STRATEGIJA
RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2026. DO 2030. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 88/2026)

 

UVOD

Turizam je mnogo više od putovanja i razonode - on je snažan pokretač ekonomskog razvoja, međunarodne saradnje, regionalne ravnoteže i kulturne razmene. Na globalnom nivou, ova delatnost u proseku učestvuje sa više od 10% u svetskom BDP-u, obezbeđuje zaposlenje za svakog desetog radno aktivnog stanovnika i ima sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, pre svega kroz inovacije, digitalnu transformaciju i odgovorno upravljanje raspoloživim resursima. U uslovima ubrzanih tehnoloških promena, promenjenih obrazaca turističke tražnje i sve izraženijih očekivanja u pogledu autentičnih, održivih i lokalno ukorenjenih iskustava, konkurentnost turističkih destinacija se više ne procenjuje isključivo kroz kvantitativne pokazatelje kao što je broj dolazaka, već pre svega kroz sposobnost da se generiše održiva vrednost - za posetioce, za lokalne zajednice i za očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.

U tom kontekstu, izrada Strategije razvoja turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja ključnu nacionalnu intervenciju u pravcu uspostavljanja Srbije kao prepoznatljive, atraktivne i održive destinacije. Strategija je dokument javnih politika koji se ne donosi prvi put; ona je strateški kontinuitet uspostavljen Strategijom razvoja turizma Republike Srbije od 2016. do 2025. godine (u daljem tekstu: Prethodna strategija), a koji je u velikoj meri doprineo rastu broja turista, jačanju turističke infrastrukture i unapređenju smeštajnih kapaciteta. U svetlu promenjenih okolnosti nova Strategija odgovara na bitno promenjen globalni i lokalni kontekst - posledice pandemije COVID-19, ubrzan digitalni razvoj, promene u ponašanju turista i sve izraženije klimatske i demografske izazove.

Uprkos rekordnim rezultatima koje je srpski turizam ostvario 2024. godine, sa 4,4 miliona dolazaka, 12,7 miliona noćenja i deviznim prilivom od 2,8 milijardi evra, sektor i dalje karakterišu brojni izazovi. Na inicijativu Ministarstva turizma i omladine (u daljem tekstu: Ministarstvo), Strategija je izrađena u širokom partnerskom dijalogu sa svim relevantnim akterima: državnim institucijama, turističkom i ugostiteljskom privredom, predstavnicima lokalnih samouprava, akademskog i civilnog sektora. Proces izrade Strategije bio je zasnovan na principima participativnosti, inkluzivnosti i transparentnosti kroz konsultativne radionice, intervjue, ankete i fokus grupe.

Strategijom se utvrđuju vizija, ciljevi i prioriteti razvoja turizma u Republici Srbiji do 2030. godine, uz punu svest o značaju turizma kao pokretača ekonomskog razvoja, lokalnog prosperiteta i međunarodne prepoznatljivosti Republike Srbije kao atraktivne, održive i konkurentne turističke destinacije.

Ministarstvo je u skladu sa članom 32. Zakona o planskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 30/18, u daljem tekstu: Zakon), na Portalu "eKonsultacije" i na internet stranici Ministarstva dana 28. aprila 2025. godine, postavilo obaveštenje da će u narednom periodu otpočeti zvanična procedura za izradu nove strategije razvoja turizma.

Dana 21. maja 2025. godine, doneto je Rešenje o osnivanju Međuresorne Radne grupe za izradu nove Strategije razvoja turizma, a 2. juna 2025. godine, Ministarstvo je postavilo obaveštenje u kojem se javnost i zainteresovane strane obaveštavaju o formiranju radne grupe, kao i načinu izbora organizacija civilnog društva. Radnu grupu su činile sledeće institucije: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo sporta, Ministarstvo privrede, Ministarstvo, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Republički sekretarijat za javne politike, Republički zavod za statistiku, Ministarstvo za javna ulaganja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Narodna banka Srbije, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Turistička organizacija Srbije, Turistička organizacija Beograda. Inženjerska komora Srbije, PD "Srbijašume" d.o.o., JP "Vojvodinašume", "Skijališta Srbije", Agencija za privredne registre, Agencija za upravljanje lukama, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Zavod za zaštitu prirode Srbije, JTP "Zavod za urbanizam Vojvodine", Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za arhitekturu i urbanizam, Departman za geografiju, turizam i ugostiteljstvo, Univerzitet u Novom Sadu, EXPO 2027, Udruženje banja Srbije, Kamping klub Srbije, Stalna konferencija gradova i opština, Privredna komora Srbije, Nacionalna asocijacija turističkih agencija - YUTA, Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede-HORES, Udruženje turističkih vodiča Srbije, AIR Serbia, Grad Beograd - Sekretarijat za privredu, Srpska asocijacija regionalnih razvojnih agencija - SARRA, Asocijacija turističke Industrije Srbije, Kamping asocijacija Srbije, agencije koja se bavi receptivnim turizmom i Udruženje Tri Morave.

U izradi Strategije, učestvovali su predstavnici organa državne uprave i drugih državnih organa, pokrajinskih organa, javnih službi, strukovnih organizacija, javnih preduzeća, javnih agencija, zavoda, akademske zajednice, preduzeća, udruženja, asocijacija, jedinica lokalne samouprave kroz rad Međuresorne radne grupe za izradu nove strategije razvoja turizma, tokom konsultativnog procesa, učestvovanjem u anketi povodom pribavljanja podataka o investicijama u sektoru turizma čija se realizacija planira, odnosno onih investicija za kojima postoji potreba, kao i učestvovanjem u okruglom stolu povodom održane javne rasprave, kao i u toku trajanja javne rasprave dostavljanjem priloga i predloga za izmene i dopune.

Turističke organizacije i jedinice lokalne samouprave koje su učestvovale u javnoj raspravi su: turističke organizacije Boljevac, Kučevo, Vršac, Kraljevo, Ražanj i Smederevo, grad Vranje i grad Kraljevo, zatim opštine Bela Crkva, Medveđa, Ljubovija Vrnjačka Banja, Temerin, Smederevo i Novi Bečej.

U skladu sa članom 34. Zakona, kao i članom 27. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", br. 20/25, 27/26 i 30/26 - u daljem tekstu: Uredba), Ministarstvo je na Portalu "eKonsultacija" i na internet stranici objavilo sprovođenje procesa konsultacija sa zainteresovanim stranama od 13. do 27. avgusta 2025. godine.

Posle završenih konsultacija Ministarstvo je izradilo Izveštaj o sprovedenim konsultacijama koji će postaviti na Portalu "eKonsultacije" i na internet stranici Ministarstva.

Imajući u vidu član 77. st. 1. i 9. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 - dr. Zakon i 47/18), član 36. Zakona i član 31. stav 1. Uredbe, posle održanih konsultacija, naredna faza u izradi Strategije je bila sprovođenje javne rasprave kako bi tekst Strategije bio predstavljen i stavljen na uvid i razmatranje celokupnoj javnosti i kako bi sve zainteresovane strane i sva fizička i pravna lica mogla da dostave svoje sugestije, komentare i predloge za izmene i dopune.

Lista skraćenica

APR - Agencija za privredne registre

ATIS - Asocijacija turističke industrije Srbije

AUL - Agencija za upravljanje lukama

BDP - Bruto domaći proizvod

CAGR - (Compound Annual Growth Rate) - Složena godišnja stopa rasta

CIS - Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma

CROSO - CROSO - Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

DMO - Destinacijska menadžment organizacija

DMC - Destinacijska menadžment kompanija

EIA - (Environmental Impact Assessment) - Procena uticaja na životnu sredinu

ETIS - (European Tourism Indicator System) - Evropski sistem indikatora za turizam

EU - Evropska unija

EUROSTAT - (European Statistical Office) - Evropska služba za statistiku

E-Turista - Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma

GIS - Geografski informacioni sistemi

GIZ - Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH)

HIA - (Heritage Impact Assessment) - Procena uticaja na nasleđe

HORES - Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede

ICCA - (International Congress and Convention Association) - Međunarodna asocijacija za kongrese i konvencije

IKT - Informaciono-komunikacione tehnologije

IPARD - Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj

JLS - Jedinica lokalne samouprave

LAC - LAC - (Limits of Acceptable Change) - Granice prihvatljivih promena

LTO - Lokalna turistička organizacija

MICE - (Meetings, Incentives, Conferences, Exhibitions) - Sastanci, podsticajna putovanja, konferencije, izložbe

MONSTAT - MONSTAT Uprava za statistiku Crne Gore

Ministarstvo - Ministarstvo turizma i omladine

NBS - Narodna banka Srbije

PKS - Privredna komora Srbije

RS - Republika Srbija

RTO - Regionalna turistička organizacija

RZS - Republički zavod za statistiku

Savet - Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije

SCGE - (Spatio-Computable General Equilibrium) - Prostorno-izračunljivi opšti ekvilibrijumski model

SDG - SDG - (Sustainable Development Goals) - Ciljevi održivog razvoja

SKGO - Stalna konferencija gradova i opština

Strategija - Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine

SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Analysis - Strateška matrica koja se koristi za identifikaciju mogućnosti i rizika)

TOS - Turistička organizacija Srbije

TTCI - (Travel & Tourism Competitiveness Index) - Indeks konkurentnosti putovanja i turizma

TTDI - (Travel & Tourism Development Index) - Indeks razvoja putovanja i turizma

UN - Ujedinjene nacije

Uredba - Uredba o metodologiji izrade dokumenata javnih politika

UNESCO - (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) - Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu

UNWTO - (UN World Tourism Organization) - Svetska turistička organizacija

URA - Udruženje receptivnih agencija

VIM - (Visitor Impact Management) - Upravljanje uticajem posetilaca

WEF - (World Economic Forum) - Svetski ekonomski forum

WTTC (World Travel & Tourism Council) - Svetski savet za putovanja i turizam

YUTA - Nacionalna asocijacija turističkih agencija

Zakon - Zakon o planskom sistemu

ZoT - Zakon o turizmu Republike Srbije

ZoU - Zakon o ugostiteljstvu

1. METODOLOGIJA

U okviru metodološkog pristupa, obrada i analiza podataka sprovedene su kombinovanjem kvantitativnih i kvalitativnih metoda, kako bi se obezbedila pouzdana i sveobuhvatna procena stanja turizma u RS, te identifikovali ključni trendovi, izazovi i razvojni potencijali. Kvantitativna analiza obuhvatila je statističku i deskriptivnu obradu podataka, analizu vremenskih serija, uporednu analizu i analizu korelacija. Kvalitativni deo istraživanja obuhvatio je analizu sadržaja intervjua, tematsku analizu i studije slučaja. Potencijalni ekonomski uticaji predloženih mera procenjeni su kroz modeliranje scenarija razvoja turizma, primenom SCGE modela (Spatio-Computable General Equilibrium - Prostorno-izračunljivi opšti ekvilibrijumski model, u daljem tekstu: SCGE) i metoda procene investicionih efekata. Validacija rezultata i kontrola kvaliteta sprovedene su kroz uporednu verifikaciju podataka, ekspertske evaluacije, radionice sa zainteresovanim stranama i kros-metodološku proveru. Prilikom izrade dokumenta korišćeni su primarni podaci dobijeni istraživanjem i sekundarni podaci dobijeni od različitih institucija i postojećih istraživanja. Metodologija je detaljnije predstavljena na šemi 1.

Šema 1. Prikaz metodologije istraživanja - primarni i sekundarni podaci korišćeni za izradu Strategije

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

2.1. Planski okvir i relevantni planski dokumenti

Zakoni

Tokom poslednjih decenija RS je razvila sveobuhvatan zakonski okvir kojim se uređuju ključne oblasti turističke politike, u skladu sa savremenim standardima i razvojnim prioritetima. Centar ovog okvira predstavlja Zakon o turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 17/19 - u daljem tekstu: ZoT), kojim su definisani elementi planiranja, razvoja i promocije turizma (npr. turističke agencije, organizacije, Registar turizma i usluge u turizmu). Ovaj zakon postavlja osnove za objedinjenu i koordinisanu akciju javnog i privatnog sektora u cilju ekonomskog rasta, održivosti i poštovanja kulturnih i prirodnih resursa.

Pored osnovnog zakona, značajan doprinos ostvaruju i drugi zakoni koji uređuju specifične segmente turističke ponude. Tako Zakon o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", broj 17/29 - u daljem tekstu: ZoU) reguliše prakse i standarde u ugostiteljstvu, uključujući boravišne takse, te usluge unutar nautičkog i lovnog turizma. Ovaj zakon definiše i Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (e-Turista). Zakon o banjama, Zakon o javnim skijalištima, kao i važeći propisi koji regulišu oblast zaštite potrošača, inspekcijskog nadzora, zaštite od duvanskog dima, intelektualne svojine, društvenih i privrednih organizacija, zaštite prirode, životne sredine, kulturnih dobara i nasleđa, unutrašnjoj plovidbi, lokalnoj samoupravi, planskom sistemu, svi oni čine sveobuhvatnu pravnu osnovu za razvoj i upravljanje turističkim sektorom Srbije.

Tabela 1. Zakoni relevantni za turistički sektor

Naziv zakona

Službeni glasnik

Zakon o turizmu

17/19

Zakon o ugostiteljstvu

17/19

Zakon o banjama

80/92; 67/19; 95/18

Zakon o javnim skijalištima

46/06

Zakon o zaštiti potrošača

35/26

Zakon o inspekcijskom nadzoru

36/15; 44/18; 95/18

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

30/10

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine

46/06; 104/09; 129/21

Zakon o privrednim društvima

36/11; izmene do 19/25

Zakon o udruženjima

51/09; 99/11; 44/18

Zakon o zaštiti prirode

36/09; izmene do 71/21

Zakon o zaštiti životne sredine

135/04; izmene do 94/24

Zakon o kulturnim dobrima

71/94; izmene do 35/21

Zakon o kulturnom nasleđu

129/21

Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama

73/10; izmene do 52/21

Zakon o lokalnoj samoupravi

129/07; izmene do 111/21

Zakon o planskom sistemu

30/18

Zakon o planiranju i izgradnji

72/09; izmene do 62/23

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine

88/10

Strategije

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/20) kao ključne oblasti intervencije identifikuje inovacije, digitalnu transformaciju, investicije, obrazovanje, razvoj infrastrukture, internacionalizaciju i cirkularnu ekonomiju, dodirujući se u svim ovim oblastima sa temom izgradnje povoljnog poslovnog okruženja koje je neophodno za dugoročno održiv razvoj turizma. Opšti cilj strategije je: "Otvorena, regionalno i globalno konkurentna, investiciono aktivna, obrazovana, inovativna i digitalno transformisana industrija Republike Srbije koja snažno podržava privredni rast i podizanje kvaliteta života njenih građana."

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 86/21) kao jedan od strateških ciljeva prepoznaje uvođenje i razvoj novih servisa koji se zasnivaju na upotrebi skupova podataka koji su ograničeni na specifične baze podataka ili softverske platforme. Ovakva rešenja podrazumevaju primenu velikih skupova podataka kojima raspolažu pojedine baze softverskih rešenja, primenu poslovne analitike, računarstva u oblaku (eng. cloud computing), internet stvari (eng. Internet of Things - IoT), ugrađenih sistema, veštačke inteligencije i blokčejn (eng: blockchain) tehnologije koje sve više dobijaju na značaju u savremenom turizmu i ugostiteljstvu.

Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine ("Službeni glasnik RS", br. 21/20 i 8/23) između ostalog ima za cilj i obezbeđivanje uslova za razvoj različitih nivoa digitalnih veština za građane. Vrste digitalnih veština koje su potrebne danas razlikuju se od onih koje su bile potrebne pre samo nekoliko godina. Nekada je bilo moguće identifikovati određeni set digitalnih veština kojima će građani ovladati kroz određene programe obuke, kao što su osnovne hardverske i softverske operacije, korišćenje imejla i pretrage. Međutim, brzi razvoj ove oblasti, i njegova primena u turizmu i ugostiteljstvu zahteva kontinuirano unapređenje digitalnih veština svih zainteresovanih strana u turizmu i ugostiteljstvu, što predstavlja osnov za uspešnu implementaciju ove strategije.

Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine ("Službeni glasnik RS", broj 70/24) za opšti cilj ističe : "Oblast elektronskih komunikacija, u potpunosti prilagođen rastućim potrebama građana i privrede". Ova strategija definiše sveobuhvatne reformske korake razvoja sistema elektronskih komunikacija koje sve više dobijaju na značaju u razvoju modernog turizma i ugostiteljstva.

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 47/19) ima za cilj "ostvaren održivi razvoj urbanih naselja, koji se obezbeđuje unapređenjem ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kvaliteta uređenja urbanog prostora, zaštite životne sredine i prilagođavanjem na klimatske promene, poboljšanjem društvenog blagostanja (kvaliteta života, zdravlja stanovništva i bezbednosti), priuštivim i kvalitetnim stanovanjem, očuvanjem i afirmacijom graditeljskog nasleđa i urbanog identiteta". U okviru unapređenja uslova za lokalni održivi ekonomski i urbani razvoj i uređenja urbanih naselja, ova strategija prepoznaje potrebu diverzifikacije turističke ponude zasnovane na urbanom i regionalnom identitetu i ublažavanje negativnih efekata turizma u urbanim naseljima, kao i očuvanje kulturnog diverziteta, predela i razvoj kulturnog turizma.

Strategijski marketing plan turizma Republike Srbije do 2025. godine

Strategijski marketing plan turizma Republike Srbije do 2025. godine usvojila je Vlada i objavljen je na internet stranici Ministarstva i TOS-a, pripremljen u skladu sa ZoT-om i usaglašen je sa Prethodnom Strategijom. Plan sadrži analizu trenutnog stanja marketinga u turizmu, analizu marketinga u turizmu zemalja konkurenata i uzora, analizu prednosti i nedostataka marketinga u turizmu RS, definisanje poslovne misije i vizije, definisanje strateških ciljeva marketing sistema turizma RS, kao i marketing plan koji između ostalog sadrži i plan avio povezanosti RS sa strateškim tržištima, plan turističkih proizvoda i plan brendiranja RS kao turističke destinacije. Plan određuje strateške pravce unapređenja marketing sistema turizma RS, kao i realizaciju strateških ciljeva marketing sistema usvojenih Prethodnom strategijom, kroz set aktivnosti za period do 2025. godine. Plan postavlja operativni sistem postojećih i novih marketinških aktivnosti - unapređenje, razvoj i prioritetizaciju proizvoda, komunikaciju prema ciljnim tržištima i segmentima, unapređenje distribucije i prodaje, unapređenje marketinške infrastrukture kao platforme saradnje s turističkom privredom RS.

Strategijski master planovi

Strategijski master plan razvoja turizma Beograda za područje arheološkog nalazišta Belo brdo, Vinča iz 2022. godine

Izrada ovog Strategijskog master plana predstavlja jedan od ključnih koraka ka ostvarivanju cilja da arheološko nalazište Belo brdo u Vinči preraste u uređeni arheološki park sa raznovrsnim namenskim sadržajima i u tematski profilisanu turističku destinaciju arheološkog turizma. Time će se posetiocima omogućiti da na sveobuhvatan način sagledaju i razumeju život i rad ljudi u doba neolita, dok će istraživačima biti stvoreni uslovi za primenu i razvoj savremenih metodoloških pristupa u proučavanju ovog višeslojnog praistorijskog staništa, kontinualno naseljavanog tokom gotovo celog jednog milenijuma. Povod za izradu Strategijskog master plana bila je potreba da se preispitaju potencijali i afirmišu mogućnosti formiranja i razvoja konkurentnog turističkog lokaliteta čiji nukleus čini arheološko nalazište Belo brdo u Vinči. Strategijskim master planom određeno je osnivanje upravljača - javnog preduzeća, što nije urađeno i to predstavlja slabost s obzirom na to da nije definisano praćenje sprovođenja. Izrađen je i drugi dokument "Studija opravdanosti proglašenja turističkog prostora", koji je usvojen uz strategijski master plan 2022. godine, ali nije realizovano proglašenje turističkog prostora.

Strategijski master plan razvoja turizma Fruške gore za područje opštine Irig iz 2021. godine

Strategijski master plan za područje opštine Irig sadrži opis položaja i osnovnih karakteristika područja, analizu postojećeg stanja (perspektive i ograničenja), analizu resursne osnove, SWOT analizu (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Analysis - Strateška matrica koja se koristi za identifikaciju mogućnosti i rizika), viziju razvoja turizma, strateške pravce i faze razvoja turizma, osnovne probleme održivog razvoja turizma i predloge za njihovo rešavanje, i smernice za akcioni plan realizacije. Osim navedenog sadrži i studiju tehničke ocene područja turističke destinacije, studiju razvoja turističke destinacije, master plan i poslovni master plan. Strateški i programski okvir razvoja turizma opštine Irig čine: strateška uporišta razvoja turizma; vizija razvoja turizma; tržišno pozicioniranje; portfolio turističkih proizvoda i ključni razvojni projekti i inicijative.

U ranijem periodu, urađeni su strategijski master planovi, koji do danas nisu ažurirani:

1) Strategijski master plan razvoja turizma Bača, Bačkog Petrovca, Bačke Palanke iz 2010. godine;

2) Strategijski master plan razvoja turizma Besne Kobile iz 2010. godine;

3) Strategijski master plan razvoja turizma Kopaonika iz 2009. godine;

4) Strategijski master plan razvoja turizma Novog Miloševa iz 2009. godine;

5) Strategijski master plan razvoja turizma Sremskih Karlovaca sa Fruškom gorom iz 2009. godine;

6) Strategijski master plan razvoja turizma Golija iz 2007. godine;

7) Strategijski master plan razvoja turizma Stig, Kučajske planine, Beljanica iz 2007. godine;

8) Strategijski master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja iz 2007. godine;

9) Strategijski master plan razvoja turizma Donjeg Podunavlja iz 2007. godine;

10) Strategijski master plan razvoja kulturno istorijske rute - Put rimskih careva iz 2007. godine;

11) Strategijski master plan razvoja turizma Sokobanje iz 2007. godine;

12) Strategijski master plan razvoja turizma Stare planine iz 2007. godine;

13) Strategijski master plan razvoja turizma Tare iz 2007. godine;

14) Strategijski master plan razvoja turizma Vlasine iz 2007. godine;

15) Strategijski master plan razvoja turizma Zlatibora i Zlatara iz 2007. godine;

16) Strategijski master plan razvoja turizma Palić iz 2006. godine.

Strategijski marketing plan i strateški master planovi su planska dokumenta koja na predlog Ministarstva donosi Vlada, a objavljuju se na internet stranici Ministarstva, bez objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Makroekonomske prilike u Republici Srbiji

Od 2016. godine, kada je započeta primena Prethodne strategije, privreda Srbije je ostvarila stabilan rast, uz prosečnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) od oko 3,5% godišnje. Nakon privremenog pada od -1% u 2020. godini usled posledica COVID-19 pandemije, ekonomski oporavak bio je brz, sa rastom od 7,9% u 2021. godini, a zatim nastavljen umerenijim tempom od 2,7% u 2022., 3,7% u 2023. godini, sa ubrzanjem u 2024. godini od 3,9%. Turistički sektor je pratio ove trendove - pre pandemije zabeležen je značajan rast broja dolazaka i noćenja, dok je nakon 2020. godine oporavak bio podstaknut rastom domaćeg turizma i investicijama u smeštajne kapacitete.

Grafikon 1. Kretanje realne stope BDP-a RS (2016-2024)
Izvor: RZS

Makroekonomska stabilnost održana je kroz kontrolisanu inflaciju i fiskalnu politiku. Inflacija se, iako povećana u prethodnim godinama usled eksternih faktora, prema Narodnoj banci Srbije (u daljem tekstu: NBS) stabilizovala u granicama cilja u maju 2024. godine, dok je na kraju 2025. iznosila 2,7%. Prema podacima Uprave za javni dug, fiskalni deficit je pod kontrolom, a javni dug je u silaznoj putanji i na kraju 2025. godine iznosio je 44,4%.

U poslednjih deset godina deficit tekućeg računa Srbije kretao se u održivim okvirima, uz snažan rast izvoza podržan u velikoj meri prilivom stranih direktnih investicija. Prema podacima platnog bilansa NBS, tokom 2025. godine povećan je izvoz i uvoz robe i usluga u odnosu na prethodnu godinu. Usled ubrzanja investicionog ciklusa i rasta domaće tražnje, rast uvoza robe i usluga je u 2025. godini ubrzan na 7,4%, a sličnu dinamiku rasta zabeležio je i izvoz robe i usluga, koji je iznosio 7,6%. U tim uslovima povećan je deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2025. na 4,9% bruto domaćeg proizvoda, sa do sada najnižeg nivoa od 2,4% bruto domaćeg proizvoda u koliko je iznosio u 2023. Na povećanje deficita tekućeg računa u 2025. godini uticali su realizacija investicija planiranih programom "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027" i rast raspoloživog dohotka stanovništva, a delom i niska eksterna tražnja. Ipak, deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je u punoj meri pokriven prilivom po osnovu stranih direktnih investicija.

Monetarna politika RS prilagođavala se makroekonomskim uslovima, prateći globalne inflatorne pritiske i kretanja na finansijskim tržištima. Nakon perioda ekspanzivne politike s niskim kamatnim stopama, referentna kamatna stopa dostigla je vrhunac od 6,5% (od jula 2023. godine do juna 2024. godine), nakon čega je u drugoj polovini 2024. godine postepeno smanjivana, stabilizujući se na 5,75% od polovine septembra 2024. godine. Sprovedene mere imale su za cilj održavanje stabilnosti cena uz podršku privrednom rastu. Dugoročni kreditni rejting RS poboljšan je u poslednjoj deceniji, omogućavajući povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom tržištu kapitala. Agencija Standard and Poor’s je 4. oktobra 2024. godine dodelila RS po prvi put investicioni rejting BBB-/stabilni izgledi, dok su u avgustu 2024. agencije Fitch Ratings i Moody’s Investors Service dodelili Srbiji pozitivne izglede za promenu kreditnog rejtinga, zadržavajući ocene rejtinga na nivoima BB+, i Ba2.

Tržište rada pokazuje pozitivne trendove - stopa nezaposlenosti, koja je prema podacima Republičkom zavodu za statistiku (u daljem tekstu: RZS) 2016. godine iznosila 16,4%, do kraja 2024. godine smanjena je na 8,6%. Stopa zaposlenosti za istu starosnu kategoriju je 2016. godine iznosila 43,4%, a 2024. godine 51,4%. Ipak, nedostatak kvalifikovane radne snage ostaje izazov, posebno u ugostiteljstvu i turizmu, gde je potražnja za radnicima znatno povećana usled rasta investicija i priliva turista.

Ključni pokazatelji doprinosa turizma ekonomiji RS uključuju sledeće (WTTC Economic Impact Research - WTTC - World Travel&Tourism Council):

1) Ukupan doprinos turizma BDP-u. Kada se uzmu u obzir i indirektni i indukovani efekti turizma, udeo turizma u BDP-u RS je u 2019. godini iznosio 5,7%, u 2025. godini 6,3%, dok je prognoza za 2026. godinu 6,6%. Očekuje se da će do 2036. godine ovaj udeo iznositi 6,8%.

2) Zapošljavanje u sektoru turizma. Udeo direktno zaposlenih u turizmu RS u 2023. godini iznosio je 2,3% ukupne zaposlenosti, a procenjena vrednost za 2024. godinu iznosi 2,45%. Do 2034. godine očekuje se rast zaposlenosti u turizmu na 3,1% ukupne zaposlenosti. Ukupan doprinos turizma zapošljavanju (uključujući šire efekte investicija, lanca snabdevanja i uticaja indukovanog prihoda u 2019. godini iznosio je 6,4% ukupne zaposlenosti. Predviđa se da će do 2036. godine turizam učestvovati sa 10,0% u ukupnoj zaposlenosti.

3) Udeo kapitalnih investicija u turizam u ukupnim nacionalnim investicijama bio je 3,3% u 2023. godini, a procenjen na 3,4% u 2024. godini, dok se predviđa smanjenje na 2,3% do 2033. godine.

Sektor turizma i ugostiteljstva ostaje važan izvor zaposlenja, sa očekivanim rastom broja zaposlenih u narednoj deceniji. Prihodi od međunarodnog turizma i dalje su dominantni u odnosu na domaću turističku potrošnju, dok su investicije u sektor relativno stabilne, ali neznatno opadaju kao procenat ukupnih nacionalnih ulaganja.

2.2.1. Osnovni statistički pokazatelji razvoja turizma

Stanje smeštajnih kapaciteta u Republici Srbiji

Nakon sloma post-tranzicionog turizma i zatvaranja brojnih kapaciteta, u prvoj deceniji 21. veka, drugu deceniju karakteriše kvantitativno povećanje i kvalitativno unapređenje ugostiteljskih objekata za smeštaj. Ovaj period karakteriše otvaranje niza nedostajućih hotela sa 4 i 5 zvezdica, otvaranje hotela u planinskim i banjskim destinacijama, kao i pojava kongresnih, banjskih i drugih specijalizovanih hotela. Veliki hoteli zamenjeni su objektima manjeg kapaciteta, sa većim sobama i povećanim komforom. Razvoj ugostiteljskih objekata za smeštaj u ruralnim i manje razvijenim područjima RS, takođe napreduje. Regionalna raspodela smeštajnih kapaciteta dodatno je uravnotežena kroz nove inicijative, posebno u manje razvijenim oblastima Donjeg Podunavlja i istočne Srbije.

Prema poslednjim dostupnim podacima RZS iz avgusta 2025. godine, ukupan broj ugostiteljskih objekata za smeštaj je 29.031 sa ukupno 81.196 smeštajnih jedinica, odnosno, 189.347 ležaja. Struktura smeštajnih kapaciteta se kontinuirano unapređuje, budući da većina novoizgrađenih objekata pripada višim kategorijama.

Tabela 2. Regionalni raspored ukupnog broja kategorisanih i nekategorisanih ugostiteljskih objekata za smeštaj u Srbiji u avgustu 2025. godine

Region

Objekti

Smeštajne jedinice

Ležaji

Broj

%

Broj

%

Broj

%

Republika Republika Srbija

29031

100

81196

100

189347

100

Beogradski region

3575

12

15021

18

32862

17

Region Vojvodine

5086

18

16251

20

35755

19

Šumadija i Zapadna Republika Srbija

13402

46

33165

41

81489

43

Južna i Istočna Srbija

6968

24

16759

21

39241

21

Napomena: RZS (samo) u avgustu svake godine objavljuje podatke o smeštajnim kapacitetima po vrstama objekata u kojima su ostvarena noćenja i po regionima RS
Izvor: RZS

Regionalna raspodela smeštajnih kapaciteta u RS ukazuje na to da je najveća koncentracija u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, zahvaljujući razvijenim turističkim destinacijama poput Zlatibora, Kopaonika i Vrnjačke Banje.

Grafikon 2. Kretanje broja smeštajnih jedinica i broja ležaja u kategorisanim i nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj u Srbiji u periodu od 2016. do 2024.
Izvor: RZS

Analizom podataka o broju smeštajnih jedinica i broju ležaja u ugostiteljskim objektima za smeštaj u RS u periodu od 2016. do 2025. godine, evidentan je trend rasta kapaciteta u sektoru turizma. Prosečna godišnja stopa rasta za broj smeštajnih jedinica iznosi 7,7%, dok je za broj ležaja 7,5%. Ovi pokazatelji ukazuju na dosledno povećanje smeštajnih kapaciteta tokom analiziranog perioda, što odražava pozitivne trendove u razvoju turističke infrastrukture RS.

Tabela 3. Struktura ponude prema vrsti ugostiteljskih objekata za smeštaj u Srbiji u 2025. godini

Vrsta objekta

Broj objekata

Smeštajne jedinice

Ležaji

Broj

%

Broj

%

Hotel i garni hotel

422

21387

26

40640

21

Prenoćište

824

9931

12

25090

13

Konačište

216

4580

6

12309

7

Hostel

189

3036

4

10483

6

Soba

7443

7443

9

15639

8

Apartman

16725

16725

21

43646

23

Ostalo*

3212

18094

22

41540

22

Ukupno

29031

81196

100

189347

100

* Tip smeštaja "Ostalo" obuhvata: apart hotel, motel, botel, pansion, turističko i apartmansko naselje, konak, odmaralište, seosko turističko domaćinstvo, kuća, vila, lovačka kuća, vila, dom i koliba, kamp, kampiralište, kamping odmorište i kamping stop, salaš, han, marina, etno kuća, nautičko-turistički objekti, ostali nekategorisani objekti u nadležnosti JLS i ostali objekti u nadležnosti ministarstva za poslove turizma i ugostiteljstva

Izvor: RZS

Na osnovu podataka RZS, za 2025. godinu (Tabela 3), u strukturi ponude smeštajnih ugostiteljskih objekata, u RS dominiraju apartmani (23%) posmatrano prema broju ležaja, kao i hoteli i garni hoteli (21%). Veliki udeo u ponudi imaju i prenoćišta (13%), dok svi ostali oblici imaju značajno manji kapacitet. Hotelski sektor u RS beleži postepeni razvoj.

Tabela 4. Struktura ponude ugostiteljskih objekata za smeštaj u RS - vrsta hotela, prema kategoriji, avgust 2025. godine

Kategorija

Objekti

Smeštajne jedinice

Individualni ležaji

Broj

%

Broj

%

Broj

%

1*

10

2.4

284

1.3

552

1.4

2*

62

14.7

2061

9.6

3698

9.1

3*

135

32.0

5381

25.2

10095

24.8

4*

197

46.6

11775

55.1

22410

55.1

5*

18

4.3

1886

8.8

3885

9.6

Ukupno

422

100.0

21387

100.0

40640

100.0

Izvor: RZS (avgust, 2025)

Podaci RZS-a (Tabela 4.) pokazuju značajne promene u strukturi kategorija ugostiteljskih objekata za smeštaj - vrsta hotela. Hoteli sa 4 i 5 zvezdica sada čine oko polovine ukupnih kapaciteta, pri čemu hoteli sa 4 zvezdice dominiraju tržištem sa udelom od 46,6% ukupnih hotelskih smeštajnih jedinica i 55,1% ukupnih hotelskih individualnih ležaja.

Turistički promet u Srbiji

Dugoročni trendovi turističkih dolazaka i noćenja u RS ukazuju na značajan rast tokom poslednjih decenija, uprkos ekonomskoj krizi i drastičnom padu tražnje tokom pandemijske krize. Uprkos ovim izazovima, RS je uspela da se oporavi, a najnoviji podaci pokazuju da se nalazi među prvih pet zemalja u Evropi koje beleže najveći rast dolazaka stranih turista. Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini zabeleženo je ukupno 4.346.691 dolazak i 12.282.212 noćenja turista. Iako je u odnosu na prethodnu godinu zabeležen blag pad turističkog prometa, nivo ostvarenih dolazaka i noćenja ostaje visok i potvrđuje stabilnu poziciju turističkog sektora u privredi RS. Dugoročni trend rasta turističkog prometa u prethodnoj deceniji doprineo je jačanju ekonomskih efekata turizma, povećanju investicija i širenju turističke ponude. Nastavak razvoja turističkih proizvoda, unapređenje kvaliteta usluga i diverzifikacija ponude predstavljaju važne preduslove za dalji rast konkurentnosti i održivosti turističkog sektora.

Grafikon 3. Kretanje dolazaka i noćenja turista u Republici Srbiji, u periodu od 2016. do 2025. godine
Izvor: RZS

Prosečna dužina boravka gostiju u RS u 2025. godini iznosila je 2,8 dana. Domaći gosti boravili su duže (3,1 dan) u poređenju sa stranim gostima (2,6 dana). Iako je prosečna dužina boravka domaćih turista i dalje veća od proseka stranih turista, uočljiv je trend približavanja vrednosti, pre svega usled rasta prosečne dužine boravka stranih posetilaca u odnosu na prethodnu deceniju. Uprkos značajnom turističkom prometu i rastu broja dolazaka, unapređenje dužine boravka ostaje jedan od ključnih izazova i razvojnih potencijala turističkog sektora. Strateško planiranje usmereno na razvoj sadržajno bogatijih i tematski povezanih turističkih proizvoda moglo bi značajno doprineti povećanju ukupne potrošnje po posetiocu, ravnomernijem regionalnom razvoju i jačanju pozicije RS kao destinacije pogodne za duže boravke.

Tabela 5. Turistički promet po izabranim turističkim mestima, 2025. godine

xx

xxxx

Turistička mesta

Dolasci turista

Noćenja turista

Ukupno

Domaći

Strani

Ukupno

Domaći

Strani

Broj

%

Broj

%

Republika Srbija

4.346.691

100,0

1.998.196

2.348.495

12.282.212

100,0

6.209.307

6.072.905

Banje

620.616

14,3

481.317

139.299

2.359.676

19,2

1.896.823

462.853

Planinski centri

946.636

21,8

663.989

282.647

2.871.559

23,4

2.129.607

741.952

Ostala mesta

2.905.039

66,8

940.895

1.964.144

7.377.081

60,1

2.420.295

4.956.786

Beograd

1.478.911

34,0

189.192

1.289.719

3.593.933

29,3

512.891

3.081.042

Novi Sad

209.035

4,8

75.270

133.765

542.475

4,4

138.702

403.773

Niš

155.979

3,6

64.626

91.353

328.450

2,7

145.722

182.728

Kruševac

24.449

0,6

17.611

6.838

94.660

0,8

70.749

23.911

Sombor

14.446

0,3

7.979

6.467

35.136

0,3

16.479

18.657

Kragujevac

52.852

1,2

29.849

23.003

176.744

1,4

63.526

113.218

Subotica

138.154

3,2

69.022

69.132

303.823

2,5

137.592

166.231

Vršac

15.227

0,4

9.115

6.112

35.729

0,3

22.112

13.617

Čačak

47.182

1,1

29.675

17.507

156.052

1,3

110.857

45.195

Pirot

33.658

0,8

15.199

18.459

78.781

0,6

36.346

42.435

Kladovo

38.778

0,9

28.795

9.983

94.244

0,8

69.877

24.367

Kuršumlija

54.516

1,3

36.449

18.067

258.870

2,1

197.686

61.184

Bečej

5.462

0,1

2.529

2.933

22.007

0,2

9.641

12.366

1) Podaci za Republiku Srbiju ne predstavljaju zbir podataka po vrstama mesta (banje, planinski centri, ostala mesta) s obzirom da područja pojedinih turističkih mesta pripadaju istovremeno različitim vrstama mesta (npr. istovremeno su i banja i planinski centar). Izvor: RZS

U strukturi ukupnog turističkog prometa u RS i dalje dominiraju gradovi, pri čemu Beograd zauzima najznačajnije mesto sa 34,0% u ukupnom broju dolazaka turista, dok banjske destinacije učestvuju sa 14,3%, a planinski centri sa 21,8%. Najveći broj noćenja realizovan je u Beogradu (29,3%), zatim u planinskim centrima (23,4%) i banjama (19,2%). Ukupno posmatrano, u urbanim destinacijama (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac i ostali gradovi) ostvaruje se više od polovine ukupnih dolazaka i noćenja turista, što potvrđuje njihov ključni značaj u turističkoj ponudi Republike Srbije. Istovremeno, banjski i planinski centri zadržavaju važnu ulogu u strukturi turističkog prometa, posebno kada je reč o ostvarenim noćenjima i dužini boravka turista.

Grafikon 4. Struktura noćenja domaćih i stranih turista u Srbiji, u periodu od 2016. do 2025. godine
Izvor: RZS

Podaci na Grafikonu 4. jasno ukazuju na značajnu promenu u strukturi turističkih noćenja u RS tokom prethodne decenije. U početnim godinama analiziranog perioda, domaći turisti činili su više od 60% ukupnih noćenja, dok je udeo stranih turista bio ispod 40%. Međutim, od 2021. godine udeo stranih turista u ukupnim noćenjima postepeno raste, dostižući 40,3% u 2022. godini, 44,9% u 2023. i čak 48,2% u 2024. godini. Prema podacima za 2025. godinu, ovaj trend je nastavljen, pri čemu je udeo stranih turista dodatno povećan, dok se udeo domaćih turista shodno tome smanjio. Takvo kretanje ukazuje na jačanje međunarodne konkurentnosti turističke ponude Srbije i sve veći značaj inostranog turističkog tržišta u strukturi ukupnog turističkog prometa. Istovremeno, struktura noćenja u 2025. godini pokazuje da je Srbija sve bliža uravnoteženom učešću domaćih i stranih turista u ukupnom broju ostvarenih noćenja.

Grafikon 5. Sezonalnost turističke tražnje u RS, posmatrano po broju noćenja, u periodu 2016-2025*
* Napomena: Iz analize je isključena 2020. godina, kao nereprezentativna
Izvor: RZS

Turistička tražnja u RS pokazuje izraženu sezonalnost, pri čemu se najveći broj noćenja beleži u letnjim mesecima, s vrhuncem u avgustu. Period od juna do oktobra konstantno ostvaruje veći promet u odnosu na ostatak godine, dok su pred-sezonski i post-sezonski meseci nešto stabilniji u novijim trendovima, što ukazuje na blago smanjenje sezonskih oscilacija.

Tabela 6. Top deset turističkih tržišta rangirano prema broju noćenja (osnovni podaci o prometu) u periodu 2016-2025*

Rang

Zemlja

Dolasci

Noćenja

1.

Ruska Federacija

923.723

3.237.766

2.

Turska

1.241.111

3.097.856

3.

Bosna i Hercegovina

1.202.220

2.672.830

4.

Kina

799.265

2.054.746

5.

Crna Gora

770.259

1.968.529

6.

Nemačka

885.773

1.877.025

7.

Severna Makedonija

749.735

1.684.413

8.

Rumunija

699.469

1.629.632

9.

Hrvatska

792.427

1.591.863

10.

Bugarska

845.144

1.482.478

* Napomena: iz analize je isključena 2020. godina, a zemlje rangirane prema broju noćenja
Izvor: RZS

U Tabeli 6. prikazano je deset vodećih zemalja rangiranih prema ukupnom broju noćenja ostvarenih u periodu 2016-2025. Najveći broj dolazaka ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Turske, Nemačke i Ruske Federacije, ali imajući u vidu raznolikost dužine njihovog boravka, najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz Ruske Federacije, Turske, Bosne i Hercegovine i Kine.

Struktura dolazaka turista u RS pretrpela je značajne promene tokom analiziranog perioda. U 2025. godini najveći broj stranih turista koji su boravili u RS bili su poreklom iz Turske (244.651), Ruske Federacije (173.867), Kine (uklj. Hong Kong) (184.042), Bosne i Hercegovine (157.920). Turska je ostvarila veliki skok i u 2023, 2024. i 2025. godini zauzela prvo mesto, dok je Bosna i Hercegovina, koja je godinama dominirala, pala na četvrto mesto 2025. godine. Ruska Federacija se od 2021. godine stabilizovala na drugoj poziciji, što ukazuje na kontinuiranu prisutnost ovog tržišta u Srbiji. Kina, sa kojom je RS uspostavila bezvizni režim što je ovom tržištu obezbedilo vodeću poziciju u 2019. godini, ponovo se pojavila u rangiranju, zauzevši četvrto mesto u 2024. godini i drugo mesto u 2025. godini. Crna Gora je, s druge strane, zabeležila postepeni pad, sa stabilne pozicije među prvih pet (2016-2019) na deveto mesto u 2025. godini. Nove zemlje među prvih petnaest tržišta su Poljska, Mađarska, Indija, Austrija i Francuska.

Na Grafikonu 6. prikazan je trend u broju ostvarenih noćenja za deset vodećih turističkih tržišta u periodu od 2016. do 2025. godine. Kod svih tržišta je evidentan pad u 2021. godini u odnosu na prethodni period, što je posledica COVID-19 pandemije, i potpuni oporavak u 2024. godini, kada su sva tržišta ostvarila veći broj noćenja u odnosu na period pre pandemije. Najveći broj noćenja u 2025. godini ostvarili su turisti iz Turske (622.004), Ruske Federacije (539.348), Kine (473.098) i Bosne i Hercegovine (366.577).

Grafikon 6. Broj noćenja stranih turista po zemljama iz kojih dolaze (2016-2025)
Izvor: RZS

Zaposlenost u sektoru turizma

Sa razvojem kapaciteta i turističkog prometa tokom implementacije Prethodne strategije rastao je i broj zaposlenih u ovom sektoru. Prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: CROSO), u periodu od 2016. do 2024. godine, broj zaposlenih povećavao se po godišnjoj stopi od 4,7%, a kretanje broja zaposlenih predstavljeno je u Tabeli 7.

Tabela 7. Broj zaposlenih u sektoru turizma i ugostiteljstva RS u periodu od 2016 do. 2024. godine

Godina

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

Broj zaposlenih

60.425

65.210

72.497

76.729

75.717

78.185

81.623

83.976

87.287

 

Izvor: Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

Imajući u vidu da ugostiteljsko-turistička privreda nije homogena i da obuhvata raznovrsne delatnosti, izvršena je analiza zaposlenih po delatnostima u poslednjih devet godina, što je predstavljeno na Grafikonu 7. Zanimljivo je uočiti da jedino delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata beleži rast relativnog udela zaposlenih. U 2016. godini ova delatnost je učestvovala u ukupnoj zaposlenosti sektora sa 49,5%, dok se ovaj udeo u 2024. godini povećao na 59,6%, dok druge delatnosti (hotelski i sličan smeštaj, ostali smeštaj, delatnost putničkih agencija, usluge pripremanja i služenja pića) beleže relativan pad u posmatranom periodu.

Grafikon 7. Struktura zaposlenosti u sektoru turizma i ugostiteljstva, po delatnostima od 2016. do 2024. godine

Napomena: Ostalo obuhvata odmarališta i slične objekte za kraći boravak, delatnost kampova, auto-kampova i kampova za turističke prikolice, ketering, ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane, iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila, delatnost tur-operatora i ostale usluge rezervacija i delatnosti povezane sa njima.
Izvor: Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

Hotelski smeštaj je doživeo značajan rast kapaciteta u Srbiji u prethodnom periodu, što svedoči i broj zaposlenih, koji je blago opadao do 2016. godine, a zatim beleži nagli porast, sa blagom korekcijom tokom 2020. godine, kao reakcija na pandemiju COVID-19. Prema CROSO broj zaposlenih u hotelima i sličnom smeštaju, u posmatranom periodu rastao je po godišnjoj stopi od 1,8%.

Grafikon 8. Broj zaposlenih u hotelima i sličnom smeštaju u periodu od 2016. do 2024. godine
Izvor: Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

Zanimljivo je pogledati i učešće različitih tipova zaposlenja u hotelima i sličnom smeštaju. U posmatranom periodu dominantan vid angažovanja zaposlenih bio je na osnovu ugovora na neodređeno vreme. Odstupanje se javlja 2020. godine, tokom pandemijske krize, kada se učešće broja zaposlenih na neodređeno vreme povećalo, ali to nije posledica rasta broja zaposlenih po ovom osnovu, već pad broja zaposlenih na određeno vreme, imajući u vidu da su gradski hoteli bili najviše pogođeni krizom.

Privredni subjekti u sektoru turizma

Dinamičnost privrede i neke njene grane, kao što je u ovom slučaju turizam, prati se vrlo pouzdano preko kretanja broja i strukture privrednih subjekata. Rast poslovnih mogućnosti prouzrokuje osnivanje novih i privlačenje postojećih privrednih subjekata u neku granu. Na osnovu poslednjih raspoloživih podataka APR-a, u Tabeli 8 je prikazan broj privrednih subjekata - broj preduzetnika i privrednih društava u periodu od 2016. do 2024. godine.

Tabela 8. Aktivni preduzetnici i privredna društva u sektoru turizma i ugostiteljstva u RS, u periodu od 2016. do 2024. godine

Godina

Broj privrednih društava

Preduzetnici

2016.

6.399

21.622

2017.

6.835

22.672

2018.

7.322

23.606

2019.

6.610

24.225

2020.

6.733

24.535

2021.

6.964

25.055

2022.

7.038

26.050

2023.

7.315

27.547

2024.

