POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA("Sl. glasnik grada Požarevca", br. 10/2025) |
Poslovnikom Skupštine Grada Požarevca (u daljem tekstu: poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizovanje i rad Skupštine Grada Požarevca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Pojmovi upotrebljeni u svim aktima, donetim na osnovu ovog poslovnika, u muškom rodu, a imaju i ženski rod, podrazumevaju i istovremeno obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Rad Skupštine je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom, Statutom i ovim poslovnikom, javnost se isključuje.
U Skupštini u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, u skladu s Ustavom, zakonom i Statutom.
Sazivanje konstitutivne sednice Skupštine
Konstitutivnu sednicu Skupštine (u daljem tekstu: konstitutivna sednica) saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 10 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu novog saziva sazvaće najstariji odbornik iz prethodnog saziva, koji to prihvati, u roku od 10 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu svakom kandidatu za odbornika se obavezno dostavlja Statut, Poslovnik Skupštine i Izveštaj Gradske izborne Komisije u Požarevcu o sprovedenim izborima.
Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat (predsedavajući).
Ako najstariji kandidat za odbornika ne može ili ne želi da predsedava, konstitutivnom sednicom Skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat.
Predsedavajućem, odnosno predsedniku Skupštine, u radu pomaže po jedan najmlađi kandidat za odbornika sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Ako je najstariji kandidat za odbornika, kandidat za predsednika Skupštine, konstitutivnom sednicom predsedava sledeći prisutni najstariji kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat.
Predsedavajući ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u pogledu predsedavanja sednicom.
Ako kandidati za odbornike sa neke od izbornih lista iz stava 3. ovog člana nisu prisutni, odnosno izborne liste ne odrede kandidata za odbornika da pomaže predsedavajućem u radu, to pravo stiču kandidati za odbornike sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Dnevni red konstitutivne sednice
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika Skupštine i postavljenje sekretara Skupštine, razmatra se izveštaj Izborne komisije o sprovedenim izborima, obrazuje Verifikacioni odbor, usvaja izveštaj Verifikacionog odbora, a može se vršiti i izbor zamenika predsednika Skupštine, izbor izvršnih organa Grada, izbor Komisije za izbor i imenovanja i Komisije za mandatno-imunitetska pitanja kao i drugih komisija po potrebi.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika može se vršiti i za kandidate za odbornike koji nisu prisutni na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Skupština na konstitutivnoj sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, javnim glasanjem obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko kandidat za odbornika sa neke od izbornih lista iz stava 1. ovog člana nije prisutan, ili se ne predloži kandidat za odbornika za člana Verifikacionog odbora, to pravo stiče kandidat za odbornika sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po obrazovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine i određuje rok za podnošenje izveštaja, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od Izborne komisije kao ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanom obliku, koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata,
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinim kandidatima za odbornike, sa obrazloženjem,
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinim kandidatima za odbornike (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi izveštaj Skupštini.
Posle završene rasprave Skupština odlučuje o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinim kandidatima za odbornike od strane Verifikacionog odbora.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno kandidat za odbornika na sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži, ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
O potvrđivanju mandata, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od ½ odbornika.
Skupština može odložiti potvrđivanje mandata kandidatu za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najkasnije u roku od osam dana.
Posle tog roka na prvoj narednoj sednici Skupštine kandidatu za odbornika kome je potvrđivanje mandata odloženo, mandat se potvrđuje, ili se ne potvrđuje, u kom slučaju Izborna komisija mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa izborne liste, u skladu sa zakonom.
O potvrđivanju mandata iz stava 2. ovog člana Skupština odlučuje posle podnetog izveštaja Izborne komisije.
Danom potvrđivanja mandata izabranim odbornicima prestaje mandat odbornicima iz prethodnog saziva Skupštine.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine Grada Požarevca pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta Grada Požarevca i da ću savesno i odgovorno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana Grada Požarevca."
Po položenoj zakletvi, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenja Izborne komisije da su izabrani.
Odbornici kojima je potvrđen mandat u odsustvu, ili im je mandat bio odložen pa kasnije potvrđen, polažu zakletvu na prvoj narednoj sednici, odnosno nekoj od narednih sednica Skupštine na kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
Poslove verifikacionog odbora, posle konstituisanja Skupštine, vrši nadležno stalno radno telo Skupštine, za mandatno-imunitetska pitanja.
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I SEKRETAR SKUPŠTINE
Predsednik Skupštine se bira iz reda odbornika, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi najmanje jedna trećina odbornika. Odbornik učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata, za predsednika Skupštine.
Predlog iz stava 2. ovog člana mora da sadrži: ime i prezime kandidata, naziv izborne liste sa koje je izabran, ime i prezime predstavnika predlagača, kratku biografiju, obrazloženje, saglasnost kandidata, u pisanom obliku i potpise odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidat otvara se rasprava.
Posle rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po azbučnom redu početnih slova njihovih prezimena.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine, posle potvrđivanja mandata odbornika, rukovodi predsedavajući na sednici Skupštine, kome u radu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i po jedan najmlađi odbornik Skupštine sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata.
Izbor predsednika Skupštine sprovodi se u skladu sa odredbama ovog Poslovnika kojima je propisan postupak tajnog glasanja i utvrđivanja rezultata.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi, niti da pomaže u rukovođenju glasanjem.
Odbornik može da glasa samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik za koga je glasala većina od ukupnog broja odbornik a Skupštine.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.
Postupak izbora se ponavlja i ako je na listi za izbor predsednika Skupštine bio samo jedan kandidat, koji nije dobio potrebnu većinu.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata izbora za predsednika i preuzima vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na konstitutivnoj sednici, predsedavajući odbornik nastaviće sa rukovođenjem sednice do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika.
Zamenik predsednika pomaže predsedniku Skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, ili na osnovu posebnog ovlašćenja.
Zamenik predsednika Skupštine bira se po postupku i na način predviđenim za izbor predsednika Skupštine.
Proces glasanja za predsednika i zamenika predsednika Skupštine obavlja se istovremeno (dve glasačke kutije), ukoliko su dostavljeni predlozi u skladu sa ovim Poslovnikom, i za predsednika i za zamenika predsednika.
Tajnim glasanjem za izbor zamenika predsednika Skupštine rukovodi predsednik Skupštine, osim u slučaju iz stava 2. ovog člana kada tajnim glasanjem rukovodi predsedavajući.
Kandidat za zamenika predsednika Skupštine ne može da pomaže predsedniku Skupštine u rukovođenju glasanjem.
Postavljenje sekretara Skupštine
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, na vreme od četiri godine, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika i može biti ponovo postavljen.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar skupštine može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana funkciju predsednika Skupštine obavlja zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može podneti ostavku.
Predsednik Skupštine ostavku podnosi Skupštini u pisanom obliku ili usmeno, na sednici Skupštine.
