POSEBAN (GRANSKI) KOLEKTIVNI UGOVOR METALACA SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 50/95, 9/96, 44/97, 40/98, 9/2000 i 49/2001)

1. Zasnivanje radnog odnosa

1.1. Poslodavac je dužan da najmanje tromesečno informiše sindikat - učesnika pojedinačnog kolektivnog ugovora o licima sa kojima je zasnovao radni odnos, odnosno o licima koja je angažovao za rad van radnog odnosa.

Ovlašćeni predstavnik većinskog sindikata ima pravo uvida u zaključene ugovore o radu, odnosno anekse ugovora o radu ili izvršene izmene rešenja za članove sindikata.

Lice iz stava 2 ovog člana ima pravo uvida u akte na osnovu kojih se angažuju lica za rad van radnog odnosa.

1.2. Ako poslodavac u roku od 12 meseci od dana utvrđivanja prestanka potrebe za radom zaposlenih, vrši prijem novih lica u radni odnos, i ako zaposleni za čijim je radom prestala potreba ispunjava uslove oglasa, može imati prednost za zasnivanje radnog odnosa u skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

1.3. Pripravnički staž ne može trajati duže od:

- šest meseci za pripravnike sa srednjom stručnom spremom,

- dvanaest meseci za pripravnike sa višom i visokom stručnom spremom.

Stručno osposobljavanje pripravnika vrši se po posebnom programu poslodavca.

2. Raspoređivanje radnika

2.1. Radnik može da bude raspoređen na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, određene vrste zanimanja, znanju i sposobnostima u sledećim slučajevima (za slučaj radnika koji su već zaposleni u preduzeću):

- ako se u preduzeću proširi obim rada i poslovanja,

- ako se uvede nova organizacija rada,

- ako se ukine radno mesto i vrši premeštaj,

- ako se trajno smanji obim posla na radnom mestu,

- radi potpunijeg korišćenja stručne spreme radnika.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu predvideti drugi slučajevi pored slučajeva utvrđenih u stavu 1 ovog ugovora po kojima bi radnici mogli biti raspoređivani.

Poslodavac je dužan da u odluci o raspoređivanju navede razloge i obrazloženja.

2.2. Poslodavac ne može rasporediti iz jednog u drugo mesto sledeće radnike, bez njihove saglasnosti:

- radnicu sa preko 30 i radnika sa preko 35 godina staža,

- radnicu za vreme trudnoće,

- radnicu sa detetom predškolskog uzrasta,

- radnika sa utvrđenom invalidnošću II kategorije.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se predvideti i drugi slučajevi u kojima radnici ne bi mogli biti raspoređeni u smislu st. 1.

2.3. Komisija koja ocenjuje znanje i sposobnost zaposlenog, odnosno rezultate njegovog rada, dužna je da svoj nalaz dostavi direktoru, u roku od 15 dana od dana njenog obrazovanja.

Komisija iz stava 1 ove tačke utvrđuje činjenično stanje na osnovu dokumentacije i neposrednog uvida u rad zaposlenog. Ako je zaposleni na bolovanju, rok iz stava 1 ove tačke počinje teći od dana kada je zaposleni počeo sa radom.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se može bliže odrediti rad Komisije.

3. Disciplinska odgovornost

3.1. Osim povreda radnih obaveza utvrđenih zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza.

Mera prestanka radnog odnosa izriče se za povrede radnih obaveza ako su učinjene namerno ili iz grube nepažnje ili ako su prouzrokovale teže štetne posledice.

Pod težim štetnim posedicama se podrazumevaju:

- bitno poremećen proces rada,

- bitno otežano poslovanje preduzeća,

- ako je ugrožen ili može biti ugrožen život, zdravlje i rad ljudi,

- nenamensko ili neovlašćeno korišćenje sredstava preduzeća,

- druge štetne posledice koje se mogu predvideti pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.2. Poslodavac može, po zahtevu zaposlenog, da umanji visinu naknade štete, ako bi naplata štete u punom iznosu, zaposlenog i njegovu porodicu dovela u težak materijalni položaj.

Uslovi za umanjenje naknade visine štete utvrđuju se Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.3. Novčana kazna se može izreći i za period utvrđen pojedinačnim kolektivnim ugovorom u skladu sa Zakonom.

4. Otkazni rok

4.1. Otkazni rok, u zavisnosti od ukupnog radnog staža radnika utvrđuje se u trajanju od:

- mesec dana, ako je navršio do 10 godina ukupnog staža,

- dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina ukupnog radnog staža,

- tri meseca, ako je navršio preko 20 godina ukupnog radnog staža.

4.2. Ovim ugovorom se saglašavaju strane potpisnice da radnik za vreme trajanja otkaznog roka ima pravo na plaćeno odsustvovanje sa rada radi traženja drugog zaposlenja u trajanju od 16 časova nedeljno.

4.3. Zaposleni ima pravo i dužnost na otkazni rok u slučajevima prestanka radnog odnosa bez njegove saglasnosti, kao i po članu 107 tač. 1 i 2 Zakona o radnim odnosima, izuzev ako je radni odnos prestao na osnovu izrečene disciplinske mere - prestanak radnog odnosa.

5. Privremeno udaljenje radnika

5.1. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se utvrđuju okolnosti i uslovi koji mogu da budu osnov za privremeno udaljenje radnika sa radnog mesta i iz preduzeća i čije je utvrđivanje osnov zakonitosti privremenog udaljenja radnika.

Okolnosti u smislu stava 1 ove tačke, su različite zavisno od toga da li se vrši udaljenje sa radnog mesta ili iz preduzeća.

6. Prestanak potrebe za radom radnika

6.1. Utvrđivanje prestanka potrebe za radom zaposlenih se vrši redoslednom primenom kriterijuma iz Opšteg kolektivnog ugovora. Redosledna primena, u smislu stava 1 ove tačke, znači da primena prethodnog kriterijuma isključuje primenu narednog.

6.2. Ovim kolektivnim uovorom i Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se bliže uređuju kriterijumi kojima se utvrđuju "rezultati rada" i "imovno stanje zaposlenog".

Ostali kriterijumi utvrđeni Opštim kolektivnim ugovorom se primenjuju neposredno.

6.3. Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenog donosi direktor. Imovno stanje zaposlenog utvrđuje paritetna komisija čije članove imenuje direktor i većinski sindikat.

6.4. Strane potpisnice ovog ugovora se saglašavaju da poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa sledećim radnicima koji su proglašeni tehnološkim ili nekim drugim viškom:

- radnici sa preko 3 meseca trudnoće,

- radnici na porodiljskom odsustvu,

- radnici sa detetom do 2 godine starosti,

- samohranom roditelju sa detetom do 2 godine starosti,

- samohranom usvojiocu ili staratelju deteta do 2 godine starosti.

6.5. Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa radniku za čijim je radom prestala potreba usled tehnoloških unapređenja, ako radnik kod poslodavca radi najmanje 25 godina.

6.6. Poslodavac je dužan da zahteva od nadležne državne institucije za tržišta rada sredstva za ostvarivanje zapošljavanja radnika koji su postali tehnološki ili neki drugi višak u smislu stava 1 ove tačke.