7.495

28.738

Izvor: Agencija za privredne registre

Uočljiv je dinamičan i postojan rast broja privrednih subjekata u turizmu i ugostiteljstvu. U osmogodišnjem periodu, broj preduzetnika se uvećavao po godišnjoj stopi od 3,6%, a broj privrednih društava po stopi od 2%. Dinamičan porast broja privrednih aktera ukazuje na rast poslovnih mogućnosti u turizmu i ugostiteljstvu i na očiglednu atraktivnost privrednog ambijenta RS.

Tabela 9. Struktura privrednih subjekata po delatnostima u decembru 2024. godine

Šifra delatnosti

Naziv delatnosti

Privredna društva

Preduzetnici

Broj

%

Broj

%

5610

Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata

3626

48.38

16.956

59.00

5621

Ketering

265

3,54

979

3,41

5629

Ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane

81

1,08

72

0,25

5630

Usluge pripremanja i usluživanja pića

858

11,45

8650

30,1

5510

Hoteli i sličan smeštaj

888

11,85

461

1,6

5520

Odmarališta i slični objekti za kraći boravak

216

2,88

544

1,89

5530

Delatnosti kampova, auto kampova i kampova za turističke prikolice

7

0,09

4

0,01

5590

Ostali smeštaj

115

1,53

61

0,21

7911

Delatnost putničkih agencija

595

7,94

445

1,55

7912

Delatnost tur-operatora

197

2,63

60

0,21

7990

Ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane s njima

110

1,47

293

1,02

7711

Iznajmljivanje i lizing automobila i drugih motornih vozila

537

7,16

213

0,74

UKUPNO

7.495

100

28.738

100

Izvor: Agencija za privredne registre

Struktura poslovnih subjekata sektora turizma i ugostiteljstva u Srbiji ukazuje na dominaciju delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, kao i pripremanja i usluživanja pića, pri čemu su u delatnosti pripremanja i usluživanja pića značajno više zastupljeni preduzetnici. Hoteli i sličan smeštaj je takođe zastupljen relativno velikim udelom privrednih društava, a slična situacija je i sa putničkim agencijama. Sve ostale delatnosti zastupljene su u manjem relativnom učešću. Putničke agencije i turoperatori su od izuzetnog značaja za turističku privredu, razvoj turizma i promociju zemlje. Oni čine 10,57% ukupnih privrednih društava i 1,76% preduzetnika u turizmu. Trenutno je teško utvrditi koliko se turističkih agencija bavi receptivnim turizmom, ali Udruženje receptivnih agencija (URA) trenutno (avgust 2025. godine) ima 25 članova.

2.3. Sažetak nalaza vrednovanja Prethodne strategije

2.3.1. Uočeni nedostaci Prethodne strategije

Nedovoljna zastupljenost digitalizacije u turizmu. Prethodna strategija, iako je u kontekstu vremena kada je nastala, napravila značajan iskorak kroz uvođenje Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (u daljem tekstu: CIS), odnosno portala e-Turista, ona ipak nije u potrebnoj meri usklađena sa savremenim procesima digitalne transformacije privrede i društva u celini. Izazovi koji su se pojavili u početnoj fazi implementacije portala eTurista, poput razlika između zvanične statistike i podataka iz CIS baze, u velikoj meri su rešeni. To je omogućeno zahvaljujući odredbama člana 67. ZoU, kojim je predviđeno da državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave (JLS) i imaoci javnih ovlašćenja imaju pristup CIS-u radi obrade podataka iz svog delokruga nadležnosti (statistika, poreski organi i sl.). Na osnovu ovih odredbi, zaključen je i Sporazum o saradnji između ministarstva nadležnog za poslove turizma i RZS, koji je omogućio koordinaciju prikupljanja, razmene i preuzimanja podataka iz CIS baze, kao i razmenu iskustava, stručne pomoći, izveštavanja i znanja. Pored toga, Prethodna strategija je prepoznala Registar turizma (u okviru APR) kao inicijalni način/sredstvo digitalizacije, ali je on samo delimično realizovan, u delu turističkih agencija organizatora turističkih putovanja i turističkih agencija posrednika u prodaji turističkih putovanja.

Nedovoljno specifično definisanje tržišnih segmenata. Tržišni segmenti su odabrani na uopšten način, bez specifičnog istraživanja tržišta, što je dovelo do nedostatka jasne veze između turističkih proizvoda i ciljnih segmenata tržišta za koje su ti proizvodi planirani. Ovaj nedostatak je prevaziđen izradom Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine koji definiše turističke proizvode i ciljne segmente. Osim toga, ključni turistički proizvodi zadržani su iz Strategije razvoja turizma donete za period od 2005-2015. godine (dominantno se oslanjajući na UN Tourism metodologiju), sa podelom zdravstvenog turizma na banjski (medicinski) i velnes & spa turizam, kao i uvođenjem "tranzitnog turizma". Konačno, Prethodna strategija nije obuhvatila nove varijacije/oblike ispoljavanja turističkih proizvoda zasnovane na iskustvenom principu, već se fokusirala isključivo na resursni pristup.

Nedovoljna informisanost. Nosioci turističko-ugostiteljske privrede i kreatori politika, posebno na lokalnom nivou, nisu bili dovoljno upoznati sa ključnim odredbama Prethodne strategije, iako su sprovedene sve procedure uvida javnosti, javne rasprave i diskusije.

Nedostatak obaveze izveštavanja. U vreme donošenja Prethodne strategije nije postojala zakonska obaveza izveštavanja o njenoj realizaciji, budući da je ovaj strateški dokument usvojen pre donošenja Zakona.

Nedovoljna realizacija aktivnosti iz Akcionog plana. Prethodna strategija koja se primenjivala do kraja 2025. godine, je uključivala Akcioni plan za sprovođenje ciljeva, mera i aktivnosti u slobodnoj formi (u trenutku donošenja Prethodne strategije, postojeći regulatorni okvir nije propisivao formu Akcionog plana), uglavnom fokusiran na koordinaciju aktivnosti različitih resora. Naznačene su aktivnosti koje je trebalo da sprovode zainteresovane strane na različitim nivoima javne uprave, a neke od njih imale su i jasan vremenski okvir za implementaciju. Pojedine prioritetne oblasti i ciljevi Prethodne strategije bili su usklađeni sa potrebama korisnika na različitim nivoima javne uprave. Preporučene mere za različite nivoe kreirane su za sprovođenje brojnih inovacija, a deo ovih mera u nadležnosti resornog ministarstva za poslove turizma i ugostiteljstva je realizovan. TOS je realizovalo svoju obavezu iz Akcionog plana, izradu Strategijskog marketing plana turizma RS do 2025. godine. Međutim, planirano ažuriranje i izrada novih master planova razvoja turizma u prioritetnim destinacijama (većina je izrađena u periodu 2006-2010. godine) u velikoj meri nije realizovano.

2.3.2. Pozitivne strane Prethodne strategije

Ključna inostrana tržišta su i dalje relevantna. Ključna ciljna inostrana tržišta, poput zemalja Evropske unije (EU), regiona, Rusije, Turske, Kine (sa Hong Kongom), Južne Koreje, Japana, Indije i SAD i dalje su relevantna, dok su, u međuvremenu, tržište Izraela i drugih zemalja Bliskog istoka dobila na značaju.

Unapređen je regulatorni okvir. Po prvi put su oblasti turizam i ugostiteljstvo razdvojene i u 2019. godini usvojena su dva zakona ZoT i ZoU, kao i Strategijski marketing plan turizma Republike Srbije do 2025. godine.

2.3.3. Fleksibilnost i efikasnost Prethodne strategije sa stanovišta upravljačkog mehanizma, upotrebe resursa i pridržavanja vremenskih okvira

Prethodna strategija je pokazala visok stepen fleksibilnosti tokom celokupnog perioda implementacije. Ona je služila kao široko definisan okvir za rad na prioritetima razvoja turizma, ostavljajući dovoljno prostora za fleksibilan razvoj. Prema mišljenju predstavnika Ministarstva, nijedna inicijativa koja je ocenjena kao značajna za razvoj turizma nije odbijena, što ukazuje na otvorenost ove strategije prema novim idejama i promenama.

Međutim, važni partneri iz drugih resora iz javnog sektora (na svim nivoima), nisu u dovoljnoj meri podržali implementaciju Prethodne strategije. Uprkos tome, u pojedinim slučajevima, Prethodna strategija je uspela da obezbedi koordinaciju različitih inicijativa. Jedan od pozitivnih primera sinergije je realizacija vaučera za odmor u RS, koji su bili dostupni samo pružaocima usluga smeštaja registrovanim na portalu eTurista. Primenjeni mehanizam je direktno doprineo smanjenju sive ekonomije u segmentu fizičkih lica pružalaca usluga smeštaja, pokazujući kako fleksibilnost i inovativni pristupi mogu doneti konkretne rezultate.

Prethodna strategija je obuhvatala niz inicijativa i programa koji su se standardno sprovodili tokom njenog trajanja. Među njima su bili programi za podsticanje domaćeg turističkog prometa, poput vaučera za odmor u Republici Srbiji, koji su imali za cilj povećanje prometa i potrošnje u domaćem turizmu. Takođe, sprovođeni su programi namenjeni unapređenju turističke infrastrukture, promocije, edukacije i treninga, kao i programi kreditne podrške za mala i srednja preduzeća, preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva. Posebno je važno pomenuti programe namenjene turističkim agencijama organizatorima putovanja, koji su imali za cilj podsticanje organizovanog turističkog prometa stranih turista u Republici Srbiji.

Od 2024. godine, Ministarstvo sprovodi i program za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva, što ukazuje na kontinuitet u podršci različitim segmentima turističke industrije. Pored toga, Vlada je usvojila Strategijski marketing plan turizma do 2025. godine, koji je pripremila Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS). Plan je predstavljao važan korak u sistematizaciji promocije i pozicioniranja Srbije kao turističke destinacije.

2.3.4. Izazovi u implementaciji

Priprema i usvajanje programa razvoja turizma na nivou jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) nisu bili u potpunosti efikasni. Zainteresovane strane su u pojedinim slučajevima imale poteškoća u mobilizaciji resursa potrebnih za podršku implementaciji Prethodne strategije. Jedan od glavnih izazova, predstavljali su ljudski resursi, posebno visoka stopa fluktuacije zaposlenih na svim nivoima javnog sektora, što je dovodilo do stalne potrebe za ponovnom izgradnjom kapaciteta i, posledično, kašnjenja u sprovođenju Strategije i predloženog Akcionog plana.

Kada je reč o finansijskim sredstvima, nisu zabeležene značajnije primedbe u pogledu obezbeđenosti budžeta za sprovođenje Prethodne strategije. Međutim, nedostatak adekvatnih mehanizama za praćenje i koordinaciju resursa ostaje izazov koji je uticao na efikasnost sprovođenja ove strategije.

2.3.5. Institucionalna infrastruktura i koordinacija

Prethodna strategija je dala pregled institucionalne infrastrukture za razvoj turizma u Republici Srbiji. Međutim, ova lista je predstavljala generičke i relativno opšte uloge institucija nadležnih za turizam i ugostiteljstvo na nacionalnom i lokalnom nivou. Prethodnom strategijom nisu definisane specifične funkcije unutar ovih institucija koje bi bile odgovorne za implementaciju predloženih mera iz Akcionog plana, što je predstavljalo značajan nedostatak.

Prethodna strategija je, takođe, naznačila formiranje Nacionalnog saveta za razvoj turizma (tokom pandemije COVID-19 preimenovanog u Nacionalni savet za oporavak i razvoj turizma), kao centralnog tela za koordinaciju i saradnju u cilju obezbeđenja efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti u sektoru turizma. Međutim, tokom radionica je ocenjeno da Nacionalni savet nije bio istinski operativan. Organizovano je samo nekoliko sastanaka, bez direktnog upućivanja na implementaciju i analizu ostvarenih rezultata Prethodne strategije.

Usled izostanka zakonske obaveze, nije formirano drugo koordinaciono telo koje bi se bavilo praćenjem i izveštavanjem o sprovođenju Prethodne strategije, niti je uspostavljen usaglašeni mehanizam za razmenu informacija, što je dovelo do nedostatka koordinacije i transparentnosti u praćenju napretka njene implementacije.

2.3.6. Regionalne turističke organizacije (RTO) i koordinacija

Jedan od mehanizama koordinacije predviđen ZoT-om odnosi se na formiranje regionalnih turističkih organizacija. Predstavnici zainteresovanih strana su tokom radionica istakli da su regionalne turističke organizacije neophodne, kako za vertikalnu (između nacionalnog i lokalnog nivoa), tako i za horizontalnu (između susednih jedinica lokalne samouprave) koordinaciju. Uprkos tome što je kod Prethodne strategije izmenjen način klasterizacije turističkog prostora Republike Srbije, uvodeći 18 prioritetnih destinacija umesto prethodne podele na četiri klastera, formiranje regionalnih organizacija nije bilo dovoljno razvijeno. Potrebno je da se podzakonskim aktom bliže uredi formiranje regionalnih turističkih organizacija.

Trenutno, pored Turističke organizacije Autonomne pokrajine Vojvodine (TO AP), aktivnosti različitog intenziteta i obuhvata sprovode TO regije Zapadna Srbija (osnovana 2006. godine, okuplja 12 JLS), Regionalna turistička organizacija Sandžaka (osnovana 2023. godine, okuplja 6 JLS), TO regije Kopaonik (osnovana 2021. godine, okuplja 6 JLS, bez konkretnih aktivnosti od 2022. godine) i destinacijska menadžment organizacija (DMO) Šumadija Pomoravlje (osnovana 2023. godine, okuplja 13 JLS).

Predstavnici zainteresovanih strana su tokom radionica istakli i dva ključna razloga za nerazvijenost navedenog mehanizma koordinacije. Na lokalnom nivou postoji snažan interes za kontrolu sopstvenog budžeta, uz pokušaje da se donatorska sredstva privlače isključivo na teritoriji svoje JLS i sa nacionalnog nivoa nedostaje podsticaja za udruživanje na regionalnom nivou, kroz subvencije uslovljene regionalnom saradnjom, planska dokumenta, edukaciju i slične mehanizme.

2.3.7. Koordinacija aktivnosti i mobilizacija resursa

Koordinacija aktivnosti na različitim nivoima javnog sektora i pravilna mobilizacija resursa u pravcu realizacije prioritetnih aktivnosti trebala je da bude jedan od ključnih rezultata Prethodne strategije. Međutim, zainteresovane strane su tokom radionica istakle nekoliko indicija koje ukazuju da očekivani rezultati nisu ispunjeni u punoj ili dovoljnoj meri.

Prvo, definisanje strateških prioriteta nije bilo rezultat opsežnih konsultacija sa zainteresovanim stranama niti sprovedenog istraživanja. Drugo, komunikacija usvojenih strateških prioriteta nije bila dovoljna, što je dovelo do nerazumevanja i nedovoljne podrške na lokalnom nivou. Treće, kapaciteti za implementaciju su nedovoljno razvijeni, posebno na lokalnom nivou, što je posledica velike fluktuacije zaposlenih i neadekvatnih znanja i veština. Četvrto, mehanizmi vertikalne koordinacije javnog sektora nisu dovoljno razvijeni, što otežava usklađivanje aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Peto, budžeti lokalnih samouprava u oblasti turizma usmereni su pretežno na postizanje lokalnih ciljeva, što ograničava mogućnosti za ostvarivanje sinergije sa drugim JLS i postizanje regionalnih i nacionalnih ciljeva.

2.3.8. Lokalna uključenost i komunikacija

Jedna od glavnih komponenti politike razvoja turizma bila je uključivanje lokalnih zajednica, uključujući JLS, lokalno stanovništvo i različite organizacije na lokalnom nivou, i organizacije civilnog društva. Prethodna strategija je uvela princip "odozdo prema gore" u kreiranju i implementaciji politika, što je zahtevalo značajne napore lokalnih struktura kako bi se unapredio razvoj turizma i poboljšala turistička ponuda na lokalnom nivou.

Međutim, predstavnici zainteresovanih strana su tokom radionica istakli da Prethodna strategija nije uspela da obezbedi dovoljno snažnu vezu sa naporima na lokalnom nivou. Iako su mnogi važni projekti identifikovani na osnovu inicijativa "odozdo prema gore", nedostatak adekvatne komunikacije i koordinacije između nacionalnih i lokalnih aktera predstavljao je značajan izazov. Predstavnici su izrazili zabrinutost da nedostatak komunikacije i saradnje među lokalnim zajednicama i drugim akterima može biti prepreka daljem turističkom razvoju Srbije.

Na osnovu sagledavanja iznetih stavova tokom radionica, može se zaključiti da bi unapređena komunikacija između JLS, LTO i nacionalnih aktera, doprinela većoj podršci na lokalnom nivou za razvoj turizma.

2.3.9. Sistem praćenja i izveštavanje

Prethodna strategija je u Akcionom planu definisala indikatore praćenja kako bi se obuhvatio doprinos zainteresovanih strana na nivou rezultata. Međutim, predstavnici zainteresovanih strana su tokom radionica istakli da indikatori višeg nivoa, koji bi obuhvatili razvojne promene u prioritetnim oblastima, nisu bili definisani. Dostupni indikatori formulisani su nejasno, a referentne vrednosti - polazne vrednosti i ciljevi - nisu bili precizno određeni. Pored toga, i Prethodna strategija i njen Akcioni plan uglavnom su se oslanjali na kvantitativne indikatore, dok je prisustvo kvalitativnih indikatora koje je moglo biti od koristi, posebno u oblastima gde je naglašena percepcija ili svest o ciljnim grupama, u najvećoj meri izostalo.

U pogledu izveštavanja, Prethodna strategija nije precizirala obavezu i dinamiku izveštavanja (u trenutku njenog donošenja, nije postojala zakonska obaveza izveštavanja), što je dovelo do nedostatka transparentnosti u praćenju napretka. Nepostojanje sveobuhvatnog sistema za praćenje i prikupljanje podataka onemogućilo je donošenje jasne ocene napretka Prethodne strategije u pogledu postavljenih ciljeva. Zainteresovane strane su tokom radionica istakle da je nedostatak sistematskog izveštavanja predstavljao značajan izazov u oceni uspešnosti ove strategije.

Pored toga, Prethodna strategija je predviđala podizanje svesti i unapređenje protoka informacija za sve zainteresovane strane. Međutim, nije uspostavila integrisan i koordinisan mehanizam komunikacije institucija važnih za realizaciju ove strategije, što je dovelo do nedostatka sistematske podrške komunikaciji i zagovaranju u postizanju ciljeva.

2.3.10. Participativni pristup i održivost Prethodne strategije

Prethodna strategija zasnivala se na participativnom pristupu, podrazumevajući aktivno uključivanje ključnih aktera - državnih institucija, lokalnih samouprava, turističkih organizacija, privatnog sektora, akademske zajednice i civilnog društva - u proces planiranja i implementacije. Takođe, tokom faze projektovanja Prethodne strategije prepoznata je potreba za osiguranjem održivosti postignutih rezultata.

Donosioci odluka na višim nivoima bili su bolje informisani o sadržaju Prethodne strategije, uloženim naporima i ostvarenim rezultatima, što im je omogućilo holistički uvid u različite inicijative. Predstavnici državnih institucija izrazili su pozitivno mišljenje o svom iskustvu u vezi sa ovom strategijom, od učešća u njenoj formulaciji do implementacije. Međutim, iako su bili uključeni u različite inicijative, jasno je da su kapaciteti za implementaciju bili različiti na različitim nivoima javnog sektora. Programi izgradnje kapaciteta i koordinacija sa JLS nisu bili dovoljno obezbeđeni.

Uprkos tome, predstavnici državnih institucija, posebno na operativnom nivou, često su povezivali implementaciju Prethodne strategije sa sopstvenom organizacijom, imajući ograničen uvid u širi okvir aktivnosti i dostignuća drugih institucija u razvoju turizma u Srbiji.

Tokom implementacije Prethodne strategije, fokus je bio na izgradnji kapaciteta i uklanjanju prepreka koje utiču na iskustva krajnjih korisnika. Nacionalni partneri su istakli da je implementacija Prethodne strategije bila neizbežno povezana sa potrebom za posebnom podrškom u razvoju kapaciteta, balansirajući između potreba stanovništva direktno ili indirektno uključenog u pružanje turističkih usluga (krajnji korisnici) i strateških prioriteta u skladu sa mandatima relevantnih institucija.

Nadalje, implementacija Prethodne strategije obezbedila je određene kvalitativne i kvantitativne koristi, doprinoseći promenama koje su imale pozitivan uticaj na korisnike. Jedan od ključnih doprinosa bila je povoljna investiciona klima, koja je rezultirala povećanjem broja stranih direktnih investicija, posebno u hotelske kapacitete. Proces je pratilo i intenziviranje prisustva stranih operatera i brendova u sektoru smeštaja, što je doprinelo diversifikaciji i unapređenju turističke ponude. Investicije su bile podstaknute i pozitivnim trendovima u kvantitativnim pokazateljima turizma, poput porasta broja dolazaka i noćenja, kao i povećanja turističkog prometa. Navedeni pokazatelji ukazuju na rastuće turističko tržište u Republici Srbiji. Povoljna klima za ulaganje u turizam bila je rezultat ciljanih ulaganja u opštu, komunalnu i turističku infrastrukturu, kao i podsticaja za razvoj lokalnih kapaciteta i lokalni marketing. Podrška lokalnim manifestacijama i događajima takođe je igrala važnu ulogu u jačanju turističke ponude.

Međutim, važno je napomenuti i da je polovinom perioda realizacije Prethodne strategije izbila pandemija COVID-19, koja je imala izuzetno negativan uticaj na performanse turističko-ugostiteljskog sektora, kako na globalnom nivou, tako i u Republici Srbiji. Pandemija je značajno uticala na konačne rezultate i efikasnost implementacije strategije, što je potrebno uzeti u obzir pri oceni njenog doprinosa.

2.3.11. Uporedna analiza turizma konkurentskih zemalja

Prema Prethodnoj strategiji, glavni konkurenti na području Južno/Mediteranske Evrope u koju se svrstava Srbija su Slovenija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora, kao i pogranične zemlje Mađarska, Rumunija i Bugarska. Stoga, u nastavku teksta sledi upoređivanje odabranih performansi turizma RS i navedenih konkurenata, kao i analiza pozicije ovih zemalja prema Indeksu razvoja putovanja i turizma (Travel & Tourism Development Index - u daljem tekstu: TTDI) Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum - u daljem tekstu: WEF), koji je jedan od najčešće korišćenih modela za evaluaciju konkurentskog položaja jedne države kao turističke destinacije.

2.3.12. Turistički promet

Turistički promet u RS i zemljama konkurentskog seta analiziran je u periodu od 2016. do 2024. godine, u skladu sa raspoloživim podacima iz objedinjene baze Evropske službe za statistiku u daljem tekstu: EUROSTAT (European Statistical Office -), (za 2019. godinu preuzeti su podaci za Republiku Srbiju od RZS, a za Crnu Goru od Uprave za statistiku Crne Gore - MONSTAT).

Sve zemlje u posmatranom periodu i u odnosu na baznu 2016. godinu beleže porast broja dolazaka i broja noćenja turista. RS je u posmatranom periodu pokazala izuzetnu dinamiku u razvoju turizma, sa posebnim naglaskom na snažan oporavak nakon pandemije. U poređenju sa konkurentskim zemljama iz regiona, RS beleži najveći procentualni rast, 20% više dolazaka i 26% više noćenja u 2024. u odnosu na 2019. godinu, što ukazuje na uspešan razvoj i povećanu privlačnost kao turističke destinacije. Ovaj uspeh je svakako rezultat ulaganja u infrastrukturu i promociju destinacije. Ipak, posmatrano u apsolutnim brojkama, RS i dalje znatno zaostaje za vodećim destinacijama regiona (Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska). Od svih zemalja konkurenata, samo Mađarska još nije uspela da dostigne broj dolazaka i noćenja turista koji je ostvaren 2019. godine, pre COVID-19 pandemije, dok se kod ostalih analiziranih zemalja uočava sporija stopa rasta broja dolazaka i ostvarenih noćenja.

Grafikon 9. Broj dolazaka turista u Srbiji i zemljama konkurentima (2016-2024)
Izvori: EUROSTAT, RZS, MONSTAT

Grafikon 10. Broj noćenja turista u Srbiji i zemljama konkurentima (2016-2024)
Izvori: EUROSTAT, RZS, MONSTAT

Prema raspoloživim EUROSTAT podacima za 2024. godinu, u strukturi dolazaka, u smislu odnosa domaćih i stranih turista, u Rumuniji i Bugarskoj dominantniji su domaći turisti, u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji izraženija je inostrana tražnja, dok Srbija i Mađarska imaju uravnotežen odnos broja domaćih i stranih turista. Ne postoje značajna odstupanja od uočenog ni kada se posmatra struktura noćenja. U Srbiji, po ovom pokazatelju, godinama je veći značaj imala domaća turistička tražnja. Međutim, poslednji podaci iz 2024. godine ukazuju da je i u strukturi noćenja došlo do ujednačavanja, uz zadržavanje minimalne prednosti domaćih turista (6.564.402 noćenja domaćih turista u odnosu na 6.097.749 noćenja stranih turista).

Primetno je prisustvo nemačkih turista u svim zemljama, što je za očekivati s obzirom na značaj Nemačke i kao izvora turističke tražnje u Evropi i kao značajnog poslovnog partnera u regionu. Zbog pandemije COVID-19 došlo je do izvesnih promena u strukturi poseta, pre svega sa stanovišta "nestanka" turista iz Kine, čiji je povratak na evropsko turističko tržište otpočeo postepeno i očekuje se da će do 2026. godine doseći nivo iz 2019. godine. Prema podacima RZS za 2024. godinu, u Srbiji je broj dolazaka turista iz Kine već prešao nivo iz 2019. godine.

Prosečna dužina boravka stranih turista u 2024. godini i dalje se razlikuje po zemljama, odražavajući strukturu turističke ponude i dominantne proizvode. U Hrvatskoj i Bugarskoj je najduža prosečna dužina boravka, što je u skladu sa značajnim udelom tzv. "kupališnog" turizma. Suprotno tome, u Sloveniji, i pored jadranske obale, struktura turističke ponude je znatno diversifikovanija, što rezultira kraćim boravcima. U ostalim analiziranim zemljama, uključujući i RS, dužina boravka stranih turista beleži blagi rast (u apsolutnim brojevima), ali su boravci i dalje kraći, što ukazuje da su u strukturi turističke ponude veoma zastupljeni turistički proizvodi koje karakterišu kraći boravci.

2.3.13. Bilans turizma i putovanja - Prihodi od stranih turista

U ovom slučaju prvo treba naglasiti da "turistički" prihodi registrovani u platnom bilansu zemalja ne obuhvataju samo potrošnju i prihode od stranih turista, već i dnevnih posetilaca/izletnika, kao i druge prihode. Stoga ih koristimo kao aproksimaciju ekonomskog doprinosa stranih posetilaca. Realnije iznose potrošnje stranih turista daju sistemi satelitskih računa u turizmu, ali kako ih RS nije razvijala do sada, nema mogućnosti za poređenje. Stoga je neophodno držati se prihoda zabeleženih u platnom bilansu.

Prema podacima NBS, devizni priliv od turizma u 2024. godini iznosio je 2,817 milijardi EUR, odnosno 2,9 milijardi EUR u 2025. godini. Prema poslednjim raspoloživim EUROSTAT podacima za 2024. godinu, prihodi od turizma i njihov udeo u BDP-u pokazuju značajne razlike u strukturi i ekonomskoj zavisnosti zemalja od turizma. Apsolutno posmatrano, Hrvatska je ubedljivi lider sa 15 milijardi evra prihoda, što čini 17,5% njenog BDP-a, dok Albanija beleži 4,99 milijardi evra sa 0,6% relativnim udelom turizma u BDP-u. Republika Srbija je na sredini po apsolutnom iznosu (2,8 milijardi evra) i ima umeren udeo turizma u BDP-u od 2,5%, što upućuje na to da turizam ima značajnu, ali ne i presudnu ulogu u privredi. Zemlje poput Mađarske, Rumunije i Bugarske imaju veće apsolutne prihode od RS, ali manji relativni udeo, što ukazuje da su njihove ekonomije više diversifikovane.

Na osnovu analize performansi konkurentskog seta, turizam RS u 2024. godini pokazuje snažan rast i uspešan postpandemijski oporavak, sa najvišim prosečnim godišnjim stopama rasta dolazaka i noćenja stranih turista među posmatranim zemljama, kao i uravnoteženom strukturom domaće i strane tražnje. Međutim, i pored značajnog relativnog napretka, RS u apsolutnim pokazateljima i dalje zaostaje za vodećim destinacijama regiona poput Hrvatske, Mađarske i Bugarske, a intenzitet turizma po glavi stanovnika ostaje nizak, što ukazuje na znatan neiskorišćen razvojni potencijal.

2.3.14. TTDI analiza pozicije Srbije i njenih konkurenata

Uveden 2022. godine, TTDI predstavlja u pogledu metodologije unapređenu verziju Indeksa konkurentnosti putovanja i turizma (Travel&Tourism Competitiveness Index - TTCI), koji je Svetski ekonomski forum objavljivao svake druge godine počev od 2007. godine. Treba imati u vidu da metodološke i strukturne izmene napravljene u TTDI 2022. godine ograničavaju njegovu uporedivost sa prethodno objavljenim TTDI 2021 i ranijim TTCI (Travel&Tourism Competitiveness Index - TTCI), izdanjima. Zbog toga u poslednjem objavljenom izdanju indeksa TTDI 2024, preračunati su rezultati za 2019. i 2021. godinu, korišćenjem novih prilagođavanja, a koji će biti predmet analize u nastavku.

TTDI meri i upoređuje skup faktora i politika koji omogućavaju održiv i otporan razvoj sektora putovanja i turizma, koji zauzvrat doprinosi razvoju zemlje. Omogućavajući međusobno poređenje zemalja (ukupno 119) i praćenje napretka u ključnim pokretačima razvoja turističkog sektora, indeks pruža osnovu za oblikovanje politika i donošenje investicionih odluka u vezi sa razvojem turističkih preduzeća, kao i sektora u celini. Takođe, nudi uvid u oblasti koje je potrebno unaprediti u svakoj zemlji, kako bi se podržali napori za dugoročni rast turističkog sektora na održiv i otporan način. TTDI se sastoji od pet dimenzija (Povoljno okruženje, Politika i povoljni uslovi za turizam, Infrastruktura i usluge, Turistički resursi i Održivost), 17 stubova i 102 pojedinačna indikatora, raspoređena u okviru različitih stubova (Šema 2).

Šema 2. Okvir Indeksa razvoja putovanja i turizma (TTDI)
Urađeno prema: WEF Travel & Tourism Development Index 2024, https://www.weforum.org/publications/travel-tourism-development-index-2024/

Na TTDI rang listi u periodu 2019-2024, Srbija beleži blago poboljšanje, sa 71. mesta 2019. na 68. mesto 2024. godine. Iako je trend pozitivan, pomak je relativno skroman i pokazuje da Srbija još uvek zaostaje za većinom konkurenata u regionu, naročito u odnosu na Mađarsku (37. mesto), Bugarsku (40.), Sloveniju (42.), Rumuniju (43.) i Hrvatsku (46.). Među konkurentima, najveći napredak beleži Albanija, koja je sa 78. mesta 2019. skočila na 66. mesto 2024., dok Mađarska konstantno jača svoju poziciju. Nasuprot tome, Slovenija je zabeležila pad (sa 33. na 42. mesto), što je čini retkim primerom pogoršanja među destinacijama koje su ranije bile visoko rangirane. Srbija se kreće u donjem delu rang liste, ispred samo Albanije (do 2021. godine) i nešto iznad svog početnog ranga, što ukazuje da konkurentska pozicija Srbije na globalnom tržištu turizma napreduje, ali sporo i nedovoljno u poređenju sa bržim rastom nekih suseda.

Grafikon 11. TTDI globalni rang 2019-2024
Urađeno prema: WEF Travel & Tourism Development Index 2024, https://www.weforum.org/publications/travel-tourism-development-index-2024/

Većina zemalja beleži male promene u sveukupnoj oceni u posmatranom periodu (Grafikon 12.), što ukazuje na relativnu stabilnost TTDI faktora u regionu. Na skali ocena od 1 do 7, gde 1 označava najlošiji, a 7 najbolji rezultat, Srbija beleži kontinuiran, ali skroman rast (sa 3,76 2019. na 3,86 2024. godine), što pokazuje da se konkurentnost Srbije polako poboljšava, ali je i dalje ispod većine konkurenata. Najvišu ocenu imaju Mađarska (4,27), Bugarska (4,25), Slovenija (4,22) i Rumunija (4,19), koje održavaju stabilan visok nivo. Albanija je ostvarila jedan od najvećih relativnih pomaka (sa 3,65 na 3,87), čime pokazuje ubrzani razvoj turističkog sektora. Hrvatska, iako visoko rangirana, beleži blagi pad sveukupne ocene, što može ukazivati na stagnaciju ili pritisak konkurencije.

Grafikon 12. TTDI sveukupne ocene 2019-2024
Urađeno prema: WEF Travel & Tourism Development Index 2024, https://www.weforum.org/publications/travel-tourism-development-index-2024/
*Ocene se kreću od 1 do 7, gde 1 označava najlošiji, a 7 najbolji rezultat.

Rezultati poslednjeg izdanja TTDI (2024) pokazuju da RS u regionalnom kontekstu ostvaruje konkurentske prednosti u pojedinim segmentima, ali postoje i jasne slabosti koje zahtevaju unapređenja:

1) u okviru stuba Povoljno okruženje, Srbija beleži ocenu 5,24, čime se svrstava u gornji deo regionalne rang-liste, odmah iza vodećih zemalja poput Slovenije (5,53), Mađarske (5,49) i Bugarske (5,40). Ovaj rezultat potvrđuje postojanje relativno stabilnog poslovnog i regulatornog ambijenta za razvoj turizma, ali postoji prostor za unapređenje u pravcu daljeg jačanja investicione klime i smanjenja administrativnih barijera;

2) stub Politika i povoljni uslovi za turizam, koji obuhvata između ostalog indikatore koji se odnose na cenovnu konkurentnost i otvorenost zemlje za posetioce, ocenjen je sa 4,39, što je značajno niže od rezultata Slovenije (4,95), Mađarske (4,92) i Albanije (4,91). U regionu samo Hrvatska i Crna Gora imaju niže ocene ovog stuba u odnosu na Srbiju. Ovakva pozicija ukazuje na potrebu za jačanjem institucionalne podrške sektoru turizma, unapređenjem strateškog planiranja i efikasnijom implementacijom javnih politika u sektoru turizma;

3) u oblasti infrastruktura i usluga, Srbija ima najnižu ocenu u regionu (3,12), što je daleko od najboljih rezultata (Hrvatska 4,23). Glavni izazovi za Srbiju su modernizacija saobraćajne infrastrukture, kvalitet smeštajnih kapaciteta i digitalizacija usluga;

4) turistički resursi Srbije su skromno ocenjeni (1,67), kao i u Crnoj Gori (1,38) i Albaniji (1,66), što ukazuje na neadekvatnu valorizaciju i nedovoljnu promociju prirodnih i kulturnih atrakcija, kao i na potrebu za razvojem prepoznatljivih i diferenciranih turističkih proizvoda. Treba imati u vidu da ovaj stub obuhvata način na koji se prirodni i kulturni resursi jedne zemlje promovišu i razvijaju, a ne stvarno postojeće prirodno i kulturno nasleđe. Takođe, ovaj stub meri obim i atraktivnost faktora koji podstiču poslovna i druga ne-rekreativna putovanja, uključujući prisustvo svetskih metropola, velikih korporacija i vodećih univerziteta;

5) u oblasti održivosti, Srbija beleži ocenu 3,93, sa sličnim rezultatima kao Hrvatska (3,76) i Slovenija (3,90), ali ispod lidera poput Rumunije (4,54) i Bugarske (4,50). Iako rezultat nije među najnižima, postoji značajan prostor za unapređenje kroz integrisanje principa održivog razvoja u planiranje i upravljanje turizmom, zaštitu resursa, praćenje uticaja turizma na životnu sredinu i implementaciju zelenih tehnologija i praksi.

Grafikon 13. TTDI 2024 ocene po stubovima za Srbiju i konkurente
Urađeno prema: WEF Travel & Tourism Development Index 2024, https://www.weforum.org/publications/travel-tourism-development-index-2024/
*Ocene se kreću od 1 do 7, gde 1 označava najlošiji, a 7 najbolji rezultat.

 

Grafikon 14. TTDI ocene po stubovima za Srbiju (2019-2024)
Urađeno prema: WEF Travel & Tourism Development Index 2024,
https://www.weforum.org/publications/travel-tourism-development-index-2024/
*Ocene se kreću od 1 do 7, gde 1 označava najlošiji, a 7 najbolji rezultat.

RS raspolaže stabilnim regulatornim okruženjem i potencijalom za unapređenje konkurentnosti, ali ključni izazovi ostaju u razvoju infrastrukture i usluga, upravljanju turističkim resursima i povećanju njihove međunarodne prepoznatljivosti, kao i u primeni održivih praksi i unapređenju institucionalne podrške sektoru. Fokusirane investicije i koordinisane politike u ovim oblastima predstavljaju osnovu za dugoročan rast i održiv razvoj turizma. U poređenju sa konkurentima, RS mora ubrzati ulaganja u modernizaciju infrastrukture, diversifikaciju turističkih proizvoda i snažniju promociju, kako bi se približila liderima u regionu, poput Slovenije, Hrvatske i Mađarske.

2.3.15. Ocena dosadašnjeg nivoa razvoja turističkih proizvoda definisanih Prethodnom strategijom

Ocena dosadašnjeg nivoa razvoja turističkih proizvoda definisanih Prethodnom strategijom izvršena je na osnovu analize dostupnih statističkih podataka u vezi sa razvojem turizma u RS, regionu, Evropi i svetu, analize realizovanih projekata, zatim na osnovu intervjua sa ključnim akterima, predstavnicima privatnog i javnog sektora u turizmu RS, istraživanja koje je sproveo RZS 2021. godine (Anketi o stranim turistima u Republici Srbiji) i TOS 2024. godine (Istraživanja percepcije Srbije kao turističke destinacije od strane domaćih i stranih turista).

Prema najobimnijem istraživanju sprovedenom u proteklom periodu, Anketom o stranim turistima u RS sprovedenoj 2021. godine od strane RZS, utvrđeno je koje su turističke proizvode strani turisti najviše cenili tokom svog boravka u destinaciji odnosno, koji su turistički proizvodi najznačajniji za turističku ponudu RSe. Kao glavni motivi dolaska u RSu navedeni su poslovni razlozi, nakon koga slede tzv. "odmorišni" motivi (razgledanje, priroda i gastronomija). Pomenuto istraživanje je sprovedeno 2021. godine, u post-kovid periodu, čime se može objasniti dominacija poslovnih motiva, jer ovaj period karakterišu intenzivnija poslovna naspram odmorišnih putovanja. U okviru motiva odmor, kao dominantne, većina turista navodi razgledanje, prirodu, gastronomiju i posetu gradovima. Slični rezultati dobijeni su i 2024. godine u "Istraživanju percepcije Srbije kao turističke destinacije od strane domaćih i stranih turista", koje je naručio TOS. Prema rezultatima ovog istraživanja, najznačajniji motivi dolaska turista u RS jesu Gastronomska i enološka ponuda i Gostoprimstvo. Kvalitet smeštaja i Dobar odnos cene i kvaliteta su takođe visoko rangirani, kao i Prirodne atrakcije. Domaći turisti su nešto više motivisani posetom Prirodnih atrakcija, dok su strani turisti više motivisani Posetom manifestacija i Kvalitetom smeštaja. Kada je reč o turističkim proizvodima koji su bili glavni razlog posete destinacije, turisti su na prvom mestu birali Turizam gradova (26,8%) i Specijalne interese (26,4%). Odmah zatim, dominanti turistički proizvodi kao razlog posete bili su Planinski turizam (13,9%), Spa i velnes u banjama/zdravstveni turizam (13,5%) i Kulturni turizam (9,6%). Domaći turisti su više birali spa i velnes (16,8% domaćih naspram 9,6% stranih turista) i planinski turizam (17,1% domaćih naspram 10,2% stranih turista), dok strani turisti više biraju turizam gradova - njih 35,2% naspram 19,6% domaćih turista. Ostali turistički proizvodi su bili slično zastupljeni, dok su samo strani turisti birali nautički turizam kao razlog posete. U Tabeli 10. data je analiza dosadašnjeg razvoja Prethodnom strategijom definisanih prioritetnih turističkih proizvoda.

Tabela 10. Ocena dosadašnjeg nivoa razvoja turističkih proizvoda definisanih Prethodnom strategijom

Turistički proizvod

Komentar

MICE i poslovna putovanja

MICE predstavlja jedan od glavnih turističkih proizvoda Beograda i Novog Sada, Takođe, tradicionalne turističke destinacije, poput planina i banja, u periodima van letnje i zimske sezone, svoje kapacitete (proleće, jesen) dominantno koriste za organizovanje kongresa, konferencija i seminara. Potrebna infrastruktura, u smislu kongresnih prostora, opreme i kadrova je razvijena, a tome u prilog govori i činjenica da je rekonstruisani Sava Centar, jedan od najvećih kongresnih centara u južnoj i jugoistočnoj Evropi, ponovo počeo sa radom u 2023. godini. Kongresni biro Srbije, koji posluje od 2007. godine u okviru Turističke organizacije Srbije, primenjuje model destinacijskog menadžmenta i privatno-javno-akademske saradnje, uz implementaciju sistema proaktivne prodaje destinacije kroz proces podnošenja kandidatura za organizaciju događaja različitih vrsta i veličina. Na ICCA (International Congress and Convention Association - Međunarodna asocijacija za kongrese i konvencije, u daljem tekstu: ICCA) rang listama zemalja prema broju održanih međunarodnih kongresa asocijacija koji ispunjavaju ICCA kriterijume, Republika Srbija se, od osnivanja Kongresnog biroa do danas, gotovo konstantno nalazi među 50 vodećih zemalja sveta. U 2022. godini zauzimala je 46. poziciju, a 2023. bila je rangirana kao 52. zemlja na svetskoj rang listi i 27. među evropskim zemljama. Beograd je zauzeo 66. mesto 2023. godine na listi od preko 300 gradova sveta.

Planinski turizam

Planinski turizam je među top 5 turističkih proizvoda po profitu koji generiše (istraživanje sprovedeno sa lokalnim turističkim organizacijama - u daljem tekstu: LTO za potrebe Strategijskog marketing plana). Planinski centri su u prethodnom periodu ostvarili značajan nivo razvoja. Tome doprinosi, pre svega, razvoj kompletne neophodne infrastrukture (npr. putne, skijaške i dr.) i suprastrukture i njeno konstantno unapređivanje i to gotovo u svim značajnim (većim) planinskim centrima. Turisti su na to veoma povoljno reagovali, što svedoči i podatak o porastu broja dolazaka i noćenja svih kategorija turista. Ipak, pojedini veći planinski centri ulaze u fazu prekomernog turizma usled prenaglašene urbanizacije, što utiče na održivost njihovog daljeg (dugoročnog) održivog razvoja usled narušavanja prirodnih resursa.

Kratki gradski odmori
(city break)

Prema istraživanju TOS-a iz 2024. godine, turizam gradova je glavni razlog za posete Srbiji kao turističkoj destinaciji. Uprkos tome što Beograd, Novi Sad i Niš, kao i ostali gradovi, imaju kontinuirano povećanje broja noćenja i rast infrastrukture, kod ovog turističkog proizvoda postoji prostor za napredak u domenu obogaćivanja turističkog iskustva. Beograd je zahvaljujući razvoju avio-povezanosti i dolasku niskotarifnih avio-kompanija postao atraktivna city break destinacija, prepoznata po noćnom životu, kulturnim događajima i gastronomiji. Novi Sad je dodatno dobio na značaju kroz uspešnu realizaciju projekta Evropske prestonice kulture 2022. godine, čime je unapredio kulturnu i manifestacionu ponudu. Niš je, iako u manjoj meri, takođe zabeležio rast dolazaka stranih turista, pre svega zahvaljujući avio-linijama i festivalima. Ipak, razvoj proizvoda ograničen je pretežno na najveće gradove, dok su potencijali manjih urbanih centara još uvek nedovoljno iskorišćeni. Ključni izazovi odnose se na povećanje vanpansionske potrošnje, bolju digitalnu promociju, veću primenu tehnologija u interpretaciji i kreiranju iskustva, veću uključenost lokalne zajednice poput programa "Meet the locals" - vođene ture koje vode stanovnici, i uopšte razvoj sadržaja koji bi omogućili diverzifikaciju ponude i ravnomerniji geografski raspored turističkog prometa.

Zdravstveni turizam (spa & wellness)

Banjski turizam u RS, kao segment zdravstvenog turizma, zasnovan na tradiciji korišćenja prirodnih lekovitih izvora, mineralnih voda i klimatskih faktora, i dalje ima veliki potencijal, ali njegov razvoj nije u potpunosti usklađen sa trendovima savremenog tržišta. Banje su dominantno orijentisane ka domaćem stanovništvu i zdravstvenoj rehabilitaciji, dok je učešće stranih gostiju i segmenta wellness turizma relativno skromno. Poslednjih godina primetan je veliki broj investicija u nove objekte ili renoviranje postojećih. Velike privatne investicije su pokazale da savremeni pristup banjama, može da bude i te kako regionalno konkurentan. Limit razvoja ovog proizvoda je bio u činjenici da nije u potpunosti implementiran koncept koji jasno razlikuje medicinski od velnes i spa turizma. U tom smislu, tradicionalni razvoj banja, koji je baziran na rešavanju zdravstvenih problema i dalje je prisutan, ali je unapređen kroz dobre primere (promene) menadžmenta i vlasnika pojedinih ključnih objekata, dok u isto vreme velnes & spa turizam postaje sve atraktivniji za investitore čime se otvaraju novi tržišni segmenti i mogućnosti za razvoj turizma RS. Takođe, u narednom periodu neophodno je pažnju posvetiti i nedovoljno razvijenim malim banjama, koje poseduju izuzetan, neiskorišćen potencijal u vidu prirodnih lekovitih faktora, kulturnog nasleđa i netaknute prirode, ali se suočavaju sa nizom prepreka koje im onemogućavaju da se razviju, kao što su nedostatak investicija, loša ili nepostojeća infrastruktura, nedovoljna promocija, odliv stanovništva itd. Stoga, u narednom periodu treba razvijati mehanizme podrške, finansijske podsticaje, edukativne programe i infrastrukturne projekte posebno usmerene ka malim banjama, čiji razvoj može doprineti ravnomernom, održivom i inkluzivnom razvoju srpskog turizma. Razvoj banjskog turizma i eksploatacija termomineralnih voda moraju se zasnivati na potvrđenim rezervama podzemnih voda od strane nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike. Neophodno je obezbediti adekvatan tretman upotrebljenih voda pre ispuštanja u recipijent kako bi se sprečilo termalno i hemijsko zagađenje površinskih voda.

Tematske rute*
(sada Kulturne i tematske rute)

Turistički proizvod koji podrazumeva aktivno kretanje turista rutama koje povezuju zajednički doživljaji i interesovanja, posebno imajući u vidu Parcijalni sporazum Saveta Evrope koji se odnosi na Program Kulturne rute kome je Republika Srbije pristupila 9. marta 2012. godine, a koji trenutno obuhvata 8 sertifikovanih kulturnih ruta u Srbiji (Put kulture Transromanika, Put rimskih careva i dunavski put vina, Rutu ATRIUM, Mrežu gradova secesije, Evropsku rutu grobalja, Evropsku rutu industrijskog nasleđa, Rutu "Žene pisci", Rutu gvozdene zavese - EuroVelo 13), biciklističke rute kao što su EuroVelo 6, 11, planinarske i pešačke rute i dr. U prethodnom periodu značajan broj ruta je identifikovan kroz animaciju samih činioca ponude, ali je kao problem istaknut menadžment ruta, promocija ruta, kao i proaktivna prodaja regionalnim i međunarodnim organizatorima putovanja (turoperaterima). Nije u potpunosti iskorišćen regionalni tržišni potencijal, kao ni potencijal domaćeg tržišta i pojedinih tržišnih segmenata. Razvoj saobraćajne i turističke infrastrukture je podigao nivo spremnosti ovog proizvoda za tržište, ali nivo (posebno nacionalnog) marketinga nije pratio istu dinamiku, što otvara opcije za naredni period da se ovaj turistički proizvod bolje i kvalitetnije pozicionira i iskoristi.

