POSEBAN (GRANSKI) KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DELATNOST TEKSTILA KOŽE I OBUĆE SRBIJE

("Sl. glasnik RS", br. 45/97, 31/98 i 43/2001)

I OPŠTE ODREDBE

1. Osnov za zaključivanje

Osnov za zaključivanje ovog kolektivnog ugovora sadržan je u članu 123 stav 2 Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 55/96).

2. Ugovorne strane

2.1. Ugovorne strane ovog kolektivnog ugovora su:

1. Sindikat radnika tekstila, kože i obuće Srbije, i

2. Privredna komora Srbije, Odbor za industriju tekstila, odeće, kože i obuće.

2.2. Učesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da u dobroj nameri preduzimaju aktivnosti radi stvaranja uslova za primenu odredaba ovog kolektivnog ugovora.

2.3. Poslodavac kod koga nije organizovan sindikat je dužan da opšti akt - Pravilnik o međusobnim pravima i odgovornostima, odnosno ugovor o radu kojim se uređuju pitanja i odnosi i odnosi koji se uređuju pojedinačnim kolektivnim ugovorom, dostavi sindikatu - potpisniku ovog kolektivnog ugovora u roku od osam dana od dana donošenja akta, odnosno zaključivanja ugovora o radu.

Udruženje poslodavaca - potpisnik ovog kolektivnog ugovora je saglasan da će delovati u cilju realizacije obaveze poslodavca iz stava 1 ove podtačke.

3. Cilj

Cilj ovog kolektivnog ugovora je da uredi pitanja iz oblasti:

- zasnivanja i prestanka radnog odnosa,

- radnog vremena, odmora i odsustvovanja sa rada,

- uslova rada i osiguranja zaposlenih,

- zarada, dodatka i drugih pitanja,

- zaštite prava zaposlenih,

- uslova za rad sindikata,

- učešća zaposlenih u upravljanju,

- rešavanja kolektivnih radnih sporova, uz puno uvažavanje zakonskih rešenja, Opšteg kolektivnog ugovora i ineteresa radnika i poslodavaca iz ovih delatnosti.

4. Područje važenja

Područje važenja ovog kolektivnog ugovora je:

1) prostorno: za područje Republike Srbije;

2) strukovno: za sve poslodavce koji se bave:

- proizvodnjom tekstilnih prediva, pletenina i tkanina (0125)

- proizvodnjom gotovih tekstilnih proizvoda (0126)

- proizvodnjom kože i krzna (0127)

- proizvodnjom kožne obuće i galanterije (0128)

3) lično:

- za sve zaposlene u preduzećima iz delatnosti područja važenja, osim za direktore i, ukoliko je to pojedinačnim kolektivnim ugovorom predviđeno, radnike sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima koje imenuje direktor.

5. Početak i rok važenja

5.1. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana potpisivanja, a primenjuje se za isplatu zarada, naknada i drugih primanja, za jul 1997. godine i naredne mesece u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.

5.2. Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 1 ove podtačke, odredba kojom se uređuje cena rada za koeficijenat 1, zaključuje se sa rokom važenja utvrđenim ovim kolektivnim ugovorom.

5.3. Svaka od ugovornih strana može otkazati ovaj kolektivni ugovor, u celini ili u pojedinim njegovim delovima, ukoliko dođe do značajnih promena elemenata i uslova na osnovu kojih je kolektivni ugovor zaključen.

Kolektivni ugovor se otkazuje u pisanoj formi, sa otkaznim rokom od 6 meseci. Najkasnije dva meseca pre isteka otkaznog roka, učesnici ovog kolektivnog ugovora su dužni da otpočnu pregovore radi zaključivanja novog kolektivnog ugovora.

Svaka od ugovorenih strana može pokrenuti inicijativu za izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora, a drugi učesnik je dužan da u roku od 15 dana od dana dostavljanja inicijative obrazuje pregovarački tim i otpočne pregovore.

5.4. Učesnici ovog kolektivnog ugovora su dužni da do dana njegovog stupanja na snagu, tekst učine dostupnim svojim članicama, sindikalnim organizacijama i poslovodstvima u preduzećima.

6. Neposredna primena

6.1. Ovaj kolektivni ugovor se neposredno primenjuje, osim odredaba čija je primena uslovljena bližim uređivanjem u pojedinačnim kolektivnim ugovorima.

6.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi veća prava za zaposlene od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom kao i druga prava zaposlenih koja nisu uređena ovim kolektivnim ugovorom, ako to nije u suprotnosti sa Zakonom.

6.3. Ako je pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđen manji obim prava za zaposlenog od prava utvrđenog ovim kolektivnim ugovorom, zaposleni ostvaruje pravo na osnovu ovog kolektivnog ugovora.

II RADNI ODNOSI

1. Zasnivanje radnog odnosa

1.1. Poslodavac je dužan da najmanje tromesečno informiše sindikat - potpisnika Pojedinačnog kolektivnog ugovora o licima sa kojima je zasnovao radni odnos.

1.2. Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo uvida u zaključene ugovore o radu, odnosno anekse ugovora o radu ili izvršene izmene rešenja.

1.3. Lice iz podtačke 1.2. ima pravo uvida u akte na osnovu kojih se angažuju lica za rad van radnog odnosa.

1.4. Ako poslodavac u roku od godinu dana od dana utvrđivanja prestanka potrebe za radom zaposlenih, vrši prijem novih lica u radni odnos, dužan je da o prijemu obavesti zaposlene za čijim radom je prestala potreba, ako nije moglo da im se obezbedi nijedno od prava iz člana 26 Zakona o radnim odnosima.

1.5. U slučaju iz podtačke 1.4, ako zaposleni za čijim je radom prestala potreba ispunjavaju uslove oglasa, imaju prednost za zasnivanje radnog odnosa, u skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

2. Raspoređivanje zaposlenih

2.1. Zaposlena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta, zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost, samohrana majka, zaposlena sa preko 25 i zaposleni sa preko 30 godina staža osiguranja ne mogu da se rasporede na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto bez njegove saglasnosti.

2.2. Komisija koja ocenjuje znanje i sposobnost zaposlenog - nalaz do koga je došla dužna je da dostavi direktoru, odnosno zaposlenom sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u roku od 15 dana od dana njenog obrazovanja.

Komisija iz stava 1 ove podtačke utvrđuje činjenično stanje na osnovu dokumentacije i neposrednog uvida u rad zaposlenog. Ako je zaposleni na bolovanju rok iz stava 1 ove podtačke počinje teći od dana kada je zaposleni počeo sa radom.

Nalaz iz stava 1 ove podtačke dostavlja se zajedno sa izjavom zaposlenog i mišljenjem sindikata.

2.3. Zaposleni može u toku rada da bude raspoređen na svako radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnostima u sledećim slučajevima:

- kada dođe do promene u organizaciji i tehnologiji rada,

- radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti zaposlenog,

- kada prestane potreba za radom zaposlenog na određenom radnom mestu,

- kada se trajnije smanji obim rada u preduzeću,

- kada se otvore nova radna mesta u procesu rada,

- radi racionalnijeg korišćenja sredstava rada,

- kada to zaposleni zahteva, ako se time zadovoljavaju potrebe procesa rada,

- radi zamene odsutnog zaposlenog.

Odluka o raspoređivanju mora da sadrži razloge i obrazloženje.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi i drugi slučajevi.

3. Disciplinska i materijalna odgovornost

3.1. Teže štetne posledice koje su uslov izricanja mere prestanka radnog odnosa su nastupile ako su ispunjeni uslovi utvrđeni pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Smatraće se da su nastupile teže štetne posledice ako je povredom radne obaveze bitno poremećen proces rada u preduzeću, ako je bitno otežano poslovanje preduzeća, ako je ugrožen ili je mogao biti ugrožen život i zdravlje ljudi.

3.2. Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka zaposlenom se dostavlja ličnim uručivanjem.

Ako zaposleni odbija da primi zahtev, zahtev iz stava 1 ove podtačke, smatraće se da je zahtev uručen, kada se objavi na oglasnoj tabli organizacione celine u kojoj zaposleni obavlja poslove i radne zadatke.

3.3. Poslodavac je dužan da u odluci o izricanju mere prestanka radnog odnosa navede dokaze koji potvrđuju da je zaposleni učinio povredu i da je za nju odgovoran.

3.4. Poslodavac može po zahtevu zaposlenog da umanji visinu naknade štete ukoliko bi naplata štete u punom iznosu zaposlenog dovela u težak materijalni položaj, tako da bi podmirivanje osnovnih životnih potreba njegove porodice bilo ugroženo, pod uslovom da šteta nije prouzrokovana namerno.

Poslodavac je dužan da obavesti sindikat o odlukama donetim u smislu stava 1 ove podtačke.

3.5. Zaposleni se može udaljiti sa radnog mesta, odnosno rada kod poslodavca, ako je neophodno da bi drugi zaposleni nesmetano radili u slučaju nastupanja okolnosti koje mogu da budu osnov za suspenziju u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

4. Otkazni rok

4.1. Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu po donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa, odnosno otkaza ugovora o radu u slučajevima prestanka radnog odnosa, izuzev ako je radni odnos prestao po osnovu izrečene disciplinske mere - prestanak radnog odnosa.

4.2. Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je dužan da zaposlenom omogući, na njegov zahtev, plaćeno odsustvo sa rada u trajanju od najmanje 20 časova sedmično.

5. Prestanak potrebe za radom zaposlenih

5.1. Utvrđivanje prestanka potrebe za radom zaposlenih se vrši redoslednom primenom kriterijuma iz Opšteg kolektivnog ugovora.

Redosledna primena, u smislu stava 1 ove podtačke, znači da primena prethodnog kriterijuma isključuje primenu narednog.

Ovim kolektivnim ugovorom bliže se uređuje kriterijum "rezultati rada" i "imovno stanje zaposlenog".

Ostali kriterijumi utvrđeni Opštim kolektivnim ugovorom se primenjuju neposredno.

Imovno stanje zaposlenog utvrđuje komisija od četiri člana od kojih dva imenuje direktor, a dva sindikat.

Rešenje o prestanku potrebe za radom zaposlenog donosi direktor.

5.2. Rezultati rada se, na radnim mestima na kojima su utvrđeni normativi i standardi rada, utvrđuju na osnovu ostvarenog učinka u periodu od godinu dana - pre usvajanja programa uvođenja tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, odnosno programa ostvarivanja prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.

Rezultati rada na radnim mestima za koja nisu utvrđeni normativi i standardi rada, utvrđuju se na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca za period utvrđen u stavu 1 ove podtačke.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se ovaj kriterijum može bliže urediti.

Utvrđivanje prestanka potrebe za radom zaposlenih se vrši redosledno počevši od zaposlenog sa najmanjim ostvarenim učinkom, odnosno najslabijom ocenom neposrednog rukovodioca.

