Član 1

Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa kao i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.

Poslodavcem, u smislu ovog kolektivnog ugovora smatraju se preduzeća koja obavljaju privrednu delatnost (u daljem tekstu: preduzeća) u delatnosti drumskog i gradskog saobraćaja, autobuskih stanica i špedicije Republike Srbije.

Član 2

Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorima mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.

Za sve neregulisane odnose u ovom kolektivnom ugovoru primenjuju se zakonski propisi i odredbe Opšteg kolektivnog ugovora.

Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se u preduzećima drumskog i gradskog saobraćaja, autobuskih stanica i špedicije u Republici Srbiji, a kod prevoznih preduzeća primenjuje se posebni kolektivni ugovor za svako pravno lice prema šifri pretežne delatnosti.

Član 3

Poslodavac kod koga nije organizovana sindikalna organizacija dužan je da Sindikatu, potpisniku ovog kolektivnog ugovora dostavi opšti akt, odnosno ugovor o radu kojim se utvrđuju prava, obaveze i odgovornosti koje se uređuju pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Ako Sindikat iz stava 1. ovog člana smatra da opšti akt, odnosno ugovor o radu, nije donet, odnosno zaključen u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, o tome obaveštava inspekciju rada.

Član 4

Poslodavac je u mogućnosti da zaposlenom zbog smanjenja obima posla, a što je vezano za karakteristične oscilacije u radu ovih preduzeća, ponudi i obezbedi jedno od mogućih rešenja:

- upućivanje na korišćenje najviše 1/2 godišnjeg odmora, ukoliko ga zaposleni nije iskoristio,

- upućivanje na korišćenje plaćenog odsustva s tim da zarada koja se zaposlenom isplaćuje za to vreme ne može biti niža od 70% zarade zaposlenog sa njegovog radnog mesta za tekući mesec i

- upućivanje na korišćenje neplaćenog odsustva, na zahtev zaposlenog u trajanju najmanje mesec dana, a najviše šest meseci, u toku kalendarske godine.

Član 5

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 25 radnih dana za godinu dana rada.

Zaposleni koji u kalendarskoj godini nema godinu dana rada, a u radnom odnosu je najmanje mesec dana ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava:

- po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta do 5 radnih dana;

- po osnovu uslova rada do 4 radna dana;

- po osnovu radnog iskustva do 3 radna dana;

- invalidu rada i vojnom invalidu 3 radna dana;

- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života, 2 radna dana, i

- roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života, 2 radna dana.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorima mogu se utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma u smislu stava 3 ovog člana.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao 5 radnih dana.

Član 6

Pored slučajeva regulisanih Opštim kolektivnim ugovorom, zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) pet radnih dana u slučaju rođenja deteta i sedam radnih dana za zdravstveno rekreativni odmor.

Član 7

Zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) u sledećim slučajevima:

- negovanje bolesnog člana uže porodice, roditelja ili drugog člana porodičnog domaćinstva - 5 radnih dana, i

- smrti srodnika za koje zaposleni nema pravo na plaćeno odsustvo - 2 radna dana.

Poslodavac može odobriti zaposlenom korišćenje neplaćenog odsustva kada to ne remeti proces rada i u sledećim slučajevima:

- pripremanje stručnog ili drugog ispita, stručnog ili drugog osposobljavanja, usavršavanja, koje se ne vrši za potrebe radnog procesa preduzeća,

- izgradnje sopstvene stambene zgrade za potrebe svoje porodice i

- učestvovanje u sportskim, kulturnim i drugim manifestacijama i priredbama, na zahtev zaposlenog.

Član 8

Zaposleni može privremeno ili trajno da bude raspoređen na rad iz jednog mesta u drugo uz njegov pristanak.

Zaposleni može da se rasporedi na rad kod istog poslodavca iz jednog mesta u drugo mesto bez njegovog pristanka:

- ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u skladu sa kolektivnim ugovorom, i

- ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se raspoređuje na rad manje od 50 km u jednom pravcu ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni raspoređuje na teritoriji iste opštine, odnosno grada a organizovan je redovni prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.

Zaposlena - žena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta i zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost II kategorije, ne mogu da budu raspoređeni u smislu stava 2 ovog člana.

Član 9

Poslodavac je dužan obezbediti takve uslove rada i sve potrebne mere lične i kolektivne zaštite na radu kojima se štiti fizičko i psihofizičko zdravlje i lična i kolektivna bezbednost zaposlenih u procesu rada, u skladu sa zakonom i propisima iz oblasti zaštite na radu.