Nautički turizam

Turistički proizvod koji podrazumeva valorizaciju reka, kanala i jezera Srbije. Nautički ("kruzing") turizam najčešće podrazumeva krstarenje putničkim brodovima sa profesionalnom posadom radi turističkog doživljaja plovidbe, prema unapred planiranom itinereru, odnosno kružna putovanja prema unapred određenoj ruti sa pristajanjem u različitim lukama i gradovima u paketu sa posetom određenog broja atraktivnih destinacija na kopnu. Brod je primarna destinacija boravka turista.
Poslednjih godina RS je pokrenula značajne investicije u nautički turizam. Trenutno ima deset međunarodnih putničkih pristaništa - sedam na Dunavu (Novi Sad, Zemun, Smederevo, Kostolac, Golubac, Donji Milanovac, Kladovo) i tri na Savi (Beograd, Sremska Mitrovica, Šabac). Prema Agenciji za upravljanje lukama (u daljem tekstu: AUL) u izgradnji su i putnička pristaništa u Sremskim Karlovcima, Banoštoru, Apatinu i Velikom Gradištu (Ram). Uprkos tome, neophodno je dalje komunalno i svako drugo njihovo infrastrukturno opremanje (npr. rešavanje pitanja snabdevanja gorivom, parkinzi, pristupni/prilazni putevi, i dr.), kao i jačanje kadrovskih kapaciteta neophodnih za razvoj nautičkog turizma. Dodatno, status lokalnih pristaništa za domaći saobraćaj je vrlo nizak i nedefinisan, što stvara značajne probleme prilikom ukrcaja i iskrcaja turista. Ovi problemi su posebno izraženi u većim centrima kao što su Beograd i Novi Sad, gde nedostatak jasne regulative, ograničen pristup i nedovoljna infrastrukturna opremljenost utiču na efikasnost i kvalitet usluge. Slične poteškoće postoje i u manjim mestima i ruralnim područjima uz reke i kanale. Ovo predstavlja značajno ograničenje za razvoj domaćeg nautičkog saobraćaja i zahteva jasniju regulativu, bolju koordinaciju nadležnih institucija i ulaganja u infrastrukturu. Izgradnja novih međunarodnih i lokalnih putničkih pristaništa mora biti tehnički usklađena sa zaštitom vodnih objekata. Objekti ne smeju predstavljati prepreku za veliku vodu (režim tečenja) niti ugroziti stabilnost obaloutvrda i sprovođenje mera odbrane od poplava. Svako pristanište mora biti opremljeno infrastrukturom za prihvat i tretman otpadnih voda i čvrstog otpada sa plovila kako bi se sprečilo direktno ispuštanje u reke.
RS je u 2024. godini ugostila oko 206.000 turista sa rečnih kruzera, što predstavlja rast od 12,3% u odnosu na 2023. godinu i zabeležila 1.459 pristajanja kruzera, povećanje od 3,5% u odnosu na 2023 (AUL). Iako se broj putnika na kruzerima povećava, primetno je da je i dalje kratko zadržavanje kruzera u destinacijama, da nije razvijen koncept matične luke ("home port"), kao i da nije implementiran pristup proaktivne prodaje kruz-operaterima kako bi se što veći broj putnika prijavio za kružna putovanja i obilaske. Neophodna su unapređenja (infrastrukturna i organizaciona) u gradovima/mestima pristajanja plovila kako bi se što bolje prilagodila nautičkim turistima. Takođe, RS ima bogatu mrežu kanala: oko 680 kilometara kanalske mreže predstavlja značajan potencijal za pokretanje kanalskog saobraćaja koji je ekološki prihvatljiv, ali do sada nije valorizovan. Planirani razvoj nautizma na kanalima koji su u primarnoj funkciji odvodnjavanja i navodnjavanja ne sme ugroziti njihov projektovani hidraulički režim. Turistička namena se može tretirati isključivo kao sekundarna, uz strogu zabranu aktivnosti koje bi oštetile kosine kanala, smanjile propusnu moć ili ometale rad crpnih stanica i ustava. Ponuda lokalnih turističkih krstarenja u Srbiji je dosta široka, na primer brod Aquastar Maxim koji u sezoni svakog petka krstari na relaciji Beograd-Tekija, kao i lokalno svake subote i nedelje krstari u Đerdapskoj klisuri, brod Đerdap koji svakog vikenda krstari Đerdapskom klisurom, brodovi koji krstare beogradskim delom reke Save i reke Dunav, brod Silver star koji krstari od Srebrnog jezera do Golubačke tvrđave i još mnogi drugi. Prema podacima Asocijacije turističke industrije Srbije, brodom Aquastar Maxim do sada je krstarilo preko 40.000 domaćih i stranih turista. Turistička tura "Dunavom kroz istoriju", koja obuhvata krstarenje od Beograda do Tekije, već godinama je najeksploatisanija turistička tura u Srbiji za domaće turiste. Nadalje, pored marine u Velikom Gradištu, u izgradnji je i marina u Golupcu, što će dodatno povećati atraktivnost Srbije i Donjeg Podunavlja za nautički turizam posebno jahting i vožnju čamcima. Uz pojačan marketing, ovaj proizvod ima značajnu perspektivu rasta neophodnu za razvoj i pozicioniranje turizma Srbije.

Ruralni turizam

Ruralni turizam predstavlja ključni faktor održivog razvoja ruralnih područja, jer doprinosi očuvanju lokalnog identiteta, zaštiti životne sredine, jačanju tradicionalne i organske proizvodnje, kao i celokupnom razvoju ruralnih krajeva zasnovanom na principima održivosti. Iako RS raspolaže bogatim prirodnim i kulturnim resursima, ruralna područja i dalje se suočavaju sa nezaposlenošću, depopulacijom i slabim privrednim aktivnostima. U proteklom periodu RS je unapredila zakonski okvir koji je pozitivno uticao na razvoj ruralnog turizma (npr. mogućnost obavljanja ugostiteljske delatnosti u svojstvu fizičkih lica bez posrednika), te uvela značajne podsticaje za unapređenje i razvoj ruralnog turizma (u 2024. godini, nastavljeno u 2025. godini) (npr. za izgradnju novih i renoviranje postojećih smeštajnih kapaciteta ruralnog turizma, izgradnju i nabavku dodatnih sadržaja, opremanje, i dr.), što treba da rezultira podsticanju ravnomernijeg regionalnog i lokalnog razvoja, uz očuvanje prirodne sredine i lokalne kulture, tradicije i običaja, brojni izazovi i dalje postoje.
Pored nacionalnih mera podrške, razvoj ruralnog turizma podržan je i kroz IPARD II program, u okviru Mere 7 - "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja", dok je podrška Sektoru ruralnog turizma predviđena i u okviru IPARD III programa kroz istu meru. Na ovaj način IPARD program predstavlja jedan od značajnih instrumenata podrške diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti i stvaranju dodatnih izvora prihoda u ruralnim područjima.
Iako postoji tradicija ruralnog turizma u RS, neophodno je podići svest o značaju prirodnih i kulturnih resursa na lokalnom nivou i obezbediti razvoj ljudskih resursa kako bi se razumele šanse koje pruža ruralni turizam za lokalnu zajednicu uz koordinaciju svih raspoloživih resursa na nivou JLS.
Razvoj agroturizma u Srbiji, kao jedne od grana ruralnog turizma koji predstavlja turizam na poljoprivrednom gazdinstvu odnosno imanju, sa aktivnošću vezanom za proizvodnju hrane ili poljoprivredu, gde turisti učestvuju u aktivnostima, predstavlja značajnu mogućnost za diverzifikaciju prihoda poljoprivrednih gazdinstava i očuvanje seoskog načina života. Uprkos bogatim prirodnim resursima i dugoj tradiciji poljoprivrede, i velikog broja seoskih domaćinstava i malih gazdinstava koja imaju potencijal da postanu agroturističke celine diverzifikujući svoju delatnost, agroturizam u RS još uvek nije dovoljno razvijen. U okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u prethodnom periodu postojale su mere podrške usmerene na finansiranje ruralnog turizma, ali raspoloživa finansijska sredstva u budžetu nisu bila kontinuirana svake godine zbog čega su se mere podrške sprovodile povremeno. Razvijanjem agroturizma omogućava se bolja povezanost turizma i poljoprivrede, promocija lokalnih proizvoda i gastronomije, te otvaranje novih radnih mesta u ruralnim područjima. Ovaj oblik turizma doprinosi oživljavanju sela, zadržavanju stanovništva i očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Neophodno je unapređenje lokalne infrastrukture (uključujući mapiranje i turističku signalizaciju), edukacija stanovništva (posebno kada je reč o digitalnim veštinama uz naglasak na mlade kako bi se predupredile dalje migracije prema urbanim centrima) i usklađivanje sa međunarodnim standardima kako bi se osigurao kvalitet ruralnog turizma Srbije. Takođe, važno je specijalizovati domaćinstva prema ciljanim grupama i aktivnostima, poboljšati ponudu dodatnih sadržaja (npr. sportsko-rekreativnih i dr.), povezati ključne aktere u ruralnom turizmu i stvoriti uslove za povećanu van pansionsku potrošnju i aktivnosti (npr. izleti, razgledanja i dr.). Ključno je kreiranje novog marketinškog pristupa koji će biti zasnovan na istraživanju tržišta i njegovih segmenata sa tačnim fokusiranjem na određene ciljne grupe kao izvore potencijalne tražnje za ruralnim turističkim proizvodom Republike Srbije, te prilagođavanje njihovim zahtevima i potrebama. Iako prepoznatljiv u regionalnim okvirima, imidž ruralnog turizma RS (gostoprimstvo, gastronomija, očuvana priroda i kulturno-istorijsko nasleđe i dr.) potrebno je kontinuirano unapređivati i potvrđivati kroz stalne promotivne aktivnosti, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, što bi doprinelo rastu ukupnog turističkog prometa.
Potrebno je razviti i podržati koncept "biodistrikata" (eko-regiona) kao inovativnog modela integrisanog upravljanja resursima, usmerenog ka lokalnom ekonomskom razvoju, zasnovanog na valorizaciji svih prirodnih, kulturnih i društvenih vrednosti područja obuhvaćenog biodistriktom što bi predstavljao važan alat za jačanje održivosti i konkurentnosti seoskog i agroturizma. Biodistrikti objedinjuju aktivnosti i aktere u oblasti organske i održive poljoprivrede, turizma, zaštite životne sredine i lokalnog preduzetništva, čime se stvaraju uslovi za unapređenje turističke ponude, očuvanje biodiverziteta i povećanje ekonomske dobiti u ruralnim područjima. Prepoznavanje i razvoj biodistrikata u Srbiji omogućiće bolju koordinaciju između javnog, privatnog i civilnog sektora, i unapređenju međusektorske saradnje, te pozicioniranje zemlje kao destinacije odgovornog i ekološki održivog turizma.
Pored toga, važno je suzbijanje sive ekonomije koja je u ruralnim sredinama izuzetno zastupljena kao i u gradskim. Povećanju broja registrovanih domaćinstava doprinele su i subvencije u vidu podsticaja za ruralni turizam. Poziv za bespovratna sredstva, kao mera Ministarstva omladine i turizma, prvi put je raspisan 2024. godine, a ukupan budžet opredeljen za dodelu bespovratnih sredstava za ruralni turizam bio je 150 miliona, odnosno 256 miliona nakon rebalansa. Sredstva su dodeljena za 125 korisnika (registrovana seoska turistička domaćinstva, etno-kuće i salaši). U 2025. godini je takođe opredeljeno 150 miliona, a dodeljena su sredstva za 78 korisnika.

Manifestacioni turizam

"Manifestacije/događaji" kao turistički proizvod obuhvataju preko 1.000 turističkih manifestacija koje se na godišnjem nivou organizuju u Srbiji. Od ukupnog broja, manji broj njih (npr. Nishville, Sabor trubača u Guči, Exit festival, Love fest) predstavljaju realne turističke proizvode, u smislu da značajno doprinose međunarodnom prometu i imidžu Srbije, dok ostali predstavljaju dodatnu vrednost za turiste koji su se već našli u određenoj destinaciji. Manifestacije se dominantno organizuju tokom letnje sezone, i u najvećoj meri gotovo sve imaju neki vid finansijske podrške državnog ili lokalnog nivoa, ali koja nije sistemski rešena, već varira iz godine u godinu. Dobar primer snažnog uticaja događaja na razvoj destinacije (brend, imidž, turistički promet, infrastruktura, zaposlenost i sl) jeste projekat Evropska prestonica kulture Novi Sad 2022 u okviru kojeg je u pripremnoj fazi, za vreme titularne godine i nakon nje održan veliki broj događaja koji su snažno uticali na razvoj grada. Do sada nije urađeno istraživanje efekata drugih manifestacija na ekonomiju zemlje, što je i najveći nedostatak jer je takva ocena neophodna za obezbeđivanje sistemske, strateške podrške države imajući u vidu da su kultura i kreativnost važne u procesu pozicioniranja Srbije na međunarodnom turističkom tržištu.

Specijalni interesi

Uprkos tome što je inicijalno dobio status "proizvoda dodate vrednosti", možemo konstatovati da je ovaj proizvod najviše napredovao i u infrastrukturnom smislu i u marketing smislu. U prethodnom periodu razvijao se kroz različite nišne segmente poput avanturističkog turizma, lovnog i ribolovnog turizma, posmatranja ptica, biciklističkog turizma itd. Sve veći broj destinacija počinje da deo svoje ponude oslanja na turizam specijalnih interesa, jer se pokazalo da se na taj način, uz ponudu novih sadržaja, u najkraćem mogućem periodu povećava atraktivnost destinacije. Ovi sadržaji privlače specifične ciljne grupe sa većom platežnom moći i dužim boravkom, ali njihov razvoj je još uvek fragmentisan i zavisi od entuzijazma pojedinaca ili manjih udruženja/turističkih agencija, a ne od sistemskog pristupa. Ovaj turistički proizvod je učinio da destinacije "žive" tokom čitave godine, a ne samo u toku zimske i letnje sezone i pokazao se kao idealan za uključivanje lokalnog stanovništva u preduzetništvo. Ipak, nedostatak standardizovane ponude, specijalizovanih vodiča i savremene infrastrukture ograničava mogućnost snažnijeg pozicioniranja Srbije na međunarodnom tržištu. Rast globalne potražnje za autentičnim iskustvima i boravkom u prirodi predstavlja značajnu razvojnu šansu. U budućnosti je neophodno povezati razvoj turizma specijalnih interesa sa održivim razvojem i brendom Srbije kao destinacije za aktivan i autentičan odmor.

Kulturni turizam

Kulturni turizam kao turistički proizvod dobija ubrzane performanse razvoja u poslednjoj deceniji zahvaljujući povećanom ulaganju u nepokretna kulturna dobra, u izradu novih muzejskih postavki, u digitalizaciju i širenje informacija putem društvenih mreža. Arheološko i istorijsko nasleđe, umetnička dela, kulturna dešavanja, narodno stvaralaštvo, edukativni, pozorišni i drugi programi omogućavaju da se turisti opredeljuju za posetu mestima koja nude sadržaje sa raznovrsnim kulturnim dobrima i bogatim elementima tradicije i umetničkog izražavanja. Muzejske i galerijske postavke pristupačne su u toku cele godine, a novi centri za posetioce za pojedina arheološka nalazišta omogućavaju da se sezona posete produžila tokom cele godine. Unapređenje infrastrukture, edukacija i zapošljavanje omogućili bi razvoj kulturnog turizma u manjim lokalnim zajednicama i bolju vidljivost različitih vidova nasleđa. Postoji značajan prostor za razvoj na nivou produbljivanja turističkih iskustava i jačanja promocije. Dobri primeri unapređenja turističkog iskustva u kulturnom turizmu u prethodnom periodu su i obnova i turističko aktiviranje tvrđave Fetislam (2023.), Obnova citadele Stari Grad kod Užica (2022.), izgrađen Centar za posetioce Felix Romuliana (2024.) kao i Centar za posetioce Iustiniana Prima (2024).
Posebna niša kulturnog turizma izdvojena u prethodnoj Strategiji bila je gastronomija, sa velikim potencijalom u obogaćivanju turističke ponude Srbije. Poslednjih godina je RS (pre svega Beograd) napravila značajan pomak u segmentu kvaliteta gastronomije i njenom međunarodnom priznanju. Saradnja TOS i Michelin vodiča, najprestižnijeg svetskog gastronomskog vodiča započeta je potpisivanjem prvog ugovora u avgustu 2019. godine. Prva faza saradnje podrazumevala je tzv. dijagnozu, odnosno procenu stanja i potencijala restoranske ponude Srbije. Prva selekcija restorana je objavljena u decembru 2021. godine, kada je obuhvatila 14 restorana u Beogradu. Promocija prve i svake naredne selekcije podrazumeva saradnju TOS-a i Michelin Gastronomskog vodiča kroz promociju na društvenim mrežama i objavljivanje tekstova na portalu Michelin Gastronomskog vodiča na temu gastronomske i turističke ponude Beograda/Srbije. U decembru 2024. godine dva naša restorana dobila su po jednu čuvenu Michelin zvezdicu, dva restorana i dalje nose veoma značajnu oznaku "Bib Gourmand", a u kategoriji preporučenih restorana je 21 restoran. Na osnovu partnerstva TOSa i Michelin turističkog vodiča, 2020. godine iz štampe je izašao Le Guide Vert Week&GO - posebno izdanje čuvenih turističkih Michelin vodiča o Beogradu i okolini. Izdanje o Beogradu uključuje i turističke informacije o Novom Sadu kao mogućem jednodnevnom izletu izvan prestonice. Prvo izdanje je bilo štampano na francuskom jeziku, a dodatno je izdato i na engleskom jeziku. Od 2022. godine, objavljuje se Gault & Millau gastronomski vodič na srpskom i engleskom jeziku.
Neophodno je da se autentična gastronomija, koja uključuje lokalne namirnice u kombinaciji sa visokim nivoom kvaliteta usluga i razvijenom ugostiteljsko/turističkom infrastrukturom uz inovativne načine prezentovanja, nađe u lokalnoj destinacijskoj ponudi (sistemski i kontinuirano) te da omogući turistima visokokvalitetno iskustvo i ugođaj na celoj destinaciji. Ovaj potencijal treba dodatno vrednovati kroz razvoj proizvoda sa geografski zaštićenim poreklom i njihovo uvođenje u ugostiteljsku ponudu, uz brendiranje i jasno isticanje prepoznatljivih oznaka kvaliteta koje bi garantovale autentičnost i poreklo.

Tranzitni turizam

Uprkos tome što se RS nalazi na raskrsnici glavnih putnih mreža i pravaca i što aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu beleži snažan rast broj prevezenih putnika iz godine u godinu, što bez sumnje povećava broj putnika u tranzitu, za ovaj turistički proizvod definisan Prethodnom strategijom ne postoje pouzdani podaci koji bi omogućavali detaljniju analizu. Kada je reč o drumskom tranzitu, najveći deo prometa čine putnici koji prolaze kroz zemlju na putu ka Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori i drugim destinacijama. Iako tranzitni tokovi obezbeđuju konstantan priliv posetilaca, njihov ekonomski efekat je ograničen, jer se najčešće svodi na kraća zaustavljanja radi odmora i osnovnih usluga. Pored neadekvatne tranzitne infrastrukture (npr. organizovana i uređena odmorišta, odlaganje otpada, toaleti i dr.) u pojedinim putnim pravcima u unutrašnjosti (mimo auto-puteva i brzih saobraćajnica) identifikovan je nedostatak kamping kapaciteta, te postojanje "zapuštenih" objekata koji nisu u upotrebi. Posledično, neophodna su ulaganja u navedene kapacitete i razvoj novih kamping odmorišta (uz tranzitne pravce, ali i u pojedinim destinacijama poput banja, prirodnim zaštićenim područjima i dr.), kao i izgradnju digitalne platforme za pružanje informacija o kampingu u RS. Pored toga, u narednom periodu je potrebno prevazići problem nedostatka pouzdanih i sistematskih informacija o kamping kapacitetima, kao i turistima koji ih posećuju, te unaprediti marketing i destinacijski menadžment što će rezultirati unapređenjem ovog turističkog proizvoda. U prethodnom periodu nije dovoljno iskorišćen potencijal da se tranzitni putnici zadrže duže i motivišu na obilazak atrakcija u blizini glavnih saobraćajnica ili većih gradova. Nedovoljno razvijena ponuda odmorišta, digitalna informacija na putnim pravcima i slaba promocija lokalnih atrakcija dodatno ograničavaju konkurentnost ovog proizvoda. Perspektiva razvoja tranzitnog turizma leži u unapređenju sadržaja na autoputevima i saobraćajnim čvorištima, kreiranju kratkih tura, kao i boljoj integraciji sa city break i kulturnim turizmom.

* Prema UN Tourism (Handbook on Marketing Transnational Tourism Themes and Routes, 2017), tematske rute su turistički proizvod koji nastaje povezivanjem atrakcija - bilo prirodnih ili veštački kreiranih, zasnovanih na kulturnom i/ili prirodnom nasleđu - a na osnovu zajedničke teme, nudeći posetiocima spoj edukacije i zabave. Posledično, ne može se govoriti da su tematske rute samo niša turističkog proizvoda kulturni turizam, već i turističkih proizvoda zasnovanih na prirodnom nasleđu ili veštački kreiranih atrakcija.

2.3.16. Ocena dosadašnjeg razvoja definisanih prioritetnih turističkih destinacija

Prethodnom strategijom definisano je 18 prioritetnih turističkih destinacija i za svaku od njih definisane su ključne atraktivnosti, kao i noseći turistički proizvodi. Na taj način je za svaku destinaciju uspostavljen jasan pravac budućeg razvoja, zasnovan na identifikovanim atraktivnostima i prioritetnim turističkim proizvodima. U fazi implementacije Prethodne strategije, u velikoj meri je izostalo uspostavljanje destinacijskog menadžmenta i u tom smislu sistemska saradnja između opština/gradova, kao i na nivou privatno-javnog sektora. U nastavku je data analiza dosadašnjeg razvoja Prethodnom strategijom definisanih prioritetnih turističkih destinacija.

Tabela 11. Ocena dosadašnjeg razvoja prioritetnih turističkih destinacija definisanih Prethodnom strategijom

Prioritetna destinacija

Ocena dosadašnjeg razvoja

Beograd

Razvoj Beograda, kao turističke destinacije, karakteriše razvoj turističke infrastrukture, dominantno ostvaren kroz povećanje broja smeštajnih kapaciteta, u osnovnim i komplementarnim jedinicama. Veliki broj novih ugostiteljskih objekata, kao i prisustvo međunarodnih hotelskih lanaca, uticao je na povećanje kvaliteta turističke ponude. Istovremeno, resursna osnova sa aspekta iskustva i sadržaja destinacije se unapređivala. Noseći proizvodi su kratki gradski odmori i MICE. Zahvaljujući brojnim aktivnostima Kongresnog biroa Srbije, koji funkcioniše u okviru Turističke organizacije Srbije, kao i posvećenosti stručnjaka iz kongresne industrije, Beograd je poslednjih godina značajno unapredio svoju poziciju i danas se prepoznaje kao jedna od vodećih destinacija poslovnog turizma u regionu (na već pomenutoj ICCA svetskoj rang listi od preko 300 gradova Beograd je zauzeo 66. mesto, odnosno 42. u Evropi među više od 150 evropskih gradova, za 2023. godinu). Dodatni podsticaj dao je i proces renoviranja Sava Centra, kao ključne kongresne infrastrukture u gradu. Ovakav razvoj kongresnog turizma ne samo da doprinosi produženju turističke sezone i povećanju prihoda, već stvara i osnovu za ubrzani razvoj drugih turističkih proizvoda, kao što su kulturni turizam, gastronomski doživljaji i tematski obilasci, čime Beograd postaje sve atraktivnija i konkurentnija destinacija na međunarodnom turističkom tržištu. Takođe, u istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine Beograd je svrstan u razvijene destinacije, a najveći prostor za napredak identifikovan je u oblasti promocije-marketing aktivnosti.

Novi Sad, Fruška gora i Sremski Karlovci

Destinacija koja je doživela kvantitativni i kvalitativni rast, u gotovo svim aspektima. Karakteristična je po odličnoj i interesantnoj kombinaciji turističkih iskustava, povezanih kroz različite proizvode i doživljaje. Sistem destinacijskog menadžmenta je prisutan kroz odličnu komunikaciju na nivou lokalnih turističkih organizacija, ali i dalje postoji prostor za unapređenje mobilisanja raspoloživih resursa. Značajno interesovanje privatnog kapitala i otvaranje vodećih hotela u destinacijama je učinilo da se ova destinacije u potpunosti revitalizuje, te da ima veliki potencijal za nastavak rasta. Neophodno je implementirati mere koje će obezbediti održivi razvoj turizma i sprečiti preteranu urbanizaciju prostora. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine Novi Sad, Fruška gora i Sremski Karlovci svrstani su u razvijene destinacije, a najveći prostor za napredak identifikovan je u domenu jasno definisanog brenda.

Subotica, Palić i Potisje

Uprkos tome što je u prethodnom periodu definisan i usvojen čitav set planske i projektne dokumentacije i imenovan upravljač turističkim prostorom, destinacija nije doživela očekivani rast turističkog razvoja u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu. Pojedinačno posmatrano, Subotica je delimično afirmisala svoj kulturno-istorijski potencijal kroz promovisanje secesijske arhitekture i jačanje kulturnih manifestacija, dok je Palić ostvario napredak u domenu smeštajnih kapaciteta i rekonstrukcije jezerske obale, ali nedovoljno u pogledu rešavanja problema kvaliteta vode. Potisje, iako bogato prirodnim resursima i potencijalima za razvoj ekoturizma i aktivnog odmora, ostalo je u senci većih centara zbog ograničenih ulaganja i nedovoljno razvijene infrastrukture. Sa aspekta doživljaja, Subotica, Palić i Potisje predstavljaju zaokruženu turističku destinaciju, ali usled nedostatka adekvatnog menadžmenta i marketinga nije postignuta bolja konkurentska pozicija. Postoji veliki prostor za napredak., sa potrebom za jačim institucionalnim upravljanjem, održivim investicijama i boljom regionalnom povezanošću. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine Subotica, Palić i Potisje su svrstani u srednje razvijene destinacije, sa prostorom za napredak u svim analiziranim kategorijama, ali najviše u domenu promocije, definisanja brenda i razvoja turističkih proizvoda. Smeštajni kapaciteti su takođe srednje ocenjeni (3 od 5).

Turistička regija Zapadna Srbija

Destinacija koja je formalno uspela da nametne sistem zajedničkog marketinga kroz TO Regije Zapadne Srbije, uprkos tome što je sistem menadžmenta i dalje podeljen na veći broj LTO. Danas je to jedna od najposećenijih destinacija, koja u sebi sadrži dva ekstrema. Prvi, koji se odnosi na sada već preteranu urbanizaciju turističkih centara (poput centra Zlatibora) i drugi, koji se odnosi na izuzetne prirodne lepote (npr. NP Tara, Uvac). U daljem razvoju ove regije neophodno je osigurati njen održiv i uravnotežen razvoj uz zaustavljanje preterane urbanizacije. Kompleksni i raznovrsni turistički doživljaji čine ovu destinaciju atraktivnom tokom cele godine, sa značajnim brojem gostiju koji joj se kontinuirano vraćaju. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine turistička regija Zapadna Srbija je svrstana u razvijene destinacije, a najveći prostor za napredak identifikovan je u oblasti promocije-marketing aktivnosti, kao što je slučaj kod većine razvijenih destinacija.

Kopaonik

Destinacija koju karakteriše kvalitativan i kvantitativan razvoj. Značajni smeštajni kapaciteti visoke kategorije, kao i podrška kroz komplementarne kapacitete, uz konstantno unapređenje zimskih i letnjih sadržaja, čini Kopaonik jednom od vodećih destinacija u Srbiji. Međutim, brza urbanizacija i intenzivna izgradnja na samom Kopaoniku doveli su do narušavanja ambijentalnih vrednosti i opterećenja prirodnog okruženja, što predstavlja izazov za održivi razvoj. Za dugoročni uspeh destinacije neophodno je usmeriti se na uravnotežen razvoj, zaustavljanje preterane urbanizacije (posebno neplanske gradnje), unapređenje ekoloških standarda i diverzifikaciju turističke ponude tokom cele godine. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine Kopaonik je najbolje ocenjena destinacija u kategoriji razvijenih, a kvalitet smeštajnih kapaciteta najbolje je ocenjena kategorija.

Kragujevac / Pomoravlje

Destinacija koja svakako zavređuje pažnju turista, ipak nije ostvarila značajnije performanse. Smeštajni kapaciteti beleže primetan rast i u kvantitetu i u kvalitetu. Neophodan je jači strateški pristup marketingu i kreiranju jačeg sistema promocije doživljaja i iskustava ovog regiona. Takođe, neophodno je jače udruživanje LTO u destinaciji oko centralne LTO (TOG Kragujevac), radi ostvarivanja sinergetskih efekata. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Kragujevac/ Pomoravlje svrstan je u srednje razvijene destinacije, sa najlošijom ocenom po pitanju jasno razvijenog brenda. Veliki prostor za napredak postoji i po pitanju razvoja turističkih proizvoda, infrastrukture i promocije.

Vrnjačka Banja

Destinacija koja je doživela potpunu transformaciju od tradicionalnog lečilišnog (banjskog) sistema destinacije ka modernoj destinaciji zdravstvenog turizma. Zainteresovanost privatnih investitora i otvorenost javnog sektora za saradnju je dovela do unapređenja smeštajnih i resursnih kapaciteta i ovu banju stavila na listu vodećih destinacija, ali je sa druge strane prisutan problem prevelike gradnje, te se buduće investicije moraju planirati u skladu sa očuvanjem estetskog izgleda mesta, infrastrukture, životne sredine i kvaliteta života stanovnika. Neophodno je dodati i da postoji set kompleksnih turističkih iskustava. S druge strane, Vrnjačka banja se suočila sa opasnošću smanjenja, a potencijalno i presušivanja termalnih izvora, što zahteva strateški pristup upravljanja termo mineralnim vodama (PLF) na teritoriji čitave Srbije, pre svega u domenu sinhronizacije nadležnih ministarstava i JLS prilikom izdavanja eksploatacionog prava za termomineralne izvore. U daljem periodu rad LTO se mora unaprediti u sistem DMO. Ostaju izazovi u pogledu diverzifikacije ponude van centralne zone, održivog upravljanja prostorom i jačanja saradnje sa okolnim lokalitetima radi kreiranja integrisane regionalne turističke ponude. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Vrnjačka banja je svrstana u razvijene destinacije, sa nešto nižom ocenom po pitanju marketinga i promocije (3 od 5).

Sokobanja

Tradicionalna banjska destinacija u prethodnom periodu prolazi kroz transformaciju ka savremenom zdravstvenom, velnes & spa centru. Taj proces prati konstantan i snažan rast broja dolazaka i noćenja turista, pre svega domaćih, u velikoj meri zahvaljujući podsticajima u vidu vaučera za odmor u RS, namenjenih unapređenju domaćeg turizma. Takođe, vaučeri su doprineli da značajan deo smeštaja koji je bio nekategorisan i/ili je radio u "sivoj zoni"0 uđe u legalne tokove. Primetno je pojačano interesovanje privatnih investitora. Postupak privatizacije je završen i u narednom periodu se očekuje stavljanje u funkciju nekada vodećih smeštajnih kapaciteta jer Sokobanji nedostaju hoteli visokih kategorija. Potrebno je rešavanje infrastrukturnih problema (npr. vodosnabdevanje), tako da je za očekivati da će naredni period karakterisati dinamičniji razvoj destinacije. Pored toga, važno je raditi na daljem podizanju kvaliteta komplementarnih smeštajnih jedinica i proširivanju turističkih iskustava, te daljoj "turistifikaciji" prirodnog i kulturnog nasleđa u skladu sa principima održivosti, ali i promociji lokalnih vrednosti. Kao i u slučaju Vrnjačke banje, problem smanjivanja termomineralnih izvora postoji i zahteva strateški pristup u rešavanju. Neophodno je u ponudu uključiti i pogranične opštine, kako bi se stekli uslovi za produženje boravka turista u destinaciji. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Sokobanja je svrstana u razvijene destinacije, sa nešto nižom ocenom po pitanju turističke infrastructure i definisanog brenda.

Podunavlje
(Gornje, Srednje, Donje Podunavlje)

Reč je o izuzetno kompleksnoj destinaciji, koja je, bez obzira na formalno-pravne granice, pokazala da je, uz iskustveni pristup, moguće ostvariti adekvatno tržišno pozicioniranje i postići širu prepoznatljivost. Neophodno je dalje brendiranje ovog područja kao destinacije koja ima izuzetnu resursnu osnovu (kulturno-istorijsko nasleđe (npr. tvrđave na Dunavu, Trajanova Tabla i dr.), bogatu prirodnu baštinu (npr. NP Đerdap, Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koje je od 2017. na UNESCO listi kao deo rezervata biosfere), sertifikovane (od strane Saveta Evrope) međunarodne kulturne rute "Put rimskih careva i dunavski put vina", Rutu gvozdene zavese (EuroVelo 13), nautički i aktivni turizam (biciklizam, pešačenje, planinarenje i dr.), gastronomija, i dr., ali i odlične rezultate (posebno Donje Podunavlje) ostvarene kroz uključivanje u panevropske turističke rute (npr. EuroVelo 6 i 13) ali i EU projekte poput EU za kulturno nasleđe i turizam (www.eu-za-turizam.rs/), koji je bio usmeren na razvoj turizma istočne Srbije i Donjeg Podunavlja i kojim je Donje Podunavlje značajno unapređeno, u domenu infrastrukture (npr. Vizitorski centar Felix Romuliane (Feliks Romulijane), turističko aktiviranje tvrđava Fetislam) ali i promocije i marketinga. Ovo predstavlja odličan primer kako se razvija destinacija. Nedostaje adekvatan zajednički destinacijski menadžment i inovativniji marketing. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Podunavlje je svrstano u srednje razvijene destinacije, sa niskom ocenom po pitanju turističke infrastructure i smeštajnih kapaciteta (2 od 5).

Aranđelovac, Topola

Destinacija ima snažan resursni potencijal, ali posle inicijalnog ubrzanog razvoja turističke i ostale infrastrukture, trenutno se može reći da je i dalje na srednjem nivou razvoja. Primetno je značajno interesovanje privatnog kapitala i okretanje turizmu specijalnih interesa i vinskom turizmu, a blizina glavnih emitivnih lokalnih tržišta čini ovu destinaciju veoma interesantnom, uz odgovarajući destinacijski menadžment i marketing. Neophodno je razmisliti o proširivanju kroz uključivanje pograničnih opština i LTO.
U prethodnom periodu pokrenuta je rekonstrukcija (završetak druge faze je planiran za kraj 2025. godine) Kraljeve vinarije u Topoli, kao deo projekata "EU za kulturno nasleđe i turizam" i KREST - "Kulturni preporod za bogatiji turizam u Šumadiji". Nakon završetka celog projekta, Kraljeva vinarija u Topoli bi trebalo da postane multifunkcionalni turističko-kulturni centar koji obuhvata muzejsku postavku, degustacioni prostor, edukativni deo i turistički punkt (deo šire vinske rute Šumadije i Srbije).
Kada je reč o Bukovičkoj banji, uvedene su nove, savremene metode lečenja (horizontalna, ultrazvučna i laser terapija) čime ona postaje konkurentnija na tržištu. U planu je modernizacija i proširenje kapaciteta, čiji proces je počeo početkom 2025. godine objavom poziva za idejno rešenje novog objekta. Takođe, postoji ideja o izgradnji hotela za roditelje i decu sa dijabetesom tip 1.
U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Aranđelovac i Topola su svrstane u srednje razvijene destinacije, sa nešto nižom ocenom po pitanju smeštajnih kapaciteta i brenda (2 od 5).

Golija, Novi Pazar i Ivanjica

Destinacija Golija odlikuje se izuzetno složenim i bogatim turističkim doživljajem, koji proizilazi iz jedinstvene kombinacije prirodnih vrednosti i kulturnog nasleđa. U prethodnom periodu zabeležen je napredak u razvoju smeštajnih kapaciteta i prateće infrastrukture, kao i određena ulaganja u dodatne turističke sadržaje. Ipak, za dalji održivi razvoj neophodna je snažna strateška podrška, uključujući reviziju i ažuriranje postojećeg master plana kao ključnog dokumenta za plansko upravljanje destinacijom, čime bi se sprečila prekomerna urbanizacija. Posebnu pažnju treba posvetiti činjenici da je Golija zaštićeno prirodno područje - Park prirode i Rezervat biosfere - što nameće dodatne zahteve u pogledu očuvanja prostora. Istovremeno, potrebno je nastaviti s ulaganjima u turističku infrastrukturu, uz poštovanje ekoloških standarda i zakonskih okvira, i uspostaviti funkcionalan sistem destinacijskog menadžmenta, uz primenu savremenih i inovativnih marketinških pristupa radi povećanja vidljivosti i atraktivnosti regije na turističkom tržištu. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Golija, Novi Pazar i Ivanjica svrstani su u slabo razvijene destinacije, sa niskom ocenom u svim analiziranim kategorijama - razvoj proizvoda, turistička infrastruktura, smeštajni kapaciteti, promocija, jasno definisan brend.

Divčibare i Valjevo

Poslednjih godina, posebno za vreme i u post-COVID 19 periodu, destinacija beleži rast tražnje, čemu doprinosi blizina glavnih emitivnih centara. Otvoren je vodeći hotel u destinaciji 2019. godine. Sve je više zainteresovanih privatnih investitora za izgradnju smeštajnih kapaciteta, što destinaciju može dovesti u zonu preterane urbanizacije područja ukoliko se ne spreči neplanska gradnja. Takođe, još uvek nisu rešena ključna pitanja komunalne infrastrukture (npr. vodovod i kanalizacija). Nadalje, neophodno je razraditi i sistem sadržaja na samoj destinaciji i uraditi identifikaciju svih ključnih zainteresovanih strana i nosilaca ponude, kako destinacija ne bi živela samo u jeku letnje i zimske sezone. Marketinški posmatrano, postoji značajan prostor za unapređenje. Neophodno je uvođenje destinacijskog menadžmenta. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Divčibare i Valjevo su svrstane u slabo razvijene destinacije, sa nižom ocenom po pitanju svih analiziranih kategorija. Međutim, 2024. godine je donesen novi Program razvoja turizma Grada Valjeva do 2030. godine koji pruža smernice za prevazilaženje ovih nedostataka.

Niš, Niška Banja

Destinacija postaje važan činilac srpskog turizma. Prisutno je značajno unapređenje turističke infrastrukture, ali i uvećanje kompleksnosti turističkih iskustava. Kratki gradski odmori u Nišu beleže rast, ali je neophodna modernizacija i tranzicija Niške Banje u skladu sa međunarodnim standardima. U delokrugu rada LTO postoji prostor za unapređenje marketinških napora i jačanja upravljačkih kapaciteta ka destinacijskoj menadžment organizaciji. Otvaranje aerodroma je značajno poboljšalo turističku perspektivu ove destinacije. Potrebno unapređenje smeštajnih kapaciteta i turističke ponude Niške Banje u smislu zahteva savremenih turista zainteresovanih za zdravstveni turizam (medicinski i velnes & spa). U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Niš i Niška Banja svrstani su u srednje razvijene destinacije, sa nižom ocenom po pitanju razvoja turističkih proizvoda, promocije i jasno definisanog brenda.

Vlasina, Vranje, Vranjska Banja

Uprkos tome što je tek u proteklih par godina pojačano interesovanje investitora za razvoj ove destinacije (izgradnja Westin i Autograph Collection hotela iz internacionalnog hotelskog lanca Marriot u Vranjskoj banji), razvoj je do sada bio ograničen. Neophodno je raditi na edukaciji i standardizaciji kvaliteta privatnih pružalaca (turističkih i ugostiteljskih) usluga, i to ne samo smeštaja, već i iskustava, kao i na uspostavljanju sistema DMO (destinacijskih menadžment organizacija) i zajedničkoj promociji. Pored bogatog prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa, nedostaju dodatni sadržaji. Destinacija za sada nije vidljiva niti konkurentna, ali ima jasnu resursnu osnovu. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Vlasina, Vranje i Vranjska banja svrstani su u slabo razvijene destinacije, sa niskom ocenom u svim analiziranim kategorijama.

Stig i Kučajske planine

Postojanje odgovarajućih strateških i operativnih razvojnih dokumenata nije bilo dovoljno da destinacija zaživi u praksi. Nedostatak lokalnog interesovanja, adekvatnih znanja i ljudskih resursa, kao i nepostojanja sistema DMO, čini da su prirodni i kulturno-istorijski resursi još uvek neadekvatno iskorišćeni. Postoji ogroman prostor za napredak i razvoj. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, Stig i Kučajske planine svrstani su u slabo razvijene destinacije, sa niskom ocenom u svim analiziranim kategorijama.

Banat/Vršac

U proteklom periodu dolazi do ukrupnjavana ponude, ali je neophodno proširiti "obim" destinacije i, osim samog Vršca sa okolnim, manjim mestima i vinarijama, otvoriti prostor i za destinacije poput Bele Crkve, koje imaju značajan potencijal za razvoj, ali trenutno nemaju adekvatnu putnu infrastrukturu i smeštajne kapacitete (poput hotela, organizovanih kampova). LTO Vršac je primer dobrih aktivnosti i napora, ali moraju se pronaći kapaciteti i resursi za unapređenje marketinga i menadžmenta destinacije. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, destinacija Banat/Vršac svrstana je u srednje razvijene destinacije, sa srednjom ocenom svih posmatranih kategorija.

Stara planina

Nakon inicijalnog eksponencijalnog razvoja (kroz implementaciju Master plana i otvaranja ključnog hotela na destinaciji, kao i skijališta) dolazi do stagnacije destinacije - u smislu daljeg unapređenja broja i kvaliteta smeštaja, unapređenja i uvođenja dodatnih sadržaja, kao i upravljanja i marketinga destinacije. Za vreme pandemije COVID-19 došlo je do ubrzanog razvoja ruralnog turizma usled snažne tražnje. Međutim, nivo razvoja, pogotovo u odnosu na slične destinacije u Srbiji, uprkos očiglednom potencijalu, i dalje nije u dovoljnoj meri iskorišćen. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, destinacija Stara planina je svrstana u srednje razvijene destinacije, sa srednjom ocenom svih posmatranih kategorija, osim smeštajnih kapaciteta koji su ocenjeni sa 2. Upravo je nedostatak adekvatnih ugostiteljskih objekata velika kočnica daljeg razvoja, jer trenutno postoji jedan hotel, te bi budući planovi razvoja trebali uzeti ovo u obzir.

Podrinje / Loznica / Banja Koviljača

Izuzetno bogato prirodno i kulturno-istorijsko nasleđe (deo destinacije pripada Turističkoj regiji Zapadna Srbija), ali i centar nematerijalne kulturne baštine (Tršić). Destinacija je u značajnoj meri, u proteklom periodu tradicionalno bila okrenuta banjskom, ali sve više i aktivnom turizmu (splavarenje, biciklizam, planinarenje, kanuing, pešačenje, i dr.) i organizaciji različitih tipova manifestacija. Država je investirala značajna sredstva u unapređenje opšte, ali i turističke infrastrukture. Postoji veliki prostor za dalji razvoj, turističke ponude, ali i turističkih performansi uz bolje iskorišćavanje prirodnih i kulturno-istorijskih resursa i kreiranje distinktivnih turističkih iskustava. Ovakav pristup bi trebalo da prati i razvoj smeštajnih (posebno hotelskih) kapaciteta i dodatnih sadržaja. Neophodno je u ponudu uključiti i pogranične opštine, kako bi se stekli uslovi za produženje boravka turista u destinaciji. LTO Loznica je dobar primer proaktivnih inicijativa, ali je potreban integrisan DMO i unapređenje zajedničkog marketinga. U istraživanju sprovedenom sa LTO za potrebe Strategijskog marketing plana Srbije do 2025. godine, destinacija Podrinje / Loznica / Banja Koviljača svrstana je u slabo razvijene destinacije, sa veoma niskom ocenom svih posmatranih kategorija (2 od 5).

2.3.17. Analiza regulatornog okvira i preduslovi razvoja destinacijskog menadžmenta u Srbiji

U svom dosadašnjem turističkom razvoju, RS još uvek nije uspela da uspostavi destinacijski menadžment. Naime, ZoT daje pravni osnov za formiranje DMO, ali ne obezbeđuje dovoljno razrađen okvir za njihovo uspostavljanje i funkcionisanje. Naime, prema ZoT-u, DMO je definisana kao privredno društvo ili drugo pravno lice koje se osniva radi upravljanja turističkom destinacijom radi obavljanja poslova planiranja, organizovanja, marketinga i vođenja turističke destinacije, a čiji osnivači mogu da budu i iz javnog, i iz privatnog sektora, dok se turističkom destinacijom smatra odredište turističkog putovanja koje svojom opremljenošću omogućava prihvat i boravak putnika.

ZoT dalje ne razrađuje nadležnosti DMO, uslove i kriterijume za njihovo osnivanje, ostavljajući prostor za široka tumačenja, ali i za razvoj destinacijskog menadžmenta bez prepreka i ograničenja. Razlozi za tako širok okvir, između ostalog, mogu se pronaći u činjenici da u prethodnom periodu destinacije u RS nisu pokazivale potreban nivo zrelosti, kapaciteta, integrisanosti, ali ni inicijative za više strukturisane upravljačke modele koji prevazilaze postojeće granice jedinica lokalnih samouprava. Takođe, iako postoji zakonska mogućnost, osnivanje (regionalnih) turističkih organizacija od strane više jedinica lokalnih samouprava, u slučaju da više njih čine određenu destinaciju, u praksi neretko nailazi na mnoge poteškoće, što rezultira činjenicom da pojedine destinacije koje obuhvataju više opština nemaju jedinstveno i efikasno upravljanje što predstavlja prepreku njihovog bržeg turističkog razvoja. Izuzeci su Turistička organizacija Vojvodine, Regionalna turistička organizacija Zapadne Srbije, a od pre nekoliko godina i Regionalna turistička organizacija Sandžaka, TO regije Kopaonik i DMO Šumadija Pomoravlje, koje su pretežno okrenute promotivnim aktivnostima, što je bio i jedan od ključnih inicijalnih motiva njihovog osnivanja. TO regije Kopaonik iako osnovana 2021. sa jasnim ciljevima delovanja, u praksi nije aktivna u poslednjih par godina.

U proteklom periodu, u RS u najvećoj meri, preovlađuje pristup planiranja, upravljanja i razvoja turizma u granicama JLOe, što predstavlja poseban izazov za dalji razvoj turizma destinacija koje su označene kao destinacije od posebnog značaja za razvoj turizma Republike Srbije, a koje se neretko prostiru i obuhvataju teritoriju više jedinica lokalnih samouprava.