5.3. Ako dva ili više zaposlenih imaju jednake rezultate rada, na njih se primenjuje kriterijum - imovno stanje.

Prednost ima zaposleni sa manjim prihodom po članu zajedničkog domaćinstva, odnosno sa manjom tržišnom vrednošću nepokretnosti koju zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini.

Način primene kriterijuma - imovno stanje se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

5.4. Novčana naknada, kao jedno od prava utvrđenih zakonom iznosi 24 zarade ostvarene za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

5.5. Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava iz člana 26 Zakona o radnim odnosima može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to zaposlenom:

1. do 10 godina staža osiguranja - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade,

2. od 10 do 20 godina staža osiguranja - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade,

3. od 20 do 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini šestostrukog iznosa zarade,

4. preko 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini sedmostrukog iznosa zarade.

Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, ili 50% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate otpremnine - u zavisnosti od toga šta je za zaposlenog povoljnije.

Otpreminina se isplaćuje odjednom u celosti, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

5.6. Zaposlenoj koja je trudna više od tri meseca, koja je na porodiljskom odsustvu ili sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju i usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva ispod minimalne zarade,ili zaposlenom koji boluje od teških bolesti utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom i zaposlenom kome nedostaje do 10 godina do sticanja prava na penziju ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom.

Na druga prava i obaveze primenjuju se pravila sadržana u odredbama Opšteg kolektivnog ugovora kojima se reguliše institut prestanka potrebe za radom zaposlenog.

5.7. Poslodavac je dužan da u slučaju ekonomskih teškoća, predstojećih organizacionih i tehnoloških promena, ukoliko zbog toga treba da se iskaže višak zaposlenih, blagovremeno organizuje proces osposobljavanja zaposlenih za obavljanje drugih poslova kod istog ili drugog poslodavca.

Potpisnici ovog ugovora su saglasni da poslodavac i sindikat u preduzeću imaju obavezu da preduzmu mere radi otvaranja novih radnih mesta u smislu stava 1 ove podtačke, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

III RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVOVANJA SA RADA

1. Sedmično radno vreme

1.1. Normalno, (tj. puno) radno vreme u radnoj sedmici sa polučasovnim dnevnim pauzama iznosi 40 časova.

1.2. Zaposlenima koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom, sedmično radno vreme se skraćuje.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i slučajevi kada se može uvesti rad kraći od punog radnog vremena.

1.3. Sedmično radno vreme se, po pravilu, raspoređuje na 5 radnih dana, tako da se radniku obezbedi neprekidan nedeljni odmor od dva dana (48 časova).

Izuzetno od stava 1 ove podtačke, pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi slučajevi kada se sedmično radno vreme raspoređuje na 6 radnih dana, s tim što neprekidni nedeljni odmor ne može biti kraći od 36 časova.

2. Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)

2.1. Rad duži od punog radnog vremena može se uvesti u slučajevima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Rad duži od punog radnog vremena u smislu stava 1 ove podtačke, može se uvesti za izvršenje posla koji u određenom roku nije mogao da se izvrši.

Rad duži od punog radnog vremena ne može biti duži od osam časova sedmično po zaposlenom.

2.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se utvrđuju slučajevi posebne tehnološko-poslovne situacije kada je zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena.

2.3. Za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni) rad zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu 26%.

2.4. Ako zaposleni ima razloge koje treba uvažiti (a što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom) može odbiti prekovremeni rad.

2.5. Rad duži od punog radnog vremena u toku tekućeg dana može se narediti samo ako se radi o nepredvidivim slučajevima, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3. Radno vreme

3.1. Dnevno radno vreme utvrđuje se u trajanju koje ne može biti duže od 8 časova, osim po osnovu rada dužeg od punog radnog vremena.

3.2. U slučajevima kada se, u skladu sa kolektivnim ugovorom, radi duže od punog radnog vremena, dnevno radno vreme ne može trajati duže od 12 časova.

3.3. U toku dnevnog radnog vremena zaposleni ima pravo na polučasovnu pauzu.

3.4. U dnevno radno vreme spada i vreme potrebno za čišćenje i sređivanje radnog mesta, ukoliko to obavlja zaposleni na tom radnom mestu.

3.5. Za dvokratno radno vreme u toku dnevnog radnog vremena, zaposlenom se zarada po radnom času uvećava za 10%.

Za rad noću (od 22 časa do 6 časova narednog dana) ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju cene rada, zaposlenom pripada dodatak na zaradu 30%.

4. Rad nedeljom i u dane državnog praznika

4.1. Kod principa kontinuiranog i četvorosmenskog rada, nedelja važi kao radni dan. Umesto njega zaposlenom se mora u toku sedmice obezbediti dan nedeljnog odmora.

Ako na dan nedeljnog odmora pada praznik, zaposleni ima pravo i na dodatak u visini naknade za dane državnog praznika.

Za rad nedeljom u smislu stava 1 ove tačke, cena rada radnog časa uvećava se za 20%.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se utvrditi uvećanje cene rada radnog časa za ukupno vreme rada u "četvorobrigadnom" sistemu.

4.2. Za rad u dane državnog i verskog praznika zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu 110%.

4.3. Dodaci iz podtačke 2.3; 3.5; 4.1 i 4.2 poglavlje III utvrđuju se prema zaradi koju zaposleni ostvari na osnovu cene rada, radnog učinka, vremena provedenog na radu i vremena provedenog u radnom odnosu.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u podtačkama 2.3; 3.5; 4.1; 4.2 ovog poglavlja, procenat dodatka ne može biti niži od zbira porcenata dodataka po svakom od osnova.

5. Godišnji odmor

5.1. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se bliže uređuje uvećanje godišnjeg odmora po osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom.

Godišnji odmor se može utvrditi u trajanju do 25 radnih dana, odnosno 30, odnosno 40 radnih dana.

5.2. Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora utvrđuje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da radi.

6. Plaćeno odsustvo

6.1. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:

- sklapanje braka - 5 radnih dana,

- rođenje deteta - 5 radnih dana,

- zaštita i otklanjanje teških posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana,

- selidbe - 3 radna dana (ako se radnik seli na udaljenost veću od 50 km od dotadašnjeg mesta stanovanja), odnosno 1 radni dan (u drugim slučajevima),

- priprema za odsluženje vojnog roka - 3 radna dana,

- ženidba sina i udaja ćerke i slanje sina na odsluženje vojnog roka - 3 radna dana,

- dobrovoljno davanje krvi, tkiva - 3 radna dana,

- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana,

- smrt člana uže porodice - 7 radnih dana,

- smrt roditelja, usvojioca, brata ili sestre zaposlenog ili bračnog druga zaposlenog, kao i smrt lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu zaposlenog - 5 radnih dana,

- polaganje stručnih ispita najmanje za svaki ispit - 1 radni dan, a najviše - 6 radnih dana u toku godine,

- učestvovanje na radno-proizvodnim sportskim takmičenjima - za dane trajanja takmičenja i po jedan dan pre početka i po završetku takmičenja,

- krsna slava - 1 radni dan,

U ograničenje od 7 radnih dana u toku godine ne spadaju odsustva predviđena alinejama 2, 7, 8, 9 i 10 stava 1 ove podtačke.

6.2. Poslodavac je dužan da zaposlenom, za vreme plaćenog odsustva iz podtačke 6.1. ovog poglavlja, obezbedi naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen da je radio.

7. Bolovanje

7.1. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad i to:

1. Najmanje u visini 65% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ali ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

2. U visini 100% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana profesionalnom bolešću ili povredom na radu.

8. Druga odsustva sa rada za koja zaposleni ima pravo na naknadu

8.1. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 65% zarade koju bi ostvario da radi, u sledećim slučajevima:

- čekanje na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju prema propisima o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osiguranju,

- zbog obavljanja prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju,

- zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika ili zbog neobezbeđenja zaštite na radu koja može prouzrokovati opasnost po život i zdravlje zaposlenog ili drugih lica, kao i u drugim slučajevima prekida rada bez krivice zaposlenog.

8.2. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% zarade koju bi ostvario da radi, u sledećim slučajevima:

- za dane državnog praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi i po osnovu korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika (božić, ramazan,"svi sveti" i sl.) u skladu sa zakonom,

- za vreme stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada kod poslodavca,

- za dane učestvovanja u radu, u svojstvu člana, sednicama Narodne skupštine, Skupštine grada ili Opštinske skupštine, sednicama sindikata i Saveza sindikata na nivou opštine, grada, Pokrajine, Republike i Jugoslavije, sednicama organa poslodavca.

8.3. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu da je radio.

9. Neplaćeno odsustvo

9.1. Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući neplaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:

- negovanje bolesnog člana porodice 5 radnih dana,

- smrt srodnika koji nisu obuhvaćeni podtačkom 5.1. alineje 9 i 10 ovog poglavlja 2 radna dana.

Na zahtev zaposlenog, a ukoliko to odvijanje procesa proizvodnje dozvoljava poslodavac može u toku godine odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo i u drugim slučajevima u trajanju do tri meseca. Neplaćeno odsustvo u trajanju dužem od tri meseca poslodavac može odobriti uz prethodno pribavljenu saglasnost sindikalne organizacije u preduzeću.

9.2. Ako je pravo zaposlenog iz penzijsko-invalidskog osiguranja uslovljeno plaćanjem doprinosa za vreme odsustvovanja sa rada, poslodavac je dužan da uplaćuje taj doprinos.

IV ZAŠTITA RADNIKA NA RADU

1.1. Odbor za zaštitu na radu ima pet članova od kojih po dva imenuje poslodavac i sindikat, a jedan član je stručnjak iz oblasti zaštite na radu, ako je takav stručnjak zaposlen kod poslodavca.

1.2. Odbor razmatra sledeća pitanja:

- razmatra i usvaja stavove o odlukama poslodavca pre njihovog donošenja, ako se tim odlukama utiče ili se može uticati na promenu uslova rada,

- razmatra slučajeve povreda na radu, uzroke koji su do njih doveli i predlaže poslodavcu mere za njihovo otklanjanje,

- razmatra stanje u oblasti zaštite na radu i predlaže poslodavcu mere radi poboljšanja tih uslova,

- i druga pitanja utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Odbor zaseda po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Ako Odbor nema jedinstven stav, različita mišljenja se dostavljaju poslodavcu.

1.3. Poslodavac je dužan da razmotri stavove i izveštaje Odbora i da o svom stavu izvesti Odbor.

2.1. Radna mesta sa otežanim uslovima rada i dodatak na zaradu po tom osnovu se utvrđuju pojedinačnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa ovim ugovorom.

