UREDBA O METODOLOGIJI ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA
|
I UVODNE NAPOMENE
Ovom uredbom propisuje se metodologija za utvrđivanje vrednosti kapitala, odnosno imovine u preduzećima i drugim pravnim licima sa društvenim ili državnim kapitalom.
Subjekt privatizacije sastavlja računovodstvene iskaze, na dan procene vrednosti kapitala.
II PROCENA VREDNOSTI KAPITALA I IMOVINE ZA PRIPREMU PROGRAMA PRIVATIZACIJE
Preduzeća i druga pravna lica (u daljem tekstu: subjekti privatizacije) koja pripremaju program privatizacije vrše procenu vrednosti kapitala, odnosno imovine.
Subjekti privatizacije procenom utvrđuju osnovnu vrednost ukupnog kapitala, odnosno imovine, kao i donju i gornju granicu raspona vrednosti ukupnog kapitala, odnosno imovine.
1. Postupak procene vrednosti kapitala
Vrednost kapitala subjekta privatizacije procenjuje se primenom sledećih metoda:
(1) diskontovanja novčanih tokova (u daljem tekstu: metod DNT);
(2) metodom likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: metod LV).
1.1. Metod DNT
Pri izradi procene vrednosti ukupnog kapitala metodom DNT utvrđuju se osnovna DNT vrednost i donja i gornja granična DNT vrednost.
U okviru izrade procene vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije metodom DNT projektuje se realan novčani tok nakon servisiranja dugova i procenjuje vrednost novčanog toka u rezidualnom periodu.
Novčani tok iz stava 1 ovog člana projektuje se za period u kome se očekuje njegovo stabilizovanje, a koji ne može biti kraći od pet godina.
Vrednost novčanog toka u rezidualnom periodu iz stava 1 ovog člana utvrđuje se tako što se stabilizovani neto novčani tok iz poslednje godine projekcije pomnoži sa koeficijentom očekivanog rasta neto novčanog toka u rezidualnom periodu i podeli sa razlikom između diskontne stope i očekivane stope rasta neto novčanog toka u rezidualnom periodu.
Sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iz perioda za koje se vrši projekcija kao i sadašnja vrednost neto novčanog toka u rezidualnom periodu iz stava 1 ovog člana utvrđuju se primenom izabrane diskontne stope.
Diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala subjekta privatizacije.
Diskontna stopa iz stava 1 ovog člana obračunava se kao zbir sledeće tri komponente:
1. realne stope prinosa na ulaganja bez rizika;
2. premije za rizik na ulaganje u subjekt privatizacije;
3. premije za rizik na ulaganje u Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno Republiku Srbiju.
Agencija šestomesečno objavljuje stopu prinosa iz stava 2 tačka 1 i premiju iz stava 2 tačka 3 ovog člana.
Ukupna stopa rizika ulaganja u subjekt privatizacije utvrđuje se kao zbir pojedinačnih stopa rizika koje se procenjuju za sledeće elemente:
1) veličina subjekta;
2) kvalitet organizacije, rukovodstva i kadrova;
3) finansijski položaj;
4) proizvodno-prodajni potencijal;
5) mogućnost pouzdanog predviđanja poslovanja.
Pojedinačni elementi iz stava 1 ovog člana mogu da generišu stopu rizika od najviše 5%, s tim da ukupna stopa rizika ulaganja u subjekt privatizacije ne može da bude manja od 5%.
Osnovna DNT vrednost iz člana 4 ove uredbe jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova iz perioda za koji je vršena projekcija, uvećanom za iznos sadašnje vrednosti neto novčanog toka u rezidualnom periodu.
Donja granična DNT vrednost ukupnog kapitala iz člana 4 ove uredbe utvrđuje se povećanjem diskontne stope za 5 procentnih poena.
Gornja granična DNT vrednost ukupnog kapitala iz člana 4 ove uredbe utvrđuje se smanjenjem diskontne stope za 5 procentnih poena.
1.2. Metod LV
Pri izradi procene vrednosti ukupnog kapitala metodom LV utvrđuje se osnovna likvidaciona vrednost ukupnog kapitala.
Procena vrednosti iz stava 1 ovog člana vrši se polazeći od pretpostavke redovne likvidacije subjekta privatizacije.