Na centralnom nivou, za poslove upravljanja turizmom zaduženi su resorno ministarstvo i TOS koja prevashodno sprovodi aktivnosti promocije turizma u zemlji i inostranstvu. U dosadašnjem razvoju, funkciju upravljanja u određenoj meri umesto DMO preuzimale su upravo LTO koje osim promotivnih aktivnosti (najčešće prisustvo na domaćim sajmovima, promocija na društvenim mrežama i/ili organizacije događaja/manifestacija), u manjem broju slučajeva koriste zakonske mogućnosti obavljanja drugih poverenih poslova kao što su upravljanje turističkim područjem, posredovanje u pružanju ugostiteljskih usluga, realizacije projekata turističke infrastrukture i prostornog planiranja, učešće i realizaciju projekata finansiranih od strane domaćih i međunarodnih donatora i fondova, itd. Osim toga, LTO se suočavaju i sa problemima finansiranja u smislu potpune zavisnosti od budžeta lokalnih samouprava. Za razliku od većine zemalja regiona i EU, gde se LTO/DMO podstiču da ostvaruju sopstvene prihode, izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave (2018) LTO ukinuto je pravo da raspolažu eventualno ostvarenim sopstvenim prihodima, što ih dodatno demotiviše, odnosno smanjuje njihov kapacitet za upravljanje poverenom destinacijom, posebno u pogledu razvoja turističkih proizvoda, koordinacije zainteresovanih strana i planiranja razvoja destinacije. Takođe, istim Zakonom boravišna taksa je postala automatski prihod lokalne samouprave koja ga neretko koristi za druge svrhe, a ne za unapređenje turizma i konkurentnosti turističke destinacije.

Poslednjih godina, suprotno trendovima razvijenih turističkih destinacija gde dolazi do ukrupnjavanja broja entiteta koje na lokalnom nivou upravljaju turističkim razvojem (npr. Austrija), broj LTO u RS se povećava, i trenutno ih je aktivno oko 140 (tačan broj se stalno menja jer se pojedine LTO zatvaraju, dok se istovremeno nove osnivaju). Veliki problem predstavljaju njihovi nedovoljni i neadekvatni kadrovski kapaciteti (neki od njih imaju samo 1 do 3 zaposlenih), čija znanja, veštine i iskustvo ne mogu odgovoriti potrebama savremenog destinacijskog menadžmenta, ali i održivog turističkog razvoja.

Destinacijama od značaja za razvoj turizma Srbije, koje definiše Prethodna strategija, u realnosti upravlja više LTO, nejednako budžetski i kadrovski "opremljenih", bez jasne vizije i ideje u kom smeru krenuti kako bi se obezbedili održivi ciljevi rasta i razvoja destinacije u interesu svih zainteresovanih strana. Poseban izazov predstavlja nedovoljna uključenost privatnog sektora u procese definisanja ciljeva, aktivnosti i realizacije turističkog razvoja, usled čega on, u zavisnosti od sopstvenih finansijskih kapaciteta, često samostalno preduzima mere i aktivnosti usmerene na unapređenje svog poslovanja.

Takođe, član 30. ZoT-a definiše da promociju turizma obavljaju: TOS, turistička organizacija AP i turistička organizacija JLS, dok u narednim članovima detaljno definiše njihov način funkcionisanja. Sa druge strane, zakon samo daje mogućnost da promociju turizma mogu obavljati i turističke organizacije regije koje osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave, ne definišući njihov način funkcionisanja, niti odnos sa LTO. Ovakav zakonski okvir ostavlja niz nepoznanica lokalnom nivou, što je jedan od osnovnih razloga za mali broj ovih inicijativa i udruživanja, pored nedostatka podsticaja sa nacionalnog nivoa. Iz ovog razloga, ovu oblast potrebno je zakonski detaljnije urediti u narednom periodu, kao i način osnivanja i funkcionisanja DMO i uspostavljanje mehanizma upravljanja turističkim destinacijama u skladu sa Strategijom razvoja turizma i definisanim prioritetnim.

2.4. Analiza uticaja turizma na kulturno nasleđe i prirodne resurse

Turizam se temelji na motivaciji pojedinaca da putuju ka destinacijama koje im omogućavaju doživljaj nesvakidašnjih sadržaja i iskustava, bilo da je reč o prirodnim ili antropogenim atrakcijama. Republika Srbija obiluje prirodnim i antropogenim vrednostima, ali su one na različitom nivou očuvanosti, nisu sve pretočene u turističke atrakcije i otvorene za posetu, a ukoliko jesu, različitog su stepena uređenosti i posećenosti. U turističkoj ponudi prisutni su suveniri proizvedeni od materijala koji imaju veći negativan uticaj na životnu sredinu, uključujući proizvode od plastike i druge teško razgradive materijale. Njihova upotreba može doprineti povećanju količine otpada, većem ugljeničnom otisku usled transporta i slabljenju prepoznatljivosti lokalnog kulturnog identiteta. Sa aspekta održivog razvoja, poželjno je podsticati razvoj i promociju autentičnih suvenira i proizvoda tradicionalnih i starih umetničkih zanata izrađenih od lokalnih, prirodnih i biorazgradivih materijala, čime se istovremeno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa, primeni principa cirkularne ekonomije, smanjenju otpada i jačanju lokalne ekonomije. Da bi se prevazišlo trenutno stanje, neophodan je integrativan pristup u cilju održivog razvoja turizma koji uključuje strateški pristup planiranja razvoja, uz poštovanje principa zaštite životne sredine i kulturnog nasleđa. Sprovedena analiza ima za cilj da pruži smernice i predlog indikatora za praćenje stanja i očuvanje prirodnih dobara i kulturnog nasleđa u kontekstu razvoja turizma, kao i da identifikuje neophodne intervencije i aktivnosti koje bi omogućile ograničavanje, odnosno minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja turističkih poseta.

Procena uticaja turizma na prirodne resurse i kulturno nasleđe u destinacijama ili turističkim područjima, po pravilu je veoma kompleksan proces. Uticaji se mogu javiti kao posledica aktivnosti turista u destinaciji, izgradnje i funkcionisanja različitih turističkih objekata (na primer, smeštajni kapaciteti, objekti turističke infrastrukture i suprastrukture, restorani i slično), pružanja različitih vrsta usluga u destinaciji, kao i posledica izgradnje komunalne i druge infrastrukture, povećanog obima saobraćaja i drugo. Uticaji mogu biti diversifikovani u obimu i strukturi. Pored toga, mogu biti kratkoročni ili dugoročni, direktni ili indirektni, lokalni ili nacionalni, pozitivni ili negativni. Glavni izazovi za procenu uticaja turizma na prirodne resurse i kulturno nasleđe, podrazumevaju i sledeće:

1) turizam uključuje veliki broj međusobno povezanih aktivnosti što otežava i/ili onemogućava procenu uticaja isključivo turističkih aktivnosti;

2) analize uticaja turizma na životnu sredinu u konkretnoj destinaciji preduzimaju se uglavnom kada se desi određeni događaj, pa je teško formirati bazu monitoringa promena i uticaja;

3) aktivnosti kojima se bave turisti veoma često se preklapaju sa aktivnostima lokalnog stanovništva, te je razdvajanje uticaja praktično nemoguće;

4) ekološke promene događaju se i prirodno, spontano, što otežava i/ili onemogućava izolovanu kvantifikaciju promena koje su se dogodile usled uticaja turizma;

5) istraživanja su relativno nerazvijena, a istinski multidisciplinarni pristup u ovoj oblasti još nije usavršen;

6) turizam često ima indirektne i kumulativne uticaje koje je teže identifikovati i šta proceniti;

7) intenzitet uticaja turizma na prirodne resurse i kulturno nasleđe varira kod različitih vrsta turističkih proizvoda i turističkih aktivnosti. Neki uticaji su očigledni i lako se identifikuju (direktni - boravak i aktivnosti turista u destinaciji), dok su drugi i teški za kvantifikovanje (indirektni - preterana urbanizacija, neplanska izgradnja objekata i dr.);

8) prisutan je nedostatak analiza i informacija koje se tiču stanja (prirodnih, ali u značajnoj meri i kulturnih) resursa pre turističkog razvoja, kao i kriterijuma pomoću koga bi određena nastala promena bila izmerena.

2.4.1. Prirodni resursi i zaštićena područja

Jedno od najznačajnijih uporišta u kontekstu razvoja turizma RS jesu prirodni resursi, koji nisu valorizovani i promovisani u dovoljnoj meri. Raznovrsna prirodna baština ogleda se kroz širok spektar geološke, geomorfološke, klimatske, hidrološke i biološke i predeone raznovrsnosti. Najsloženiji, ali i najdragoceniji ekosistemi Srbije nalaze se na močvarnim, barskim i ritskim područjima, preostalim stepama, peščarama i kontinentalnim slatinama, očuvanim zajednicama prašumskog karaktera, u kanjonima i klisurama divljih reka, planinskim i visokoplaninskim oblastima. Prisustvo velikog broja različitih vrsta staništa i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta koji je na njima sagradio svoje zajednice, učinili su da RS bude Evropa u malom sa ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa.

Odnos države prema prirodnim vrednostima ogleda se u sistemu zaštite prirodne baštine. Prema Zavodu za zaštitu prirode Srbije (2026)1, mehanizmom zaštite obuhvaćeno je 462 zaštićenih područja: pet nacionalnih parkova, 22 parka prirode, 32 predela izuzetnih odlika, 57 rezervata prirode, sedam zaštićenih staništa, 305 spomenika prirode, 34 prirodnih prostora oko spomenika kulture i mesta od istorijskog značaja, kao i 1.784 strogo zaštićenih divljih vrsta i 865 zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Zaštićena područja se prostiru na 858.053 ha ili 9,70% površine teritorije RS. Trenutno, postupak zaštite je pokrenut za novih 90.861 ha ili 1,03% teritorije, tako da će u sistemu zaštićenih područja biti 10,73% teritorije RS. Karta zaštićenih dobara Srbije je data u Prilogu koji je odštampan uz ovu Strategiju i čini njen sastavni deo.

___________
1 Zavod za zaštitu prirode Srbije https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/

Međunarodno priznanje unutar UNESCO-vog programa Čovek i biosfera (Man and Biosphere-Mav) za promociju i prikazivanje uravnoteženog odnosa između ljudi i prirode imaju Rezervat biosfere "Golija-Studenica" (2001) koji obuhvata površinu od 53.804 hektara i Rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" (2017), koji se od 2021. godine nalazi u sklopu pentalateralnog prekograničnog Rezervata biosfere "Mura-Drava-Duana" koji se naziva još i Evropski Amazon i obuhvata površinu od 931.820 hektara. Na Tentativnoj listi prirodnih dobara koje Republika Srbija planira da nominuje za upis na UNESCO listu svetske baštine, pored komponenti proširenja dobra prirodne baštine "Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope" koje su nominovane 2020. i 2026. godine, nalaze se sledeća zaštićena područja, sva uneta na listu 2002. godine: Specijalni rezervat prirode, "Deliblatska peščara", Spomenik prirode "Đavolja varoš", Nacionalni park "Šar-planina", Nacionalni park "Tara" sa kanjonom reke Drine, Nacionalni park "Đerdap" i Park prirode "Stara planina". U okviru UNESCO-a zaštitom prirodnog blaga postoji i program UNESCO geopark (eng. UNESCO Global Geoparks) u okviru Međunarodnog programa za geonauke i geoparkove (eng. International Geoscience and Geoparks Programme) koji za cilj ima zaštitu i promociju geonasleđa. Geopark je teritorija jasno definisanih granica u okviru koje se, pored objekata geonasleđa koji su ključni svedoci istorije naše planete, štite, prezentuju i promovišu i sve druge prirodne i kulturno-istorijske znamenitosti od izuzetnog značaja za nauku, obrazovanje, kulturu, ekonomiju i turizam. Aktivnosti u geoparku usmerene su na upoznavanje šire javnosti o raznovrsnim prirodnim i kulturnim vrednostima datog područja kroz razvoj turizma, a sa ciljem da se poboljša socijalni status lokalnog stanovništva, podstakne njihov ekonomski razvoj i unapredi zaštita prirodne i kulturne baštine. U RS je 2020. godine uspostavljen geopark, koji je deo UNESCO mreže geoparkova "Đerdap". Geopark "Đerdap", koji obuhvata teritoriju od 1.330 km2 i sadrži 110 objekata nasleđa: 63 geološkog, 14 prirodnog i 33 objekta nepokretnog kulturno-istorijskog nasleđa.

U toku je rad na nominaciji za Rezervat biosfere kao prekograničnog zaštićenog područja "Tara-Drina" u Srbiji i Bosni i Hercegovini (Republika Srpska). U postupku je i upis prvog prirodnog dobra na UNESCO listu svetske baštine, u okviru proširenja dobra "Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope". Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" je steklo Evropsku povelju za održivi turizam 2014. godine, i uspešno je resertifikovano 2021. godine, a trenutno se priprema dokumentacija za novi petogodišnji period, čime se kontinuirano potvrđuje posvećenost očuvanju prirode i razvoju održivog turizma.

Raznovrsna atrakcijska struktura prirodnih dobara podstakla je specifične turističke aktivnosti koje prate odgovarajuće karakteristike turističkih proizvoda. Najprisutnije su različite forme turističkih aktivnosti zasnovanih na prirodnom nasleđu poput posmatranja ptica i životinja, blage rekreacije na otvorenom prostoru, planinarenje, pešačenje, biciklizam, kampovanje u prirodi, panoramsko razgledanje, ubiranje šumskih plodova. Ograničen broj posetilaca posvećen je istraživanjima i edukaciji. Svaka od navedenih aktivnosti takođe zahteva određenu infrastrukturu, koja uključuje objekte za informisanje, odmor, rekreaciju i edukaciju turista, i to: turističko informativne centre, centre za prihvat turista i posetilaca, odmorišta, male veštačke akumulacije sa kupalištem, zabavno-rekreativne staze i puteve (trim staze, staze zdravlja, vidikovce, panoramske puteve, biciklističke staze, pešačke staze), objekte za posmatranje prirodnih retkosti, ptica, divljeg života, i druge. Turistička infrastruktura i objekti u zaštićenim područjima mogu se planirati i realizovati isključivo na lokacijama i u obimu koji su usklađeni sa režimima i merama zaštite, aktom o zaštiti, planom upravljanja relevantnim planskim dokumentima i uslovima zaštite prirode.

U zaštićenim područjima turistički razvoj treba planirati i sprovoditi u skladu sa ciljevima i merama zaštite prirode, režimima zaštite, aktom o zaštiti i nosećim kapacitetima prostora, pri čemu ne treba podsticati oblike turizma koji mogu izazvati značajne ili trajne negativne posledice po prirodne vrednosti. Gradnja u zaštićenim područjima je ograničena, strogo kontrolisana i dozvoljena samo uz posebne uslove i mere zaštite prirode. Cilj je da se sačuvaju prirodne vrednosti i ukupni biodiverzitet. Ponuda smeštajnih kapaciteta u okviru prirodnih dobara, kojom raspolažu upravljači prirodnih dobara, i dalje je nedovoljna i u velikoj meri neusklađena sa očekivanjima savremenih turista kojima je prirodno nasleđe glavni motiv putovanja. U određenom broju upravljači imaju razvijenu svest o potrebi održivog korišćenja prostora u turističke svrhe i razvoju eko-turizma, ipak, aktivnosti većine upravljača prirodnih dobara zasnivaju se na pasivnom pristupu razvoju turizma, pri čemu se razvoj odvija više kao odgovor na tržišni pritisak nego kao rezultat planske i podsticajne politike održivog turizma. Bitno je istaći da su često i turističke organizacije (TO) upravljači nekih zaštićenih područja (TO Čačak, TO Surdulica, TO Kragujevac, TO Sjenica), te one mogu imati drugačiji pristup bolju promociju prirodnih vrednosti, ali sa druge strane i rizike sukoba interesa zaštite prirode i razvoja turizma i ostvarenja prihoda. Turističke organizacije su, po svojoj prirodi, fokusirane na privlačenje posetilaca i ostvarivanje prihoda, što može doći u konflikt sa ciljevima zaštite prirode. Postoji rizik favorizovanja masovnog turizma, povećanja broja poseta bez kontrole, što može ugroziti staništa, vrste i ekosisteme. Turističke organizacije ne bi trebalo da budu primarni upravljači zaštićenih područja, već da sarađuju sa stručnim institucijama (npr. JP za upravljanje parkovima, zavodima za zaštitu prirode, nadležnim ministarstvima). Njihova uloga treba da bude podrška kroz promociju, edukaciju posetilaca i razvoj održivih turističkih proizvoda, ali ne i upravljanje zaštićenim područjima.

Razvoj turizma može imati negativan uticaj ne samo na prirodna staništa, usled izgradnje smeštajnih kapaciteta i prateće saobraćajne, elektroenergetske, komunalne, vodoprivredne i stambene infrastrukture, već i na vizuelni integritet životne sredine, narušavajući njen pejzažni i estetski identitet. Sa druge strane, turizam, pored toga što generiše prihode po osnovu dolaska i boravka turista, pokreće i druge privredne sektore, poput građevinske industrije, poljoprivrede, trgovine i slično. Izgradnja smeštajnih kapaciteta bez prateće turističke infrastrukture najčešće donosi prihod (samo) građevinskoj industriji, ali može da dovede do narušavanja ekosistema destinacije. Na taj način mogu se ugroziti prirodna i/ili kulturna dobra, odnosno trajno narušiti predeli, čija autentičnost, lepota i očuvanost predstavljaju ključne motive dolaska turista u mnoge destinacije, čime se na duži rok može naneti šteta i turizmu. U turističku ponudu prirodnih dobara nedovoljno su uključeni lokalni proizvodi, tradicionalna proizvodnja i prerada, iako oni predstavljaju značajan resurs za unapređenje autentičnosti i konkurentnosti destinacije. Trenutno je razvoj održivog turizma kod gotovo svih upravljača najvažnijih prirodnih dobara sporedna delatnost, bez strateškog pristupa. Na pojedinim planinskim destinacijama, poput Kopaonika, Šar planine, Stare planine, Tare i Fruške gore, razvijena je ponuda aktivnog odmora (planinski turizam i turizam specijalnih interesa), uz prateću turističku infrastrukturu i adekvatan smeštaj, što ih čini konkurentnim na regionalnom tržištu. Ipak, potencijali prirodnog nasleđa se za potrebe održivog turizma često koriste na najosnovniji način, bez dublje interpretacije i stvaranja proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. Za kvalitetnu valorizaciju prirodnih dobara neophodno je uložiti više truda, stručnog znanja, kulturne senzibilnosti i odgovornosti, kako bi se kreirali inovativni i održivi turistički proizvodi koji doprinose očuvanju resursa i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica.

Međutim, treba imati u vidu i da nisu svi uticaji turizma negativni. Ukoliko su razvoj i promene na određenoj lokaciji neminovne, turizam može biti znatno bolja alternativa od mnogih drugih delatnosti, pogotovo ako se razvoj turizma dobro reguliše, planira i zasniva u skladu sa principima održivog razvoja. Pozitivni efekti se vide u zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa, ali i razvoju lokalne infrastrukture, povećanju interesovanja lokalnog stanovništva za zaštitu prirodnih ili kulturnih resursa, ostvarivanju prihoda koji se mogu usmeriti za dalju zaštitu životne sredine i kulturnog nasleđa. Razvoj turističke infrastrukture i upravljanje tokovima turista/posetilaca od strane upravljača prirodnih i kulturnih dobara, a posebno utvrđivanje i upravljanje turističkim prostorima kreiraće uslove za dalji održivi razvoj turizma. U osnovi to bi bio diferencirani sistem zaštite koji bi doprineo optimalnoj turističkoj valorizaciji prirodnih i kulturnih vrednosti čitavog prostora RS.

Kako bi se omogućio održivi razvoj zaštićenih područja, odnosno razvoj uz očuvanje prirodnih vrednosti Zakonom o zaštiti prirode propisano je određivanje unutar granica zaštićenog područja režima zaštite kojima se utvrđuje mere za realizaciju aktivnosti i upravljač zaštićenim područjem. Dobijanjem statusa zaštićenog područja po Zakonu o zaštiti prirode: za svako područje se određuju u okviru definisanih granica prostori koji imaju određen režim zaštite, koji se propisuju pravila za realizaciju određenih aktivnosti (a koja se primenjuju i na razvoj turizma u tim područjima). Razvoj turističkih kapaciteta, infrastrukture i programa mora biti usaglašen sa režimima zaštite zaštićenih područja. Za svako zaštićeno područje proglašava se upravljač, koji je dužan da sprovodi programe upravljanja koji podrazumevaju zaštitu prirodnih vrednosti, postavljanje obrazovne i turističke infrastrukture i njeno održavanje, obeležavanje zaštićenog prostora, nadzor i čuvanje zaštićenog područja, prezentaciju prirodnih resursa, rad sa posetiocima i programe edukacije o zaštiti prirode.

Za upravljanje zaštićenim područjima određuju se upravljači u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode i aktom o proglašenju zaštićenog područja. Poslovi upravljanja moraju se obavljati na način kojim se obezbeđuje prioritetno ostvarivanje ciljeva zaštite prirode i puna primena obaveza upravljača propisanih zakonima i aktom o zaštiti. Međutim, praćenje uticaja turizma na prirodno nasleđe često je otežano brojnim izazovima, pre svega nedostatkom finansijskih sredstava za adekvatnu opremu za merenje, nedostatak kadrova koji bi obavljao ove poslove i nedostatak svesti o potrebi kontinuiranog monitoringa uticaja turizma na prirodno nasleđe.

Tabela 12. sadrži pregled potencijalnih negativnih uticaja turizma na prirodno nasleđe, uz predlog indikatora za merenje i instrumenata i metoda evaluacije. Potrebno je da zaposleni u zaštićenim prirodnim dobrima prođu edukacije kako bi razvili svest o svim vrstama uticaja i njihovog praćenja.

Tabela 12. Uticaji turizma na prirodno nasleđe i predlozi merenja i praćenja uticaja

Vrsta uticaja

Indikatori

Metode evaluacije

Predlog instrumenata za merenje uticaja

1. Degradacija prirodnih staništa

- Površina oštećenih staništa
- Promene u vegetaciji
- Pristup osetljivim zonama
- Indikatori korišćenja prostora

- Satelitsko i dron snimanje
- Terenski monitoring vegetacije
- Ekološki indikatori
- statistička analiza turističkog prometa
- Anketiranje posetilaca i lokalnog stanovništva

EIA (Environmental Impact Assessment) - procena uticaja na životnu sredinu

VIM (Visitor Impact Management) - upravljanje uticajem posetilaca

LAC (Limits of Acceptable Change) - utvrđivanje prihvatljivih granica promena

GIS alati - geografski informacioni sistemi za prostorno praćenje promena

2. Zagađenje (vazduh, voda, otpad)

- Količina otpada po posetiocu
- Parametri kvaliteta vode i vazduha
- Prisutnost mikroplastike
- Indikatori turističkog pritiska (količina proizvedenog otpada po turisti)

- Terensko uzorkovanje i laboratorijska analiza
- Praćenje upravljanja otpadom
- Monitoring količine otpada u turističkim zonama
- statistička analiza turističkog prometa
- Ankete među turistima i lokalnim stanovništvom

3. Poremećaj biodiverziteta

- Promene u broju jedinki i diverzitetu
- Promene u ponašanju životinja
- Broj posetilaca u osetljivim područjima
- Intenzitet korišćenja staza i turističkih objekata

- Terenska istraživanja i biološki monitoring
- Kamere za praćenje faune
- statistička analiza turističkog pritiska

4. Prekomerna upotreba resursa (voda, energetski resursi, prirodni materijali)

- Potrošnja vode i energije po objektu
- Broj ekološki neodrživih praksi
- Indikatori infrastrukture i materijala

- Evidencija i analiza potrošnje
- Poređenje sa standardima održivosti
- statistička analiza turističkog prometa
- GIS i prostorna analiza
- Ankete i intervjui

5. Promene pejzaža i vizuelna šteta

- Izgradnja u zaštićenim zonama
- Vizuelne promene pejzaža (infrastruktura, saobraćajnice, reklame)
- Turistički indikatori (korišćenje turističke infrastrukture u netaknutim područjima)

- Geodetsko snimanje
- Terensko posmatranje
- Vizuelna analiza i dokumentovanje
- Anketiranje posetilaca i lokalnog stanovništva

6. Masovni turizam

- Turistički indikatori (broj turista po sezoni ili po danu, gustina turista na stazama i u objektima, broj noćenja i prosečno trajanje boravka)
- Gustina staza i turističkih zona
- preopterećenje infrastrukture

- Terensko posmatranje
- Statistička analiza turističkog promet
- GIS i prostorna analiza
- Anketiranje posetilaca i lokalnog stanovništva

Indeks turističkog pritiska (1-5 skala)

2.4.1.1. Uslovi za zaštitu prirode

Uslovi zaštite prirode predstavljaju obavezujući okvir za planiranje i sprovođenje ove Strategije. Uslovi za zaštićena područja I i II kategorije pribavljeni su Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine (Rešenje o uslovima zaštite prirode, broj 000625101 2026 14850 004 005 501 100 od 10. jun 2026. godine, na osnovu Stručne osnove Zavoda za zaštitu prirode Srbije br. 03 020-693/2 od 22. maj 2026. godine i Stručne osnove br. 03019-518/2 od 10. marta 2026. godine). Za prostor AP izvan zaštićenih područja I i II kategorije pribavljeno je Rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode o uslovima zaštite prirode, broj 03019-1918/2 od 15. jul 2026. godine, dok je za sedam zaštićenih područja II kategorije od pokrajinskog značaja i osam područja za koja je pokrenut postupak zaštite u II kategoriji pribavljeno Rešenje o uslovima zaštite prirode Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, broj 003024530 2026 09415 004 000 000 001 04 005 od 7. jula 2026. godine.

U nastavku se daje sistematizovan prikaz uslova iz Rešenja Ministarstva zaštite životne sredine:

1) predvideti zabranu turističkih aktivnosti koje mogu prouzrokovati značajne nepovoljne i trajne promene na objektima geonasleđa, uključujući sakupljanje, premeštanje i odnošenje stena, fosila i minerala;

2) zabraniti aktivnosti koje mogu uništiti staništa vrsta ili narušiti prirodne ekosisteme;

3) ne promovisati razvoj masovnog turizma u zaštićenim područjima;

4) u tekstu Strategije ne predviđati turističke organizacije kao organizacije za upravljanje zaštićenim područjima, jer su proglašenje i određivanje upravljača uređeni propisima o zaštiti prirode;

5) mere i aktivnosti u Strategiji uskladiti sa potrebama zaštite i očuvanjem prirode i biodiverziteta, posebno imajući u vidu zaštićena područja, područja u postupku zaštite, izdvojena područja u okviru ekološke mreže ekološke mreže Republike Srbije, strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16, 95/18 - dr. Zakon i 71/21), Uredbom o ekološkoj mreži ("Službeni glasnik RS", broj 102/10) i Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva ("Službeni glasnik RS", br. 5/10, 47/11, 32/16 i 98/16);

6) turizam u zaštićenim područjima razvijati samo pod posebnim uslovima i u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, Uredbom o režimima zaštite ("Službeni glasnik RS", broj 31/12) i aktom o zaštiti svakog pojedinačnog područja;

7) u režimu zaštite I stepena zabraniti korišćenje prirodnih resursa i izgradnju objekata; aktivnosti ograničiti na naučna istraživanja, praćenje prirodnih procesa i kontrolisane posete u obrazovne, rekreativne i opštekulturne svrhe;

8) u režimu zaštite II stepena zabraniti izgradnju vikendica i porodičnih objekata za odmor; turistički smeštaj, ugostiteljstvo, nautički turizam, kao i uređenje javnih skijališta planirati samo ograničeno i uz održivo korišćenje prirodnih resursa na strogo kontrolisan način;

9) unutar zaštićenih područja i područja u postupku zaštite, u režimu zaštite III stepena, u skladu sa Zakonom, radovi i aktivnosti između ostalog se ograničavaju na izgradnju objekata turističkog smeštaja i javnih skijališta, infrastrukturnih objekata i vikendica, lov i ribolov, dok se mogu vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja razvoj sela i unapređenje seoskih domaćinstava, uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju;

10) planove razvoja turizma i odvijanje turizma u zaštićenim područjima uskladiti sa aktima o njihovoj zaštiti i ciljevima zaštite prirode;

11) planove razvoja turizma i odvijanje turizma u područjima u postupku zaštite uskladiti sa merama i režimima iz studija zaštite tih područja odnosno da turistički razvoj bude primeren i održiv, u skladu sa ciljevima zaštite prirode;

12) razvoj turizma i upravljanje posetama u zaštićenim područjima planirati i sprovoditi sa planom upravljanja zaštićenim područjem i drugim relevantnim planskim dokumentima a prema potrebama i karakteristikama konkretnog područja i kroz posebne planove ili programe upravljanja posetama;

13) podsticati oblike održivog turizma sa najmanjim negativnim uticajem na prirodu: eko-turizam, geoturizam, planinarenje, pešačke staze, posmatranje ptica i životinja, edukativni turizam i rekreativne aktivnosti u prirodi;

14) u Strategiji definisati pojmove "eko-turizam" i "geoturizam" kao oblike turizma kojima treba težiti, posebno u zaštićenim područjima;

15) promovisati održivi turizam u Geoparku "Đerdap" pod posebnim uslovima;

16) obezbediti razvoj održivog i eko-turizma usklađenog sa principima interpretacije prirodnih vrednosti, uključujući razumevanje zaštite prirode, značaja životne sredine i klimatskih promena;

17) predvideti bližu saradnju upravljača zaštićenih područja i turističkog sektora radi razvoja i promocije održivih oblika turizma u zaštićenim područjima;

18) "predvideti mere koje se tiču tehnika određivanja najvećeg broja posetilaca, posebno na osetljivim područjima, a zatim i primena mera poput nosećeg kapaciteta, granica prihvatljivih promena, procena uticaja na prirodu i životnu sredinu i spektra rekreativnih mogućnosti";

19) podsticati održivo korišćenje prirodnih i kulturnih resursa i finansiranje zaštićenih područja kroz razvoj turizma, posebno eko-turizma;

20) u poglavlju o strateškim master planovima jasno utvrditi da master planovi i programi promotivnih aktivnosti moraju biti usklađeni sa Strategijom, Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o nacionalnim parkovima, Uredbom o ekološkoj mreži i aktima o proglašenju zaštićenih područja;

21) razvoj turističkih kapaciteta, infrastrukture i programa ograničiti, planirati i uskladiti sa režimima, merama i ograničenjima zaštite svakog područja, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode i aktom o zaštiti svakog pojedinačnog zaštićenog područja;

22) sve aktivnosti uskladiti sa pravilnicima o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi koje donose upravljači zaštićenih područja;

23) ispred naziva svake turističke destinacije koja je zaštićena navesti vrstu i naziv zaštićenog područja;

24) planirati blagovremeno merenje i kontrolu turističkog pritiska radi očuvanja prirodnih vrednosti i primene mera održivog turizma;

25) pratiti odgovarajuće indikatore i primenjivati metode evaluacije radi procene stepena ugroženosti i preduzimanja mera održivog turizma;

26) podržati programe i infrastrukturu eko-turizma i seoskog turizma koji donose ekonomsku korist lokalnom stanovništvu i čuvaju kulturne i tradicionalne vrednosti;

27) podsticati promociju zaštite prirode povodom Dana zaštite prirode kroz vaspitne, obrazovne, rekreativne i druge primerene događaje;

28) izveštaj o strateškoj proceni uticaja mora da sadrži i uvaži uslove iz Rešenja i obaveze propisane zakonom o strateškoj proceni uticaja;

29) za projekte turizma i rekreacije predvideti obavezu podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja, u skladu sa propisima;

30) pri izradi izveštaja o strateškoj proceni posebno razmotriti relevantne činioce životne sredine navedene u propisima.

Za potrebe izrade ove Strategije, doneto je Rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, koje se odnosi se na sedam zaštićenih područja II kategorije od pokrajinskog značaja i osam područja u postupku zaštite u II kategoriji, a kojim se izdaju sledeći uslovi zaštite prirode:

1) mere i aktivnosti u Strategiji za zaštićena područja od pokrajinskog značaja, odnosno druge kategorije, uskladiti sa potrebama zaštite i očuvanja prirode i biodiverziteta, posebno u zaštićenim područjima i područjima u postupku zaštite II kategorije;

2) zabranjuje se korišćenje prirodnih resursa i izgradnja objekata, a aktivnosti ograničiti na naučna istraživanja, praćenje prirodnih procesa i kontrolisane posete u obrazovne, rekreativne i opštekulturne svrhe;

3) u režimu zaštite II stepena zabranjuje se izgradnja vikendica i porodičnih objekata za odmor, a turistički smeštaj, ugostiteljstvo, nautički turizam, turističku infrastrukturu i uređenje javnih skijališta ograničiti i strogo kontrolisati;

4) u režimu zaštite III stepena ograničiti izgradnju turističkog smeštaja, javnih skijališta, infrastrukture i vikendica, lov i ribolov, uz mogućnost upravljačkih intervencija, razvoja sela, uređenja kulturno-istorijskog nasleđa, očuvanja tradicionalnih delatnosti i selektivnog korišćenja resursa;

5) planove razvoja turizma i odvijanje turizma u zaštićenim područjima uskladiti sa aktima o njihovoj zaštiti i ciljevima zaštite prirode;

6) planove razvoja turizma i odvijanje turizma u područjima u postupku zaštite uskladiti sa merama i režimima iz studija zaštite;

7) predvideti metode određivanja najvećeg broja posetilaca, nosećeg kapaciteta, granica prihvatljivih promena, procene uticaja i spektra rekreativnih mogućnosti;

8) obezbediti razvoj održivog i eko-turizma usklađenog sa interpretacijom prirodnih vrednosti, značajem životne sredine i klimatskim promenama;

9) razvoj turizma u zaštićenim područjima zasnivati na planskim dokumentima održivog turizma i planovima upravljanja posetiocima koji se periodično usvajaju. zasnivati na periodično usvajanim planskim dokumentima održivog turizma i planovima upravljanja posetiocima;

10) Podsticati promociju zaštite prirode povodom Dana zaštite prirode kroz vaspitne, obrazovne, rekreativne i druge događaje;

11) Podsticati održivo korišćenje prirodnih i kulturnih resursa i finansiranje zaštićenih područja kroz razvoj turizma, posebno eko-turizma.

Rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode odnosi se na zaštićena područja i područja u postupku zaštite III kategorije i definiše sledeće opšte uslove zaštite prirode:

1) mere i aktivnosti u Strategiji uskladiti sa potrebama zaštite i očuvanja prirode i biodiverziteta, uz posebno uvažavanje zaštićenih područja, područja u postupku zaštite, ekološke mreže i staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta;

2) unutar zaštićenih područja i područja u postupku zaštite III kategorije, u režimu zaštite I stepena, zabraniti korišćenje prirodnih resursa i izgradnju objekata, a aktivnosti ograničiti na naučna istraživanja, praćenje prirodnih procesa i kontrolisane posete;

3) unutar zaštićenih područja i područja u postupku zaštite III kategorije, u režimu zaštite II stepena zabraniti izgradnju vikendica i porodičnih objekata za odmor, a turistički smeštaj, ugostiteljstvo, nautički turizam, turističku infrastrukturu i javna skijališta planirati ograničeno i uz strogo kontrolisano korišćenje prirodnih resursa;

4) unutar zaštićenih područja i područja u postupku zaštite III kategorije, u režimu zaštite III stepena ograničiti izgradnju objekata turističkog smeštaja i javnih skijališta, infrastrukturnih objekata i vikendica, lov i ribolov, uz mogućnost upravljačkih intervencija, razvoja sela, uređenja kulturno-istorijskog nasleđa, očuvanja tradicionalnih delatnosti i selektivnog korišćenja prirodnih resursa;

5) težiti razvoju održivih oblika turizma koji najmanje negativno utiču na prirodu: eko-turizam, geoturizam, planinarenje, pešačke staze, posmatranje ptica i životinja, edukativni turizam i rekreativne aktivnosti u prirodi;

6) u Strategiji definisati "eko-turizam" i "geoturizam" kao oblike turizma kojima treba težiti, posebno u zaštićenim područjima;

7) sve aktivnosti uskladiti sa pravilnicima o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi koje donose upravljači zaštićenih područja;

8) planirati blagovremeno merenje i kontrolu turističkog pritiska radi primene mera održivog turizma i očuvanja prirodnih vrednosti;

9) podsticati promociju zaštite prirode povodom Dana zaštite prirode kroz odgovarajuće vaspitne, obrazovne, rekreativne i druge događaje;

10) planove razvoja turizma i odvijanje turizma u zaštićenim područjima uskladiti sa aktima o njihovoj zaštiti;

11) planove razvoja turizma i odvijanje turizma u područjima u postupku zaštite uskladiti sa merama i režimima iz studija zaštite tih područja;

12) predvideti metode za određivanje najvećeg broja posetilaca, nosećeg kapaciteta, granica prihvatljivih promena, procene uticaja i spektra rekreativnih mogućnosti;

13) obezbediti razvoj održivog i eko-turizma usklađenog sa principima interpretacije prirodnih vrednosti i razumevanjem zaštite prirode, životne sredine i klimatskih promena;

14) razvoj turizma u zaštićenim područjima zasnivati na periodično usvajanim planskim dokumentima održivog turizma i planovima upravljanja posetiocima;

15) podsticati održivo korišćenje prirodnih i kulturnih resursa i finansiranje zaštićenih područja kroz razvoj turizma, posebno eko-turizma.

Na osnovu sva tri rešenja, zajednički uslovi koji treba da budu neposredno ugrađeni u Strategiju mogu se sažeti na sledeći način:

1) zaštita prirode, biodiverziteta, geodiverziteta, staništa, ekološke mreže i prirodnog nasleđa ima prioritet u odnosu na razvojne turističke aktivnosti koje mogu izazvati trajne ili značajne negativne posledice;

2) masovni turizam u zaštićenim područjima ne treba promovisati; turistički razvoj mora biti primeren, planski, selektivan i zasnovan na nosećem kapacitetu prostora;

3) u svakom zaštićenom području i području u postupku zaštite moraju se primenjivati ograničenja odgovarajućeg režima zaštite i uslovi iz akta ili studije zaštite;

4) turistička infrastruktura, smeštajni kapaciteti, skijališta, ugostiteljski i drugi objekti mogu se planirati samo u dozvoljenom obimu, na osnovu planske i projektne dokumentacije i posebnih uslova zaštite prirode;

5) prioritet treba dati eko-turizmu, geoturizmu, pešačenju, planinarenju, posmatranju ptica i životinja, edukativnim i drugim rekreativnim aktivnostima sa malim uticajem na prirodu;

6) razvoj turizma treba zasnivati na planovima održivog turizma i planovima upravljanja posetiocima koji se periodično ažuriraju;

7) za osetljiva područja treba utvrditi noseći kapacitet, maksimalan broj posetilaca, granice prihvatljivih promena i sistem stalnog merenja turističkog pritiska;

8) sve aktivnosti moraju biti usklađene sa pravilnicima o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi, uz blisku saradnju upravljača, turističkog sektora i stručnih institucija;

9) turističke organizacije ne treba postavljati kao nosioce upravljanja zaštićenim područjima, već kao partnere u promociji, edukaciji i razvoju održivih turističkih proizvoda;

10) razvoj eko-turizma i seoskog turizma treba da doprinosi lokalnom stanovništvu, očuvanju tradicionalnih delatnosti, kulturnog nasleđa i finansiranju zaštite prirode;

11) strateška procena i postupci procene uticaja moraju obuhvatiti uslove zaštite prirode, kumulativne uticaje i relevantne činioce životne sredine;

12) pre donošenja Strategije potrebno je pribaviti mišljenja donosilaca svih rešenja o ispunjenosti uslova, a za nove aktivnosti i izmene dokumentacije pribaviti dodatne uslove, dozvole i saglasnosti.

2.4.2. Kulturno nasleđe

Kulturno nasleđe, kao turistički resurs koji je u fokusu turističkih interesovanja, obuhvata sve postojeće kulturne fenomene, od materijalnih do nematerijalnih dobara.

Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara koji vodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture sadrži podatke o 2.658 nepokretnih kulturnih dobara koja su utvrđena do 2025. godine. Utvrđena nepokretna kulturna dobra predstavljaju značajno istorijsko, arheološko, umetničko i spomeničko nasleđe, ali većinom nisu turistički resurs niti su turistički opremljena i pripremljena za posetu. Registrovano je 2.277 spomenika kulture: tvrđave, crkve, manastiri, zgrade i objekti tradicionalne izgradnje. Ovoj grupi pripadaju i 97 prostorno kulturno-istorijskih celina koje uglavnom predstavljaju delove gradova i varoši koji su turistički prepoznatljivi i koje turisti rado obilaze s obzirom na dobro očuvane karakteristike iz vremena izgradnje. Većina javnih objekata koja imaju spomenička svojstva uglavnom su pristupačna samo za razgledanje spolja (arhitektonske karakteristike fasada) bez mogućnosti pristupa unutrašnjosti zbog ograničenih uslova za posetu. Znamenita mesta (81) su memorijali, spomen parkovi, spomen groblja ili zgrade u kojima su se odvijali određeni događaji u toku dva svetska rata ili ranije. Ovo nasleđe je istorijsko i tematsko i beleži pad interesovanja u skladu sa promenom istorijskog diskursa u društvu, ali je ovo nasleđe većinom pristupačno i dobro opremljeno za posetu.

Arheološka nalazišta (203) predstavljaju vrstu nepokretnih kulturnih dobara koja je najatraktivnija za turističku posetu. Pristup je omogućen tek za dvadesetak arheoloških lokacija, dok većinu nalazišta čine ostaci pod zemljom ili na nepristupačnim položajima koji nisu arheološki istraženi ali su naučno valorizovani. Poseta lokalnim muzejima predstavlja dobar način upoznavanja posetilaca sa istorijom i davnom prošlošću u regijama gde arheološki ostaci nisu vidljivi.

RS ulaže u konzervatorske, restauratorske i istraživačke radove u većinu od 201 dobara koja su kategorisana od izuzetnog značaja, dok ovu obavezu za 582 dobara od velikog značaja preuzima lokalna zajednica. Ova ulaganja odražavaju se na dobro stanje kulturnog nasleđa i time i na kvalitetnu pristupačnost, dok bi promovisanje i prezentacija trebalo da se razvija u saradnji sa turističkim organizacijama i lokalnim upravama.

Od posebnog kulturnog i istorijskog značaja su kulturna dobra upisana na Uneskovu Listu svetske baštine, koja značajno podstiču interesovanja turista, posebno onih iz inostranstva. To su: Stari Ras i Sopoćani (1979), manastir Studenica (1986), Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji (manastiri Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška 2006), Gamzigrad - Romulijana (2007) i srednjovekovni nadgrobni spomenici - stećci u okolini Bajine Bašte i Prijepolja (2016). Dobra upisana na Listu svetske baštine promovišu se na stranicama Turističke organizacije Srbije i turističkih organizacija lokalnih zajednica. Ova dobra su kvalitetno vidljiva i značajno posećena u okviru tematskih i edukativnih tura, bez dužeg zadržavanja na lokacijama s obzirom na slabu opremljenost smeštajnim kapacitetima i velikog odliva lokalnog stanovništva. Srpska pravoslavna crkva organizuje turistički prihvat i vođenje za sve oblike poseta - pojedinačnu ili u grupama.

Dobra koja su prijavljena na Uneskovoj Tentativnoj listi svetske baštine predstavljaju poseban resurs u koji je potrebno dodatno ulaganje u sve vidove zaštite, prezentacije i vidljivosti za kvalitetan pristup posetilaca i turista. To su šest kulturnih dobara: Caričin grad (Iustiniana Prima), manastir Manasija, istorijsko mesto Bač sa okolinom, Negotinske pivnice, Smederevska tvrđava i više antičkih utvrđenja u okviru dobra Granice Rimskog carstva (Dunavski Limes).

Na Listu Pamćenje sveta (Memory of the World)), posvećenoj zaštiti dokumentarne baštine, upisani su Arhiv Nikole Tesle (2004), Miroslavljevo jevanđelje (2005) i Telegram - ultimatum Austrougarske Srbiji o objavi Prvog svetskog rata (2015). RS, Egipat, Indija, Indonezija i Alžir su sačinile zajedničku nominaciju "Arhiv Prvog samita Pokreta nesvrstanih" koji je upisan u registar Pamćenje sveta u maju 2023. godine. Iako ova dobra predstavljaju značajno istorijsko nasleđe, nisu sva pristupačna i vidljiva o čemu bi trebalo da se pripreme posebni programi i modeli za promociju.

Na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva upisano je šest elementa "Slava" (2014), "Kolo" (2017), "Pevanje uz gusle" (2018) "Zlakusko grnčarstvo" (2020), "Društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive - šljivovice" (2022) i "Kovačičko naivno slikarstvo" (2024). Promocija pojedinih elemenata sa ove liste takođe predstavlja poseban zadatak za upravljače dobrima. Na primer, poslednji upis naivnog slikarstva dostupan je posetiocima u galerijama i kod umetnika u Kovačici, kao i izrada grnčarskih proizvoda u zanatskim radionicama u Zlakusi. Međutim za neke elemente potrebno je kreiranje posebnih programa, kvalitetno definisane manifestacije i dodatno promovisanje u okviru postojećih manifestacija i festivala (koje se odnose na gastronomiju i slično).

Kulturna dobra na Listi svetske baštine posebno su privlačna stranim posetiocima, međutim, broj turista koji obilaze ovakve lokalitete kao ni njihov uticaj nije kontinuirano praćen i dokumentovan. Kada je reč o nematerijalnom kulturnom nasleđu, povećano interesovanje turista može motivisati lokalne zajednice da očuvaju i prenesu znanja i veštine koje bi inače nestale (npr. stari zanati, rituali, lokalni dijalekti), a turizam baziran na ovome može obezbediti izvor prihoda za ljude koji se bave tradicionalnim zanatima, umetnošću, plesom, kuhinjom itd., čime se podstiče njihovo dalje praktikovanje i prenošenje. Takođe, tradicije koje su predstavljene turistima često bivaju sistematizovane, dokumentovane i promovisane, što doprinosi njihovom očuvanju na duže staze. S druge strane, negativni uticaji su brojni i oni se pre svega odnose na opasnost od komercijalizacije i površnosti koja nastaje da bi se zadovoljili turisti, te lokalni akteri ponekad prilagođavaju tradicije, što dovodi do gubitka autentičnosti. Takođe, uticaj turista i globalnih trendova može potisnuti lokalne forme izražavanja i doprineti nestajanju jezika, običaja ili nošnje, posebno kod mladih.

Kulturno nasleđe predstavlja dragocen resurs za valorizaciju kroz savremene i održive oblike turizma, sa potencijalom da obezbedi dugoročnu konkurentsku prednost turizmu RS. Veliki deo kulturne baštine nalazi se u arhivima, galerijama i muzejima. Prema Statističkom godišnjaku RZS (2024)2 u Srbiji je tokom 2023. godine 148 muzeja zabeležilo 2.332.000 poseta, obuhvatajući i pojedinačne i grupne posete. Nadalje, kulturna baština pokreće čitav spektar aktivnosti vezanih za turizam od istraživanja i edukacije do manifestacija i različitih vrsta događaja. Za turistički sektor, sistemski razvoj kulturno-turističke ponude donosi brojne prednosti što pozitivno utiče na kvalitet ukupnog turističkog proizvoda, rast dolazaka turista, posebno onih sa većom platežnom moći, i produžavanje turističke sezone.

____________
2 RZS Statistički godišnjak https://www.stat.gov.rs/sr-latn/publikacije/publication/?p=15984&tip=2

Ulaganje države u fizičku zaštitu pojedinih kulturnih dobara - arheoloških nalazišta i formiranje infrastrukture i kvalitetne ponude sadržaja omogućilo je bolju vidljivost i formiranje centara za posetioce u poslednjih 10 do 15 godina. Na taj način za praistorijsko naselje u Lepenskom Viru (proglašen za turistički prostor 2011.), carsku palatu u Sirmijumu, kasnoantičku Konstantinovu vilu u Medijani, Arheološki park Viminacijum povećala se zainteresovanost i poseta građana Srbije i stranaca. Najnovije izgrađeni centri za posetioce u Gamzigradu za Galerijevu palatu Romulijanu (upisana na Listu svetske baštine) i kod arheološkog nalazišta Caričin grad kod Lebana (predlog za upis na Listu svetske baštine) trebalo bi da dobiju odgovarajući sadržaj za prijem posetilaca. Značajan primer predstavlja projekat valorizacije Golubačke tvrđave, koju je RS proglasila 2011. turističkim prostorom "Tvrđava Golubački grad". Obnova srednjovekovnih tvrđava kao što su Ram, Maglič, Užički grad, Bačka i Smederevska tvrđava predstavljaju potencijal za njihovo kvalitetno korišćenje u turizmu. U tom pogledu i za druge tvrđave potrebno je da se obezbedi dobar pristup, redovno održavanje i interpretacija za posetioce. Još jedan turistički lokalitet koji je primer odlične turističke valorizacije i upravljanja je Lepenski vir. Ovaj lokalitet je tokom 2024. godine posetilo 58.000 ljudi. Uz nešto manji broj ekskurzija, prisutan je trend porasta individualnih, ali i grupnih poseta, posebno inostranih turista, koji u Donji Milanovac stižu Dunavom, velikim rečnim kruzerima.