2.2. Zaposleni koji se raspoređuje na radna mesta sa posebnim uslovima rada mora da ispunjava, u pogledu doba života, stručne spreme i zdravstvenog stanja, uslove utvrđene pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

2.3. Na radna mesta sa posebnim uslovima rada ne mogu se rasporediti sledeće kategorije zaposlenih:

- zaposleni mlađi od 18 godina života,

- zaposlena preko 25 i zaposleni sa preko 30 godina staža osiguranja,

- nosilac zaštite iz PIO,

- i drugi slučajevi utvrđeni pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

2.4. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se može utvrditi i veći obim prava od prava utvrđenih zakonom u oblasti posebne zaštite žena i omladine.

3.1. Poslodavac je dužan da na svoj teret osigura zaposlene za slučaj smrti i smanjenja radne sposobnosti (invalidnost), ili da zaposlenom isplati nadoknadu kao da je osiguran prema cenovniku premija osiguranja osiguravajućeg društva kod koga je preduzeće i inače osigurano i na način i u iznosu utvrđenom pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.2. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se utvrđuje način obezbeđivanja sredstava za snošenje troškova lečenja zaposlenih.

V CENA RADA, ZARADE I DRUGA PRIMANJA

1. Najniže cene rada

1.1. Ovim kolektivnim ugovorom utvrđeni su elementi na osnovu kojih se određuje najniža cena rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen, za tipična radna mesta (prilog 1) i utvrđuje se množenjem cene rada za najjednostavniji rad (za koeficijent 1) i koeficijenta posla koji se obavlja na radnom mestu, u kome je sadržana složenost, odgovornost, uslovi rada i stručna sprema i dodatni koeficijent za rad u otežanim uslovima (prilog 2).

1.2. Cena rada za koeficijenat 1 za period juli-decembar 1997 godine utvrđuje se u neto iznosu od 400 dinara mesečno.

Učesnici ovog kolektivnog ugovora će se najkasnije 15 dana pre isteka poslednjeg meseca za koji je utvrđena cena rada za koeficijenat 1 pristupiti pregovorima radi njenog utvrđivanja za naredni period.

1.3. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se cene rada poslova koji se obavljaju na radnim mestima (koeficijenti), polazeći od koeficijenata utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom za tipična radna mesta i za rad u otežanim uslovima.

1.4. Pri utvrđivanju koeficijenata za cenu rada svakom zaposlenom, direktor preduzeća po pravilu preuzima koeficijente utvrđene pojedinačnim (odnosno ovim) kolektivnim ugovorom za poslove koje zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi slučajevi kada direktor može zaposlenom utvrditi veću cenu rada do 30% od utvrđene kolektivnim ugovorom za to radno mesto, o čemu je dužan da obavesti druge učesnike pojedinačnog kolektivnog ugovora.

Direktor preduzeća ne može zaposlenom utvrditi nižu cenu rada od utvrđene kolektivnim ugovorom, za to radno mesto

1.5. Cena rada za najjednostavniji rad (za koeficijent 1) kod poslodavca utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno aneksom pojedinačnog kolektivnog ugovora, u procesu pregovaranja, u iznosu koji može biti niži do 30% od cene rada utvrđene ovim kolektivnim ugovorom i zavisi od uspešnosti poslovanja poslodavca.

1.6. Kad poslodavac usled poremećaja u poslovanju nije u mogućnosti da obezbedi sredstva za isplatu zarada u skladu sa kolektivnim ugovorom dužan je da zaposlenom isplati minimalnu zaradu radi obezbeđenja njegove materijalne i socijalne sigurnosti.

Ako poslodavac isplaćuje minimalnu zaradu, a koji iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, dužan je da pribavi mišljenje sindikalne organizacije, odnosno sindikata - potopisnika kolektivnog ugovora.

Odluku o isplati minimalne zarade donosi uprvni odbor poslodavca na predlog direktora, a ako kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor odluku iz stava 1 ovog člana donosi direktor, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Odluka i predlog odluke sadrže razloge zbog kojih poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi isplatu zarada u skladu sa kolektivnim ugovorom.

2. Utvrđivanje zarade

2.1. Zarada zaposlenog sastoji se iz:

1. zarade koju ostvari na osnovu cene rada, radnog učinka, odnosno rezultata u odnosu na utvrđene normative i standarde rada, vremena provedenog na radu i drugih merila i kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom;

2. naknade zarade;

3. dodataka na zaradu;

4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarada u skladu sa zakonom.

Za radna mesta za koja nisu utvrđenei normativi i standardi rada, osim cene rada, na zaradu utiče ocena neposrednog rukovodioca, odnosno direktora o radu konkretnog zaposlenog.

2.2. Normative i standarde rada, na osnovu tehničkih normativa i međunarodnih standarda, utvrđuje poslodavac, a na osnovu dnevnog radnog vremena umanjenog za dnevnu pauzu.

Normativi i standardi rada moraju biti dostupni sindikalnoj organizaciji u toku pregovaranja o cenama rada po radnim mestima i moraju obavezno biti dostupni zaposlenima.

U toku važenja kolektivnog ugovora normativi i standardi rada se ne mogu menjati bez saglasnosti sindikata, osim u slučajevima bitne promene tehnološke opremljenosti pogona, kada je poslodavac dužan da pre promene normi na osnovu tehničkih normativa, pribavi mišljenje sindikalne organizacije preduzeća.

2.3. Rezultati rada zaposlenih raspoređenih na radna mesta za koja se ne primenjuju individualne ili grupne norme utvrđuju se na osnovu ocene radnog doprinosa.

Ocenu o obimu i kvalitetu izvršenog rada za zaposlene iz stava 1 ove podtačke donosi direktor ili radnik koga on ovlasti, a na predlog neposrednog rukovodioca.

2.4. Zarada zaposlenog za puno radno vreme i rezultate rada po kvalitetu i kvantitetu u nivou utvrđenom normativima i standardima rada utvrđuje se u visini cene rada radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen.

Zarada zaposlenom koji ostvari prebačaj norme uvećava se u odnosu na cenu rada srazmerno prebačaju norme, a ako zaposleni ostvari podbačaj norme, zarada se umanjuje u odnosu na cenu rada srazmerno podbačaju norme (ili ostvarenom škartu pri radu), s tim što to umanjenje ne može biti više od 15% od cene rada radnog mesta.

2.5. Zarade zaposlenih raspoređenih na radna mesta za koja se ne primenjuju individualne i grupne norme utvrđuju se na osnovu ocene radnog doprinosa u smislu podtačke 2.3. ovog poglavlja sa mogućim odstupanjima od cene rada radnog mesta u obimu utvrđenom podtačkom 2.4. ovog poglavlja.

Umanjenje zarade po osnovu neostvarivanja norme ili ocene radnog doprinosa može se vršiti najviše za tri meseca u toku godine.

2.6. Način i rokovi isplate zarade u toku meseca uređuju se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

2.7. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se predvideti "tajnost zarada". U tom slučaju, poslodavac je dužan da omogući potpun uvid ovlašćenih predstavnika sindikalne organizacije u isplatu zarada radi ocene poštovanja odredaba pojedinačnog kolektivnog, odnosno ovog kolektivnog ugovora.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se ne može davanje informacija o visini zarade predvideti kao teža povreda radne dužnosti, osim za zaposlene koji obavljaju poslove u vezi sa obračunom i isplatom zarada.

2.8. Zaposleni ima pravo na "trinaestu platu" na ime učešća u ostvarenoj dobiti. Visina "trinaeste plate" se utvrđuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom, s tim što ona ne može biti niža od 50% ni viša od 100% novembarske zarade. "Trinaesta plata" se po pravilu, isplaćuje u trećoj dekadi decembra.

Poslodavac koji nije isplatio "trinaestu platu" a po godišnjem obračunu iskaže dobit, dužan je da najmanje 30% ostvarene dobiti izdvoji za ostvarivanje prava zaposlenog na učešće u dobiti, i da izvrši raspodelu u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Učešće svakog zaposlenog u delu dobiti izdvojene za zarade u smislu stava 2 ove podtačke, utvrđuje se na osnovu učešća njegove godišnje zarade u ukupnim godišnjim zaradama svih zaposlenih kod poslodavca.

3. Dodatak na zaradu i druga lična primanja

3.1. Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu od 0,5% cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.

3.2. Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 18 radnih dana, u skladu sa zakonom.

3.2.a. Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu za mesečnu ishranu u toku rada (topli obrok) u visini 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

3.2.b. Dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenom i na naknadu troškova smeštaja i ishrane.

Dodatak za ishranu u smislu stava 1 tačka 1) ovog kolektivnog ugovora poslodavac može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove, poslove van prostorija poslodavca, odnosno sa licem koje je na volonterskom radu.

3.3. Poslodavac je dužan zaposlenom da isplati, odnosno obezbedi otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini jedne i po zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od jedne i po prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno jedne i po prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije.

3.4. U slučaju smrti zaposlenog, odnosno člana uže porodice, poslodavac je dužan da obezbedi pomoć porodici u visini troškova pogrebnih usluga, što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3.5. Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi povećane troškove koji su u funkciji izvršenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda.

Ako na drugi način nije obezbeđeno podmirenje povećanih troškova iz stava 1 ove podtačke, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:

- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju prema kriterijumima i u iznosu utvrđenom pojedinačnim kolektivnim ugovorom, a ne niže od 50% od cene prevozne karte,

- naknada za ishranu na službenom putu (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) - u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije. Vreme provedeno na službenom putu u smislu ove alineje po jednom putnom nalogu, može trajati pet radnih dana neprekidno.

- naknadu za korišćenje privatnog automobila za službene potrebe, u visini od 25% od tržišne cene benzina za svaki pređeni kilometar.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se utvrditi obaveza poslodavca da radniku - podstanaru koji ispunjava utvrđene kriterijume (materijalno stanje, dužina radnog staža, dužina rada, kod poslodavca i sl.) obezbedi mesečnu novčanu pomoć u iznosu koji utvrđuje paritetna komisija predstavnika potpisnika pojedinačnog kolektivnog ugovora.

3.6. Ostala lična primanja koja nisu ovde regulisana uređuju se pojedinačnim kolektivnim ugovorom u skladu sa rešenjima uređenim Opštim kolektivnim ugovorom.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom naročito se uređuje:

- odobravanje solidarne pomoći

- obaveza poslodavca da razmotri zahtev sindikata za odobravanje zajma.

VI USLOVI ZA RAD SINDIKATA

1. Poslodavac je dužan da sindikat informiše o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj i to o:

- planu proizvodnje - kvartalno, polugodišnje, godišnje,

- realizaciji proizvodnje - kvartalno, godišnje,

- ostvarenoj mesečnoj realizaciji,

- bilansu stanja i bilansu uspeha,

- učešće zarada u troškovima, i

- drugim pitanjima u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

2. Poslodavac je dužan da sindikatu uručuje pozive u smislu člana 49 stav 4 OKU najkasnije tri dana pred održavanje sednice.

