I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.

Poslodavac u smislu ovog ugovora je domaće i strano pravno i fizičko lice koje ima zaposlene.

Zaposleni u smislu ovog ugovora je lice koje je u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom zasnovalo radni odnos kod poslodavca.

Član 2

Ovim posebnim kolektivnim ugovorom uređuju se pitanja iz oblasti:

- zasnivanja radnog odnosa,

- raspoređivanje zaposlenih,

- prestanak potrebe za radom zaposlenih,

- radnog vremena;

- odmora i odsustva,

- cene rada i zarada, nadoknada i drugih primanja,

- zaštite zaposlenih,

- odgovornosti zaposlenih,

- prestanka radnog odnosa,

- zaštite prava zaposlenih,

- uslova za rad sindikata,

- učešća zaposlenih u upravljanju,

- način rešavanja kolektivnih radnih sporova.

Član 3

Područje važenja ovog kolektivnog ugovora je:

1. Prostorno: za područje Republike Srbije;

2. Strukovno: za sve poslodavce koji obavljaju sledeću delatnost:

a) prema jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti ("Sl. list SFRJ", br. 34/76...46/90):

0901 - Zanatske usluge i opravke

0902 - Lične usluge i usluge u domaćinstvima;

b) po Zakonu o klasifikaciji delatnosti i u registru jedinica razvrstavanja ("Sl. list SRJ", broj 31/96):

50200 - Održavanje i opravka motornih vozila

50402 - Održavanje i opravka motocikala

527 - Opravka predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo:

52710 - Opravka obuće i ostalih predmeta od kože

52721 - Opravka radio i televizijskih aparata

52722 - Opravka ostalih el. aparata za domaćinstvo

52730 - Opravka satova, časovnika i nakita

52740 - Opravka na drugom mestu nepomenuta

72500 - Održavanje i opravka kancelarijskih, računskih i računarskih mašina

74700 - Čišćenje objekata

74810 - Fotografske usluge

92330 - Vašarske aktivnosti i aktivnosti zabavnih parkova

92340 - Ostale zabavne aktivnosti na drugom mestu nepomenute

93010 - Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih predmeta

93020 - Frizerski i drugi tretmani za ulepšavanje

93040 - Tretmani za poboljšanje fizičkog stanja i raspoloženja

93050 - Ostale uslužne delatnosti, na drugom mestu nepomenute

95000 - Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima;

3. Lično: za sve zaposlene u preduzećima i radnjama iz delatnosti područja važenja, osim za direktore i zaposlene sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima koje imenuje direktor, ukoliko je to pojedinačnim kolektivnim ugovorom predviđeno i ako se oni sa tim saglase.

Član 4

Učesnici ovog kolektivnog ugovora se obavezuju da u periodu od 1. januara do 28. februara u procesu pregovaranja utvrde rešenje u delu zarada, dodataka i drugih primanja koja će se primenjivati u tekućoj godini, odnosno do 31. marta naredne godine, osim odredaba o ceni rada za koeficijent 1, o kojima se učesnici obavezuju da pregovaraju najmanje dva puta godišnje u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.

Član 5

Svaka od ugovornih strana može otkazati ovaj kolektivni ugovor u celini ili u pojedinim njegovim delovima ukoliko dođe do značajnijih promena elemenata i uslova na osnovu kojih je kolektivni ugovor zaključen.

Pregovaračke strane su u obavezi tada da sačine nov kolektivni ugovor ili aneks kolektivnog ugovora koji bi bio sastavni deo važećeg kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor se otkazuje u pismenoj formi, sa otkaznim rokom od 6 meseci. Najkasnije dva meseca pre isteka otkaznog roka učesnici ovog kolektivnog ugovora su dužni da otpočnu pregovore radi zaključivanja novog kolektivnog ugovora.

Član 6

Svaka od ugovornih strana može pokrenuti inicijativu za izmenu i dopunu ovog kolektivnog ugovora a drugi učesnik je dužan da u roku od 15 dana od dana dostavljanja inicijative obrazuje svoj pregovarački tim i otpočne pregovore.

Član 7

Ovaj kolektivni ugovor se neposredno primenjuje, osim odredaba čija je primena uslovljena bližim uređivanjima u pojedinačnom kolektivnom ugovoru.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi veća prava za zaposlene od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom kao i druga prava zaposlenih koja nisu predviđena i uređena ovim kolektivnim ugovorom, zaposleni ostvaruje pravo na osnovu ovog kolektivnog ugovora.

Poslodavac koji zapošljava manje od 10 zaposlenih i koji nema sindikalnu organizaciju obavezan je da ovaj poseban kolektivni ugovor neposredno primenjuje, i u skladu sa svojim opštim aktom i ugovorom o radu.

1. Način zasnivanja radnog odnosa

Član 8

Radni odnos se dobrovoljno zasniva radi obavljanja određenih poslova i ostvarivanja zarade i drugih prava koja se stiču na radu i po osnovu rada.

Član 9

Radni odnos se zasniva nakon što poslodavac utvrdi da zaposleni ispunjava opšte i posebne uslove predviđene aktom poslodavca.

Posebne uslove utvrđuje poslodavac ako za pojedine poslove to nije uređeno zakonom ili drugim propisima.

Radni odnos se zasniva sa danom stupanja zaposlenog na rad.

