ANEKS II

PRAVILA ZA UTVRĐIVANJE "PROIZVODA POREKLOM IZ" I METODI ADMINISTRATIVNE SARADNJE

D E O I

Definicija pojma "Proizvodi poreklom iz"

Član 1

Za svrhe primene ovog Sporazuma, i bez obzira na odredbe čl. 2:

1. kao proizvodi koji vode poreklo iz Republike Makedonije, smatraju se:

a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Republici Makedoniji;

b) proizvodi dobijeni u Republici Makedoniji i u čiju su izradu ušli proizvodi osim gore naznačenih pod a), pod uslovom da su ti proizvodi bili predmet dovoljne obrade ili prerade u smislu člana 4.

Taj uslov se, međutim ne primenjuje za proizvode koji, u smislu ovog Aneksa, vode poreklo iz Savezne Republike Jugoslavije, kada su podvrgnuti obradi ili preradi u Republici Makedoniji, pod uslovom da su oni višeg stepena od nedovoljne obrade i prerade naznačene u članu 4 stav 4;

2. kao proizvodi koji vode poreklo iz Savezne Republike Jugoslavije, smatraju se:

a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Saveznoj Republici Jugoslaviji;

b) proizvodi dobijeni u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u čiju su izradu ušli proizvodi osim gore naznačenih pod a), pod uslovom da su ti proizvodi bili predmet dovoljne obrade ili prerade u smislu člana 4 stav 4.

Član 2

Proizvodi poreklom iz jedne od država strana ugovornica u saglasnosti sa ovim Aneksom i izvezeni iz jedne u drugu državu stranu ugovornicu u nepromenjenom stanju ili proizvodi koji nisu bili dovoljno obrađeni ili prerađeni kako je opisano u tačkama 2, 3 ili 4 člana 4, zadržavaju svoje poreklo.

Član 3

1. U smislu člana 1 tačka 1 pod a) i tačka 2 pod a), kao "potpuno dobijeni" u jednoj od država strana ugovornica, smatraju se:

a) mineralni proizvodi koji su u njima izvađeni iz zemlje ili iz dna mora ili okeana;

b) biljni proizvodi koji su u njima ubrani;

c) žive životinje koje su u njima rođene i odgajane;

d) proizvodi koji potiču od živih životinja koje se u njima gaje;

e) proizvodi lova ili ribolova koji su u njima obavljeni;

f) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvađeni iz mora sopstvenim brodovima;

g) proizvodi izrađeni na njihovim brodovima-fabrikama, isključivo od proizvoda pomenutih pod f);

h) upotrebljavani proizvodi prikupljeni u njima i podesni samo za regeneraciju sirovina;

i) otpaci pri fabričkim procesima vršeni u njima; roba proizvedena isključivo iz proizvoda navedenih od a) do i);

j) roba proizvedena na njenoj teritoriji isključivo od proizvoda navedenih u podalinejama a) do i);

2. Izraz "sopstveni brodovi" iz tačke f) stava 1 odnose se na plovila:

- koja su registrovana ili upisana u jednoj državi strani ugovornici;

- koja plove pod zastavom države strane ugovornice;

- čija makar polovina pripada državljanima države strane ugovornice ili preduzeću sa sedištem u državi strani ugovornici, a čiji su jedan ili više rukovodilaca, predsednik upravnog odbora ili nadzornog odbora i većina članova tih odbora državljani država strana ugovornica i čija, pored toga, kada se radi o udruživanju lica ili društvima sa ograničenom odgovornošću, makar polovina kapitala pripada državama stranama ugovornicama, javnim telima ili državljanima država strana ugovornica;

- čiji su kapetan i oficiri državljani država strana ugovornica;

- čija je posada sastavljena, barem 75%, od državljana država strana ugovornica.

3. Izraz "država strana ugovornica" obuhvata isto tako i teritorijalne vode države strana ugovornica.

Brodovi koji se nalaze na otvorenom moru, uključujući brodove-fabrike na kojima se obrađuje ili prerađuje ulovljena riba će se smatrati kao deo teritorije države strane ugovornice, ukoliko su ispunjeni uslovi iz prethodnog stava 2.

Član 4

1. Izrazi "Glave" i "tarifni brojevi" koji se koriste u ovom Aneksu označavaju glave i tarifne brojeve (četvorocifrene šifre) koji se koriste u Nomenklaturi koja sačinjava "Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka robe" (u daljem tekstu: Harmonizovani sistem ili HS). Izraz "svrstava se" odnosi se na svrstavanje određenog proizvoda ili materijala u određeni tarifni broj.