3. Poslodavac je dužan da omogući predstavniku sindikata prisustvovanje sednicama organa upravljanja.

4. Poslodavac je dužan da omogući predstavniku sindikata koji poseduje pisano ovlašćenje organa sindikata, pristup u preduzeću i uvid u relevantne akte radi vršenja kontrole sprovođenja kolektivnog ugovora.

5. Poslodavac je dužan da obezbedi obračun i uplatu sindikalne članarine na žiro račun sindikata, prilikom svake isplate radnicima.

6. Poslodavac je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima i to:

- da pokreće inicijativu, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove;

- da se mišljenje i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj radnika i da se u odnosu na njih opredeli;

- da se informiše o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj radnika;

- da se sindikatu uručuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima radnika.

7. Poslodavac obezbeđuje sindikatu sledeće uslove za njegovo delovanje:

- korišćenje odgovarajuće prostorije i potrebne administrativno-tehničke usluge;

- predsedniku sindikata sporazumno utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegovih funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 40 plaćenih časova mesečno kod poslodavca do 200 članova sindikata, po jedan čas mesečno više na svakih daljih 100 članova, s tim što ako sindikat ima preko 500 članova, predsednik sindikata celokupan fond časova koristi za svoje sindikalne aktivnosti, uz zaradu koja ne može biti manja od iznosa koji bi ostvario da radi na svom radnom mestu;

- sindikalnim poverenicima i predsdnicima sindikalnih organizacija sporazumno utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njihovih funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se kod tog poslodavca obezbeđuju predsedniku sindikata.

Ako sindikat kod poslodavca ima 800 članova, poslodavac je dužan da obezbedi sindikatu plaćenog stručnog radnika za obavljanje stručnih poslova za potrebe sindikata.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se utvrditi da predsednik sindikata za vreme mandata ne obavlja poslove svog radnog mesta, a da prima zaradu kao da radi.

Za vreme pregovora o zaključenju i promenama kolektivnog ugovora sindikalni aktivisti iz stava 1 ovog člana imaju pravo na uvećan broj plaćenih časova za 50%.

8. Predsednik sindikata (predsednik sindikata, predsednik sindikalne podružnice i sindikalni povernik) za vreme obavljanja i u roku od dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, ne može da se rasporedi na drugo radno mesto ako je to za njega nepovoljnije i kod drugog poslodavca, da se utvrdi prestanak potrebe za njegovim radom ili da se na drugi način stavi u nepovoljan položaj.

9. Predstavnicima sindikata mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, i kongresima i radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima.

Predstavnicima sindikata obezbeđuje se pristup svim radnim mestima kod poslodavca kad je to potrebno za obavljanje njihove funkcije.

U slučaju potrebe ubiranja sredstava solidarnosti predstavnici zaposlenih koje sindikat ovlasti da to rade imaju pravo da ovu aktivnost obavljaju u odgovarajućim prostorijama ili pogonima poslodavca.

Poslodavac je dužan da omogući da se sredstva koja zaposleni od zarade izdvajaju na ime sindikalne članarine uplaćuju u fond sindikata.

Predstavnicima sindikata dozvoljeno je da ističu obaveštenja sindikata u prostorijama poslodavca na mestima koja su pristupačna zaposlenima.

Direktor, odnosno drugi poslodavac dužan je da predstavnicima sindikata dozvoli da članovima sindikata dostavljaju informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta sindikata.

Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.

10. Poslodavac je dužan da uslove za rad sindikata utvrđene ovim kolektivnim ugovorom obezbedi sindikatu ovlašćenom za zaključivanje kolektivnog ugovora, kao i manjinskom sindikatu u preduzeću ako je on u sastavu sindikata koji je potpisnik ovog kolektivnog ugovora.

VII UČEŠĆE ZAPOSLENIH U UPRAVLJANJU

1. Zaposleni učestvuju u upravljanju kod poslodavca (preduzećem) izborom svojih predstavnika u upravni i nadzorni odbor i obrazovanjem saveta zaposlenih ili izborom predstavnika zaposlenih, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i statutom poslodavca (preduzeća) i kolektivnim ugovorom.

2. Zaposleni učestvuju u upravljanju kod poslodavca (preduzećem) po osnovu rada - obrazovanjem saveta zaposlenih ili izborom predstavnika zaposlenih.

Savet zaposlenih se obrazuje kod poslodavca (u preduzeću) sa više od 50 zaposlenih, a kod poslodavca (u preduzeću) sa manje od 50 zaposlenih, funkciju zaposlenih vrši predstavnik zaposlenih.

3. Savet zaposlenih se ne obrazuje, odnosno predstavnik zaposlenih se ne bira u društvenom preduzeću i preduzeću s većinskim društvenim kapitalom.

U preduzećima iz stava 1 ove tačke poslove iz delokruga saveta zaposlenih obavlja skupština preduzeća.

4. Izbor članova saveta zaposlenih vrši se jedinstveno za preduzeća.

Članovi saveta zaposlenih biraju se tajnim glasanjem - na referendumu.

5. Odlukom o raspisivanju izbora za članove saveta zaposlenih utvrđuje se:

1) dan održavanja izbora,

2) sastav izborne komisije,

3) broj članova saveta zaposlenih koji se bira, i

4) uređuju druga pitanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

6. Kandidate za članove saveta zaposlenih predlaže sindikat, a ako kod poslodavca (u preduzeću) - nije organizovan sindikat, kandidati se utvrđuju na sastanku (zboru) svih zaposlenih.

Kandidate za članove saveta zaposlenih mogu predložiti i najmanje 10 zaposlenih.

Listu kandidata, u smislu stava 1 i 2 ove tačke, utvrđuje nadležni organ sindikata, odnosno lista se utvrđuje na sastanku zbora zaposlenih.

Postupak izbora članova saveta zaposlenih bliže se uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno aktima kojima se, u skladu sa zakonom, zamenjuje pojedinačni kolektivni ugovor.

Aktima iz tačke 2 utvrđuje se i mandat i broj članova saveta zaposlenih.

8. Na način izbora i mandat predstavnika zaposlenih shodno se primenjuju odredbe ovog kolektivnog ugovora o izboru saveta zaposlenih.

VIII NAČIN REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA

1. Interesni sporovi

1.1. Interesni sporovi koji nastanu u vezi ovog ugovora se rešavaju mirenjem, posredovanjem i štrajkom.

1.2. Komisija za mirenje se sastoji od tri člana, svaki učesnik određuje po jednog člana, dok trećeg člana imenuju sporazumno.

Komisija je dužna da pokuša da približi strane u sporu radi postizanja sporazuma.

1.3. Radi rešavanja spora učesnici mogu sporazumno, iz reda stručnjaka za predmet spora, odrediti jednog ili više posrednika.

Posrednik približava stavove i predlaže rešenje spora.

U slučaju neuspeha u posredovanju, posrednik je dužan da sačini izveštaj o rezultatu posredovanja i da ga dostavi stranama u sporu, strane u sporu mogu sporazumno odrediti naknadu za rad posrednika.

2. Pravni sporovi

2.1. Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora rešavaju se pred arbitražom i nadležnim sudom.

Strane u sporu su obavezne da spor u vezi primene ovog ugovora upute na rešavanje arbitraži.

2.2. U sastav arbitražnog veća ulaze tri člana, od kojih jednog bira poslodavac, a jednog sindikat, a trećeg člana određuju sporazumno iz kategorije nepristrasnih stručnih lica kompetentnih za materiju koja je predmet spora.

Arbitražno veće donosi odluku većinom glasova pošto sasluša strane u sporu i izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju.

2.3. Arbitražno veće je obavezno da odluku donese u roku od 15 dana od dana kada mu je predmet dostavljen na odlučivanje.

2.4. Arbitražno veće neposredno po donošenju odluke, saopštava je usmeno stranama u sporu, a u roku od 3 dana od dana donošenja odluke, dostavlja odluku stranama u sporu u pisanoj formi.

2.5. Odluka arbitražnog veća zamenjuje sporne odredbe ovog kolektivnog ugovora i postaje njegov sastavni deo, ako su se strane sporazumele da odluka arbitraže bude obavezujuća.

IX ZAVRŠNE ODREDBE

1. Poslodavac može zaposlenog, za čijim je radom privremeno prestala potreba uputiti na plaćeno odsustvo u skladu sa Programom o upućivanju na plaćeno odsustvo. Program upućivanja na plaćeno odsustvo donosi nadležni organ poslodavca.

2. Program upućivanja zaposlenih na privremeno plaćeno odsustvo sadrži sledeće osnovne elemente i to:

- obrazloženje ciljeva i razloga privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenih,

- pregled ugovorenih poslova, rokova izvršenja i potreban broj zaposlenih na tim poslovima,

- pregled organizacionih celina i radnih mesta sa brojem zaposlenih za čijim radom je privremeno prestala potreba,

- plan konkretnih mera i aktivnosti povećanja uposlenosti proizvodnih i radnih kapaciteta (rokovi, nosioci njihove realizacije),

- pregled upućivanja na plaćeno odsustvo zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba, po mesecima, i

- druge neophodne elemente utvrđene pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Sadržaj osnovnih elemenata programa obrazlaže se i usklađuje sa odborom ovlašćene organizacije sindikata.

Sa programom privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenih, direktor je dužan da upozna zaposlene na odgovarajući način predviđen Statutom.

Najmanje jednom u tri meseca direktor je obavezan da prezentira odboru sindikalne organizacije pisanu informaciju o realizaciji plana konkretnih mera i aktivnosti povećanja uposlenosti proizvodnih i radnih kapaciteta.

3. Poslodavac može zaposlenog uputiti na privremeno plaćeno odsustvo u jednom od sledećih slučajeva i to:

- kada je trenutno smanjen obim poslova u preduzeću ili pojedinim organizacionim celinama,

- ako saglasno planovima u određenom periodu nema potrebe za angažovanjem određenog broja zaposlenih na određenim radnim mestima, odnosno određene vrste zanimanja, a zaposleni se ne mogu angažovati na drugim poslovima kod istog ili drugog poslodavca,

- ako zaposleni koji su raspoređeni na istim radnim mestima u određenim vremenskim periodima ne mogu biti efektivno angažovani za puno radno vreme,

- nedostatka posla i neobezbeđenog kontinuiteta proizvodnje i rada,

- nedostatka repro materijala ili energenata za određeni vremenski period,

- stvaranje uslova za redovnu isplatu zarada i naknada zaposlenima, i

- u drugim slučajevima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

4. Pri određivanju zaposlenih za čijim je radom na konkretnom radnom mestu privremeno prestala potreba, i njihovom upućivanju na plaćeno odsustvo primenjuju se kriterijumi po sledećem redosledu:

- potrebe procesa rada,

- ostvarenih i iskazanih rezultata rada u poslednja tri meseca pre utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, saglasno merilima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom,

- izražene želje zaposlenog da se uputi na plaćeno odsustvo,

- materijalno-socijalni položaj radnika i njegove porodice, i

- drugi kriterijumi utvrđeni pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Utvrđeni kriterijumi primenjuju se kad na jednom radnom mestu ima više izvršilaca, a iskazana je potreba za manjim brojem zaposlenih. Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost da ostane na radu ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.