Član 10

Poslodavac - vlasnik radnje je dužan da sa zaposlenim zaključi pismeni ugovor o zapošljavanju - ugovor o radu - pre stupanja radnika na rad na posebno propisanom obrascu od strane Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

U ugovoru se navodi: naziv poslodavca, ime i prezime radnika, naziv radnog mesta, dan stupanja na rad, cena rada i zarada po kolektivnom ugovoru i ostala prava i obaveze zaposlenog i poslodavca.

Poslodavac - vlasnik radnje je dužan da ugovor o radu koji je popunjen u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, potpisan od strane zaposlenog overi kod nadležnog organa opštine i izvrši prijavu zaposlenog kod odgovarajućih fondova za penzijsko-invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu.

Kopiju ugovora o radu, organ opštine dostavlja sindikatu zanatstva i privatnog sektora na svojoj teritoriji.

Član 11

Radni odnos se zasniva na neodređeno ili određeno vreme.

2. Probni rad

Član 12

Proveravanje stručnih i radnih sposobnosti zaposlenog može se vršiti i probnim radom.

Probni rad se primenjuje samo u slučajevima kada je zaposleni upoznat da je probni rad uslov za zasnivanje radnog odnosa, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili opštim aktom poslodavca.

Član 13

Probni rad se ne može utvrditi duže od tri meseca i ne može se primeniti na pripravnika.

Obavljanje poslova na probnom radu prati posebna komisija, i ona je sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni na probnom radu.

Komisija iz stava 2 ovog člana dužna je da mišljenje o rezultatima probnog rada dostavi nadležnom organu - poslodavcu.

3. Pripravnici

Član 14

Pripravnikom se smatra lice sa visokom, višom ili srednjom stručnom spremom koje prvi put zasniva radni odnos radi osposobljavanja za samostalni rad.

Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme.

Član 15

Pripravnički staž, zavisno od stručne spreme pripravnika ne može trajati duže:

- za pripravnika sa KV i srednjom stručnom spremom do 6 meseci;

- za pripravnika sa višom i visokom stručnom spremom do 12 meseci.

Stručno osposobljavanje pripravnika vrši se po posebnom programu koji donosi poslodavac.

Član 16

U slučajevima potrebe procesa i organizacije rada, zaposleni može biti raspoređen na svako radno mesto koje odgovara stepenu njegove stručne spreme, znanju i sposobnostima.

Zaposleni može da se rasporedi na rad iz jednog u drugo mesto kod istog poslodavca, bez njegovog pristanka u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 17

Zaposlenoj za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta, zaposlenom kod koga je utvrđena invalidnost, samohrana majka, zaposlena sa preko 25 i zaposleni sa preko 30 godina staža osiguranja ne mogu se rasporediti na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto bez njihove saglasnosti.

Član 18

Zaposleni se može u toku rada rasporediti na svako radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnostima iz jedne u drugu organizacionu jedinicu i u sledećim slučajevima:

- kada dođe do promene u organizaciji i tehnologiji rada;

- radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti zaposlenog;

- kad prestane potreba za radom zaposlenog na određenom radnom mestu;

- kada se trajnije smanji obim rada u preduzeću, radnji;

- kada se otvore nova radna mesta u procesu rada;

- radi racionalnijeg korišćenja sredstava rada;

- kada to zaposleni zahteva, ako se time zadovoljava proces rada;

- radi zamene odsutnog zaposlenog.

Odluka o raspoređivanju mora da sadrži razloge i obrazloženje.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu se mogu utvrditi i drugi slučajevi s tim što se pri tome ravnopravno tretiraju potrebe procesa rada i interesi zaposlenog.

Član 19

Ako zaposleni u vremenu od najmanje tri a najduže šest meseci ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta na kome je raspoređen, ili ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, poslodavac pokreće postupak za utvrđivanje znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada tog zaposlenog.

Član 20

Poslodavac obrazuje komisiju koja utvrđuje znanja, sposobnost, odnosno rezultate rada zaposlenog.

Ako komisija utvrdi da zaposleni nema potrebno znanje i sposobnost za obavljanje radnih zadataka na mestu na koje je raspoređen ili da ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima. Ako takvog radnog mesta nema zaposlenom prestaje radni odnos.

Način rada i sastav komisije iz stava 2 ovog člana utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 21

Poslodavac je dužan u skladu sa programom tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i programom ostvarivanja prava, zaposlenom za čijim je radom prestala potreba da obezbedi jedno od sledećih prava:

1. raspoređivanje na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi za rad sa punim radnim vremenom;

2. da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca na osnovu sporazuma o preuzimanju koje zaključuju nadležni organi;

3. da se stručno osposobi, prekvalifikuje ili dokvalifikuje za rad na drugom radnom mestu kod istog ili drugog poslodavca;

4. pravo na novčanu naknadu u visini najmanje 24, a najviše 36 zarada zaposlenog ostvarenih za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos i koje mu se isplaćuje odjednom.

Član 22

Kod određivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba (tehnološki višak) primenjuju se sledeći kriterijumi:

1. rezultati rada,

2. imovno stanje zaposlenog,

3. broj izdržavanih članova porodice,

4. broj članova porodice koji ostvaruju zaradu,

5. dužina radnog staža,

6. stručna sprema,

7. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice,

8. broj dece na školovanju.

Članovima porodice u smislu tačke 4 ovog člana smatraju se članovi porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi kriterijumi.

Član 23

Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi ni jedno pravo iz člana 21 ovog ugovora, može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina utvrđena Kolektivnim ugovorom i to zaposlenom:

1) do 10 godina staža osiguranja - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade;

2) od 10 do 20 godina staža osiguranja - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade;

3) od 20 do 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade;

4) preko 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.