U slučaju podnošenja ostavke predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se konstatuje, rešenjem, da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Do izbora novog predsednika Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Skupština može da razreši dužnosti predsednika Skupštine.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine pre isteka mandata može podneti najmanje jedna trećina odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku predviđenim za izbor predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika Skupštine danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je prestao mandat odbornika.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine, Skupština će na istoj, a najkasnije na prvoj narednoj sednici, izabrati novog predsednik a Skupštine.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine, posle prestanka funkcije predsednika Skupštine, rukovodi zamenik predsednika Skupštine.
Ukoliko je zamenik predsednika kandidat za predsednika, glasanjem za novog predsednika Skupštine rukovodi najstariji odbornik koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti, kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
Mandat predsednika Skupštine produžava se za vreme ratnog stanja, sve dok traje ratno stanje.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu, o čemu odlučuje on posle izbora.
Kada predsednik Skupštine nije na stalnom radu ima pravo na novčanu naknadu za obavljanje funkcije.
Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika po postupku i na način pred viđenim za prestanak funkcije predsednika Skup štine.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu.
Kada zamenik predsednika Skupštine nije na stalnom radu ima pravo na novčanu naknadu za obavljanje funkcije.
Izvršni organi Grada su: gradonačelnik i Gradsko veće.
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine.
Izbor i prestanak funkcije gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća
Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Gradonačelnik može biti razrešen, pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sedni ce, u skladu sa zakonom.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika, ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
U slučaju da Skupština razreši zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupština podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili članova Gradskog veća ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije zbog podnete ostavke samo konstatuje, tako što to čini predsednik Skupštine u ime Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, gradonačelnik je dužan da na narednoj sednici Skupštine podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnik a, odnosno člana Gradskog veća.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i devet članova, koje bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, odnosno na istoj sednici.
Ako u postupku glasanja za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća predloženi kandidati ne dobiju potrebnu većinu, celokupan postupak izbora se ponavlja.
Ako ni posle ponovljenog postupka izbora, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća nisu izabrani, zakazuje se nova sednica Skupštine, na kojoj će se ponovo vršiti iz bor izvršnih organa Grada.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju istoj registrovanoj političkoj stranci, koaliciji registrovanih političkih stranaka ili grupi građana.
Odborničku grupu čini najmanje pet odbornika.
Odbornička grupa je obrazovana podnošenjem predsedniku Skupštine spiska članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može da bude član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novog člana odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njegovu potpisanu izjavu o pristupanju.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama sastava u postojećim, predsednik Skupštine obaveštava odbornike Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika predsednika odborničke grupe, koji predsednika odborničke grupe zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, predsednik odborničke grupe može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu za određenu tačku dnevnog reda, i o tome u pisanom obliku obaveštava predsednika Skupštine najkasnije do otvaranja rasprave o toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
Skupština osniva stalna i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela Skupštine rade na sednicama.
Sednice radnih tela održavaju se u sedištu Skupštine.
Sednice radnih tela mogu da se održe i van sedišta Skupštine.
Rad stalnih radnih tela je dostupan javnosti, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Predsednik Skupštine, na predlog radnog tela, može da angažuje naučne ili stručne institucije, kao i naučnike i stručnjake, radi proučavanja pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Stalna radna tela su saveti, komisije, kao i druga stalna radna tela obrazovana u skladu sa zakonom i posebnim odlukama Skupštine.
Saveti Skupštine su:
1. Savet za privredu i finansije,
2. Savet za društvene delatnosti,
3. Savet za komunalne poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine i
4. Savet za poljoprivredu i selo.
Savet za privredu i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada Požarevca (u daljem tekstu: Grad), takse, naknade, poreze i druge javne prihode, budžet i završni račun budžeta, zajmove Grada, zaduživanje Grada, razmatra pitanja koja se odnose na poslovanje i razvoj privrede Grada, prati i razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo, saobraćaj kao i druga pitanja od značaja za razvoj i unapređenje oblasti privrede i finansija Grada.
Savet za društvene delatnosti razmatra predloge odluka i druga pitanja iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kulture, zaštite kulturnih dobara, fizičke kulture, sporta, omladine, zdravstvene, socijalne i dečje zaštite, zaštite od bolesti zavisnosti, boračka i invalidska pitanja, javnog informisanja, brige o osobama sa posebnim potrebama, zaštite porodice i ostalih oblasti društvenih delatnosti, razmatra programe u tim oblastima, razmatra pitanja u vezi verskih odnosa i verskih zajednica u Gradu i prati stanje i inicira mere za razrešenje problematike u ovim oblastima.
Savet za komunalne poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine razmatra predloge odluka i drugih opštih akata i druga pitanja koja se odnose na prostorno i urbanističko planiranje, korišćenje i uređenje zemljišta, izgradnju objekata, uređenje i održavanje javnih komunalnih objekata, ulica, trgova, lokalnih i nekategorisanih puteva, tehničko regulisanje saobraćaja, javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke, prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu, kao i druga pitanja iz ove oblasti.
Savet za poljoprivredu i selo razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, snabdevanja Grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, razvoja seoskih naselja u Gradu i predlaže Skupštini preduzimanje mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje.
1. Komisija za propise,
2. Komisija za izbor i imenovanja,
3. Komisija za mandatno-imunitetska pitanja i
4. Komisija za stambena pitanja.
Komisija za propise razmatra:
- usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata i pojedinačnih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini,
- predloge odluka i drugih akata koje usvaja Skupština, a čije razmatranje nije povereno drugom radnom telu,
- predloge za donošenje autentičnog tumačenja odluka i drugih akata koje je donela Skupština,
- po hitnom postupku amandmane na predloge akata kada predlagač nije Gradsko veće.
Komisija, u skladu sa zakonom, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština, utvrđuje i objavljuje prečišćene tekstove odluka i drugih akata Skupštine.
Obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Komisija za izbor i imenovanja obrađuje predloge odborničkih grupa i predlaže Skupštini izbor i razrešenje predsednika, zamenika predsednika i članova radnih tela, predlaže Skupštini imenovanje i razrešenje upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač Grad, predlaže Skupštini imenovanje i razrešenje školskih odbora osnovnih i srednjih škola, odlučuje o pitanjima koja se odnose na plate, dodatke na plate, naknade i ostala primanja izabranih, postavljenih i imenovanih lica od strane organa Grada, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima izabranih, imenovanih i postavljenih lica organa Grada i odlučuje u prvom stepenu o njihovim pravima iz rada i po osnovu rada i obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Komisija za mandatno-imunitetska pitanja priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, vrši poslove verifikacionog odbora u slučaju potvrđivanja mandata odbornika čiji je mandat dodeljen umesto odbornika kome je prestao mandat, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika, kada za to ima potrebe i o tome podnosi Skupštini izveštaj, odlučuje o pitanjima vezanim za imunitet odbornika u Skupštini kao i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetskim pravima odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Komisija radi na način utvrđen ovim poslovnikom za rad Verifikacionog odbora na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Komisija za stambena pitanja razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na stambene odnose, stanovanje i održavanje zgrada i druga pitanja iz ovih oblasti i rešava stambene potrebe zaposlenih lica organa Grada na stanovima na kojima je nosilac prava korišćenja Grad i predlaže Skupštini preduzimanje odgovarajućih mera.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period na koji je izabrana Skupština a na predlog odborničkih grupa, srazmerno broju odbornika, koje imaju u Skupštini.