Član 10

Ako zaposlenom nije obezbeđena oprema za zaštitu na radu, zaposleni se obraća i upoznaje sa tim sindikalnu organizaciju koja sa svoje strane podnosi poslodavcu zahtev za rešenje problema i obaveštava inspekciju rada o nastaloj situaciji. Sindikat u ovakvim slučajevima, po sopstvenoj proceni i odluci može organizovati štrajk (u skladu sa Zakonom o štrajku) na teret poslodavca.

Član 11

Poslodavac je obavezan da redovno osigurava sve zaposlene.

Član 12

Zarade zaposlenih utvrđuju se tako što se najniža zarada zaposlenih za najjednostavniji rad, utvrđena na način predviđen ovim kolektivnim ugovorom, pomnoži navedenim koeficijentom po grupama poslova.

Za preduzeća u delatnosti drumskog i gradskog saobraćaja, autobuskih stanica i špedicije kao i povezana preduzeća Republike Srbije, utvrđuju se tipična radna mesta po grupama poslova sa koeficijentima datim u pregledu:

Pojedinačnim kolektivnim ugovorima utvrđuju se zarade zaposlenih koje po grupama poslova ne mogu biti niže od osnovnih zarada zaposlenih utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom, kao i koeficijenti.

Član 13

Zarada zaposlenog za najjednostavniji rad za period jul - oktobar 2001. godine, utvrđuje se u visini od 3.586,80 dinara.

Preduzeća koja posluju u otežanim uslovima privređivanja a ova zarada može dovesti do još većih poremećaja u poslovanju, mogu navedeni iznos umanjiti do 20%, na način predviđen pojedinačnim kolektivnim ugovorima.

Ako u roku od tri meseca od dana utvrđivanja poslednje visine zarade zaposlenih, indeks cena na malo u Republici Srbiji, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, kumulativno bude viši od 10%, potpisnici ovog kolektivnog ugovora utvrdiće u roku od 15 dana, novu visinu zarade zaposlenih.

Član 14

Zarada zaposlenih utvrđuje se na osnovu zarada zaposlenih utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom za određene poslove i ostvarenog radnog učinka: po osnovu normativa, standarda i drugih kriterijuma i merila na osnovu kojih se utvrđuju rezultati rada zaposlenih iz pojedinačnih kolektivnih ugovora.

Član 15

Ako poslodavac, u skladu sa zakonom, svim zaposlenim isplaćuje minimalne zarade, pojedinačnim kolektivnim ugovorima se utvrđuje davanje mišljenja u pisanoj formi sindikalne organizacije, s tim da rok za isplatu razlike između zarada zaposlenih po ovom kolektivnom ugovoru, odnosno zarada po pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i isplaćenih minimalnih zarada ne može biti duži od tri meseca.

Poslodavac kod koga nije organizovana sindikalna organizacija, mišljenje u pisanoj formi iz stava 1 ovog člana traži od Sindikata, potpisnika ovog kolektivnog ugovora.

Član 16

Kad poslodavac isplaćuje zaradu u iznosu nižem od zarade koju bi zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom, a višem od minimalne zarade, odluku donosi organ koji je, u skladu sa zakonom, nadležan za donošenje odluke o isplati minimalne zarade, uz prethodno pribavljenu pisanu saglasnost sindikalne organizacije o tome, s tim da rok za isplatu razlike između zarada zaposlenih po ovom kolektivnom ugovoru, odnosno pojedinačnom kolektivnom ugovoru i isplaćenih zarada, ne može biti duži od 3 meseca.

Poslodavac kod koga nije organizovana sindikalna organizacija, pisanu saglasnost iz stava 1 ovog člana traži od Sindikata, potpisnika ovog kolektivnog ugovora.

Član 17

Preduzeća i drugi poslodavci se obavezuju da do 31. decembra 1997. godine utvrde normative rada - standarde, kao sastavne delove svojih pojedinačnih kolektivnih ugovora.

Član 18

Posebnim ugovorom koji zaključuju direktor i ovlašćeni organ utvrđuju se zarada direktora i uslovi pod kojima se ona isplaćuje, sankcije za neizvršavanje ugovorenih obaveza i druga pitanja koja se odnose na preuzete obaveze i ovlašćenja, s tim što zarada direktora ne može biti niža od četvorostrukog iznosa najniže zarade zaposlenih u pojedinačnom kolektivnom ugovoru preduzeća u kojem radi.

Član 19

Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati dodatak zarade u iznosu od 0,5% njegove zarade za svaku navršenu godinu radnog staža.