Zaradom u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

Član 24

Direktor koji je razrešen dužnosti, u skladu sa zakonom, ostvaruje svoja prava kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba, osim u slučajevima u kojima, u skladu sa zakonom zaposlenom prestaje radni odnos, po sili zakona ili bez njegove saglasnosti.

Član 25

Radno vreme iznosi 40 časova u radnoj nedelji (u daljem tekstu: puno radno vreme).

Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću.

Rad noću predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava zaposlenih.

Sedmično radno vreme se, po pravilu raspoređuje na 5 radnih dana, tako da se radniku obezbedi neprekidan nedeljni odmor od dva dana (48 časova).

Izuzetno od stava 4 ovog člana, pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi slučajevi kada se sedmično radno vreme raspoređuje na 6 radnih dana s tim što neprekidni nedeljni odmor ne može biti kraći od 36 časova.

Član 26

Sva ostala pitanja iz oblasti radnog vremena, nepunog radnog vremena, pitanja rada dužeg od punog radnog vremena regulisaće se pojedinačnim kolektivnim ugovorom u skladu sa Zakonom o radnim odnosima.

1. Odmor u toku rada - dnevni odmor

Član 27

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, koji se ne može koristiti na početku ili na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz stava 1 ovog člana uračunava se u radno vreme.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora mora mu se obezbediti jedan deo odmora u toku naredne nedelje.

2. Godišnji odmor

Član 28

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 25 radnih dana za godinu dana.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora, radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

Član 29

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava:

1. po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta - do 5 radnih dana;

2. po osnovu rada - do 4 radna dana;

3. po osnovu radnog iskustva - do 3 radna dana;

4. invalidu rada i vojnom invalidu - 3 radna dana;

5. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - 2 radna dana;

6. roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života - 2 radna dana.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma u skladu sa stavom 1 ovog člana.

Član 30

Godišnji odmor se može koristiti u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo se koristi u trajanju od najmanje 12 radnih dana u toku kalendarske godine a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Član 31

Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili sa navršenih 50 godina života kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

Član 32

Zaposlenom se ne može uskratiti pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana, nedeljni odmor kao i godišnji odmr.

Zaposleni se ne može odreći prava na korišćenje godišnjeg odmora.

3. Odsustvo sa rada

Član 33

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:

- sklapanje braka - 3 radna dana;

- rođenje deteta - 5 radnih dana;

- zaštita i otklanjanje teških posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;

- selidbe - 3 radna dana (ako se zaposleni seli na udaljenost veću od 50 km od dotadašnjeg mesta stanovanja) odnosno 1 radni dan (u drugim slučajevima);

- priprema za odsluženje vojnog roka - 3 radna dana;

- ženidba sina ili udaja ćerke i slanja sina na odsluženje vojnog roka - 3 radna dana;

- dobrovoljno davanje krvi, tkiva - 3 radna dana;

- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana;

- smrt roditelja, usvojioca, bračnog druga, kao i smrt lica koje živi u zajedničkom domaćinstvu zaposlenog - 7 radnih dana;

- polaganje stručnih ispita najmanje za svaki ispit 1 radni dan, a najviše 6 radnih dana u toku godine;

- učestvovanje na radno-proizvodnim sportskim takmičenjima - za dane trajanja takmičenja;

- učestvovanje na seminarima i stručnim predavanjima iz oblasti rada i radnog zakonodavstva - za dane seminara a ne više od 3 dana;

- krsna slava - 1 radni dan.

U ograničenje od 7 radnih dana u toku godine ne spadaju odsustva predviđena alinejama 2, 7, 8, 9 i 10 stava 1 ovog člana.

Poslodavac je dužan da zaposlenom, za vreme plaćenog odsustva iz ovog člana obezbedi naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen da je radio.

Član 34

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane verskih praznika, i to:

1. pravoslavci - na prvi dan Božića (7. januar), na drugi dan Vaskrsa i na prvi dan krsne slave;

2. katolici - na prvi dan Božića i drugi dan Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3. pripadnici islamske zajednice - za prvi dan Ramazanskog bajrama i na prvi dan Kurbanskog bajrama;

4. pripadnici jevrejske zajednice - prvi dan Kipura.

Član 35

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje vojnog roka;

2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca;

3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu ili drugu javnu funkciju za čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

4. izdržavanje kazne zatvora u trajanju do 6 meseci.

4. Upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo,
za čijim je radom privremeno prestala potreba

Član 35a)

Zaposleni za čijim je radom privremeno prestala potreba može da se uputi na plaćeno odsustvo, u skladu sa Opštim, Posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni iz stava 1 ovog člana upućuje se na plaćeno odsustvo na osnovu Programa o upućivanju zaposlenih na plaćeno odsustvo (u daljem tekstu: Program) usvojenog od strane organa upravljanja, odnosno poslodavca.

Član 35b)

Osnovni elementi za utvrđivanje Programa upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo su, i to:

- bilans potrebe radne snage radi izvršenja ugovorenih obaveza,

- bilans upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo,

- obrazložene razloge upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo po organizacionim celinama preduzeća,

- druge elemente utvrđene pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Sadržaj osnovnih elemenata programa, ovog ugovora i pojedinačnog kolektivnog ugovora usklađuje se sa ovlašćenom organizacijom sindikata.