7. Utvrđivanje rezultata rada

7.1. Rezultati rada se, na radnim mestima na kojima su utvrđeni normativi i standardi rada, utvrđuju na osnovu ostvarenog učinka u periodu od godinu dana pre usvajanja Programa uvođenja tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena.

Rezultati rada na radnim mestima za koja nisu utvrđeni normativi i standardi rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca za period utvrđen stavom 1 ove tačke.

Rezultati rada zaposlenih koji su bili na prinudnom plaćenom odsustvu utvrđuju se na osnovu najmanje godinu dana provedenog na radu u prethodnom periodu.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se ovaj kriterijum može bliže urediti.

Utvrđivanje prestanka potrebe za radom zaposlenih se vrši redosledno počevši od zaposlenog sa najmanjim ostvarenim učinkom, odnosno najslabijom ocenom neposrednog rukovodioca.

8. Utvrđivanje imovnog stanja

8.1. Ako dva lica ili više zaposlenih imaju jednake rezultate rada, na njih se primenjuje kriterijum - imovno stanje.

8.2. Prednost ima zaposleni sa manjim prihodima po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva, odnosno sa manjom tržišnom vrednošću nepokretnosti koju zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini.

Lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu, u smislu stava 1 ovog člana, jesu srodnici između kojih postoji obaveza izdržavanja, a žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

Način primene kriterijuma - imovno stanje se bliže uređuje Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

8.3. Zaposleni za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi nijedno od prava iz člana 26 Zakona o radnim odnosima, može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to:

1) do punih 10 godina staža osiguranja - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade;

2) od 11 do punih 20 godina staža osiguranja - najmanje u visini šestostrukog iznosa zarade;

3) od 21 do punih 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini devetostrukog iznosa zarade;

4) od 31 godine staža osiguranja - najmanje u visini dvanaestostrukog iznosa zarade.

1. Nedeljno radno vreme

1.1. Puno radno vreme u radnoj nedelji, sa polučasovnim dnevnim pauzama, iznosi 40 časova.

Nedeljno radno vreme čuvara, portira, vozača i suvozača, može se, na osnovu pojedinačnog kolektivnog ugovora produžiti do 50 časova, ako to priroda posla zahteva.

Nedeljno radno vreme se, po pravilu, raspoređuje na 5 radnih dana, tako da se radniku mora obezbediti dva puta nedeljno odmor od po jednog dana, po 24 časa.

1.2. U preduzećima koja obavljaju delatnost gde su naročito teški uslovi rada, kao i u preduzećima gde se rad obavlja u tri ili četiri smene, odnosno gde to organizacija ili tehnologija rada zahtevaju, skraćuje se, odnosno uvodi kraće radno vreme na sledeći način:

- za radna mesta gde se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani poslovi) - ne kraće od 32 časa nedeljno;

- za rad koji se obavlja u tri ili četiri smene, u okolnostima ako to zahteva organizacija ili tehnologija rada, kao i u drugim slučajevima predviđenim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom - ne kraće od 35 časova nedeljno.

2. Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)

2.1. Prekovremeni rad se može uvesti u sledećim slučajevima:

- završetka poslova od bitnog značaja za poslovni rezultat poslodavca, a koji su vezani za određene rokove,

- obezbeđivanja kontinuiranog rada opreme i kapaciteta čije bi zaustavljanje izazvalo velike štete za poslodavce izazvane, pre svega, prirodom tehnološkog procesa,

- otklanjanje kvarova koji su uslov odvijanja procesa proizvodnje,

- u drugim slučajevima predviđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Prekovremeni rad ne može trajati nedeljno po zaposlenom duže od 8 časova.

2.2. Ako radnik ima razloge koje treba uvažiti (a što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom) može se izuzeti od prekovremenog rada.

2.3. Za časove prekovremenog rada zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu za 35%.

3. Dnevno radno vreme

3.1. Dnevno radno vreme utvrđuje se u trajanju koje ne može biti duže od 8 časova, osim u slučajevima predviđenim zakonom i kolektivnim ugovorom.

3.2. Početak i završetak dnevnog radnog vremena uređuje se odlukom direktora, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.3. U slučajevima prekovremenog rada, dnevno radno vreme ne može trajati duže od 12 časova.

3.4. U toku dnevnog radnog vremena radnik ima pravo na polučasovnu pauzu kao i na druge pauze utvrđene pojedinačnim kolektivnim ugovorom (zavisno od uslova rada i drugih specifičnosti procesa rada na radnom mestu).

Ako se dnevno radno vreme od 8 časova produži više od dva časa, po njegovom proteku, zaposleni ima pravo na polučasovnu pauzu i topli obrok.

3.5. Za noćni rad (od 22 časa do 6 časova narednog dana) zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu za 35%.

4. Rad nedeljom i u dane državnog praznika

4.1. Kod principa kontinuiranog i četvorosmenskog rada, nedelja važi kao radni dan. Umesto njega radniku se mora u toku nedelje obezbediti dan nedeljnog odmora.

Ako na dan nedeljnog odmora pada praznik, radnik ima pravo i na dodatak u visini naknade za dane državnog praznika.

4.2. Za rad nedeljom zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu za 10%.

4.3. Za rad u dane državnog i verskog praznika zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu za 150%.

5. Godišnji odmor

5.1. Radnik koji u kalendarskoj godini ima godinu dana rada kod poslodavca ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana, uvećanih najmanje za:

- jedan radni dan za svake tri navršene godine radnog staža, računajući staž osiguranja sa uvećanim trajanjem;

- do sedam radnih dana na radnim mestima sa posebnim uslovima rada utvrđenim pod tačkom 1.2. ovog poglavlja, kao i na drugim radnim mestima sa posebnim uslovima rada, utvrđenim kolektivnim ugovorom preduzeća;

- tri radna dana radniku invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, radnici sa maloletnim detetom, radniku sa dvoje ili više dece do 14 godina života, radniku koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, a ako se istovremeno stiču dva ili više osnova iz ove alineje, onda se godišnji odmor po ovim osnovama uvećava za 5 radnih dana.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se merila za uvećanje trajanja godišnjeg odmora po osnovu radnog doprinosa radnika, složenosti poslova, zdravstvenog stanja radnika i članova njegove porodice, itd., a mogu se i po osnovama utvrđenim ovom podtačkom utvrditi povoljnija rešenja za radnike, kao i na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.

Uvećanjima trajanja godišnjeg odmora utvrđenim ovom podtačkom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom, godišnji odmor se ne može utvrditi u trajanju većem od propisanog zakonom.

5.2. Naknade zarade za vreme godišnjeg odmora utvrđuju se u visini zarade koju bi radnik ostvario da je radio, a što se bliže utvrđuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom preduzeća.