Prilikom utvrđivanja materijalno-socijalnog položaja radnika i njegove porodice, polazi se od prihoda po članu domaćinstva pri čemu se uzimaju u obzir:

- ukupna primanja zaposlenog i članova njegove porodice,

- da li je zaposleni jedini u radnom odnosu,

- broj dece i broj nepunoletne dece,

- da li porodica ima prihoda po drugim osnovama,

- da li je samohrani roditelj i sl.

5. Prilikom određivanja zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba mora se voditi računa o pravičnoj smenjivosti zaposlenih upućenih na plaćeno odsustvo, ako priroda posla i specifičnost radnog mesta to omogućavaju.

6. Poslodavac može uputiti zaposlenog na plaćeno odsustvo u trajanju do tri meseca a najduže godinu dana od dana donošenja odluke o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo.

7. Članovi odbora sindikalne organizacije mogu se uputiti na plaćeno odsustvo uz saglasnost odbora sindikalne organizacije i pod uslovom da odbor sindikalne organizacije uvek ima potreban kvorum za rad.

8. Ukupan broj zaposlenih koje poslodavac može uputiti na plaćeno odsustvo ne može preći 30% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, a može i više uz saglasnost odbora sindikalne organizacije.

9. Za vreme plaćenog odsustva zbog privremenog prestanka za njegovim radom, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario na radnom mestu kao da radi, s tim što tako utvrđena naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Isplatu naknade zarade iz ove tačke obezbeđuje poslodavac.

10. Odluku o upućivanju zaposlenog za čijim je radom privremeno prestala potreba donosi poslodavac poštujući odredbe kolektivnih ugovora.

Poslodavac je dužan da zaposlenom izda rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo.

11. Stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Poseban (granski) kolektivni ugovor za delatnosti tekstila, kože i obuće Srbije zaključen 17. aprila 1995. godine.

Prilog 1

KOEFICIJENTI
ZA UTVRĐIVANJE CENA RADA PO GRUPAMA TIPIČNIH RADNIH MESTA

1. Za tipična radna mesta razvrstana u grupe G1 do G11 najniže cene rada se ne mogu ugovoriti u iznosu nižem od cene rada za najjednostavniji rad utvrđene ovim kolektivnim ugovorom, pomnožene sledećim koeficijentima:

R. br.

Grupa tipičnih radnih mesta

Koeficijenat

1

G.1.

1,00

2

G.2.

1,10

3

G.3.

1.30

4

G.4.

1,50

5

G.5.

1,60

6

G.6.

1,75

7

G.7.

1,85

8

G.8.

2,00

9

G.9.

2,20

10

G.10.

2,50

11

G.11.

2,80

2. Pri utvrđivanju cene rada za tipična radna mesta, pored koeficijenata datih u tački 1 ovog priloga, treba imati u vidu i dodatne koeficijente po osnovu posebnih uslova rada, a u skladu sa tabelom u Prilogu 2.

3. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom (kolektivnim ugovorom u preduzeću) na osnovu cena rada za tipična radna mesta, utvrđena ovim kolektivnim ugovorom, ugovaraju se cene rada po radnim mestima, pri čemu su ovde utvrđene cene rada, donja granica utvrđivanja cene rada za radno mesto koje pripada konkretnoj grupi.

4. U pogledu tipičnih radnih mesta brojevi u šifre ispred radnog mesta označavaju:

- prvi broj označava grupu u koju je radno mesto razvrstano (od 1 do 11);

- drugi broj označava delatnost kojoj tipično radno mesto pripada, pri čemu je:

- broj 1 - proizvodnja tekstilnih prediva, pletenina i tkanina,

- broj 2 - proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda,

- broj 3 - proizvodnja kože i krzna,

- broj 4 - proizvodnja kožne obuće i galanterije,

- broj 5 - administrativni poslovi i trgovina,

- treći broj je redni broj tog radnog mesta u konkretnoj grupi i u toj delatnosti.

KATALOG
POSLOVA RAZVRSTANIH U GRUPE ZA UTVRĐIVANJE CENE RADA ZA TIPIČNA RADNA MESTA

I. GRUPE TIPIČNIH RADNIH MESTA

G.1.

- Zaposleni koji rade na poslovima koji zahtevaju samo kratka uputstva i koje u svako vreme mogu izvršiti i drugi izvršioci.

- Zaposleni za vreme obučavanja poslova iz G.2.

Tipična radna mesta za ovu grupu su:

1.1. Čišćenje kancelarijskih prostorija, restorana društvene ishrane, proizvodnih hala

1.2. Čistač bala

1.3. Sudopera

1.4. Jednostavni kurirski poslovi (sortiranje akata putem jednostavne oznake za razvrstavanje, raznošenje pošte).

G.2.

Zaposleni koji rade na poslovima koji zahtevaju znanje i veštinu koja se stiče, po pravilu sa odgovarajućom praksom u preduzeću u trajanju od tri meseca.

Ako postoje ovi poslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno sledeći poslovi) da služe kao tipični za ovu grupu:

2.1. Pomoćni radnik u tekstilarstvu

- čišćenje elemenata mašina

- manipulisanje alatom i priborom u proizvodnji

- transportovanje materijala, ambalaže, alata i pribora.

2.2. Pomoćni radnik u konfekciji

- transportovanje materijala u krojačnici

- transportovanje materijala u proizvodnji raznovrsnih konfekcijskih proizvoda

- sortiranje otpadaka i slaganje materijala

- nopovanje, isprašivanje, raovanje

- transportovanje materijala u skladištu.

2.3. Kožarsko-krznarski pomoćni radnik

- sortiranje vune na traci

- pripremanje kože za štavljenje

- mokro rastezanje kože

- vešanje i skidanje koža

- pripremanje kože za obradu.

2.4. Pomoćni radnik u proizvodnji obuće i kožne galanterije

- čišćenje obrtajli

- paljenje konca

- lepljenje etiketa

- oblikovanje kožnih elemenata

- kvašenje lica

- oblikovanje jednostavnih ukrasa

- mehaničko obrađivanje površina

- čišćenje proizvoda

- dorađivanje

- pripremanje i transportovanje materijala.

G.3.

Zaposleni koji rade na poslovima koji traže znanje i veštinu koja se stiče, po pravilu, sa odgovarajućom praksom za vreme od 6 do 15 meseci.

Ako postoje ovi uslovi, sledeća radna mesta, odnosno sledeći poslovi mogu da služe kao tipični za ovu grupu:

3.1.1. Premotači tekstilnih vlakana;

3.1.2. Pomoćnik prelca:

- mešanje vlakana i oblikovanje runa

- oblikovanje pramena

- oblikovanje pređe

- posluživanje mašina u procesu predenja

- izrađivanje vate

3.1.3. Pomoćnik tkača;

3.1.4. Pomoćnik pletača:

- posluživanje mašina za pletenje

- pripremanje repromaterijala u pletionicama

- uređivanje pletiva

- podešavanje jednostavnih elemenata mašina za pletenje.

3.1.5. Pomoćnik apretera tekstila (brušenje, čupavljenje, četkanje, smuđenje, šišanje tkanine;

- zaglađivanje, valjanje, sabijanje tkanog i netkanog tekstila, vlaženje, parenje tekstila, sušenje, termofiksacija, kondenzovanje tekstila; impregniranje, odskrobljavanje, pranje tekstila;

- merenje, namotavanje, slaganje i otpremanje tekstila);

3.1.6. Pomoćnik belioca tekstila (raščupavanje pramena, pripremanje tekstila za iskuvavanje ili beljenje; pripremanje tekstila za mercerizovanje);

3.1.7. Pomoćnik bojadisara tekstila (ceđenje, pripremanje tekstila za bojenje, pripremanje kupelji za bojenje tekstila);

3.1.8. Pomoćnik štampara tekstila (pripremanje mašina i materijala za roto štampanje; pripremanje za filmsko štampanje tekstila; pripremanje štamparskih boja; pripremanje lepila i ugušćivača);

3.1.9. Pomoćnik čistača tekstila (hemijsko čišćenje i pranje tekstila; pripremanje materijala i predmeta za čišćenje);

3.2.1. Pomoćnik konfekcionara (izrezivanje i dovršavanje šablona, slaganje; kompletiranje iskrojenih delova; krojenje međupostava i pomoćnog materijala; sortiranje i kompletiranje svežnjeva; sastavljanje podstava; šivenje, lepljenje međupodstave; pripremanje delova za šivenje i šivenje; dorađivanje; označavanje; opremanje proizvoda, međufazno transportovanje.

3.2.2. Šivač tekstila (šivenje odeće, rublja, opreme; punjenje i proširivanje prekrivača, jorgana, jastuka; šivenje suncobrana, kišobrana presvlaka, obloga sedišta; dorađivanje i otpremanje konfekcijskih proizvoda);

3.2.3. Peglar tekstilne konfekcije (peglanje proizvoda; peglanje poluproizvoda; pojačavanje lepljivim podstavama; peglanje šavova; opsluživanje automatskih aparata za peglanje).

3.2.4. Šivač kožne odeće (sortiranje kože, krojenje kože; pikiranje; izrađivanje našivenih ili umetnutih džepova; ručno izrađivanje kožnih i sličnih proizvoda; mašinsko šivenje kože i surogata; mašinsko šivenje podstave i međupodstave; uglavljivanje rukava, umetanje podstava; izrađivanje rupica za dugmad, prišivanje dugmadi, oblikovanje rubova i šavova; peglanje);

3.2.5. Šivač krznene odeće (sortiranje kože; krojenje krzna; pikiriranje; izrađivanje džepova; ručno izrađivanje krznenih proizvoda; mašinsko šivenje krzna i surogata; mašinsko šivenje podstave i međupodstave; uglavljivanje rukava i umetanje podstave; izrađivanje gajkica za zakopčavanje, prišivanje gajkica, dugmadi, kopči i sl.; formiranje rubova i šavova; peglanje).

3.2.6. Pomoćnik šeširdžije (isprošivanje kapa; otvaranje tuljaka).

3.3. Pomoćnik kožara i krznara (pripremanje sirove kože; pripremanje kože golice; mašinsko skidanje dlake; ručno skidanje mešine; pripremanje kože za štavljenje i štavljenje kože; okretanje, rezanje i obrezivanje kože; rastezanje koža i napinjanje koža; mašćenje, premazivanje ili natapanje koža; pripremanje koža za obradu, pripremanje koža za dovršavanje; češljanje, brušenje, poliranje i šišanje krzna; dorađivanje kože; pripremanje gotovih koža; rafiniranje masti; sušenje i presovanje vune u bale).

