalnih neravnoteža, jačanju lokalnih zajednica i ukupnoj socijalnoj koheziji.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Mere utvrđene u okviru PC3 imaju umerene, ali značajne pozitivne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, pre svega kroz podsticanje održivog razvoja ruralnih područja, bolje upravljanje prirodnim resursima i unapređenje otpornosti lokalnih zajednica na klimatske rizike. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte, uz identifikaciju mera za njihovo ublažavanje.
Primena mera PC3 utiče na kvalitet činilaca životne sredine pre svega indirektno. Podrška diversifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima (M3.1), smanjuje pritisak na intenzivnu primarnu poljoprivrednu proizvodnju i doprinosi održivijem korišćenju zemljišta i prirodnih resursa. Unapređenje ruralne infrastrukture (M3.2), naročito u delu koji se odnosi na vodosnabdevanje, kanalizaciju, upravljanje otpadom i saobraćajnu povezanost, pozitivno utiče na očuvanje režima voda, kvalitet zemljišta i kvalitet života u ruralnim područjima. Uticaj na emisije gasova sa efektom staklene bašte ogleda se u smanjenju neefikasnih transportnih tokova i boljoj organizaciji lokalnih aktivnosti.
Mere PC3 doprinose sposobnosti prilagođavanja klimatskim promenama kroz jačanje lokalne ekonomske otpornosti, diversifikaciju izvora prihoda i unapređenje infrastrukturnih uslova. LEADER pristup (M3.3), omogućava sprovođenje lokalno prilagođenih inicijativa koje uzimaju u obzir specifične klimatske rizike pojedinih područja, čime se jača adaptivni kapacitet ruralnih zajednica.
Primena mera PC3 nema direktan negativan uticaj na biljni i životinjski svet, prirodna staništa i ekosisteme. Naprotiv, diversifikacija aktivnosti i razvoj nepoljoprivrednih delatnosti mogu doprineti smanjenju pritiska na poljoprivredna zemljišta i očuvanju biološke raznovrsnosti. LEADER pristup podstiče lokalne inicijative koje često uključuju očuvanje predeone raznovrsnosti, tradicionalnih oblika korišćenja zemljišta i održivo upravljanje prirodnim resursima. Mere se sprovode u skladu sa važećim propisima o zaštiti prirode, te se ne očekuje negativan uticaj na zaštićena područja, ekološku mrežu i koridore.
Mere PC3 pozitivno utiču na faktore od značaja za upravljanje otpadom i racionalno korišćenje prirodnih resursa, pre svega kroz unapređenje komunalne i ekološke infrastrukture u ruralnim područjima. Iako mere ne podrazumevaju direktne intervencije u oblasti obnovljivih izvora energije, unapređenje infrastrukture i lokalnih kapaciteta može indirektno podstaći primenu energetski efikasnih rešenja i korišćenje lokalno dostupnih resursa.
Mere PC3 imaju pozitivan uticaj na stanovništvo i zdravlje ljudi, pre svega kroz poboljšanje uslova života, smanjenje zagađenja u ruralnim sredinama i bolji pristup osnovnoj infrastrukturi i javnim uslugama. Poboljšanje kvaliteta životne sredine, čistije vode i uređenije naseljene sredine doprinose unapređenju javnog zdravlja i smanjenju zdravstvenih rizika.
Primena mera PC3 nema direktan uticaj na kulturno-istorijsku, arhitektonsku i arheološku baštinu. Međutim, indirektno doprinosi njenom očuvanju kroz podršku lokalnim inicijativama, ruralnom turizmu i LEADER projektima koji često uključuju zaštitu i valorizaciju kulturnog i prirodnog nasleđa kao razvojnog resursa.
Potencijalni rizici po životnu sredinu uglavnom se odnose na mogućnost neusklađene izgradnje infrastrukture ili povećanog pritiska na prirodne resurse u pojedinim lokalnim zajednicama. Ovi rizici su ograničenog obima i mogu se efikasno ublažiti primenom postojećih procedura procene uticaja na životnu sredinu, prostornog planiranja i poštovanjem važećih ekoloških standarda.
U cilju smanjenja potencijalnih negativnih uticaja, predviđene su dodatne mere koje obuhvataju kontinuirani monitoring uticaja na životnu sredinu, jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za upravljanje projektima, edukaciju korisnika i primenu principa održivog razvoja u lokalnim inicijativama. Ove mere su usklađene sa postojećim regulatornim okvirom i ne zahtevaju uvođenje novih institucionalnih mehanizama.
Upravljački efekti
Mere utvrđene u okviru PC3 imaju značajne upravljačke efekte, pre svega u pogledu jačanja uloge lokalnih samouprava, unapređenja međusektorske saradnje i uvođenja lokalno vođenih razvojnih pristupa u ruralnim područjima. Upravljački efekti mera analizirani su u odnosu na postojeći institucionalni i upravljački okvir.
Mere PC3 uvode značajne upravljačke inovacije kroz primenu LEADER pristupa (M3.3), koji podrazumeva jačanje uloge lokalnih akcionih grupa, partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora i decentralizovano planiranje razvoja. Ovaj pristup doprinosi efikasnijem i fleksibilnijem upravljanju razvojnim procesima u ruralnim područjima.
Mere PC3 su u potpunosti usklađene sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i sa principima Zelene agende. Poseban naglasak stavljen je na integraciju ekonomskog, društvenog i ekološkog razvoja, očuvanje prirodnih resursa i jačanje otpornosti ruralnih područja na klimatske izazove.
Za realizaciju mera PC3 nije neophodno strukturno restrukturiranje postojećih državnih organa ili drugih subjekata javnog sektora. Međutim, potrebno je funkcionalno unapređenje postojećih upravljačkih kapaciteta, pre svega na lokalnom nivou.
Ovo unapređenje obuhvata jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, unapređenje znanja i veština u oblasti planiranja, upravljanja projektima i korišćenja razvojnih fondova, kao i unapređenje koordinacije između različitih nivoa vlasti. Ove aktivnosti se sprovode postupno, u srednjoročnom periodu.
Mere PC3 imaju pozitivan uticaj na kvalitet institucionalnih kapaciteta, naročito na lokalnom nivou. Uvođenje lokalno vođenih razvojnih inicijativa, podrška diversifikaciji ekonomskih aktivnosti i unapređenje ruralne infrastrukture zahtevaju jačanje stručnih, organizacionih i analitičkih kapaciteta institucija uključenih u sprovođenje mera.
Iako se ne očekuje značajno povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru, mere doprinose većoj efikasnosti i boljoj iskorišćenosti postojećih resursa kroz unapređenje procedura, razmenu informacija i saradnju sa lokalnim partnerima.
Primena mera PC3 pozitivno utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave, posebno na lokalnom nivou. LEADER pristup podrazumeva jasno definisane uloge i odgovornosti, uključivanje lokalnih aktera u proces donošenja odluka i transparentne mehanizme izbora i finansiranja projekata.
Unapređenje planskih i upravljačkih procedura, kao i veća uključenost građana i lokalnih organizacija, doprinose jačanju poverenja u institucije i efikasnijem praćenju sprovođenja mera. Ovim se stvaraju uslovi za održivije i odgovornije upravljanje razvojem ruralnih područja.
5.4. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 4
Ekonomski efekti
Mere utvrđene u okviru PC4 usmerene su na smanjenje ekonomskih rizika u poljoprivredi, povećanje otpornosti proizvodnje na klimatske promene i unapređenje dugoročne ekonomske održivosti poljoprivrednih gazdinstava i drugih privrednih subjekata u agrarnom i šumarskom sektoru. Ekonomski efekti mera analizirani su u odnosu na poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i subjekte koji posluju u oblasti šumarstva i korišćenja prirodnih resursa.
Primena mera PC4 može prouzrokovati određene inicijalne troškove za privredne subjekte, pre svega u vidu ulaganja u primenu klimatski pametnih poljoprivrednih praksi (M4.1), poboljšanje kvaliteta i zaštitu zemljišta (M4.2), investicije u obnovljive izvore energije u poljoprivredi (M4.3), kao i unapređenje sistema upravljanja rizicima (M4.4). Ovi troškovi su najizraženiji u početnoj fazi primene mera, naročito kod manjih gazdinstava i mikro, mala, i srednja preduzeća. Istovremeno, mere PC4 donose značajne materijalne koristi kroz smanjenje gubitaka usled ekstremnih vremenskih događaja, stabilizaciju prinosa, smanjenje troškova energije i ulaznih inputa, kao i bolje očuvanje proizvodnog potencijala zemljišta i šuma. Nematerijalne koristi ogledaju se u povećanoj sigurnosti poslovanja, boljem upravljanju rizicima, jačanju ekološke odgovornosti i unapređenju reputacije proizvođača.
Mere PC4 utiču na poslovanje privrednih subjekata kroz podsticanje uvođenja novih praksi i tehnologija koje doprinose stabilnijem i predvidivijem poslovanju. Primena klimatski pametne poljoprivrede i unapređenje upravljanja rizicima smanjuju izloženost klimatskim i tržišnim šokovima, što pozitivno utiče na kontinuitet proizvodnje i prihode. Iako mere mogu podrazumevati dodatne administrativne obaveze u pogledu praćenja, izveštavanja i kontrole, očekuje se da će digitalizacija procesa i unapređenje e-usluga javne uprave doprineti smanjenju dugoročnih troškova poslovanja. Uvođenje novih tehnologija i praksi može doprineti i stvaranju novih poslovnih mogućnosti i zaposlenja u sektorima zelenih tehnologija i usluga.