Stalno radno telo ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova koje imenuje Skupština, na predlog odborničkih grupa, upućen Komisiji za izbor i imenovanje.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela iz ovog poslovnika biraju se po pravilu iz reda odbornika.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
O predloženom predlogu za imenovanje članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje javnim glasanjem.
Stalno radno telo je imenovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika na sednici Skupštine.
Ukoliko stalno radno telo ne bude imenovano, postupak predlaganja kandidata i izbora se ponavlja.
Skupština može razrešiti pojedine članove stalnog radnog tela i pre isteka vremena na koje su izabrani, na lični zahtev (podnošenjem ostavke), na obrazloženi predlog ili zbog toga što nisu uredno dolazili na sednice stalnog radnog tela i izabrati nove.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela iz stava 1. ovog člana može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog izabran, u pisanoj formi.
U slučaju prestanka mandata člana stalnog radnog tela pre isteka vremena na koje je izabran, do izbora novog člana, stalno radno telo nastavlja da radi ukoliko sednici prisustvuje više od polovine ukupnog broja članova tog tela.
Ukoliko predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela podnosi odbornička grupa na čiji predlog je isti izabran, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za izbor novog člana. Skupština istovremeno odlučuje o razrešenju i o izboru.
Član stalnog radnog tela razrešen je kada za to glasa većina prisutnih odbornika na sednici Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela:
- saziva sednicu i predsedava sednicom;
- organizuje rad;
- usklađuje rad sa drugim stalnim radnim telima i radom Skupštine;
- sarađuje sa predsednikom Skupštine i predsednicima drugih stalnih radnih tela;
- formuliše zaključke i izveštaje i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine;
- obavlja i druge poslove utvrđene ovim poslovnikom.
Predsednika stalnog radnog tela u slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika, a u slučaju prestanka dužnosti, dužnost predsednika do izbora novog vrši zamenik predsednika stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sednicu stalnog radnog tela sazove na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova stalnog radnog tela ili na zahtev predsednika Skupštine.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se predsedniku stalnog radnog tela u pisanom obliku i sadrži dnevni red i rok za sazivanje sednice.
Ako predsednik stalnog radnog tela ne sazove sednicu u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela saziva zamenik predsednika stalnog radnog tela ili predsednik Skupštine.
Na sednici sazvanoj na način iz stava 1. ovog člana, stalno radno telo radi prema dnevnom redu navedenom u zahtevu za održavanje sednice.
Saziv za sednicu stalnog radnog tela sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Saziv za sednicu stalnog radnog tela dostavlja se članovima stalnog radnog tela, najmanje tri dana pre dana održavanja sednice. Izuzetno, saziv se može dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik stalnog radnog tela dužan da na sednici stalnog radnog tela obrazloži takav postupak.
Uz saziv za sednicu dostavlja se i odgovarajući materijal u pisanom obliku ili u elektronskom obliku, o čemu odlučuje predsednik stalnog radnog tela.
Saziv za sednicu i materijal za sednicu se može dostaviti izuzetno i pre početka sednice.
Dnevni red sednice utvrđuje stalno radno telo, većinom glasova prisutnih članova, na sednici kojoj prisustvuje većina članova stalnog radnog tela.
Član stalnog radnog tela je dužan da učestvuje u radu stalnog radnog tela.
Član stalnog radnog tela iznosi mišljenje i daje predloge po pitanjima koja su na dnevnom redu, kao i po drugim pitanjima iz nadležnosti stalnog radnog tela.
O sprečenosti da učestvuje na sednici, kao i o razlozima sprečenosti, član stalnog radnog tela je dužan da blagovremeno obavesti predsednika stalnog radnog tela.
U radu stalnog radnog tela mogu učestvovati bez prava odlučivanja, sekretar Skupštine, odbornik Skupštine, gradonačelnik ili lice koje on ovlasti, kao i članovi Gradskog veća, a po pozivu i naučnici i stručnjaci iz oblasti koja se razmatra.
Kada se na sednici stalnog radnog tela razmatraju predlozi akata, na sednicu se pozivaju i predstavnici predlagača i obrađivača akata odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici, bez prava odlučivanja.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, predsednik stalnog radnog tela može, tražiti od Gradske uprave Grada Požarevca (u daljem tekstu: Gradska uprava) i drugog organa podatke i informacije od značaja za rad stalnog radnog tela.
Po otvaranju rasprave o tački dnevnog reda, predsednik stalnog radnog tela daje reč učesnicima na sednici, po sledećem redosledu:
- obrađivač odnosno predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, koji dobija reč kad je zatraži;
- naučnici, stručnjaci i druga lica pozvana na sednicu stalnog radnog tela, prema redosledu prijavljivanja za reč;
- članovi stalnog radnog tela, prema redosledu prijavljivanja za reč;
- odbornici koji nisu članovi stalnog radnog tela.
Stalno radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova, na sednici kojoj prisustvuje većina članova stalnog radnog tela.
Stalno radno telo može da odredi svog izvestioca za sednicu Skupštine po pitanjima o kojima je raspravljalo.
Na zahtev pojedinog člana stalnog radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici stalnog radnog tela, izneće se u izveštaju stalnog radnog tela.
Posle završetka rasprave stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge, kao i zaključke.
Stalna radna tela sarađuju međusobno i mogu da održe zajedničke sednice, radi razmatranja određenih pitanja od zajedničkog interesa.
Zajedničku sednicu sazivaju predsednici stalnih radnih tela, nakon konsultacije sa predsednikom Skupštine.
O pitanju iz stava 2. ovog člana stalno radno telo odvojeno odlučuje.
Radi razmatranja složenijih pitanja stalna radna tela mogu obrazovati radne grupe iz reda svojih članova i iz reda građana, nakon konsultacije sa predsednikom Skupštine.
Stručne, organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe stalnog radnog tela vrši organizaciona jedinica Gradske uprave određena aktom o osnivanju, odnosno imenovanju stalnog radnog tela.
O radu na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose sledeći podaci: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih i odsutnih članova stalnog radnog tela, imena drugih učesnika sednice, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi stalnog radnog tela, odnosno zaključak, rezultat svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioca koga je odredilo stalno radno telo za sednicu Skupštine i vreme završetka sednice.
Zapisnik sa prethodne sednice stalnog radnog tela usvaja se pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda.
Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik stalnog radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Skupština, po potrebi, a na predlog predsednika Skupštine, odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća Grada Požarevca (u daljem tekstu: Gradsko veće), osniva povremena radna tela radi razmatranja određenog pitanja i izvršavanja određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Povremena radna tela su komisije, saveti, radne grupe i druga radna tela, formirana u skladu sa Zakonima i drugim aktima Skupštine.
Skupština osniva povremeno radno telo javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela utvrđuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe radnog tela.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz sastava odbornika i građana, a članovi posebnih stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i odbornici, građani, izabrana i imenovana lica u organe Grada i stručnjaci za pojedine oblasti.