3.4.1. Pomoćnik izrađivača delova obuće:

- nalepljivanje tabanica,

- ušniravanje gotovih proizvoda,

- sečenje traka ispod lastiša,

- obeležavanje đona i međuđona.

3.4.2. Pomoćnik izrađivača kožne galanterije (pripremanje materijala i krojenje; izrađivanje ušitaka; ručno i mašinsko pletenje; posluživanje visokofrekventnih aparata za varenje; ručno i mašinsko kovanje; označavanje i pakovanje; izrađivanje sedlarskih elemenata).

3.5.1. Čuvar (čuvanje objekata, ljudi i imovine; rukovanje opremom za zaštitu od požara).

3.5.2. Pomoćnik administrativnog operatera

3.5.3 Kurir

G.4.

Zaposleni koji rade na poslovima koji zahtevaju znanje i veštinu koja se stiče završavanjem trogodišnjeg stručnog obrazovanja u obrazovnoj ustanovi koja je priznata Zakonom i gde se obrazovanje izvodi tačno prema nastavnom planu za sticanje znanja zaposlenih u tekstilnom pogonu, tkača, krojača, mehaničara i sl.

Zaposleni bez planske stručne obuke u smislu st. 1 koji na bazi duže stručne prakse od najmanje tri godine na jednom od radnih mesta iz grupe G.3.

Ako postoje uslovi iz st. 1 i 2 mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da služe kao tipična za ovu grupu;

4.1.1. Prelac (rastresanje, čišćenje i mešanje vlakana, izrađivanje koprenastih proizvoda; grebenanje i istezanje; češljanje i udvajanje pramenova; pretpredenje i predenje; strukanje i končanje; teksturiranje i volumeniziranje, premotavanje i končanje).

4.1.2. Tkač (pripremanje brda i uvođenje u tkalačko brdo; ručno i mašinsko vezivanje osnove; tkanje na listovkama i automatima; tkanje na specijalnim razbojima; tkanje na žakardskim mašinama; tkanje persijskih ćilima; tapiserija i drugih sličnih ručno-tkanih proizvoda; izrađivanje i popravljanje tkanina).

4.1.3. Snovač (Englesko snovanje, Saško snovanje; snovanje snutkovima).

4.1.4. Vlaknar (pripremanje materijala za izradu vlakana, izrađivanje vlaknastih koprena; učvršćivanje vlaknastih koprena; izrađivanje vlaknina; finalizovanje vlaknina).

4.1.5. Dorađivač vlakana (plastifikacija i kaširanje vlakana, valjanje jambolija; sušenje i impregnacija vlakana; površinsko obrađivanje i oblikovanje vlakana).

4.1.6. Pletač (pripremanje pletenja, pletenje; pregledanje i kompletiranje pletiva).

4.1.7. Čipkar

4.1.8. Vezeninar

4.1.9. Užar - mrežar

4.1.10. Apreter tekstila (pripremanje rastvora za dorađivanje; plastifikovanje i kaširanje; fiksiranje, sušenje, impregniranje, kondenzovanje, pregledanje).

4.1.11. Belilac tekstila (omekšavanje; smuđenje tkanina; mercerizovanje tekstila; pripremanje rastvora za iskuvavanje i beljenje tekstila; širinsko ili pramensko iskuvavanje ili beljenje).

4.1.12. Bojadiser tekstila (pripremanje rastvora za bojenje; bojenje na mašinama ili aparatima za kontinuirane ili diskontinuirane procese).

4.1.13. Štampar tekstila (izrađivanje štamparskih valjaka za tekstil; pripremanje štamparskih pasti, štampanje na mašinama za filmsko štampanje; štampanje na roto-štamparskim mašinama; štampanje i slikanje).

4.1.14. Čistač tekstila

4.2.1. Krojač tekstila (pripremanje krojenja; zacrtavanje krojeva; označavanje iskrojenih delova).

4.2.2. Šivač (izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem).

4.2.3. Krojač (šivenje odela)

4.2.4. Krojač kožne odeće

4.2.5. Krojač krznene odeće

4.2.6. Šeširdžija (filcovanje tuljaka, multirovanje, špinovanje tuljaka, platiranje, bižonir-raslovanje, mazanje tuljaka i šešira).

4.2.7. Modistkinja (izrađivanje ženskih šešira i pokrivala).

4.3.1. Kožar (pripremanje koža za štavljenje; štavljenje koža; razmašćivanje; pranje koža; skidanje masti sa koža; cepanje golice i štavljenih koža; brušenje koža; struganje koža; mokro šišanje koža; muljanje i istresanje koža; rastezanje koža; šivenje koža; bojenje koža; bojenje koža prskanjem; bojenje kožnih predmeta; glađenje i valjanje koža; sušenje koža; glačanje krzna; sortiranje pomoću prolaza svetla).

4.3.2. Krznar (pripremanje koža za štavljenje; štavljenje koža; razmašćivanje koža; pranje koža; skidanje mesine s koža; cepanje koža; brušenje krzna; šivenje koža; šivenje krzna; glačanje krzna; obrađivanje krzna).

4.4.1. Izrađivač delova obuće I:

- obeležavanje (ručno i mašinsko), cvišniranje (ručno i mašinsko), šifranje sitnih delova ručno, lepljenje iberštajna i pojačanja, umpukovanje na ručnoj mašini, udaranje ukrasa, prevrtanje obrtajli, histanje obrtajli i kalupa, pranje lica i čišćenje, ravnanje tabana na galanterci, mazanje branzola i glenka, mazanje fleka i sastavljanje, lepljenje fila na bronzol.

4.4.2. Izrađivač kožne galanterije (cepanje i tančanje kože; krojenje materijala; krojenje kože; krojenje reptilija; krojenje veštačkih materijala; šivenje podstave; šivenje, rubljenje i rezanje galanterije; ukrasno šivenje; šivenje na specijalnim mašinama; šivenje okretane galanterije; izrađivanje kožnih zaštitnih sredstava; obrađivanje okretane galanterije; dorađivanje i rubljenje galanterije; oblikovanje na modelima; štampanje kožne galanterije).

4.4.3. Rukavičar (krojenje rukavica; šivenje rukavica; dorađivanje rukavica).

4.4.4. Tašner (izrađivanje sitne galanterije; izrađivanje pojaseva; izrađivanje torbica; pripremanje sredstava za rad; pripremanje materijala za rad).

4.4.5. Sarač (izrađivanje sedlarske opreme; izrađivanje sedlarskih elemenata; krojenje sedlarskih proizvoda; šivenje sedlarskih proizvoda; tapaciranje saobraćajne, sportske i ortopedske opreme; pripremanje sredstava za rad; pripremanje materijala za rad; pripremanje radnih naloga; izrađivanje remenskih proizvoda).

4.5.1. Daktilograf (prekucavanje na pisaćoj mašini; prekucavanje na terminalu računara; prijem i otprema teleks i telefaks poruka).

4.5.2. Evidentičar utrošaka (evidentiranje predmeta rada izraženih naturalno; evidentiranje utrošaka; evidentiranje radnih naloga; sastavljanje izveštaja).

G.5.

Zaposleni koji rade na poslovima koji, pored zahtevanih karakteristika iz grupe G.4. zahtevaju šira znanja i veštine, koja se stiču iskustvom u radu na poslovima grupe G.4. od najmanje tri godine, a koja se po pravilu izvršavaju prema opštim uputstvima.

Ako postoje ovi uslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da služe kao tipična za ovu grupu:

5.2.1. Šeširdžija II:

- blazovanje, ribanje i raovanje tuljaka, valjanje kapa i šešira, presovanje, rastezanje glave i oboda i falovanje.

5.4.1. Izrađivač delova obuće II:

- žigosanje na nožnoj mašini, sečenje tekstilnog platna na bonseku, štancanje sitnih delova iz otpada, šivenje nalepljene postave, obrezivanje (ručno) postave, zumbanje svih vrsta, mašinsko rastrljavanje i lepljenje flastera, peglanje lica duvaljka-amus, lepljenje postave, obeležavanje za dracanje po šablonu, pribijanje branzola, zapravka, farbanje peta šnita i fazona ručno, nitnovanje glenka, špaltanje đona, pendžeta i branzola.

G.6.

Zaposleni koji rade na poslovima za koja su potrebna znanja i veštine koje se stiču završavanjem najmanje četvorogodišnjeg stručnog obrazovanja u jednoj prema Zakonu priznatoj struci. Svojstvo završene stručne obuke ispunjava se dobijanjem diplome, na primer tehničkog crtača, tekstilnog tehničara, ekonomskog tehničara i sl.

Zaposleni bez ovakvog stručnog obrazovanja koji su na bazi dugogodišnje stručne prakse, stekli jednako vredna znanja i veštinu i koji obavljaju odgovarajuće poslove.

Ako postoje ovi poslovi mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da služe kao tipična za ovu grupu:

6.1.1. Operater predenja (pripremanje mašine za probno predenje; podešavanje mašina za čišćenje i mešanje), regenerisanje; podešavanje valjčića i grebenala; podešavanje grebenala i brušenje obloga; podešavanje uređaja za istezanje i udvajanje; podešavanje mašina za češljanje; podešavanje krilnika i finišera; podešavanje mašina za predenje i končanje; podešavanje mašina za teksturiranje i volumeniziranje; podešavanje mašina za premotavanje; pripremanje materijala; kontrolisanje svojstava reprodukcionog materijala; osposobljavanje zaposlenih kroz rad; vođenje radne grupe).

6.1.2. Operater tkanja (praćenje i kontrolisanje tkanja; tkanje uzoraka; podešavanje i održavanje mašina u pripremaonici tkanja; podešavanje i održavanje mašina u tkaonici; bušenje karata; pripremanje materijala; vođenje radne grupe za premotavanje; vođenje radne grupe za snovanje; vođenje učvršćivača osnove; vođenje, uvođenje i pripremanje brda; vođenje radne grupe za tkanje; vođenje čišćenja sirovih tkanina).

6.1.3. Operater vlaknina (pripremanje, praćenje izrade vlaknastih koprena; pripremanje i nadziranje izrade vlakana; podešavanje i održavanje mašina u pripremaonici nitnih materijala; podešavanje mašina za izrađivanje vlakana; vođenje radne grupe za izradu vlaknina).

6.1.4. Operater pletenja (pletenje probnih uzoraka; podešavanje i održavanje mašina u pripremaonici pletenja; podešavanje i održavanje mašina za pletenje; pletenje pojedinačnih proizvoda; operativno pripremanje pletenja).

6.1.5. Oplemenjivač tekstila (posluživanje, podešavanje i praćenje beljenja i sl.; posluživanje, podešavanje i nadziranje procesa bojenja; posluživanje, podešavanje i praćenje procesa štampanja; posluživanje podešavanje i kontrolisanje sušenja, plastifikovanja, kaširanja i sl.; posluživanje, podešavanje i praćenje graviranja i šabloniziranja; podešavanje i održavanje mašina za oplemenjivanje tekstila; oplemenjivanje vanserijskih tekstila).