Član 35v)

Poslodavac može zaposlenog uputiti na plaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:

1. teške finansijske situacije preduzeća (poslovanje sa gubitkom ili postojanje uslova da će preduzeće poslovati sa gubitkom; blokada računa; nemogućnost naplate potraživanja; nedostatak obrtnih sredstava);

2. nedovoljna uposlenost kapaciteta;

3. smanjenje obima proizvodnje, odnosno usluga;

4. havarije postrojenja, odnosno objekata, i

5. drugim slučajevima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 35g)

Kod određivanja zaposlenih za čijim radom privremeno prestaje potreba, primenjuju se kriterijumi, po sledećem redosledu:

1) rezultati rada zaposlenog;

2) imovno stanje zaposlenog;

3) broj izdržavanih članova porodice;

4) broj članova porodice koji ostvaruju zaradu;

5) dužina radnog staža;

6) stručna sprema;

7) zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice;

8) broj dece na školovanju, i

9) drugi kriterijumi utvrđeni pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 35d)

Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ostvarenih učinaka prema utvrđenim normativima i standardima rada.

Ako nisu utvrđeni normativi i standardi, rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca o izvršavanju poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.

Rezultati rada iz st. 2 i 3 ovog člana utvrđuju se za period od najmanje godinu dana.

Član 35đ)

Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.

Imovno stanje zaposlenog se utvrđuje na osnovu:

1) ostvarenog prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu neto zarade, drugog primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini;

2) tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.

Član 35e)

Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći kriterijumi:

1) broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu;

2) dužina radnog staža, pri čemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom;

3) zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;

4) broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju.

Član 35ž)

Poslodavac može uputiti zaposlenog na plaćeno odsustvo u trajanju do 3 meseca od dana donošenja rešenja o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo sa obavezom prijavljivanja na posao po pozivu poslodavca od 3 dana, a najduže do godinu dana od dana donošenja rešenja o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo sa obavezom prijavljivanja na posao po pozivu poslodavca od 15 dana.

Prilikom određivanja zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba mora se voditi računa o pravilnoj smenjivosti zaposlenih upućenih na plaćeno odsustvo, ako priroda posla i specifičnosti radnog mesta to omogućavaju.

Član 35z)

Za vreme plaćenog odsustva, u smislu člana 1 ovog ugovora, zaposleni ima pravo na:

1) Naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario na radnom mestu kao da radi, s tim što tako utvrđena naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom;

2) godišnji odmor - srazmerno vremenu provedenom na efektivnom radu u kalendarskoj godini;

3) regres za godišnji odmor - srazmerno broju radnih dana godišnjeg odmora iz tačke 2) ovog stava.

Član 35i)

Poslodavac je dužan da izda rešenje zaposlenom o upućivanju na plaćeno odsustvo.

Član 35j)

Poslodavac koji nema zaključen pojedinačni kolektivni ugovor utvrđuje program, kriterijume i vreme za koje zaposleni može da bude upućen na plaćeno odsustvo na osnovu ovog kolektivnog ugovora.

1. Cena rada i koeficijenti za grupe poslova

Član 36

Ovim kolektivnim ugovorom utvrđeni su elementi na osnovu kojih se određuje cena rada po grupama poslova.

Cena rada za koeficijent 1, za jun 2001. godine utvrđuje se u iznosu od 2.869,44 dinara, a za period jul-septembar 2001. godine u iznosu od 3.730,00 dinara mesečno.

Cena rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen, za tipična radna mesta u posebnom, odnosno za sva radna mesta u pojedinačnom kolektivnom ugovoru, utvrđuje se množenjem cene rada za najjednostvniji rad i koeficijenta posla koji se obavlja na radnom mestu, u kome je sadržana složenost, odgovornost, uslovi rada i stručna sprema, i to:

Učesnici ovog kolektivnog ugovora će najkasnije 15 dana pre isteka poslednjeg meseca za koji je utvrđena cena rada za koeficijent 1 pristupiti pregovorima radi njenog utvrđivanja za naredni period.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuje se cena rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen polazeći od koeficijenata utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom i za rad u otežanim uslovima.

Pri utvrđivanju koeficijenata za cenu rada svakom zaposlenom poslodavac po pravilu preuzima koeficijente utvrđene pojedinačnim, odnosno ovim kolektivnim ugovorom za radno mesto na koje je zaposleni i raspoređen.

Cena rada za koeficijent 1 utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom, može biti niža do 30% od iznosa utvrđenog posebnim kolektivnim ugovorom zavisno od uspešnosti poslovanja poslodavca.

2. Zarade

Član 37

Zarade se utvrđuju na osnovu cene rada i ostvarenog učinka, odnosno rezultata u odnosu na utvrđene normative i standarde rada.

Za radna mesta za koja nisu utvrđeni normativi i standardi rada, pored cene rada, na zaradu utiče ocena neposrednog rukovodioca, odnosno direktora o radu konkretnog zaposlenog.

Normative i standarde rada, na osnovu tehničkih normativa i međunarodnih standarda, utvrđuje poslodavac, a na osnovu dnevnog radnog vremena umanjenog za dnevnu pauzu.

Normativi i standardi rada moraju biti dostupni sindikalnoj organizaciji u toku pregovaranja o cenama rada po radnim mestima i moraju obavezno biti dostupni svim zaposlenima.

U toku važenja kolektivnog ugovora normativi i standardi rada se ne mogu menjati bez saglasnosti sindikata, osim u slučajevima bitne promene tehnološke opremljenosti pogona, radnog mesta, kada je poslodavac dužan da pre promene normi na osnovu tehničke normative, pribavi i mišljenje sindikalne organizacije.