2. Radi primene člana 1, materijali koji su bez porekla smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim kada se dobijeni proizvod svrstava u tarifni broj koji je različit od onih u koje se svrstavaju svi materijali bez porekla koji su korišćeni u njegovoj izradi, shodno odredbama st. 3 i 4 ovog člana.

3. Za proizvod naveden u kolonama 1 i 2 Liste u Prilogu 2 uslovi izloženi u koloni 3 za dotični proizvod moraju da budu ispunjeni umesto pravila u stavu 2.

Ako se u Spisku iz Priloga 2 za određivanje porekla proizvoda dobijenih u jednoj od država ugovornica upotrebljava procentualno pravilo za obradu ili preradu, dodatna vrednost mora da odgovara ceni franko fabrika uz učešće vrednosti materijala uvezenih iz trećih država na dotičnu teritoriju.

4. U cilju primene podalineja 1b i 2b člana 1 sledeće obrade ili prerade će se uvek smatrati nedovoljnim za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, bilo da se tarifni broj menja ili ne:

a) radnje kojima se obezbeđuje očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja (ventilacija, prostiranje, sušenje, rashlađivanje, stavljanje u slanu vodu, sumporisanu ili u druge rastvore, uklanjanje oštećenih delova i slične radnje);

b) proste radnje uklanjanja prašine, prosejavanja, razvrstavanja, klasiranja, slaganja (uključujući obrazovanje setova robe), pranje, bojenje, rasecanje;

c) (i) promene ambalaže, prepakivanje i spajanje ili razdvajanje pošiljaka;

(ii) obično punjenje boca, bočica, stavljanje u kese, futrole, kutije, police itd. i sve druge jednostavne radnje kondicioniranja;

d) stavljanje žigova, etiketa ili drugih sličnih znakova za obeležavanje, na same proizvode ili njihovu ambalažu;

e) prosto mešanje proizvoda, čak i različitih vrsta, kada jedna ili više komponenti mešavine ne ispunjavaju uslove propisane ovim Aneksom da bi se mogli smatrati da su sa poreklom;

f) prosto sastavljanje delova proizvoda da bi se dobio kompletan proizvod;

g) kombinacija dve ili više radnji navedenih u paragrafima a) do f);

h) klanje životinja.

5. Za određivanje, da li je neki proizvod sa poreklom, nije potrebno utvrđivati da li upotrebljena energija i gorivo, uređaji i oprema, mašine i alati za proizvodnju tih proizvoda, imaju poreklo iz trećih država ili ne.

6. Pribor, rezervni delovi i alat, koji se isporučuju sa nekim materijalom, mašinom ili vozilom, a čine sastavni deo normalne opreme čija je cena uračunata u ukupnu cenu ili nije posebno fakturisana, smatra se da čine celinu sa dotičnim materijalom, mašinom, aparatom ili vozilom.

7. Setovi, u smislu osnovnog pravila 3 Harmonizovanog sistema, smatraju se da imaju poreklo kada sve komponente koje ulaze u njihov sastav imaju poreklo. Međutim, set, koji je sastavljen od komponenata sa poreklom i bez porekla, smatra se u celini kao set sa poreklom, ako vrednost komponenata bez porekla ne prelazi 15% fabričke cene seta.

Član 5

1. Izraz "vrednost" u Listi u Prilogu 2 podrazumeva carinsku vrednost u vreme uvoza korišćenih materijala bez porekla, ili, ako ova nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, plaćenu za materijale na dotičnoj teritoriji.

Kada je potrebno ustanoviti vrednost materijala sa poreklom, ovaj stav će se primenjivati "mutatis mutandis".

2. Pod pojmom "fabrička cena" u Listi u Prilogu 2 podrazumeva se fabrička cena dobijenog proizvoda po odbitku svih unutrašnjih dažbina koje se vraćaju ili mogu biti vraćene kada se dobijeni proizvod izvozi.

Član 6

1. Uslovi koji se odnose na sticanje statusa robe sa poreklom moraju biti bez prekida ispunjeni u državama ugovornicama osim u slučajevima predviđenim u članu 2.

Ako proizvodi sa poreklom koje države strane ugovornice izvoze u neku drugu državu, se vraćaju, osim u slučajevima koji su određeni u čl. 2, treba da se smatraju kao proizvodi bez porekla, osim ako se carinskim organima može dokazati da je:

- vraćena roba je istovetna sa robom koja je bila izvezena, i

- na njoj, u vreme kada je bila u toj državi, nisu vršeni nikakvi postupci osim onih koji su potrebni da se ista očuva u dobrom stanju.