Poseban vid formiranja turističkog proizvoda predstavlja integrisanje prirodnog i kulturnog nasleđa u nacionalnim parkovima i parkovima prirode u jedan turistički proizvod. Ovakvi primeri beleže se u više lokalnih zajednica ili u okviru programskih aktivnosti upravljača, ali je potrebno dodatno poboljšavanje i informisanje.

U tom pogledu turističko upravljanje kulturnim nasleđem je od izuzetne važnosti. Kod kompleksnijih nepokretnih kulturnih dobara vidni su napori upravljača kulturnih dobara na unapređenju zaštite i turističkoj valorizaciji. Na jednom mestu integriše se upravljanje kulturnim dobrom, delom zaštićenog prirodnog područja i turističkom infrastrukturom. Pozitivni ekonomski rezultati projekta pokazuju da diferencirani sistem upravljanja zaštićenim dobrom, ali i prostorom može da doprinese optimalnoj turističkoj valorizaciji, zaštiti kulturnih dobara i održivom razvoju turizma. Planiranje i realizacija turističkih aktivnosti i infrastrukture koje se odnose na kulturna dobra i njihovu zaštićenu okolinu važno je da se sprovode se u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita kulturnog nasleđa i uz poštovanje uslova nadležnih ustanova zaštite kulturnih dobara.

U narednoj tabeli prikazani su mogući uticaji turizma na kulturno nasleđe, kao i smernice za kontinuirano praćenje ovih uticaja. Strategija predlaže kao važnu aktivnost obavezu praćenja uticaja turizma na kulturno nasleđe kod prioritetnih turističkih destinacija.

Tabela 13. Uticaji turizma na kulturno nasleđe i predlozi merenja i praćenja uticaja

Vrsta uticaja

Indikatori

Metode

Primeri instrumenata za merenje

1. Fizički uticaj na lokalitete

• Nivo oštećenja (habanje, grafiti, vandalizam)
• Broj posetilaca po danu/satima (over-turizam)
• Potrošnja resursa (voda, energija)
• Broj intervencija konzervatora godišnje

• Redovne inspekcije
• Analiza fotografija (pre/posle)
• Senzorsko praćenje (brojači, dronovi)

• Heritage Impact Assessment (HIA)
Procena uticaja na nasleđe
• UNESCO indikator okvir za svetsku baštinu
• ETIS - European Tourism Indicator System,
Evropski sistem indikatora za turizam

2. Socijalno-kulturni uticaj

• Stavovi lokalnog stanovništva (ankete)
• Promene u običajima i načinu života
• Komercijalizacija kulturnih manifestacija

• Kvalitativne studije/intervjui
• Uporedna analiza autentičnosti
• Praćenje lokalnog govora, nošnje, zanata

3. Ekonomski uticaj

• Ulaganja iz turizma u obnovu
• Broj radnih mesta u interpretaciji nasleđa
• Broj javno-privatnih partnerstava

• Analiza budžetskih izdvajanja/taksi
• Praćenje investicija u kulturnu infrastrukturu

4. Interpretacija i edukacija

• Broj vodiča i edukativnih programa
• Pristupačnost informacija (tabla, AR/VR...)
• Kvalitet interpretacije nasleđa

• Evaluacija tura
• Povratne informacije posetilaca
• Analiza promotivnog sadržaja

5. Institucionalni kapacitet i upravljanje

• Postojanje menadžment plana
• Usklađenost sa UNESCO/ICOMOS smernicama
• Broj/kvalitet obuka za zaposlene

• Analiza dokumenata
• Praćenje sprovođenja mera zaštite

Cilj strategije je održivi razvoj turizma baziran na kulturnom nasleđu, što ukazuje na to da je njegovo očuvanje prioritet. Kulturno nasleđe sa druge strane treba pripremiti kako bi bilo vidljivije za turiste, sa kvalitetnom infrastrukturom, interpretacijom, edukacijom i zapošljavanjem lokalnog stanovništva na samim lokalitetima i u njihovoj promociji. Time bi se omogućila bolja vidljivost i održivost i pojačala volja lokalnog stanovništva da se zadrži u nedovoljno razvijenim sredinama.

2.4.3. Smernice u cilju minimiziranja negativnog uticaja na prirodne resurse i kulturno nasleđe

Kako bi se izbegla degradacija ekosistema, prekomerna urbanizacija, zagađenje i narušavanje autentičnosti lokalnih zajednica, između ostalog, uključuju:

1) neophodnost integralnog planiranja u turizmu, uz uspostavljanje horizontalne saradnje sa sektorima zaštite životne sredine i očuvanja kulturnog nasleđa, predstavlja ključni preduslov za očuvanje ekološke i kulturne vrednosti turističkih destinacija. Ovakav pristup omogućuje usklađivanje turističkog razvoja sa principima održivosti, minimizujući negativne uticaje na prirodna dobra i kulturno nasleđe i obezbeđujući dugoročnu zaštitu resursa za buduće generacije;

2) neophodnost usklađivanja i određivanja jasnih ciljeva i odnosa zaštite prirodnih dobara i kulturnog nasleđa i razvoja održivog turizma;

3) konstantno unapređenje regulative (iz oblasti turizma, zaštite životne sredine i očuvanja kulturnog nasleđa i druge relevantne regulative) uz implementaciju integrisanog sistema monitoringa i kontrole turističkog korišćenja zaštićenih područja/objekata;

4) podizanje svesti o važnosti održivog razvoja turizma, kako na strani turističke ponude, tako i na strani turističke tražnje;

5) razvoj i unapređenje destinacijskog menadžmenta u skladu sa principima održivog razvoja turizma;

6) uvođenje sistema efikasnog upravljanja turistima (tamo gde zbog njihovog broja za tim ima potrebe) uključujući kontrolu broja turista, usmeravanje poseta (tzv. redistribucija broja turista) ka manje opterećenim lokacijama i edukacija turista o odgovornom ponašanju u zaštićenom području doprineće očuvanju resursa i autentičnosti destinacija uz istovremeno obezbeđivanje dugoročne zaštite turističkih destinacija i poboljšanje kvaliteta iskustava za turiste;

7) određivanje nosećeg kapaciteta u turizmu, što je ključno za očuvanje prirodnih dobara i kulturnog nasleđa, jer omogućava kontrolisano korišćenje prostora bez narušavanja njegovih ekoloških, društvenih i kulturnih vrednosti. Ono pomaže u sprečavanju prekomerne eksploatacije resursa, očuvanju autentičnosti destinacije i održavanju kvaliteta turističkog iskustva;

8) razmatranje uvođenja koncept granica prihvatljivih promena ("Limits of Acceptable Change", Granice prihvatljivih promena, u daljem tekstu: LAC) koji predstavlja pristup održivom upravljanju turističkim destinacijama i prirodnim dobrima i/ili kulturnom nasleđu. Polazi od pretpostavke da svaki oblik ljudske aktivnosti, uključujući turizam, neizbežno dovodi do određenih promena u životnoj sredini i kulturnom nasleđu. Međutim, cilj je utvrditi koje su promene prihvatljive i gde se nalazi granica nakon koje bi dalji uticaj turizma postao štetan sa dugoročnim posledicama;

9) definisanje i implementacija etičkog kodeksa po uzoru na "Globalni etički kodeks za turizam", koji je 1997. usvojio UN Tourism (ranije UNWTO)3, kao globalni okvir za odgovoran turizam i koji predstavlja temelj na kojem se mogu izgraditi lokalni kodeksi ponašanja u turizmu. Pomenuti kodeks pruža smernice za održivo upravljanje prirodnim resursima, očuvanje kulturnog nasleđa i unapređenje lokalnih zajednica. Korišćenje principa UN Tourism kodeksa, kao osnove za razvoj specifičnih lokalnih smernica, omogućava destinacijama da kreiraju prilagođene strategije koje balansiraju turistički razvoj sa očuvanjem identiteta, resursa i tradicije, čime se dugoročno doprinosi očuvanju vrednosti koje turizam može pružiti.

___________
3 UN Tourism https://www.unwto.org/global-code-of-ethics-for-tourism

2.5. Digitalna transformacija i koncept pametnog turizma

Digitalna transformacija i razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija je prepoznata kao jedan od ključnih pravaca razvoja turizma u Srbiji, usmeren na unapređenje javnih usluga, dostupnosti turizma i nacionalne konkurentnosti. Kao osnova ovog procesa postavljen je Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma - e-Turista, koji predstavlja obavezan, jedinstven i besplatan sistem za prijavu i odjavu gostiju i vođenje evidencije u turističkoj privredi. Od velikog značaja je projekat "Digitalizacija turističke ponude Srbije" koji ima za cilj uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema u svrhu unapređenja kvaliteta, vidljivosti i dostupnosti turističke ponude Srbije, kao i jačanja međunarodne konkurentnosti Srbije kao savremene turističke destinacije, kao i razvoj i uspostavljanje nacionalne platforme za smeštaj koja integracijom sa centralnim informacionim sistemom e-Turista obezbeđuje siguran pristup uslugama smeštaja na teritoriji Republike Srbije. Dodatno, značajan doprinos digitalizaciji turističke ponude predstavlja digitalna platforma "Sela Srbije", usmerena na objedinjavanje, prezentaciju i promociju turističke ponude seoskih područja RS, uključujući povezivanje pružalaca usluga smeštaja i turističkih vodiča sa turistima. Pored ovih inicijativa, značajan je i sveobuhvatan proces digitalizacije kulture, prirodnih resursa i javne uprave, koji zajedno čine osnovu za ostvarivanje zrele faze digitalne transformacije kroz koncept pametnog turizma.

2.5.1. Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma - e-Turista

Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (portal e-Turista) uveden je u sistem domaćeg turizma u skladu sa članom 16. stav 1. ZoU i Pravilnikom o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka, ("Službeni glasnik RS", br. 87/20, 67/21, 58/23 i 26/25). Primena portala eTurista, u segmentu "Ugostiteljstvo", počela je 1. oktobra 2020. godine, čime je nastupila i obaveza za ugostitelje (podnošenje zahteva za kategorizaciju i evidencija korisnika usluge smeštaja), obrađivače iz jedinica lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva (evidencija ugostitelja, objekata i postupanje po zahtevima za kategorizaciju). Portal e-Turista je jedinstven centralizovan elektronski sistem, koji sadrži sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i ugostiteljskim objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja ugostiteljske, nautičke, lovno-turističke delatnosti. Nadalje, portal e-Turista je dostupan putem interneta, bez potrebe za posebnim instaliranjem na računaru i drugim uređajima. Pored toga, treba istaći da portal e-Turista pruža brojne pogodnosti za korisnike. Ugostiteljima je pojednostavljena prijava i odjava domaćih i stranih korisnika usluga smeštaja, kao i podnošenje zahteva za kategorizaciju, evidencija obračunatih boravišnih taksi, a omogućeno je i olakšano poslovanje kroz smanjen broj administrativnih procedura. Korisnici usluge smeštaja su zaštićeni s obzirom da plaćaju i koriste smeštaj u ugostiteljskim objektima koji su evidentirani u skladu sa zakonom, čime se garantuje kvalitet i bezbednost usluge. Imajući u vidu da je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu nosilac prava nabavke i održavanja portala sa ciljem unapređenja sistema, to se održivost i efikasnost istog osigurava.

Tokom 2021. godine portal je unapređen modulom "Vaučeri za odmor u Srbiji", koji je omogućio da se većina aktivnosti ugostitelja u vezi sa realizacijom podsticaja za unapređenje turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Republike Srbije (putem vaučera) digitalizuje i sprovodi putem portala e-Turista.

Dve godine kasnije, 1. oktobra 2023. godine portal e-Turista je dopunjen je novim segmentom koji je namenjen turističkim agencijama postajući na taj način jedinstveno mesto vođenja svih zakonom propisanih evidencija svih turističkih agencija, kao i jedini instrument putem koga se izdaju potvrde o garanciji putovanja. Portal e-Turista za segment "Turističke agencije" preuzima zvanične podatke iz Registra turizma koji vodi Agencija za privredne registre, a koji se ažuriraju na dnevnom nivou, te je na taj način omogućen pregled turističkih agencija, a za turističke agencije organizatore putovanja dostupni su i podaci o broju i kategoriji licence, periodu važenja licence, vrsti garancije putovanja sa periodom njenog važenja, davaocu garancije putovanja, visini limita pokrića, a kod zaključene bankarske garancije i podaci o primaocu bankarske garancije, kao i drugi relevantni podaci. Pored toga, modul obuhvata i vođenje evidencije ugovora o posredovanju, ugovora zaključenih sa trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga iz programa putovanja, programa putovanja i prodatih turističkih putovanja što je od izuzetne važnosti za zaštitu putnika, jer se u praksi dešavalo da posrednici prodaju putovanja organizatora sa kojim nemaju ugovor o posredovanju, ne izdaju potvrdu o garanciji putovanja ili izdaju fiktivnu potvrdu, čime se putnici dovode u zabludu, a svoja prava ne mogu da ostvare aktiviranjem garancije putovanja. Potvrda o garanciji putovanja sadrži verifikacioni kod koji omogućava putniku da pristupom javnoj stranici, čiji link se nalazi na zvaničnom internet sajtu ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva, i unošenjem navedenog koda, proveri validnost izdate potvrde o garanciji putovanja.

Državnim institucijama i organizacijama je Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu omogućeno, između ostalog, praćenje turističkog prometa, praćenje izdatih potvrda o garanciji putovanja, naplate boravišne takse, praćenje prodatih organizovanih putovanja (odnosno turističkih aranžmana), sprovođenje različitih analiza u realnom vremenu, kao i izveštavanje po različitim kriterijumima (npr. ukupan broj korisnika usluge smeštaja prema polu, starosti, zemlji dolaska, i sl.). Takođe, portal eTurista predstavlja informacionu osnovu za sprovođenje aktivne marketing politike i podizanje konkurentnosti turističke ponude RS. Održavanje i unapređenje portala e-Turista se, u segmentu koji je namenjen turističkim agencijama i modulu "Vaučeri za odmor u Srbiji", obezbeđuje kroz redovno godišnje finansiranje koje obezbeđuje ministarstvo nadležno za poslove turizma.

2.5.2. Projekat "Digitalizacija turističke ponude Srbije"

Digitalizacija turističke ponude Srbije predstavlja kapitalni projekat Ministarstva informisanja i telekomunikacija, planiran i sprovođen u periodu od 2021. do 2025. godine. Digitalna transformacija je zakonski prepoznata kao pravac razvoja turizma u Republici Srbiji, a ovaj projekat ima cilj da unapredi kvalitet i dostupnost turističkih usluga kroz savremena digitalna rešenja. Uspostavljanjem nacionalne digitalne platforme, koja će objediniti informacije o turističkim lokalitetima, manifestacijama, rutama i regijama, omogućava se jedinstvena tačka pristupa podacima i kreira osnova za brže donošenje odluka prilikom planiranja putovanja.

Projekat obuhvata razvoj softverskih rešenja i integrisanog sistema koji objedinjuje dve platforme: nacionalni portal turističkog sadržaja Srbije i nacionalni portal za rezervaciju smeštaja na teritoriji Republike Srbije. U sklopu ovog informacionog sistema predviđen je razvoj sledećih komponenti, i to platforme Poseti Srbiju koju čine: Korisnički portal "Poseti Srbiju", Administratorski portal za unos sadržaja i izveštavanje i Digitalni turistički vodič i platforme "Rezerviši u Srbiji" koju čine: Korisnički portal Rezerviši u Srbiji i Administratorski portal za unos sadržaja i izveštavanje.

Nacionalni portal turističkog sadržaja Srbije ima za cilj objedinjen prikaz i omogućen uvid u sve turističke sadržaje koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije dostupan svim domaćim i stranim korisnicima kroz standardizovane, visokokvalitetne i tačne informacije. Kao visoko funkcionalna i integrisana platforma zadatak mu je da poveže korisnike, lokalne zajednice i sve zainteresovane aktere turističkog sektora da kroz intuitivne alate razvijene u okviru osnovnih komponenti prikazu svoje ponude na korisnički orijentisanim platformama.

Nacionalni portal za rezervaciju smeštaja ima za cilj da domaćim i stranim turistima omogući uslugu pregleda, pretrage, rezervacije i on lajn plaćanja smeštaja registrovanim za pružanje ovih usluga na teritoriji RS. Predstavlja podršku domaćim pružaocima usluga smeštaja u cilju obezbeđivanja jednake vidljivosti, dostupnosti i konkurentnosti. Integracija sa Centralnim informacionim sistemom e-Turista od izuzetne je važnosti u cilju obezbeđivanja pouzdanosti i sigurnosti za korisnike.

Pored toga, ovim projektom predviđena je i izgradnja hardverske infrastrukture i uvođenje brzog interneta na prioritetnim turističkim lokacijama, naročito kulturnog nasleđa, uz uspostavljanje javnih Wi-Fi mreža.

Planirane aktivnosti odvijaju se u više faza - od inicijalne isporuke informacionih sistema, preko uvođenja naprednih funkcionalnosti, pa sve do izgradnje mreža i omogućavanja e-plaćanja usluga.

Poseban značaj projekta leži u fazi razvoja naprednih funkcionalnosti zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, koje će korisnicima omogućiti personalizovane preporuke i prilagođene turističke sadržaje. Time se RS svrstava među zemlje koje ulažu u digitalna rešenja za jačanje turističke ponude, čime se povećava konkurentnost i atraktivnost zemlje na međunarodnom tržištu. Projekat Digitalizacije turističke ponude Srbije stvara osnovu za zrelu fazu digitalne transformacije u turizmu i dugoročno doprinosi održivom razvoju sektora.

2.5.3. Data Lake okruženje sa platformom za promociju smeštajnih kapaciteta u seoskom području i turističkih vodiča "Sela Srbije"

Poseban doprinos digitalnoj transformaciji turizma predstavlja nacionalna digitalna platforma "Sela Srbije", koju razvija Ministarstvo turizma i omladine sa ciljem objedinjavanja, digitalne prezentacije i promocije ukupne turističke ponude seoskih područja RS. Platforma povezuje Ministarstvo turizma i omladine, Turističku organizaciju Srbije, lokalne turističke organizacije, pružaoce ugostiteljskih usluga, turističke vodiče i turiste, stvarajući jedinstveno digitalno okruženje za predstavljanje sela, prirodnih i kulturnih atrakcija, smeštajnih kapaciteta, manifestacija, aktivnosti i drugih elemenata turističke ponude.

Kroz integraciju različitih sadržaja i usluga, interaktivnu kartu, personalizovano planiranje putovanja i povezivanje smeštaja, turističkih atrakcija i turističkih vodiča, platforma omogućava turistima jednostavniji pristup i celovito planiranje boravka na svim područjima Srbije. Istovremeno, objedinjavanje i analiza podataka o turističkoj ponudi, interesovanjima i iskustvima korisnika stvaraju osnovu za kvalitetnije upravljanje turističkim razvojem, efikasnije planiranje promotivnih aktivnosti i donošenje odluka zasnovanih na vernim podacima. Na taj način platforma "Sela Srbije" doprinosi većoj vidljivosti i dostupnosti ruralne turističke ponude, njenom uključivanju u savremene digitalne tokove i održivom razvoju ruralnih područja, kao i jačanju konkurentnosti Republike Srbije kao turističke destinacije.

3. SWOT ANALIZA

SWOT analiza nastala je na osnovu analize karakteristika turističke ponude Srbije, resursa s kojima RS raspolaže, performansi turističkog sektora Srbije i zemalja konkurenata, te trendova na turističkom tržištu i primarnih istraživanja.

Tabela 14. SWOT analiza turizma Srbije

Snage

Slabosti

• Stabilan makroekonomski okvir (permanentni rast BDP, stabilan devizni kurs, inflacija koja je u okviru granice cilja NBS);
• Bogato kulturno-istorijsko nasleđe;
• Prirodne lepote i geografska raznolikost;
• Prepoznatljivo gostoprimstvo i ljubaznost domaćina;
• Bogata i raznovrsna gastronomija;
• Dinamičan rast dolazaka i noćenja stranih turista do pandemije COVID-19, ali i potpuni oporavak turizma Srbije nakon pandemije već u 2022. godini;
• Investicioni kreditni rejting Srbije;
• Kvantitativni i kvalitativni rast smeštajnih kapaciteta: posebno hotela sa 4* i 5*, ali i komplementarnih smeštajnih kapaciteta;
• Značajno prisustvo međunarodnih hotelskih lanaca;
• Kontinuirani rast dolazaka turista iz zemalja regiona, Kine, Rusije, Turske i dr.
• Ostali prepoznatljivi elementi (uspešni sportisti, umetnici, bogata, uspešna i prepoznata kinematografija i dr.);
• Diversifikovana turistička ponuda pogodna za razvoj celogodišnjeg turizma.

• Slaba prioritizacija turističkog sektora i neadekvatni sistem podrške razvoju ključne turističke infrastrukture;
• Niska stopa investicija u turizmu
• Nedovoljan kapacitet javnog sektora za podršku razvoju i investicijama, kao i za kreiranje efikasnog sistema upravljanja turizmom Srbije;
• Nedostatak sinergije i umreženosti turizma i ostalih privrednih sektora;
• Nedostatak resursa na nivou lokalnih turističkih organizacija i usitnjenost njihovih aktivnosti;
• Nedostatak kvalitetne, obrazovane i obučene radne snage na tržištu rada;
• Nepovoljna struktura smeštajnih kapaciteta (hoteli, uprkos rastu, učestvuju sa 21,5%, posmatrano prema broju ležaja);
• Neujednačen kvalitet turističke, saobraćajne i digitalne infrastrukture u prioritetnim turističkim destinacijama;
• Nedovoljno efikasan trenutni sistem dodele vaučera kao podsticaj razvoju domaćeg turizma
• Relativno kratko vreme zadržavanja stranih turista;

• Aktivno učešće resornog ministarstva turizma i TOS-a u radu regionalnih inicijativa, međunarodnih organizacija i međunarodnih projekata u cilju kreiranja konkurentne turističke ponude i boljeg pozicioniranja Srbije kao turističke destinacije na evropskom i svetskom turističkom tržištu.

• Većina poseta je ostvarena na urbanim destinacijama;
• Fokus domaćih turista na turizam niske van-pansionske potrošnje zbog niže kupovne moći;
• Neujednačen razvoj prioritetnih turističkih destinacija i proizvoda
• Slaba upotreba digitalnih alata distribucije od strane turističkih subjekata
• Neadekvatan pristup održivom razvoju turizma, nedostatak svesti o potrebi zaštite prirodne i kulturne baštine;
• Neadekvatna valorizacija i nedovoljna promocija prirodnih i kulturnih atrakcija;
• Nedostatak inovativnosti u razvoju turističke ponude i često kopiranje sadržaja (npr. masovna produkcija lokalnih događaja na bazi gastronomskih specijaliteta) i atrakcija (npr. dino-parkovi);
• Slabo razvijen marketing sistem, nizak marketinški budžet i nedostatak finansijskih sredstava za bolje pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije kao turističke destinacije
• Slaba komunikacija nacionalnog brenda na lokalnom nivou i njegova slaba integracija u lokalne promotivne kampanje (od strane LTO i RTO)
• Nedovoljan nivo digitalizacije u turizmu, kako u oblasti marketinga, tako i u oblasti upravljanja/menadžmenta.
• Nepostojanje nacionalnih smernica i standarda za održivo upravljanje destinacijama
• Mali broj receptivnih turističkih agencija i nedostatak podsticaja za receptivne agencije
• Nedovoljna vertikalna i horizontalna saradnja između aktera turističkog razvoja (npr. LTO, DMO).
• Finansijska zavisnost od JLS i mali kapaciteti LTO u organizovanju turističkog razvoja;
• ZoT ne razrađuje nadležnosti DMO, uslove i kriterijume za njihovo osnivanje, ostavljajući prostor za široka tumačenja, ali i za razvoj destinacijskog menadžmenta bez prepreka i ograničenja.
• Neadekvatan sistem proglašenja banjskih mesta

Šanse

Pretnje

• Međunarodni događaji, EXPO 2027;
• Stabilni/pozitivni izgledi investicionog kreditnog rejtinga Srbije na dugi rok;
• Mogućnost upotrebe sredstava iz EU fondova;
• Aktiviranje neiskorišćene državne imovine;
• Povezivanje turizma sa poljoprivredom, kulturnim nasleđem, zaštićenim područjima, kao i drugim sektorima/delatnostima privrede Srbije;
• Jačanje regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda;
• Rast ugleda turizma u privredi Republike Srbije usled snažnog rasta deviznog priliva od turizma;
• Uključivanje šireg kruga učesnika javnog i privatnog sektora u planiranje i razvoj novih proizvoda i u pridobijanju novih segmenata;
• Promene u globalnim turističkim trendovima (rast tražnje za specifičnim turističkim proizvodima/iskustvima (zdravstveni, aktivni, ruralni turizam i dr.), te za održivim i eko-turističkim destinacijama),
• Primena savremenih (digitalnih) tehnologija u turizmu;
• Praćenje trendova i unapređenje veština i znanja zaposlenih u turizmu, menadžera ali i lokalnog stanovništva
• Razvoj kampinga i glampinga kao odgovor na rastuću tražnju za održivim, autentičnim i prirodno orijentisanim putovanjima.
• Jačanje saradnje sa univerzitetima i stručnim školama radi prilagođavanja obrazovnih programa savremenim potrebama turizma, te radi uvođenja praktičnih programa i stručnih praksi kroz partnerstva sa destinacijama i turističkim preduzećima

• Porast javnog duga i zavisnost makroekonomske stabilnosti od deviznog priliva i privrednog rasta;
• Rast referentne kamatne stope NBS od 1% (januar 2021.) do 5,75% (avgust 2025.);
• Depopulacija i emigracija stanovništva;
• Odliv domaće radne snage (pre svega u zemlje okruženja);
• Opstanak "sivog" tržišta, uprkos preduzetim merama (portal eTurista, povoljan paušalni porez za fizička lica koja pružaju usluge smeštaja) i velikom broju nadzora turističke inspekcije;
• Neplanska izgradnja objekata dovodi do preterane izgrađenosti turističkih destinacija, a u određenim slučajevima i preterane urbanizacije ruralnih/planinskih/banjskih destinacija;
• Konkurentska prednost zemalja u regionu
• Politička nestabilnost u zemlji, regionu i svetu
• Globalni geo-politički i ekonomski izazovi.
• Klimatske promene

 

4. VIZIJA I MISIJA

Vizija razvoja turizma RS kao turističke destinacije formirana je na osnovu analize trenutnog stanja razvoja turizma, trenutnih i željenih tržišta, resursa kojima raspolaže ali i strateških ciljeva u domenu razvoja turizma. Konsultovan je i Strategijski marketing plan Republike Srbije do 2025. godine, koji definiše osnovne smernice za definisanje brenda Srbije kao turističke destinacije, uključujući osnovne vrednosti, uverenja i emocionalne predloge destinacije koje treba da budu inkorporirane i u viziju turističkog razvoja Republike Srbije. Takođe, Strategijski marketing plan do 2025. godine definisao je viziju Srbije u domenu marketinga, koja glasi:

Republika Srbija će do 2025. godine imati prepoznatljiv imidž na domaćem, regionalnom i međunarodnom tržištu, s jasno definisanim tržištima na kojima promoviše ponudu, kao i marketing sistemom koji je usklađen na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Prema Strategijskom marketing planu turizma Republike Srbije, uverenje koje brend turizma RS treba da prenese je: RS je destinacija koja se iznova može ponovo otkrivati kroz bogato nasleđe: kulturu, istoriju, značajne stvaraoce, hranu, gradove i prirodu, a koja je pre svega srdačna i gostoljubiva. Jedinstvena emocionalna ponuda RS kao turističke destinacije, koja treba da bude pretočena u brend, je da RS kao destinacija beskrajno inspiriše, očarava i velikodušno poziva posetioce da je otkriju kroz sva čula - ukuse, mirise, posmatranje, osluškivanje, aktivno iskustvo, odnosno da je Republika Srbija inspirativna, srdačna i očaravajuća.

U Strategijskom marketing planu definisan je i identitet brenda turizma Republike Srbije, koji treba da komunicira sledeće:

- Strastvenost i srdačnost u svakom segmentu doživljaja;

- Radoznalost ka novim saznanjima i idejama;

- Inspiraciju za odmor pun novih otkrića;

- Značajno nasleđe, s beskonačnim mogućnostima njegovog otkrivanja kroz hranu, prirodu, kulturu, gradove;

- Destinaciju čiji je doprinos dinamičan u odnosu na vreme i istoriju.

Iz navedenog nastao je slogan "Doživi Srbiju" - "Experience Serbia".

Na osnovu pomenutog, predlog vizije turističkog razvoja Srbije je:

"Autentična destinacija koja se doživljava svim čulima i gde se istorija, kultura, prirodroz održivo upravljanje turizmom, stratešku sinergiju kulturno-istorijskih i prirodnih vrednosti i digitalne inovacije turističkog iskustva, Srbija je međunarodno prepoznata kao auta i gastronomija prepliću sa srdačnim i gostoljubivim ljudima, stvarajući nezaboravna emotivna iskustva koja inspirišu turiste i pozivaju ih na ponovni dolazak."

Vizija u sebi sadrži sledeće komponente:

1. Emotivni doživljaj

2. Autentičnost (kultura, istorija, priroda, gastronomija).

3. Ljudski faktor (srdačnost i gostoljubivost).

4. Višesenzorno iskustvo (ukus, miris, zvuk, prizor, aktivno učestvovanje - sva čula).

5. Poziv na ponovno otkrivanje

Misija razvoja turizma Srbije stavlja u fokus sve relevantne učesnike (zainteresovane strane) uključene u oblikovanje, sprovođenje i unapređenje turističkog sektora i glasi:

"Misija turizma Republike Srbije je da kroz odgovorno i održivo upravljanje turističkim resursima, i povezivanje kulturno-istorijskog i prirodnog bogatstva Srbije sa savremenim digitalnim rešenjima i inovativnim pristupima, stvara autentična iskustva koja generišu ekonomski rast, nova radna mesta, i investicije u turizam"

Misija se ostvaruje kroz podsticanje i uključivanje zainteresovanih strana u prihvatanje turizma kao poželjne i ekonomski neophodne delatnosti, koja može doprineti lokalnom razvoju i povećanju kvalitet života lokalnih zajednica. Ona podrazumeva poštovanje raznolikosti, očuvanje životne sredine, promovisanje socijalne uključenosti i obezbeđivanje dostupnosti za sve potencijalne učesnike u turističkom procesu. U svojoj suštini, misija turizma Republike Srbije podrazumeva inspirisanje turista i pružanje autentičnog i kreativnog doživljaja Srbije kao turističke destinacije.

5. CILJEVI

5.1. Opšti cilj

Turizam predstavlja značajan pokretač ekonomskog rasta, regionalnog razvoja i međunarodne prepoznatljivosti RS. U savremenim uslovima, konkurentnost turističkog sektora sve više zavisi od sposobnosti destinacije da ponudi održiva i autentična iskustva, uz efikasno korišćenje digitalnih tehnologija i podizanje standarda kvaliteta u svim segmentima ponude. Posledično, opšti cilj Strategije razvoja turizma Srbije za period od 2026. do 2030. godine je:

Opšti cilj: Pozicioniranje Srbije kao autentične, održive i prepoznatljive destinacije na međunarodnom tržištu

Opšti cilj se realizuje kroz ostvarivanje sledećih posebnih ciljeva:

Poseban cilj 1. Povećanje turističkog prometa i podsticanje celogodišnjeg turizma

Poseban cilj 2. Povećanje međunarodne vidljivosti Srbije kao turističke destinacije

Poseban cilj 3. Uspostavljanje sistemskog i efikasnog destinacijskog menadžmenta

Poseban cilj 4. Povećanje broja kvalifikovanog i obučenog osoblja u turizmu

Poseban cilj 5. Digitalna transformacija turističkog sektora i razvoj pametnog turizma

Poseban cilj 6. Unapređenje održivosti turističkog sektora.

Period realizacije opšteg cilja:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstva nadležna za kulturu, zaštitu životne sredine, građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu, poljoprivredu, TOS, JLS, LTO, PKS, SKGO, poslovna i strukovna udruženja, konsultanti, akademska zajednica i privatni sektor.

Pokazatelj na nivou opšteg cilja:

Pokazatelj: Rang RS prema Indeksu razvoja putovanja i turizma (Travel&Tourism Development Index, TTDI), Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum)

Početna vrednost:

68. mesto (2024. godina)

Ciljna vrednost za kraj 2026. godine:

64. mesto

Ciljna vrednost za kraj 2028. godine:

60. mesto

Ciljna vrednost za kraj 2030. godine:

55. mesto

5.2. Povezanost Strategije sa ciljevima održivog razvoja UN (Agenda 2030)

Strategija je usklađena sa Agendom 2030 Ujedinjenih nacija i njenim Ciljevima održivog razvoja (eng. Sustainable Development Goals- SDG, u daljem tekstu: SDG). U nastavku je prikazana tabelarna veza između opšteg i posebnih ciljeva Strategije i odgovarajućih ciljeva i podciljeva održivog razvoja, uz objašnjenje načina na koji doprinosi njihovom ostvarivanju.

Tabela 15. Povezanost Strategije sa Ciljevima održivog razvoja UN (Agenda 2030)

 

Relevantni UN SDG ciljevi

Relevantni podciljevi UN SDG

Način doprinosa

Opšti cilj Strategije:

Pozicioniranje Srbije kao autentične, održive i prepoznatljive destinacije na međunarodnom tržištu

SDG 8, SDG 12, SDG11, SDG13, SDG 17

8.9, 12.b, 11.4, 17.17

Podstiče inkluzivan i održiv ekonomski rast kroz razvoj turizma, implementira održive turističke politike i podstiče partnerstva za promociju Srbije na globalnom nivou. Pozicioniranje Srbije kao održive i autentične destinacije podrazumeva razvoj turizma koji čuva lokalnu kulturu, podstiče zapošljavanje, i razvija lokalne zajednice.

Posebni ciljevi Strategije

1. Povećanje turističkog prometa i podsticanje celogodišnjeg turizma

SDG 8, SDG1, SD11, SDG9, SDG 17

8.9, 1.2, 9.1, 11.4, 17.14

Celogodišnji turizam smanjuje sezonalnost, doprinosi stabilnijim prihodima i dugoročnijem zapošljavanju u sektoru. Povećanje prometa i produženje sezone zahteva saradnju državnih institucija, lokalne samouprave, privatnog sektora i zajednica.

2. Povećanje međunarodne vidljivosti Srbije kao turističke destinacije

SDG 8, SDG 11, SDG 12, SDG 17

8.9, 11.4, 12.b, 17.16

Komuniciranjem autentičnog brenda promoviše se lokalna kultura, doprinosi održivosti destinacije i povećava konkurentnost kroz jasnu i doslednu komunikaciju na međunarodnom tržištu. Usklađeno brendiranje na svim nivoima kroz strateška partnerstva omogućava praćenje uticaja turizma na održiv razvoj.

3. Uspostavljanje sistemskog i efikasnog destinacijskog menadžmenta

SDG8, SDG 11, SDG 12, SDG16, SDG 17

8.9, 11.4, 11.a, 12.b, 16.6, 17.17.

Razvija održive modele upravljanja destinacijama, promoviše održivu urbanizaciju te podstiče osnažuje multisektorsku saradnju između javnog i privatnog sektora. Takođe, jača se institucijalna infrastruktura, transparentnosti i koordinacija među akterima.

4. Povećanje broja kvalifikovanog i obučenog osoblja u turizmu

SDG 4, SDG5, SDG 8, SDG10

4.3,4.4, 5b, 8.5, 8.6, 8.9, 10.2

Jača kapacitete i kompetencije radne snage kroz obrazovanje, obuke i profesionalni razvoj, čime se doprinosi povećanju zapošljavanja (posebno mladih, žena i osetljivih društvenih kategorija), dostojanstven rad i jednakost u platama i razvoju karijera u turizmu. Implementira politike koje promovišu održivi razvoj turizma, lokalnu kulturu i proizvode.

5. Digitalna transformacija turističkog sektora i razvoj pametnog turizma

SDG8, SDG9, SDG11, SDG12

8.2, 8.3, 9.1, 9.5, 11.3, 12.6

Digitalna transformacija omogućava povećanje produktivnosti turističkog sektora, uvođenje novih tehnologija koje poboljšavaju usluge, i razvoj inovativnih poslovnih modela i radnih praksi.

6. Unapređenje održivosti turističkog sektora

SDG8, SDG12, SDG13, SDG15

8.9, 11.4, 11.b, 12.b, 12.6, 13.3, 15.1

Doprinosi održivom planiranja i upravljanja destinacijama, zaštiti kulturnih i prirodnih resursa, ekološki odgovornom poslovanju, jačanju otpornosti sektora na klimatske i tržišne promene.

5.3. Posebni ciljevi, mere i pokazatelji

Ključni preduslov za dostizanje vizije i ostvarenje opšteg cilja razvoja turizma RS je dosledna realizacija posebnih ciljeva i predloženih mera, prikazanih u nastavku.

Poseban cilj 1: Povećanje turističkog prometa i podsticanje celogodišnjeg turizma

Povećanje turističkog prometa i podsticanje celogodišnjeg turizma predstavlja ključni stub održivog razvoja turističkog sektora. Ostvarivanje ovog cilja omogućava povećanje ekonomskih koristi za lokalne zajednice, kroz rast zaposlenosti, razvoj pratećih usluga i unapređenje infrastrukture. Povećanje broja noćenja i unapređenje turističkih proizvoda direktno doprinosi većoj potrošnji turista na smeštaj, hranu, kulturne i rekreativne sadržaje, što utiče na ukupnu dobit turističke destinacije. Podsticanje celogodišnjeg turizma ublažava problem sezonalnosti, koji je jedan od najvećih izazova u turizmu. Ravnomerniji priliv turista tokom cele godine omogućava stabilnije poslovanje turističkih subjekata, optimalno korišćenje kapaciteta i manji pritisak na prirodne resurse u pikovima sezone. Svakako da je za postizanje ovog cilja potrebno kreiranje inovativnih turističkih proizvoda i prateće infrastrukture, jačanje receptivnog turizma, domaće tražnje i svakako suzbijanje sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu RS, kao zemlja sa raznovrsnim prirodnim i bogatim kulturnim nasleđem ima ogroman neiskorišćeni potencijal za kreiranje autentičnih, konkurentnih i tržišno relevantnih turističkih proizvoda. Bitno je naglasiti da Strategija predviđa razvoj turističkih proizvoda i izgradnju prateće turističke infrastrukture isključivo uz poštovanje principa održivog razvoja, očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Planiranje i realizacija turističkih sadržaja moraju biti usklađeni sa režimima zaštite voda, šuma, šumskog zemljišta, zemljišta, geonasleđa, biodiverziteta i zaštićenih prirodnih dobara. Izgradnja turističkih i smeštajnih objekata nije dozvoljena unutar granica vodnog zemljišta, zaštitnih pojaseva vodotokova, izvorišta i drugih vodnih resursa od posebnog značaja, kao ni u zaštićenim područjima sa režimom zaštite prvog stepena, uključujući kanjone, klisure, močvarne i druge osetljive ekosisteme, staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, kao ni na drugim prostorima na kojima bi izgradnja mogla ugroziti prirodne vrednosti ili integritet zaštićenih područja. Izuzetak je moguć isključivo uz prethodno pribavljenu izričitu vodoprivrednu, ekološku i, kada je to propisano, saglasnost nadležnog organa za zaštitu prirode, na osnovu pozitivnog mišljenja nadležne komisije, koja u postupku odlučivanja zadržava pravo apsolutnog veta u slučaju utvrđenog rizika od narušavanja prirodnih vrednosti.

Nadležne institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: TOS, LTO, RTO, PKS, HORES (Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), YUTA (Nacionalna asocijacija turističkih agencija), EXPO 2027

Pokazatelji:

1. ukupan broj dolazaka turista:

(1) Početna vrednost za 2025. godinu: 4.346.691,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5,14 miliona,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 6,4 miliona;

2. ukupan broj noćenja:

(1) početna vrednost za 2025. godinu: 12.282.212,

(2) ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 14,83 miliona,

(3) ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 18,5 miliona.

Mera 1.1. Podsticati razvoj konkurentnih i inovativnih turističkih proizvoda

Opis mere:

Mera predviđa izradu i usvajanje programa razvoja turističkih proizvoda, kao strateškog alata za unapređenje kvaliteta, raznovrsnosti i prepoznatljivosti turističke ponude RS. Fokus je na tržišnoj valorizaciji različitih turističkih proizvoda kroz sistemsku podršku njihovom razvoju i tržišnom pozicioniranju. Osim unapređenja infrastrukture, ova mera predviđa povećanje dostupnosti turističkih sadržaja osobama sa invaliditetom i inovativne marketinške kampanje usmerene na prioritetne turističke proizvode, sa ciljem da ponuda RS bude prepoznatljiva, održiva i konkurentna, a na osnovu novousvojenog programa o pristupačnom turizmu.

S obzirom da je zdravstveni turizam identifikovan u ovoj Strategiji kao jedan od prioritetnih purističkih proizvoda koji zahtevaju najveća ulaganja, u cilju daljeg razvoja proizvoda neophodno je da ministarstva nadležna za poslove turizma, zdravlja i rudarstva uspostave tesnu saradnju, a posebno u delu koji se odnosi na unapređenje i izmene zakonskih okvira kojima se uređuju banje i zaštita termomineralnih izvora i drugih prirodnih lekovitih činilaca.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, i ministarstva nadležna za poslove kulture, zaštite životne sredine, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i udruženja osnovana sa ciljem razvoja turizma (nosioci)

Partnerske institucije/organizacije: TOS, JLS, LTO, RTO, akademska zajednica, strukovna udruženja, privatni sektor, konsultanti

Pokazatelji:

1. usvojeni Programi razvoja turističkih proizvoda

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 9.

2. broj objekata turističke supra i infrastrukture prilagođenih osobama sa invaliditetom

(1) Početna vrednost: nije poznato,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 4 nova prilagođena objekta,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 10 novih prilagođenih objekata.

3. broj novo-razvijenih digitalnih alata sa opcijama pristupačnosti (npr. audio vodiči, sadržaj na znakovnom jeziku)

(1) Početna vrednost (januar 2026.): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5.

4. broj realizovanih marketing kampanja u vezi sa prioritetnim turističkim proizvodima od strane TOS-a i LTO-a

(1) Početna vrednost: 9,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 29,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 60.

5. pokrenuta inicijativa Ministarstva ka ministarstvima nadležnim za zdravlje i rudarstvo u vezi sa unapređenjem i izmenama zakonskih okvira kojima se uređuju banje i zaštita termomineralnih izvora i drugih lekovitih činilaca

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, Izveštaj TOS-a, Izveštaj HORES-a,

Mera 1.2 Podsticaji za unapređenje kvaliteta turističke ponude

Opis mere:

Podsticaji za unapređenje kvaliteta turističke ponude predstavljaju mere i instrumente koje država, lokalne samouprave ili međunarodne institucije preduzimaju kako bi poboljšale konkurentnost, održivost i rast turizma kao privredne grane. U okviru ove mere previđeno je da država (nadležna ministarstva), u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, kreiraju i implementiraju programe podsticaja ruralnog, kulturnog, sportskog turizma (kao niše specijalnih interesa), eko-turizma i drugih turističkih proizvoda, a posebno onih koje Strategija identifikuje kao proizvode s razvojnim potencijalom kojima je potreban snažan i inovativan marketing i neophodna ulaganja u turističku infrastrukturu i proizvode s dobrom početnom pozicijom, ali za koje su potrebna ulaganja u turističku, komunalnu, putnu i drugu infrastrukturu, uz neophodnu primenu kreativnog, aktivnog i inovativnog marketinga. Programi podsticaja će se formirati u prepoznatim prioritetnim oblastima kroz međuresornu saradnju sa nadležnim ministarstvima i obuhvatiće:

- kreiranje programa podsticaja za unapređenje turističke valorizacije kulturnog nasleđa u svrhu razvoja kulturnog turizma - saradnja ministarstva nadležnog za kulturu i ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo;

- izradu studije o turističkoj valorizaciji zaštićenih područja sa planom investicija a na osnovu istraživanja sa upravljačima zaštićenih područja o potrebama i potencijalima zaštićenih područja. Ovo bi podrazumevalo zajednički program ministarstava nadležnih za turizam i ugostiteljstvo i životnu sredinu

- kreiranje programa podsticaja za razvoj infrastrukture sportskog turizma - saradnja ministarstva nadležnog za sport i ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo;

- nastavak podsticaja za rekonstrukciju i opremanje postojećih ugostiteljskih kapaciteta u ruralnom turizmu - Ministarstvo.

Pored nacionalnih programa podsticaja, značajan instrument podrške razvoju ruralnog turizma predstavlja i IPARD program. U prethodnom programskom periodu podrška je obezbeđivana kroz IPARD II program, u okviru Mere 7 - Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, dok je podrška sektoru ruralnog turizma predviđena i u okviru IPARD III programa kroz istu meru. U tom smislu, neophodno je obezbediti koordinaciju i komplementarnost različitih instrumenata podrške razvoju ruralnog turizma.

Mere održivosti, pristupačnosti i odgovornog turizma biće integrisane u programe podsticaja, u skladu sa prirodom i ciljevima pojedinačnih programa.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstva nadležna za poslove turizma i ugostiteljstva, kulture, sporta, saobraćaja, životne sredine i druga

Partnerske institucije/organizacije: PKS, LTO, RTO, strukovna udruženja

Pokazatelji:

1. broj kreiranih programa podsticaja

(1) Početna vrednost (januar 2026.): 1 (za ruralni turizam),

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5 (ukupno).

2. broj lokaliteta uključenih u programe podsticaja (broj kulturnih dobara)

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5.

3. broj zaštićenih područja uključenih u program podsticaja

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5.

4. broj realizovanih infrastrukturnih projekata za podsticanje razvoja sportskog turizma na osnovu subvencija

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 10.

5. broj objekata u ruralnom turizmu koji su dobili subvenciju

(1) Početna vrednost (januar 2026. godine): 203 (subvencije u 2024. i 2025. godini),

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 150,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 400.

Izvor provere:

Izveštaji nadležnih ministarstava o programima podsticaja

Mera 1.3. Podsticanje receptivnog turizma

Opis mere:

Mera predviđa podsticanje receptivnog turizma kroz razvoj i implementaciju programa subvencija turističkim agencijama za dovođenje stranih turista (organizovane grupe turista, kongresi i drugi događaji). U tom cilju biće formirana radna grupa koju će pored ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva i YUTA-e, činiti i druge relevantne zainteresovane strane.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, YUTA

Partnerske institucije/organizacije: Udruženja receptivnih agencija (URA), TOS, JLS, LTO, RRA, RTO, Asocijacija turističke industrije Srbije - ATIS

Pokazatelji:

1. broj dolazaka stranih turista

(1) Početna vrednost (2025. godina): 2.348.495,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2.780.000,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 3.250.000.