Rezultati rada zaposlenih raspoređenih na radna mesta za koja se ne primenjuju individualne ili grupne norma utvrđuju se na osnovu ocene radnog doprinosa.

Ocenu o obimu i kvalitetu izvršenog rada za zaposlene iz stava 1 ovog člana, donosi direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a na predlog neposrednog rukovodioca.

Član 38

Zarada zaposlenog za puno radno vreme i rezultate rada po kvalitetu i kvantitetu u nivou utvrđenom normativima i standardima rada utvrđuje se u visini cene rada radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen.

Zarada zaposlenog koji ostvari prebačaj, odnosno podbačaj norme reguliše se pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu.

Zarade zaposlenih raspoređenih na radna mesta za koje se ne primenjuju individualne i grupne norme utvrđuju se na osnovu ocene radnog doprinosa u smislu člana 37 stav 6 sa mogućim odstupanjima od cene rada radnog mesta u obimu utvrđenom stavom 1 ovog člana.

Član 39

Način i rokovi isplate zarade u toku meseca uređuju se pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu.

Član 40

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se predvideti "tajnost zarada". U tom slučaju, poslodavac je dužan da omogući potpun uvid ovlašćenom predstavniku sindikata u isplatu zarada radi ocene poštovanja odredaba pojedinačnog kolektivnog, odnosno ovog ugovora.

Član 41

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se ne može davanje informacija o visini zarade predvideti kao teža povreda radne dužnosti, osim za zaposlene koji obavljaju poslove u vezi sa obračunom i isplatom zarada.

Član 42

(Brisan)

Član 43

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, u skladu sa zakonom.

Minimalna zarada iz stava 1 ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Minimalnu zaradu isplaćuje poslodavac, radi obezbeđenja materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog.

Odluku o isplati minimalne zarade donosi upravni odbor poslodavca na predlog direktora, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Ako kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, odluku iz stava 4 ovog člana donosi direktor, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Ako kod poslodavca nije organizovana sindikalna organizacija, mišljenje u smislu stava 2 ovog člana daje sindikat - potpisnik ovog kolektivnog ugovora.

3. Dodaci i druga primanja

Član 43a)

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu od 0,4% cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.

Član 44

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 18 radnih dana, u skladu sa zakonom.

Regres u smislu stava 1 ovog člana, po pravilu, isplaćuje se pri odlasku zaposlenog na godišnji odmor.

Član 45

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini jedne i po zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od jedne i po prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno jedne i po prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije.

Član 45a)

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu:

1) za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

2) dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenom i na naknadu troškova smeštaja i ishrane.

Dodatak za ishranu u smislu stava 1 tačka 1 ovog kolektivnog ugovora poslodavac može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove, poslove van prostorija poslodavca, odnosno sa licem koje je na volonterskom radu.

Član 46

U slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice poslodavac je dužan da obezbedi pomoć porodici u visini troškova pogrebnih usluga, što se bliže uređuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 47

Zaposlenom pripada naknada za inovacije, racionalizacije i druge oblike stvaralaštva.

Uslovi i način utvrđivanja učešća zaposlenog po osnovu iz stava 1 ovog člana regulišu se ugovorom između poslodavca i zaposlenog.

Član 47a)

Poslodavac može, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, da obezbedi sredstva u iznosu od najmanje 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarada, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenog, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 48

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi povećane troškove koji su u funkciji izvršenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda.

Ako nije na drugi način obezbeđeno podmirenje povećanih troškova iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:

1) naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju prema kriterijumima i u iznosu utvrđenom pojedinačnim kolektivnim ugovorom do visine cene prevozne karte, a ne niže od 50% od cene prevozne karte;

2) naknadu za ishranu na službenom putu (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) - u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije;

3) dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne niže od 75% iznosa.

Vreme provedeno na službenom putu iz stava 2 tačka 2) ovog člana po jednom putnom nalogu, može trajati 5 radnih dana neprekidno.

Poslodavac može zaposlenom da obezbedi:

1) jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada u preduzeću i radnji najmanje u visini 50% zarade kod poslodavca u mesecu u kome se isplaćuje;

2) solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupa teže invalidnosti, ublažavanja elementarnih nepogoda i sl., do iznosa dvostruke prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike u mesecu kada se isplata vrši;

3) zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom.

Član 49

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad najmanje u visini 65% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ali ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Za vreme privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade koju bi ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen da je radio.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u visini zarade, koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen, u mesecu za koji se vrši obračun isplate naknade.

Naknade zarada, po osnovu odsustvovanja sa rada, koje nisu obuhvaćene ovim članom, ostvaruju se u skladu sa Opštim kolek-tivnim ugovorom.

