ZAKONO VLADI REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 5/91 i 45/93) |
I UVODNA ODREDBA
Vlada Republike Srbije, kao organ izvršne vlasti, obavlja poslove određene Ustavom Republike Srbije i zakonom i odgovorna je za obavljanje tih poslova Narodnoj skupštini.
II POSLOVI VLADE
Vlada:
1. vodi politiku Republike Srbije i izvršava zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine u skladu s Ustavom;
2. donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona;
3. predlaže plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun;
4. predlaže zakone, druge propise i opšte akte;
5. utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju ministarstava i drugih organa uprave i posebnih organizacija;
6. postavlja i razrešava funkcionere u ministarstvima i posebnim organizacijama;
7. usmerava i usklađuje rad ministarstava i posebnih organizacija;
8. vrši nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija; poništava ili ukida njihove propise koji su u suprotnosti sa zakonom ili propisom koji je ona donela;
9. daje mišljenja o predlogu zakona, drugog propisa ili opšteg akta koji je Narodnoj skupštini podneo drugi predlagač;
10. stara se o obezbeđivanju i unapređivanju jedinstva pravnog sistema Republike;
11. osniva organizacije za vršenje poslova od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti Republike u skladu sa zakonom;
12. rešava sukobe nadležnosti između ministarstava i drugih organa i organizacija u Republici kojima je povereno obavljanje pojedinih poslova izvršavanja zakona i drugih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike;
13. obrazuje stručne i druge službe za svoje potrebe;
14. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom i zakonom.
Vlada zastupa Republiku kao pravno lice ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Vlada upravlja nepokretnostima u državnoj svojini ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Kad pokrene postupak pred Ustavnim sudom Republike za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i opštih akata organa autonomnih pokrajina, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, drugih javnih službi i drugih organa i organizacija, odnosno pojedinih odredaba tih akata, Vlada ima pravo da, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog ministarstva, do odluke Ustavnog suda, obustavi od izvršenja te akte, odnosno pojedine odredbe tih akata, kao i na njima zasnovane pojedinačne akte.
III SASTAV VLADE I PRAVA I DUŽNOSTI PREDSEDNIKA I ČLANOVA VLADE
Vladu čine predsednik, potpredsednici, ministri koji rukovode radom ministarstava i ministri koji ne rukovode radom ministarstava - ministri bez portfelja (u daljem tekstu: članovi Vlade).
Članove Vlade bira Narodna skupština na predlog kandidata za predsednika Vlade, odnosno predsednika Vlade.
Prilikom svakog izbora Vlade Narodna skupština utvrđuje broj potpredsednika i ministara bez portfelja.
Članovi Vlade na dan svog izbora polažu pred Narodnom skupštinom sledeću zakletvu:
"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno".
Predsednik Vlade predstavlja Vladu, usmerava i usklađuje poslove Vlade u vođenju politike, obezbeđuje usklađeno delovanje Vlade i ministarstava, stara se o izvršavanju akata Vlade, ostvaruje saradnju s drugim republičkim organima, daje mišljenje predsedniku Republike o postojanju neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja, potpisuje akte Vlade i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Potpredsednik Vlade pomaže predsedniku Vlade u vršenju njegovih prava i dužnosti, usklađuje rad ministarstava u pojedinim oblastima koje odredi predsednik Vlade i obavlja druge poslove koje mu odredi predsednik Vlade.
Jedan od potpredsednika Vlade zamenjuje predsednika Vlade u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti u skladu s rasporedom koji utvrdi predsednik Vlade.
Ministar bez portfelja obavlja poslove koje mu odredi predsednik Vlade.
Ministar bez portfelja odgovoran je za obavljanje funkcija koje su mu poverene u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se uređuje državna uprava.
Ministar bez portfelja ne može obavljati nikakvu javnu, profesionalnu i drugu dužnost koja je po zakonu kojim se uređuje državna uprava nespojiva sa funkcijom ministra, osim u slučajevima predviđenim tim zakonom.
Član Vlade ima pravo da pokrene inicijativu pred Vladom za donošenje zakona, drugih propisa i opštih akata, da učestvuje u radu i odlučivanju o svim pitanjima o kojima se raspravlja na sednici Vlade, da zahteva da Vlada zauzme stav ili odluči o pitanjima od značaja za vođenje utvrđene politike i izvršavanje zakona i drugih propisa i opštih akata.