6. Plaćeno odsustvo

6.1. Radnik ima pravo na plaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:

- sklapanje braka - 5 radnih dana,

- rođenje deteta - 5 radnih dana,

- posledice elementarne nepogode - 3 radna dana,

- selidba - 3 radna dana,

- priprema za odsluženje vojnog roka - 2 radna dana,

- ženidba ili udaja sina, odnosno ćerke, ispraćaj sina na odsluženje vojnog roka - 2 radna dana,

- dobrovoljno davanje krvi - 2 radna dana,

- organizovani rekreatvini odmor u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana,

- za lečenje i rehabilitaciju - 14 radnih dana, a izuzetno, 21 radni dan, što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom,

- smrt člana uže porodice, roditelja, brata ili sestre radnika - 7 radnih dana,

- smrt usvojioca, smrt lica koje živi u zajedničkom domaćinstvu radnika - 5 radnih dana,

- krsna slava - 1 radni dan,

- polaganje stručnog ispita - 2 radna dana ili više, što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom,

- učestvovanje na radno-proizvodnim takmičenjima - u dužini trajanja takmičenja, uvećano za dva radna dana.

Plaćeno odsustvo po osnovama predviđenim al. 3, 4, 5, 6, 12 i 13 ne može u kalendarskoj godini biti duže od 7 radnih dana, dok se pravo na plaćeno odsustvo po ostalim, ovde predviđenim osnovama ostvaruje nezavisno od toga da li je radnik u kalendarskoj godini koristio 7 dana plaćenog odsustva.

Pri utvrđivanju dužine plaćenog odsustva subota i nedelja se smatraju neradnim danima.

6.2. Poslodavac je dužan da radniku za vreme plaćenog odsustva iz podtačke 6.1. odnosno u drugim slučajevima, utvrđenim kolektivnim ugovorom preduzeća, obezbedi naknadu zarade u visini zarade koju bi radnik ostvario da je radio na radnom mestu na koje je raspoređen.

7. Bolovanje

7.1. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom će se konkretno definisati obaveza poslodavca po ovom osnovu.

7.2. Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen kao osnovice za obračun naknade zarade za vreme odsustva sa rada u smislu čl. 32, 34, 35 i 36 Opšteg kolektivnog ugovora podrazumeva se zarada koju je zaposleni ostvario ili zarada koju bi zaposleni izvesno ostvario da je radio, utvrđene na osnovu:

- cene rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen;

- radnog učinka koji je zaposleni ostvario u mesecu za koji se vrši obračun;

- dodataka na zaradu u mesecu za koji se vrši obračun;

- dodatka na zaradu za godine radnog staža;

- ako se za mesec za koji se vrši obračun naknade isplaćuje minimalna zarada onda je za obračun naknade osnovica minimalna zarada.

8. Druga odsustvovanja sa rada za koje radnik ima pravo na naknade zarade

8.1. Poslodavac je dužan da radniku obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 80% od zarade koju bi ostvario da je radio na radnom mestu na koje je raspoređen, u sledećim slučajevima:

- čekanje na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju prema propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju,

- zbog obavljanja prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju,

- zbog čekanja na raspoređivanje posle prekvalifikacije ili dokvalifikacije,

- zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika, ili zbog neobezbeđivanja zaštite na radu, koje može prouzrokovati opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica, kao i u drugim slučajevima prekida rada bez krivice radnika.

8.2. Poslodavac je dužan da radniku obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi ostvario da je radio na radnom mestu na koje je raspoređen, u sledećim slučajevima:

- za dane državnog praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi i u dane verskih praznika u skladu sa zakonom,

- za vreme stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada kod poslodavca,

- za dane učestvovanja u radu, u svojstvu člana, sednicama državnih i sindikalnih organa na nivou savezne države, Republike, grada, opštine,

- za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa, ako zakonom nije drugačije uređeno.

9. Neplaćeno odsustvo

9.1. Poslodavac je dužan da radniku omogući neplaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:

- negovanje bolesnog člana uže porodice - 5 radnih dana,

- smrt srodnika koji nije obuhvaćen podtačkom 6.1. (al. 9 i 10) - 2 radna dana,

- u slučajevima predviđenim podtačkom 6.1. al. 3, 4, 6 i 12 ukoliko je radnik u kalendarskoj godini iskoristio pravo na 7 radnih dana plaćenog odsustva pre nastupanja ovog slučaja, a najviše do broja dana koji su regulisani članom 6.1. za pojedinačne slučajeve.

Na zahtev radnika, poslodavac može odobriti neplaćeno odsustvo i u drugim slučajevima koji se mogu bliže definisati kolektivnim ugovorom preduzeća.

Poslodavac može, na zahtev radnika, odobriti neplaćeno odsustvo ukoliko to ne remeti proces rada.

1. Obaveza poslodavca

1.1. Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za zaštitu na radu u skladu sa zakonom i pozitivnim propisima o zaštiti na radu, a radnici su obavezni da se pridržavaju propisanih mera zaštite na radu.

1.2. Poslodavac je dužan da u okviru svojih odgovornosti preduzme potrebne mere za bezbednost i zaštitu zdravlja radnika, uključujući otklanjanje rizika, obezbeđivanjem potrebnih sredstava, obukom radnika i informisanošću.

U cilju poboljšanja postojećeg stanja, poslodavac je dužan, uzimajući u obzir vrstu i delatnost preduzeća da:

- oceni rizik u pogledu bezbednosti i zdravlja radnika zbog zastupljenosti radne opreme, fizičko-hemijskih i bioloških oštećivača koji u toku rada nastaju i neprilagođenosti radnog mesta, pri čemu zaštitnim merama treba da se obezbedi potreban nivo zaštite,

- pri raspoređivanju radnika, uzimajući u obzir sve faktore štetnosti mora se posebno voditi računa o osposobljavanju radnika za bezbedno obavljanje poslova kroz obuku po odgovarajućim programima poslodavca,

- pri izboru i razvoju novih tehnologija, kao i o pitanjima bezbednog rada, prilikom izbora opreme, i radnim uslovima, obavesti sindikat o planiranim odnosno potrebnim merama zaštite na radu.

1.3. Poslodavac se obavezuje da će u cilju poboljšanja uslova rada sprovoditi mere zaštite na radu, bazirane na opštim principima prevencije, i to:

- ocenjivanju, izbegavanju i suzbijanju rizika pri radu na samom izvoru,

- prilagođavajući rad pojedinaca naročito u pogledu koncipiranja radnih mesta, izbora opreme za rad i biranja metode rada i proizvodnje,

- prilagođavajući se tehničkom napretku zamenjujući opasno bezopasnim, ili manje opasnim, dajući prednost tehničkim merama zaštite nad pojedinačnim merama zaštite,

- razvijajući koherentnu i ukupnu politiku prevencije koja obuhvata tehnologiju, organizaciju rada, radnih uslova, socijalnih odnosa i uticaj faktora koji se odnose na radnu sredinu.

1.4. Mere koje se odnose na zaštitu na radu, higijenu i zdravstvenu zaštitu predviđene zakonom, ovim ugovorom, kao i one koje se bliže definišu pojedinačnim kolektivnim ugovorom ni u kakvim okolnostima ne mogu radnike materijalno i finansijski teretiti.

2. Odbor za zaštitu na radu

2.1. Ovim ugovorom se strane potpisnice saglašavaju da se u svim preduzećima strukovnog područja važenja ovog kolektivnog ugovora, bez obzira na vlasničke odnose, obrazuju odbori za zaštitu na radu kao savetodavna tela poslodavca.