Član 50

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 65% zarade koju bi ostvario da radi, u sledećim slučajevima:

- čekanje na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju prema propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju i zdravstvenom osiguranju;

- za vreme prekvalifikacije - dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju;

- zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa (inspekcije rada), odnosno ovlašćenog zaposlenog ili zbog neobezbeđenja zaštite na radu koja može prouzrokovati opasnost po život i zdravlje zaposlenih ili drugih lica, kao i u drugim slučajevima prekida rada bez krivice zaposlenih;

- za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Član 51

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa posla u visini 100% zarade koju bi ostvario da radi u sledećim slučajevima:

- za dane državnih praznika koji su zakonom propisani da se ne radi i po osnovu korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika (Božić, krsna slava, Uskrs, Ramazan...) u skladu sa zakonom;

- za vreme stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada kod poslodavca;

- za vreme učestvovanja na savetovanjima i seminarima koje organizuje sindikat za svoje predstavnike;

- za dane učestvovanja u radu u svojstvu člana, sednicama Narodne skupštine, Skupštine grada ili opštine, sednicama sindikata i Saveza sindikata na nivou opštine, grada, pokrajine, Republike i Jugoslavije;

- zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih organa u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu da je radio, koja pada na teret odgovarajućeg državnog organa.

1. Opšta zaštita

Član 52

Zaposleni ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne može da bude raspoređen na radno mesto na kome bi obavljanje poslova izazvalo pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja.

2. Zaštita žena, omladine i invalida

Član 53

Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposlena - žena ne mogu da rade na radnom mestu na kome se pretežno obavljaju naročito teški poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na poslovima koji bi mogli štetno sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život.

Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na radnom mestu na kome postoji povećan rizik za održavanje trudnoće i razvoj ploda.

Član 54

Zaposlena - žena za vreme trudnoće ili sa detetom do tri godine života ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću.

Zaposlena - žena ima pravo za vreme trudnoće i porođaja na porodiljsko odsustvo:

1. do navršene godine života deteta - za prvo, drugo, četvrto i svako naredno dete, i

2. do navršene dve godine života deteta - za treće dete.

Vreme trajanja porodiljskog odsustva iz stava 1 tačka 2 ovog člana uređuje se prema broju dece koja zaposlena - žena ima na dan rođenja deteta, računajući i novorođeno dete.

Pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena - žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena - žena koja ima jedno ili dvoje dece a rodi još dvoje ili više dece.

Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena - žena može da otpočne porodiljsko odsustvo 45 dana pre porođaja, a obavezno 28 dana pre porođaja.

Za vreme porodiljskog odsustva iz stava 1 ovog člana, zaposlena - žena ima pravo na nadoknadu zarade u skladu sa zakonom.

Sva ostala prava iz ove oblasti regulišu se zakonom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

3. Zaštita zaposlenih na radu

Član 55

Zaposlenog - invalida rada, kao i zaposlenog koji radi na poslovima na kojima postoji opasnost od nastanka invalidnosti, po utvrđivanju prava u skladu sa zakonom i propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da rasporedi na odgovarajuća radna mesta kao i da mu obezbedi druga prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 56

U preduzeću sa preko 100 zaposlenih obrazuje se odbor za zaštitu na radu.

Odbor zaštite na radu ima 5 članova od kojih po dva imenuje poslodavac i sindikat a jedan član je stručnjak iz oblasti zaštite na radu, ako je takav stručnjak zaposlen kod poslodavca, a ako ga nema imenuje ga organ sindikata.

Odbor razmatra sledeća pitanja:

- razmatra, usvaja stavove o odlukama poslodavca pre njihovog donošenja, ako se tim odlukama utiče ili se može uticati na promenu uslova rada;

- razmatra slučajeve povreda na radu, uzroka koji su do njih doveli i predlaže poslodavcu mere za njihovo otklanjanje;

- razmatra stanje iz oblasti zaštite na radu i predlaže poslodavcu mere radi poboljšanja tih uslova, i druga pitanja utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Odbor zaseda po potrebi a najmanje jednom u tri meseca.

Poslodavac je dužan da razmotri stavove i izveštaje odbora i da o svom stavu izvesti odbor.

1. Disciplinske mere

Član 57

Za povrede radnih obaveza zaposlenom se može izreći jedna od sledećih mera:

1. novčana kazna;

2. prestanak radnog odnosa.

Član 58

Novčana kazna se može izreći zaposlenom najviše u visini do 20% od mesečne zarade zaposlenog, u trajanju od jednog meseca do šest meseci.

2. Disciplinski organi

Član 59

Disciplinske mere iz člana 57 ovog kolektivnog ugovora, izriče poslodavac - direktor.

Protiv rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri - prestanak radnog odnosa, zaposleni ima pravo, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, da podnese upravnom odboru.

Kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, prigovor iz stava 2 ovog člana podnosi se direktoru, radi preispitivanja rešenja o prestanku radnog odnosa.

O disciplinskoj odgovornosti direktora odlučuje organ koji ga bira, odnosno postavlja.

Član 60

Rešenje nadležnog organa - poslodavca, odnosno odluka upravnog odbora doneta u drugom stepenu o izrečenoj disciplinskoj meri iz člana 59 st. 2 i 3 ovog kolektivnog ugovora je konačna.

Protiv konačnog rešenja, odnosno odluke iz stava 1 ovog člana zaposleni može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno odluke.

3. Disciplinski postupak

Član 61

Disciplinski postupak se pokreće na zahtev direktora ili zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

U postupku za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog, disciplinski organi su dužni da omoguće učešće predstavnika sindikata.

Disciplinski postupak je javan i hitan.

Organ nadležan za vođenje disciplinskog postupka dužan je da poziv za raspravu dostavi podnosiocu zahteva, za pokretanje disciplinskog postupka, zaposlenom protiv koga se pokreće disciplinski postupak, svedocima (ako ih ima) i sindikatu.

O saslušanju zaposlenog i o sprovođenju drugih dokaza u disciplinskom postupku, kao i o raspravi pred nadležnim organom vodi se zapisnik.