Član Vlade odgovoran je predsedniku Vlade za zastupanje i sprovođenje stavova Vlade, kao i za izvršavanje zadataka koje mu je on odredio, odnosno poverio.
IV ODNOS VLADE I NARODNE SKUPŠTINE
Vlada i svaki njen član odgovorni su za svoj rad Narodnoj skupštini.
Narodna skupština može na predlog najmanje 20 narodnih poslanika izglasati nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu.
Vlada može postaviti pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini.
Vlada i svaki njen član mogu Narodnoj skupštini podneti ostavku.
Na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela Vladu predstavljaju predsednik i drugi članovi Vlade.
Vlada preko svojih predstavnika na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela: izlaže svoje stavove o pitanjima koja su na dnevnom redu tih sednica, kao i stavove i objašnjenja prilikom pretresanja predloga zakona drugih propisa i opštih akata i drugih materijala koje je podnela Narodnoj skupštini; može predložiti da se pretrese određeno pitanje i o njemu zauzme stav ili da se odloži donošenje određenog akta ili pretresanje određenog pitanja dok Vlada o tom aktu, odnosno pitanju ne zauzme stav, a najkasnije u roku od osam dana.
Predstavnik Vlade daje odgovore na poslanička pitanja i može zahtevati da bude saslušan.
Vlada određuje svoje poverenike za davanje stručnih i drugih objašnjenja na sednicama radnih tela Narodne skupštine prilikom pretresanja predloga zakona i drugih akata i materijala koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini kao i povodom razmatranja drugih pitanja kad Vlada oceni da treba da odredi poverenike.
Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike.
Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kad to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.
Vlada se izjašnjava o svakom predlogu koji ona nije pokrenula u Narodnoj skupštini, a koji se odnosi na vođenje politike, izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata Narodne skupštine, rad ministarstava i posebnih organizacija, kao i o drugom pitanju od značaja za njen rad.
Vlada ima pravo da povuče predlog zakona ili drugog akta koji je podnela Narodnoj skupštini sve do zaključenja pretresa o tom aktu na sednici Narodne skupštine.
V ODNOS VLADE PREMA PREDSEDNIKU REPUBLIKE
Kad su na delu teritorije Republike ugroženi njena bezbednost, slobode i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa, Vlada predlaže predsedniku Republike da proglasi vanredno stanje i predlaže akte za preduzimanje mera u takvim okolnostima.
Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti Vlada predlaže predsedniku Republike da donese akte o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine.
Vlada, na zahtev predsednika Republike, u roku koji on odredi a koji, po pravilu, ne može biti kraći od 48 časova, zauzima stav o pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti i o tome obaveštava predsednika Republike.
VI ODNOS VLADE PREMA MINISTARSTVIMA I POSEBNIM ORGANIZACIJAMA
Vlada donosi smernice i načelne stavove za izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata.
Smernice i načelni stavovi Vlade ne mogu se odnositi na postupanje u upravnim stvarima.
Vlada može naložiti ministarstvu da u određenom roku donese propis ili preduzme radnju za koju je ovlašćeno ili da podnese izveštaj o pojedinim pitanjima s odgovarajućim predlozima.
Vlada vrši nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija na način koji utvrdi posebnim aktom.
Vlada može u vršenju nadzora ukinuti ili poništiti pojedinačni akt ministarstva i posebne organizacije osim akata određenih zakonom.
Vlada usmerava i usklađuje rad ministarstava i posebnih organizacija.
Ministarstvo i posebna organizacija podnose Vladi izveštaj o svom radu jedanput godišnje.
Vlada, u skladu sa zakonom, odlučuje o odgovornosti funkcionera koje ona postavlja u Vladi, ministarstvima i posebnim organizacijama.
VII NAČIN RADA I ODLUČIVANJA VLADE
Vlada radi i odlučuje o poslovima iz svoje nadležnosti na sednici, kojoj prisustvuje većina članova Vlade.
Odluka se donosi većinom glasova članova Vlade prisutnih na sednici.