2. broj turističkih agencija kojima su dodeljene subvencije

(1) Početna vrednost (2025. godina): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 8,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 16.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva i izveštaj YUTA-e

Mera 1.4 Jačanje domaće turističke tražnje

Opis mere:

Mera predviđa jačanje domaće turističke tražnje kroz sledeće aktivnosti:

- Modifikaciju sistema vaučera za odmor u Republici Srbiji (po uzoru na primere dobre prakse iz zemalja u okruženju čiji se modeli mogu prilagoditi domaćim potrebama i tržištu). U cilju modifikacije sistema vaučera biće formirana radna grupa koju će pored ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva i YUTA-e, činiti i druge relevantne zainteresovane strane.

- Razvoj programa subvencija za organizovane grupe domaćih turista u organizaciji turističkih agencija organizatora putovanja, a u saradnji ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva, YUTA -e, JLS i LTO. U tom cilju biće formirana radna grupa koju će pored ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva i YUTA-e, činiti i druge relevantne zainteresovane strane.

- Kreiranje održivog modela (programa) za dečiji i omladinski turizam, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i turističkim sektorom, koji će dati prioritet domaćim turističkim destinacijama i omogućiti povoljnija putovanja za učenike završnih razreda srednjih škola, kao i za učenike osnovnih škola i učenike nižih razreda srednjih škola. biće formirana radna grupa koju će pored ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva i YUTA-e, činiti i druge relevantne zainteresovane strane.

- Nacionalne promotivne kampanje usmerene na domaći turizam od strane TOS-a, RTO i LTO.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo nadležno za prosvete, YUTA, HORES, ATIS, PKS, TOS, LTO, JLS, RRA

Pokazatelji:

1. broj dolazaka domaćih turista

(1) Početna vrednost (2025. godine): 1.998.196,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2.390.000,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 2.791.900.

2. broj dodeljenih podsticajnih vaučera na osnovu unapređenog programa

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 100.000,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 400.000 ukupno (100.000 svake godine počev od 2027.).

3. broj promotivnih događaja usmerenih na domaći turizam na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou (TOS, RTO i LTO)

(1) Početna vrednost : 15,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 45,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 100.

4. kreiran program subvencija za organizovane grupe domaćih turista u organizaciji turističkih agencija organizatora putovanja

(1) Početna vrednost : 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

5. kreiran održiv model (program) za dečiji i omladinski turizam

(1) Početna vrednost : 0

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, Izveštaj TOS

Mera 1.5. Suzbijanje sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu

Opis mere:

Siva ekonomija u turizmu i ugostiteljstvu predstavlja ozbiljnu prepreku održivom razvoju sektora, fer tržišnoj utakmici i zaštiti prava turista i zaposlenih. Neregistrovani objekti i neregulisane usluge narušavaju reputaciju destinacije, umanjuju kvalitet turističkog iskustva, smanjuju javne prihode i obeshrabruju nove investicije. Upravo zbog toga, borba protiv sive ekonomije mora postati jedan od ključnih stubova Strategije, ne samo kroz kontrolu, već i kroz finansijske podsticaje, edukaciju i digitalnu transformaciju.

U cilju suzbijanja sive ekonomije neophodno je usvajanje izmena Zakona o oglašavanju kojim se bliže uređuje rad platformi za oglašavanje i prodaju smeštajnih kapaciteta. Takođe, neophodno je donošenje podzakonskog akta na osnovu izmenjenih odredaba Zakona o oglašavanju, kojim bi se definisao način provere legalnosti oglašenih ugostiteljskih objekata za smeštaj, kao i razmena informacija sa pružaocima usluga informacionog društva (platformi), a u skladu sa EU Uredbom 2024/1028 (EUSTRR), čime bi se ujedno legislativni okvir RS u ovoj oblasti usaglasio sa navedenom Uredbom EU.

Pored toga, neophodno je jačanje kapaciteta Sektora turističke inspekcije kako bi se unapredio kvalitet i kvantitet inspekcijskog nadzora. Ovo se posebno odnosi na obuke usmerene na podizanje nivoa znanja lokalnih inspektora.

Važna aktivnost u okviru ove mere je i podizanje nivoa znanja javnosti o sivoj ekonomiji kroz promotivne kampanje sa akcentom na kreiranje digitalne kampanje u saradnji sa LTO i RTO.

Takođe, radi zaštite potrošača i unapređenja kvaliteta usluge potrebno je razviti i implementirati mehanizme za suzbijanje nelegalno organizovanih putovanja, koja se oglašavaju i prodaju putem društvenih mreža i interneta, i nelegalno organizovanih izleta i putovanja od strane privatnih lica, udruženja građana, folklornih društava, sportskih kolektiva, crkvenih zajednica i sl. U tom kontekstu, neophodno je formirati radnu grupa koju će pored ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva i YUTA-e, činiti i druge relevantne zainteresovane strane. Takođe, neophodno je izmenama zakona koji uređuju oblast turizma predvideti restriktivniju kaznenu politiku za nelegalno poslovanje u turizmu.

Važna aktivnost je i donošenje godišnjeg plana za suzbijanje sive ekonomije. Ova mera ne podrazumeva samo smanjenje nelegalnog smeštaja već i rešavanje problema nelegalne organizacije izleta. U cilju veće transparentnosti potrebno je kreirati javnu baza ugostitelja, odnosno ugostiteljskih objekata, na veb-sajtu ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo, kako bi svima bila dostupna mogućnost provere registrovanih subjekata u ugostiteljstvu. U cilju unapređenja efikasnosti inspekcijskog nadzora, mera podrazumeva razvoj i primenu softverskog alata za automatsku proveru zakonitosti pružanja ugostiteljskih i turističkih usluga (koristeći podatke o registrovanim ugostiteljima i turističkim agencijama iz e-Turiste) evidentiranih u e-Turisti.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: JLS, YUTA, HORES, ATIS, APR, Ministarstvo nadležno za građevinu, Katastar

Pokazatelji:

1. donet Godišnji plan za suzbijanje sive ekonomije

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 1.

2. broj novo obučenih lokalnih inspektora relevantnih za oblast suzbijanja sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu

(1) Početna vrednost (januar 2026.): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 40,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 69.

3. broj novih digitalnih kampanja usmerenih na podizanje sveti građana o sivoj ekonomiji

(1) Početna vrednost: 1,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: ukupno 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: ukupno 5.

4. porast registrovanih ugostiteljskih objekata za smeštaj u sistemu e-Turista (u%)

(1) Početna vrednost: 28.852,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: + 20% (34.622),

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: +35% (38.950).

5. kreirana javna baza ugostitelja na veb-sajtu ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

6. softverski alat za automatsku proveru zakonitosti pružanja ugostiteljskih i turističkih usluga

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1,

7. broj utvrđenih neregistrovanih subjekata

(1) Početna vrednost (2025. godine): 620,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 650,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 700.

Izvor provere:

Izveštaj Sektora za turističku inspekciju Ministarstva

Poseban cilj 2: Povećanje međunarodne vidljivosti Srbije kao destinacije

Povećanje međunarodne vidljivosti Srbije kao destinacije podrazumeva da se Srbija prepozna na međunarodnom turističkom tržištu kao privlačna, autentična i konkurentna zemlja za putovanja. To znači da potencijalni turisti u inostranstvu ne samo da čuju za Srbiju, već da steknu jasnu sliku o tome šta mogu da vide, dožive i osete ako dođu. Ovo se posebno odnosi na povećanje vidljivosti brenda "Srbija-Doživi" kako na međunarodnom tržištu, tako i u nacionalnim okvirima, podstičući njegovu veću implementaciju i komunikaciju od strane LTO na lokalnom nivou. Povećanje međunarodne vidljivosti Srbije u direktnoj je vezi i sa kvalitetom promocije događaja EXPO 2027 koji može značajno doprineti vidljivosti Srbije kao turističke destinacije.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, TOS

Partnerske institucije/organizacije: EXPO 2027, LTO, RTO, PKS, HORES,YUTA

Pokazatelji:

1. Broj dolazaka stranih turista

(1) Početna vrednost: 2.348.495 (2025. godine),

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2.780.000,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 3.250.950.

2. Stopa rasta objava o Srbiji u međunarodnim medijima i online platformama

(1) Početna vrednost (novembar, 2025. godine): 3000,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5400,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 6000.

3. Porast pratilaca na zvaničnim digitalnim kanalima TOS-a (web sajt, društvene mreže i sl.)

(1) Početna vrednost (novembar, 2025. godina): vebsajt (587.000 korisnika), Experience Serbia Facebook (168.660 pratilaca), TOS Facebook (265.469), Instagram (Experience Serbia - 167.948 + TOS 115.973), TikTok (782), LinkedIn (4.633),

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1,049,400,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 1,174,000.

Mera 2.1 Unapređenje sistemskog planiranja i koordinacije promotivnih aktivnosti

Opis mere:

Mera predviđa set aktivnosti usmerenih na unapređenje promotivnih aktivnosti a pre svega njihovog strateškog planiranja i dosledne implementacije. Dve ključne inicijative ove mere jesu inicijativa koju će pokrenuti Ministarstvo nadležno za turizam i ugostiteljstvo, a koja se odnosi se na izdvajanje 1% deviznog prihoda od turizma za promociju Srbije, kao i inicijativu da JLS usmere određeni procenat prihoda od boravišnih taksi u istu svrhu. Takođe, predviđeno je donošenje Strategijskog marketing plana turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine, zatim unapređenje partnerstva u domenu marketinga destinacije (između LTO, RTO, TOS, turističke privrede, a pre svega u domenu komunikacije nacionalnog brenda, kreiranja zajedničkih promotivnih kampanja i kreiranja zajedničkih turističkih proizvoda), kao i uspostavljanje sistema kontinuiranog istraživanja konkurentnosti i imidža Srbije kao turističke destinacije. Izrada Strategijskog marketing plana turizma Republike Srbije za period od 2026-2030. godine predstavlja osnovni instrument za operativnu primenu strateških ciljeva i prioriteta utvrđenih Strategijom. Mera ima za cilj da obezbedi jasno definisan, usklađen i tržišno orijentisan okvir za promociju Srbije kao turističke destinacije, zasnovan na analitičkom pristupu, aktuelnim trendovima u turizmu i specifičnostima ponude. Takođe, mera podrazumeva i sprovođenje kontinuiranog istraživanja konkurentnosti i imidža Srbije kao turističke destinacije od strane TOS-a, što podrazumeva redovno prikupljanje (jednom godišnje ili svake dve godine) i analizu podataka o percepciji Srbije na domaćem i međunarodnom tržištu, kroz istraživanje stavova turista (npr. QR ankete u hotelima, na aerodromima), lokalnog stanovništva i turoperatora, te praćenje pozicije na relevantnim globalnim indeksima (npr. TTDI). To će dalje omogućiti identifikaciju trendova i definisanje preporuka za unapređenje imidža i konkurentnosti destinacije.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, TOS

Partnerske institucije/organizacije: LTO, JLS, poslovna i strukovna udruženja, akademska zajednica, privatni sektor

Pokazatelji:

1. pokrenuta inicijativa Ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo u vezi sa izdvajanjem 1% deviznog prihoda od turizma za promociju Srbije

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2026. godine: 1.

2. pokrenuta inicijativa Ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo da JLS usmere određeni procenat prihoda od boravišnih taksi za promociju Srbije

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2026. godine: 1.

3. broj realizovanih istraživanja konkurentnosti i imidža Srbije kao turističke destinacije

(1) Početna vrednost (januar 2026. godine): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2 ukupno (jedno istraživanje u 2026., drugo u 2027. koje će obuhvatiti istraživanje turista, lokalnog stanovništva i turoperatora),

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5 ukupno.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, Izveštaj TOS-a

Mera 2.2 Jačanje brenda "Srbija - Doživi"

Opis mere:

Mera predviđa set aktivnosti usmeren na jačanje brenda "Srbija - Doživi", uspostavljenog od strane TOS-a. To podrazumeva intenzivniju komunikaciju brenda na prioritetnim međunarodnim tržištima i integrisanje brenda Srbija Doživi na lokalnom nivou - njegovu veću implementaciju od strane LTO i regionalnih TO u svojim promotivnim kampanjama. Mera predviđa da se u okviru postojećih događaja koji okupljaju LTO, poput Turističkog foruma, organizuju radionice na kojima će se detaljnije razraditi smernice koje će pomoći LTO da prilagode krovni brend Srbije svojoj turističkoj destinaciji. Ovaj događaj važan je i sa aspekta umrežavanja LTO i kreiranja zajedničkih promotivnih kampanja i turističkih proizvoda/tura.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: TOS

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo, RTO, LTO, ATIS (partneri)

Pokazatelji:

1. broj novih lokalnih turističkih organizacija koje koriste brend Srbija Doživi

(1) Početna vrednost (januar 2026. godine): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine:40.

2. broj stranih turista koji su pomenuli brend u digitalnom okruženju (korišćenje #experienceserbia)

(1) Početna vrednost (januar 2026. godine): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1000,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5000.

3. broj zajedničkih promotivnih kampanja (LTO, RTO, TOS)

(1) Početna vrednost (2025. godina): 10,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30.

4. broj LTO koje su učestvovale na radionicama

(1) Početna vrednost (januar 2026. godine): 0.

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 100,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 140.

Izvor provere:

Izveštaj o radu TOS-a

Mera 2.3 Povećanje vidljivosti Srbije na međunarodnom tržištu kroz brend EXPO

Opis mere:

EXPO 2027 predstavlja jedinstvenu priliku za pozicioniranje Srbije kao moderne, otvorene i dinamične turističke destinacije na globalnoj mapi. Očekivani dolazak velikog broja turista, različitih državnih i poslovnih delegacija, ali i investitora zahteva sistemsku pripremu, ne samo u domenu infrastrukture, već i u domenu promocije. U tom smislu, ključno je da Republika Srbija maksimalno iskoristi potencijal ovog događaja kroz pažljivo planiran i strateški vođen proces unapređenja i prezentacije svojih kulturnih, urbanih, prirodnih i drugih resursa. Mera predviđa povećanje vidljivosti Srbije na međunarodnom tržištu kroz brend EXPO-a, a kroz ciljane promotivne kampanje Srbije kao zemlje domaćina ovog događaja, sa akcentom na prioritetna turistička tržišta.

U okviru ove mere predviđa se sprovođenje sledećih aktivnosti:

1) Izrada Plana promocije Srbije kao zemlje domaćina EXPO 2027, koji uključuje definisanje komunikacionih kanala, promotivnih alata i partnerstava sa međunarodnim turističkim organizacijama i medijima;

2) Priprema turističkog sektora za EXPO 2027 (kroz sprovođenje specijalizovanih obuka za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu - npr. HORES programi: gastro diplomatija, međunarodni protokol, kao i angažovanje i obuku volontera u oblasti turizma i ugostiteljstva, a u saradnji sa fakultetima i školama);

3) Jačanje institucionalne koordinacije, kroz formiranje međusektorske radne grupe koju bi činili predstavnici ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo, EXPO, TOS, RTO, LTO, PKS, strukovna udruženja i drugi, a radi obezbeđenja jedinstvenog međunarodnog nastupa na EXPO-u;

4) Organizacija tematskih događaja u okviru "Nedelje turizma" tokom EXPO 2027 (na primer, poslovni forum za turoperatore i investitore, međunarodne konferencije na teme iz oblasti turizma, multimedijalne prezentacije kulturnog i prirodnog nasleđa Srbije u okviru paviljona);

5) Organizacija bilateralnih i multilateralnih sastanaka sa ključnim partnerima i emitivnim tržištima, sa posebnim fokusom na jačanje regionalne saradnje i kreiranje zajedničkih turističkih proizvoda;

6) Integrisana evaluacija uticaja EXPO-a na turizam Srbije (za vreme i posle događaja), što će obezbediti ne samo podatke za merenje rezultata, već i definisanje preporuka za unapređenje budućih strategija;

7) Izrada nacionalnog plana valorizacije i održivog korišćenja EXPO nasleđa, koji treba da usmeri dugoročno iskorišćavanje izgrađene infrastrukture i stečenog brenda sa ciljem integracije EXPO nasleđa u turističku ponudu Srbije.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, TOS, EXPO 2027

Partnerske institucije/organizacije: RTO, LTO, PKS, strukovna udruženja, akademska zajednica

Pokazatelji:

1. broj realizovanih promotivnih događaja na osnovu Plana promocije Srbije

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 40,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 60.

2. broj realizovanih tematskih događaja u okviru Nedelje turizma

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20,

3. broj realizovanih istraživanja o uticaju EXPO 2027 na turizam Srbije

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: ukupno 1,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: ukupno 2.

4. usvojen Plan valorizacije i održivog korišćenja nasleđa EXPO 2027

(1) Početna vrednost: 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 1.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, Izveštaj TOS-a, Izveštaj EXPO 2027

Poseban cilj 3: Uspostavljen unapređen i efikasniji sistem upravljanja destinacijom

U RS destinacijski menadžment još uvek nije u potpunosti institucionalno, organizaciono i funkcionalno zaokružen, što otežava koordinaciju između lokalnog, regionalnog i nacionalnog nivoa, kao i uključivanje privatnog sektora i lokalnih zajednica u razvoj turističkih destinacija. Postoji potreba da se postojeći model upravljanja inovira i unapredi, a pre svega u kontekstu koordinacije razvoja turizma, donošenja odluka i upravljanja razvojem. Cilj kojem se teži je uspostavljanje sistema DMO, za koji prvo treba uspostaviti regulatorni okvir i edukacijama i razvojem kapaciteta pripremiti RTO i LTO za buduću transformaciju u DMO. Glavna aktivnost koja će dovesti do ostvarenja cilja jeste unapređenje pravnog okvira za upravljanje turističkim destinacijama, kroz donošenje novih zakona i podzakonskih akata iz oblasti turizma, kojim će se jasno definisati regulatorni okvir za uspostavljanje DMO, a potom će biti organizovane edukacije usmerene na unapređenje kapaciteta LTO.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: TOS, RTO, LTO, JLS, poslovna i strukovna udruženja, akademska zajednica, privatni sektor, konsultanti, RRA, SKGO

Pokazatelji:

1. broj novih DMO

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 4,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 8.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva

Mera 3.1. Unapređenje planskog okvira za razvoj i upravljanje turizmom na destinaciji

Opis mere:

Ova mera podrazumeva:

- unapređenje pravnog okvira radi stvaranja uslova za efikasan, održiv i konkurentan razvoj turizma u Republici Srbiji, kroz donošenje novih zakona (Zakon o turizmu) i podzakonskih akata usklađenih sa regulativom EU i preporukama međunarodnih organizacija u oblasti turizma (posebno podzakonski akt kojim se uređuje oblast osnivanja i funkcionisanja DMO),

- pripremu Pravilnika za izradu strategijskih master planova, kojima će se bliže definisati svrha njihovog donošenja, prostori i vremenski obuhvat, kao i njihov sadržaj, i izradu strategijskih master planova

- kreiranje programa razvoja turističkih destinacija, prema Pravilniku o sadržini i načinu izrade programa razvoja turizma, posebno u prioritetnim turističkim destinacijama, koji bi bili objavljeni na sajtu resornog ministarstva (MTO)

- edukaciju zaposlenih u sektoru turizma i ugostiteljstva (putem radionica, offline i online seminara i tutorijala, i slično), sa ciljem da se obezbedi visoka dostupnost i razumevanje novih zakonskih i podzakonskih rešenja.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: TOS, JLS, LTO, SKGO, RRA, privatni sektor, akademska zajednica, poslovna i strukovna udruženja, konsultanti, različiti resori u Vladi

Pokazatelji:

1. broj novih zakonskih i podzakonskih akata kojima se uređuje oblast upravljanja destinacijama

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2026. godine: 1,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2.

2. broj usvojenih strategijskih master planova

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 14.

3. broj usvojenih Programa razvoja turizma

(1) Početna vrednost (januar 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 14.

4. broj organizovanih edukativnih radionica za primenu novog zakonskog okvira

(1) Početna vrednost (januar 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 20.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva

Mera 3.2. Podizanje kapaciteta RTO i LTO radi unapređenja postojećeg modela upravljanja turističkim destinacijama sa težnjom ka uspostavljanju DMO

Opis mere:

Ova mera predviđa razvoj savremenog i efikasnog sistema destinacijskog menadžmenta zasnovanog na podacima, koji omogućava donošenje utemeljenih odluka i optimizaciju turističke ponude. Mera ima za cilj profesionalizaciju, kao i jačanje kapaciteta kroz edukacije, modernizaciju rada i bolje umrežavanje sa privatnim sektorom i lokalnim zajednicama.

Unapređenje načina upravljanja turističkim destinacijama planirano je kroz kontinuirane edukacije zaposlenih u LTO i RTO, pre svega u domenu sprovođenja istraživanja, prikupljanja podataka, tumačenja i korišćenja izveštaja i podataka radi donošenja odluka ali i tumačenja i primene usvojenog podzakonskog akta o osnivanju i funkcionisanju DMO.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, JLS

Partnerske institucije/organizacije: LTO, TOS, poslovna i strukovna udruženja, akademska zajednica, privatni sektor, konsultanti, RRA, SKGO

Pokazatelji:

1. broj organizovanih edukacija za LTO

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 20

2. broj LTO i RTO koje su učestvovale u edukacijama

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine:50,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 140.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, Izveštaj TOS-a

Poseban cilj 4. Povećanje broja kvalifikovanog i obučenog osoblja u turizmu

Turizam i ugostiteljstvo predstavljaju dinamične sektore u kojima se zahtevi tržišta i očekivanja gostiju stalno menjaju. U takvom okruženju, formalno obrazovanje, iako ključno, često nije dovoljno brzo da odgovori na savremene izazove. Zbog toga je razvoj neformalnog obrazovanja postao neophodan kao fleksibilan i brz alat za unapređenje veština, posebno kod postojećih zaposlenih, onih koji ulaze u sektor prvi put ili se prekvalifikuju iz drugih delatnosti. Ulaganjem u neformalne obuke, RS direktno gradi konkurentnu, prilagodljivu i inkluzivnu turističku radnu snagu. Digitalizacija, online rezervacije, održivi turizam i specijalizovani oblici putovanja zahtevaju nova znanja i veštine te je kontinuirana obuka i usavršavanje prioritet za razvoj turizma Srbije. Ovaj cilj podrazumeva unapređenje znanja i veština zaposlenih u javnom sektoru, turističke privrede i lokalnog stanovništva kroz edukacije.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, PKS, TOS, LTO, RTO, DMO, JLS, RRA, SKGO, akademska zajednica.

Pokazatelji:

1. ocena Srbije na Indeksu ljudskih resursa i tržišta rada (Human Resourses and Labor Market Indeks) (indikator Enabling Enviroment), u okviru TTDI Svetskog ekonomskog foruma

(1) Početna vrednost: 4,34 (za 2024. godinu)

(2) Ciljana vrednost do 2027. godine: 4,59

(3) Ciljana vrednost do 2030. godine: 5,00

Izvor provere:

TTDI Svetskog ekonomskog foruma

Mera 4.1. Unapređenje veština i znanja zaposlenih u javnom sektoru turizma

Opis mere:

Unapređenje veština i znanja zaposlenih u javnom sektoru turizma odnosi se na sistematsko jačanje kapaciteta ljudi koji rade u institucijama i organizacijama koje se bave planiranjem, razvojem, promocijom i regulisanjem turizma na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Ova mera treba da doprinese kvalitetnijem planiranju i implementiranju turističke politike, boljoj saradnji sa privatnim sektorom i lokalnim zajednicama, praćenju savremenih trendova (digitalizacija, održivi turizam, kulturna valorizacija) i efikasnijem upravljanju turističkim destinacijama. Unapređenje znanja i veština sprovodilo bi se putem obuka i radionica namenjenih: zaposlenima u LTO, RTO, DMO, službenicima u ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima, gradskim i opštinskim upravama, radnicima u javnim preduzećima koja upravljaju turističkom infrastrukturom, inspektorima i menadžerima u turizmu. Aktivnost kojom ćemo realizovati ovu meru podrazumeva sprovođenje edukacija za zaposlene u javnom sektoru koje će se usmeriti na oblasti koje su od strateškog značaja za razvoj turizma kao što su: digitalni marketing, eTurista, upravljanje destinacijama, održivi turizam, odgovorno poslovanje, sprovođenje istraživanja i obrada podataka, trening za komunikaciju sa turistima, krizno upravljanje i sl.). Edukacije će obuhvatiti i razvoj menadžment kompetencija i obuku za primenu novog plana upravljanja turističkim destinacijama.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: SKGO, strukovna udruženja, akademska zajednica, konsultanti

Pokazatelji:

1. broj sprovedenih edukacija i radionica

(1) Početna vrednost (januar, 2026) : 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 6,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 40.

2. broj obučenih radnika u javnom sektoru turizma

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 120,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 600.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva

Mera 4.2. Unapređenje veština i znanja zaposlenih u turističkoj privredi

Opis mere:

Mera podrazumeva kreiranje i realizaciju sistema neformalnih programa obuke i treninga u oblasti turizma i ugostiteljstva, prilagođenog potrebama tržišta rada, lokalnim specifičnostima i različitim ciljnim grupama. Obuhvata sledeće aktivnosti: razvoj modula za kratkoročne obuke, praktične treninge i specijalizovane kurseve (npr. za domaćinstva u seoskom turizmu, animatore, somelijere, bariste, menadžere objekata, recepcionere, konobare, sobarice ("housekeeping"), "storytelling" (pripovedanje), digitalni marketing, upravljanje destinacijama, itd.), kao i saradnju sa LTO, regionalnim centrima i privatnim sektorom radi obezbeđivanja pristupa obukama širom zemlje; promocija i podsticanje učešća nezaposlenih, mladih, žena, povratnika i marginalizovanih i ranjivih grupa i dr. Aktivnosti organizovanja obuka i edukacija će prethoditi istraživanje neophodnih kompetencija u turističkoj privredi.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: PKS, poslovna i strukovna udruženja

Partnerske institucije/organizacije: JLS, RRA, akademska zajednica, privatni sektor, konsultanti

Pokazatelji:

1. sprovedeno istraživanje neophodnih kompetencija u turizmu i ugostiteljstvu

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2026. godine: 1.

2. broj realizovanih (neformalnih) programa obuka i treninga

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 6,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 40.

3. broj polaznika programa obuka i treninga (offline i online)

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 300,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 500.

Izvor provere:

Izveštaji od strane PKS i poslovnih i strukovnih udruženja

Mera 4.3 Podizanje kapaciteta lokalnog stanovništva za rad u turizmu

Opis mere:

Edukacija lokalnog stanovništva za rad u turizmu i ugostiteljstvu bitan je preduslov razvoja svih turističkih proizvoda i destinacija. Lokalno stanovništvo koje ima veštine za rad u turizmu i ugostiteljstvu samo pokreće biznise kreirajući autentičan lokalni doživljaj za turiste. Turizam može biti dodatni izvor prihoda koji sprečava mlade da napuštaju ruralna i manja mesta, a lokalno stanovništvo koje je edukovano u sferi turizma verovatnije će podržati njegov razvoj, što je preduslov održivosti. Kada su ljudi obučeni i uključeni, lakše se stvaraju partnerstva sa turističkim agencijama, hotelima i turističkim organizacijama, što doprinosi kvalitetnijem razvoju destinacije.

Mera podrazumeva kreiranje i realizaciju sistema neformalnih programa obuke i treninga u oblasti turizma i ugostiteljstva, prilagođenog potrebama lokalnog stanovništva, posebno onih koji žele da pokrenu posao u oblasti turizma, a naročito u seoskim i pograničnim prostorima. Ovakve obuke se mogu organizovati u vidu višednevnih radionica na kojima će se pokriti najznačajnije teme za turizam i ugostiteljstvo uz praktične vežbe gde će lokalno stanovništvo biti aktivno uključeno. Tematske radionice poput digitalnog marketing i digitalnih prodajnih alata, razvoja biznis plana, veština usmerenih na pravljenje i prodaju paketa usluga u turizmu, upravljanje porodičnim biznisom u turizmu, pristup fondovima, subvencijama i kreditima za male turističke projekte i sl. Ova mera podrazumeva i uključivanje u edukacije osetljivih grupa poput žena i osoba sa invaliditetom. Mera podrazumeva i programe obuke lokalnog stanovništva koje radi u turizmu, a na teme menadžmenta, marketinga, brenda i slično.

Realizacija ove mere zahteva blisku međusektorsku i međuresornu saradnju, uključujući ministarstva nadležna za poljoprivredu, turizam, omladinu i brigu o selu, postojeća udruženja građana, strukovna udruženja i lokalne inicijative, kao i Privrednu komoru. Ovakav integrisani pristup omogućava sistemsku obuku i edukaciju lokalnog stanovništva, bolju koordinaciju i promociju aktivnosti među različitim sektorima, te dalje kreiranje održivih turističkih proizvoda koji povećavaju prihode lokalnog stanovništva, jačaju identitet destinacija i doprinose ravnomernom razvoju turizma u Srbiji.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: LTO, JLS

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo, poljoprivredu, brigu o selu i omladinu, PKS, RRA, SKGO, poslovna i strukovna udruženja, akademska zajednica, privatni sektor, konsultanti

Pokazatelji:

1. broj održanih radionica

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 6,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 40.

2. Broj polaznika programa obuka i treninga (offline i online)

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 500,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 2000.

3. udeo žena, mladih, starih i osoba sa invaliditetom koji su pohađali obuke i treninge

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 50% od ukupnog broja polaznika,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 60% od ukupnog broja polaznika.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva i drugih ministarstava navedenih kao partnerske institucije

Poseban cilj 5: Digitalna transformacija turističkog sektora i razvoj pametnog turizma

Tehnologija danas ne samo da pomaže u promociji, već oblikuje iskustvo turista, omogućava personalizaciju ponude, bržu reakciju tržišta, naprednu analitiku, a turističkim akterima, od institucija do lokalnih vodiča, pružaju alat za efikasnije donošenje odluka i upravljanje destinacijama. Ovaj cilj usmeren je na pozicioniranje Srbije kao savremene, tehnološki osvešćene destinacije, u kojoj su iskustva turista obogaćena digitalnim sadržajima, a odluke kreatora politika zasnovane na preciznim podacima. Digitalna transformacija turističkog sektora zasnivaće se na principima interoperabilnosti, transparentnosti, dostupnosti agregiranih podataka, zaštite podataka o ličnosti, informacione bezbednosti i primene važećih propisa u oblasti digitalnog upravljanja.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, Ministarstva nadležna za poslove informisanja, telekomunikacija i kulture

Partnerske institucije/organizacije: APR, TOS, LTO, JLS, konsultanti, akademska zajednica i poslovna udruženja, RRA, privatni sektor

Pokazatelj: "ICT Readiness" u okviru TTDI-a Svetskog ekonomskog foruma Indeks digitalne spremnosti u turizmu

(1) Početna vrednost: 5,56 (2024. godine),

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5,75,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 6,00.

Izvor provere:

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (TTDI)

Mera 5.1. Unapređenje procesa digitalne transformacije u turizmu

Opis mere:

Digitalizacija turizma podrazumeva podršku uvođenju i primeni digitalnih tehnologija i alata radi unapređenja konkurentnosti turističkog sektora. Ova mera ima za cilj povećanje dostupnosti i vidljivosti turističke ponude, poboljšanje korisničkog iskustva i efikasnije upravljanje resursima kroz digitalne servise, platforme i baze podataka. Mera podrazumeva podršku digitalnoj transformaciji turističkog sektora kroz inicijative za digitalne baze podataka i registre, edukaciju i subvencije. Istovremeno mera podrazumeva i punu implementaciju projekta "Digitalizacija turističke ponude Srbije" uključujući i razvoj i puštanje u rad integrisanog sistema koji objedinjuje dve platforme: nacionalni portal turističkog sadržaja Srbije i nacionalni portal za rezervaciju smeštaja uz formiranje mreže korisnika odgovornih za aktuelnost, ažurnost i relevantnost objava sadržaja na korisničkim portalima ovih platformi. Razvojem ovih platformi obuhvaćeni su i moduli izveštavanja i upravljanja objavom sadržaja. Dodatno, ova mera obuhvata i unapređenje izveštajnog dela sistema eTuriste (poboljšanje mogućnosti agregiranja podataka na različitim teritorijalnim nivoima), kao i iniciranje kreiranja Registra ugostiteljskih objekata za pružanje usluga ishrane i pića u saradnji sa APR-om. Mera obuhvata unapređenje dostupnosti agregiranih i anonimizovanih podataka iz sistema eTurista, u skladu sa propisima o zaštiti podataka, radi praćenja turističkih kretanja i efekata sprovođenja Strategije. Ministarstvo će u okviru ove mere uvesti eUpitnik, digitalni informacioni sistem za izradu, distribuciju i evaluaciju elektronskih upitnika, kao meru podrške jedinicama lokalne samouprave i turističkim organizacijama, omogućavajući sistematsko prikupljanje, evaluaciju i rangiranje podataka kroz digitalne upitnike. Ova platforma će unaprediti upravljanje i planiranje u turizmu kroz brže prikupljanje informacija, lakšu razmenu podataka i donošenje odluka zasnovanih na preciznim podacima. Takođe, ova mera podrazumeva i podsticanje razvoja digitalne i telekomunikacione infrastrukture u turističkim destinacijama kao preduslova za primenu koncepta pametnog turizma.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo kulture

Partnerske institucije/organizacije: APR, TOS, LTO, JLS, konsultanti, akademska zajednica, poslovna i strukovna udruženja, RRA, privatni sektor

Pokazatelji:

1. broj registara turističkog i ugostiteljskog sektora

(1) Početna vrednost (januar, 2026.): 1,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 2,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 2.

2. broj održanih radionica za upotrebu digitalnih servisa iz oblasti turizma

(1) Početna vrednost (januar, 2026.): nije mereno,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 4.

3. implementiran projekat "Digitalizacija turističke ponude Srbije"

(1) Početna vrednost (januar, 2026.): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

4. implementirana platforma "eUpitnik"

(1) Početna vrednost (januar, 2026.): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2026. godine: 1.

Izvor provere:

Izveštaj TTDI Svetskog ekonomskog foruma, Izveštaj Ministarstva i drugih ministarstava navedenih kao partnerske institucije

Mera 5.2. Integrisani razvoj kroz pametni turizam

Opis mere:

Ova mera podrazumeva kreiranje uslova za razvoj pametnog turizma kroz donošenje strategijskog okvira za pametni turizam, kao budućeg pravca za unapređenje razvoja turizma Srbije. Ovome predstoji formiranje radne grupe za pripremu planskog okvira za pametni turizam. Mera podrazumeva konkretnu integraciju digitalnih usluga i rešenja kroz aktivnosti ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo na uvođenju Data Lake okruženja sa centralnom platformom Sela Srbije za promociju smeštajnih kapaciteta ugostiteljskih objekata u ruralnim područjima i turističkih vodiča. Za razliku od klasičnih baza podataka, koje zahtevaju strogo strukturisane podatke, Data Lake omogućava čuvanje i strukturisanih (npr. tabele, baze), i nestrukturisanih podataka (npr. slike, video, dokumenti, senzorski podaci) na jednom mestu. Ova platforma će omogućiti ugostiteljima u ruralnim područjima da promovišu svoje objekte i usluge (uz automatsko generisanje QR kodova), turističkim vodičima promociju svojih usluga i oblasti vođenja.

Turisti će imati brzu i jednostavnu pretragu, ocenjivanje turističkih vodiča, ugostiteljskog objekta za smeštaj i destinacije, čime se osigurava veća vidljivost seoskog turizma i njegovo uključivanje na globalnu turističku mapu. Ova mera će takođe obuhvatiti i organizovanje informativne sesije za predstavnike JLS u saradnji ministarstva nadležnog za turizam, SKGO i TOS-a na temu značaja apliciranja za titule Evropska prestonica pametnog turizma i Evropski zeleni pionir pametnog turizma.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležne institucije: Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove informisanja i telekomunikacija

Partnerske institucije/organizacije: TOS, SKGO, APR, LTO, RTO, JLS, konsultanti, akademska zajednica, poslovna i strukovna udruženja, RRA, privatni sektor

Pokazatelji:

1. kreirano "Data lake" okruženje za integraciju seoskih turističkih domaćinstva

(1) Početna vrednost (januar, 2026.): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

2. broj aplikacija za Evropsku prestonicu pametnog turizma

(1) Početna vrednost (januar, 2026): nema,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 8.

3. broj aplikacija za Evropski zeleni pionir pametnog turizma

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 8.

Izvor provere:

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, Izveštaj Ministarstva i drugih ministarstava navedenih kao partnerske institucije

Poseban cilj 6: Unapređenje održivosti turističkog sektora

Održiv turistički sektor neophodan je jer povezuje ekonomski razvoj, očuvanje životne sredine i dobrobit lokalnih zajednica tako da turizam može trajati dugoročno bez uništavanja resursa na kojima se temelji. Od velikog je značaja da se planiranje turističke infrastrukture zasniva na principima prostorne održivosti, uz sprečavanje prekomerne i neplanske izgradnje, očuvanje pejzažnih vrednosti i racionalno korišćenje zemljišta. Republika Srbija ima veliki prostor za unapređenje održivosti, počevši od potrebe da se ona adekvatno institucionalizuje, prati i kontinuirano meri. U vreme sve većih promena i kriza na tržištu, otpornost turističkog sektora neophodan je preduslov svake destinacije, ukoliko teži da bude konkurentna na tržištu. Ovaj cilj fokusiran je na unapređenje pravnog okvira i institucionalnih kapaciteta za povećanje održivosti i otpornosti turističkog sektora, uspostavljanje sistema za praćenje i ocenu održivosti turizma kroz implementaciju nacionalnih smernica za održivo upravljanje destinacijama i nacionalnih standarda za održivi razvoj (po ugledu na međunarodne standarde), ali i edukaciju zaposlenih u turizmu.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (partner za aktivnosti koje se odnose na zaštitu prirode), TOS, LTO, JLS, konsultanti, akademska zajednica, poslovna i strukovna udruženja, RRA, privatni sektor

Pokazatelj:

1. ocena Srbije na relevantnim međunarodnim indeksima - TTDI, stub Održivost (Sustainability), Svetskog ekonomskog foruma

(1) Početna vrednost: 3,93 (2024. godine),

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 4,00,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 4,30.

Izvor provere:

Izveštaj TTDI Svetskog ekonomskog foruma

Mera 6.1. Unapređenje pravnog okvira za povećanje održivosti i otpornosti turističkog sektora

Opis mere:

Cilj mere je da turistički sektor bude pravno uređen i organizaciono spreman da funkcioniše dugoročno, uz što manje negativnih uticaja na prirodu i zajednice, i da može brzo da se prilagodi krizama ili promenama na tržištu. Mera obuhvata formiranje radnog tela za izradu nacionalnih standarda i smernica za dostizanje kreiranih standarda za održivi razvoj (na primeru, GSTC standarda za destinacije, privredu - hotele i turoperatore, atrakcije - uključujući muzeje, nacionalne parkove i slične lokalitete, i MICE sektor - kongresne kapacitete, organizatore događaja i poslovne događaje). Ova mera obuhvata izradu analize uticaja klimatskih promena, ranjivosti i potreba za prilagođavanjem turističkog sektora, kao i predlog mera za povećanje otpornosti sektora turizma kroz izradu Mape puta za povećanje otpornosti sektora turizma na klimatske promene, s obzirom da su Srbija i region Balkana prepoznati kao žarišta klimatskih promena, pri čemu se Srbija zagreva 60% brže od globalnog proseka, što predstavlja ozbiljan izazov za održivost turizma. Mera podrazumeva i unapređenje održivog upravljanja posetama i turističkim aktivnostima u zaštićenim područjima, kroz aktivnosti koje uključuju izrade smernica za planiranje i upravljanje posetama, razvoj metodologije za utvrđivanje nosećeg kapaciteta, sistema praćenja turističkog pritiska i jačanje kapaciteta za razvoj održivog turizma. Turizam je globalno sve ranjiviji usled klimatskih promena, koje mogu umanjiti konkurentnost destinacija kroz negativne uticaje na kulturne i prirodne resurse, infrastrukturu i turistička iskustva. Ove promene ugrožavaju ne samo kvalitet životne sredine, već i ekonomsku održivost turističkih destinacija, posebno u zemljama u razvoju poput Srbije. Zbog toga programi ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama moraju biti sastavni deo pametnog i održivog planiranja turizma na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Preporuka je da programi podrške i investicija u turističkom sektoru uvažavaju kriterijuma održivosti, uključujući ekološke, socijalne i upravljačke aspekte (ESG), u skladu sa raspoloživim sredstvima i važećim propisima.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, TOS, LTO, JLS, SKGO, konsultanti, akademska zajednica, poslovna i strukovna udruženja, RRA, privatni sektor

Pokazatelji:

1. kreirani nacionalni standardi i smernice za održivi razvoj

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

2. Izrađene Mapa puta za povećanje otpornosti sektora turizma na klimatske promene

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 1

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva nadležnog za turizam i ugostiteljstvo

Mera 6.2 Edukacija zaposlenih u turističkom sektoru za održivo i odgovorno poslovanje

Opis mere:

Ova mera podrazumeva organizovanje obuka i radionica za lokalne samouprave, TO, DMO i privatni sektor o održivom planiranju/nacionalnim smernicama, nacionalnim standardima za održivi razvoj i o upravljanju krizama, u saradnji sa GSTC. Pored toga, za turistički sektor je od posebnog značaja održavanje radionica o tome kako posao u turizmu učiniti "zelenim", odnosno na koji način smanjiti upotrebu plastike, kako smanjiti karbon otisak, kako smanjiti potrošnju energenata i slično.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo nadležno za životnu sredinu, Agencija za zaštitu životne sredine, TOS, SKGO, RTO, LTO, JLS, RRA, privatni sektor, konsultanti, akademska zajednica, strukovna i poslovna udruženja

Pokazatelji:

1. broj održanih radionica

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 10,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30.

2. broj obučenih učesnika

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 200,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 600.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, izveštaji partnera o realizovanim radionicama

Mera 6.3. Monitoring i evaluacija održivosti sektora

Opis mere:

Ova mera podrazumeva uspostavljanje sistema za praćenje i ocenu održivosti turizma kroz implementaciju, već pomenutih u prethodnoj meri, nacionalnih smernica za održivo upravljanje destinacijama i nacionalnih standarda za održivi razvoj, razvijenih u skladu sa GSTC standardima za destinacije, privredu, atrakcije i MICE sektor. Po usvajanju nacionalnih smernica i standarda za održivi razvoj, ministarstva nadležna za turizam i zaštitu životne sredine će odrediti akreditaciono telo, koje će se baviti sertifikacijom destinacija i objekata. Potom, ministarstva nadležna za turizam i ugostiteljstvo, za kulturu i zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, TOS i druge relevantne zainteresovane strane, a na poziv ministarstva nadležnog za turizam, definisaće pilot destinacije, nakon čega će se odrediti telo koje će sprovoditi monitoring na destinacijskom nivou. Privatni sektor (hoteli i turoperatori, kao i MICE sektor), muzeji, nacionalni parkovi i svi druge zainteresovane strane, koje budu želele da dobiju nacionalni sertifikat o održivosti, takođe, imaju obavezu da učestvuju u prikupljanju podataka i sprovođenju evaluacije. Ova mera osigurava usklađivanje sa međunarodnim priznatim standardima održivosti i doprinosi unapređenju konkurentnosti turizma Srbije u regionu, na evropskom i svetskom nivou.

Period realizacije:

2026-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo

Partnerske institucije/organizacije: Ministarstvo nadležno za kulturu, zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, TOS, RTO, LTO, JLS, konsultanti, akademska zajednica, poslovna i strukovna udruženja, RRA, privatni sektor

Pokazatelji:

1. formirano akreditaciono telo za sertifikaciju

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.

2. broj (pilot) destinacija sa usvojenim standardima za održivi razvoj

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 10.

3. broj privrednih subjekata u turizmu i ugostiteljstvu sa usvojenim standardima za održivi razvoj

(1) Početna vrednost (januar, 2026): 0,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 3,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 10.

4. broj turističkih destinacija/biznisa sa međunarodnim/nacionalnim održivim sertifikatima

(1) Početna vrednost (januar, 2026): nema,

(2) Ciljna vrednost za kraj 2028. godine: 10,

(3) Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30.

Izvor provere:

Izveštaj Ministarstva, izveštaji relevantnih zainteresovanih strana.

5.4. Izveštaj o analizi efekata

Izveštaj o analizi efekata prikazuje socijalne, finansijske, ekonomske i upravljačke efekte svakog posebnog cilja. Pored toga, u posebnom delu, evidentirani su i rizici koji mogu nastati tokom sprovođenja mera.

5.4.1. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 1

Mere ovog cilja, kao deo šire turističke strategije, ima potencijal da donese socijalno pravedan, ekonomski isplativ i institucionalno održiv razvoj turizma u RS. Kombinovanjem razvoja turističkih proizvoda, infrastrukture, podsticaja, kontrole i edukacije, stvara se sistemska podloga za podizanje kvaliteta celokupnog sektora. Ostvarenje ovog cilja doprineće povećanju ekonomskih i socijalnih koristi za zajednicu kroz rast zaposlenosti, kvaliteta života, razvoj pratećih usluga, proizvoda i infrastrukture, a celogodišnji turizam, razvoj novih turističkih proizvoda i podsticanje receptivnog i domaćeg turizma doprineće porastu potrošnje i turističkog prometa koji dalje kreiraju ekonomske efekte za celokupnu turističku zajednicu. Socijalni efekti ogledaju se i u donošenju strategijskog okvira pristupačnog turizma, izgradnji turističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom i približavanje turističke ponude osobama sa invaliditetom putem digitalnih alata (veća socijalna inkluzija u turizmu). Podsticaji za dovođenje stranih turista, povećanje domaće tražnje i unapređenje kvaliteta turističke ponude imaju direktan uticaj na rast prihoda. Finansijski efekti uključuju ulaganja u procese i projekte koji treba da doprinesu unapređenju celokupne turističke ponude (ulaganja u podsticaje i subvencije, infrastrukturu) i suzbijanje nelegalnih turističkih aktivnosti čime se direktno doprinosi kreiranju pozitivnih ekonomskih efekata (suzbijanjem neregistrovanih ugostiteljskih objekata za smeštaj i nelegalno organizovanih putovanja povećava se broj legalnih subjekata, što donosi veće poreske prihode). Upravljački efekti ogledaju se u unapređenju saradnje resornih ministarstava (turizam, poljoprivreda, kultura, sport, saobraćaj i dr.) što dovodi do strateškog pristupa razvoju nišnih turističkih proizvoda, a zajedničko planiranje i sprovođenje mera smanjuje dupliranje nadležnosti i podiže efikasnost. Takođe, bolja kontrola i nadzor (npr. inspekcijski nadzor) omogućavaju dosledno sprovođenje propisa i unapređuju kvalitet turističke ponude.

5.4.2. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 2

Povećanje međunarodne vidljivosti Srbije kao turističke destinacije, sa posebnim osvrtom na efekte povezane sa EXPO 2027 i jačanjem brenda "Srbija - Doživi", predstavlja ključni mehanizam za pozicioniranje Srbije kao konkurentne, prepoznatljive i atraktivne destinacije u narednom periodu. Kombinujući promociju, istraživanja, institucionalnu saradnju i veliki događaj poput EXPO 2027, RS ima priliku da značajno poveća broj stranih turista, poboljša imidž u inostranstvu, unapredi upravljanje turističkim sistemom i ostvari ekonomski rast zasnovan na održivom i strateškom razvoju turizma, čime se kreiraju značajni ekonomski efekti. Kao domaćin EXPO 2027, RS dobija priliku da bude prepoznata kao moderna i inovativna zemlja, što ima šire ekonomske implikacije i izvan turizma (tj. za izvoz, investicije, diplomatiju). Veća međunarodna vidljivost vodi ka većem broju turista, a samim tim i rastu direktnih prihoda od turizma, dok jačanje brenda i internacionalna vidljivost čine destinaciju privlačnijom za strane investitore u hotelsku, ugostiteljsku i turističku infrastrukturu. Upravljački efekti ogledaju se u boljoj koordinaciji institucija i unapređenju saradnja između TOS, LTO, RTO i EXPO organizacije radi povećanja vidljivosti Srbije kao turističke destinacije. Upravljački efekti ogledaju se i unapređenju strateškog planiranja izradom Strategijskog marketing plana čime će se omogućiti konkretizacija dugoročnih ciljeva u promociji i upravljanju imidžom Srbije. Kontinuirana istraživanja konkurentnosti i imidža obezbeđuju podatke za donošenje politika i odluka zasnovanih na dokazima (evidence-based policy making). Socijalni efekti ogledaju se u činjenici da se organizovanjem obuka (npr. za gastrodiplomatiju, protokol, komunikaciju) povećava kapacitet zaposlenih u turizmu i volontera, što doprinosi razvoju ljudskog kapitala, ali i boljem povezivanju sa turističkom ponudom zemlje, što stvara osećaj pripadnosti i ponosa. Socijalni efekti se ogledaju i u povezivanju lokalnih zajednica, što doprinosi boljem pozicioniranju manjih i ruralnih sredina kroz integraciju brenda "Srbija - Doživi" u lokalne promotivne kampanje. Finansijski efekti ogledaju se u ulaganjima u digitalnu ciljanu promociju Srbije na inostranom tržištu, tematske ciljane događaje (poput Nedelje turizma) u okviru EXPO-a, organizacije Turističkog foruma, što će doprineti internoj i eksternoj vidljivosti brenda Srbije kao turističke destinacije.