Član 62

Nadležni organ - poslodavac po sprovedenom disciplinskom postupku donosi rešenje kojim zaposlenog oglašava krivim i izriče mu meru, oslobađa odgovornosti ili obustavlja postupak sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Rešenje iz stava 1 ovog člana, nadležni organ - poslodavac je dužan najdocnije u roku od osam dana od dana donošenja, da dostavi zaposlenom i podnosiocu zahteva.

Član 63

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom tri meseca od dana pokretanja postupka, za utvrđivanje povrede radne obaveze, odnosno protekom šest meseci od dana kada je povreda učinjena.

O izrečenim disciplinskim merama vodi se evidencija.

4. Povrede radnih obaveza

Član 64

Novčana kazna može se izreći za sledeće povrede radnih obaveza:

1. neopravdano izostajanje sa rada najviše 5 radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;

2. dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada;

3. davanje netačnih podataka koji su od uticaja na donošenje odluke nadležnih organa ili poslodavca;

4. izazivanje nereda i učestvovanje u tuči;

5. druge povrede radnih obaveza utvrđene zakonom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 65

Teže štetne posledice koje su uslov izricanja mera prestanka radnog odnosa su nastupile ako su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Kolektivnim ugovorom bliže se utvrđuju okolnosti pod kojima će se teže povrede smatrati povredom radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koju obavlja pojedini zaposleni.

Pod težom povredom radne obaveze smatraju se one povrede kojima je bitno poremećen proces rada, bitno otežano poslovanje ako je ugrožen ili je mogao biti ugrožen život i zdravlje ljudi.

5. Udaljenje zaposlenog sa radnog mesta

Član 66

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa radnog mesta ili sa rada:

1. ako je protiv njega pokrenut postupak zbog povrede radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa;

2. ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.

Član 67

Za vreme privremenog udaljenja sa posla zaposlenog u smislu člana 68 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne trećine a ako izdržava porodicu u visini jedne polovine mesečne neto zarade koju bi ostvario za mesec pre privremenog udaljenja sa posla.

6. Materijalna odgovornost

Član 68

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi rada namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu.

Zaposleni odgovoran za štetu je dužan da poslodavcu nadoknadi štetu.

Poslodavac može po zahtevu zaposlenog da mu umanji visinu naknade štete ukoliko bi naplata štete u punom iznosu zaposlenog dovela u težak položaj tako da bi podmirivanje osnovnih životnih potreba njegove porodice bilo ugroženo, pod uslovom da šteta nije prouzrokovana namerno.

1. Slučajevi prestanka radnog odnosa

Član 69

Zaposlenom po njegovoj volji prestaje radni odnos:

1. ako pismeno izjavi da želi da raskine radni odnos;

2. ako zaključi sporazum sa poslodavcem o prestanku radnog odnosa.

Član 70

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, i to:

1. ako je neopravdano izostao sa posla 5 radnih dana uzastopno, odnosno 7 radnih dana sa prekidima u toku 3 meseca;

2. istekom roka za koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme;

3. ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu;

4. ako ne položi stručni ispit kao pripravnik;

5. ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen i koje odgovara njegovoj stručnoj spremi;

6. ako mu se isplati novčana naknada po osnovu tehnološkog viška u smislu člana 21 ovog ugovora;

7. ako mu se isplati otpremnina u smislu člana 23 ovog ugovora;

8. kada nema radnog mesta na kome može da bude raspoređen a u smislu člana 22 ovog ugovora;

9. kada mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa;

10. ako je zasnovao radni odnos na određeno vreme;

11. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa posla duže od 6 meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne.

Član 71

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca (po sili zakona) kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Član 72

Sva ostala pitanja koja se odnose na prestanak potrebe za radom zaposlenog, a koja nisu obuhvaćena ovim ugovorom regulišu se pojedinačnim kolektivnim ugovorom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Član 73

Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca od dana otkaza ugovora o radu, odnosno rešenja o prestanku radnog odnosa (otkazni rok).

Član 74

Radi zaštite pojedinih prava iz radnog odnosa zaposleni može da se obrati arbitraži za radne sporove na nivou opštine i grada, nadležnom sudu, sindikatu, inspekciji rada i drugim organima u skladu sa zakonom.

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i pravnom poukom.

Zaposleni koji nije zadovoljan otkazom ugovora o radu, odnosno konačnim rešenjem nadležnog organa kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi ili odgovornosti ima pravo da pokrene spor kod suda radi zaštite svojih prava u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Konačno rešenje u smislu stava 3 ovog člana je rešenje direktora doneto u prvom stepenu, ako zakonom nije drugačije određeno.

Pravosnažnu odluku suda donetu u postupku za zaštitu prava zaposlenog, poslodavac je dužan da izvrši u roku od 15 dana od dostavljanja ako u sudskoj odluci nije određen drugi rok.

Član 75

Poslodavac je dužan da prestavniku sindikata obezbedi nesmetani rad i delovanje koje neće remetiti normalan radni proces.

Poslodavac je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima, i to:

- da pokreće inicijativu, podnosi zahteve i predloge i zauzima stavove;

- da se mišljenje i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenog i da se u odnosu na njih opredeli;

- da se sindikatu upućuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.

Član 76

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom moraju se utvrditi prava predsednika sindikata i sindikalne organizacije u preduzeću, a na osnovu Opšteg kolektivnog ugovora i zakona.