6.2.1. Konfekcionar tekstila (umnožavanje krojeva; pripremanje slojeva i polaganje za krojenje; krojenje; pripremanje za šivenje; podešavanje i održavanje uređaja za konfekciju; mašinsko i ručno šivenje; šivenje uzoraka konfekcijskih proizvoda; peglanje i fiksiranje; organizovanje procesa konfekcioniranja; pripremanje konstrukcija ortopedskih pomagala od tekstila i kože; kontrolisanje kvaliteta; popravljanje odeće).

6.2.2. Konfekcionar kožne i krznene odeće (sortiranje krzna ili kože; umnožavanje krojeva; krojenje; šivenje; dorađivanje proizvoda; izrada uzoraka odeće; pripremanje konstrukcija ortopedskih pomagala od kože i tekstila; kontrolisanje sastavljanja pojedinih delova krznenih proizvoda; kontrolisanje proizvoda; pripremanje sredstava za rad; kontrolisanje procesa rada; raspoređivanje poslova u proizvodnoj jedinici).

6.2.3. Šeširdžija-specijalista (konus-fahovanje)

6.3. Kožarsko-krznarski operater (štavljenje i doštavljavanje koža; mašinsko cepanje ili tanjenje koža; mašinsko ili ručno blanširanje i odstranjivanje lica kože; mašćenje, odmašćivanje, impregnacija; pripremanje uređaja za bojenje kože; pripremanje otopina za pojedine tehnološke faze; standardizovano tehnološko analiziranje merenja ili testiranja kože i krzna; laboratorijsko analiziranje materijala; pripremanje podataka za normiranje; preuzimanje, merenje i sortiranje sirovih koža, poluproizvoda i pomoćnih materijala; skladištenje hemikalija, sirove kože ili gotove kože).

6.4.1. Obućar (markiranje lica i postave; štancanje od veštačkog materijala; špaltanje lica i postave; šivenje postave iz ruke; mašinsko ringlovanje i nitovanje; vađenje kalupa; presovanje luba; pakovanje gotove obuće po sort.; štancanje branzola; kedrovanje mašinsko sa upasivanjem; glazanje krćka; glazanje branzola).

6.4.2. Kožarski galanterista (pripremanje materijala; pripremanje uzoraka; umnožavanje krojeva odnosno šablona; lansiranje proizvodne dokumentacije; operativno pripremanje i praćenje proizvodnje; izrađivanje proizvoda iz reptilije; izrađivanje pogonskih remena; izrađivanje pokrivača od kože i surogata; izrađivanje profesionalne ili sportske opreme; pripremanje sredstava za rad; montiranje proizvoda; vođenje proizvodnih grupa; vođenje opreme).

6.5.1. Administrativni operater (prijem i sređivanje predmeta; vođenje odgovarajućih evidencija; davanje podataka i izdavanje izvoda).

6.5.2. Administrativno-tehnički sekretar (primanje, evidencija, distribucija i odlaganje pošte; prijem i kontaktiranje stranaka i poslovnih saradnika; tehničko pripremanje stručnih i poslovnih sastanaka; vođenje administrativnih poslova; organizovanje službenih putovanja).

6.5.3. Blagajnik

6.5.4. Knjigovođa

6.5.5. Kadrovski operater (prikupljanje i operativna obrada podataka o kadrovima; vođenje kadrovske evidencije; statistička obrada podataka o kadrovima).

6.5.6. Vatrogasac

6.5.7. Prodavac obuće i galanterije

6.5.8. Prodavac tekstilne robe

6.5.9. Trgovinski aranžer

G.7.

Zaposleni koji redovno i samostalno obavljaju teže samostalne poslove, koje pored karakterističnih zahteva grupa G.5. i G.6. zahtevaju osposobljavanje putem dodatnog planski obavljenog specijalističkog obrazovanja u preduzeću.

Zaposleni na ekonomskim, tehničkim i majstorskim poslovima koji pored karakterističnih zahteva G.6. pretpostavljaju proširenije znanje i veštinu i zahtevaju samo opšta uputstva.

Ako postoje ovi uslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da posluže kao tipična za ovu grupu:

7.1.1. Operater predenja-specijalista (tehnološko podešavanje mašina za predenje; uzorkovanje; pripremanje tehnologije predenja; pripremanje i sređivanje dokumentacije u predionicama; praćenje proizvodnje u predionicama; organizovanje radnog procesa u predionicama; vođenje radnih grupa u predioničkim odeljenjima; kontrolisanje procesa predenja; kontrolisanje predioničke proizvodnje; normiranje predioničkih radova; planiranje materijala, planiranje proizvodnje; tehničko praćenje prodaje).

7.1.2. Operater tkanja-specijalista (tehnološko podešavanje mašina za tkanje (razboja); pripremanje i sređivanje dokumentacije u tkaonicama; organizovanje radnog procesa u tkaonicama; vođenje radnih grupa u tkaonicama; kontrolisanje tkalačkih procesa; kontrolisanje tkaoničke proizvodnje; ispitivanje karakteristika materijala; normiranje poslova tkanja; planiranje materijala; planiranje proizvodnje; tehničko praćenje procesa prodaje).

7.1.3. Operater vlakna-specijalista (tehnološko podešavanje mašina za vlakniranje; uzorkovanje; pripremanje tehnologije izrade vlakana; pripremanje i sređivanje dokumentacije za izradu vlaknina i sastavljenih tekstila; praćenje proizvodnje, vlaknina i sastavljenih tekstila; organizovanje radnog procesa; vođenje radnih grupa u odeljenjima za vlakniranje; kontrolisanje procesa vlakniranja; kontrolisanje proizvodnje vlakana; ispitavanje karakteristika materijala; normiranje vlakninarskih i pratećih radova; planiranje materijala, planiranje proizvodnje; praćenje prodaje).

7.1.4. Operater pletenja-specijalista (tehnološko podešavanje mašina za pletenje; uzorkovanje; pripremanje tehnologije pletenja; pripremanje i sređivanje dokumentacije u pletionicama; praćenje proizvodnje u pletionicama; organizovanje radnog procesa u pletionicama; vođenje radnih grupa u odeljenjima za pletenje; kontrolisanje procesa pletenja; ispitivanje karakteristika materijala; normiranje pletioničkih radova; planiranje materijala, planiranje proizvodnje; tehničko praćenje prodaje; kontrolisanje pletioničke proizvodnje).

7.1.5. Oplemenjivač tekstila-specijalista (uzorkovanje i oblikovanje tekstila oplemenjivanjem; pripremanje tehnoloških postupaka oplemenjivanja tekstila; vođenje proizvodnih jedinica; normiranje i standardizovanje; planiranje materijala; tehničko praćenje ostvarivanja prodaje; kontrolisanje procesa oplemenjivanja; preuzimanje tekstila za oplemenjivanje; sređivanje evidencije o sredstvima za rad; kontrolisanje radnog procesa; tehničko praćenje prodaje).

7.2.1. Konfekcionar tekstila-specijalista (određivanje normativa upotrebe materijala; preuzimanje materijala; proučavanje rada i upotrebe vremena; kalkulacije; pripremanje tehničke dokumentacije; tehnološko praćenje proizvodnje; organizovanje proizvodnje u grupi; operativno vođenje radnih jedinica konfekcije; kontrolisanje; tehničko praćenje prodaje).

7.2.2. Modelar konfekcije (modeliranje konfekcijskih proizvoda; kreiranje; konstruisanje; crtanje i umnožavanje krojeva; izrada šablona; izrada krojnih slika; priprema tehničke dokumentacije; operativno vođenje radionica za uzorke; kontrolisanje; praćenje uspešnosti prodaje).

7.2.3. Krojač-specijalista (krojenje i izrada unikatnih odela; obrazovanje i osposobljavanje za rad).

7.2.4. Konfekcionar kožne i krznene odeće-specijalista (modelovanje krzna i krznene odeće; konstruisanje proizvoda; gradiranje krojeva; normiranje; pripremanje tehnološke dokumentacije; kalkulacije; analiziranje uspešnosti rada u proizvodnim jedinicama; kontrolisanje proizvodnog procesa; vođenje rada u proizvodnoj jedinici; planiranje repromaterijala; vođenje skladištenja).

7.2.5. Krojač krznene odeće-specijalista (kreiranje i izrada unikatnih krznenih odela; obrazovanje, odnosno osposobljavanje za rad).

7.3. Kožarsko-krznarski operater specijalista (preuzimanje sirovih koža; vođenje skladištenja repromaterijala, poluproizvoda i proizvoda industrije kože i krzna; laboratorijsko pripremanje i praćenje tehnologije prerade kože; pripremanje i uređivanje tehnološke dokumentacije za proizvodnju; normiranje, obrazovanje faznog procesa prerade kože i krzna; mašinsko obrađivanje kože i krzna; međufazno kontrolisanje i sortiranje kože i krzna; vođenje proizvodnih procesa; obrazovanje (ospsobljavanje) za rad).

7.4.1. Obućar-specijalista I: (volkovanje, presovanje, štancanje više i sl. most maš., štancanje postave, šifranje postave, šivenje za štircanje, šivenje ukr. svih vrsta, postavljanje, spremanje lica za šivenje nalepljenog, manipulant i popravka, presovanje đonova, nameštanje i pribijanje pete zavrtnjima, peglanje i pokucavanje, štancovanje kožnih branzola, automatsko frezanje đonova, špaltanje krčka - đona, štancanje đona neolit, navlačenje čarapa na kalup, skidanje celobrizgane obuće sa formi).

7.4.2. Modelar obuće (modeliranje obuće; gradiranje modela; modeliranje elemenata obuće; planiranje i oblikovanje alata; oblikovanje prototipova sastava; pripremanje i uređivanje tehničke dokumentacije; kalkulacija; prezentacija uzoraka; obrazovanje (osposobljavanje za rad).

7.4.3. Kožarski galanterista-specijalista (modeliranje proizvoda kožarske galanterije; pripremanje tehničke dokumentacije; programiranje i planiranje materijala; vođenje radne jedinice; vođenje smene; obrazovanje za rad).

7.4.4. Modelar kožne galanterije (modeliranje kožarske galanterije; planiranje i oblikovanje alata; pripremanje i uređivanje tehničke dokumentacije; kalkulisanje proizvoda i proizvodnje; kontrolisanje kvaliteta proizvoda i proizvodnje; obrazovanje za rad).

7.4.5. Sarač-specijalista (kreiranje i izrada unikatnih sedlarskih proizvoda; obrazovanje za rad).

7.5.1. Poslovni sekretar (vođenje korespondencije; ostvarivanje poslovnih kontakata).

7.5.2. Knjigovodstveni likvidator

7.5.3. Knjigovođa kontista

7.5.4. Vatrogasac specijalista

7.5.5. Trgovački putnik

G.8.