2. Roba, koja ima poreklo u smislu ovog Aneksa koja predstavlja jednu nedeljivu pošiljku može se prevoziti i preko teritorija zemalja koje nisu strane ugovornice, eventualno sa pretovarom ili privremenim skladištenjem i na tim teritorijama, pod uslovom da je prelaz preko tih teritorija opravdan iz geografskih razloga i da su proizvodi ostali pod carinskom kontrolom u zemlji tranzita ili skladištenja, da nisu pušteni u prodaju ili potrošnju i da su podvrgnuti u datom slučaju samo istovaru i ponovnom utovaru ili nekoj drugoj radnji koja je neophodna da bi se oni sačuvali u dobrom stanju.

3. Da bi se dokazalo da su ispunjeni uslovi spomenuti u stavu 2, nadležnim carinskim organima u državama stranama ugovornicama, podnosi se:

a) ili jedinstveni tovarni list koji je izdat u zemlji izvoza i na osnovu koga je izvršen prelaz preko zemlje tranzita;

b) ili potvrda koju izdaju carinski organi zemlje tranzita i koja sadrži:

- tačan opis robe;

- datum istovara i ponovnog utovara robe, odnosno ukrcaja ili iskrcaja, sa naznakom korišćenja brodova, ili drugih transportnih sredstava;

- potvrda o uslovima pod kojima je roba držana u zemlji tranzita;

c) ili, u nedostatku pomenutog, svaki dokument koji može da služi kao dokaz.

D E O II

Dokazivanje porekla

Član 7

1. Za ostvarivanje ciljeva ovog Sporazuma, da je neki proizvod sa poreklom, u skladu sa ovim Aneksom, pri uvozu u jednu od država strana ugovornica poreklo robe se dokazuje podnošenjem jednog od sledećih dokumenata:

a) Uverenje za cirkulaciju EUR.1, u daljem tekstu nazvano uverenje EUR.1 ili EUR.1 koji važi za duži period i fakture koje se odnose na robu iz uverenja, sačinjene u saglasnosti sa čl. 13 Obrazac uverenja EUR.1 dat je u prilogu 3 ovog Aneksa.

b) Obrazac EUR.2 čiji primerak je dat u Prilogu 4 ovog Aneksa, koji izvoznici podnose za svaku pošiljku, koja se sastoji od jednog ili više paketa proizvoda sa poreklom, čija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 5.110 Evropskih obračunskih jedinica (ekija).

2. Sledeći proizvodi sa poreklom u smislu ovog Aneksa, pri uvozu u državu stranu ugovornicu koristiće pogodnosti ovog Sporazuma bez obaveze da se priloži bilo koji dokument naveden u tački 1:

a) proizvodi u malim paketima koje šalju fizička lica drugim fizičkim licima pod uslovom da vrednost proizvoda ne prelazi iznos od 215 ekija;

b) proizvodi koji su deo ličnog prtljaga putnika, pod uslovom da vrednost proizvoda ne prelazi vrednost od 600 ekija.

Ove odredbe se primenjuju samo u slučaju da se ova roba ne uvozi za komercijalne svrhe i da je data izjava da ista odgovara uslovima koje zahteva primena ovog Sporazuma i kada ne postoji sumnja u verodostojnost takve izjave.

Povremeni uvoz, kada se radi o robi samo za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili njihove porodice ne smatra se kao uvoz za komercijalne svrhe ako se pregledom utvrdi da priroda i količina robe ne daje istoj karakter trgovačke robe.

3. Iznose u nacionalnoj valuti države izvoza koji odgovaraju iznosima izraženim u ekijima odrediće država izvoznik i saopštiti drugoj državi strani ugovornici. Ako su iznosi veći od propisanih iznosa koji su određeni od strane države uvoza, država uvoza mora da taj iznos prihvati ako je roba fakturisana u valuti države uvoza.

4. Osnovni kurs za eki izražen u nacionalnoj valuti se smatra kurs koji je važio prvog radnog dana u mesecu oktobru 1994. godine. Za svaki naredni dvogodišnji period ograničenja vrednosti u ekijima će odgovarati iznosu u nacionalnoj valuti prvog radnog dana u oktobru pred ovaj dvogodišnji period. Prva izmena kursa nastupiće prvog radnog dana u oktobru 1996. godine.

Ekvivalentne vrednosti ograničenja navedene u podalinejama 1b), 2a) i 2b) ovog člana izražena u nacionalnoj valuti moraju da se menjaju u saglasnosti sa navedenim uslovima.