Na rad povremenih radnih tela, kao i na prava i dužnosti članova povremenih radnih tela, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela, osim kada posebnim aktom Skupštine nije drukčije određeno.
Radno telo može da organizuje javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela koje daje mišljenje na predloge odluka, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može podneti većina od ukupnog broja članova radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
O podnetom predlogu predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Zaključak o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O zaključku iz stava 4. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 6. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih i može trajati najduže 120 minuta.
Nakon javnog slušanja, predsednik radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 6. ovog člana.
Javno slušanje mogu zajedno organizovati dva ili više radnih tela Skupštine.
Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi u sednicama.
Sednicu skupštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednicu skupštine saziva predsednik skupštine i na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika skupštine, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Sednice Skupštine se sazivaju elektronskim putem, a mogu se sazvati i pisanim putem u slučaju da sazivanje elektronskom putem nije u funkciji, ili ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema, o čemu odluku donosi predsednik Skupštine.
Saziv za sednicu sadrži: dan, čas i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača i pečat Skupštine.
Saziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od sedam dana, uz primenu maksimalnog roka za sazivanje sednice iz člana 34. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica Skupštine saziva pisanim putem, odbornicima se sa sazivom, po pravilu, dostavlja i zapisnik sa prethodne sednice, odgovarajući materijal po predloženom dnevnom redu, koji se dostavlja u štampanom obliku ili na dvd-u.
Kada se sednica saziva elektronskim putem, odbornicima se na lične naloge elektronske pošte, koje kreira nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave, dostavlja saziv za sednicu.
Uz saziv, odbornicima se dostavlja i zapisnik sa prethodne sednice, kao i linkovi za preuzimanje odgovarajućeg materijala za sednicu Skupštine, koji se nalaze na sazivu za sednicu Skupštine i dostupni su za pregledanje na prenosnom elektronskom uređaju, koji odbornici dobijaju na korišćenje od Gradske uprave i u obavezi su da iste koriste na sednici Skupštine.
Kada se sednica Skupštine saziva elektronskim putem, odbornici se putem SMS poruke na lične mobilne telefone obaveštavaju da je materijal za sednicu dostavljen elektronskim putem.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red može se odbornicima dostaviti na samoj sednici, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Postojanje izuzetnih okolnosti ceni predsednik Skupštine.
Kada se sednica održava shodno stavu 9. ovog člana na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanom obliku ili usmeno.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine, po pravilu, održavaju se od 10,00 do 20,00 časova.
Za početak održavanja sednice Skupštine može biti određeno i drugo vreme, ukoliko predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući, proceni da za to postoje opravdani razlozi.
Na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, Skupština može produžiti rad, ukoliko se izjasni većina od prisutnog broja odbornika.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 18,00 časova i o njemu se Skupština, bez rasprave, izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Dnevni red sednice Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Predlozi akata koji se mogu uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice Skupštine predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradsko veće, odbornik, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, stalna radna tela, Skupština gradske opštine, građani putem narodne inicijative, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su podneti u skladu sa odredbama ovog poslovnika i koji su dostavljeni najkasnije 24 sata pre sazivanja sednice Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa, ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog predloga akta na sednici Skupštine, može odrediti više predstavnika predlagača.
Predlozi akata, iz člana 75. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine, radi uvršćivanja u dnevni red sednice Skupštine, dostavljaju se u pisanom obliku, u dva primerka, sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku, koji treba da bude izrađen u office programu. Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini, u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Predsednik Skupštine odlučuje na kojoj sednici će se predlozi akata koji su mu upućeni, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice Skupštine, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine.
U radu na sednici Skupštine mogu da učestvuju samo lica koja su pozvana.
Za sednicu Skupštine, pored odbornika, obavezno se pozivaju: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnici gradonačelnika, članovi Gradskog veća, obrađivači i predlagači akata, načelnik Gradske uprave, rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave, glavni urbanista i Gradski pravobranilac.
Na sednicu Skupštine pozivaju se i narodni poslanici, načelnik Braničevskog Upravnog okruga i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da mogu prisustvovati i učestvovati u radu sednice Skupštine.
Otvaranje sednice Skupštine i dnevni red
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može, u toku trajanja sednice Skupštine, da prepusti predsedavanje sednicom Skupštine zameniku predsednika Skupštine.
Preuzimanjem predsedavanja sednicom Skupštine u smislu stava 2. ovog člana, zamenik predsednika Skupštine ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u predsedavanju sednicom Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine i ako zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine ili predsednik i zamenik predsednika odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom Skupštine predsedava najstariji od prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika ili upotrebom elektronskog sistema konstatuje da je prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Postojanje kvoruma se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se identifikuje nakon ulaska u salu unošenjem korisničkog imena i lozinke u prenosni elektronski uređaj.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik Skupštine stavlja na uvid izvod o prisutnosti odbornika.
Ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika ili prozivkom.
Predsednik Skupštine može da odluči da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem odbornika ili prozivkom i u drugim slučajevima.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma za rad može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem odbornika, o čemu Skupština odlučuje bez rasprave.
Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Ako predsednik Skupštine utvrdi da na početku radnog dela, ili u toku sednice u sali za održavanje sednice Skupštine, ne postoji kvorum za rad, odlaže početak rada za određeno vreme - čas.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja, sednici Skupštine nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu Skupštine za odgovarajući dan i sat, o čemu obaveštava odbornike.
Odbornik je dužan da se, pre početka sednice, prijavi na elektronski sistem, a po otvaranju sednice ukoliko predsednik Skupštine ustanovi da se neki odbornik nije prijavio, dužan je to da učini na zahtev predsednika.
Prilikom svakog izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine, odbornik je dužan da se odjavi, odnosno prijavi pri ponovnom ulasku u salu.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski sistem za utvrđivanje kvoruma, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Na početku rada sednice, predsedavajući obaveštava Skupštinu koji odbornici su opravdano sprečeni da prisustvuju sednici, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsedavajući daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da je to potrebno.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Ako zapisnik sa prethodne sednice Skupštine nije odbornicima dostavljen najkasnije 48 časova pre odlučivanja o njemu, usvajanje tog zapisnika odlaže se za narednu sednicu Skupštine.
Primedbe na zapisnik se dostavljaju u pisanom obliku ili putem elektronske pošte predsedniku Skupštine, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice Skupštine na kojoj se zapisnik usvaja.
Na sednici, pre odlučivanja o zapisniku, sekretar skupštine obaveštava Skupštinu i upoznaje odbornike o dostavljenim primedbama na zapisnik.
Predsednik pre odlučivanja o primedbama obaveštava odbornike da li su primedbe osnovane, na osnovu stručnog mišljenja nadležne organizacione jedinice Gradske uprave, nakon čega Skupština odlučuje o primedbama bez rasprave.
Usvojene primedbe postaju sastavni deo zapisnika.