Mere PC4 imaju izražen pozitivan uticaj na investicionu aktivnost u poljoprivredi i šumarstvu. Podrška primeni klimatski pametnih tehnologija, obnovljivih izvora energije i unapređenju kvaliteta zemljišta podstiče ulaganja u modernizaciju proizvodnje, energetsku efikasnost, infrastrukturu za navodnjavanje i zaštitu od klimatskih rizika. Mere upravljanja rizicima u poljoprivredi (M4.4), uključujući osiguranje i druge instrumente zaštite, smanjuju investicioni rizik i povećavaju spremnost privrednih subjekata na dugoročna ulaganja. Podrška očuvanju agrobiodiverziteta (M4.5) i održivom gazdovanju šumama (M4.6), kao i unapređenju lovstva i održivom upravljanju populacijama divljači (M4.7), doprinose investicijama usmerenim na dugoročnu produktivnost i stabilnost prirodnih resursa.
Primena mera PC4 pozitivno utiče na produktivnost privrednih subjekata kroz unapređenje tehnoloških, organizacionih i upravljačkih kapaciteta. Klimatski pametne prakse, bolje upravljanje zemljištem i korišćenje obnovljivih izvora energije doprinose efikasnijem korišćenju resursa, stabilnijim prinosima i smanjenju varijabilnosti proizvodnje. Očuvanje agrobiodiverziteta i održivo gazdovanje šumama doprinose dugoročnoj produktivnosti ekosistema i smanjenju degradacije prirodnih resursa, što ima pozitivan uticaj na ekonomske rezultate u srednjoročnom i dugoročnom periodu.
Mere PC4 indirektno utiču na unapređenje pristupa tržištu privrednih subjekata. Primena održivih i klimatski odgovornih praksi povećava konkurentnost domaćih proizvoda, omogućava bolje pozicioniranje na tržištima koja vrednuju ekološke standarde i održivu proizvodnju i olakšava pristup finansijskim sredstvima i zelenim investicionim programima. Stabilnija proizvodnja i smanjeni rizici doprinose pouzdanijem snabdevanju tržišta i jačanju poverenja kupaca i finansijskih institucija, što ima pozitivan efekat na plasman proizvoda i dugoročnu tržišnu poziciju privrednih subjekata.
Efekti na društvo
Mere utvrđene u okviru PC4 imaju značajne društvene efekte, pre svega kroz smanjenje socijalne i ekonomske ranjivosti poljoprivrednog stanovništva, unapređenje sigurnosti prihoda, zaštitu zdravlja ljudi i očuvanje prirodnih resursa kao osnove kvaliteta života u ruralnim područjima. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte primene mera na različite društvene grupe.
Primena mera PC4 može prouzrokovati određene materijalne troškove za građane, pre svega u vidu prilagođavanja novim proizvodnim praksama, ulaganja u preventivne mere zaštite i promene u načinu korišćenja prirodnih resursa. Ovi troškovi su najčešće kratkoročni i ograničenog obima. Sa druge strane, koristi za građane su značajne i dugoročne, a ogledaju se u većoj sigurnosti proizvodnje i prihoda, smanjenju rizika od gubitaka usled klimatskih ekstrema, boljem kvalitetu životne sredine i povećanoj stabilnosti snabdevanja hranom. Nematerijalne koristi uključuju osećaj sigurnosti, jačanje poverenja u institucionalne mehanizme podrške i unapređenje kvaliteta života.
Mere PC4 ne predviđaju sistemske negativne efekte po određene grupe stanovništva. Međutim, postoji rizik da pojedine kategorije građana, posebno manja i ekonomski slabija poljoprivredna gazdinstva, teže prihvate i primene nove klimatski pametne prakse zbog početnih troškova i nedovoljnih znanja. Ovi rizici mogu se ublažiti kroz ciljane podsticaje, edukaciju, savetodavnu podršku i unapređenje dostupnosti finansijskih instrumenata za upravljanje rizicima (M4.4).
Mere PC4 omogućavaju ravnopravan tretman pripadnika različitih društvenih grupa, bez diskriminacije po bilo kom ličnom osnovu. Kriterijumi za učešće u merama i korišćenje podrške zasnovani su na objektivnim i transparentnim uslovima. Posebna pažnja posvećena je obezbeđivanju pristupa merama za manja gazdinstva, žene, mlade poljoprivrednike i druge manje zastupljene grupe u poljoprivredi.
Mere PC4 imaju značajan pozitivan uticaj na osetljive društvene grupe, pre svega na poljoprivrednike u klimatski ugroženim područjima, siromašna i ekonomski ranjiva domaćinstva, kao i na stanovništvo ruralnih sredina. Podrška upravljanju rizicima, očuvanju zemljišta i agrobiodiverziteta doprinosi dugoročnoj stabilnosti proizvodnje i prihoda, što smanjuje rizik od siromaštva i socijalne isključenosti.
Realizacija mera PC4 pozitivno utiče na tržište rada kroz očuvanje postojećih radnih mesta u poljoprivredi i šumarstvu i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja u oblastima klimatski pametnih tehnologija, obnovljivih izvora energije, savetodavnih i uslužnih delatnosti. Mere ne predviđaju otpuštanje radne snage, već postepenu transformaciju veština i potrebu za dodatnim obukama i prekvalifikacijama, što pozitivno utiče na dugoročnu zapošljivost.
Mere PC4 indirektno utiču na unapređenje kvaliteta i održivosti javnih usluga, posebno u oblasti snabdevanja hranom, vodom i energijom. Primena obnovljivih izvora energije u poljoprivredi (M4.3), doprinosi energetskoj sigurnosti, dok očuvanje prirodnih resursa ima pozitivan uticaj na dostupnost čiste vode i zdrave životne sredine. Iako mere ne podrazumevaju direktne promene u sistemu finansiranja ovih usluga, njihovi indirektni efekti su značajni u srednjoročnom i dugoročnom periodu.
Mere PC4 imaju izrazito pozitivan uticaj na zdravlje ljudi. Smanjenje degradacije zemljišta, racionalnije korišćenje hemijskih sredstava, očuvanje šuma i biodiverziteta doprinose boljem kvalitetu vazduha, vode i hrane, čime se smanjuju zdravstveni rizici povezani sa zagađenjem i klimatskim ekstremima.
Iako mere PC4 nemaju direktan uticaj na dostupnost kulturnog sadržaja, one indirektno doprinose očuvanju tradicionalnih oblika poljoprivredne proizvodnje, agroekoloških praksi i kulturnog pejzaža, koji predstavljaju deo nematerijalnog kulturnog nasleđa ruralnih područja.
Mere PC4 pozitivno utiču na životni standard stanovništva, pre svega u ruralnim područjima, kroz stabilizaciju prihoda, smanjenje ekonomskih gubitaka i unapređenje uslova života. Efekti su najizraženiji u srednjoročnom i dugoročnom periodu, kada se koristi od očuvanih resursa i otpornije proizvodnje u potpunosti ispolje.
Realizacija mera PC4 pozitivno utiče na socijalnu situaciju u pojedinim regionima i okruzima, naročito u klimatski osetljivim i manje razvijenim područjima. Kombinovani efekti unapređenja otpornosti poljoprivrede, očuvanja prirodnih resursa i smanjenja rizika doprinose regionalnoj stabilnosti, smanjenju nejednakosti i jačanju socijalne kohezije.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Mere utvrđene u okviru PC4 imaju snažne i pozitivne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, jer su direktno usmerene na smanjenje negativnih uticaja poljoprivrede na prirodne resurse, jačanje otpornosti agroekosistema i usklađivanje proizvodnje sa principima održivog razvoja i klimatske neutralnosti. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte mera, kao i mehanizme za njihovo ublažavanje.
Primena mera PC4 ima značajan pozitivan uticaj na kvalitet zemljišta, voda, vazduha i hrane. Primena klimatski pametne poljoprivrede (M4.1) i mere zaštite i poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta (M4.2), doprinose smanjenju erozije, poboljšanju strukture i plodnosti zemljišta, racionalnijem korišćenju vode i smanjenju zagađenja vodnih tokova. Ove mere unapređuju sposobnost poljoprivredne proizvodnje da se prilagodi izmenjenim klimatskim uslovima i doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz efikasnije korišćenje inputa i povećanje kapaciteta zemljišta za vezivanje ugljenika.
Mere PC4 imaju izrazito pozitivan uticaj na biljni i životinjski svet, prirodna staništa i ekosisteme. Podrška očuvanju agrobiodiverziteta (M4.5) doprinosi očuvanju genetičkih resursa, raznovrsnosti sorti i rasa, kao i stabilnosti agroekosistema. Unapređenje održivog gazdovanja šumama (M4.6) i unapređenje lovstva i održivog upravljanja populacijama divljači (M4.7), ima značajan efekat na očuvanje šumskih ekosistema, biološke i predeone raznovrsnosti, ekosistemskih usluga i klimatske regulacije. Mere se sprovode u skladu sa režimima zaštite prirode, te nemaju negativan uticaj na zaštićena područja, ekološku mrežu i ekološke koridore.
Primena mera PC4 pozitivno utiče na upravljanje prirodnim dobrima, sirovinama i otpadom. Racionalnije korišćenje zemljišta, vode i šumskih resursa, kao i smanjenje degradacije zemljišta i gubitaka u proizvodnji, doprinose ukupnom unapređenju ekološke efikasnosti poljoprivrede. Podrška korišćenju obnovljivih izvora energije u poljoprivredi (M4.3), direktno doprinosi povećanju energetske efikasnosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, čime se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Mere PC4 imaju pozitivan uticaj na stanovništvo i zdravlje ljudi. Poboljšanje kvaliteta zemljišta, vode i hrane, smanjenje zagađenja i racionalnije korišćenje hemijskih sredstava u poljoprivredi doprinose smanjenju zdravstvenih rizika i unapređenju javnog zdravlja. Očuvanje šuma i biodiverziteta ima pozitivan uticaj na kvalitet vazduha, mikroklimu i životnu sredinu u širem smislu.