Član 8

1. Pod odgovornošću izvoznika, sam izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik podnose zahtev za izdavanje uverenja o cirkulaciji robe EUR 1. Izvozniku će uverenje biti stavljeno na raspolaganje tek kada izvoz bude stvarno ostvaren ili obezbeđen.

2. Uverenje EUR.1 izdaju carinski organi država strana ugovornica (Savezna uprava carina Savezne Republike Jugoslavije odnosno Carinska uprava Republike Makedonije) ako roba koja se izvozi može da se smatra kao proizvod sa poreklom iz te države shodno članu 1.

3. Carinski organi države strane ugovornice mogu pod uslovom da je roba na koju se odnosi uverenje EUR.1, na njenoj teritoriji da izdaju uverenje EUR.1 pod uslovima iz ovog Aneksa ako roba namenjena za izvoz može da se smatra kao roba sa poreklom iz jedne od država strana ugovornica saglasno članu 2, i pod uslovom da se roba na koju se odnosi uverenje nalazi na njenoj teritoriji, osim u primerima navedenim u članu 15.

U tom slučaju izdavanje uverenja EUR.1 zavisi od priloženih prethodno izdatih dokaza o poreklu.

4. Uverenje EUR.1 može da se izda samo ako će da služi kao dokumentarni dokaz koji se upotrebljava u smislu ovog Sporazuma.

Datum izdavanja uverenja EUR.1 mora da bude naveden u rubrici 11 obrasca EUR.1 rezervisan za carinski organ ovlašćen za izdavanje uverenja EUR.1.

5. U izuzetnim okolnostima uverenje EUR.1 može se izdati i posle izvoza robe na koju se odnosi, ako za vreme izvoza nije bilo izdato zbog greške, nenamernih propusta ili posebnih okolnosti.

Savezna uprava carina Savezne Republike Jugoslavije i Carinska uprava Republike Makedonije uverenje EUR.1 mogu izdati naknadno samo ako je izvršena provera da podaci navedeni u zahtevu izvoznika, odgovaraju podacima iz odgovarajućih dokumenata.

Uverenja EUR.1 koja su izdata naknadno moraju biti označena sa jednom od sledećih zabeleški:

"Izdato naknadno"

"Izdadeno dopolnitelno"

6. U slučaju krađe, nestanka ili uništenja uverenja o cirkulaciji robe EUR.1, izvoznik može da zatraži od carinskih organa koji su ga izdali duplikat koji se ispunjava na osnovu dokumenata o izvozu kojima izvoznik raspolaže. Ovako izdat duplikat treba da nosi sledeću naznaku:

"Duplikat".

Duplikat na kome mora da stoji datum izdavanja prvog uverenja EUR.1 važi od tog dana.

7. Oznake navedene u petoj i šestoj alineji moraju da budu unesene u rubriku 7 zabeleške uverenja EUR.1.

8. Zamenjivanje jednog ili više uverenja o cirkulaciji robe EUR.1 jednim ili sa više drugih uverenja EUR.1 je uvek mogućno, pod uslovom da se izvrši u carinarnici u kojoj se roba nalazi.

9. Radi provere da li su ispunjeni uslovi navedeni u stavu 2 i 3 carinski organi imaju pravo da zatraže bilo kakav dokument kao dokaz i da izvrše pregled koji smatraju potrebnim.

Član 9

1. Uverenje o cirkulaciji robe EUR.1 izdaje se samo na pismeno traženje izvoznika ili na njegovu odgovornost njegovog ovlašćenog zastupnika na obrascu čiji se uzorak nalazi u Prilogu 3 ovog Aneksa i koji mora da bude popunjen saglasno ovom Aneksu.

2. Dužnost je carinskih organa države izvoza da nastoje da obrasci navedeni u članu 9 budu propisno ispunjeni. Oni naročito proveravaju da li je rubrika određena za upisivanje oznake proizvoda popunjena tako da se isključuje svaka mogućnost nedozvoljenog dopisivanja. U tom cilju, oznaka proizvoda treba da bude navedena bez proreda. Kada prostor rubrike nije u potpunosti ispunjen, treba povući horizontalnu crtu ispod poslednjeg reda, a neispunjeni deo precrtati.

3. Budući da uverenje EUR.1 predstavlja dokumentarni dokaz za korišćenje Sporazuma, carinski organi države izvoza su odgovorni za proveru porekla robe, i druge podatke o uverenju.

4. Ako je uverenje izdato na osnovu člana 8 tačka 5, izvoznik treba, posle stvarnog izvoza robe na koju se uverenje odnosi, na zahtev predviđen u članu 7 stav 3:

a) da navede mesto i datum slanja robe na koju se uverenje odnosi;

b) da potvrdi da prilikom izvoza spomenute robe nije izdato uverenje EUR.1 i da navede razloge zbog kojih uverenje nije izdato.