Skupština o zapisniku u celini odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Po izjašnjavanju o zapisniku, gradonačelnik i Gradsko veće mogu podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Skupštine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana gradonačelnik, odnosno Gradsko veće može podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava, niti se Skupština o njemu izjašnjava.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno, o čemu se ne otvara rasprava.
Odbornici, odborničke grupe, 1/3 odbornika, stalna radna tela Skupštine, Gradsko veće, gradonačelnik i drugi ovlašćeni predlagači mogu da predlože povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, dopunu predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave i promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda.
Na istoj sednici ne može se više puta iznositi isti predlog za dopunu predloženog dnevnog reda.
Predlozi iz stava 1. ovog člana se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanom obliku, neposredno na pisarnici Gradske uprave, najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice Skupštine, izuzev predloga koji se odnose na izbor, postavljenje, imenovanje, razrešenje i prestanak mandata, koji se mogu dostaviti Skupštini najkasnije dan pre održavanja sednice.
Izuzetno, predsednik Skupštine može na predlog predlagača iz stava 1. ovog člana dopuniti predloženi dnevni red, do njegovog utvrđivanja, sa obaveznim obrazloženjem razloga za hitnost.
Ako je predlog iz stava 1. ovog člana podnela odbornička grupa odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe odnosno prvi potpisani odbornik.
Ako predlozi iz stava 1. ovog člana nisu podneti u skladu s odredbama ovog poslovnika, o čemu obaveštava predsednik Skupštine, Skupština ih neće razmatrati, niti će se o njima izjašnjavati.
Predlozi iz stava 1. ovog člana, dostavljaju se odbornicima do početka sednice.
O predloženim izmenama i dopunama predloženog dnevnog reda obavlja se rasprava, u kojoj mogu učestvovati samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača;
- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta, ako se predlaže povlačenje predloga akata iz predloženog dnevnog reda.
Učešće u raspravi o predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda može trajati najduže tri minuta.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, Skupština odlučuje o svakom predlogu, bez rasprave, sledećim redosledom predloga:
- za hitni postupak,
- za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda,
- za dopunu predloženog dnevnog reda,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu iz člana 89. ovog poslovnika, većinom glasova prisutnih odbornika.
Nove tačke koje su unete u dnevni red usvajanjem predloga za hitni postupak odnosno za dopunu predloženog dnevnog reda, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez rasprave.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o tačkama dnevnog reda po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice na obrazloženi predlog predsednika Skupštine ili predstavnika predlagača akta, bez rasprave, izvršiti izmene redosleda tačaka dnevnog reda.
Po otvaranju rasprave o svakoj tački dnevnog reda sednice Skupštine, pravo da dobiju reč, po sledećem redosledu, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja i može govoriti više puta,
- podnosilac amandmana na predlog akta,
- izvestilac nadležnog radnog tela,
- predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe i
- odbornici po redosledu prijavljivanja.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se o određenim pitanjima obrate predstavnici pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedini građani.
Prijave za reč podnose se, po otvaranju rasprave, upotrebom elektronskog sistema, a ako elektronski sistem nije u funkciji prijave za reč podnose se dizanjem ruke, a mogu se podnositi sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili predlagača akta, sve do zaključenja rasprave odlučiti da se određena tačka skine sa dnevnog reda i vrati predlagaču ili obrađivaču na ponovno razmatranje.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu.
Ukoliko sednici Skupštine ne prisustvuje zamenik predsednika Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana sednicom Skupštine će predsedavati najstariji prisutan odbornik, koji je u obavezi tu dužnost da prihvati.
Na isti način predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Govornik može dobiti reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore po prvi put i samo ako o pitanju koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljano.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, zameniku predsednika Skupštine, načelniku Gradske uprave, predsedniku Gradske opštine, sekretaru Skupštine i predlagaču odnosno predstavnicima predlagača akata predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Predsednicima odborničkih grupa, odnosno ovlašćenim predstavnicima odborničkih grupa koji imaju pravo da govore najviše dva puta po tački dnevnog reda, predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Kada predsedavajući Skupštine oceni da će rasprava o pojedinim pitanjima trajati duže ili kada je prijavljen veći broj govornika, može predložiti da se ograniči trajanje govora svakog učesnika u raspravi (osim predlagača) i da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput, o čemu se Skupština izjašnjava većinom glasova prisutnih odbornika.
Ograničenje trajanja govora može predložiti i predsednik odborničke grupe, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
Kada je trajanje govora ograničeno predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme isteklo, a ako isti u toku narednog minuta ne završi govor, oduzima mu reč.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u raspravi, predsednik Skupštine, zaključuje raspravu.
Po zaključenju rasprave o pojedinoj tački, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, a rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine predstavlja povredu Poslovnika.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici odborničkih grupa imaju prednost.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Obrazloženje povrede ovog poslovnika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik ne može da ukaže na povredu Poslovnika na koju je već ukazano.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, ili njegov govor ne sadrži obrazloženje, već se odnosi na druga pitanja, predsednik Skupštine je dužan da ga opomene, a nakon toga i oduzme reč.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da se bez rasprave izjasne o postojanju povrede Poslovnika.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Ako se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku koji nije član iste odborničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ako se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku kojoj odbornici pripadaju, u ime odborničke grupe, pravo na repliku ima predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Skupštine, koji može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine utvrdi da postoji osnov za repliku, licima iz st. 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština, bez rasprave.
Odbornik na čije izlaganje je odobrena replika može se javiti za odgovor na repliku (replika na repliku).
Posle jednog datog odgovora na repliku, replika se više ne može odobriti.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
VIII ODRŽAVANJE REDA NA SEDNICI I MERE
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine odnosno predsedavajući.
Govornik na sednici Skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Na sednici Skupštine u sali nije dozvoljeno neposredno obraćanje odbornika drugom odborniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne odobri.
Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi rasprava.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda a ako se govornik i posle opomene ne drži dnevnog reda, predsednik Skupštine odnosno predsedavajući mu izriče disciplinsku meru, u skladu sa ovim poslovnikom.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsedavajućeg Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Zbog povrede reda na sednici, predsednik Skupštine može da izrekne mere:
- meru upozorenja
- meru opomene
- meru oduzimanja reči i
- meru udaljenje sa sednice
Skupština, na predlog predsednika Skupštine odnosno predsedavajućeg, bez rasprave, može da izrekne meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Mera upozorenja izriče se odborniku:
- kada prekorači vreme izlaganja predviđeno ovim Poslovnikom,
- kada govori o pitanjima koja nisu na dnevnom redu sednice,
- svojim ponašanjem ometa rad sednice Skupštine,
- ometanjem i upadanjem u reč govorniku
Opomena se izriče odborniku :
- koji je prišao govornici bez odobrenja predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu sednice ili nastavi da govori po isteku vremena ;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- koji se neposredno obraća drugom odborniku ili prisutnima u sali;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji i posle toga narušava red na sednici ili postupa suprotno odredbama ovog poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči, dužan je da prekine svoje izlaganje i da se udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika za učešće u raspravi po narednim tačkama dnevnog reda sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada na drugo lice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava.