Pod redovnom likvidacijom iz člana 9 stav 2 ove uredbe podrazumeva se prestanak rada subjekta privatizacije i prodaja njegove imovine po cenama koje se formiraju u zavisnosti od uslova na tržištu.
Osnovna vrednost ukupnog kapitala iz člana 9 stav 1 ove uredbe jednaka je razlici između likvidacione vrednosti imovine subjekta privatizacije i vrednosti njegovih obaveza uvećanih za troškove postupka redovne likvidacije.
Pod likvidacionom vrednošću imovine iz stava 2 ovog člana podrazumeva se novčani iznos koji bi mogao biti ostvaren pojedinačnom prodajom delova imovine u postupku redovne likvidacije.
2. Zaključak o vrednosti ukupnog kapitala
Zaključak o vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja raspon između donje i gornje granice vrednosti ukupnog kapitala.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja donju granicu DNT vrednost u slučaju da je ova veća ili jednaka osnovnoj likvidacionoj vrednosti ukupnog kapitala.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja osnovnu likvidacionu vrednost ukupnog kapitala u slučaju da je ova veća od donje granične DNT vrednosti a manja od gornje granične DNT vrednosti.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja 80% osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala u slučaju da je ova veća ili jednaka gornjoj graničnoj DNT vrednosti.
Gornju granicu raspona vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja gornja granična DNT vrednost u slučaju da je ova veća od osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala.
Gornja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja 120% osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala u slučaju da je ova veća ili jednaka gornjoj graničnoj DNT vrednosti.
3. Usklađivanje ranije izvršenih procena
Subjekt privatizacije koji je izvršio procenu vrednosti kapitala na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji ("Sl. glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) nije obavezan da vrši ponovnu procenu vrednosti kapitala.
Subjekt privatizacije iz stava 1 ovog člana dužan je da izvrši usklađivanje procene vrednosti za potrebe izrade programa privatizacije tako što će:
1) korigovati vrednost kapitala za dobitke odnosno gubitke;
2) utvrditi donju i gornju granicu raspona vrednosti kapitala.
Korigovanje vrednosti kapitala iz člana 14 stav 2 tačka 1) ove uredbe vrši se na sledeći način:
1) subjekti privatizacije koji su uknjižili vrednost kapitala, u skladu sa izdatim rešenjem organa nadležnog za kontrolu i verifikaciju procene vrednosti kapitala, utvrđuju vrednost kapitala na dan izrade programa privatizacije tako što ukupnu aktivu umanjuju za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza (obaveze, dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja);
2) subjekti privatizacije koji nisu uknjižili vrednost kapitala, u skladu sa izdatim rešenjem organa nadležnog za kontrolu i verifikaciju procene vrednosti kapitala, dužni su da vrednost kapitala iskazanu u rešenju uknjiže i utvrde vrednost kapitala na dan izrade programa privatizacije tako što ukupnu aktivu umanjuju za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza (obaveze, dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja);
3) subjekti privatizacije koji su do dana stupanja na snagu Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001) dostavili procenu vrednosti kapitala na kontrolu i verifikaciju Direkciji za procenu vrednosti kapitala, po izdavanju rešenja dužni su da postupe u skladu sa stavom 1 tačka 2) ovog člana.
Subjekti privatizacije iz člana 14 ove uredbe utvrđuju donju granicu raspona vrednosti kapitala tako što vrednost kapitala dobijenu na način utvrđen u članu 14 ove uredbe množe koeficijentom 0,8.
Subjekti privatizacije iz člana 14 ove uredbe utvrđuju gornju granicu raspona vrednosti kapitala tako što vrednost kapitala dobijenu na način utvrđen u članu 15 ove uredbe množe koeficijentom 1,2.
Ako Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) oceni da vrednost kapitala subjekata privatizacije iz člana 14 stav 1 ove uredbe značajnije odstupa od vrednosti kapitala koja bi se mogla ostvariti prodajom na tržištu, Agencija može izvršiti korekciju procene vrednosti kapitala.
4. Postupak procene vrednosti imovine
Subjekt privatizacije koji u programu privatizacije predvidi prodaju imovine obavezno vrši procenu vrednosti imovine.
Pri izradi procene vrednosti imovine iz stava 1 ovog člana utvrđuju se osnovna vrednost i donja i gornja granica raspona vrednosti imovine.