Primena mera PC4 nema direktan negativan uticaj na kulturno-istorijsku, arhitektonsku i arheološku baštinu. Naprotiv, očuvanje agrobiodiverziteta, tradicionalnih sistema proizvodnje i šumskih ekosistema doprinosi očuvanju kulturnog pejzaža i nematerijalnog kulturnog nasleđa povezanog sa tradicionalnim oblicima korišćenja zemljišta i šuma.
Potencijalni rizici primene mera PC4 po životnu sredinu i zdravlje ljudi su ograničeni i uglavnom se odnose na mogućnost nepravilne primene pojedinih mera ili nedovoljne kontrole u početnoj fazi sprovođenja. Ovi rizici mogu se ublažiti primenom važećih propisa, stručnim nadzorom, edukacijom korisnika i kontinuiranim monitoringom efekata mera.
U cilju smanjenja potencijalnih negativnih uticaja, predviđene su dodatne mere koje obuhvataju jačanje sistema monitoringa stanja zemljišta, voda i biodiverziteta, unapređenje savetodavnih službi, kao i kontinuiranu edukaciju poljoprivrednika i drugih korisnika prirodnih resursa. Ove mere ne zahtevaju uvođenje novih institucionalnih struktura, već unapređenje postojećih kapaciteta.
Mere PC4 su u potpunosti usklađene sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i sa principima Zelene agende, ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, očuvanja biodiverziteta i održivog upravljanja prirodnim resursima.
Upravljački efekti
Mere utvrđene u okviru PC4 imaju značajne upravljačke efekte, pre svega u pogledu jačanja kapaciteta sistema javne uprave za planiranje, koordinaciju i sprovođenje politika u oblasti klimatskih promena, održivog korišćenja prirodnih resursa i upravljanja rizicima u poljoprivredi i šumarstvu. Upravljački efekti mera analizirani su u okviru postojećeg institucionalnog i normativnog okvira.
Primena mera PC4 sprovodi se u okviru postojećih institucija, pre svega nadležnog ministarstva, organa u njegovom sastavu, javnih službi u oblasti poljoprivrede, šumarstva, zaštite životne sredine i upravljanja rizicima, kao i kroz saradnju sa naučno-istraživačkim i savetodavnim institucijama. Istovremeno, mere PC4 uvode nove upravljačke pristupe i jačaju integraciju klimatskih i ekoloških pitanja u sektorske politike, posebno kroz primenu klimatski pametne poljoprivrede, upravljanje rizicima i održivo gazdovanje zemljištem i šumama. Ovo podrazumeva bolju horizontalnu i vertikalnu koordinaciju između različitih organa i nivoa upravljanja.
Za realizaciju mera PC4 neophodno je funkcionalno unapređenje postojećih upravljačkih struktura. Ovo unapređenje obuhvata jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta, unapređenje analitičkih i planskih alata, kao i razvoj sistema za prikupljanje i analizu podataka relevantnih za klimatske rizike, stanje prirodnih resursa i efekte primenjenih mera. Ove aktivnosti se sprovode postepeno, u srednjoročnom periodu, u skladu sa dinamikom sprovođenja mera PC4.
Mere PC4 imaju izražen pozitivan uticaj na kvalitet institucionalnih kapaciteta javne uprave. Primena mera zahteva unapređenje stručnih znanja i veština u oblastima klimatskih promena, održivog upravljanja zemljištem i šumama, korišćenja obnovljivih izvora energije i upravljanja rizicima u poljoprivredi. Iako se ne očekuje značajno povećanje broja zaposlenih, mere doprinose boljoj iskorišćenosti postojećih resursa, jačanju saradnje između institucija i povećanju efikasnosti u planiranju, sprovođenju i praćenju javnih politika. Posebno se jača uloga savetodavnih službi i sistema podrške korisnicima mera.
Primena mera PC4 pozitivno utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave. Jasno definisani ciljevi, mere i indikatori učinka u oblasti klimatske otpornosti i održivog upravljanja resursima doprinose većoj predvidivosti i odgovornosti u sprovođenju politika. Unapređenje sistema monitoringa, izveštavanja i kontrole efekata mera doprinosi većoj transparentnosti i omogućava javnosti i zainteresovanim stranama bolji uvid u rezultate i uticaje politika. Ovim se jača poverenje u institucije i stvara osnov za kontinuirano unapređenje upravljanja u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Finansijski efekti
Mere utvrđene u okviru PC4 imaju značajne finansijske efekte na javne prihode i rashode, kao i na strukturu finansiranja javnih politika u oblasti poljoprivrede, šumarstva, klimatskih promena i zaštite životne sredine. Finansijski efekti analizirani su u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom periodu, uz uvažavanje direktnih i indirektnih uticaja.
Primena mera PC4 podrazumeva povećanje javnih rashoda u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, pre svega kroz izdvajanja za podršku primeni klimatski pametne poljoprivrede (M4.1), zaštitu i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta (M4.2), podsticaje za korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi (M4.3), kao i za razvoj i unapređenje sistema upravljanja rizicima u poljoprivredi (M4.4). Dodatni javni rashodi odnose se i na mere očuvanja agrobiodiverziteta (M4.5), unapređenja održivog gazdovanja šumama (M4.6), kao i unapređenja lovstva i održivog upravljanja populacijama divljači (M4.7), uključujući troškove monitoringa, savetodavne podrške i edukacije korisnika.
Istovremeno, u srednjoročnom i dugoročnom periodu očekuju se pozitivni efekti mera PC4 na javne finansije. Smanjenje ekonomskih gubitaka usled klimatskih ekstrema, degradacije zemljišta i šumskih požara, kao i smanjenje potrebe za vanrednim budžetskim intervencijama i sanacijom šteta, doprinose smanjenju fiskalnog pritiska. Očuvanje i unapređenje prirodnih resursa ima pozitivan uticaj na održivost proizvodnje i stabilnost prihoda u poljoprivredi, što se indirektno odražava na rast javnih prihoda kroz poreske i druge fiskalne mehanizme.
Dugoročno, ulaganja u klimatsku otpornost i održivo upravljanje resursima doprinose smanjenju troškova u drugim javnim sistemima, pre svega u oblasti zdravstva, zaštite od elementarnih nepogoda i zaštite životne sredine, što ima pozitivan efekat na ukupnu održivost javnih finansija.
Finansijski resursi za sprovođenje mera PC4 obezbeđuju se iz više komplementarnih izvora finansiranja, u skladu sa principom kombinovanja nacionalnih, međunarodnih i privatnih sredstava.
Osnovni izvor finansiranja predstavlja budžet Republike Srbije, pre svega kroz programe nadležnog ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i kroz budžetske linije povezane sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama i šumarstvom. Budžetska sredstva koriste se za finansiranje podsticaja, javnih programa, savetodavnih usluga, monitoringa i institucionalne podrške za sprovođenje mera PC4.
Značajan deo sredstava obezbeđuje se iz međunarodnih izvora finansiranja, uključujući pretpristupne fondove Evropske unije (posebno IPARD i druge relevantne programe), kao i sredstva međunarodnih finansijskih institucija, donatorskih programa i fondova namenjenih klimatskim i ekološkim investicijama. Ova sredstva su usmerena na investicije u obnovljive izvore energije, klimatsku adaptaciju, zaštitu zemljišta, biodiverzitet i održivo gazdovanje šumama.
Dodatni izvor finansiranja predstavljaju privatna sredstva korisnika mera, odnosno ulaganja poljoprivrednih gazdinstava, privrednih subjekata i šumarskih organizacija, naročito u delu koji se odnosi na primenu klimatski pametnih tehnologija, energetsku efikasnost i sisteme upravljanja rizicima. Ova sredstva se aktiviraju kroz mehanizme sufinansiranja, podsticaja i povoljnih kreditnih linija.
Konkretni iznosi potrebni za sprovođenje mera PC4 utvrđuju se u okviru srednjoročnog budžetskog okvira, godišnjih zakona o budžetu i programskih dokumenata za korišćenje međunarodnih fondova, u skladu sa fazama realizacije mera i raspoloživim fiskalnim kapacitetima Republike Srbije.
5.5. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 5
Ekonomski efekti
Mere utvrđene u okviru PC5 usmerene su na jačanje inovacionog kapaciteta poljoprivredno-prehrambenog sektora, unapređenje sistema istraživanja i razvoja, efikasniji prenos znanja i ubrzanje digitalne transformacije u poljoprivredi. Ekonomski efekti mera analizirani su u odnosu na poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, naučno-istraživačke i savetodavne institucije, kao i druge učesnike u poljoprivredno-prehrambenom lancu vrednosti.
Primena mera PC5 prouzrokuje određene troškove za privredne subjekte, pre svega u vidu ulaganja u usvajanje novih znanja, tehnologija i digitalnih alata, učešće u programima obuke i celoživotnog učenja (M5.4), kao i prilagođavanje poslovnih procesa inovativnim rešenjima. Ovi troškovi su najizraženiji u početnoj fazi primene mera, naročito kod manjih poljoprivrednih gazdinstava i mikro, mala i srednja preduzeća.
Istovremeno, mere donose značajne materijalne koristi kroz povećanje efikasnosti proizvodnje, smanjenje troškova po jedinici proizvoda, bolje korišćenje resursa i povećanje prihoda. Nematerijalne koristi ogledaju se u jačanju znanja i veština, povećanju inovativne kulture, većoj sposobnosti prilagođavanja promenama i smanjenju poslovnih rizika. Dugoročno, koristi od primene mera PC5 prevazilaze inicijalne troškove.
Mere PC5 pozitivno utiču na poslovanje privrednih subjekata kroz modernizaciju proizvodnih i upravljačkih procesa i jačanje kapaciteta za donošenje odluka zasnovanih na podacima. Jačanje savetodavne službe i sistema prenosa znanja (M5.2), doprinosi profesionalizaciji poslovanja, boljem planiranju proizvodnje i efikasnijem upravljanju rizicima.