5. Zahtev za izdavanje EUR.1 i dokazi o poreklu, navedeni u drugoj podalineji tačke 3 i čl. 8 su podaci na osnovu kojih se izdaje novo uverenje EUR.1, Savezna uprava carina Savezne Republike Jugoslavije i Carinska uprava Republike Makedonije moraju da ga čuvaju barem dve godine.

Član 10

1. Uverenje o cirkulaciji robe EUR.1 izdaje se na obrascu čiji se uzorak nalazi u Prilogu 4 ovog Aneksa. Ovaj obrazac štampan je na jednom od službenih jezika država strana ugovornica. Uverenje se izdaje na jednom od tih jezika, u skladu sa internim zakonom države izvoza. Ako se ispunjava rukom, to mora biti učinjeno mastilom i štampanim slovima bez prekida.

2. Obrazac je formata 210 mm x 297 mm, s tim što najviše može biti kraći 5 mm, a duži 8 mm. Papir koji se koristi je bele boje kao i papir za pisanje, koji ne sadrži veštačku celulozu, težine najmanje 25 g po m2. Papir je izgraviran zelenom šarom, što omogućava da se otkrije svako falsifikovanje mehaničkim ili hemijskim sredstvima.

3. Država izvoza može zadržati za sebe pravo štampanja uverenja ili štampanje poveriti štamparijama koje su one ovlastile. U poslednjem slučaju, potrebno je pozvati se na to ovlašćenje na svakom obrascu. Na svakom uverenju navedeni su naziv i adresa štampara ili znak koji omogućava njegovo identifikovanje. Uverenje nosi i serijski broj, odštampan ili neodštampan radi identifikacije.

Član 11

1. Uverenje o cirkulaciji robe EUR.1 mora se podneti carinskom organu države uvoza gde je roba prijavljena, u roku od pet meseci od dana kad je to uverenje izdao carinski organ države izvoza. Isto tako može da se zahteva da sa uvoznom deklaracijom bude i izjava uvoznika da roba odgovara uslovima koje zahteva sprovođenje ovog Sporazuma.

2. Kad se na zahtev podnosioca carinske deklaracije proizvod iz glava 84 i 85 Harmonizovanog sistema uvozi u više pošiljaka, rastavljen ili nesastavljen pod uslovima koje su utvrdili nadležni organi, smatra se kao da je u pitanju samo jedan proizvod i može se podneti samo jedno uverenje o cirkulaciji robe za ceo proizvod pri uvozu prve delimične pošiljke.

3. Uverenja o cirkulaciji robe EUR.1, koja se podnose carinskim organima države uvoza, posle isteka roka za podnošenje predviđenog u tački 1 mogu biti prihvaćena u svrhu primene preferencijalnog režima, kada je do nepridržavanja roka došlo usled više sile ili vanrednih okolnosti.

4. Utvrđivanje manjih nesaglasnosti između navoda iz uverenja o cirkulaciji robe EUR.1 i navoda u dokumentima koji su podneti carinskom organu radi obavljanja formalnosti pri uvozu robe, ne povlači, samim tim, nevaženje uverenja ako je propisano utvrđeno da uverenje odgovara prezentiranoj robi.

5. Uverenje EUR.1 carinski organi države uvoza moraju da čuvaju u skladu sa pravilima koja važe za tu državu.

Član 12

1. Obrazac EUR.2 popunjava i potpisuje izvoznik ili od njega ovlašćeni zastupnik ako se izdaje obrazac čiji je primerak priložen u Prilogu 4, taj obrazac se popunjava na jednom od službenih jezika država strana ugovornica. Obrazac mora da bude popunjen na jednom od tih jezika i u skladu sa sopstvenom zakonskom regulativom zemlje izvoza. Ako se popunjava rukom mora da bude popunjen mastilom i štampanim slovima.

2. Za svaku pošiljku se popunjava jedan obrazac EUR.2.

3. Obrazac EUR.2 je formata 210 mm x 148 mm, s tim što najviše može biti kraći 5 mm i duži 8 mm. Papir koji se koristi je bele boje kao i papir za pisanje, koji ne sadrži celulozu, težine najmanje 64 g po m2.

4. Države izvoza mogu zadržati za sebe pravo štampanja obrazaca ili štampanje poveriti štamparijama koje su one ovlastile. U poslednjem slučaju, potrebno je pozvati se na to ovlašćenje na svakom obrascu. Osim toga, obrazac treba da nosi znak raspoznavanja koji je dat ovlašćenoj štampariji, kao i broj serije, odštampan ili neodštampan radi identifikacije.