2.2. Odbor za zaštitu na radu ima 5 članova od kojih po 2 imenuje poslodavac, 1 sindikat, a jedan član je stručnjak iz oblasti zaštite na radu, koji može biti i izvan preduzeća (ukoliko takvog stručnjaka u preduzeću nema). Za preduzeća koja broje manje od 100 radnika ovaj odbor može brojati 3 člana, a izbor se vrši po istom principu.

Odbor razmatra sledeća pitanja:

- razmatra i predlaže stavove o odlukama poslodavaca pre njihovog donošenja, ako se tim odlukama bitno utiče ili se može uticati na promene uslova rada,

- razmatra slučajeve povrede na radu sa aspekta uzroka i predlaže poslodavcu mere za njihovo otklanjanje,

- razmatra stanje u oblasti zaštite na radu i predlaže poslodavcu mere radi poboljšanja tih uslova,

- razmatra rešenja, naloge i dr. o stanju zaštite na radu naložene od strane nadležnih organa,

- razmatra prigovore radnika u vezi sa zaštitom na radu i daje svoj stav u vezi sa tim,

- razmatra akta u oblasti zaštite na radu i predlaže njihove izmene i dr.

Odbor zaseda po potrebi, a najmanje jednom u 3 meseca.

Poslodavac je dužan da razmotri stavove i mišljenja odbora i da o svom stavu izvesti odbor.

3. Radna mesta sa posebnim uslovima rada

3.1. Pod radnim mestima sa posebnim uslovima rada podrazumevaju se:

- uslovi rada u kojima postoji povećan rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja (rad u prostorijama zagađenim hemijskim, fizičkim i biološkim štetnostima, rad pod dejstvom štetnih zračenja; i rad na visokoj ili niskoj temperaturi; rad na visini; pod vodom i drugi uslovi rada koji štetno utiču na zdravlje radnika);

- specifični tehnološki procesi u kojima ne postoji mogućnost primene pojedinih propisanih mera zaštite na radu;

- specifični zahtevi radnog mesta koji, u cilju bezbednog rada, ispunjavaju posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke sposobnosti radnika za rad.

3.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada u pogledu povećanog rizika na zdravlje radnika, specifičnosti radnog mesta i tehnološkog procesa.

Kriterijumima za utvrđivanje poslova sa posebnim uslovima rada treba definisati postupak i način:

- analize poslova i radnih zadataka, odnosno analize opasnosti i štetnosti koje nastaju pri njihovom obavljanju (podaci o poslovima i radnim zadacima; izvori opasnosti; opasnosti pri kretanju energenata, mehaničke, fizičke, hemijske i druge opasnosti; telesne aktivnosti; stav tela pri radu, kretanje tela pri radu, rad ruku, ritam rada i dr.; psihofizičke funkcije; psihosenzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti i dr.);

- ocena stepana opasnosti i štetnosti;

- definisanje posebnih uslova koje moraju ispunjavati radnici za rad na poslovima sa posebnim uslovima rada.

Na radno mesto sa posebnim uslovima rada može da bude raspoređen radnik koji ispunjava uslove propisane aktom o sistematizaciji poslova kojim se utvrđuju ovi poslovi i za koga je utvrđena prethodna, odnosno periodična provera zdravstvene sposobnosti za bezbedan rad na tom radnom mestu.

Za utvrđivanje poslova sa posebnim uslovima rada neophodno je da se ovi poslovi obavljaju više od 4 časa dnevno, odnosno duže od 6 meseci godišnje u neprekidnom trajanju.

3.3. Posebni uslovi u pogledu zdravstvenog stanja, starosti i pola, koje mora da ispunjava radnik koji se raspoređuje na poslove sa posebnim uslovima rada utvrđuje se odredbama pojedinačnog kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom i propisima iz ove oblasti ili sa drugim aktom u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.4. Radnici koji rade na poslovima sa posebnim uslovima rada imaju prava na posebne mere zaštite srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti.

Kao mere posebne zaštite pojedinačnim kolektivnim ugovorom, mogu se utvrditi:

- kontrola zdravstvenog stanja,

- skraćeno radno vreme,

- preventivno rekreativni odmor,

- prevencija - lečenje i rehabilitacija,

- duži dnevni i godišnji odmor,

- beneficirani radni staž,

- dodatni obrok i napici,

- raspoređivanje na druge poslove.

3.5. U okviru posebne zaštite radnika na ostalim poslovima poslodavac obezbeđuje:

- prethodne i periodične preglede radnika koji obavljaju poslove, a koji nisu raspoređeni na poslove sa posebnim uslovima rada shodno pojedinačnom kolektivnom ugovoru (npr. rad na visini, težak fizički rad, rad pod promenljivim svetlosnim efektima i dr.),

- prethodne i sistematske lekarske preglede svih radnika, prema ukazanoj potrebi,

- lekarske preglede u cilju ocene radne sposobnosti prema ukazanoj potrebi,

- lekarske preglede radnika koji su se češće povređivali,

- posebna zaštita žena, omladine i invalida.

3.6. Posebnu zaštitu žena. omladine i invalida poslodavac obezbeđuje u skladu sa zakonom.

Poslovi na kojima ne mogu raditi žene i radnici mlađi od 18 godina utvrđuju se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

U okviru posebne zaštite žena poslodavac obezbeđuje i posebne sistematske preglede žena.

3.7. Samohrane majke i majke sa 3 i više dece do 14 godina starosti, ne mogu se raspoređivati da rade u noćnoj smeni.

Na poslovima sa posebnim uslovima rada ne mogu se raspoređivati radnice za vreme trudnoće, invalidi rada i radnici mlađi od 18 godina.

4. Lična zaštitna sredstva

4.1. Na korišćenje se mogu radnicima dati samo ona sredstva i oprema lične zaštite koja odgovaraju propisima zaštite na radu, standardnim tehničkim normama i koja se redovno održavaju u ispravnom stanju.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno drugim aktom u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom u preduzeću, definišu se vrsta sredstava lične zaštite za pojedine poslove i vreme (rok) trajanja. Pod vrstom ličnog zaštitnog sredstva, podrazumeva se, pored grupe po nameni korišćenja i razvrstavanja u osnovno zaštitno sredstvo i sredstvo po potrebi. U uslovima neobezbeđenosti i dotrajalosti osnovnog ličnog zaštitnog sredstva, u skladu sa standardima, zbog nepostojanja uslova za bezbedan i siguran rad, ovlašćena organizacija sindikata, na zahtev radnika, dok navedene okolnosti traju, može obustaviti rad na tom radnom mestu.