Unapređenje sistema digitalnog upravljanja u poljoprivredi (M5.3), smanjuje administrativne troškove, unapređuje pristup e-uslugama javne uprave i doprinosi većoj transparentnosti i predvidivosti poslovanja. Mere PC5 ne predstavljaju prepreku za osnivanje novih privrednih subjekata, već stvaraju povoljnije okruženje za razvoj inovativnih poslovnih modela i novih delatnosti.
Mere PC5 imaju izražen pozitivan uticaj na investicionu aktivnost u poljoprivredi i prerađivačkom sektoru. Finansiranje poljoprivrednih istraživanja i razvoja (M5.1), podstiče razvoj i primenu novih tehnologija, sorti, proizvodnih sistema i organizacionih rešenja, što smanjuje investicioni rizik i povećava atraktivnost sektora za ulaganja.
Jačanje savetodavnih i obrazovnih kapaciteta i razvoj programa celoživotnog učenja (M5.2 i M5.4), doprinose boljoj pripremljenosti korisnika za investicije u modernizaciju proizvodnje, digitalizaciju i unapređenje energetske i resursne efikasnosti. Unapređenje digitalnog upravljanja (M5.3) dodatno podstiče investicije u IKT infrastrukturu i pametna poljoprivredna rešenja.
Primena mera PC5 direktno utiče na rast produktivnosti privrednih subjekata kroz transfer tehnologije, primenu inovacija i unapređenje tehničko-tehnoloških i organizacionih kapaciteta. Bolja povezanost istraživačkog, savetodavnog i proizvodnog sistema omogućava brže usvajanje inovacija i efikasnije korišćenje znanja u praksi.
Digitalizacija procesa upravljanja u poljoprivredi doprinosi optimizaciji proizvodnje, preciznijem planiranju i smanjenju gubitaka, što ima direktan pozitivan efekat na produktivnost i konkurentnost. Obrazovanje i kontinuirano usavršavanje učesnika u sektoru dodatno jača ljudski kapital kao ključni faktor produktivnosti.
Mere PC5 indirektno, ali značajno unapređuju pristup tržištu privrednih subjekata. Povećanje znanja, inovativnosti i digitalnih kapaciteta omogućava bolje prilagođavanje zahtevima tržišta, unapređenje kvaliteta proizvoda i razvoj proizvoda više dodate vrednosti.
Unapređenje digitalnog upravljanja i dostupnost relevantnih informacija doprinose boljem pozicioniranju na domaćem i međunarodnom tržištu, lakšem pristupu finansijskim sredstvima i učešću u programima podrške koji zahtevaju određeni nivo znanja i tehnološke spremnosti. Ovim se jača konkurentnost domaćih proizvođača i njihova integracija u savremene lance vrednosti.
Efekti na društvo
Mere utvrđene u okviru PC5 imaju značajne društvene efekte, pre svega kroz unapređenje znanja, veština i inovacionih kapaciteta poljoprivrednika i drugih učesnika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, jačanje ljudskog kapitala u ruralnim područjima i doprinos dugoročnom održivom razvoju zajednica. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte primene mera.
Primena mera PC5 može prouzrokovati određene troškove za građane, pre svega u vidu vremena i resursa potrebnih za učešće u programima obuke, celoživotnog učenja i usvajanja novih znanja i tehnologija. Ovi troškovi su uglavnom nematerijalne prirode i ograničenog obima.
Koristi za građane su značajne i dugoročne i ogledaju se u unapređenju znanja, digitalnih i preduzetničkih veština, povećanju zaposlenosti, boljem pristupu informacijama i uslugama, kao i unapređenju kvaliteta života. Nematerijalne koristi uključuju veći osećaj sigurnosti, samopouzdanja i sposobnosti prilagođavanja promenama u ekonomskom i klimatskom okruženju.
Mere PC5 ne predviđaju sistemske negativne efekte po određene grupe stanovništva. Međutim, postoji rizik da pojedine grupe, kao što su stariji poljoprivrednici, lica sa nižim nivoom formalnog obrazovanja ili ograničenim digitalnim veštinama, u početnoj fazi teže pristupe programima digitalizacije i inovacija. Ovi rizici mogu se ublažiti prilagođavanjem sadržaja obuka, kombinovanjem tradicionalnih i digitalnih metoda prenosa znanja, individualnim savetodavnim pristupom i podrškom najugroženijim kategorijama korisnika.
Mere PC5 omogućavaju ravnopravan tretman svih građana i učesnika u sektoru, bez diskriminacije po bilo kom ličnom osnovu. Programi istraživanja, savetodavne podrške, digitalizacije i celoživotnog učenja zasnivaju se na transparentnim i objektivnim kriterijumima. Posebna pažnja posvećuje se ravnopravnom pristupu znanju i informacijama, uključujući žene, mlade, starije osobe i stanovništvo ruralnih područja, kako bi se osiguralo da koristi od inovacija budu ravnomerno raspoređene.
Mere PC5 imaju izražen pozitivan uticaj na više osetljivih društvenih grupa, posebno na mlade, žene, stanovništvo ruralnih područja i nezaposlene. Jačanje sistema prenosa znanja i programa celoživotnog učenja otvara nove mogućnosti za uključivanje ovih grupa u savremene oblike poljoprivredne i prerađivačke proizvodnje. Razvoj digitalnih alata i savetodavnih usluga doprinosi smanjenju socijalne izolovanosti ruralnog stanovništva i boljoj integraciji u ekonomske i društvene tokove.
Primena mera PC5 ima pozitivan uticaj na tržište rada kroz stvaranje novih radnih mesta u oblastima savetodavnih usluga, istraživanja, obrazovanja, IKT i podrške inovacijama. Povećava se potreba za novim znanjima i veštinama, što podstiče prekvalifikacije i stručno usavršavanje. Mere doprinose unapređenju uslova rada, većoj fleksibilnosti zapošljavanja i jačanju rodne ravnopravnosti, posebno kroz veće uključivanje žena i mladih u inovacione i digitalne aktivnosti.
Mere PC5 pozitivno utiču na sistem obrazovanja kroz razvoj programa celoživotnog učenja i jačanje povezanosti obrazovnih, istraživačkih i savetodavnih institucija. Indirektno doprinose i efikasnijem funkcionisanju sistema socijalne i zdravstvene zaštite, kroz jačanje ekonomske stabilnosti i zaposlenosti. Digitalizacija i bolji prenos znanja doprinose dostupnosti i priuštivosti javnih usluga, posebno u ruralnim područjima, dok pozitivni efekti na proizvodnju hrane doprinose dugoročnoj dostupnosti i kvalitetu hrane.
Mere PC5 indirektno pozitivno utiču na zdravlje stanovništva kroz unapređenje znanja o bezbednosti hrane, održivim proizvodnim praksama i racionalnom korišćenju resursa. Bolje informisani i edukovani proizvođači doprinose proizvodnji kvalitetnije i bezbednije hrane, što ima pozitivne efekte na javno zdravlje.
Iako mere PC5 nemaju direktan uticaj na kulturnu infrastrukturu, one indirektno doprinose očuvanju tradicionalnih znanja, veština i praksi u poljoprivredi kroz njihovo prilagođavanje savremenim uslovima. Prenos znanja i inovacija doprinosi očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa povezanog sa tradicionalnom proizvodnjom hrane.
Mere PC5 pozitivno utiču na životni standard stanovništva kroz povećanje produktivnosti, zaposlenosti i prihoda, kao i kroz jačanje otpornosti poljoprivrednih gazdinstava i ruralnih domaćinstava. Efekti su posebno izraženi u srednjoročnom i dugoročnom periodu.
Realizacija mera PC5 pozitivno utiče na socijalnu i ekonomsku situaciju u pojedinim regionima i okruzima, posebno u ruralnim i manje razvijenim područjima. Jačanje inovacionog potencijala i efikasnog prenosa znanja doprinosi ravnomernijem regionalnom razvoju, smanjenju regionalnih razlika i jačanju lokalnih zajednica.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Mere utvrđene u okviru PC5 imaju pozitivne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, pre svega kroz unapređenje znanja, primenu inovativnih i održivih praksi, digitalizaciju upravljanja proizvodnim procesima i efikasniji prenos znanja ka korisnicima. Efekti mera su uglavnom indirektni, ali sistemski i dugoročni.
Primena mera PC5 pozitivno utiče na kvalitet zemljišta, voda, vazduha i hrane kroz širenje znanja o održivim proizvodnim praksama, racionalnom korišćenju inputa i prilagođavanju proizvodnje klimatskim promenama. Finansiranje poljoprivrednih istraživanja i razvoja (M5.1), doprinosi razvoju i primeni tehnologija koje smanjuju negativne uticaje na životnu sredinu i povećavaju otpornost proizvodnje na klimatske stresove. Unapređenje digitalnog upravljanja u poljoprivredi (M5.3), omogućava preciznije planiranje i kontrolu proizvodnje, što doprinosi smanjenju prekomerne upotrebe đubriva, pesticida i energije, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Mere PC5 imaju pozitivan uticaj na biljni i životinjski svet i ekosisteme kroz podršku istraživanjima i savetodavnim aktivnostima usmerenim na očuvanje agrobiodiverziteta, primenu dobrih poljoprivrednih praksi i smanjenje pritisaka na prirodna staništa. Prenos znanja i inovacija doprinosi očuvanju biološke i predeone raznovrsnosti, kao i boljem upravljanju ekosistemskim uslugama. Mere nemaju direktan negativan uticaj na zaštićena područja, ekološku mrežu i koridore, pod uslovom da se sprovode u skladu sa važećim propisima.