5. Ako je roba koju sadrži pošiljka već bila kontrolisana u državi izvoza u pogledu definisanja pojma "proizvodi poreklom iz", izvoznik se može pozvati na tu kontrolu u rubrici "Napomene" obrasca EUR.2.

6. Izvoznik koji popunjava obrazac EUR.2 na zahtev carinskih organa odnosno ovlašćenih organa države izvoza mora da priloži dokaze o svrsi upotrebe tog obrasca.

Član 13

1. Bez obzira na odredbe iz tačke 1 do 7 člana 8 tačke 1, 4 i 5 člana 9, carinski organ države izvoza može da izda uverenje o cirkulaciji robe EUR.1 iako je izvezen samo deo robe naveden u uverenju. U tom slučaju jedno uverenje obuhvata više izvoza jedne robe od istog izvoznika namenjene istom uvozniku za period najduže od jedne godine od dana izdavanja uverenja, u daljem tekstu "Uverenje LT".

2. Ukoliko carinski organi države izvoza su ubeđeni o potrebi za takvim postupkom mogu izdati uverenje LT saglasno članu 9 i to samo ako se očekuje da status za robu sa poreklom koja se izvozi ostaje nepromenjen u vreme važenja LT uverenja. Ukoliko LT uverenje ne pokriva pretežno određenu robu, izvoznik mora da izvesti carinske organe.

3. Kada se koristi postupak sa LT uverenjem, carinski organi odnosno države izvoza može da propiše upotrebu na obrascu EUR.1, koji ima oznaku za raspoznavanje.

4. Rubriku 11 "Carinska overa" uverenja EUR.1, carinski organi države izvoza popunjavaju na uobičajen način.

5. U primeru, navedenom u stavu 3, potrebno je u rubriku 7 uverenja EUR.1 upisati jedan od sledećih izraza:

"LT uverenje važi do..."

"LT potvrdata važi do..."

6. U rubrikama 8 i 9 LT uverenja nije potrebno da se navode oznake i brojevi, kao što su broj i oblik pakovanja, bruto težina (kg) ili druge mere (litri, m3 itd.). Rubrika 8 ipak mora da sadrži dovoljno tačan opis i oznake za robu da bi se roba mogla identifikovati.

7. Bez obzira na odredbe od tačke 1 do 3 člana 13 potrebno je da se LT uverenje priloži carinskim organima države uvoza pri uvozu ili pre uvoza bilo koje robe na koju se odnosi. Kada je uvoznik vršio carinjenje kod više carinskih organa države uvoza, carinski organi mogu od njega da zahtevaju da priloži duplikate LT uverenja svim carinskim organima.

8. Kada je LT uverenje priloženo carinskim organima potrebno je da status o poreklu uvezene robe za vreme važenja LT uverenja dokazati sa fakturama koje ispunjavaju sledeće uslove:

a) kada faktura obuhvata robu sa poreklom iz države strane ugovornice, kao i robu bez porekla izvoznik mora ta dva vida robe jasno da razgraniči.

b) izvoznik na svakoj fakturi mora da napiše broj LT uverenja koje se odnosi na tu robu.

Navođenje broja LT uverenja i države porekla, što na fakturi upisuje izvoznik, predstavlja izjavu da roba ispunjava uslove propisane ovim Aneksom za dobijanje statusa robe sa poreklom u prometu između država strana ugovornica.

Carinski organ države izvoza može da zahteva da sadržina fakture pored gore navedenih odredbi bude potvrđena sa svojeručnim potpisom sa jasno upisanim imenom i prezimenom.

c) opis i oznake robe na fakturi moraju biti dovoljno detaljne da se jasno uočava da je roba koja je navedena ista sa onom koja je navedena u LT uverenju, na koje se odnosi faktura.

d) faktura može da se izda samo za robu, koja se izvozi za vreme važenja LT uverenja, koje uvoznik može priložiti carinskim organima u roku od četiri meseca od kada je izdato izvozniku.

9. U okviru postupanja sa LT uverenjima, fakture koje zadovoljavaju uslove ovog člana mogu da se izdaju i/ili prenose putem telekomunikacija ili elektronske obrade podataka. Takve fakture carinski organi države uvoza će prihvatiti kao dokaz statusa o poreklu robe koja se uvozi u skladu sa postupkom koji je propisan od njihovih carinskih organa.

10. Ako carinski organ države izvoza utvrdi da uverenje i/ili faktura izdata po odredbama ovog člana, ne važi za isporučenu robu, o utvrđenim činjenicama mora neodložno da izvesti carinske organe države uvoza.