Član 20

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi dodatak zarade po radnom času i to:

- za rad na dane praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi za 110%,

- za rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana) za 25%, i

- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno po osnovu izvršene godišnje preraspodele radnog vremena za 25%.

Član 21

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi dodatak zarade po radnom času i to:

1. za teže uslove rada (kao što su: dim, žar, pepeo, prašina, vlaga, visoke temperature, jaka buka, posebno blještava veštačka rasveta, mračne prostorije, rad pri obojenoj svetlosti ili teški fizički napori) za najmanje 3%;

2. za rad gde je propisana primena sredstava zaštite na radu (kao što su: zaštitne naočare, plinska maska, maska protiv prašine, aparat za dovod svežeg vazduha, zaštitna sredstva od štetnog delovanja kiseline, visokih i niskih temperatura i sl.) za najmanje 5%, i

3. za povećanu opasnost od požara, eksplozije, poplave i sl. visinu dodatka će utvrditi opšti akt preduzeća, zavisno od stepena opasnosti, s tim da ovaj dodatak ne može biti manji od 5%.

Ovi otežani uslovi ne mogu da traju duže od tri meseca.

Član 22

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi povećanje troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenog i dodatak za troškove smeštaja i ishrane.

Član 23

Pojedinačnim kolektivnim ugovorima potpisnici regulišu procenat zarade za višekratno radno vreme.

Član 24

Dodatak zarade za vreme privremene sprečenosti za rad prouzrokovane povredom na radu i profesionalnom bolešću i zbog davanja tkiva i organa obezbeđuje se u visini 100% sopstvene zarade zaposlenog u tekućem mesecu.

Član 25

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi dodatak zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi zaposleni ostvario za dati mesec primenom koeficijenata i prosečnim prebačajem zaposlenih za taj mesec (odnosno kao i da radi), ako zakonom nije predviđen drugi osnov za dodatak u slučaju:

- korišćenja godišnjeg odmora i nagradnog odsustva,

- korišćenja plaćenog odsustva (utvrđeno Opštim kolektivnim ugovorom i članom 6. ovog kolektivnog ugovora), i

- praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi.

Član 26

Poslodavac je dužan da obezbedi :

- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

- mesečni dodatak za ishranu u toku rada u visini od 25% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini trostrukog iznosa zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od trostruke prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine;

- pomoć porodici, odnosno zaposlenom u slučaju smrti zaposlenog odnosno člana uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) u visini troškova pogrebnih usluga;

- iznos koji se zaposlenom isplaćuje ili dodeljuje u drugom vidu za postignute rezultate, a povodom jubilarnih godina rada zaposlenog u preduzeću ili jubileja preduzeća, a koji može iznositi do visine jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u preduzeću isplaćene u poslednjem (prethodnom) mesecu, a prema kriterijumima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i

- solidarnu pomoć zaposlenom usled teže bolesti ili teškog materijalnog stanja do visine dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 27

Poslodavac može, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima da obezbedi sredstva u iznosu od najmanje 0,2% na masu sredstava isplaćenih na ime zarada, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 28

Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.

Zajam u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac može da odobri pod sledećim uslovima:

- iznos odobrenog zajma ne može biti veći od dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

- isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec;

- vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog, najduže u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kojem je isplaćen zajam, i

- novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.

Član 29

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, prema kriterijumima za ostvarivanje ovog prava utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorima najmanje u visini od 70% od cene prevozne karte.

Član 30

Poslodavac je dužan da ugovorom ili drugim aktom, uredi poslove i način utvrđivanja učešća zaposlenih u dobiti ostvarenoj po osnovu inovacija, racionalizacija i drugih vidova stvaralaštva.

Visina naknade iz stava 1 ovog člana ne može biti niža od 20% godišnje dobiti ostvarene po ovom osnovu.

Član 31

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi dnevnicu za službeno putovanje u zemlji, u visini do 8% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi i troškovi noćenja, osim noćenja u hotelu "de lux" kategorije, priznaju u celini prema priloženom računu; a za putovanje u inostranstvu, u iznosu i na način koji propiše nadležni državni organ.

Član 32

Poslodavac može uputiti zaposlenog na plaćeno odsustvo, najduže do dvanaest meseci (članove odbora sindikalne organizacije preduzeća samo uz saglasnost istog odbora), s tim da broj zaposlenih na plaćenom odsustvu ne može preći 30% od ukupnog broja zaposlenih u preduzeću i da se vodi računa o pravičnoj smenjivosti zaposlenih na plaćenom odsustvu u zavisnosti od prirode posla.