Ako odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine predsednik Skupštine će naložiti službi zaduženoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice gubi pravo na naknadu za učešće u zasedanju Skupštine za taj dan.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje rasprava po tački dnevnog reda u toku koje su izrečene, a meru koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog poslovnika o održavanju reda na sednici i merama Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici Skupštine, pored odbornika, a shodno se primenjuju na sednicama stalnih radnih tela i drugih radnih tela Skupštine.
Obaveza svakog lica koje ulazi u zgradu Skupštine za vreme održavanja sednice je da bude pristojno odeveno.
Sednici Skupštine ne mogu da prisustvuju lica koja su pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
U prostoriju u kojoj se održavaju sednice Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona - telefoniranja, konzumiranje svih vrsta cigareta i drugih predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Svim licima koja se nalaze u sali za vreme trajanja sednice Skupštine zabranjeno je konzumiranje hrane i pića, izuzev vode.
Prekidanje i zaključenje sednice
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju regularan rad, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i zakaže nastavak sednice u određeni dan i čas, o čemu se pisanim putem obaveštavaju samo odsutni odbornici.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili predsednik odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavilo mišljenje.
Predsednik Skupštine prekida rad sednice i u drugim slučajevima, ako to Skupština zaključi.
Predsednik Skupštine obaveštava odbornike o nastavku sednice.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog postupka odlučivanja po dnevnom redu.
Nakon zaključenja sednice sprovodi se procedura postavljanja odborničkih pitanja, u smislu ovog poslovnika.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se unose obavezno sledeći podaci:
- vreme i mesto održavanja sednice,
- ime predsedavajućeg sednicom i zapisničara,
- broj prisutnih odbornika,
- imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika,
- imena i funkcije lica koja su prisustvovali po pozivu,
- utvrđeni dnevni red,
- imena učesnika u raspravi,
- o rezultatima glasanja,
- imena odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvojeno mišljenje unese u zapisnik),
- naziv donetih akata na sednici,
- o izrečenim merama na sednici i
- pitanja odbornika.
Završna odredba zapisnika je podatak o vremenu završetka sednice.
Odbornik koji je na sednici Skupštine izdvojio svoje mišljenje može da traži da se njegova diskusija unese u zapisnik, doslovce kako je izneta.
Izvornik zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Usvojen zapisnik potpisuju predsednik Skupštine, sekretar Skupštine i zapisničar.
Usvojenom zapisniku prilaže se materijal razmatran na sednici.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Svaki odbornik ima pravo da ostvari uvid u zapisnik.
O korišćenju zapisnika odlučuje predsednik Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se snimanje tonskog zapisa celokupnog toka sednice koji se trajno čuva u dokumentaciji Skupštine.
Svaka odbornička grupa može da dobije kopiju snimljenog tonskog zapisa, na pisani zahtev predsednika odborničke grupe.
IX DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
Vrste akata koje donosi Skupština
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: statut, poslovnik, odluke, rešenja, zaključke, programe, strategije, preporuke, planove, autentična tumačenja akata koje donosi i drugu vrstu akata, u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Zaključkom Skupština može, na predlog predlagača akta koji je predmet rasprave, na osnovu diskusija odbornika, vršiti intervenciju na tekstu akta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, koja ima karakter ispravke tehničke greške.
O predloženom zaključku odlučuje se pre odlučivanja o aktu o kome se raspravlja, onom većinom glasova koja je potrebna za donošenje tog akta.
U slučaju iz stava 2. ovog člana intervencija na tekst, usvojena zaključkom ugrađuje se u akt, ukoliko se akt usvoji, pre njegovog objavljivanja.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine podnosi Gradsko veće, osim rešenja o izboru i razrešenju skupštinskih radnih tela, upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, čiji je osnivač Grad i školskih odbora osnovnih i srednjih škola, koje predlaže Komisija za izbor i imenovanja.
Pravo predlaganja odluke i drugih propisa i opštih akata imaju i gradonačelnik, stalna radna tela Skupštine, odbornik, odborničke grupe, najmanje 1/3 odbornika, Skupština gradske opštine i građani putem narodne inicijative.
Predlog akta se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje akta sadrži: pravni osnov donošenja akta, razloge za donošenje akta, objašnjenje cilja koji se želi postići, procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta, razloge za donošenje akta po hitnom postupku, ako je za donošenje akta predložen hitni postupak i razloge zbog kojih se predlaže da akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Požarevca".
Predlog opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja Gradskom veću i nadležnom radnom telu, Komisiji za propise, radi davanja mišljenja.
Gradsko veće i nadležno radno telo, u svom zaključku odnosno izveštaju mogu da predlože Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili da donese opšti akt izmenjen delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je predlagač podneo, ili da predlože Skupštini da predlog opšteg akta ne donese.
Predlog odluke koja se tiče nacionalne ravnopravnosti obavezno se dostavlja na mišljenje savetu za međunacionalne odnose.
Ukoliko Gradsko veće i nadležno radno telo ne dostave zaključak, odnosno izveštaj, Skupština predlog akta razmatra i bez njih.
Skupština o svakom predlogu akta koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom utvrđeno da se odlučuje bez rasprave.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu akta.
Kada se zaključi rasprava o određenom pitanju ne može se ponovo otvarati.
O predlogu akta se glasa u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik, može na početku rasprave da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do zaključenja rasprave o predlogu, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje, a po zaključenju rasprave ima pravo na završnu reč.
Predlagač akta ima pravo da, bez obrazloženja, povuče predlog akta iz procedure sve do završetka rasprave predloga akta na sednici Skupštine.
O predlogu za povlačenje predloga akta Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se donositi na sednici tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata.
Amandman mogu podneti odbornik, odbornička grupa, Gradsko veće i stalna radna tela Skupštine.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Amandman sadrži:
- odgovarajući član ovog poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana,
- naziv i član predloga akta na koji se amandman podnosi,
- tekst izmene, odnosno dopune predloga akta,
- obrazloženje razloga za podnošenja amandmana i
- naziv podnosioca amandmana.
Podnosilac amandmana ne može sam, ili zajedno sa drugim odbornikom, da podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Amandman koji nije podneo predlagač akta se može podneti počev od dana prijema predloga akta u Skupštini, a najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta.
Izuzetno na predloge akata kojima je dopunjen dnevni red sednice, amandman se može podneti najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice.
Amandman koji nije podneo predlagač akta na urbanistički plan može se podneti najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice Skupštine, a uz tekst amandmana odbornicima se dostavlja i mišljenje Komisije za planove.
Predlagač akta može podnositi amandmane sve do zaključenja rasprave po predlogu akta.
Podneti amandman koji nije podneo predlagač akta, razmatra po hitnom postupku nadležno radno telo Skupštine za propise i mišljenje dostavlja predlagaču akta.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, ukoliko on nije podnosilac Amandmana, i predlaže Skupštini koje amandmane da prihvati, a koje da odbije.
Amandman koji predlagač akta prihvati postaje sastavni deo predloga akta i o njemu Skupština posebno ne odlučuje.