11. Odredbe ovog člana ne važe za primenu pravila država strana ugovornica koje se odnose na carinske formalnosti i upotrebu carinskih dokumenata.

Član 14

1. Izvoznik ili njegov zastupnik koji zahteva uverenje EUR.1, mora da priloži odgovarajući dokument, sa kojim dokazuje da roba koja se izvozi ispunjava uslove za dobijanje uverenja EUR.1. Mora da se obaveže da na zahtev carinskog organa priloži sve dopunske dokaze, koji bi imali za cilj da se utvrdi pravi status porekla robe, a takođe mora da se obaveže da je saglasan sa svakim pregledom svojih poslovnih knjiga i na svaki pregled postupaka za dobijanje te robe, koji sprovode pomenuti organi.

2. Izvoznici moraju bar dve godine da čuvaju propratna dokumenta, navedena u tački 1.

3. Odredbe tačke 1 i 2 ovog člana primenjuju se "mutatis mutandis" i u slučaju kada se koristi postupak propisan tačkom 1 i 2 člana 13 i obrazac EUR.2 naveden u tački 1b) člana 7.

Član 15

1. Na robu poslatu iz jedne države strane ugovornice u drugu radi izlaganja u nekoj drugoj zemlji i prodatu posle izložbe da bi se uvezla u jednu od država strana ugovornica, primenjuju se prilikom uvoza odredbe ovog Sporazuma ako zadovoljavaju uslove predviđene ovim Aneksom, na osnovu kojih se utvrđuje da li roba vodi poreklo iz država strana ugovornica i pod uslovom da se podnesu zadovoljavajući dokazi carinskim organima:

a) da je izvoznik poslao robu sa teritorije jedne od država strana ugovornica u zemlju u kojoj se održava izložba i da ju je tamo izložio;

b) da je izvoznik prodao robu ili je ustupio nekom primaocu u jednoj od država strana ugovornica;

c) da je roba poslata u jednu od država strana ugovornica za vreme ili neposredno posle izložbe u istom stanju u kakvom je bila upućena na izložbu;

d) da roba od momenta kad je poslata na izložbu nije korišćena u druge svrhe, osim što je izlagana na toj izložbi.

2. Uverenje o cirkulaciji robe EUR.1 treba da se podnese carinskim organima pod uobičajenim uslovima. Mora se naznačiti naziv i adresa izložbe. Po potrebi, može se zatražiti dopunska dokumentacija o vrsti robe i uslovima pod kojim je bila izložena.

3. Stav 1 primenjuje se za sve izložbe, sajmove i slične javne priredbe trgovinskog, industrijskog, poljoprivrednog, ili zanatskog karaktera, osim onih koje se organizuju u privatne svrhe u trgovačkim radnjama ili prostorijama radi prodaje strane robe, za vreme čijeg održavanja roba ostaje pod carinskom kontrolom.

D E O III

Odredbe o administrativnoj saradnji

Član 16

1. Mešovita Komisija će biti ovlašćena da utvrdi potrebne odredbe u cilju sprovođenja ovog Aneksa i metode administrativne saradnje koje treba da primenjuju države strane ugovornice.

2. Radi obezbeđivanja ispravne primene ovog dela, države strane ugovornice, posredstvom svojih carinskih organa, pružaju jedna drugoj pomoć u kontroli verodostojnosti uverenja o cirkulaciji robe EUR.1, tačnosti podataka o stvarnom poreklu proizvoda o kojima je reč i navoda izvoznika koji se nalaze na obrascima EUR.2.

3. Carinski organi država strana ugovornica moraju da obezbede primerke otiska pečata koje upotrebljavaju njihovi carinski organi ovlašćeni za izdavanje uverenja EUR.1.

Uverenja EUR.1 u skladu sa ovim dogovorom će se prihvatiti petog dana od datuma prijema pečata navedenih u prethodnom stavu.

4. Dve države strane ugovornice moraju da preuzmu sve potrebne mere da se obezbedi da roba sa kojom se trguje sa uverenjima EUR.1, i koja za vreme prevoza koristi slobodne carinske zone na njihovoj teritoriji, se ne zameni sa drugom robom i da se ne postupa na drugačiji način osim da se primenjuje uobičajeni postupak za sprečavanje od rasipanja.

5. Ako su proizvodi sa poreklom iz države strane ugovornice, koji su obuhvaćeni uverenjem EUR.1 i koji su uvezeni, u slobodnoj carinskoj zoni obrađeni ili prerađeni, nadležni carinski organi na zahtev izvoznika moraju da izdaju novo uverenje EUR.1 ako je obrada ili prerada izvršena u skladu sa odredbama ovog Aneksa.