5. Osiguranje radnika

5.1. Poslodavac je dužan da na svoj teret osigurava radnike za slučaj smrti i smanjenja radne sposobnosti (povrede na radu i invalidnost) primenom elemenata osiguranja koje je u upotrebi na nivoima osiguravajućeg zavoda za koje se obe strane opredele, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

6. Zaštita na radu u delatnostima

Pri utvrđivanju radnih mesta i poslova na kojima treba primeniti posebne mere zaštite po grupama i grupacijama, posebno treba imati u vidu:

6.1. Zaštita na radu u namenskoj industriji

6.1.1. U namenskoj industriji je potrebno, u okviru zaštite na radu, obuhvatiti, posebno sledeće okolnosti:

- rad na radnim mestima izloženim visokim rizicima od eksplozija

- rad na radnim mestima izloženim hemijskim dejstvima visoke toksičnosti,

- rad na radnim mestima vezanim za ispitivanje bojevih i sredstava sa visokim rizikom ispitivanja.

6.1.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, potrebno je razraditi detalje zaštite na radu uzimajući u obzir podtačku 1 ove tačke, kao i tačku 7 i poglavlja XI, XX, XLIII Odluke o utvrđivanju poslova, odnosno radnih zadataka na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ("Sl. glasnik RS", broj 26/85 - u daljem tekstu: Odluka).

6.2. Zaštita na radu u brodogradnji

6.2.1. U brodogradnji je potrebno, u okviru zaštite na radu, obuhvatiti, posebno sledeće oklnosti:

- rad u zatvorenim prostorima izložen štetnim gasovima kod zavarivanja i sl.,

- rad u zatvorenim prostorima izloženim štetnim isparavanjima kod farbanja i sl.,

- rad na otvorenom prostoru pri temperaturama višim od 35 stepeni C i nižim od 5 stepeni C,

- rad na vodi, nad vodom ili pod vodom, pri temperaturama nižim od -10 stepeni C.

6.2.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom potrebno je razraditi detalje zaštite na radu uzimajući u obzir podtačku 1 ove tačke, kao i tačku 7 i poglavlja XXV, XXVI, XXVII. 2 XXXIV Odluke.

6.3. Zaštita na radu u proizvodnji i preradi obojenih metala

6.3.1. U proizvodnji i preradi obojenih metala, potrebno je, u okviru zaštite na radu, obuhvatiti sledeće okolnosti:

A. Proizvodnja rude obojenih metala:

- rad na podzemnim kopovima rudnika,

- rad na flotacijama na otovorenom prostoru izloženom vlazi i sl.

B. Proizvodnja obojenih metala:

- rad u topionicama na radnim mestima izloženim visokim temperaturama, prskanju tečnog metala, promaji, štetnim isparenjima itd;

- rad na postrojenjima elektrolize metala pod dejstvom štetnih isparenja itd.

6.3.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom potrebno je razraditi detalje zaštite na radu, uzimajući u obzir podtačku 1 ove tačke, kao i tačku 7 kao i poglavlja I, IV, V, VI, X, XII.

6.4. Zaštita na radu u crnoj metalurgiji

6.4.1. U crnoj metalurgiji je potrebno u okviru zaštite na radu, obuhvatiti posebno sledeće okolnosti:

- rad u čeličanama i topionicama na radnim mestima izloženim visokoj temperaturi, prskanju tečnog metala i štetnim isparenjima,

- rad na oblikovanju metala livenjem, čišćenju odlivaka, vibracijama i sl. i rad pri visokoj koncentraciji prašine i sl.

6.4.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom potrebno je razraditi detalje zaštite na radu uzimajući u obzir podtačku 1 ove tačke, kao i tačku 7 kao i poglavlja II, III, VI, IX, X, XII, XXIV Odluke.

6.5. Zaštita na radu u metaloprerađivačkoj delatnosti

6.5.1. U ovoj delatnosti u okviru zaštite na radu obuhvatiti sledeće okolnosti:

- rad u zatvorenim prostorima izloženim štetnim gasovima kod zavarivanja, peskarenja, termičke obrade, površinske zaštite, farbanja i dr.,

- rad u kovačnicama na teškim presama.

6.5.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom je potrebno razraditi detalje zaštite na radu uzimajući u obzir podtačku 1 ove tačke, kao i tačku 7 kao i poglavlja XLV, LV, LXVI Odluke.

6.6. Zaštita na radu u proizvodnji električnih mašina i aparata

6.6.1. U ovoj delatnosti u okviru zaštite na radu obuhvatiti sledeće okolnosti:

- rad na radnim mestima izloženim hemijskim dejstvima visoke toksičnosti pri procesima zavarivanja, izradi šamota i dr.

6.6.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom je potrebno razraditi detalje uzimajući u obzir podtačku 1 ove tačke, kao i tačku 7 kao i poglavlja LVII, XIV, XIX, XLI Odluke.

7. Obavezni dodaci

7.1. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se, za radna mesta sa posebnim i otežanim uslovima rada, utvrđuju odgovarajući dodaci u zavisnosti od uslova rada radnog mesta ako to nije uređeno kroz utvrđivanje cene rada radnog mesta.

Pri utvrđivanju dodataka u smislu stava 1 ove tačke, poslodavac će polaziti od sledećih uslova rada i koeficijenata koji se primenjuju na cenu rada za najjednostavniji rad:

Tabela 1

(1) Dodaci na uticaj okoline:
- rad na temperaturi ispod 5 stepeni C ili iznad 35 stepeni C	10%
- rad u uslovima nagle i učestale veće promene okoline temperature	10%
- rad na kiši i snegu	10%
- rad uz buku veću od dozvoljene i kada su propisana zaštitna sredstva	10%
- rad sa mašinama ili na mašinama sa jačom vibracijom u radu	20%
- rad sa sredstvima ili u okolini sa pojačanim zračenjem, a gde su propisana zaštitna sredstva	20%
- rad u vodi, blatu i drugim žitkim masama	15%
- rad na okolini zasićenoj štetnim parama, gasovima, prašinom gde su propisana lična zaštitna sredstva	15%
- rad u okolini sa gasovima, parama i prašinom gde nisu propisana zaštitna sredstva	5%
(2) Fizička i psihička opterećenja:
- sva radna mesta sa beneficiranim stažom	8%
- rad na zavarivanju	10%
- prevoz putnika autobusom	10%
- teški fizički rad, ručna manipulacija teretom do maksimalno dozvoljene granice	10%
(3) Opasnost po zdravlje i život na radnom mestu:
- mašinska obrada metala, drva i drugih materijala	5%
- rad vozača teških motornih vozila u javnom prometu	10%
- rad sa teškim mašinama	10%
- rad na skelama i kranskim dizalicama - visina do 10 m	5%
- visina 10-20 m	10%
- visina 20-40 m	15%
- visina preko 40 m	25%
- rad na dubini u uskim kanalima i rovovima dubine od 3m	10%
- rad na visećim skelama	25%
- rad električara na spajanju el. mreža i instalacija	10%
- rad na izbijanju ili podgrađivanju tunela gde je podgrada potrebna (kao i jamski radovi u rudnicima)	50%
- radovi u tunelu kada je postavljena podgrada ili ona nije potrebna	30%
- punjenje i paljenje mina	25%
- kesonski i ronilački radovi	60%
- rad u neprirodnom položaju	10%

Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na cenu rada po više osnova, procenat dodatka ne može biti niži od procenta najvećeg dodatka uvećanog za polovinu drugog dodatka odnosno za polovinu zbira drugih dodataka.