Osnovna vrednost imovine iz člana 17 stav 2 ove uredbe procenjuje se na osnovu poređenja sa aktuelnim tržišnim cenama iste ili slične imovine.
Donja granica vrednosti imovine subjekta privatizacije iz člana 17 stav 2 predstavlja 80% osnovne vrednosti.
Gornja granica vrednosti imovine subjekta privatizacije iz člana 17 stav 2 predstavlja 120% osnovne vrednosti.
5. Utvrđivanje početne cene kapitala i imovine za javni poziv za aukciju
Početne cene kapitala koji se u postupku aukcije nudi na prodaju utvrđuje se tako što se granice raspona vrednosti ukupnog kapitala iz člana 2 stav 2 ove uredbe množe sa procentom kapitala koji se nudi na prodaju.
Početne cene imovine koja se u postupku aukcije nudi na prodaju predstavljaju granice raspona vrednosti imovine iz člana 18 st. 2 i 3.
Ako se javni poziv za aukciju objavljuje u roku dužem od 30 dana od datuma procene vrednosti kapitala, odnosno imovine, Agencija vrši revalorizaciju vrednosti kapitala, odnosno imovine procenjene u skladu sa ovom uredbom.
Revalorizacija iz stava 1 ovog člana vrši se od datuma procene vrednosti kapitala, odnosno imovine do datuma objavljivanja javnog poziva za aukciju.
Revalorizacija iz stava 1 ovog člana vrši se primenom mesečnih indeksa rasta cena na malo u Republici Srbiji, pri čemu se za tekući mesec koristi indeks rasta cena na malo za prethodni mesec.
III PROCENA VREDNOSTI KAPITALA I IMOVINE
KOD STATUSNIH PROMENA
1. Postupak procene vrednosti kapitala i imovine
Metodologija za procenu vrednosti kapitala i imovine propisana ovom uredbom primenjuje se u postupku utvrđivanja vrednosti kapitala kod statusnih promena pravnih lica sa društvenim ili državnim kapitalom.
Metodologija iz stava 1 ovog člana može se primenjivati i u postupku utvrđivanja vrednosti kapitala i imovine za osnivanje pravnih lica, promene osnovnog kapitala (povećanje i smanjenje).
U slučaju iz st. 1 i 2 ovog člana ne utvrđuje se donja i gornja granica raspona vrednosti kapitala i imovine.
Procena vrednosti kapitala u slučajevima iz člana 21 st. 1 i 2 ove uredbe, vrši se primenom metoda iz člana 3 ove uredbe.
Vrednost ukupnog kapitala predstavlja osnovnu DNT vrednost iz člana 8 stav 1 ako je veća ili jednaka osnovnoj likvidacionoj vrednosti iz člana 10 stav 2.
Vrednost ukupnog kapitala predstavlja osnovnu likvidacionu vrednost iz člana 10 stav 2 ako je veća od osnovne DNT vrednosti iz člana 8 stav 1.
Pravna lica koja vrše statusnu promenu pored procene vrednosti ukupnog kapitala dužna su da iskažu i njegovu vlasničku strukturu.
Vlasnička struktura kapitala utvrđuje se na osnovu:
1) izvoda iz sudskog registra;
2) podataka centralnog registra;
3) knjigovodstvenog stanja;
4) ostale relevantne dokumentacije.
Procena vrednosti imovine u slučajevima iz člana 21 st. 1 i 2 ove uredbe, vrši se primenom metoda iz člana 18 stav 1.
2. Sastavljanje bilansa stanja nakon statusnih promena
Nakon izvršene statusne promene sastavlja se bilans stanja učesnika statusnih promena u skladu sa propisima koji uređuju sastavljanje računovodstvenih iskaza.
Ministar nadležan za poslove privatizacije doneće uputstvo o načinu primene metoda utvrđenih ovom uredbom i načinu iskazivanja procenjene vrednosti kapitala.
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Subjekt privatizacije koji je do dana stupanja na snagu ove uredbe izvršio procenu vrednosti kapitala u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji može izvršiti novu procenu vrednosti kapitala u skladu sa ovom uredbom.
Uputstvo iz člana 27 ove uredbe ministar nadležan za poslove privatizacije doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.