Poslodavac je obavezan da donese program upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo koji sadrži ciljeve i rokove i da s njim upozna zaposlene.

Pri određivanju zaposlenih za upućivanje na plaćeno odsustvo primenjuju se kriterijumi po sledećem redosledu:

- potreba procesa rada,

- rezultati rada zaposlenih,

- izražene želje zaposlenog, i

- materijalno-socijalni položaj zaposlenog i njegovog porodičnog domaćinstva (prihodi po članu porodičnog domaćinstva, broj zaposlenih, broj dece i drugo).

Član 33

Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava iz člana 26 Zakona o radnim odnosima Republike Srbije, može da prestane radni odnos, pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina i to zaposlenom:

- do 10 godina staža osiguranja, najmanje u visini osmostrukog iznosa zarade,

- od 10 do 20 godina staža osiguranja, najmanje u visini dvanaestostrukog iznosa zarade, i

- od 20 do 30 godina staža osiguranja, najmanje u visini šesnaestostrukog iznosa zarade, i

- preko 30 godina staža osiguranja, najmanje u visini osamnaestostrukog iznosa zarade.

Zaradom u smislu ovog člana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

Član 34

Zaposleni stupanjem na rad preuzima dužnosti i obaveze na radu i u vezi sa radom (u daljem tekstu: radne obaveze) utvrđene zakonom, ovim i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni odgovara samo za one povrede radne obaveze koje su u vreme izvršenja bile utvrđene zakonom odnosno ovim ili pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 35

Za povrede radne obaveze zaposlenom se može izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

- novčana kazna, i

- prestanak radnog odnosa.

Član 36

Povrede radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna pored zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom utvrđenih, jesu:

- neopravdano napuštanje radnog mesta dva puta uzastopno i četiri puta sa prekidima mesečno;

- napravilan odnos prema ostalim zaposlenim, strankama i drugim licima;

- neprijavljivanje ili neblagovremeno prijavljivanje kvarova na uređajima i sredstvima rada, zaštitnim i drugim sredstvima, i

- nenošenje zaštitnih sredstava ili uniforme na radnom mestu.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorima mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna.

Član 37

Povrede radnih obaveza za koje se izriče mera prestanka radnog odnosa pored utvrđenih zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, jesu:

- neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza čime se preduzeću nanosi šteta u iznosu većem od 1.000,00 dinara;

- povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija i odredbi opštih akata koje regulišu ovu materiju za odgovorna lica i zaposlene koji neposredno rade na poslovima zaštite od požara ako je namerno, iz nehata, propuštanjem nadzora i radnji, činjenjem ili nečinjenjem došlo ili moglo doći do požara, havarije, ugrožavanja ljudskih života, nanošenja veće materijalne štete od 3.000,00 dinara;

- necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada kad se činjenjem ili propuštanjem odgovarajućih radnji nanese šteta preduzeću veća od 2.000,00 dinara;

- zloupotreba prava korišćenja bolovanja tako što se odsutnost sa rada zbog bolesti odnosno lečenja koristi suprotno propisanim merama tj. ako zaposleni lečenje po uputstvu lekara ili pak bolovanje zloupotrebi za obavljanje pojedinih poslova i radnji koje u svom lečenju ne bi smeo da obavlja a to sve utvrdi posebno osnovana komisija ili lica ovlašćena za takvu vrstu kontrole;

- pribavljanje lične i materijalne koristi, primanje mita i drugih okolnosti u vezi sa radom preduzeća, a na njegovu štetu bez obzira na visinu iznosa i

- svesno zaključivanje nepovoljnih ugovora na štetu preduzeća, a koja je utvrđena i veća od 5.000,00 dinara.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorima mogu se utvrditi i druge teže povrede radnih obaveza i težina štetnih posledica i druge specifičnosti za pojedina preduzeća.

Član 38

Ako zaposleni na radu ili u vezi sa radom činjenjem ili propuštanjem određenih radnji napravi štetu preduzeću, direktor obrazuje komisiju koja utvrđuje okolnosti, visinu, odnosno paušalni iznos štete i ko ju je prouzrokovao.

Ako je prihod po članu porodičnog domaćinstva zaposlenog koji je prouzrokovao štetu manji od minimalne zarade, poslodavac može umanjiti naknadu štete a najmanje do polovine utvrđene štete.