7.2. Učesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da se jedinstveno uređivanje i vrednovanje uslova rada po radnim mestima uredi katalogom radnih mesta u smislu podtačke 1.1. poglavlja VII Zarade ovog kolektivnog ugovora.

1. Cena rada

1.1. Učesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da se pri utvrđivanju cene rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen (u daljem tekstu: cena rada) u pojedinačnom kolektivnom ugovoru polazi od Kataloga radnih mesta, nakon što on bude usaglašen i verifikovan od strane nadležnih organa učesnika.

1.2. Polazno metodološko opredeljenje za utvrđivanje cene rada za najjednostavniji rad koja je predmet pregovora su: potrošačka korpa (prema prilogu 1), prosečno isplaćene zarade i pokazatelji o poslovnim rezultatima (indeks proizvodnje) u delatnostima strukovnog područja važenja ovog kolektivnog ugovora, a prema zvaničnim statističkim podacima za poslednja tri meseca.

1.3. Ugovorena cena rada za najjednostavniji rad se može menjati i pre isteka roka na koji je ugovorena ako se promeni jedan od elemenata iz tačke 1.2. za 10% s tim da ugovorene strane otpočnu nove pregovore 7 dana od podnošenja zahteva za pregovore.

1.4. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom u preduzeću poslodavac i ovlašćeni sindikalni predstavnik mogu utvrditi metodologiju stimulativnih elemenata za svako radno mesto u preduzeću. Tako definisani koeficijenti se ugrađuju u ugovor o radu.

1.5. Poslodavac je u obavezi da sa radnikom zaključi ugovor o radu u skladu sa zakonom.

1.6. Direktor preduzeća ne može radniku utvrditi nižu cenu rada od cene rada utvrđene kolektivnim ugovorom za to radno mesto.

1.7. Do donošenja kataloga iz tačke 1.1. cena rada za najjednostavniji rad po grupama poslova, utvrđuje se tako što se najniža cena rada, utvrđena ovim kolektivnim ugovorom pomnoži sledećim koeficijentima:

Grupa poslova	Zahtev stručnosti	Koeficijent
1	2	3
I	ne zahteva se stručnost (nekvalifikovani radnik)	1,00
II	zahteva se stručna osposobljenost u trajanju do šest meseci (I stepen)	1,10
III	zahteva se stručna osposobljenost u trajanju preko šest meseci do dve godine (II stepen)	1,35
IV	zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od dve do tri godine (kvalifikovani radnik) (III stepen)	1,50
V	zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri ili više godina (V stepen)	1,60
VI	zahteva se stručnost koja se stiče specijalizacijom na osnovu stručnosti srednjeg obrazovanja (visokokvalifikovani radnik) (V stepen)	1,85
VII	zahteva se stručnost koja se stiče višim obrazovanjem (VI stepen)	2,00
VIII	zahteva se stručnost koja se stiče fakultetskim odnosno visokim obrazovanjem (VII stepen)	2,50
IX	zahteva se stručnost koja se stiče magistraturom ili specijalizacijom na osnovu fakultetskog, odnosno visokog obrazovanja (VII stepen)	3,00
X	zahteva se stručnost koja se stiče doktoratom nauka (VIII stepen)	3,50

2. Cena rada za najjednostavniji rad

2.1. Učesnici su saglasni da cenu rada za najjednostavniji rad i period za koji se ta cena utvrđuje utvrđuju "aneksom o ceni rada" ovog kolektivnog ugovora.

2.2. Cena rada za najjednostavniji rad kod poslodavca ugovara se pojedinačnim kolektivnim ugovorom i zavisi od uspešnosti poslovanja poslodavca, za period koji ne može biti duži od godinu dana i u iznosu koji može biti niži do 30% od iznosa utvrđenog posebnim kolektivnim ugovorom.

3. Utvrđivanje zarade

3.1. Zarade se utvrđuju na osnovu cena rada utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom i rezultata rada merenih ostvarenim kvantitetom i kvalitetom proizvoda, uštedama u materijalu i energiji i sl. u odnosu na utvrđene normative i standarde rada.

3.2. Za radna mesta za koja nisu utvrđeni normativi i standardi rada na zaradu radnika utiče, pored cene rada i ocena neposrednog rukovodioca odnosno direktora, što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.3. Normative i standarde rada utvrđuje poslodavac na bazi tehničko-tehnološih uslova rada i organizacije posla u preduzeću.

Kod pregovaranja i zaključivanja pojedinačnog kolektivnog ugovora normativi i standardi rada moraju biti poznati i dostupni ovlašćenim sindikalnim predstavnicima.

U toku važenja pojedinačnog kolektivnog ugovora normativi i standardi rada se ne mogu menjati bez saglasnosti sindikalne organizacije, osim u slučaju bitne promene tehnološke opremljenosti pogona ili promene u organizaciji rada koja ima za posledicu promenu u produktivnosti rada. Sindikat može zahtevati stručnu arbitražu utvrđenog normativa standarda rada. Stručnu arbitražu vrši stručna institucija ili stručna komisija koju sporazumno odredi poslodavac i sindikat. Nalaz stručne arbitraže obavezuje poslodavca da izvrši izmene normativa - standarde rada. Troškove stručne arbitraže podmiruje strana koja izgubi spor.

3.4. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuje se moguće odstupanje zarade u odnosu na cenu rada, zavisno od prebačaja, odnosno podbačaja norme, s tim što umanjenje zarade po osnovu podbačaja norme ne može ukupnu mesečnu zaradu radnika umanjiti više od 25%.

Umanjenje zarade radnika po osnovu podbačaja norme, ukoliko se stiče tokom tri meseca, mora pojedinačnim kolektivnim ugovorom imati za posledicu raspoređivanje radnika na drugo radno mesto.

3.5. Zarade radnika na radnim mestima kod kojih se ne primenjuju grupne ili individualne norme, utvrđuju se na osnovu ocene doprinosa radnika na radnom mestu, koje iskazuje neposredni rukovodilac, shodno kriterijumima o stimulaciji iz pojedinačnog kolektivnog ugovora. Umanjenje zarade u slučaju negativne ocene radnika, ne može ukupnu mesečnu zaradu radnika umanjiti više od 25%.

Ukoliko se ovo umanjenje stiče tokom tri meseca, mora pojedinačnim kolektivnim ugovorom imati za posledicu raspoređivanje radnika na drugo radno mesto.

Ocena doprinosa radnika na radnom mestu daje se obavezno u pisanoj formi.

3.6. Rokovi za isplatu zarada utvrđuju se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.7. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se može predvideti "tajnost zarada ili dela zarade". I pored toga, poslodavac je u obavezi da ovlašćenim predstavnicima sindikata stavi na uvid dokumentaciju o zaradama, radi ocene poštovanja odredaba pojedinačnog kolektivnog ugovora. Nijednom odredbom akta preduzeća ne može se davanje informacije o visini zarada predvideti kao teža povreda radne dužnosti, osim za radnike koji neposredno obavljaju poslove u vezi sa obračunom i isplatom zarada i za predstavnike sindikata kojima je dostavljen na uvid iznos pojedinačnih zarada osim u slučajevima kršenja pojedinačnog kolektivnog ugovora.