Zaposleni koji na osnovu uputstava obavljaju visoko stručne ekonomske ili tehničke poslove za koje je potrebno znanje stečeno putem završavanja više škole odgovarajuće struke, odnosno dugogodišnje stručno iskustvo stečeno radom na poslovima grupe G.7. (obućar specijalista koji radi na ključnim mestima u proizvodnji i sl.).

Obrazovani početnici grupe G.9.ako rade posao koji odgovara njihovoj stručnoj spremi, sve dok nisu stekli neophodnu praksu koja se verifikuje polaganjem pripravničkog ispita.

Ako postoje ovi uslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da posluže kao tipična za ovu grupu:

8.1.1. Operativni tehnolog predenja

8.1.2. Operativni tehnolog tkanja

8.1.3. Operativni tehnolog pletenja

8.1.4. Tekstilno-hemijski operativni tehnolog

8.2.1. Operativni tehnolog kožarske i krznarske konfekcije

8.2.2. Operativni tehnolog kožarske i krznarske konfekcije

8.3. Kožarsko-krznarski operativni tehnolog

8.4.1. Operativni tehnolog prerade kože

8.4.2. Obućar-specijalista II

8.5.1. Knjigovođa bilansista

8.5.2. Kalkulant proizvodnje i troškova

8.5.3. Operativni programer AOP

8.5.4. Operativni organizator zaštite na radu

8.5.5. Komercijalista

8.5.6. Trgovački kontrolor

G.9.

Zaposleni koji u okviru opštih uputstava na delimičnim područjima ili ograničenom obimu samostalno izvršavaju visoko-stručne ekonomske ili tehničke poslove za koje je potrebno znanje stečeno završavanjem više škole odgovarajuće struke i stručno iskustvo ostvareno radom na poslovima iz grupe G.8. u trajanju od najmanje 5 godina.

Ako postoje ovakvi uslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da posluže kao tipična za ovu grupu:

9.1.1. Operativni tehnolog predenja - specijalista

9.1.2. Operativni tehnolog pletenja - specijalista

9.1.3. Operativni tehnolog tkanja - specijalista

9.1.4. Tekstilno-hemijski operativni tehnolog - specijalista

9.2.1. Operativni tehnolog tekstilne konfekcije - specijalista

9.2.2. Operativni tehnolog kožarske i krznarske konfekcije - specijalista

9.3. Operativni tehnolog kože i krzna - specijalista

9.4. Operativni tehnolog prerade kože - specijalista

9.5.1. Organizator materijalno-finansijskih poslova

9.5.2. Organizator trgovinskog poslovanja

G.10.

Zaposleni koji u okviru opštih uputstava obavljaju samostalno ekonomske i tehnološke poslove za koje se pretpostavlja stečeno obrazovanje u visokostručnoj školi (fakultetu) za diplomiranog ekonomistu, diplomiranog inženjera, diplomiranog pravnika ili za neku jednako vrednu struku. Stručno obrazovanje može da se zameni jednako vrednim znanjem koje je stečeno na bazi odgovarajućeg stručnog iskustva na radnom mestu grupe G.9.

Majstori sa složenim područjem rada koji u njima dodeljenom nadzornom području nose odgovornost, ako na tom području rade pretežno zaposleni iz grupe G.6., ili kojima je potrebno sveobuhvatno znanje u ophođenju sa materijalom i mašinama.

Ako postoje ovakvi uslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da posluže kao tipična za ovu grupu:

10.1.1. Tehnolog predenja

10.1.2. Tehnolog tkanja

10.1.3. Tehnolog pletenja

10.1.4. Tekstilno-hemijski tehnolog

10.1.5. Organizator tekstilnog poslovanja

10.2.1. Tehnolog tekstilne konfekcije

10.2.2. Tehnolog kožarske konfekcije

10.2.3. Organizator tekstilno-kožarsko-konfekcijskog poslovanja

10.3.1. Kožarsko-krznarski tehnolog

10.3.2. Organizator kožarsko-krznarskog poslovanja

10.4.1. Tehnolog prerade kože

10.4.2. Organizator obućarskog i kožarsko-galanterijskog poslovanja

10.5.1. Analitičar materijalno-finansijskog poslovanja

10.5.2. Planer investicija

10.5.3. Pravni referent

10.5.4. Programer informacionog sistema

10.5.5. Organizator rada i socijalne zaštite kadrova

G.11.

Zaposleni koji u okviru opštih smernica, samostalno obavljaju ekonomske, pravne i tehnološke poslove za koje se pretpostavlja specijalno znanje i sveobuhvatno stručno iskustvo stečeno na radnom mestu grupe G.10. Ako postoje ovakvi uslovi, mogu sledeća radna mesta (odnosno poslovi) da posluže kao tipična za ovu grupu:
11.1.1. Tehnolog predenja - specijalista

11.1.2. Tehnolog tkanja - specijalista

11.1.3. Tehnolog pletenja - specijalista

11.1.4. Tekstilno-hemijski tehnolog - specijalista

11.1.5. Istraživač tekstilarstva

11.2.1. Tehnolog tekstilne konfekcije - specijalista

11.2.2. Tehnolog kožarsko-krznarske konfekcije - specijalista

11.2.3. Istraživač tehnologije konfekcioniranja odeće

11.3.1. Kožarsko-krznarski tehnolog - specijalista

11.3.2. Istraživač tehnologije kože krzna

11.4.1. Tehnolog prerade kože - specijalista

11.4.2. Istraživač tehnologije prerade kože

11.5.1. Organizator poslova plana i analize

11.5.2. Savetnik za ekonomska pitanja

11.5.3. Projektant - specijalista za informacioni sistem.

NAPOMENA:

1) Pregledom tipičnih radnih mesta nisu obuhvaćena radna mesta na održavanju pogona i sl. To može biti predmet pojedinačnih kolektivnih ugovora, a moguće je i ovaj Katalog proširiti radnim mestima koja su za većinu preduzeća u delatnosti zajednička.

2) U grupama od G.1. do G.7. su pored naziva tipičnog radnog mesta, u alinejama pobrojani i elementi opisa poslova, u funkciji lakšeg identifikovanja pripadnosti radnog mesta u preduzeću odgovarajućem tipičnom radnom mestu.

U grupama od G.8. do G.11. samo su pobrojana tipična radna mesta jer smatramo da su ona po preduzećima dovoljno unificirana da nije potrebno bliže usmeravanje kroz opis.

3) Katalog radnih mesta je utvrđen na osnovu jedinstvene nomenklature zanimanja.

Prilog 2

PREGLED
RADNIH MESTA I RADNIH SREDINA SA OTEŽANIM USLOVIMA RADA - UVEĆANJE CENE RADA PO OVOM OSNOVU

1. Radna mesta sa posebnim uslovima rada se, zavisno od težine uslova rada, razvrstavaju u tri grupe (U1 do U3). Koeficijenti za utvrđivanje iznosa kojim se uvećava cena rada po osnovu rada u posebnim uslovima iznose:

- za prvu grupu (U1) od 0,21 do 0,30

- za drugu grupu (U2) od 0,14 do 0,20

- za treću grupu (U3) od 0,05 do 0,13

Iznos kojim se uvećava cena rada po osnovu rada u otežanim uslovima utvrđuje se tako što se koeficijenti za grupe U1 do U3 (koji se, zavisno od konkretnih uslova rada, precizno uređuju pojedinačnim kolektivnim ugovorom) primene na cenu rada za najjednostavniji rad, utvrđenu Posebnim kolektivnim ugovorom za delatnosti tekstila, kože i obuće.

2. Razvrstavanje u grupe U1 do U3 vrši se na osnovu uslova rada kojima je zaposleni izložen, a na osnovu objektivno utvrđenog intenziteta buke, aero-zagađenja, promaje, vlage, vibracija i sl. u odnosu na odgovarajuće standarde, kao i na osnovu drugih relevantnih parametara i dužine izloženosti zaposlenih takvim uslovima u toku radnog dana.

2.1. I grupa - U1

U prvu grupu uslova rada (U1) razvrstavaju se radna mesta, odnosno radne sredine, koje karakteriše izloženost zaposlenih tokom celog radnog vremena vrlo teškim uslovima rada kao što su: velika koncentracija prašine, vrlo naglašen uticaj hemikalija (boja, lakova, lepkova i sl.), vibracije, stalna izloženost vlazi, vodenoj pari, visokoj temperaturi, velika buka, veliki fizički napori, naglašena opasnost od povreda i drugo.

Pri radu u ovakvim uslovima zaposleni po pravilu koristi odgovarajuća sredstva lične zaštite (ušni čep protiv buke, zaštitne rukavice, zaštitne čizme, štitnik za oči i lice, maska od gaze, grudnjak i sl.) što takođe predstavlja bitan elemenat razvrstavanja u ovu grupu uslova rada.

2.2. II grupa - U2

U drugu grupu uslova rada (U2) razvrstavaju se radna mesta, odnosno radne sredine, u kojima zaposleni provodi puno radno vreme, a koji se odlikuje naglašenom prljavštinom, bukom, prašinom, vibracijama, promajom i sl., ali manjeg intenziteta od prisutnog u slučajevima karakterističnim za U1, zbog čega nije obavezna upotreba neugodnih sredstava lične zaštite.

U ovu grupu razvrstavaju se radna mesta na kojima zaposleni tokom punog radnog vremena rade u proizvodnim halama, a nisu neposredno i u punoj meri izloženi uticajima uslova rada iz grupe U1, odnosno svi radnici koji rade u predionicama, pletionicama, tkačnicama, krojačnicama, halama za proizvodnju i preradu kože, linijama konfekcije, linijama proizvodnje obuće i kožne galanterije i sl. a koji nisu razvrstani u grupu U1.

2.3. III Grupa - U3

U treću grupu uslova rada (U3) razvrstavaju se radna mesta koja podrazumevaju obavezu zaposlenih da, pri normalnom obavljanju svojih poslova, značajan deo radnog vremena provode u radnim prostorijama koje karakterišu uslovi rada iz grupa U1, i U2, ali ne provode celokupno dnevno radno vreme u takvim uslovima i nisu najdirektnije izloženi njihovom uticaju.

U ovu grupu se, po pravilu, razvrstavaju poslovi rukovodioca proizvodnje, tehnologa, poslovođe, radnika na održavanju postrojenja i sl.

3. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom (kolektivnim ugovorom u preduzeću), može se utvrditi i veći broj grupa za razvrstavanje po osnovu uslova rada, uvažavajući osnovne karakteristike razlikovanja grupa, date u ovom prilogu i granice u kojima se koeficijenti mogu utvrditi.

Cena konkretnog radnog mesta utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno na osnovu pojedinačnog kolektivnog ugovora, sadrži u sebi i uvećanje po osnovu uslova rada u skladu sa ovim prilogom.