Mere PC5 doprinose efikasnijem korišćenju prirodnih resursa i smanjenju nastanka otpada kroz unapređenje znanja o optimizaciji proizvodnih procesa i primenu inovativnih rešenja. Digitalni alati i sistemi upravljanja omogućavaju bolje praćenje tokova materijala i resursa, što doprinosi smanjenju gubitaka i otpada u poljoprivredno-prehrambenom lancu. Iako mere PC5 ne podrazumevaju direktne intervencije u oblasti obnovljivih izvora energije, one indirektno podstiču unapređenje energetske efikasnosti kroz obrazovanje, savetodavnu podršku i primenu savremenih tehnologija.
Primena mera PC5 ima pozitivan indirektan uticaj na zdravlje stanovništva kroz unapređenje znanja o bezbednosti hrane, smanjenje rizika od zagađenja i podsticanje održivih proizvodnih praksi. Edukovani proizvođači i bolje kontrolisani procesi doprinose proizvodnji bezbednije i kvalitetnije hrane, što pozitivno utiče na javno zdravlje.
Mere PC5 nemaju direktan uticaj na kulturno-istorijsku, arhitektonsku i arheološku baštinu. Međutim, indirektno doprinose očuvanju tradicionalnih znanja i praksi u poljoprivredi kroz njihovo unapređenje i prilagođavanje savremenim, održivim proizvodnim modelima.
Potencijalni negativni uticaji mera PC5 po životnu sredinu i zdravlje ljudi su ograničenog obima i uglavnom se odnose na mogućnost neujednačene primene novih tehnologija i nedovoljnog razumevanja pojedinih inovativnih rešenja u početnoj fazi primene mera. Ovi rizici ne predstavljaju sistemsku pretnju i mogu se blagovremeno ublažiti kroz adekvatnu edukaciju, savetodavnu podršku i kontrolu primene preporučenih praksi.
U cilju smanjenja potencijalnih negativnih uticaja, predviđene su dodatne mere koje uključuju kontinuirano unapređenje savetodavne službe, jačanje kapaciteta za prenos znanja, edukaciju korisnika i praćenje efekata primenjenih inovacija na životnu sredinu. Ove mere su komplementarne postojećem regulatornom okviru i ne zahtevaju uvođenje novih institucionalnih mehanizama.
Mere PC5 su u potpunosti usklađene sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i sa principima Zelene agende. Poseban akcenat stavljen je na prevenciju zagađenja, efikasno korišćenje resursa, podsticanje inovacija i jačanje kapaciteta za prilagođavanje klimatskim promenama.
Upravljački efekti
Mere utvrđene u okviru PC5 imaju značajne upravljačke efekte, pre svega u pogledu jačanja sistema javne uprave za planiranje, koordinaciju i sprovođenje politika u oblasti istraživanja i razvoja, savetodavne podrške, digitalizacije i prenosa znanja u poljoprivredi. Upravljački efekti mera analizirani su u okviru postojećeg institucionalnog i normativnog okvira.
Primena mera PC5 se sprovode kroz postojeće institucije, pre svega nadležno ministarstvo, organe u njegovom sastavu, poljoprivredne savetodavne službe, naučno-istraživačke institucije i obrazovne ustanove. Istovremeno, mere PC5 uvode značajne upravljačke promene u načinu funkcionisanja sistema, kroz jačanje međusektorske saradnje između nauke, javne uprave i korisnika, bolju koordinaciju istraživačkih i savetodavnih aktivnosti i sistematičniji pristup digitalnom upravljanju u poljoprivredi.
Za realizaciju mera PC5 potrebna je puna integracija PSSS u AKIS model (Agro-naučni i inovacioni sistem znanja), što podrazumeva evoluciju u pravcu savremenijeg pristupa prenosu znanja i podrške korisnicima, uključujući redefinisanje uloga i uvođenje obaveznih obuka. Ovo unapređenje obuhvata jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta u savetodavnim službama, unapređenje kompetencija zaposlenih u oblasti digitalnih tehnologija, analize podataka i transfera znanja, kao i bolje povezivanje istraživačkih i praktičnih aktivnosti. Ove promene se sprovode postupno, u srednjoročnom periodu u skladu sa dinamikom realizacije mera PC5.
Mere PC5 imaju izražen pozitivan uticaj na kvalitet institucionalnih kapaciteta javne uprave i pratećih institucija. Finansiranje istraživanja i razvoja, jačanje savetodavne službe i razvoj sistema digitalnog upravljanja doprinose unapređenju stručnih, analitičkih i operativnih kapaciteta institucija uključenih u sprovođenje politika. Iako se ne očekuje značajno povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru, mere doprinose efikasnijem korišćenju postojećih resursa, unapređenju procedura i boljem praćenju i vrednovanju efekata javnih politika u oblasti poljoprivrede i inovacija.
Primena mera PC5 pozitivno utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave. Uvođenje digitalnih sistema upravljanja i e-usluga omogućava bolji uvid u sprovođenje mera, transparentnije korišćenje javnih sredstava i jasnije praćenje rezultata i efekata podrške. Jačanje sistema prenosa znanja i savetodavne podrške doprinosi većoj otvorenosti institucija prema korisnicima, boljoj komunikaciji i jačanju poverenja između javne uprave, naučne zajednice i poljoprivrednika. Ovim se stvara osnov za efikasnije, odgovornije i inkluzivnije upravljanje razvojem poljoprivrede.
Finansijski efekti
Mere utvrđene u okviru PC5 imaju izražene finansijske efekte na javne rashode, dok su efekti na javne prihode pre svega indirektni i srednjoročni do dugoročni. Finansijski efekti analizirani su u kontekstu ulaganja u znanje, istraživanje, inovacije i digitalnu transformaciju kao ključne preduslove održivog razvoja poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Primena mera PC5 podrazumeva povećanje javnih rashoda u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, pre svega kroz finansiranje poljoprivrednih istraživanja i razvoja (M5.1), jačanje poljoprivredne savetodavne službe i sistema prenosa znanja (M5.2), unapređenje digitalnog upravljanja u poljoprivredi (M5.3), kao i razvoj i sprovođenje programa celoživotnog učenja za poljoprivrednike i druge učesnike u sektoru (M5.4). Ovi rashodi obuhvataju finansiranje istraživačkih projekata, obuka, digitalnih platformi, e-usluga, savetodavne podrške i pratećih aktivnosti.
Istovremeno, u srednjoročnom i dugoročnom periodu očekuju se pozitivni indirektni efekti na javne prihode. Povećanje produktivnosti, konkurentnosti i inovativnosti poljoprivrede doprinosi rastu prihoda u sektoru, većoj ekonomskoj aktivnosti i stabilnijem poslovanju privrednih subjekata, što se posredno odražava na rast poreskih i drugih javnih prihoda. Dugoročno, ulaganja u znanje i inovacije doprinose smanjenju potrebe za korektivnim i vanrednim intervencijama države usled neefikasnosti, niske produktivnosti ili strukturnih problema u sektoru.
Finansijski resursi za sprovođenje mera PC5 obezbeđuju se iz više izvora, u skladu sa principom kombinovanja nacionalnih, međunarodnih i privatnih sredstava.
Osnovni izvor finansiranja predstavlja budžet Republike Srbije, pre svega kroz programe nadležnog ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i kroz budžetske linije namenjene nauci, inovacijama, obrazovanju i digitalizaciji. Budžetska sredstva koriste se za finansiranje istraživačko-razvojnih projekata, savetodavnih aktivnosti, razvoj digitalnih sistema i realizaciju programa obuka i celoživotnog učenja.
Značajan deo sredstava obezbeđuje se iz međunarodnih izvora finansiranja, uključujući pretpristupne fondove Evropske unije, programe međunarodne tehničke pomoći, kao i druge donatorske i razvojne fondove usmerene na inovacije, digitalizaciju i jačanje ljudskih kapaciteta. Ova sredstva dopunjuju nacionalna izdvajanja i omogućavaju širenje obima i dometa mera PC5.
Dodatni izvor finansiranja predstavljaju privatna sredstva korisnika mera, naročito u delu koji se odnosi na ulaganja u nove tehnologije, digitalna rešenja i usavršavanje zaposlenih. Privatna ulaganja podstiču se kroz mehanizme sufinansiranja, javne pozive i programe podrške koji smanjuju finansijski rizik za korisnike.
Konkretni iznosi potrebni za sprovođenje mera PC5 utvrđuju se u okviru srednjoročnog budžetskog okvira, godišnjih zakona o budžetu i programskih dokumenata za korišćenje međunarodnih fondova, u skladu sa fazama realizacije mera i raspoloživim fiskalnim kapacitetima.
5.6. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 6
Ekonomski efekti
Mere utvrđene u okviru PC6 usmerene su na usklađivanje nacionalnog zakonodavstva i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblastima obuhvaćenim Poglavljima 11, 12 i 13, kao i na jačanje transparentnosti i inkluzivnosti procesa kreiranja javnih politika. Ekonomski efekti mera analizirani su u odnosu na poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, prerađivačku industriju i druge privredne subjekte koji posluju u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
Primena mera PC6 prouzrokuje određene troškove za privredne subjekte, pre svega u vidu prilagođavanja poslovanja novim regulatornim zahtevima, usklađivanja proizvodnih i administrativnih procedura sa standardima EU, kao i ulaganja u ispunjavanje zahteva u oblasti kvaliteta, bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda. Ovi troškovi su naročito izraženi kod mikro, mala i srednja preduzeća u početnoj fazi primene mera.
Istovremeno, mere donose značajne materijalne koristi kroz povećanje pravne sigurnosti, predvidivosti regulatornog okruženja i smanjenje dugoročnih troškova poslovanja. Nematerijalne koristi ogledaju se u jačanju poverenja privrednih subjekata u institucije, boljem razumevanju regulatornih zahteva i smanjenju rizika od sankcija i tržišnih ograničenja. Dugoročno, koristi od usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije prevazilaze inicijalne troškove.