3.8. Radniku pripada deo zarade iz dobiti zavisno od doprinosa radnika u ostvarivanju te dobiti.

Kriterijumi za utvrđivanje dela zarade radnika u smislu stava 1 ovog člana uređuju se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Poslodavac može i pred utvrđivanje konačnih rezultata poslovanja isplatiti deo očekivane dobiti na ime učešća radnika u dobiti.

3.9. Ako kod poslodavca nije organizovana sindikalna organizacija, odluku o isplati minimalne zarade donosi nadležni organ poslodavca u skladu sa zakonom, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata - potpisnika posebnog kolektivnog ugovora.

4. Dodatak na zaradu

4.1. Poslodavac je dužan da radniku isplati dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% od cene rada na koje je radnik raspoređen, za svaku navršenu godinu penzijskog staža.

4.2. Poslodavac je dužan da radniku isplati dodatak na zaradu:

- za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

- po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 18 radnih dana;

- za dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenom i na naknadu troškova smeštaja i ishrane.

5. Ostala primanja

5.1. Poslodavac je dužan da radniku pri odlasku u penziju isplati otpremninu u visini trostruke zarade koju bi radnik primio u mesecu kada se vrši isplata otpremnine da je radio na radnom mestu sa koga je otišao u penziju. Ovako utvrđena otpremnina ne može biti niža od trostruke prosečne mesečne neto zarade kod poslodavca isplaćene u mesecu u kome se vrši isplata otpremnine, odnosno od trostruke prosečne mesečno neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem podatku Republičkog zavoda za statistiku poznatom na dan kada se vrši isplata otpremnine.

5.2. U slučaju smrti radnika odnosno nezaposlenog člana njegove uže porodice (bračnog druga, odnosno deteta) poslodavac je dužan da obezbedi pomoć porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema uobičajenom načinu sahrane, a prema priloženim računima preduzeća za pogrebne usluge.

5.3. Poslodavac je dužan da radniku nadoknadi povećane troškove koji su u funkciji izvršenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda. Ako na drugi način nije obezbeđeno podmirenje povećanih troškova iz st. 1 ove podtačke, poslodavac je dužan da radniku obezbedi:

- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju prema kriterijumima i u iznosu utvrđenom pojedinačnim kolektivnim ugovorom, a ne niže od 50% od cene prevozne karte,

- naknadu za ishranu na službenom putu (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) u visini od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,

- naknadu prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je saglasno Pojedinačnom kolektivnom ugovoru, odobreno korišćenje sopstvenog automobila - do 30% cene jednog litra super benzina po pređenom kilometru,

- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo - u iznosu i na način utvrđen za zaposlene u saveznim organima,

- odvojeni život - u visini 60% prosečne zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.

Radnik ima pravo na pola dnevnice ukoliko na službenom putu provede duže od 8 časova a na puni iznos dnevnice ukoliko na službenom putu provede duže od 12 časova. Ako službeno putovanje traje više dana, pored prava na punu dnevnicu za svaka 24 časa provedena na putu, radnik ima pravo i na 50% dnevnice za svaki novi započeti dan puta ako je u tom danu proveo više od 4, a manje od 8 časova na putu, odnosno na punu dnevnicu ako je u tom danu proveo više od 8 časova na putu.

Pod novim započetim danom smatra se vreme preko svaka navršena 24 časa službenog puta.

Radnik ima pravo na terenski dodatak iz stava 2 alineja 5 ove podtačke ukoliko radi obavljanja posla boravi van svog mesta stalnog prebivališta.

Pravo na terenski dodatak, odvojeni život i pravo na dnevnicu za službeno putovanje se međusobno isključuju.

5.4. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se predvideti i ostala primanja, kao što su:

- solidarne pomoći u slučaju duže i teže bolesti, rehabilitacije i nastupa teže invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice;

- solidarne pomoći koje nisu spomenute u prethodnoj alineji, jubilarne nagrade, novogodišnji paketići, davanja povodom 8. marta, zajam za ogrev, zimnice i udžbenike, pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih nepogoda i drugih vanrednih događaja.

1. Organizovanje i funkcionisanje sindikalne organizacije

1.1. Zaposleni kod poslodavca mogu osnivati sindikalne organizacije u skladu sa propisima o upisu sindikalnih organizacija u registar.

Sindikalne organizacije imaju pravo na donošenje svojih akata, programa i administrativnih pravila, organizovan način upravljanja i delovanja, slobodno formulisanje svog akcionog programa i slobodne izbore svojih predstavnika.

1.2. Kod poslodavca, kod koga je registrovano više sindikalnih organizacija, ovlašćena organizacija sindikata zaključuje pojedinačni kolektivni ugovor sa direktorom, odnosno poslodavcem.

Ovlašćena organizacija sindikata, u smislu prethodnog stava ove tačke jeste sindikalna organizacija registrovana kod nadležnog organa u koju je učlanjena većina sindikalno organizovanih radnika.

Broj zaposlenih učlanjenih u sindikalnu organizaciju dokazuje se spiskom o uplati članarine, izdatim od stručne službe za obračun kod poslodavca.

1.3. Ovlašćena organizacija sindikata i poslodavac dužni su da, u pojedinačnom kolektivnom ugovoru, utvrde osnovne principe stvaranja uslova za nesmetan rad i delovanje sindikalnih organizacija, kao što su:

- broj članova sindikata u sindikalnoj organizaciji,

- struktura organizovanja sindikalne organizacije,

- struktura organizovanja preduzeća.

1.4. Uslovi za nesmetan rad i delovanje sindikalnih organizacija obuhvataju sledeće obaveze poslodavca, i to:

- dostavljanje osnovnih pokazatelja poslovanja;

- korišćenje potrebnog radnog prostora;

- korišćenje pogodne kancelarijske opreme i sredstava za komunikaciju;

- obradu finansijsko-knjigovodstvenog poslovanja sindikalnih organizacija i fondova,

- i druge uslove.

Uslovi za nesmetan rad i delovanje sindikalnih organizacija bliže se regulišu pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

1.5. Poslodavac je dužan da za potrebe sindikalnih organizacija vrši obračun, raspodelu i uplatu članarine prilikom svake isplate zarade, a prema posebnom aktu centrale sindikalnih organizacija.

1.6. Sindikalne organizacije i poslodavac dužni su da u pojedinačnom kolektivnom ugovoru utvrde principe raspodele plaćenih časova (mesečno) predsednika, sekretara, poverenika, predsednika podružnica i članova organa sindikalnih organizacija, za obavljanje njihovih funkcija i aktivnosti, polazeći od sledećih načela:

- predsednik ovlašćene organizacije sidnikata kod poslodavca, kao samostalnog pravnog lica, koje nije članica poslovnog sistema (holding, korporacija, koncern, kombinat i sl.), koje ima preko 500 članova, za vreme mandata ne obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen, a kod poslodavca čije preduzeće je članica poslovnog sistema, čija sindikalna organizacija ima preko 500 članova, predsednik ne mora obavljati, a iznad 1.000 članova, ne obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen, odnosno obavlja poslove za sindikalnu organizaciju u trajanju punog radnog vremena;

- kod poslodavca u kome ovlašćena sindikalna organizacija ima preko 2.000 članova, predsednik i sekretar ovlašćene sindikalne organizacije, za vreme mandata ne obavljaju poslove radnog mesta na kojima su raspoređeni;

- zarada predsednika i sekretara ovlašćene sindikalne organizacije utvrđuje se u skladu sa odredbama pojedinačnog kolektivnog ugovora;

- predsednik i sekretar ovlašćene sindikalne organizacije zadržavaju cenu radnih mesta na koje su raspoređeni pre dolaska na ovu funkciju, ako je to za njih povoljnije;

- alineje ove tačke odnose se i na sindikalnu organizaciju u koju je učlanjena manjina sindikalno organizovanih radnika, shodno principima iz tačke 1.3, nakon usaglašavanja sa ovlašćenom sindikalnom organizacijom.