Član 39

Za vreme trajanja otkaznog roka za zaposlene u preduzeću, osim izrečene mere prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da zaposlenom na njegov zahtev, omogući plaćeno odsustvo sa rada u trajanju najmanje 12 časova sedmično.

Član 40

Predsednicima sindikalnih organizacija preduzeća drumskog i gradskog saobraćaja, autobuskih stanica i špedicije u Republici Srbiji, potpisnici pojedinačnih kolektivnih ugovora obezbeđuju zaradu, najmanje u visini zarade radnog mesta sa koga dolaze, uz mogućnost uvećanja najviše do 30%.

Predsednicima sindikalnih organizacija preduzeća drumskog i gradskog saobraćaja, autobuskih stanica i špedicije, u Republici Srbiji koji su na profesionalnom radu, potpisnici pojedinačnih kolektivnih ugovora obezbeđuju zaradu radnog mesta sa koga dolaze, uz mogućnost uvećanja od najmanje 30%.

Član 41

Predstavniku sindikata (predsedniku sindikalne organizacije, članu odbora sindikalne organizacije, predsedniku sindikalne podružnice, sindikalnom poverniku i članu viših foruma i tela Saveza sindikata i sindikata) za vreme obavljanja i u roku od dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima ne može biti ukinuto radno mesto, ne može biti raspoređen na drugo radno mesto i kod drugog poslodavca, ne može biti utvrđen prestanak potrebe za njegovim radom, ne može biti umanjena zarada ili ne može na drugi način biti doveden u nepovoljniji položaj.

Član 42

Sindikalnoj organizaciji, potpisnici pojedinačnog kolektivnog ugovora, poslodavac mora obezbediti prostoriju i uslove za rad.

Član 43

Predstavnicima sindikalnih organizacija mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sastancima sindikalnih organizacija, konferencijama, sednicama i kongresima.

Predstavnicima sindikalnih organizacija mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima - pet radnih dana.

Predstavnicima sindikalnih organizacija obezbeđuje se pristup svim radnim mestima kod poslodavca kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

U slučaju potrebe ubiranja sredstava solidarnosti predstavnici zaposlenih koje sindikalna organizacija ovlasti da to rade, imaju pravo da ovu aktivnost obavljaju u odgovarajućim prostorijama ili pogonima poslodavca.

Poslodavac je dužan da omogući da se sredstva koja zaposleni od zarade izdvajaju na ime sindikalne članarine, uplaćuju na račun sindikalne organizacije.

Predstavnici sindikalnih organizacija mogu da ističu obaveštenja sindikalnih organizacija u prostorijama poslodavca na mestima koja su pristupačna zaposlenima i koja su za to određena.

Direktor ili drugo ovlašćeno lice, dužni su da predstavnicima sindikalnih organizacija omoguće da zaposlenima dostavljaju informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta sindikalnih organizacija, koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti.

Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.

Član 44

Odredbe ovog kolektivnog ugovora važe do zaključivanja novog kolektivnog ugovora.

Potpisnici ovog kolektivnog ugovora mogu podneti predlog za njegove izmene i dopune u pisanoj formi sa obrazloženjem.

Pregovaranje za izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora po predlogu iz prethodnog stava mora početi najkasnije 20 dana od dana podnošenja predloga.

Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se po postupku predviđenom za njegovo donošenje, a zbog zarada zaposlenih najmanje jednom godišnje.

Član 45

Učesnici ovog kolektivnog ugovora se obavezuju da preduzimaju sve potrebne radnje za njegovo sprovođenje.

Član 46

Učesnici ovog kolektivnog ugovora obrazuju arbitražu za praćenje i sprovođenje odredaba ovog kolektivnog ugovora u sastavu: četiri člana Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u drumskom i gradskom saobraćaju Srbije (koje imenuje predsednik republičkog odbora), dva člana grupacije za drumski saobraćaj i autobuske stanice Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije Privredne komore Srbije, dva člana grupacije za robni drumski saobraćaj i špediciju Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije Privredne komore Srbije, a jedan član se imenuje sporazumno.

Arbitraža donosi odluke većinom glasova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

Član 47

Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju po sprovedenom postupku u kome ceni navode predlagača kao i druge bitne činjenice i dokaze.

Odluka arbitraže je konačna.

Član 48

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", čime prestaju da važe odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost drumskog i gradskog saobraćaja Republike Srbije, objavljenog u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 6/96, a preduzeća drumskog i gradskog saobraćaja, autobuskih stanica i špedicije u Republici Srbiji, obavezna su da svoje pojedinačne kolektivne ugovore usklade sa ovim u roku od 60 dana.