Mere PC6 pozitivno utiču na poslovanje privrednih subjekata kroz unapređenje regulatornog okvira i jačanje institucionalnih kapaciteta za njegovu primenu. Usklađivanje zakonodavstva u okviru Poglavlja 11, 12 i 13 (M6.1), doprinosi jasnijem definisanju pravila poslovanja, ujednačenoj primeni propisa i efikasnijem inspekcijskom nadzoru.
Sistematsko uključivanje organizacija civilnog društva u proces kreiranja i praćenja javnih politika (M6.2), doprinosi boljem uvažavanju potreba privrede, smanjenju regulatornih barijera i unapređenju kvaliteta propisa. Unapređenje administrativnih procedura i razvoj e-usluga javne uprave doprinose smanjenju administrativnih troškova i efikasnijem rešavanju sporova.
Mere PC6 imaju pozitivan uticaj na investicionu aktivnost privrednih subjekata. Usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije stvara stabilnije i predvidivije investiciono okruženje, što smanjuje regulatorni rizik i povećava atraktivnost sektora za domaće i strane investicije.
Jačanje institucionalnih kapaciteta i transparentnosti procesa donošenja odluka doprinosi boljem pristupu finansijskim sredstvima, uključujući fondove Evropske unije i druge međunarodne izvore finansiranja. Privredni subjekti koji usklade svoje poslovanje sa standardima Evropske unije imaju veće šanse za ulaganja u modernizaciju proizvodnje, infrastrukturu i unapređenje energetske i resursne efikasnosti.
Primena mera PC6 indirektno, ali značajno utiče na rast produktivnosti privrednih subjekata. Jasniji regulatorni okvir i efikasnije institucije omogućavaju privrednim subjektima da više resursa usmere na osnovnu delatnost, inovacije i unapređenje kvaliteta proizvoda, a manje na administrativne i regulatorne izazove. Usklađivanje sa standardima Evropske unije podstiče primenu savremenih tehničko-tehnoloških i organizacionih rešenja, što doprinosi unapređenju produktivnosti, kvaliteta i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Mere PC6 imaju izražen pozitivan uticaj na pristup tržištu privrednih subjekata. Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije omogućava ravnopravan pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, povećanje obima spoljnotrgovinske razmene i smanjenje tehničkih i regulatornih barijera. Bolja usaglašenost sa standardima Evropske unije doprinosi lakšem plasmanu proizvoda, stabilnijim cenama i većoj konkurentnosti domaćih proizvođača. Istovremeno, jačanje institucionalnih kapaciteta i uključivanje organizacija civilnog društva doprinose transparentnijem pristupu informacijama i finansijskim sredstvima, što dodatno unapređuje poziciju privrednih subjekata na domaćem i međunarodnom tržištu.
Efekti na društvo
Mere utvrđene u okviru PC6 imaju značajne društvene efekte, pre svega kroz unapređenje kvaliteta javnih politika, jačanje institucija, povećanje transparentnosti i inkluzivnosti procesa donošenja odluka, kao i kroz približavanje standarda kvaliteta života građana Republike Srbije standardima Evropske unije. Analiza obuhvata direktne i indirektne, pozitivne i potencijalno negativne efekte primene mera.
Primena mera PC6 može prouzrokovati određene nematerijalne troškove za građane, pre svega u vidu potrebe za prilagođavanjem novim regulatornim okvirima, procedurama i pravilima, kao i u vidu povećanog učešća u javnim raspravama i procesima konsultacija. Ovi troškovi su ograničenog obima i privremenog karaktera.
Koristi za građane su značajne i dugoročne. One se ogledaju u jačanju pravne sigurnosti, boljoj zaštiti prava potrošača, unapređenju bezbednosti hrane, zdravlja ljudi i životne sredine, kao i u većem poverenju u institucije. Nematerijalne koristi uključuju osećaj pravičnosti, predvidivosti i veće uključenosti u procese donošenja odluka.
Mere PC6 ne predviđaju sistemske negativne efekte po određene grupe stanovništva. Međutim, postoji rizik da pojedine grupe građana, kao što su manje informisani, socijalno isključeni ili stanovnici ruralnih područja, u početnoj fazi imaju ograničeniji pristup informacijama o promenama u regulatornom okviru.
Ovi rizici mogu se ublažiti kroz sistematsko informisanje javnosti, uključivanje organizacija civilnog društva (M6.2), jačanje transparentnosti i dostupnosti informacija, kao i kroz prilagođene komunikacione aktivnosti usmerene ka osetljivim grupama.
Mere PC6 omogućavaju ravnopravan tretman svih građana, bez diskriminacije po bilo kom ličnom osnovu. Usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije podrazumeva primenu principa jednakosti, nediskriminacije i zaštite osnovnih prava.
Sistematsko uključivanje organizacija civilnog društva u procese izrade, sprovođenja i praćenja javnih politika doprinosi boljem uvažavanju različitih društvenih interesa i ravnopravnijem učešću različitih grupa u javnom dijalogu.
Mere PC6 imaju pozitivan uticaj na osetljive društvene grupe, uključujući siromašne, socijalno isključene, žene, mlade, starije osobe, osobe sa invaliditetom i stanovništvo ruralnih područja. Unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira doprinosi boljoj zaštiti njihovih prava i ravnopravnijem pristupu javnim uslugama. Uključivanje organizacija civilnog društva (M6.2), omogućava da se potrebe ovih grupa sistematičnije prepoznaju i uključe u kreiranje i praćenje javnih politika.
Primena mera PC6 ima indirektan pozitivan uticaj na tržište rada kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje institucija i povećanje pravne sigurnosti. Usklađivanje sa standardima Evropske unije doprinosi boljoj zaštiti radnih prava, unapređenju uslova rada i jačanju rodne ravnopravnosti. Iako mere ne dovode direktno do stvaranja velikog broja novih radnih mesta, one stvaraju stabilnije i predvidivije ekonomsko okruženje koje podstiče zapošljavanje i smanjuje sivu ekonomiju.
Mere PC6 pozitivno utiču na kvalitet funkcionisanja sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, pre svega kroz unapređenje regulatornih standarda, bolje planiranje i efikasniju primenu javnih politika. Jačanje institucionalnih kapaciteta doprinosi većoj dostupnosti i priuštivosti javnih usluga. Unapređenje sistema bezbednosti hrane i zaštite potrošača doprinosi dostupnosti kvalitetne i bezbedne hrane, što ima direktan uticaj na dobrobit građana.
Mere PC6 imaju značajan pozitivan uticaj na zdravlje stanovništva, pre svega kroz usklađivanje sa standardima Evropske unije u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne zaštite. Unapređenje regulatornog okvira i njegova dosledna primena smanjuju rizike po zdravlje ljudi i doprinose prevenciji bolesti.
Mere PC6 nemaju direktan uticaj na kulturnu infrastrukturu ili kulturno-istorijsku baštinu. Međutim, indirektno doprinose jačanju kulture dijaloga, učešća javnosti i demokratskih vrednosti, što predstavlja važan društveni i kulturni dobitak.
Mere PC6 pozitivno utiču na životni standard stanovništva kroz unapređenje kvaliteta javnih politika, jačanje institucija i bolju zaštitu prava građana. Dugoročno, usklađivanje sa standardima Evropske unije doprinosi stabilnijem ekonomskom i društvenom razvoju i povećanju opšteg blagostanja.
Realizacija mera PC6 pozitivno utiče na socijalnu situaciju u različitim regionima i okruzima, posebno kroz ravnomerniju primenu propisa, jačanje kapaciteta lokalnih institucija i veće uključivanje lokalnih aktera u procese kreiranja javnih politika. Ovim se doprinosi smanjenju regionalnih razlika i jačanju lokalnih zajednica.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Mere utvrđene u okviru PC6 imaju značajne indirektne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, pre svega kroz usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, politika i institucionalnih kapaciteta sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblastima poljoprivrede, bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatskih promena. Efekti mera ispoljavaju se kroz jačanje regulatornog okvira, unapređenje primene standarda i povećanje efikasnosti sistema upravljanja.
Primena mera PC6 pozitivno utiče na kvalitet vode, zemljišta, vazduha i hrane, kao i na sposobnosti prilagođavanja klimatskim promenama, kroz usklađivanje sa direktivama Evropske unije i regulativama u oblasti zaštite životne sredine i klime. Harmonizacija zakonodavstva (M6.1), doprinosi uvođenju strožih standarda u pogledu zaštite prirodnih resursa, kontrole zagađenja i upravljanja rizicima po životnu sredinu. Iako mere nemaju direktan uticaj na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, one stvaraju institucionalne i regulatorne preduslove za sprovođenje mera dekarbonizacije i klimatske adaptacije u drugim sektorima.
Mere PC6 indirektno doprinose zaštiti biljnog i životinjskog sveta, prirodnih staništa i ekosistema kroz usklađivanje sa propisima Evropske unije koji se odnose na zaštitu biodiverziteta, ekološku mrežu i zaštićena područja. Jačanje institucionalnih kapaciteta za Poglavlja 11, 12 i 13 omogućava efikasniju primenu propisa u oblasti veterinarske i fitosanitarne zaštite, što ima pozitivne efekte na očuvanje ekosistema i usluga ekosistema.
Mere PC6 doprinose unapređenju upravljanja prirodnim resursima i otpadom kroz usaglašavanje nacionalnih politika sa standardima Evropske unije cirkularne ekonomije i održivog korišćenja resursa. Iako mere ne podrazumevaju direktne investicije u infrastrukturu, one omogućavaju uvođenje boljih upravljačkih praksi i jačanje nadzora nad primenom propisa. Uticaj na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije je indirektan, ali značajan, jer usklađivanje zakonodavstva i institucionalnog okvira predstavlja preduslov za sprovođenje mera energetske tranzicije u poljoprivredi i drugim povezanim sektorima.
Mere PC6 imaju pozitivan uticaj na zdravlje ljudi kroz unapređenje regulatornih standarda u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i kontrole rizika. Usklađivanje sa propisima Evropske unije, doprinosi smanjenju izloženosti stanovništva zagađenju, nebezbednoj hrani i drugim faktorima rizika po zdravlje.