1.7. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se utvrditi i formiranje posebne stručne službe sindikata.

Za kvalitetno i blagovremeno izvršavanje poslova stručna služba sindikalne organizacije je neposredno odgovorna predsedniku ovlašćene sindikalne organizacije.

Zarada radnika stručne službe sindikalne organizacije utvrđuje se u skladu sa odredbama pojedinačnog kolektivnog ugovora.

1.8. Poslodavac je dužan da sindikalnim organizacijama uručuje pozive sa materijalom za sednice organa poslodavca na kojima se razmatraju pitanja koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.

Sindikalna organizacija je dužna da poslodavcu dostavlja dnevni red sa materijalom za sednice svojih organa.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se može bliže odrediti realizacija gornjih stavova ove tačke.

1.9. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se, pored ostalog, uređuje i:

- dužina odsustvovanja predstavnika sindikalne organizacije u toku godine radi prisustvovanja sastancima, seminarima, konferencijama, kongresima, sednicama i sl.,

- prostorije u kojima se obavlja prikupljanje sredstava solidarnosti,

- mesta kod poslodavca na kojima se mogu isticati obaveštenja sindikalnih organizacija,

- prostorije za obavljanje redovnih funkcija i administrativne i tehničke usluge koje je poslodavac dužan da obezbedi.

1.10. Poslodavac se obavezuje da svoje odnose sa predsednikom i sekretarom ovlašćene sindikalne organizacije rešava uvažavajući sledeće principe:

- predsednik i sekretar, za vreme obavljanja sindikalne funkcije, ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto, ako je to za njih nepovoljnije,

- predsednik i sekretar, za vreme mandata, a u slučaju da nisu profesionalci, ne mogu se rasporediti iz jedne organizacione celine u drugu kod poslodavca,

- napred navedeni principi primenjuju se i na predsednike sindikalnih podružnica, poverenika i sl.,

- protiv predsednika i sekretara sindikalne organizacije koji obavljaju funkciju profesionalno ne može se pokrenuti disciplinski postupak za povredu radne dužnosti, u vršenju sindikalnih aktivnosti, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru,

- alineje ove tačke odnose se i na sindikalnu organizaciju u koju je učlanjena manjina sindikalno organizovanih radnika, shodno principima iz tačke 1.3, nakon usaglašavanja sa ovlašćenom sindikalnom organizacijom.

Predsednik i sekretar u obavljanju svoje sindikalne funkcije moraju postupati u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

1.11. Sindikalna organizacija ima pravo na svoju imovinu, a način korišćenja se bliže uređuje Pravilima sindikalne organizacije.

Ukoliko je preduzeće izabrano za sedište jednog od odbora delatnosti Sindikata metalaca Srbije, tada se poslodavac i Sindikat dogovaraju o uslovima za rad odbora. Elementi za funkcionisanje predsednika odbora delatnosti se utvrđuju posebnim aneksom pojedinačnog kolektivnog ugovora preduzeća.

Ukoliko funkcioner Sindikata metalaca Srbije obavlja svoju funkciju iz sedišta svog preduzeća, tada se poslodavac i Sindikat dogovaraju o uslovima za rad funkcionera Sindikata metalaca Srbije a što se bliže uređuje Aneksom Pojedinačnog kolektivnog ugovora.

2. Pravo zaposlenih na štrajk

2.1. Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom, radi ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i interesa po osnovu rada, definisanih odredbama ovog kolektivnog ugovora i odredbama pojedinačnog kolektivnog ugovora.

2.2. Stupanje u štrajk i sprovođenje štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku.

2.3. Organ upravljanja i poslovodni organ ne mogu sprečiti ni zabraniti štrajk kod poslodavca kada je isti organizovan u skladu sa ovim ugovorom, pojedinačnim kolektivnim ugovorom i Zakonom o štrajku.

Poslovodni organ je dužan da učestvuje u pregovorima oko rešavanja štrajkačkih zahteva.

2.4. Radnik koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na naknadu zarade, a prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Materijalna naknada za vreme štrajka može se ostvariti ako je to predviđeno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, a u slučaju da se kod poslodavca u skladu sa zakonom ne zaključuje kolektivni ugovor - opštim aktom.

2.5. Učesnici u štrajku dužni su da štrajk sprovode tako da ne oštećuju mašine i druga sredstva poslodavca i da ne ugrožavaju zdravlje ljudi.

2.6. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se utvrđuje minimum procesa rada, u skladu sa Zakonom o štrajku.

2. Savet zaposlenih

2.1. Izbor članova Saveta zaposlenih vrši se jedinstveno za preduzeće.

Članovi Saveta zaposlenih biraju se tajnim glasanjem na referendumu, a u preduzećima sa više od 4.000 zaposlenih, članovi saveta se biraju na zborovima zaposlenih po organizacionim celinama preduzeća.

2.2. Odlukom o raspisivanju izbora za članove Saveta zaposlenih utvrđuje se:

- dan održavanja izbora,

- sastav izborne komisije,

- broj članova Saveta zaposlenih koji se bira, i

- uređuju druga pitanja, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

U preduzećima u kojima se Savet zaposlenih bira na zborovima zaposlenih po organizacionim celinama preduzeća, odluku o potrebi formiranja Saveta zaposlenih donosi Upravni odbor preduzeća na predlog Sindikata.

2.3. Kandidate za članove saveta zaposlenih predlaže Sindikat, a ako kod poslodavca (u preduzeću) nije organizovan Sindikat, kandidati se utvrđuju na sastanku (zboru) svih zaposlenih.

Kandidate za članove Saveta zaposlenih može predložiti i najmanje 10 zaposlenih.

Listu kandidata, u smislu stava 1 i 2 ove tačke utvrđuje nadležni organ Sindikata, odnosno lista se utvrđuje na sastanku zbora zaposlenih.

2.4. Postupak izbora članova Saveta zaposlenih bliže se uređuje Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno aktima kojima se, u skladu sa Zakonom, zamenjuje Pojedinačni kolektivni ugovor.

Aktima iz stava 2 ove tačke utvrđuje se mandati i broj članova Saveta zaposlenih.

3. Predstavnici zaposlenih

3.1. Na način izbora i mandat predstavnika zaposlenih shodno se primenjuju odredbe ovog kolektivnog ugovora o izboru Saveta zaposlenih.