Poslodavac koji zapošljava od 1 do 50 zaposlenih, a nema sindikalnu organizaciju u svojoj firmi ili preduzeću, dužan je da dozvoli profesionalnom predstavniku sindikata opštine ili grada nesmetan kontakt sa članovima sindikata i zaposlenima.

Profesionalni predstavnik sindikata - poverenik će sastanke sa zaposlenima i članovima sindikata držati van radnog vremena da se ne bi remetio nesmetan rad i ciklus radnih obaveza.

Saradnja poslodavca i predstavnika sindikata poverenika u rešavanju materijalnih, ekonomskih i socijalnih problema po pravilu će se zasnivati na dogovaranju i pregovaranju uz dužno poštovanje partnerskih odnosa obe strane.

Član 77

Predstavnik sindikata - poverenik, predsednik sindikalne podružnice za vreme obavljanja i u roku od dve godine po prestanku funkcije ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ne može se rasporediti na drugo radno mesto i kod drugog poslodavca niti da mu se utvrdi prestanak potrebe za njegovim radom ili proglasi tehnološkim viškom i na bilo koji drugi način stavi u nepovoljan položaj.

Član 78

Predstavniku sindikata - povereniku mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, kongresima i savetovanjima radi osposobljavanja za vršenje svojih sindikalnih obaveza.

Član 79

Poslodavac je dužan da uslove za rad sindikata utvrđene ovim kolektivnim ugovorom obezbedi sindikatu ovlašćenom za zaključivanje kolektivnog ugovora (većinskom) kao i manjinskom sindikatu u preduzeću ako je on u sastavu sindikata koji je potpisnik ovog kolektivnog ugovora.

Član 80

Zaposleni u društvenom preduzeću upravljaju u skladu sa zakonom.

Zaposleni u mešovitom preduzeću mogu da obrazuju savet zaposlenih koji vrši sledeće poslove:

- razmatra predloge i akta kojima se uređuje radno vreme, način utvrđivanja složenosti posla, uspešnost u radu, zaštita na radu;

- prati izvršenje kolektivnog ugovora;

- razmatra predloge za statusne promene preduzeća, bitne promene u tehničko-tehnološkim i organizacionim postupcima i bitno smanjenje obima poslova kao i uslove i okolnosti koji mogu dovesti do prestanka preduzeća;

- bira i opoziva predstavnike društvenog kapitala u organima preduzeća;

- vrši i druge poslove predviđene pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Član 81

Izbor i način izjašnjavanja članova saveta zaposlenih bliže se određuje pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se regulišu i svi poslovi kojima se bavi savet zaposlenih.

Član 82

Zaposleni u preduzeću koje zapošljava više od 50 zaposlenih mogu da obrazuju savet zaposlenih srazmerno broju zaposlenih.

Član 83

Sporovi koji nastaju pri zaključivanju izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora (interesni kolektivni sporovi) kao i u primeni kolektivnih ugovora rešavaju se: mirenjem, posredovanjem i arbitražom.

Postupak mirenja se sastoji u sučeljavanju stavova sukobljenih stranaka uz prisustvo trećeg koji posreduje u mirenju kako bi došlo do kompromisa.

Rešenje spora je kompromis koji se izražava kroz pismeni akt o mirenju.

Posredovanje je prelazna faza između mirenja i arbitraže sa ciljem da se pomogne strankama u sporu da se sporazumeju pa ako u tome ne uspeju da posrednik sam da predlog za rešavanje spora.

Preporuka posrednika pravno ne obavezuje strane u sporu i ona je čisto moralna a ne i pravna. Odbijanje predloga ne povlači nikakve sankcije.

Arbitraža rešava spor kao sudija, primenom ili tumačenjem već postojećih pravila i prava (kolektivni ugovor o radu). Ona može biti obavezna i neobavezna.

U postupku neobavezne arbitraže stranke dobrovoljno prihvataju arbitražu i arbitražnu odluku i ako nisu zadovoljni mogu je odbaciti ili pokrenuti štrajk.

U obaveznoj arbitraži stranke se obavezuju da iznesu pred arbitra razlog spora i da prihvate njegovu odluku koja je obavezujuća i predviđa pravne sankcije za neprihvatanje i odricanje od štrajka.

Član 84

Praćenje sprovođenja, davanje mišljenja u vezi primene ovog kolektivnog ugovora i utvrđivanje cene rada za najjednostavniji rad vrši pregovarački tim - odbor za praćenje sprovođenja kolektivnog ugovora.

Potpisnici ovog kolektivnog ugovora posebnim odlukama određuju svoje predstavnike u odbor - pregovarački tim.

Odbor radi u skladu sa poslovnikom o radu.

Član 85

Ovaj kolektivni ugovor zaključen je kad ga potpišu ovlašćeni predstavnici Sindikata zanatstva i privatnog sektora Srbije i ovlašćeni organ Privredne komore Srbije.

Preduzeća su dužna da svoje pojedinačne ugovore usklade sa odredbama ovog ugovora u roku od 60 dana od dana kada ga potpišu oba učesnika, odnosno od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

Potpisom ovog kolektivnog ugovora prestaje važnost Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost zanatskih usluga i opravki, ličnih usluga i usluga u domaćinstvima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 24/95, 50/95, 10/96, 34/96, 48/96, 9/97 i 23/97).

Samostalni član Kolektivnog ugovora o izmenama Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost zanatskih usluga i opravki, ličnih usluga i usluga u domaćinstvima u Republici Srbiji

("Sl. glasnik RS", br. 38/2001)

Član 15

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2001. godine.