Mere PC6 nemaju direktan uticaj na kulturno-istorijsku, arhitektonsku i arheološku baštinu. Međutim, indirektno doprinose njenoj zaštiti kroz usklađivanje sa standardima Evropske unije koji zahtevaju integraciju principa zaštite kulturnog nasleđa u procese planiranja i upravljanja prostornim i razvojnim politikama.
Primena mera PC6 ne predstavlja direktan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Potencijalni rizici mogu nastati isključivo ukoliko dođe do nedosledne primene usvojenih propisa ili nedovoljnog institucionalnog kapaciteta za njihovo sprovođenje.
U cilju smanjenja potencijalnih rizika, identifikovane su dodatne mere koje obuhvataju jačanje administrativnih i inspekcijskih kapaciteta, kontinuiranu edukaciju zaposlenih u nadležnim institucijama, unapređenje sistema monitoringa i aktivnije uključivanje organizacija civilnog društva u praćenje sprovođenja propisa.
Mere PC6 su u potpunosti usklađene sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i sa principima Evropske zelene agende. Poseban akcenat stavljen je na prevenciju zagađenja, održivo korišćenje prirodnih resursa, zaštitu biodiverziteta i jačanje otpornosti na klimatske promene.
Upravljački efekti
Mere utvrđene u okviru PC6 imaju značajne upravljačke efekte, jer su usmerene na unapređenje zakonodavnog, institucionalnog i administrativnog okvira u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, posebno u okviru Poglavlja 11, 12 i 13. Upravljački efekti ogledaju se u jačanju postojećih institucionalnih struktura, unapređenju koordinacije, povećanju efikasnosti rada i jačanju transparentnosti javne uprave.
Primena mera PC6 ne podrazumeva formiranje novih organa javne uprave, javnih agencija ili nezavisnih regulatornih tela, već je prevashodno usmerena na unapređenje funkcionisanja postojećih institucija nadležnih za sprovođenje politika u oblasti poljoprivrede, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne zaštite.
Mere u okviru M6.1 doprinose jačanju normativne uloge nadležnih organa kroz usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, dok M6.2 podstiče institucionalizaciju saradnje sa organizacijama civilnog društva u procesima izrade, sprovođenja i praćenja javnih politika. Ovim merama uvode se jasniji upravljački mehanizmi, procedure i odgovornosti u okviru postojećeg institucionalnog okvira.
Za realizaciju mera PC6 potrebno je funkcionalno prilagođavanje i jačanje postojećih struktura, pre svega kroz unapređenje ljudskih i tehničkih kapaciteta, usklađivanje unutrašnjih procedura i jačanje međuresorne koordinacije. Ove promene sprovode se kontinuirano tokom srednjoročnog i dugoročnog perioda važenja Strategije, u skladu sa dinamikom pristupnih pregovora i zahtevima integracija Evropske unije.
Mere PC6 imaju izražen pozitivan uticaj na kvalitet i kvantitet institucionalnih kapaciteta. Unapređenje zakonodavnog okvira, jačanje administrativnih znanja i veština, kao i sistematsko uključivanje organizacija civilnog društva doprinose boljem kreiranju, sprovođenju i praćenju javnih politika. Poseban značaj ima jačanje analitičkih, upravljačkih i koordinacionih kapaciteta institucija nadležnih za Poglavlja 11, 12 i 13, što doprinosi većoj efikasnosti javne uprave i smanjenju institucionalnih rizika u procesu usaglašavanja sa standardima Evropske unije.
Primena mera PC6 značajno doprinosi povećanju odgovornosti i transparentnosti rada javne uprave. Uvođenje jasnijih procedura, standarda i mehanizama izveštavanja, kao i aktivnije uključivanje organizacija civilnog društva u procese javnih politika, doprinosi većoj otvorenosti institucija i boljem javnom nadzoru. Unapređenje transparentnosti i učešća zainteresovanih strana doprinosi jačanju poverenja javnosti u institucije, boljem kvalitetu odluka i usklađenosti politika sa potrebama građana i privrede.
Finansijski efekti
Mere utvrđene u okviru PC6 imaju umerene i kontrolisane finansijske efekte na javne prihode i rashode, budući da su usmerene pre svega na unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira, jačanje administrativnih kapaciteta i unapređenje procesa kreiranja i sprovođenja javnih politika u kontekstu integracija Evropske unije.
Ne očekuje se da primena mera PC6 ima direktan uticaj na povećanje javnih prihoda u kratkom roku. Međutim, indirektni pozitivni efekti mogu se ostvariti u srednjoročnom i dugoročnom periodu kroz unapređenje regulatornog okvira, povećanje pravne sigurnosti, bolje funkcionisanje institucija i efikasnije sprovođenje javnih politika, što doprinosi povoljnijem poslovnom okruženju i većoj ekonomskoj aktivnosti.
Sa rashodne strane, mere PC6 podrazumevaju određeno povećanje javnih izdataka, pre svega u delu troškova usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, jačanja administrativnih i institucionalnih kapaciteta, stručnih obuka zaposlenih, kao i unapređenja mehanizama koordinacije, izveštavanja i praćenja u okviru Poglavlja 11, 12 i 13. Ovi rashodi su uglavnom tekućeg i investicionog karaktera i planiraju se u okviru postojećih budžetskih programa nadležnih institucija, bez značajnog povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja.
Finansijski resursi za sprovođenje mera PC6 obezbeđuju se iz više izvora finansiranja. Osnovni izvor predstavljaju sredstva iz budžeta Republike Srbije, u okviru redovnih budžetskih aproprijacija nadležnih organa državne uprave, posebno u delu koji se odnosi na usklađivanje zakonodavstva, jačanje institucionalnih kapaciteta i funkcionisanje administrativnih struktura.
Pored nacionalnog budžeta, značajan deo sredstava za sprovođenje mera PC6 planira se iz međunarodnih izvora finansiranja, pre svega iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA), kao i kroz druge oblike bilateralne i multilateralne tehničke i finansijske pomoći. Ovi izvori finansiranja koriste se za podršku usklađivanju zakonodavstva, obuke i jačanje kapaciteta institucija, kao i za unapređenje sistema praćenja i izveštavanja u procesu EU integracija.
S obzirom na prirodu mera, Strategija ne utvrđuje precizne pojedinačne iznose sredstava po merama, već se finansiranje planira u skladu sa godišnjim i srednjoročnim budžetskim okvirima, kao i u skladu sa raspoloživim sredstvima iz međunarodnih izvora finansiranja.
5.7. Jedinstveni rezime analize efekata
Analiza efekata Strategije pokazuje da su predloženi posebni ciljevi i mere u celini opravdani, međusobno usklađeni i usmereni ka ostvarivanju održivog, konkurentnog i otpornog poljoprivredno-prehrambenog sistema, uz istovremeno unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i očuvanje prirodnih resursa.
Ekonomski efekti
Ekonomski efekti predloženih mera su pretežno pozitivni i izraženi u srednjoročnom i dugoročnom periodu. Mere doprinose povećanju proizvodnje, produktivnosti i dodate vrednosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, jačanju konkurentnosti domaćih proizvođača i stabilizaciji dohotka poljoprivrednih gazdinstava. Poseban značaj ima podsticanje investicija u primarnu proizvodnju, preradu, tržišnu infrastrukturu, logistiku i inovacije, kao i unapređenje pristupa domaćem i međunarodnom tržištu.
Iako pojedine mere podrazumevaju inicijalne troškove prilagođavanja, naročito za mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva, analiza pokazuje da su ti troškovi opravdani i da ih dugoročne koristi prevazilaze. Regulatorna predvidivost, unapređenje institucionalnog okvira i usklađivanje sa standardima Evropske unije dodatno doprinose povoljnijem poslovnom okruženju i investicionoj sigurnosti.
Društveni efekti
Društveni efekti Strategije su izraženo pozitivni i obuhvataju unapređenje životnog standarda stanovništva, posebno u ruralnim područjima, povećanje zaposlenosti i jačanje socijalne uključenosti. Mere doprinose boljoj dostupnosti kvalitetne i bezbedne hrane, unapređenju zdravlja stanovništva i jačanju zaštite potrošača.
Posebna pažnja posvećena je osetljivim društvenim grupama, uključujući siromašne, žene, mlade, starije osobe, osobe sa invaliditetom i stanovništvo ruralnih sredina. Analiza ne ukazuje na sistemske negativne društvene efekte, dok su potencijalni rizici identifikovani kao ograničeni i upravljivi kroz adekvatne prateće mere, informisanje i uključivanje zainteresovanih strana.
Efekti na životnu sredinu i klimatske promene
Ključni rezultati strateške procene uticaja na životnu sredinu ukazuju da mere utvrđene Strategijom imaju pretežno pozitivne efekte na životnu sredinu i klimatske promene, uz identifikovane potencijalne rizike ograničenog obima koji se mogu ublažiti primenom postojećeg regulatornog okvira, mera monitoringa i dobrih poljoprivrednih praksi. Posebno su naglašeni pozitivni efekti u pogledu unapređenja kvaliteta zemljišta, očuvanja biodiverziteta, smanjenja rizika po zdravlje ljudi i jačanja otpornosti poljoprivrede na klimatske promene.
Potencijalni negativni uticaji po životnu sredinu uglavnom su povezani sa rizikom od intenzifikacije proizvodnje, ali su identifikovani kao ograničeni i mogu se efikasno ublažiti primenom postojećih propisa, standarda i mehanizama kontrole. Strategija je usklađena sa važećim dokumentima javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i sa principima Evropske zelene agende.