O podnošenju kolektivne ostavke, o razmatranju akta za promenu Ustava Republike i o predlogu budžeta i završnog računa Republike Vlada odlučuje većinom glasova svih članova Vlade.
Rad Vlade dostupan je javnosti.
Vlada obezbeđuje javnost u svom radu: davanjem informacija štampi i drugim sredstvima javnog informisanja, izdavanjem službenih publikacija, održavanjem konferencija članova Vlade s predstavnicima štampe i drugih sredstava javnog informisanja i stvaranjem drugih uslova za upoznavanje javnosti s odlukama, stavovima i radom Vlade.
Vlada, u skladu sa zakonom, određuje koji se podaci i materijali pripremljeni radi razmatranja na sednicama Vlade i njenih radnih tela ili iznesenim na tim sednicama moraju čuvati kao tajna, odnosno koji se podaci i materijali mogu objavljivati ili na drugi način stavljati na raspolaganje javnosti tek po isteku određenog vremena.
Za razmatranje, pripremanje i davanje predloga o pitanjima iz nadležnosti Vlade, usklađivanje rada ministarstava i drugih organa u pripremi akata i drugih materijala za sednicu Vlade, praćenje izvršavanja svojih akata, Vlada obrazuje komisije i druga stalna radna tela.
Za razmatranje pitanja vezanih za vođenje politike Vlade u određenim oblastima, odnosno za obavljanje određenih zadataka, Vlada može obrazovati savete, odnosno povremena radna tela.
Aktom o obrazovanju radnih tela određuju se njihovi zadaci i sastav.
Pojedina stalna radna tela Vlade mogu odlučivati u upravnim stvarima iz nadležnosti Vlade, kao i o određenim pravima iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
Članovi radnih tela koja odlučuju o pitanjima iz stava 1 ovog člana mogu biti samo članovi Vlade.
Vlada donosi poslovnik o svom radu.
Poslovnikom Vlade bliže se uređuju organizacija i način rada i odlučivanja Vlade i način rada njenih radnih tela i druga pitanja od značaja za njen rad.
VIII AKTI VLADE
Uredbom se bliže uređuju odnosi od značaja za izvršavanje zakona, utvrđuju načela unutrašnje organizacije ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija i obrazuju stručne službe Vlade.
Odlukom se propisuju mere Vlade, daje saglasnost ili potvrđuju opšti akti organa ili organizacija, ako je takva saglasnost ili potvrda predviđena zakonom, obrazuju druge službe za potrebe Vlade i uređuju druga pitanja od značaja za obavljanje poslova Vlade.
Rešenjem se odlučuje o postavljenjima i razrešenjima, daje saglasnost ili potvrđuju pojedinačni akti organa i organizacija, ako je takva saglasnost ili potvrda predviđena zakonom, poništavaju ili ukidaju propisi ministarstava i organa uprave u njihovom sastavu, i odlučuje o drugim pojedinačnim pitanjima iz nadležnosti Vlade.
Zaključkom se utvrđuju stavovi Vlade o pitanjima unutrašnje organizacije, metoda rada i odnosa u Vladi, načelni stavovi i smernice za rad ministarstava, organa u njihovom sastavu i posebnih organizacija, određuju zadaci ovim organima i stručnim službama i zauzimaju stavovi o drugim pitanjima iz nadležnosti Vlade o kojima se ne odlučuje drugim aktima.
Uredbe, odluke i rešenja Vlade objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Do obrazovanja službi koje obavljaju stručne i druge poslove za potrebe Vlade, sve poslove obavljaće stručna služba Izvršnog veća Skupštine Republike Srbije.
Odredbe zakona kojima se uređuju prava i položaj funkcionera i zaposlenih u ministarstvima, organima uprave u njihovom sastavu i posebnim organizacijama shodno se primenjuju na funkcionere i zaposlene u službama Vlade obrazovanim na osnovu ovog zakona.
Članovi Vlade ostvarivaće prava po osnovu rada po propisima koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona, do usklađivanja tih propisa sa Ustavom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o organizaciji i načinu rada Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 40/89 i 32/90) i Zakon o izboru nosilaca funkcija koje bira ili imenuje Skupština Socijalističke Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 49/89 i 43/90).