5.4.3. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 3

Uspostavljanje sistemskog i efikasnog destinacijskog menadžmenta u RS pozicionira Srbiju kao modernu, održivu i pouzdanu destinaciju na globalnom turističkom tržištu. Efikasniji model upravljanja doprinosi boljem razvoju turističkih proizvoda, dužoj turističkoj sezoni i većem broju poseta, što podstiče privredni rast, dok osnivanje i jačanje regionalnih DMO-a doprinosi aktiviranju turističkih potencijala i ravnomernijem regionalnom razvoju što kreira značajne ekonomske efekte. Finansijski efekti ogledaju se u tome da reforma LTO/RTO omogućava bolju kontrolu i namensko trošenje sredstava zbog unapređene saradnje u kreiranju turističkih proizvoda i promociji, dok nov pravni okvir stvara sigurnije i transparentnije okruženje za domaće i strane investitore, čime se privlače investicije. Jačanje DMO i DMC kapaciteta olakšava partnerstva sa privredom, što omogućava razvoj novih turističkih usluga i proizvoda. Upravljački efekti ogledaju se u donošenju regulatornog okvira za osnivanje DMO. Novi model destinacijskog menadžmenta takođe poboljšava povezanost lokalnog, regionalnog i nacionalnog nivoa, a novi zakonski i podzakonski akti usklađeni sa EU propisima obezbeđuju jasniji i stabilniji regulatorni okvir. Pored toga, upravljački efekti ogledaju se i u jačanju kapaciteta za donošenje odluka kroz edukacije u oblasti istraživanja, analitike i izveštavanja koji omogućavaju LTO/RTO da donose bolje strateške i operativne odluke. Socijalni efekti ogledaju se u povećanju znanja i veština zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, dok umrežavanje i partnerstva omogućavaju aktivnije učešće lokalnog stanovništva u razvoju i promociji turističke ponude. Takođe, jačanje kapaciteta LTO/RTO i razvoj DMO-a i DMC-a dovodi do otvaranja novih radnih mesta u javnom i privatnom sektoru, čime se povećava zaposlenost, dok jasnija struktura upravljanja i partnerstva između javnog, privatnog i civilnog sektora jačaju poverenje i saradnju.

5.4.4. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 4

Unapređenje veština i znanja zaposlenih u javnom i privatnom sektoru turizma predstavlja strateški ključnu polugu za profesionalizaciju sektora, razvoj lokalnih zajednica, povećanje kvaliteta turističke ponude, kao i za socijalno i ekonomsko osnaživanje stanovništva.

Socijalni efekti ogledaju se u podsticanju socijalne inkluzije jer su obuke dostupne ženama, mladima, osobama sa invaliditetom i nezaposlenima, a sa druge strane doprinose i samozapošljavanju, jačajući kompetencije za pokretanje poslova u turizmu i ugostiteljstvu. Edukacije o održivom i odgovornom turizmu doprinose jačanju svesti o zaštiti životne sredine i kulturne baštine. Edukacije namenjene lokalnom stanovništva motivišu pripadnike zajednice da se aktivno uključe u kreiranje i upravljanje turističkom ponudom, što je u skladu sa principima održivog razvoja. Ekonomski efekti ogledaju se u činjenici da obuke stanovništva u ruralnim i pograničnim područjima dovode do razvoja malih biznisa, porodičnih smeštaja i novih turističkih proizvoda, dok razvoj praktičnih veština za konkretna zanimanja u turizmu (recepcioneri, konobari, animatori...) povećava mogućnosti za zaposlenje. Pored toga, edukacije u oblasti turističke privrede doprinose i boljoj efikasnosti rada i podižu ukupni kvalitet usluga u turizmu, čime se direktno utiče na veće prihode od turizma i zadovoljstvo posetilaca. Finansijski efekti ogledaju se kroz podršku domaćinstvima, ženama, starima i mladima u ruralnim područjima čime se otvara mogućnost dodatnih izvora prihoda u turizmu i ugostiteljstvu, dok obučeni akteri bolje planiraju budžete, pišu projekte i pristupaju subvencijama i fondovima (EU, državni, lokalni), čime se jačaju finansijske kompetencije sektora. Upravljački efekti ogledaju se u činjenici da obuke povećavaju kompetencije zaposlenih u LTO, RTO, DMO, ministarstvima i drugim javnim institucijama, što doprinosi efikasnijem planiranju i implementaciji turističke politike, a u skladu sa principima održivog razvoja turizma. Unapređenje znanja podstiče saradnju između institucija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou čime se jača međusektorska saradnja i koordinacija.

5.4.5. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 5

Mere u okviru ovog cilja imaju za cilj digitalnu transformaciju turističkog sektora i razvoj pametnog turizma, čime se Republika Srbija pozicionira kao savremena, tehnološki osvešćena destinacija. Kombinujući digitalizaciju, integraciju pametnih rešenja i primenu otvorenih podataka, stvara se osnov za povećanje konkurentnosti, efikasnosti i transparentnosti u sektoru turizma.

Socijalni efekti ogledaju se u povećanju digitalnih kompetencija zaposlenih u turizmu kroz obuke i radionice, kao i u širem uključivanju lokalnih zajednica i malih privrednih subjekata u digitalne tokove poslovanja. To dovodi do većeg osećaja pripadnosti i ravnomernije distribucije koristi u urbanim i ruralnim sredinama. Digitalni turistički asistent i pametne aplikacije unapređuju korisničko iskustvo, čineći turističku ponudu dostupnijom i atraktivnijom različitim publikama, uključujući osobe sa invaliditetom i starije.

Finansijski efekti ogledaju se u ulaganjima u digitalne platforme, baze podataka i softverska rešenja koja doprinose boljem upravljanju resursima i povećanju efikasnosti. Direktni finansijski efekti očekuju se kroz veću onlajn vidljivost i prodaju turističkih usluga, čime se ostvaruje rast turističkog prometa i prihoda.

Ekonomski efekti zasnivaju se na rastu konkurentnosti i boljem pozicioniranju Republike Srbije na međunarodnom tržištu. Unapređenjem indeksa digitalne spremnosti i učešćem u evropskim inicijativama (kao što su Evropska prestonica pametnog turizma i European Green Pioneer of Smart Tourism), Republika Srbija se pozicionira kao destinacija koja podstiče inovacije i održivi razvoj. Ovi procesi doprinose rastu turističkog prometa, privlačenju stranih investicija i razvoju novih biznis modela zasnovanih na digitalnim rešenjima. Upravljački efekti ogledaju se u jačanju koordinacije institucija i turističkih organizacija na svim nivoima, kroz razvoj zajedničkih digitalnih platformi i registara. Unapređenje sistema eTurista i primene otvorenih podataka omogućava donosiocima odluka da kreiraju politike zasnovane na dokazima. Usvajanjem strategijskog okvira za pametni turizam postavljaju se osnove za dugoročni razvoj, dok saradnja između javnog, privatnog i akademskog sektora doprinosi većoj efikasnosti i smanjenju dupliranja nadležnosti.

5.4.6. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 6

Mere usmerene ka održivosti i otpornosti turističkog sektora postavljaju temelje za dugoročni razvoj sektora uz očuvanje resursa i odgovorni turizam, doprinose podizanju kvaliteta i vidljivosti Srbije kao destinacije, osnažuju lokalne zajednice i privredu i doprinose borbi protiv klimatskih promena.

Socijalni efekti ogledaju se u podizanju svesti o značaju održivog razvoja i odgovornom ponašanju svih učesnika u turističkom sektoru, jer kreiranje nacionalnih smernica za održivo upravljanje destinacijama i nacionalnih standarda za održivi razvoj i edukacije o održivosti menjaju stavove i navike aktera u turizmu (od javnih institucija do posetilaca). Takođe, jača se i društvena odgovornost, jer turistički akteri postaju više osvešćeni i aktivni u zaštiti lokalne kulture, prirode i poboljšanju kvaliteta života lokalne zajednice. Edukacijama se jača i otpornost celog društva na nepredviđene krize. Ekonomski efekti ovog cilja ogledaju se u diversifikaciji turističke ponude i otvaranju novih radnih mesta za nova zanimanja - eko-vodiča, menadžera za održivost, edukatora i sl. Održivo upravljanje resursima osigurava da oni dugoročno doprinose prihodima od turizma, dok usvajanje Programa otpornosti turizma Srbije na klimatske promene omogućava blagovremeno prilagođavanje turističke ponude destinacija klimatskim promenama, smanjuje osetljivost na gubitke u prihodima i infrastrukturi, te dalje doprinosi ekonomskoj održivosti destinacija. Mere ovog cilja usmerene su i na primenu održivih standarda u ruralnim i manje razvijenim područjima omogućavajući ravnomerniji razvoj, otvaranje malih biznisa i zadržavanje stanovništva. Finansijski efekti su brojni. Pre svega, ove mere doprinose olakšanom pristupu finansijama i podsticajima jer subjekti sa sertifikatom održivosti imaju veće šanse za dobijanje subvencija, EU fondova i podrške iz međunarodnih izvora. Edukacija o energetskoj efikasnosti, smanjenju upotrebe plastike i potrošnje energenata i "ozelenjavanju" biznisa, dovodi do smanjenja operativnih troškova. Takođe, potrošači sve više preferiraju ekološki odgovorne brendove, što doprinosi većoj popunjenost kapaciteta u "zelenim" hotelima, kongresnim centrima, boljoj prodaji turističkih aranžmana i usluga "zelenih turoperatora" i omogućava veću cenu usluga. Upravljački efekti ogledaju se u institucionalnom jačanju, jer uspostavljanje nacionalnih smernica i standarda za održivi razvoj omogućava sistematizovano i koordinisano upravljanje održivim turizmom. Takođe, uspostavljanje sistema monitoringa na nivou destinacija omogućava donošenje politika zasnovanih na podacima. Značajan doprinos je i standardizacija sektora, jer jedinstveni standardi za destinacije, privredu, atrakcije i događaje (po uzoru na GSTC) uvode transparentnost, kontrolu kvaliteta i olakšavaju međunarodnu integraciju.

5.4.7. Potencijalni negativni efekti mera

Prilikom implementacije ove Strategije, uključujući definisane ciljeve, mere i aktivnosti mogu se javiti određeni rizici, kao i negativni efekti pojedinih aktivnosti koji se mogu sprečiti blagovremenim reakcijama i pripremljenošću sektora. Sprovođenje svih planiranih mera (reforma destinacijskog upravljanja, uvođenje standarda, edukacije, sertifikacije, razvoj proizvoda i infrastrukture i sl.) zahteva značajna finansijska sredstva koja možda neće biti u punoj meri obezbeđena. Iako je cilj ravnomerni razvoj, bogatije ili bolje organizovane opštine mogu brže iskoristiti mere, što dodatno povećava regionalne nejednakosti. Takođe, turizam se već suočava sa manjkom kvalifikovanog kadra, a ubrzan razvoj bez podrške obrazovnog sistema može dovesti do pada kvaliteta usluga.

Potencijalno negativni efekti su i prekomeran razvoj turizma u pojedinim destinacijama koji može dovesti do povećanja cena, promene namena javnog prostora i narušavanja kvaliteta života stanovništva. Ukoliko se mere ne sprovedu inkluzivno, postoji rizik da lokalno stanovništvo ne dobije priliku da zaradi od turizma ili da bude marginalizovano. Takođe, podsticanje otvaranja malih biznisa bez sistemske podrške (obuka, savetovanje, marketing, finansiranje) može dovesti do velikog broja neuspelih projekata. Dalje, bez realne kontrole i monitoringa, turistički subjekti mogu pribegavati "greenwashing"-u - deklarativno se predstavljaju kao održivi bez stvarnih promena.

Takođe, jedan od rizika je i nedovoljna koordinacija između institucija i različitih zainteresovanih strana u turizmu, usled čega može doći do neefikasnog korišćenja resursa, preklapanja aktivnosti, kašnjenja u realizaciji mera, kao i do pojave sličnih programa koje paralelno sprovode različita ministarstva i institucije nadležne za podršku istom sektoru i sl.

Kada je reč o događaju EXPO 2027, postoji rizik da infrastruktura napravljena za EXPO bude zapuštena ili nedovoljno korišćena nakon događaja. Ukoliko EXPO ostane izolovan od šire ponude Srbije, neće doprineti unapređenju vidljivosti cele zemlje.

Rizici se odnose i na neravnomernu primenu digitalizacije između većih urbanih centara i ruralnih područja, otpor prema uvođenju novih tehnologija kod manjih turističkih subjekata, koji investicije u digitalizaciju vide kao trošak, kao i na potencijalne probleme sa zaštitom podataka i sajber bezbednošću. Nedovoljno finansiranje ili nedovoljna koordinacija institucija mogu usporiti implementaciju mera i umanjiti planirane efekte.

Potencijalno negativni efekti se ogledaju i u socioekonomskim posledicama, npr. u povećanju troškova života u turističkim sredinama, marginalizaciji lokalnog stanovništva ili prevelikom oslanjanju na turizam kao jedini izvor prihoda, što čini zajednice ranjivim na krize. Pored toga, ukoliko se ne mere uticaji turizma na kulturno nasleđe i prirodne resurse, može se narušiti njihova autentičnost i održivost. Da bi se ovi rizici sveli na minimum, neophodno je implementirati transparentne mehanizme praćenja, procene uticaja i redovne revizije strategije, kako bi se osiguralo da turizam doprinosi razvoju, a ne degradaciji destinacija.

Dodatni izazov može predstavljati politička i regulatorna nestabilnost - česte izmene zakona, podzakonskih akata i administrativnih procedura mogu otežati dugoročno planiranje i obeshrabriti investitore. Takođe, komplikovani birokratski postupci u vezi sa izdavanjem dozvola za infrastrukturne projekte, registraciju novih subjekata i pristup podsticajima mogu usporiti dinamiku razvoja. Ukoliko regulatorni okvir ne prati tehnološke i tržišne promene, postoji rizik da pojedine inovacije (npr. u oblasti digitalnog marketinga, kratkoročnog izdavanja smeštaja ili održivog transporta) ostanu van zakonskog okvira, što može izazvati pravnu nesigurnost i nelojalnu konkurenciju.

Pored institucionalnih i finansijskih rizika, značajan izazov predstavljaju i globalne okolnosti, klimatske promene, energetske krize, geopolitička nestabilnost ili zdravstvene krize poput pandemija mogu direktno uticati na turističke tokove. Ekstremni vremenski događaji mogu ugroziti atraktivnost pojedinih prirodnih destinacija, dok rast cena energenata može značajno poskupeti poslovanje u sektoru. Takođe, porast međunarodne konkurencije i promena preferencija publike, koja sve više traži održive i personalizovane doživljaje, predstavlja rizik da RS, ukoliko ne prilagodi svoju ponudu, izgubi deo tržišnog učešća u korist fleksibilnijih i inovativnijih okruženja.

Kako bi se ovi negativni efekti predupredili potrebna je jaka kontrola i monitoring - praćenje realizacije svih mera i transparentno izveštavanje. Takođe, sprovođenje pilot projekata pre šire implementacije omogućiće testiranje standarda i modela upravljanja u manjem obimu pre šire primene. Šansa je i jačanje saradnje sa obrazovnim sektorom kroz povezivanje turizma i formalnog obrazovanja radi dugoročnog rešavanja problema radne snage, ali i strateškog planiranja turizma. Kroz veću povezanost turističke privrede i akademije doprineće se većoj implementaciji inovativnih rešenja. Kada je reč o održivosti, jasni i jasno komunicirani kriterijumi za podsticaje i sertifikaciju smanjiće rizik zloupotrebe i simboličnog pristupa "održivosti".

6. MODEL RASTA DO 2030. GODINE

Model rasta predstavlja analitički okvir zasnovan na makroekonomskim i sektorskim turističkim pokazateljima, koji ima za cilj da kvantifikuje očekivane efekte sprovođenja Strategije. U okviru modela, izvršena je detaljna analiza postojećih makro turističkih indikatora, pri čemu su identifikovani ključni pokazatelji sa pouzdano utvrđenim početnim vrednostima za koje su izrađene projekcije budućih vrednosti za čitav period trajanja Strategije. Nadalje, u analitičkom procesu korišćen je komparativni pristup koji podrazumeva da su projekcije bazirane na poređenju pokazatelja turizma RS sa podacima uporedivih zemalja, kao i međusobnoj povezanosti koja je simulirana kroz kvantitativni model. Model rasta, između ostalog, treba da funkcioniše kao alat za praćenje učinaka, pravovremenu korekciju politika i unapređenje odgovornosti svih aktera u okviru turističkog sistema. Na taj način se obezbeđuje transparentan i merljiv put ka održivom, inkluzivnom i konkurentnom razvoju turizma Republike Srbije. Ključni preduslov za ostvarenje definisane vizije i opšteg cilja Strategije jeste dosledna i uspešna realizacija posebnih ciljeva, kao i efikasna implementacija predloženih mera.

Projekcije do 2030. zasnovane su na scenarijskoj i ekspertskoj proceni koja objedinjuje međunarodne trendove, domaće pokazatelje, očekivani uticaj investicija i efekte EXPO-a 2027 na tražnju. UNWTO predviđa da će globalni turizam u narednoj deceniji rasti oko 3% godišnje, pa je za Srbiju kao konzervativan scenario usvojena stopa od 4% godišnjeg rasta, dok je optimistički raspon od 6,5% zasnovan na bržem postpandemijskom oporavku, rastu interesovanja za zemlju i očekivanim EXPO-efektima.

EXPO 2027 u Beogradu predstavlja ključnu prekretnicu. Najave predviđaju da će izložba u periodu maj-avgust 2027. primiti više od 4 miliona posetilaca sa više od 120 zemalja i da bi ukupan prihod od turizma, poslovnih dogovora i povezanih investicija mogao da dostigne oko 6 milijardi EUR. Analize domaćih institucija ukazuju da će Beograd morati da poveća hotelske kapacitete za 30-40%, odnosno za oko 3.000 novih soba, uz otvaranje 8-15 novih hotela do 2027. godine. Vlada Republike Srbije je već obezbedila sredstva za subvencije za gradnju i renoviranje hotela kako bi se ovaj cilj ostvario. Planirani EXPO - smeštajni kompleks predviđa dodatnih 1.500 jedinica.

Tabela 16. Modela rasta sa projekcijama do 2030. godine

Pokazatelj

Početna vrednost 2024.

2030. donji raspon

2030. gornji raspon

2030 VS 2024 CAGR
(u%)

Ukupan broj noćenja (u mil.)

12,7

16,1

18,5

5,3

Ukupan broj dolazaka (u mil.)

4,4

5,6

6,4

5,3

Zaposlenost u turizmu

87.287

104.225

116.973

4,0

Ukupan broj smeštajnih jedinica

77.853

98.509

110.436

5,2

Compound Annual Growth Rate (CAGR) - (CAGR) - složena godišnja stopa rasta

Ukupan broj noćenja i dolazaka - Početne vrednosti iz 2024. bile su 12,7 miliona noćenja i 4,4 miliona dolazaka. Primena godišnjih stopa rasta od 4% (donji raspon) i 6,5% (gornji raspon) rezultira rasponom od 16,1-18,5 miliona noćenja i 5,6-6,4 miliona dolazaka do 2030. godine. Prosečna složena godišnja stopa rasta iznosi oko 5,3%, što odražava kombinaciju opšteg rasta turizma i snažnog skoka tokom EXPO 2027, kada se očekuje da će Beograd i okolina privući više od četiri miliona posetilaca.

Zaposlenost i smeštajni kapaciteti - Za zaposlene je zadržana stopa rasta 3 - 5% godišnje jer zapošljavanje obično zaostaje za rastom poseta, dok se za smeštajne jedinice i broj ležaja koristi viša stopa 4-6% zbog planiranog proširenja kapaciteta uoči EXPO-a. UNWTO naglašava da turizam obezbeđuje jedno od deset radnih mesta u svetu i da su pametne politike neophodne za održivost. Osim toga, potrebno je obezbediti nekoliko hiljada novih ležaja i soba kako bi se podmirile potrebe EXPO 2027. Po ovim pretpostavkama, projekcije pokazuju da će zaposlenost porasti sa 87.287 na 104.225-116.973 ljudi, da će smeštajnih jedinica biti 98.509-110.436 i da će broj ležaja dostići 229.510-257.298 do 2030. godine. Prosečna CAGR za smeštajne kapacitete iznosi oko 5,2%.

Grafikon 15 prikazuje projekciju broja noćenja i dolazaka u periodu od 2026. do 2030. godine. Linije prikazuju srednji scenario, a isprekidana linija označava prekretnicu u 2027. godini kada se očekuje eksponencijalni rast tokom izložbe.

Grafikon 15. Projekcija broja noćenja i dolazaka (2026-2030.)

7. PRIORITETNE TURISTIČKE DESTINACIJE

Imajući u vidu značaj očuvanja kontinuiteta u razvoju turističkog sektora, neophodno je da nadležni nosioci turističke politike u narednom periodu nastave sa sprovođenjem procesa prioritizacije i razvoja turističkih destinacija, započetog Prethodnom strategijom. U skladu s tim, u nastavku je prikazana lista prioritetnih turističkih destinacija sa njihovim prostornim obuhvatom, koja je na osnovu pristiglih komentara zainteresovanih strana, kao i zbog rastućeg interesovanja domaće i strane tražnje za pojedinim destinacijama, inovirana u odnosu na Prethodnu strategiju. Član 3. stav 1. tačka 14. Zakona o turizmu definiše izraz prioritetna turistička destinacija kao prostornu celina koja raspolaže turističkom resursnom osnovom za razvoj i komercijalizaciju turističkih proizvoda, potencijalnim i realnim turističkim atrakcijama, turističkom infrastrukturom i turističkom suprastrukturom. Prilikom definisanja prostornog obuhvata prioritetnih turističkih destinacija autori su se vodili ovom definicijom.

Kako je ranije napomenuto, postojanje odgovarajućih strateških i operativnih razvojnih dokumenata za destinaciju Stig i Kučajske planine nije bilo dovoljno da destinacija zaživi u praksi, te je ona izostavljena iz prioritetnih destinacija za period 2026-2030. godine, ali se nalazi u prostornom obuhvatu novo-predložene destinacije Turistička regija Istočna Srbija.

Predlog za definisanje Istočne Srbije kao prioritetne turističke destinacije zasniva se na njenim značajnim prirodnim, kulturno-istorijskim i razvojno-ekonomskim potencijalima, ali i na potrebi za ravnomernijim prostornim razvojem turizma. Zbog izuzetnog bogatstva prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa (arheološki lokalitet Felix Romuliana - Gamzigrad na Listi svetske baštine UNESCO-a, srednjovekovni manastiri, očuvana tradicija, pivnice - jedinstveni arhitektonski kompleksi vinskih podruma, termalni i mineralni izvori, planinski i speleološki lokaliteti), regija Istočne Srbije poseduje značajan potencijal za razvoj različitih oblika turizma, od kulturnog, banjskog, planinskog, ruralnog, eno-gastronomskog turizma, do ekoturizma i aktivnog odmora. Zbog svog položaja na granici sa Rumunijom i Bugarskom, regija je pogodna za razvoj prekograničnih turističkih projekata, zajedničkih regionalnih tura koje povezuju više zemalja i privlačenje stranih turista. Kreiranjem regije omogućava se formiranje prepoznatljivog turističkog brenda koji će objediniti različite proizvode i atrakcije pod zajedničkim identitetom, čime se olakšava destinacijski menadžment, zajednički nastup na tržištu i privlačenje investicija.

Takođe, zbog izuzetnog rasta turističkog prometa i intenzivnijeg razvoja infrastrukture u prethodnom periodu, Kuršumlija sa Kuršumlijskom, Prolom i Lukovskom banjom izdvojena je kao prioritetna turistička destinacija za predstojeći petogodišnji period. Ove banje predstavljaju značajne centre zdravstvenog turizma, sa prepoznatljivim prirodnim lekovitim faktorima i sve bogatijom pratećom ponudom. Destinacija dobija dodatnu vrednost zahvaljujući blizini prirodnog fenomena Đavolja varoš, jednog od najpoznatijih zaštićenih prirodnih dobara u Republici Srbiji. Dalje pozicioniranje Kuršumlije kao prioritetne destinacije doprinosi razvoju juga Srbije, diversifikaciji turističke ponude i jačanju konkurentnosti RS na domaćem i međunarodnom tržištu.

Tabela 17. Pregled prioritetnih turističkih destinacija RS za period od 2026. do 2030.

Prioritetna destinacija

Prostorni obuhvat

Beograd

Grad Beograd sa gravitacionom zonom

Novi Sad, Fruška gora i Sremski Karlovci

Grad Novi Sad, Sremski Karlovci i NP Fruška gora sa okolnim naseljima i salašima: Petrovaradin, Sremska Mitrovica, Šid, Irig, Vrdnik, Ruma, Beočin, Inđija

Subotica, Palić i Potisje

Subotica, PP Palić, Bačka Topola, Rezervat Ludaško jezero, Kanjiža, Kikinda, Bečej, Novi Bečej, Senta, Ada, Titel

Banat/Vršac

Vršac, Bela Crkva, Pančevo, Kovačica, Zrenjanin, Mokrin, banja Rusanda, SRP Deliblatska peščara, Alibunar i Kovin

Gornje Podunavlje

Sombor, Apatin, Odžaci, Bač, Bački Petrovac, Bačka Palanka

Donje Podunavlje

Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek (Donji Milanovac), Kladovo

Turistička regija Istočna Srbija

Zaječar, Rtanj, Boljevac, Bor, Negotin, Gamzigradska banja, Stig, Kučajske planine, Homolje, Beljanica

Turistička regija Zapadna Srbija

Čajetina (Zlatibor), Tara - Drina - Bajina Bašta (NP Tara), Nova Varoš (Zlatar), Užice (PP Mokra Gora), Čačak, Prijepolje, Ljubovija, Ivanjica, Sjenica, Lučani (Dragačevo, Guča), Arilje, Požega, Kosjerić, Mali Zvornik

Podrinje / Loznica / Banja Koviljača

Loznica, Banja Koviljača, Tršić, Šabac, planine Gučevo, Cer, Vlašić.

Aranđelovac, Topola

Aranđelovac, Topola, Centralni deo Šumadije, Bukovička banja

Divčibare i Valjevo

Valjevo, Osečina, Divčibare, Podgorina, Valjevske planine

Kragujevac / Pomoravlje

Kragujevac, Svilajnac, Despotovac, Senjski rudnik, Ćuprija, Paraćin, Jagodina

Kopaonik

Kruševac, Kraljevo, Raška, Brus, NP Kopaonik, Jošanička banja

Kraljevo, Vrnjačka Banja

Kraljevo, Vrnjačka banja, planina Goč sa okolinom, Bogutovačka banja, Mataruška banja, Aleksandrovac

Sokobanja

Sokobanja sa planinom Ozren, Ražanj

Golija, Novi Pazar i Ivanjica

Planina Golija sa okolinom, Novi Pazar, Ivanjica

Stara planina

Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad, PP Stara planina

Niš, Niška Banja

Niš, Niška banja, Suva planina

Leskovac

Leskovac, Lebane, Medveđa, Sijarinska Banja

Vlasina, Vranje

Vranje, Vranjska banja, planina Besna Kobila, predeo izuzetnih odlika Vlasina, Surdulica, Vladičin Han

Kuršumlija

Kuršumlija, Đavolja Varoš, Kuršumlijska banja, Lukovska i Prolom banja

Sagledavajući turistički resursni potencijal, stepen razvijenosti, dosadašnja ulaganja u razvoj destinacija, naročito u smislu projekata turističke infra i suprastrukture koji su u fazi realizacije, kao i stepen prepoznatljivosti od strane turista i ostvareni promet, sa gornje liste se izdvaja šest turističkih destinacija visokog prioriteta koje se imaju smatrati nosiocima budućeg razvoja, u smislu integracije pojedinačnih elemenata turističke ponude primenom savremenih modela upravljanja turizmom na destinaciji, i to:

1. Beograd - Grad Beograd sa gravitacionom zonom

Beograd predstavlja vodeću urbanu i međunarodno najprepoznatljiviju turističku destinaciju Srbije, sa razvijenom ponudom gradskog, kulturnog, manifestacionog, MICE i nautičkog turizma. Dalji razvoj turističke ponude grada i njegove okoline može doprineti produžavanju boravka posetilaca, većoj turističkoj potrošnji i snažnijem pozicioniranju Srbije na međunarodnom tržištu.

2. Novi Sad, Fruška gora i Sremski Karlovci

Ova destinacija poseduje izuzetnu koncentraciju komplementarnih turističkih resursa - od urbane i kulturne ponude Novog Sada do prirodnih vrednosti Fruške gore, kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, vinarstva, gastronomije i ruralnog turizma. Njihovim snažnijim funkcionalnim povezivanjem moguće je formirati konkurentnu celogodišnju destinaciju koja će privlačiti različite tipove posetilaca uz mogućnost njihovog dužeg zadržavanja.

3. Donje Podunavlje

Ova regija predstavlja jednu od najvrednijih razvojnih zona Srbije zahvaljujući jedinstvenom spoju reke Dunav, NP Đerdap, izuzetnog kulturno-istorijskog nasleđa i atraktivnog prirodnog pejzaža. Integrisani razvoj nautičkog, kulturnog, aktivnog i ekoturizma može ovu oblast pozicionirati kao jednu od najznačajnijih međunarodnih turističkih destinacija Srbije.

4. Turistička regija Zapadna Srbija

Zapadna Srbija već predstavlja jedno od najrazvijenijih turističkih područja u Srbiji, sa snažnim centrima i izuzetnim potencijalom za planinski, aktivni, ruralni, zdravstveni i ekoturizam. Prioritet daljeg razvoja treba da bude povezivanje pojedinačnih atrakcija i centara u integrisanu regionalnu destinaciju, uz podizanje kvaliteta ponude i očuvanja prirodnih i pejzažnih vrednosti.

5. Golija, Novi Pazar i Ivanjica

Ovo područje karakteriše izuzetna raznovrsnost prirodnih, kulturnih i etnografskih vrednosti, što predstavlja osnovu za razvoj autentične i međunarodno konkurentne turističke ponude. Posebni razvojni potencijal predstavlja povezivanje ekoturizma, ruralnog i aktivnog turizma sa kulturnim nasleđem, gastronomijom i specifičnim lokalnim identitetom ovog prostora.

6. Stara planina

Stara planina predstavlja jednu od najznačajnijih razvojnih rezervi planinskog turizma u Srbiji, sa potencijalom da preraste iz dominantno zimske u konkurentnu celogodišnju destinaciju. Razvoj sportsko-rekreativnog, aktivnog, ruralnog i ekoturizma, uz unapređenje infrastrukture i kontrolisano korišćenje prostora, omogućio bi povećanje turističkog prometa uz očuvanje izuzetnih prirodnih vrednosti.

Navedene destinacije prepoznate su kao turističke destinacije visokog prioriteta jer objedinjuju najveću koncentraciju postojećeg turističkog prometa i infrastrukture sa prostorima izuzetnog, ali još uvek nedovoljno integrisanog i aktiviranog razvojnog potencijala. Dalje ulaganje u njihov razvoj omogućava istovremeno jačanje međunarodno afirmisanih centara i aktiviranje područja koja mogu doprineti ravnomernijem regionalnom razvoju turizma. Posebna vrednost je mogućnost razvoja širokog spektra turističkih proizvoda - od gradskog, kulturnog i MICE turizma, do planinskog, ruralnog, nautičkog, aktivnog i ekoturizma, čime se stvaraju uslovi za smanjenje sezonalnosti, produženje prosečnog boravka i povećanje turističke potrošnje. Usmeravanje investicija i razvojnih aktivnosti ka ovim destinacijama može imati najveći efekat na konkurentnost, održivost i međunarodno pozicioniranje turizma Srbije u celini.

8. PRIORITETNI TURISTIČKI PROIZVODI

Ujedinjene nacije (UN Tourism) definišu turistički proizvod kao kombinaciju materijalnih i nematerijalnih elemenata, kao što su prirodni i kulturni elementi, i resursi stvoreni ljudskim aktivnostima, atrakcije, objekti, komunalna i turistička infrastruktura i suprastruktura, usluge i aktivnosti koje čine osnovu marketing miksa destinacije i stvaraju celokupno iskustvo turista i posetilaca uključujući i njihove emocionalne doživljaje kao potencijalnih krajnjih korisnika. Turistički proizvod ima svoju cenu i prodaje se putem distributivnih kanala. Ovom definicijom su se autori vodili prilikom definisanja prioritetnih turističkih proizvoda.

Definisanje prioritetnih turističkih proizvoda Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine zasnovano je na: proceni atraktivnosti turističkih proizvoda i oceni njihove konkurentnosti.

Takođe, konsultovana su i istraživanja sa TOS-om i LTO, sprovedena za potrebe Strategijskog marketing plana do 2025. godine i istraživanje percepcije stranih i domaćih turista u Republici Srbiji, sprovedeno od strane TOS-a 2024. godine. Prema rezultatima istraživanja sprovedenog sa LTO, od 11 prioritetnih turističkih proizvoda definisanih Strategijom, pet najznačajnijih prema turističkom prometu koji generišu su: 1. kratki gradski odmori 2. MICE turizam, 3. planinski turizam, 4. spa&velnes u banjama/zdravstveni turizam 5. manifestacije/događaji. Prema novijem istraživanju (iz 2024. godine) percepcije stranih i domaćih turista o Republici Srbiji kao turističkoj destinaciji, turisti su na prvom mestu birali turizam gradova, turizam specijalnih interesa, zatim planinski turizam, spa i velnes u banjama/zdravstveni turizam i kulturni turizam.

Atraktivnost turističkih proizvoda definisana je na osnovu ocene međunarodnog potencijala pojedinačnog turističkog proizvoda i procene potencijala konkretnog turističkog proizvoda za unapređenje konkurentnosti turizma Republike Srbije. Pristup za procenu i rangiranje atraktivnosti turističkih proizvoda obuhvata:

1) Analitičku procenu međunarodne atraktivnosti turističkih proizvoda koja je izvršena kroz analizu prethodno definisanih turističkih proizvoda iz perspektive procene očekivane turističke potrošnje, odnosno sposobnosti turističkog proizvoda da generiše značajnu potrošnju/prihode i očekivan obim dolazaka turista čije je putovanje motivisano upravo određenim turističkim proizvodom. U postupku procenjivanja korišćene su sledeće kvalitativne i kvantitativne osnove: analize i izveštaji relevantnih međunarodnih turističkih institucija / organizacija (UN Tourism, WTTC, European Travel Commission - ETC), i dr.; istorijske stope rasta i očekivana kretanja trendova; naučne publikacije i istraživanja; Procena atraktivnosti turističkih proizvoda izvršena je na uporednoj skali koja je omogućila rangiranje na bazi potrošnje i tržišnog obuhvata (od najmanjeg - 1, do najvećeg - 5).

2) Procena potencijala za RS (procena dodatnog potencijala razvoja svakog pojedinog turističkog proizvoda u odnosu na trenutni nivo razvijenosti i procena dodatnog multiplikativnog efekta koji određeni turistički proizvod ima na druge turističke proizvode, ali i na druge privredne sektore u RS).

Ocena konkurentnosti turističkih proizvoda definisana je na osnovu kvantitativnih pokazatelja (statistički podaci, tržišno učešće) i kvalitativne procene (pri čemu su se imala u vidu već pomenuta anketna istraživanja, zatim naučna istraživanja, analiza proizvoda konkurenata - destinacija u regionu, ekspertska ocena i konsultacije sa ključnim zainteresovanim stranama u turizmu RS).

Ministarstvo identifikuje sledeće turističke proizvode koji čine turističku ponudu Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine:

1. Kratki gradski odmori (City break);

2. Turizam događaja (festivali, kulturni, sportski i dugi događaji);

3. Poslovni turizam (MICE) - poslovni sastanci, podsticajna putovanja, konferencije/kongresi i izložbe/sajmovi;

4. Planinski turizam;

5. Zdravstveni turizam (banjski - spa, medicinski, wellness);

6. Kulturni turizam (zasnovan na materijalnom i nematerijalnom kulturnom nasleđu, industrijskom nasleđu, savremenom stvaralaštvu, kreativnim industrijama, kao i kulturnim i tematskim rutama - rute na određenu temu, ličnost, vremensku epohu i dr.);

7. Eno-gastronomski turizam

8. Ruralni turizam (seoski turizam, agroturizam);

9. Nautički turizam (na rekama, kanalima i jezerima; međunarodna turistička krstarenja - kruzing i individualna plovidba, lokalna turistička krstarenja);

10. Specijalna interesovanja (kamping, glamping, lov, ribolov, pešačenje, biciklizam, planinarenje, posmatranje ptica, aktivan odmor i aktivnosti u prirodi, adrenalinske ture, splavarenje, kanjoning, paraglajding, moto-turizam, sport i rekreacija i sl.);

11. Tranzitni turizam;

12. Eko-turizam i geoturizam.

Kombinovanje analitičke procene međunarodnih atraktivnosti turističkih proizvoda i procene njihovog potencijala za RS rezultiralo je rangiranjem atraktivnosti turističkih proizvoda, koji služi kao osnova za definisanje strateških smernica budućeg razvoja turizma Republike Srbije.

Turistički proizvodi razvrstani su u tri grupe prioriteta, kako bi se lakše odredilo u koje proizvode treba ulagati najviše finansijskih, marketinških i vremenskih napora tokom implementacije Strategije. Prioritizacija turističkih proizvoda Srbije izvršena je ukrštanjem finalnih ocena atraktivnosti i konkurentnosti proizvoda i to:

Turistički proizvodi koji zahtevaju najmanje ulaganja (razvijeni proizvodi s realnom konkurentnom prednošću kojima je potreban snažan i inovativan marketing):

1) Kratki gradski odmori,

2) Poslovni turizam (MICE),

3) Planinski turizam,

4) Turizam događaja,

5) Eno-gastronomski.

Turistički proizvodi sa srednjim nivoom potrebnih ulaganja (proizvodi s razvojnim potencijalom kojima je potreban snažan i inovativan marketing, kao i neophodna ulaganja u turističku infrastrukturu):

1) Kulturni turizam,

2) Specijalna interesovanja (kamping, glamping, lov, ribolov, pešačenje, biciklizam, planinarenje, posmatranje ptica, aktivan odmor i aktivnosti u prirodi, adrenalinske ture, splavarenje, kanjoning, paraglajding, moto-turizam, sport i rekreacija i sl.),

3) Eko turiza,.

Turistički proizvodi koji zahtevaju najveća ulaganja (proizvodi s dobrom početnom pozicijom, ali za koje su potrebna ulaganja u turističku, komunalnu, putnu i drugu infrastrukturu, uz neophodnu primenu kreativnog, aktivnog i inovativnog marketinga):

1) Zdravstveni (banjski (spa), medicinski i velnes turizam),

2) Ruralni turizam,

3) Nautički turizam,

4) Tranzitni turizam.

U narednom periodu ključno je fokusirati se na razvijene proizvode s realnom konkurentnom prednošću, kako bi se postigao uspeh na tržištu, imajući u vidu da je reč o proizvodima koji su u velikoj meri razvijeni, ostvaruju značajnu konkurentsku prednost na tržištu i ostvaruju zapažen turistički promet. Takođe, postoji značajan potencijal za povezivanje gastronomije i vinskog turizma u jedinstven eno-gastronomski turistički proizvod, i njihovim kombinovanjem sa slabije razvijenim ruralnim ali i tranzitnim turizmom. Ovakav integrisani pristup omogućio bi kreiranje autentičnih turističkih iskustava, sa ciljem snažnijeg pozicioniranja RS na zahtevnom međunarodnom turističkom tržištu. Prethodnom strategijom gastronomija je bila svrstana kao niša Kulturnog turizma. Međutim, gastronomija i vinski turizam su se diferencirali kao važan motiv posete Srbije kao turističke destinacije, te zaslužuju biti izdvojeni kao poseban turistički proizvod. Važno je praviti jasnu razliku između nivoa razvoja vinskog turizma kao turističkog proizvoda sa nivoom razvoja vinarstva koji beleži sve brži rast, a kroz kampanju i organizovanje sajma "Wine Vision" dobija i značajniju vidljivost. Pored toga, neophodan je nastavak ulaganja u proizvode za koje je identifikovan značajan razvojni potencijal (turistički proizvodi sa srednjim nivoom potrebnih ulaganja) i paralelno u turističke proizvode koji beleže dobru početnu poziciju i zahtevaju najveća ulaganja. Sve tri grupe prioriteta imaju zajednički imenitelj - potrebu za snažnijim, aktivnijim, kreativnijim i inovativnijim marketingom ukoliko RS želi da bude po njima prepoznatljiva i pozicionirana na međunarodnom turističkom tržištu. Takođe, zbog značaja koji Strategija pridaje održivom turizmu i turističkom poslovanju, posebno je izdvojen turistički proizvod Ekoturizam. Prema Međunarodnom društvu za ekoturizam (The International Ecotourism Society - TIES), ovaj turistički proizvod se definiše kao odgovorno putovanje u prirodna područja koje čuva životnu sredinu, podržava dobrobit lokalnih ljudi i uključuje interpretaciju i edukaciju. Ekoturizam može pomoći da se RS pozicionira na mapi kao zemlja netaknute prirode i autentičnih iskustava, što je sve atraktivnije za turiste iz Evrope i šire. Posebno je interesantan za turiste koji traže odmor u prirodi, autentičnost i zdrav stil života, a RS obiluje prirodnim vrednostima koje se na ovakav održiv način mogu približiti posetiocima. Takođe, ekoturizam otvara nove izvore prihoda za sela i male zajednice, posebno u brdsko-planinskim krajevima koji se suočavaju sa iseljavanjem (Stara planina, Golija i sl.). Domaćinstva se na ovaj način mogu aktivirati da ponude smeštaj, lokalnu hranu, vodičke usluge, stare zanate.

Novina u odnosu na Prethodnu strategiju je i to da tematske rute nisu definisane kao poseban prioritetan turistički proizvod jer mogu biti i jesu deo više različitih prioritetnih turističkih proizvoda kao što su kulturni turizam, planinski, specijalna interesovanja i sl. Ostali prioritetni proizvodi ostaju isti kao u Prethodnoj strategiji uz korekciju terminologije kod pojedinih proizvoda: Naziv Manifestacioni turizam je korigovan u Turizam događaja (eng. Events tourism), zbog praćenja međunarodnih trendova koji ukazuju na to da se termin manifestacioni turizam već dugo ne koristi. Takođe, naziv turističkog proizvoda Zdravstveni turizam (spa & wellness) iz prethodne Strategije sada je usklađen sa svetskom terminologijom (UNWTO) i preimenovan u Zdravstveni turizam (koji u sebi sadrži tri segmenta banjski, velnes i medicinski turizam).

Turistički proizvod specijalnih interesovanja ima širok obuhvat različitih niša proizvoda, a neke od njih poput lovnog turizma, kampinga i glampinga su pokazale veliki potencijal u prethodnom periodu. Ove niše specijalnih interesovanja treba dodatno razvijati na lokalnom nivou u saradnji sa lokalnim samoupravama i treba im dati prioritet u Programima razvoja turizma JLS koje za njihov razvoj imaju potencijala.

8.1. Značaj pametnog turizma za prioritetne turističke destinacije i prioritetne turističke proizvode

U digitalnom dobu turizam se u velikoj meri razvija i izvan tradicionalne ponude. Globalne promene u ponašanju turista, porast očekivanja u pogledu autentičnosti iskustava i napredak informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) doveli su do pojave koncepta pametan turizam (eng. smart tourism). Za razliku od IKT sistema koji naglašavaju tehničku sposobnost uređaja, pametan pristup stavlja u prvi plan identifikovanje potreba korisnika i prilagođavanje usluga uz pomoć IKT. U okviru pametnog turizma primenjuju se hardver, softver, senzori, veliki skupovi podataka i povezanost (IoT, QR kodovi, NFC i RFID tehnologije) radi pružanja personalizovanih i jedinstvenih iskustava, ali se termin odnosi i na "pametne turiste" koji učestvuju u razvoju i unapređenju usluga. Pojedine evropske zemlje, posebno Španija, integrisale su pametni turizam u regionalne i nacionalne turističke strategije, sa fokusom na održivost, inovacije i upravljanje. Evropska unija sprovodi inicijativu "Evropske prestonice pametnog turizma" koja promoviše razvoj pametnog turizma na transnacionalnom nivou. Cilj inicijative je da istakne i nagradi evropske gradove koji postižu izuzetne rezultate u oblastima: održivost, kroz primenu zelenih tehnologija i politika koje smanjuju negativne uticaje turizma na životnu sredinu; digitalizacija, kroz korišćenje naprednih digitalnih rešenja radi poboljšanja turističkog iskustva i efikasnijeg upravljanja turizmom; pristupačnost, kroz obezbeđivanje jednakog pristupa turističkim sadržajima za sve, uključujući osobe sa invaliditetom i starije građane i kreativnost i kulturna baština kroz korišćenje kulturnog nasleđa i kreativnih industrija za stvaranje jedinstvenih i inovativnih turističkih proizvoda.

Razvoj koncepta pametnog turizma podrazumeva postojanje odgovarajuće digitalne i telekomunikacione infrastrukture. Efikasna primena pametnih turističkih rešenja, uključujući digitalne platforme, mobilne aplikacije, sisteme upravljanja posetiocima, internet stvari (IoT), analizu podataka i druge digitalne servise, uslovljena je dostupnošću pouzdanog širokopojasnog pristupa internetu i adekvatne mobilne komunikacione mreže, naročito u ruralnim, planinskim i drugim turistički perspektivnim područjima. Iz tog razloga razvoj pametnog turizma treba sprovoditi koordinisano sa razvojem elektronskih komunikacija i nacionalne digitalne infrastrukture, u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija, jedinicama lokalne samouprave i operatorima elektronskih komunikacija.

Pametan turizam obuhvata više dimenzija:

- Digitalno okruženje pametne destinacije i ko-kreacija iskustva.

Pametna destinacija se zasniva na arhitekturi koja integriše IKT infrastrukturu. Turisti postaju ko-kreatori sadržaja putem lokacijskih servisa, mobilnih telefona i društvenih mreža; kroz nove tehnologije kreiraju i dele iskustva sa drugim turistima i lokalnom zajednicom,

- Interakcija sa lokalnom zajednicom i održivost.

Pametan turizam podstiče interakciju posetilaca sa domaćinima i drugim turistima uz naglasak na očuvanju društvene i ekološke održivosti. Koncept uključuje društvene i ekološke ciljeve, odnosno upravljanje destinacijama mora biti integrisano, koordinisano i utemeljeno na principima održivog razvoja,

- Pametno iskustvo, pametni ekosistem, pametna destinacija i pametni podaci.