O amandmanima koje predlagač akta nije prihvatio odlučuje Skupština posebno prilikom glasanja o predlogu akta.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa amandman obrazlaže predsednik odborničke grupe.
Vreme izlaganja lica iz st. 1. i 2. ovog člana ne može trajati duže od tri minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanima kojim se predlaže izmena celog člana.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu, osim o amandmanu koji je postao sastavni deo predloga akta.
Donošenje akata po hitnom postupku
Akt se može izuzetno doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donose samo akt ako za njegovo donošenje postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo, ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, po interese građana, preduzeća i drugih organa i organizacija, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada ili gradskih opština.
Gradonačelnik, Gradsko veće ili 1/3 odbornika mogu podneti predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku, s tim da se u pisanom obrazloženju predloga akta moraju navesti razlozi ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta.
Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, ovlašćeni predlagač predsedniku Skupštine dostavlja zajedno sa aktom koji se predlaže, u formi u kojoj ga Skupština donosi.
O predlogu da se akt donese po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave.
Pre glasanja Skupština može saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice kao prva tačka dnevnog reda.
Predsednik Skupštine dužan je da predlog akta za čije se razmatranje predlaže hitni postupak dostavi odbornicima i Gradskom veću, ako ono nije predlagač akta, najkasnije do početka sednice.
Amandman na predlog akta koji se, u skladu sa ovim poslovnikom donosi po hitnom postupku može da se podnese najkasnije do zaključenja rasprave po predlogu akta, u pisanom ili usmenom obliku.
O amandmanu iz stava 1. ovog člana se izjašnjavaju predlagač akta, i Gradsko veće, ako ono nije predlagač akta.
Donošenje autentičnog tumačenja akata
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja akata čiji je donosilac Skupština podnosi se Skupštini u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Komisija za propise ceni da li je zahtev iz stava 1. ovog člana opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan obaveštava podnosioca i podnosi izveštaj Skupštini.
Izvornici i objavljivanje akata Skupštine
Akte donete na sednici Skupštine (izvornike akata) potpisuje predsednik Skupštine i na njih se stavlja pečat Skupštine.
Tačnost izvornika akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom sa leve strane overavaju sekretar Skupštine i načelnik Odeljenja u čijoj nadležnosti su poslovi Skupštine.
Na izvornik akta se može staviti i štambilj sa podacima iz prethodnog stava ovog člana.
Odluke i drugi akti koje donosi Skupština, Gradska opština Kostolac i drugi organi i organizacije lokalne samouprave objavljuju se u "Službenom glasniku Grada Požarevca".
U "Službenom glasniku Grada Požarevca" mogu se objavljivati i druga akta u skladu sa zakonom.
O objavljivanju odluka i drugih akata, Skupštine, kao i akata radnih tela i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine sa organizacionom jedinicom Gradske uprave nadležnom za poslove Skupštine.
Ukoliko dođe do neslaganja objavljenog teksta sa originalnim aktom, kao i drugih grešaka, objavljuje se ispravka u "Službenom glasniku Grada Požarevca".
Posle zaključenja rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda prelazi se na glasanje o predlogu.
O svakom predlogu akta razmatranom u okviru spojene rasprave Skupština odlučuje pojedinačno.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Kada je to utvrđeno zakonom i Statutom, Skupština odlučuje o nekim pitanjima većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Skupština većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
- donosi Statut, budžet i usvaja završni račun budžeta;
- donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja Grada u određenoj oblasti;
- donosi prostorni plan i urbanističke planove;
- odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
- odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
- odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
- utvrđuje praznik Grada;
- bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika Skupštine, gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća;
- odlučuje o izboru i razrešenju članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije;
- odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i statutom.
Odbornici glasaju za predlog, protiv predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, a tajno je samo u slučajevima predviđenim zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Skupština odlučuje javnim glasanjem: upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruke glasa se ako elektronski sistem za glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodnu identifikaciju odbornika unošenjem korisničkog imena i lozinke u prenosni elektronski uređaj.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima, nakon čega Predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Izvod svakog glasanja dostavlja se odborničkim grupama, na njihov zahtev.
Odbornici su dužni da koriste isključivo zadužene prenosne elektronske uređaje, kao i da se identifikuju nakon ulaska u salu unošenjem isključivo svog korisničkog imena i lozinke u prenosi elektronski uređaj, odnosno, da se odjave sa sistema prilikom napuštanja sale.
Odborniku koji koristi prenosni elektronski uređaj drugog odbornika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji odbornika unošenjem korisničkog imena i lozinke u prenosni elektronski uređaj i ponovnom glasanju.
Kada se glasa dizanjem ruke, odbornici se izjašnjavaju za predlog, protiv predloga ili uzdržavanjem od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom kada predsednik Skupštine konstatuje da je za nju glasala većina propisana zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno zakonom, Statutom i ovim poslovnikom utvrđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora, imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata, odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za kojeg glasaju.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem kad je to predviđeno zakonom, Statutom, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajno se glasa upotrebom 68 štampanih glasačkih listića, koji su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine, koje priprema nadležno odeljenje.
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira.
Ako je predložen samo jedan kandidat, na glasačkom listiću, ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv".
Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv" kandidata.
Tajnim glasanjem, rukovodi predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući, kome u radu pomažu zamenik predsednika Skupštine, sekretar Skupštine i po jedan najmlađi odbornik iz dve najveće odborničke grupe u Skupštini, a dok se ne obrazuju odborničke grupe, po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata (u daljem tekstu: komisija za glasanje), ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
Predsedavajući, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.
Odborniku se uručuje glasački listić, tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Skupštine uručuje odborniku glasački listić i označava kod imena i prezimena odbornika u spisku, da mu je glasački listić uručen.
Odbornik popunjava glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi ispravna glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, nakon čega sekretar Skupštine, kod imena i prezimena u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a predsedavajući konstatuje završetak glasanja.
Komisija utvrđuje rezultate glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje obavljeno i o tome sačinjava zapisnik.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojavaju se neuručeni glasački listići i stavljaju u poseban koverat, koji se pečati.
Ako je broj upotrebljenih glasačkih listića odnosno glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju veći od broja odbornika koji su prema evidenciji glasali, glasanje se ponavlja, a upotrebljeni glasački listići se stavljaju u poseban koverat, koji se pečati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- štampanih, i pečaćenih glasačkih listića,
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića odnosno glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju,
- neupotrebljenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno kad se u izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran, odnosno imenovan.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko nije zakonom drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao.
Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
O glasanju se sastavlja zapisnik u koji se obavezno unosi dan i sat glasanja i koji potpisuju svi članovi komisije za glasanje.
Predsednik Skupštine odnosno predsedavajući objavljuje rezultat glasanja na sednici Skupštine.
Sednica Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Predstavnici sredstava javnog informisanja prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela, radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Pre ulaska u salu za sednice novinari akreditovani za praćenje rada Skupštine dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja iz kojeg dolaze i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Novinarima akreditovanim za praćenje rada Skupštine stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i drugi materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednice Skupštine, ukoliko Skupština drukčije ne odluči.