Upravljački efekti
Upravljački efekti Strategije su pretežno pozitivni i ogledaju se u jačanju institucionalnih, administrativnih i koordinacionih kapaciteta za sprovođenje javnih politika. Strategija predviđa unapređenje funkcionisanja postojećih institucionalnih okvira, uz uspostavljanje i razvoj specijalizovanih sistema i mehanizama za sprovođenje politika, jačanje međuresorne saradnje, transparentnosti i odgovornosti.
Sistematsko uključivanje organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana doprinosi boljem kvalitetu javnih politika, većem poverenju javnosti u institucije i efikasnijem praćenju sprovođenja mera.
Finansijski efekti
Finansijski efekti Strategije su ocenjeni kao održivi i usklađeni sa fiskalnim kapacitetima Republike Srbije. Većina mera finansira se u okviru postojećih budžetskih programa, uz značajno oslanjanje na sredstva iz međunarodnih izvora finansiranja, pre svega pretpristupnih fondova Evropske unije.
Iako pojedine mere podrazumevaju povećanje javnih rashoda, analiza pokazuje da se ne očekuje značajno fiskalno opterećenje, dok se u srednjoročnom i dugoročnom periodu mogu očekivati indirektni pozitivni efekti kroz rast ekonomske aktivnosti i efikasnije funkcionisanje sistema.
Ukupno posmatrano, Analiza pokazuje da su predloženi ciljevi i mere Strategije opravdani, izvodljivi i usklađeni sa nacionalnim razvojnim prioritetima i procesom pristupanja Evropskoj uniji. Pozitivni efekti značajno prevazilaze potencijalne rizike, koji su identifikovani kao ograničeni i upravljivi. Strategija predstavlja održiv i institucionalno sprovodiv okvir za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja u Republici Srbiji do 2034. godine.
Tabela 26. Pregled analize rizika po posebnim ciljevima Strategije
VII MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PRAĆENJE REALIZACIJE
Ministarstvo ima ključnu ulogu u koordinaciji, sprovođenju i praćenju realizacije Strategije. Sprovođenje Strategije zasniva se na sistematskom praćenju njenih efekata, korišćenjem pokazatelja definisanih samim dokumentom, na nivou opšteg i posebnih ciljeva, kao i pojedinačnih mera i aktivnosti.
Tokom perioda važenja Strategije, Ministarstvo izrađuje akcione planove za njeno sprovođenje i dostavlja ih Vladi na razmatranje i usvajanje. Akcioni planovi se donose za period od tri godine i njima se, u skladu sa ciljevima Strategije, preciziraju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi njene realizacije, kao i dinamika sprovođenja, nadležni organi i partneri, rokovi, potrebna finansijska sredstva i izvori finansiranja, kao i pokazatelji učinka, rezultata i ishoda.
Strategija predviđa primenu različitih vrsta mera koje se mogu svrstati u sledeće kategorije: regulatorne mere, podsticajne mere, informativno-edukativne mere, organizacione mere, kao i mere koje podrazumevaju pružanje usluga ili dobara od strane nosilaca aktivnosti. Navedene vrste mera mogu se kombinovati radi obezbeđivanja sveobuhvatnog i integrisanog pristupa ostvarivanju svakog posebnog cilja Strategije.
Za sprovođenje pojedinačnih mera i aktivnosti Strategije, kao i za dostavljanje podataka o napretku o napretku sprovođenja mera i podataka o ostvarenim vrednostima pokazatelja, nadležni su Ministarstvo kao koordinator, uprave, odnosno organi u sastavu Ministarstva (Uprava za agrarna plaćanja, Uprava za šume, Uprava za zaštitu bilja, Uprava za veterinu, Uprava za zemljište, Republička direkcija za vode, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije), kao i druga ministarstva, organi i institucije kao partneri, i to: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstvo privrede, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Republički zavod za statistiku, javne službe, agencije i javna preduzeća, odnosno društva kapitala u vlasništvu Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave.
Nadležni organi i institucije u obavezi su da Ministarstvu dostavljaju podatke i informacije o sprovođenju mera i ostvarenim vrednostima pokazatelja najmanje jednom godišnje, i to najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika.
Izveštavanje o napretku u realizaciji akcionih planova sprovodi Ministarstvo na osnovu podataka koje nadležne institucije dostavljaju kroz jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje i koordinaciju javnih politika. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podataka, Ministarstvo priprema godišnje izveštaje o napretku u sprovođenju Strategije i akcionih planova.
Ocena efekata sprovođenja Strategije vrši se kroz analizu ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka, rezultata i ishoda, u odnosu na definisane ciljne vrednosti. Izveštaj o postignutim rezultatima u dostizanju ciljeva Strategije biće pripremljen u skladu sa članom 43. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, dok će finalni izveštaj o sprovođenju Strategije biti dostavljen Vladi na usvajanje u roku od šest meseci nakon isteka perioda važenja Strategije.
Za sprovođenje Strategije sredstva će biti obezbeđena u okviru limita koje utvrdi Ministarstvo finansija na razdelu organa i organizacija koji su nosioci i partneri u realizaciji mera, odnosno aktivnosti, a u skladu sa budžetskim mogućnostima. Takođe, u skladu sa potrebama dodatna sredstva će se obezbediti iz donacija, projektnih zajmova, međunarodne pomoći, kao i iz drugih izvora u cilju sprovođenja Strategije.
U skladu sa članom 18. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, Vlada će usvojiti prvi akcioni plan za sprovođenje Strategije u roku od 90 dana od dana usvajanja ove strategije. Akcioni planovi za sprovođenje Strategije donose se za periode od tri godine i njima će se definisati mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi obezbeđenja uslova da se ciljevi Strategije realizuju, uz isticanje nosilaca i partnera za sprovođenje mera i aktivnosti, rokova i sredstava za sprovođenje.
Strategija se donosi za period 2026-2034. godine i njena realizacija će biti obezbeđena kroz tri uzastopna akciona plana, i to:
1) prvi akcioni plan za period 2026-2028. godine;
2) drugi akcioni plan za period 2029-2031. godine;
3) treći akcioni plan za period 2032-2034. godine.
Na ovaj način obezbeđuje se kontinuitet u sprovođenju mera i aktivnosti Strategije tokom celog perioda njenog važenja, uz mogućnost prilagođavanja prioriteta i instrumenata podrške u skladu sa rezultatima praćenja i evaluacije.
Prilog - Spisak skraćenica koje se koriste u Strategiji, odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i na portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Spisak skraćenica koje se koriste u Strategiji:
AP - Autonomna pokrajina
APR - Agencija za privredne registre
BDV - Bruto dodata vrednost
BDP - Bruto domaći proizvod
GIS - Geografski informacioni sistem
GMO - Genetički modifikovani organizam
GRJ - Godišnje radne jedinice
EU - Evropska unija
ZPP EU - Zajednička poljoprivredna politika EU
ZSS - Zadružni savez Srbije
IKT - Informaciono-komunikacione tehnologije
IPARD - Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj
JLS - Jedinica lokalne samouprave
LAG - Lokalne akcione grupe
LPIS - Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela
MEI - Ministarstvo za evropske integracije
MZŽS - Ministarstvo zaštite životne sredine
MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
MF - Ministarstvo finansija
MTO - Ministarstvo turizma i omladine
MUST - Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
MBS - Ministarstvo za brigu o selu
NDV - Neto dodata vrednost gazdinstva
RGZ - Republički geodetski zavod
PSPVŠ - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
PKS - Privredna komora Srbije
SKGO - Stalna konferencija gradova i opština
OIV/OIV - Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino / International Organization of Vine and Wine
PDV - Porez na dodatu vrednost
RZS - Republički zavod za statistiku
RS - Republika Srbija
RSD - dinar
RDV - Republička direkcija za vode
SB/WB - Svetska banka / World Bank
SDI - Strane direktne investicije
SKAP/SCAP - Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije / Serbia Competitive Agriculture Project
SPEI/SPEI - Standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije / Standardized Precipitation-Evapotranspiration Index
SSP - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
STO/WTO - Svetska trgovinska organizacija / World Trade Organization
TFP/TFP - Ukupna faktorska produktivnost / Total Factor Productivity
UAP - Uprava za agrarna plaćanja
UZB - Uprava za zaštitu bilja
UZV - Uprava za veterinu
UZŠ - Uprava za šume
UN/UN - Ujedinjene nacije / United Nations
UNDP/UNDP - Razvojni program Ujedinjenih nacija / United Nations Development Programme
UPZ - Uprava za poljoprivredno zemljište
FAO UN/FAO UN - Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama / Food and Agriculture Organization of the United Nations
BSEC - Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju
CAGR (Compound Annual Growth Rate) - Složena godišnja stopa rasta
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) - Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi
CEI - Centralnoevropska inicijativa
EAAP - Evropska federacija za animalnu proizvodnju
ECPGR - Evropski program saradnje za biljne i genetičke resurse
EFTA (European Free Trade Association) - Evropsko udruženje slobodne trgovine
EPPO - Evropska i mediteranska organizacija za zaštitu bilja
EUFORGEN - Evropska organizacija šumskih genetičkih resursa
EUSAIR - Sporazum o slobodnoj trgovini sa državama članicama Evroazijske ekonomske unije
FADN (Farm Accountancy Data Network) - Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima
HHI (Hirschman Index) - Herfindal-Hiršmanov indeks
IACS - Integrisani sistem upravljanja i kontrole
ICPDR - Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav
IPPC - Međunarodna konvencija za zaštitu bilja
ISRBC - Međunarodna komisija za sliv reke Save
LEADER - (Liaison entre Actions de Developpment de l'Economie Rurale - Veza između aktivnosti za razvoj ruralne ekonomije)
ISO - Međunarodna organizacija za šećer
OECD - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - Šema za sveže voće i povrće i Kodovi i šeme za traktore
SWG RRD SEE - Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope
UPOV - Međunarodna unija o zaštiti novih biljnih sorti
WOAH - World Organisation for Animal Health / Svetska organizacija za zdravlje životinja