Četiri glavne komponente sistema su: (1) pametno iskustvo koje pruža personalizovane usluge u realnom vremenu; (2) pametni poslovni ekosistemi koji podrazumevaju saradnju privatnog i javnog sektora uz razmenu podataka; (3) pametne destinacije osmišljene kao centralizovane, integrisane platforme koje olakšavaju pristup informacijama; (4) pametni podaci koji uključuju prikupljanje, agregaciju i analizu podataka kako bi se generisale vredne informacije i nove poslovne prilike,

- Nove tehnologije i otvoreni podaci.

Razvoj pametnog turizma podrazumeva upotrebu veštačke inteligencije, mobilnih tehnologija, društvenih medija, otvorenih podataka i "cloud" servisa za poboljšanje turističkih usluga i marketinga. Ova paradigma omogućava nove načine oglašavanja, upravljanja turističkim tokovima i saradnje između zainteresovanih strana, a naglasak je na realnom vremenu, prilagodljivosti i interaktivnosti.

Implementacija koncepta pametnog turizma može značajno doprineti rešavanju izazova razvoju pametnom turizmu i povećati konkurentnost Srbije:

- Poboljšanje kvaliteta iskustva.

Pametne tehnologije obezbeđuju personalizovane informacije o atrakcijama, rutama i manifestacijama; omogućavaju mobilne vodiče, aplikacije za navigaciju i proširenu stvarnost u muzejima i prirodi. Ovo produžava boravak posetilaca, podstiče potrošnju i obogaćuje doživljaj.

- Efikasnije upravljanje destinacijama.

IoT senzori, big data analitika i pametni sistemi upravljanja saobraćajem i kapacitetima pomažu institucijama da prate tokove posetilaca, optimizuju infrastrukturu i spreče prekomerni turizam. Otvoreni podaci podstiču saradnju između lokalnih vlasti, privatnog sektora i start-upova.

- Održivi razvoj i uključivanje lokalnih zajednica.

Pametna uprava, uz upotrebu digitalnih platformi i participativnih alata, olakšava uključenje stanovništva u planiranje i pružanje usluga. Korišćenjem pametnih tehnologija (npr. digitalne karte, aplikacije za upravljanje otpadom) smanjuje se negativan uticaj turizma na okolinu.

- Jačanje inovativnog preduzetništva.

Platforme otvorenog koda, programabilni interfejsi i pristup širokim podacima otvaraju prostor za razvoj novih turističkih usluga i proizvoda (npr. start-up aplikacije za lokalne vodiče, interaktivne ture, digitalni suveniri), čime se podstiče saradnja privatnog i javnog sektora.

Pametan turizam, zasnovan na integraciji tehnologija, održivosti i participaciji, treba da postane okosnica razvoja turizma Srbije. Ulaganje u digitalnu transformaciju destinacija, razvoj pametne infrastrukture i promociju inovativnih usluga doprineće stvaranju prepoznatljive, konkurentne i otporne turističke ponude u narednoj deceniji.

Tabela 18. Mogućnosti unapređenja prioritetnih turističkih proizvoda primenom pametnog turizma

Prioritetni turistički proizvod

Mogućnosti unapređenja primenom pametnog turizma

Kratki gradski odmori (city break)

Digitalne turističke kartice sa integrisanim sistemom naplate, mobilne aplikacije za obilazak grada, interaktivne mape sa preporukama, AR vodiči za kulturne znamenitosti, AI-vođenje ture.

Turizam događaja (festivali, kulturne, sportske i privredne manifestacije)

Onlajn platforme za rezervaciju i personalizaciju doživljaja, RFID/narukvice za beskontaktno plaćanje, praćenje toka posetilaca u realnom vremenu radi bolje organizacije, virtualni i hibridni događaji za širu publiku, digitalni marketing zasnovan na analitici.

Poslovni turizam (MICE)

Platforme za organizaciju hibridnih i virtuelnih događaja, pametne kongresne sale sa interaktivnim ekranima i bežičnim vezama, analitika učesnika i personalizovani programi, beskontaktne registracije i navigacija kroz događaj.

Planinski turizam

Senzori za monitoring staza i vremenskih uslova, mobilne aplikacije za planinarske rute sa GPS praćenjem, digitalne informacije o biodiverzitetu i edukativne AR ture, sistemi za upravljanje gužvom i zaštitu prirodnih resursa.

Zdravstveni turizam (banjski, medicinski, wellness)

Digitalne platforme za personalizovane wellness programe, integracija senzornih tehnologija za praćenje zdravstvenih parametara.

Kulturni turizam

Vizitorski centri, arheološki lokaliteti, imerzivne ture kroz muzeje i nepokretna kulturna dobra, interaktivni vodiči na više jezika, sistem za praćenje posetilaca radi zaštite objekata.

Eno-gastronomski turizam

Platforme za povezivanje lokalnih proizvođača i posetilaca, analitika preferencija gostiju radi prilagođavanja ponude.

Ruralni turizam

E-pijaca za kupovinu lokalnih proizvoda, digitalni sistemi za zajedničko upravljanje resursima sela.

Nautički turizam

Pametni sistemi za upravljanje marinama i pristaništima, aplikacije za rezervaciju vezova, navigacione aplikacije sa upozorenjima o plovnom putu.

Specijalna interesovanja (aktivni odmor - hajking, biciklizam, lov, ribolov, posmatranje ptica, adrenalinski sportovi, glamping i sl.)

Digitalne staze i rute sa GPS navigacijom i upozorenjima, senzori za bezbednost na ekstremnim turama, aplikacije za deljenje rezultata i iskustava, virtualni vodiči i AR interpretacija prirode, platforme za rezervacije i ocenjivanje usluga.

Tranzitni turizam

Digitalni informativni sistemi na autoputevima i u čvorištima sa personalizovanim preporukama, sistemi za praćenje putovanja i upravljanje saobraćajem.

Eko-turizam i geoturizam

Satelitske tehnologije za praćenje uticaja posetilaca na ekosisteme, edukativne aplikacije koje podstiču odgovorno ponašanje, integrisani sistemi za upravljanje otpadom i energijom u turističkim objektima.

 

9. DEFINISANJE STRATEŠKIH TURISTIČKIH TRŽIŠTA OD INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU

Definisanje ključnih emitivnih tržišta od interesa za razvoj turizma Srbije je od suštinskog značaja jer omogućava efikasno usmeravanje i optimizaciju marketinških napora i raspoloživih budžeta u pravcu onih tržišta koja potencijalno mogu da generišu najveći broj turista i posledično, najveću ekonomsku vrednost.

Uvidom u dostupne statističke podatke RZS-a, analizirani su podaci noćenja i dolazaka stranih turista po ključnim emitivnim tržištima, tačnije:

- udeo u dolascima i noćenjima stranih turista svih emitivnih tržišta na području Srbije u 2019. godini i u periodu od 2022. do 2024. godine;

- godišnja stopa rasta (CAGR) noćenja stranih turista sa svih emitivnih tržišta od 2014. do 2019. godine i u periodu od 2022. do 2024. godine;

- ukupan broj noćenja stranih turista sa svih emitivnih tržišta u 2019. godini i u periodu od 2022. do 2024. godine.

Za definisanje ključnim emitivnih tržišta konsultovani su i zaključci Strategijskog marketing plana Republike Srbije do 2025, koji navodi tri vrste tržišta koja su ključna za turizam RS:

Regionalna tržišta (niži rast, ali visok broj turista):

1) Bosna i Hercegovina,

2) Republika Bugarska,

3) Republika Hrvatska,

4) Crna Gora,

5) Republika Slovenija,

6) Republika Turska,

7) Republika Severna Makedonija,

8) Republika Grčka,

9) Mađarska,

10) Rumunija.

Fokusna tržišta (visok rast i visok broj turista):

1) Narodna Republika Kina,

2) Savezna Republika Nemačka,

3) Ruska Federacija,

4) SAD.

Tržišta u nastajanju (visok rast, ali nizak broj turista):

1) Republika Poljska,

2) Republika Francuska,

3) Republika Austrija.

Najveći potencijal leži u regionalnim i fokusnim tržištima sa aspekta turističke ponude RS i velika tržišta visoke platežne moći sa kojima je RS dobro povezana avionskim linijama, kao i tržišta u nastajanju svakako treba da budu u fokusu u narednih 5-10 godina, sa praćenjem njihovog rasta i karakteristika.

Na osnovu svega navedenog, ključna emitivna tržišta od interesa za RS za period od 2026. do 2030. godine obuhvataju:

Regionalna tržišta:

1) Bosna i Hercegovina,

2) Crna Gora,

3) Slovenija,

4) Rumunija

5) Bugarska,

6) Severna Makedonija,

7) Hrvatska,

8) Mađarska.

Fokusna tržišta:

1) Nemačka,

2) Kina (sa Hong Kongom),

3) SAD,

4) Rusija,

5) Grčka,

6) Turska.

Tržišta sa značajnim potencijalom za rast u narednih pet godina - fokus na velika tržišta (koja karakteriše veliki broj turista koji putuju u inostranstvo) s visokom potrošnjom i platežnom moći, posebno sa onima sa kojima postoji dobra (direktna) avio povezanost:

1) Evropska tržišta - Italija, Španija, Velika Britanija, Portugal,

2) Bliski istok (na primer Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE)),

3) Pojedina azijska tržišta koja, iako trenutno imaju mala učešća u ukupnom broju stranih turista, imaju veliki potencijal za rast u narednom petogodišnjem periodu (Japan, Južna Koreja, Indija),

4) Egipat, koji, iako trenutno ima malo učešće u ukupnom broju stranih turista, ima veliki potencijal za rast u narednom petogodišnjem periodu.

Tržišta u nastajanju:

1) Francuska,

2) Poljska,

3) Austrija,

4) Holandija,

5) Skandinavija.

Domaće tržište, koje je stabilno i otporno na spoljne krize, a domaći gosti ostvaruju i duži prosečan boravak od stranih

10. PLAN INVESTICIJA

Kvalitet i dostupnost različitih vrsta infrastrukture direktno utiče na privlačnost turističkih destinacija, dužinu boravka turista i njihovu spremnost da se ponovo vrate. Bez dobro razvijene infrastrukture, čak i najlepše prirodne i kulturne atrakcije ostaju neiskorišćene. Prvi i najvažniji faktor je pristupačnost. Turističke destinacije moraju biti lako dostupne, kako domaćim, tako i inostranim posetiocima. To podrazumeva modernu putnu mrežu, efikasan železnički i autobuski saobraćaj, funkcionalne aerodrome i pristaništa. Bez pouzdane saobraćajne infrastrukture, potencijal turističkih destinacija ostaje neostvaren. Drugi ključni segment je komunalna infrastruktura, koja obuhvata stabilno vodosnabdevanje, električnu energiju, kanalizaciju i sisteme za prikupljanje otpada. Bez ovih osnovnih uslova, kvalitet turističke ponude opada, a destinacije se suočavaju s problemima u održavanju higijene i standarda kvaliteta usluge. Danas je digitalna infrastruktura postala podjednako važna kao i "fizička". Brz i pouzdan internet, pametne turističke aplikacije, virtuelna realnost (VR-VR), proširena stvarnost (AR-AR) i digitalni vodiči značajno unapređuju korisničko iskustvo turista, olakšavaju informisanje i omogućavaju bržu komunikaciju sa lokalnim pružaocima uslugama. Savremeni turisti očekuju stalnu povezanost, a destinacije koje to omoguće postaju atraktivnije. Pored toga, tzv. ekološka infrastruktura (infrastruktura za zaštitu životne sredine) igra ključnu ulogu u održivom razvoju turizma. Ulaganja u zelene energetske sisteme, reciklažu i sisteme za upravljanje otpadom, kao i u sisteme za zaštitu prirodnih resursa i zaštitu od buke doprinose očuvanju i održivom razvoju turističkih destinacija i povećavaju njihove dugoročne vrednosti. Turisti sve više vrednuju održive destinacije, a zemlje koje ulažu u tzv. infrastrukturu za zaštitu životne sredine imaju dugoročne prednosti na globalnom tržištu.

10.1. Investicije u turističku infrastrukturu

Razumevajući značaj razvoja i unapređenja turističke infrastrukture, ministarstvo nadležno za poslove turizma i ugostiteljstva gotovo dve decenije godišnjim podsticajnim merama, kroz Programe rasporeda i korišćenja subvencija i transfera namenjenih za finansiranje projekata razvoja turizma, putem javnih konkursa namenjenih javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, lokalnim samoupravama i AP Vojvodini, ulaže napore u pravcu izgradnje i unapređenja turističke infrastrukture u RS. Pored toga, značajna turistička infrastruktura, kao i revitalizacija i rehabilitacija kulturnog i prirodnog nasleđa realizovana je, osim iz državnog budžeta, finansirana kroz različite EU projekte, kao i kroz međunarodne projekte finansirane iz bilateralnih izvora. Međutim, može se primetiti da je stepen pripremljenosti projekata za realizaciju nezadovoljavajući. Projekti turističke infrastrukture su često na nivou ideja i idejnih projekata, ponekad i bez (ažuriranog) planskog osnova, a u najvećem broju bez odgovarajuće pripremljene projektno-tehničke dokumentacije i bez adekvatne procenjene vrednosti, što predstavlja ozbiljnu prepreku za podnošenje projektnih predloga za finansiranje, naročito, iz međunarodnih izvora.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH - GIZ) je, u okviru projekta "EU za kulturno nasleđe i turizam", a u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove turizma i ugostiteljstva, podržala projekat izrade prethodnih studija opravdanosti za ključne projekte turističke infrastrukture u RS, kako bi se procenio njihov značaj za turistički razvoj pojedinih destinacija i Srbije u celini, i istovremeno pripremili za finansiranje iz državnog budžeta (republički nivo i nivo lokalnih samouprava), ali i iz međunarodnih izvora finansiranja. Ministarstvo nadležno za poslove turizma i ugostiteljstva je prethodno odobrilo listu projekata turističke infrastrukture za koje su izrađene prethodne studije opravdanosti, kao listu ključnih projekata značajnih za unapređenje kvaliteta turističke ponude, te konkurentnosti pojedinih turističkih destinacija i RS u celini. Lista projekata za koje su izrađene prethodne studije opravdanosti nalazi se u Tabeli 19.

Tabela 19. Lista projekata infrastrukture za koje su izrađene prethodne studije opravdanosti

Destinacija

Naziv projekta

Ocena značaja projekta
za turistički razvoj

1. Užice

Izgradnja prilaznog mosta sa regionalnog puta do tvrđave Stari grad Užice, uključujući druge male intervencije na tvrđavi.

Visoki

2. Despotovac

Rekonstrukcija trpezarije manastira Manasija uključujući unutrašnje drvene konstrukcije glavne kule koja treba da se koristiti kao muzejski/prezentacioni prostor.

Visoki

3. Niš

Izgradnja centra za posetioce/istraživačkog centra na arheološkom nalazištu Medijana.

Visoki

4. Novi Pazar

Rehabilitacija istorijske gradske četvrti "Stara čaršija" u Novom Pazaru.

Visoki

5. Vranje

Izgradnja kompleksa "Borin grad", replike starih objekata.

Visoki

6. Kraljevo

Rekonstrukcija tvrđave Maglič i njena prezentacija.

Visoki

7. Smederevo

Revitalizacija zida, kule i kapije Smederevske tvrđave, a koji su uništeni eksploziji 1941. godine.

Visoki

8. Šabac

Revitalizacije Tvrđave Stari grad Šabac.

Srednji

9. Paraćin

Završetak radova na centru za posetioce/istraživačkom centru u okviru arheološkog nalazišta Drenovac. Zaštita iskopina nasleđa na lokalitetu i drugi zahvati na lokaciji arheološkog nalazišta Drenovac.

Srednji

10. Niš

Izgradnja krova iznad Letnje pozornice na Niškoj tvrđavi. Revitalizacija spojnog dela Niške tvrđave.

Srednji

Izvor: Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ)

Gore navedena lista projekata može služiti kao polazna osnova za dalja ulaganja u turističku infra i suprastrukturu, kroz javne ili privatne investicije, kao i u partnerstvu države, lokalnih samouprava i privatnih investitora. Pored zahtevane tehničke dokumentacije, kao i ispunjenja uslova iz oblasti zaštite životne sredine koji projekti trebaju zadovoljiti, poželjno je da projekti budu usklađeni sa identifikovanim prioritetnim turističkim destinacijama. Ministarstvo u prethodnom periodu izdvojilo je značajna finansijska sredstva za realizaciju projekata unapređenja infrastrukture u oblasti nautičkog turizma i izgradnje i uređenja turističke infrastrukture i suprastrukture na području Podunavlja, zbog čega će prioritet u narednom periodu ovog ministarstva, biti završetak prethodno započetih projekata, uz istovremeno identifikovanje, pripremu, budžetiranje i implementaciju novih kapitalnih projekata usmerenih na unapređenje Podunavlja kao jedne od prioritetnih turističkih destinacija a u cilju kompletiranja turističke ponude kao nastavak prethodno realizovanih aktivnostima, kao i u dodatni razvoj nautičkog turizma, prepoznatog kao turistički proizvod sa značajnim potencijalom u Srbiji, a koji zahteva značajnija ulaganja.

Pored kapitalnih projekata turističke infrastrukture, svake godine javna nefinansijska preduzeća i organizacije, lokalne samouprave i AP, podnose različite projektne predloge na javne konkurse ministarstva nadležnog za poslove turizma i ugostiteljstva, a koji su namenjeni za finansiranje projekata razvoja turizma, putem javnih konkursa. Najčešće, ovi projektni predlozi obuhvataju projekte koji se odnose na izradu/postavljanje turističke signalizacije, izgradnju/rekonstrukciju/renoviranje centara za posetioce i info centara, izgradnju/uređenja biciklističkih, pešačkih i planinarskih staza, adrenalin parkova i drugih sadržaja za aktivan turizam, izgradnju vidikovaca, nabavka i postavljanje mobilijara, nabavku opreme za aktivni odmor, uređenje obala reka i jezera, izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih sportsko-rekreativnih objekata i terena, parterna uređenja, projekte izgradnje prilaznih puteva i parkinga, projekte izgradnje/rekonstrukcije kampova i dr. Njihovom realizacijom, u skladu sa budžetskim mogućnostima, u značajnoj meri se obezbeđuje kontinuirano unapređenje turističke ponude destinacija. Za očekivati je da se sa ovom praksom nastavi i u narednom periodu. Istovremeno, neophodno je, pre svega na nivou JLS, ulagati u pripremu kvalitetnih projektnih predloga i izradu projektno-tehničke dokumentacije za njihovu realizaciju.

10.2. Planirana investiciona ulaganja na nivou jedinica lokalne samouprave u svrhu unapređenja turističke ponude

U okviru procesa prikupljanja podataka o planiranim investicijama u svrhu unapređenja turističke ponude, koji je sprovelo Ministarstvo putem ankete u avgustu 2025. godine koja je poslata svim JLS, pristiglo je ukupno 202 odgovora iz 50 JLS. Ovi odgovori predstavljaju vredan uvid u razvojne prioritete lokalnih zajednica i njihove konkretne potrebe u oblasti unapređenja turističke ponude.

Analiza je pokazala da su projekti raspoređeni na čitavoj teritoriji RS, s tim da je uočljiva koncentracija predloga u pojedinim statističkim regionima. Najveći broj planiranih investicija potiče iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije (83 projekta, 41%). Region Vojvodine zastupljen je sa 69 projekata (34%), dok je iz Južne i Istočne Srbije pristiglo 42 predloga (21%). Iz Beogradskog regiona pristiglo je ukupno 8 (4%) projekata.

Većina projekata (68%) predviđena je planskim ili strateškim dokumentima. Ostali predloženi projekti nisu još uvek planski predviđeni ili nije dostavljen podatak. Na osnovu prikupljenih podataka, mogu se izdvojiti prioritetne oblasti ulaganja JLS, čime smatraju da će u najvećoj meri doprineti unapređenju turizma:

1) Valorizacija kulturnog nasleđa (46 investicije, 23%).

Skoro četvrtina svih planiranih ulaganja usmerena je na kulturno nasleđe. To obuhvata konzervaciju i obnovu tvrđava, muzeja, galerija, arheoloških lokaliteta i spomeničkog nasleđa;

2) Sportsko-rekreativni sadržaji (43 investicije, 21%).

Ova kategorija beleži značajno učešće i pokazuje rastući trend ulaganja u aktivni odmor i rekreativni turizam. U pitanju su projekti izgradnje bazena, biciklističkih i pešačkih staza, vidikovaca, avantura parkova, sportskih centara i slično;

3) Unapređenje turističke i saobraćajne infrastrukture (38 investicija, 19%). Značajan deo planiranih projekata odnosi se na osnovnu turističku infrastrukturu. To uključuje rekonstrukciju i adaptaciju puteva od značaja za turističke lokalitete, izgradnju parking prostora, saobraćajne i turističke signalizacije, vizitorskih centara i pratećih objekata;

4) Razvoj smeštajnih kapaciteta (10 investicija, 5%).

Iako je ovaj tip investicija manje zastupljen, on ima značajnu ulogu u podsticanju dužeg boravka turista i povećanju prihoda od turizma. Uglavnom se radi o planovima za izgradnju osnovnih smeštajnih kapaciteta, ali i kampova i bungalova, kao i rekonstrukciju postojećih kapaciteta. Planirani projekti pokazuju da JLS nastoje da unaprede ponudu različitih kategorija, od osnovnih do luksuznih, kao i da prate savremene trendove u turizmu;

5) Banjski turizam (8 investicija, 4%).

Zastupljena kategorija su i banjske investicije. Projekti se odnose na rekonstrukciju i sanaciju banjskih kapaciteta, razvoj prateće infrastrukture i istraživanja termomineralnih voda. Ovde je važno napomenuti da će razvojne i investicione mere prioritetno biti usmerene ka banjama koje poseduju: Vladinu uredbu/upis u Registar banja; važeći balneološki elaborat akreditovane ustanove; dozvolu za eksploataciju vode; zonu sanitarne zaštite izvorišta; medicinsku infrastrukturu za balneoterapiju; važeći planski dokument banje i sl. Razlog za ovo je činjenica da ulaganje u objekte sa potvrđenim balneološkim resursom je valorizacija postojećeg prirodnog dobra dok ulaganje bez balneološke osnove stvara pritisak na hidrogeološke strukture i degradira ugled banjskog sektora;

6) Ostalo (57 investicija, 28%).

U ovoj grupi svrstani su projekti koji se ne uklapaju u prethodno pomenute uobičajene tipove investicija. Kategorija "ostalo" obuhvata širok spektar aktivnosti, od uređenja trgova, javnih površina, edukativnih i ekoloških parkova, LED ekrana, digitalnih sistema, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, do urbanog mobilijara i raznih komunalnih sadržaja. Ova raznolikost ukazuje da JLS prepoznaju specifične lokalne potrebe i da žele da kroz širi spektar intervencija unaprede i turističku ponudu i životnu sredinu.

Planirana investiciona ulaganja na nivou JLS predstavljaju značajnu osnovu za realizaciju ciljeva ove Strategije, posebno u delu koji se odnosi na unapređenje kvaliteta turističke ponude. Istovremeno, projekti usmereni na valorizaciju kulturnog nasleđa, razvoj sportsko-rekreativnih sadržaja i banjskih destinacija doprinose oblikovanju turističke ponude RS i usklađeni su sa prioritetnim turističkim proizvodima koje ova Strategija prepoznaje i razvija za period 2026-2030. godine.

Grafikon 16. Struktura planiranih projekata prema svrsi investicija

Najveći broj predloženih investicija u turizmu nalazi se u fazi planiranja (93 projekata, 46%). Značajan broj projekata svrstan je u kategoriju "drugo" (37 projekata, 18%), koja obuhvata različite specifične situacije: završene ili postojeće projekte kojima je potrebna revizija, projekte sa već pribavljenim dozvolama i dokumentacijom koji čekaju početak realizacije, inicijative sa obezbeđenim idejnim ili izvođačkim projektima ali bez finansijskih sredstava, kao i projekte sa isteklim dozvolama ili u tehničkoj prelaznoj fazi (priprema javnih nabavki, pribavljanja dozvola i slično). U fazi izrada projektne dokumentacije nalazi se 35 projekata (17%), dok je 27 projekta (13%) već u postupku realizacije. Najmanje je zastupljena faza pribavljanja dozvola (8 projekata, 4%). Za dva projekta nije bila dostupna informacija (1%). Ovakva struktura pokazuje da je najveći izazov prelazak od planiranja ka konkretnoj realizaciji, gde će biti potrebna sistemska podrška, obezbeđivanje finansijskih sredstava i efikasnija koordinacija između lokalnih i nacionalnih institucija.

Grafikon 17. Faza projekta (broj projekata)

Grafikon 18. Planirani rok završetka projekta

Od ukupnog broja projekata, za 123 je naveden planirani rok završetka, a od toga čak 112 projekata predviđeno je da bude realizovano u periodu važenja ove strategije, odnosno do 2030. godine.

Od ukupnog broja predloženih projekata 13% je obezbedilo sredstva, 12% je u fazi pripreme za podnošenje, 72% nema obezbeđeno finansiranje, a za 2% nema podataka. Od ukupno 202 projekta, za 24 nije naveden očekivan izvor finansiranja. Analiza pokazuje da JLS u Srbiji u velikoj meri planiraju investicije iz sopstvenih i republičkih budžetskih sredstava, uz učešće fondova EU i drugih međunarodnih izvora (58 projekata). Ovo ukazuje na svest o potrebi diversifikacije finansiranja i korišćenja dostupnih eksternih sredstava za veće i strateški značajne projekte. Pored ovih glavnih izvora, u manjoj meri su zastupljeni privatni investitori i modeli javno-privatnog partnerstva, što ostavlja prostor za unapređenje saradnje sa privatnim sektorom. U pojedinim slučajevima navođen je budžet AP kao očekivani izvor finansiranja.

Grafikon 19. Struktura izvora finansiranja

11. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA STRATEGIJE

Zakon i Uredba čine relevantan pravni okvir koji uređuje planski sistem što se odnosi i na praćenje sprovođenja, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama, postignutim ciljevima i učincima javnih politika.

Ministarstvo kao organ javne uprave nadležno je za praćenje i koordinaciju sprovođenja mera definisanih Strategijom. Institucionalni okvir, pored Ministarstva čine organi javne vlasti, druge institucije, predstavnici civilnog društva i druge zainteresovane strane koje su nadležne za primenu mera ili su partneri u njihovom sprovođenju, kako previđa Strategija.

11.1. Načela sprovođenja Strategije

Sprovođenje Strategije zasniva se na načelima javnog interesa, održivog razvoja, pravne usklađenosti, zaštite životne sredine, racionalnog korišćenja prirodnih resursa, očuvanja kulturnog nasleđa, transparentnosti, finansijske odgovornosti i javne dostupnosti podataka u skladu sa važećim propisima.

Sve mere, aktivnosti i investicije koje se realizuju u okviru Strategije sprovode se u skladu sa uslovima utvrđenim Izveštajem o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Sprovođenje mera ne sme dovesti do značajnog narušavanja prirodnih resursa, vodnih tela, poljoprivrednog zemljišta, šuma, šumskog zemljišta, zaštićenih područja, biodiverziteta, kulturnih dobara i drugih dobara od javnog interesa, već se mora realizovati u skladu sa propisima kojima se uređuju zaštita životne sredine, prirode, voda, kulturnih dobara, dobara od opšteg interesa i prostorno planiranje.

11.2. Sprovođenje i praćenje sprovođenja

Za sprovođenje Strategije u roku od 90 dana od njenog usvajanje biće donet prvi akcioni plan za njeno sprovođenje od 2026. do 2027. godine. Razlog za donošenje akcionog plana nalazi se u analizi Prethodne strategije, kojom je pokazano da je turizam izuzetno ranjiv na promene do kojih dolazi u globalnom i lokalnom kontekstu. Pored toga, ubrzan digitalni razvoj, inovacije, održiv razvoj i promene u ponašanju i očekivanjima turista postavljaju nove zahteve, zbog čega nije moguće planirati politiku turizma na duži vremenski period.

Dalja dinamika ostvarivanja mera planiranih Strategijom biće definisana kroz akcione planove. Drugi akcioni plan biće donet za period od 2028. do 2030. godine. Sprovođenje Strategije podrazumeva uspostavljanje sveobuhvatnog sistema za realizaciju i praćenje realizacije definisanih mera i aktivnosti.

U okviru poglavlja 5 "Ciljevi" navedeni su nosioci sprovođenja svake mere u okviru posebnog cilja Strategije.

Sprovođenje mera Strategije zasnivaće se na principima transparentnosti i odgovornog upravljanja javnim sredstvima, uz obezbeđivanje praćenja izvora finansiranja, realizacije planiranih aktivnosti i izveštavanja o utrošku sredstava u skladu sa važećim propisima.

Ministarstvo će formirati Radnu grupu za praćenje sprovođenja, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama i postignutim ciljevima Strategije, odnosno akcionih planova. koja Radna grupa će doneti Plan za praćenje sprovođenja, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama Strategije. (član 19. Uredbe). Ministarstvo će realizovati Plan sa svim nadležnim organima i institucijama za provođenje mera kao i partnerima. Navedenim planom biće definisana koordinacija procesa kontinuiranog prikupljanja, obrade i analize podataka i informacija koji se odnose na sprovođenje mera i aktivnosti, kako bi se ocenio stepen realizacije, odnosno pravovremeno identifikovale moguće prepreke, izazovi ili rizici koji mogu sprečiti ostvarivanje postavljenih ciljeva ili uticati na iste. Adekvatan mehanizam sprovođenja Strategije treba da onemogući njihovo pojavljivanje, kao i da uticaj negativnih efekata svede na najmanju moguću meru. Ukoliko praćenje sprovođenja Strategije pokaže značajna odstupanja od planiranih ciljeva ili ukaže na negativne efekte na životnu sredinu, prirodne resurse ili održivost turističkog razvoja, Ministarstvo turizma i omladine će, na osnovu monitoringa izvršenja Strategije (izveštaja o praćenju sprovođenja Strategije), sugerisati nadležnim organima da postupe u okviru svojih nadležnosti.

Osim koordinacije sa nosiocima i partnerima u sprovođenju mera i aktivnosti Ministarstvo će radi sprovođenja Strategije uspostaviti kontinuiranu komunikaciju i saradnju sa Nacionalnim savetom za razvoj turizma Republike Srbije (u daljem tekstu: Savet), savetodavnim telom Vlade, koje je osnovala Vlada Odlukom o obrazovanju Nacionalnog saveta za razvoj turizma Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 45/23, 99/24 i 62/25), (u daljem tekstu: Savet) u čijem sastavu se nalaze predstavnici ministarstava, jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća, predstavnika civilnog društva i turističke industrije.

Uloga i značaj Saveta u pogledu Strategije, ogleda se u tome što putem smernica i preporuka može aktivno da doprinese koordinaciji aktivnosti na realizaciji mera i postizanju ciljeva postavljenih Strategijom.

Radna grupa za sprovođenje Strategije, vrednovanje i izveštavanje, o svom radu i rezultatima, izveštavaće ministra nadležnog za turizam i Savet, najmanje dva puta godišnje.

11.3. Izveštavanje o rezultatima sprovođenja Strategije

Izveštavanje o rezultatima sprovođenja Strategije i akcionog plana, Ministarstvo će sprovesti u skladu sa Zakonom (član 43.) i Uredbom (čl. 32-37). Ministarstvo izveštava Vladu preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika o rezultatima sprovođenja Strategije.

Ministarstvo o rezultatima sprovođenja Strategije izveštava Vladu najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake treće kalendarske godine od dana njenog usvajanja (člana 43. Zakona i član 35. st. 1. i 2. Uredbe).

Ministarstvo o rezultatima sprovođenja akcionog plana izveštava Vladu najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja (člana 43. Zakona). Radna grupa Ministarstva, koje ima ključnu ulogu u izradi godišnjih izveštaja o napretku u sprovođenju Akcionog plana, će svojim Planom predvideti proceduru pripreme i izrade izveštaja na osnovu podataka i informacija koje dostavljaju svi implementacioni partneri, u skladu sa Zakonom i Uredbom koji definišu strukturu izveštaja i proces izveštavanja.

U cilju obezbeđivanja transparentnosti i efikasnog praćenja sprovođenja Strategije, Ministarstvo će, u skladu sa tehničkim i organizacionim mogućnostima i u saradnji sa nadležnim institucijama, obezbediti javnu dostupnost agregiranih podataka o realizaciji Strategije putem odgovarajuće elektronske platforme ili drugog digitalnog rešenja. Sistem će omogućiti praćenje realizacije mera, pokazatelja učinka, izvora finansiranja i napretka u sprovođenju Strategije, uz poštovanje propisa o zaštiti podataka i informacionoj bezbednosti. Godišnji izveštaji o sprovođenju Strategije mogu se objavljivati i putem javne elektronske platforme koja omogućava pregled statusa realizacije mera i agregiranih pokazatelja sprovođenja.

Ministarstvo će za svaki izveštaj, pre podnošenja Vladi, pribaviti mišljenje Saveta. U praćenju sprovođenja Strategije Ministarstvo može pribaviti mišljenje Saveta o svim pitanjima koja su od značaja za primenu mere i ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Ministarstvo će sprovesti ex-post analizu efekata javne politike koja je previđena Strategijom, na osnovu nalaza dobijenih ovom analizom (u član 40. Zakona). Praćenje sprovođenja i vrednovanje učinaka javnih politika sprovešće se tako što će se uzeti u obzir podaci i informacije dobijene od svih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera odnosno aktivnosti predviđenih Strategijom, kao i podataka i informacija iz drugih izvora. Na osnovu rezultata ovih analiza, Ministarstvo može predložiti delimičnu reviziju ili potpunu izmenu Strategije, u saradnji sa Nacionalnim savetom za razvoj turizma, a u skladu sa važećim zakonskim okvirima.

Najkasnije godinu dana pre isteka primene Strategije Ministarstvo će započeti izradu finalnog izveštaja (član 35. st. 1. i 2. Uredbe). Evaluacija se sprovodi analizom ostvarenja ključnih pokazatelja učinka: efekata na nivou opšteg cilja, ishoda na nivou posebnih ciljeva i rezultata na nivou pojedinačnih mera. Ministarstvo će podneti Vladi finalni izveštaj najkasnije šest meseci nakon isteka perioda primene Strategije (člana 43. Zakona).

Ministarstvo kao nadležni predlagač Strategije objaviće izveštaje na svojoj internet stranici, u skladu sa Zakonom (člana 33).

12. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Sredstva potrebna za finansiranje Strategije obezbeđivaće se iz budžeta Republike Srbije u okviru utvrđenog ukupnog nivoa rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za svaku godinu u skladu sa srednjoročnim planom rashoda i bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Detaljan prikaz, struktura i obrazloženje potrebnih finansijskih sredstva za realizaciju pojedinačnih strateških ciljeva, mera i aktivnosti biće utvrđeni u okviru akcionih planova.

Akcionim planovima definisaće se aktivnostima nosioci sprovođenja, rokovi, procenjeni iznosi finansijskih sredstva po izvorima finansiranja i pokazatelji učinka.

Budžetska sredstva namenjena su za realizaciju razvojnih projekata u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao i jačanju institucionalnih kapaciteta i unapređenju nadzora u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Pored budžetskih sredstva sprovođenje aktivnosti i mera obezbeđivaće se i iz drugih izvora finansiranja (međunarodne pomoći, donacija, predpristupnih i drugih međunarodnih fondova).

Imajući u vidu dominantno oslanjanje na javne i privatne izvore finansiranja, posebno kod projekta u oblasti ugostiteljstva, precizna procena troškova realizacije aktivnosti predviđenih planskim dokumentom otežana je usled promenljivosti brojnih faktora, kao što su globalna ekonomska kretanja, dostupnost investicija, regulatorni zahtevi i standardi u oblasti zaštite životne sredine.

13. AKCIONI PLAN

Prvi akcioni plan za sprovođenje Strategije za 2026 i 2027. godinu biće donet u roku od 90 dana od dana usvajanja Strategije.

Strategija se donosi za period 2026-2030. godine i njena realizacija će biti obezbeđena kroz dva uzastopna akciona plana, i to:

1) prvi akcioni plan za period 2026-2027. godine;

2) drugi akcioni plan za period 2028-2030. godine.

Na ovaj način obezbeđuje se kontinuitet u sprovođenju mera i aktivnosti Strategije tokom celog perioda njenog važenja, uz mogućnost prilagođavanja prioriteta i instrumenata podrške u skladu sa rezultatima praćenja i evaluacije.

14. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva turizma i omladine i portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1

ZAŠTIĆENA DOBRA SRBIJE

1:2.000.000

 

Spisak zaštićenih dobara

 

Tip dobra

Naziv dobra

1

StRP

Mustafa

2

SP

Ripaljka

3

SP

Prekonoška pećina

4

SP

Pećina Ravna peć

5

PS

Petnička pećina

6

StPR

Gazimestan

7

ORP

Danilova kosa

8

PS

Park-arboretum "Aleksa Šantić"

9

PS

Sastojina starih slavonskih hrastova - Smogva

10

SRP

Obedska bara

11

SP

Potpećka pećina

12

StPR

Varoš

13

StPR

Stara Vratična

14

StPR

Rađenovci

15

StPR

Majzecova bašta

16

StPR

Vinična

17

SP

Pećina Popšićki pešter

18

StPR

Busovata

19

StRP

Kalenić

20

ORP

Vinatovača

21

SP

Prerast Šuplja stena

22

SRP

Mala jasenova glava

23

ORP

Bukovo

24

SP

Ivanovačka ada

25

SP

Homoljska potajnica

26

SP

Resavska pećina

27

SRP

Deliblatska peščara

28

SRP

Gutavica

29

SP

Park Čelarevskog dvorca

30

SP

Mermerna pećina

31

PIO

Lepterija-Sokograd

32

SP

Rogot

33

PnPL

Ozrenske livade

34

SP

Straža

35

SP

Stari park u Čoki

36

SP

Park dvorca Jagodić

37

SP

Stari park u Velikom gaju

38

SP

Park dvorca u Hajdučici

39

MPS

Kadinjača

40

StPR

Ritske šume na Mačkovom sprudu

41

SP

Bogovinska pećina

42

SP

Park dvorca u Konaku

43

SP

Krupačko vrelo

44

PIO

Miruša

45

SP

Ribnica

46

PP

Sićevačka klisura

47

SP

Stari park u Temerinu

48

SP

Krupajsko vrelo

49

SP

Vrelo Mlave

50

SP

Klisura Osaničke reke

51

SP

Ostrovica

52

SP

Godovska pećina

53

SP

Promuklica

54

SP

Šuma Junaković

55

PS

Botanički lokalitet stepske vegetacije Čarnok

56

PP

Grmija

57

SP

Krečnjački sprud Kamilja

58

SRP

Jelašnička klisura

59

SP

Dunavski park

60

SP

Klokočevac

61

SP

Lazarev kanjon

62

SRP

Slano Kopovo

63

SP

Gradski park Đurđevo brdo

64

SP

Samailski krajputaški hrastovi

65

SP

Slapovi Sopotnice

66

SP

Park Blandaš

67

SP

Županijski park u Zrenjaninu

68

SP

Pećina Ravništarka

69

SP

Pećina Ceremošnja

70

SP

Akademski park u Beogradu

71

PIO

Avala

72

SRP

Kraljevac

73

SP

Bigrena akumulacija kod manastira Tumane

74

SP

Kamenički park

75

PnPL

Prugovo

76

SP

Park Učiteljske škole - Jagodina

77

SRP

Rtanj

78

SRP

Carska bara

79

SRP

Koviljsko-Petrovaradinski rit

80

SP

Arboretum Šumarskog fakulteta u Beogradu

81

SP

Bjeluška potajnica

82

SP

Cerjanska pećina

83

SP

Lisine

84

NKD

Prirodni prostor manastira Ljubostinja

85

SRP

Klisura reke Trešnjice

86

ZS

Bara Trskovača

87

SRP

Titelski breg

88

NKD

Prirodni prostor kompleksa Jašunjskih manastira sv. Jovana i sv. Bogorodice

89

SP

Bigrena akumulacija Beli izvorac

90

SP

Risovača

91

SRP

Paljevine

92

StPR

Vrh Željina - Pločka čuka

93

PP

Beljanska bara

94

MPS

Mačkov kamen

95

SP

Stabla hrasta lužnjaka na Paliću

96

SP

Vrelo Grze

97

SP

Radanova gora

98

SP

Lipovačka šuma - Dugi rt

99

SP

Obrenovački zabran

100

SP

Bojčinska šuma

101

SP

Zemunski lesni profil

102

SP

Zvezdarska šuma

103

NIR

Humka na potesu Livade

104

SP

Pećinski sistem Jezava

105

SP

Rćanske pećine

106

PP

Ponjavica

107

SP

Šuma Košutnjak

108

SP

Lesni profil Kapela u Batajnici

109

PP

Rusanda

110

NP

Nacionalni park Đerdap

111

PIO

Kamena gora

112

SRP

Jerma

113

SP

Vinova loza u Zemunu

114

SRP

Klisura reke Mileševke

115

PIO

Ozren - Jadovnik

116

StRP

Felješana

117

StRP

Kukavica

118

SP

Jovačka jezera

119

SRP

Ritovi Donjeg Potisja

120

SP

Topčiderski park

121

PIO

Karaš - Nera

122

PIO

Tatkova zemunica

123

SP

Pionirski park

124

SP

Park Bukovičke banje

125

SRP

Suva planina

126

SP

Lalinačka slatina

127

NP

Nacionalni park Kopaonik

128

SRP

Peštersko polje

129

ZS

Veliko Blato

130

MPS

Bubanja

131

NP

Nacionalni park Tara

132

SP

Dolina potoka Bigar

133

StRP

Zelenika

134

StRP

Iznad Tatalije

135

StRP

Jarešnik

136

NP

Nacionalni park Šar planina

137

SP

Pećinski sistem Samar

138

SP

Prerasti u kanjonu Vratne

139

StRP

Tesne Jaruge

140

PP

Kamaraš

141

NKD

Prirodni prostor manastira Bogovađa

142

MPS

Vrapče brdo

143

MPS

Tekeriš

144

PP

Tikvara

145

SP

Park instituta u Sremskoj Kamenici

146

SP

Dvorska bašta

147

PP

Bačkotopolske doline

148

SRP

Bagremara

149

SRP

Okanj bara

150

SP

Botanička bašta Jevremovac

151

PP

Stara Tisa kod Bisernog ostrva

152

PIO

Vlasina

153

SP

Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne

154

SRP

Goč -Gvozdac

155

PP

Zlatibor

156

SRP

Zeleniče

157

SRP

Zasavica

158

SRP

Pašnjaci Velike Droplje

159

SRP

Karađorđevo

160

SP

Stopića pećina

161

SP

Miljakovačka šuma

162

SP

Bajfordova šuma

163

NKD

Gamzigrad-Romulijana

164

ZS

Bresničićka slatina

165

SP

Tupižnička ledenica

166

StPR

Ravništa

167

NKD

Ivankovac

168

ZS

Pančevačke ade

169

NKD

Granica neposredne okoline Sobrašica u Lužnicama

170

SP

Borački krš

171

PIO

Kulturni predeo Tršić - Tronoša

172

NP

Nacionalni park Fruška Gora

173

PIO

Klisura reke Gradac

174

SP

Blederija

175

SRP

Brzansko Moravište

176

SRP

Osredak

177

NIR

Lojanik

178

SP

Kalemegdanski rt

179

SP

Drvored hrastova kod Bačkog Petrovog sela

180

PIO

Kosmaj

181

SP

Kovačevića pećina

182

PIO

Ade i odseci kod Slankamena

183

PIO

Ovčarsko-Kablarska klisura

184

PIO

Maljen

185

MPS

Gradište

186

SRP

Selevenjske pustare

187

PP

Palić

188

SRP

Ludaško jezero

189

PIO

Subotička peščara

190

PP

Begečka jama

191

SRP

Gornje Podunavlje

192

SP

Miocenski sprud Tašmajdan

193

PP

Šargan - Mokra Gora

194

NKD

Prirodni prostor oko manastira Mileševa

195

PIO

Željin

196

PIO

Stolovi

197

SP

Stratigrafski profil Filijala - Beočin

198

PP

Jegrička

199

PIO

Vršačke planine

200

ZS

Zimovalište Malog vranca

201

PIO

Dolina Pčinje

202

PIO

Vardenik

203

SP

Mrkonjski vis

204

SP

Vražji kamen - Prosečnik

205

PIO

Planina Cer

206

PP

Slatine u dolini Zlatice

207

SP

Hadži-Prodanova pećina

208

MPS

Park Oplenac

209

PIO

Ada Ciganlija

210

PS

Staro stablo Sofore

211

SVA

Stari park Sokolac

212

SP

Stari park kod Šonte

213

PIO

Klisura Đetinje

214

PP

Mrtvaje Gornjeg Potisja

215

PIO

Kanjiški jaraši

216

PIO

Potamišje

217

PP

Radan

218

SP

Dubočka pećina - Gaura Mare

219

PP

Mali Bosut

220

NKD

Prirodni prostor oko manastira Manasija

221

SRP

Uvac

222

NKD

Radovanjski lug

223

PIO

Rajac

224

ZS

Glinara

225

ZS

Bela Reka - Ripanj

226

PS

Rugovska klisura

227

StPR

Brezna

228

StPR

Kožnjar

229

StPR

Maja Rops

230

StPR

Raskovica

231

NIR

Prilepske planine

232

StPR

Deo područja klisure reke Suvaje

233

PnPL

Deo područja u slivu reke Resave, Suvaje, Čemernice, Jelovog potoka i Beljaničke reke

234

PP

Golija

235

SRP

Mojstirsko-Draške planine

236

PIO

Veliko Ratno Ostrvo

237

PP

Veliki Jastrebac

238

SP

Kanjon reke Vučjanke

239

SP

Sesalačka pećina

240

PIO

Planina Rudnik

241

MPS

Deo područja sela Orašac

242

PIO

Planina Jelica

243

SP

Park Banja Koviljača

244

SP

Mašin majdan

245

ZS

Tolinci

246

SRP

Karađorđevo

247

ZS

Venerina padina

248

SRP

Kosanica - Đavolja varoš

249

PIO

Gornja Mostonga

250

SP

Hidrološki kompleks Kalipolje-Bukovik

251

PIO

Srednja Mostonga

252

SP

Lesni profil kod Starog Slankamena

253

SP

Stari park u Vlajkovcu

254

SRP

Krupačko blato

255

SRP

Park šuma Ivlje

256

PIO

Dolina Malog Rzava

257

SP

Mešoviti drvored u Odžacima

258

PP

Poloj

259

ZS

Veliki rimski šanac

260

SP

Kamenički vis

261

PIO

Forland leve obale Dunava kod Beograda

262

PP

Donja Mostonga

263

ZS

Stanište poljskog kukureka

264

SP

Petrlaške pećine

265

SRP

Doline kod Padine

266

SRP

Veliki Rzav

267

SP

Hrastova šuma u Radenkovcu

268

SP

Šalinački lug

269

PP

Bukinski hrastik

270

ZS

Divčibare

271

NP

Kučaj - Beljanica

272

PIO

Slatine srednjeg Banata

273

SP

Parkovi Vrnjačke banje

274

SP

Futoški park u Novom Sadu

275

NP

Stara planina

276

SRP

Zlatar

277

SP

Prebreza

278

PIO

Povlen i kanjon Sušice

279

SP

Gradski park u Bačkoj Topoli

280

SRP

Bosutske šume

 

 

 

 

Skraćenica

Pun naziv

 

 

 

 

StRP

Strogi rezervat prirode

 

SP

Spomenik prirode

 

PS

Prirodni spomenik

 

ORP

Opšti rezervat prirode

 

SRP

Specijalni rezervat prirode

 

PIO

Predeo izuzetnih odlika

 

PnPL

Predeo naročite prirodne lepote

 

MPS

Memorijalni prirodni spomenik

 

PP

Park prirode

 

NKD

Nepokretno kulturno dobro

 

ZS

Zoštićeno stanište

 

NIR

Naučno-istraživački rezervat

 

NP

Nacionalni park

 

SVA

Spomenik vrtne arhitekture