Sednici Skupštine mogu prisustvovati i zainteresovani građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici određuje predsednik Skupštine radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke po dnevnom redu.
Građani zainteresovani za prisustvo sednici podnose pisani zahtev predsedniku Skupštine najkasnije 48 sati pre sata određenog za početak sednice, o čemu će se predsednik Skupštine izjasniti usmenim ili pisanim putem, najkasnije 24 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Skupština može da izda zvanično saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za novinare, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština može da održi predsednik Skupštine, gradonačelnik ili lice koje on ovlasti, zamenik predsednika Skupštine i predsednici odborničkih grupa, ili lice koje predsednik odborničke grupe ovlasti, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Sednica Skupštine, u celini ili jedan njen deo, može biti zatvorena za javnost iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, čuvanja državne ili vojne tajne, iz razloga zaštite javnog morala i drugih razloga utvrđenih zakonom, ako to predloži predsednik Skupštine, gradonačelnik, Gradsko veće i stalno radno telo, koji ovaj predlog i obrazlažu.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati predsednik/zamenik predsednika Skupštine, sekretar Skupštine, odbornici, gradonačelnik, stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine i lica po pozivu.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 3. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Sednica radnog tela može da bude zatvorena za javnost, na isti način kao i sednica Skupštine u skladu sa ovim Poslovnikom, na obrazložen predlog najmanje jedne trećine od ukupnog broja članova radnog tela.
O davanju informacije sa sednice Skupštine ili radnog tela zatvorene za javnost, odlučuje Skupština, odnosno radno telo, a istu daje predsednik Skupštine, radnog tela ili lice koje oni ovlaste.
Predlog, iz člana 155. stav 1. ovog poslovnika, može biti iznet na sednici Skupštine, pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
O iznetom predlogu Skupština odlučuje odmah po njegovom predlaganju.
XII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA I VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, ukoliko zakonom, ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drukčije određeno.
Predsednik Skupštine, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i načinu i rokovima dostavljanja materijala za tu sednicu,
- može, po potrebi, da odredi poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja zapisnika i drugih dokumenata sa sednice Skupštine i njenih radnih tela,
- može da odredi da se predlozi odluka i drugih akta i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drukčije ne odluči i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite,
- obaveštava gradonačelnika i Gradsko veće da Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odlučuje o načinu rada i izvršavanja zadataka stručne službe za skupštinske poslove,
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih odbornika.
Kada se sednica Skupštine održava pod okolnostima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine dužan je da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
U slučaju ratnog stanja, Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Pravo i dužnost odbornika je da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju, da izvršava poverene zadatke, učestvuje u raspravi o određenim pitanjima na sednici Skupštine, podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadležnosti Skupštine, podnosi amandmane na predlog odluka i drugih akata i učestvuje u obavljanju i drugih poslova u Skupštini i radnim telima Skupštine i da traži informacije i podatke koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine i ako nije njihov član i da učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja.
Odbornik ima pravo da bude redovno i blagovremeno obavešten o pitanjima potrebnim za vršenje funkcije odbornika i da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika ili zamenika predsednika Skupštine, predsednika radnog tela, gradonačelnika, Gradskog veća, načelnika Gradske uprave i načelnika organizacionih jedinica Gradske uprave, po pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik je dužan da svoje odsustvo sa sednice Skupštine prijavi predsedniku Skupštine ili sekretaru, usmeno ili pismenim putem, najkasnije do početka sednice Skupštine.
Organizacione jedinice Gradske uprave Grada Požarevca, obezbeđuje uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pružaju stručnu pomoć u izradi predloga akata i drugih materijala koji oni podnose Skupštini i njenim radnim telima i pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane Skupštine i radnih tela,
- obezbeđuju im potrebne propise,
- staraju se o obezbeđivanju tehničkih uslova za rad odbornika i vrše poslove kancelarijskog poslovanja, administrativne-tehničke poslove i druge poslove za njihove potrebe, u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Skupštine i njenih radnih tela.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje u vezi sa poslovima Grada usmeno posle zaključenja sednice Skupštine ili u pisanom obliku preko predsednika Skupštine.
Odbornik je dužan da pitanje jasno formuliše.
Na odborničko pitanje koje je postavljeno na sednici Skupštine odgovor se, po pravilu, daje na istoj sednici.
Ako se na postavljeno odborničko pitanje ne odgovori na istoj sednici, odgovor odborniku biće dostavljen u pisanom obliku, najkasnije do prve naredne sednice Skupštine.
Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno, ili u pisanom obliku, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Grada sekretar Skupštine upućuje načelnicima organizacionih jedinica Gradske uprave koji imaju obavezu da obezbede blagovremeno davanje odgovora na postavljena pitanja.
Svaki odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje u trajanju od tri minuta.
Skupština nakon potvrđivanja mandata može izraditi odborničke legitimacije, koje sadrže osnovne podatke odbornika.
Pre isteka vremena na koje je izabran odborniku prestaje mandat:
1) kada Skupština na konstitutivnoj sednici potvrdi mandate odbornika iz narednog saziva
2) ako umre;
3) a ko je pravosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno ako je pravnosanažnom sudskom odlukom kojom je delimično lišen poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo;
4) a ko je izgubio državljanstvo Republike Srbije;
5) ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada Požarevca;
6) a ko je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
7) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
8) ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom odbornika;
9) ako podnese ostavku.
Odborniku mandat prestaje kada nastupi slučaj koji predstavlja razlog za prestanak mandata.
Ostavka odbornika podnosi se u pismenoj formi, a potpis podnosioca mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa.
Ostavka se lično podnosi Skupštini u roku od tri dana od dana overe potpisa podnosioca.
Ostavka je punovažna samo ako je potpis odbornika overen nakon što mu je potvrđen mandat.
Odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici Skupštine.
Ostavka se ne može opozvati.
Odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku.
Skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje se na veb-prezentaciji.
XIV OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Sve stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrše odgovarajuće organizacione jedinice Gradske uprave, što se posebno uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
XV SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu, u skladu sa zakonom.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera, odnosno odbornika skupštinama drugih gradova i opština, razmenom informacija, drugih materijala i publikacija kao i putem drugih oblika saradnje sa odgovarajućim predstavničkim telima.
Delegacija, odnosno funkcioner Skupštine ili odbornik dužan je da u roku od 15 dana od dana završetka posete podnesu predsedniku Skupštini izveštaj o obavljenoj poseti.
XVI TUMAČENJE, DONOŠENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština, na predlog Komisije za propise.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika, u pisanom obliku, može da podnese predsednik Skupštine, najmanje 1/3 odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu iz stava 1. ovog člana otvara se rasprava i o njemu se odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kada Skupština odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu Poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene Poslovnika, a može odrediti radno telo ili imenovati komisiju za izradu nacrta Poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Na sve što nije regulisano ovim poslovnikom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta i drugih propisa kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine Grada Požarevca ("Službeni glasnik Grada Požarevca", br. 14/18 i 12/22).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Požarevca".