Član 17

1. Naknadna provera uverenja o cirkulaciji robe EUR.1 ili obrasca EUR.2 vrši se radi ad hoc kontrole kad god kod carinskih organa države uvoza postoji osnovana sumnja u autentičnost dokumenata ili u tačnost podataka o pravom poreklu robe o kojoj se radi.

2. U svrhe primene stava 1 carinski organi države uvoza vraćaju uverenja o cirkulaciji robe EUR.1 ili obrazac EUR.2 ili foto-kopiju tog uverenja ili tog obrasca carinskim organima države izvoza, navodeći razloge suštinske ili formalne prirode zbog kojih se traži provera. Faktura, ako je bila podneta, ili faktura koja se odnosi na LT uverenje, priključiće se obrascu EUR.2, kao i dobijena obaveštenja na osnovu kojih se može verovati da podaci koji se nalaze na datom uverenju ili obrascu nisu tačni.

Carinski organi koji pokreću zahtev za naknadnom proverom moraju da pošalju svaki dokument ili informaciju koja dokazuje da podaci na uverenjima EUR.1 ili obrascima EUR.2 su netačni.

Ako donesu odluku, da, dok čekaju rezultate provere, odlože primenu odredaba Sporazuma, carinski organi države uvoza dužni su da omoguće uvozniku da podigne robu, pod rezervom mera obezbeđenja koje se smatraju neophodnim.

3. Rezultati naknadne provere saopštavaju se carinskim organima države uvoza u najskorijem roku. Oni treba da omoguće da li se osporeni dokument iz tačke 2 može primeniti na stvarno izvezenu robu i da li, u stvari, ova roba ima pravo na preferencijalni tretman. U svakom slučaju, rešavanje sporova između izvoznika i carinskih organa države uvoza podleže zakonodavstvu države uvoza.

Ako u slučaju iz opravdanih sumnji nema odgovora u roku od deset meseci od datuma zahteva za proveru ispravnosti ili ako odgovor ne sadrži dovoljno informacija da se utvrde realne činjenice o predmetnom dokumentu ili stvarno poreklo proizvoda organi koji su podneli zahtev će ukinuti sve pogodnosti preferencijalnog tretmana utvrđenog ovim Sporazumom, osim u slučaju više sile i vanrednih okolnosti.

Ako ovaj spor nije mogao biti rešen između carinskih organa države uvoza i carinskih organa države izvoza ili ako on povlači problem u vezi sa tumačenjem ovog Aneksa, on se iznosi Potkomisiji za poreklo robe i carinska pitanja navedenoj u članu 22. Odluke usvaja Mešovita komisija. U slučajevima kada postupak provere ili bilo koja druga informacija ukazuju na to da se krše odredbe ovog Aneksa, proizvodi će biti priznati kao proizvodi sa poreklom u skladu sa ovim Aneksom samo posle sprovođenja svih oblika administrativne saradnje, propisanih ovim Aneksom koje su bile pokrenute, a posebno postupak provere.

Za naknadne provere uverenja EUR.1 carinski organi države izvoza moraju izvozne dokumente ili duplikate uverenja EUR.1 koji su upotrebljeni umesto njih da čuvaju bar dve godine.

D E O IV

Zaključne odredbe

Član 18

Države strane ugovornice preduzimaju mere koje iziskuju izvršenje ovog Aneksa.

Član 19

Sastavni deo ovog Aneksa su njegovi Prilozi 1, 2, 3, 4 i 5.

Član 20

Na robu koja zadovoljava odredbe Dela I koja se na dan stupanja na snagu Sporazuma nalazi na putu ili je u državama stranama ugovornicama stavljena pod režim privremenog skladištenja, carinskog skladištenja ili slobodne zone, mogu se primeniti odredbe ovog Sporazuma, pod rezervom da se u roku od četiri meseca, računajući od tog dana, carinskim organima države uvoza podnesu uverenja EUR.1 koje su naknadno izdali carinski organi države izvoza i dokumenti na osnovu kojih se vrši direktan prevoz.

Član 21

Dve države strane ugovornice će preduzeti sve potrebne mere kako bi uverenja o cirkulaciji robe EUR.1 i obrasci EUR.2 bili podneti, u skladu sa ovim Aneksom. Isto tako se obavezuju da će se zalagati za neophodnu administrativnu saradnju a posebno pri proveri pravaca i mesta gde je bila držana roba kojom se trguje shodno ovom Sporazumu.

Član 22

1. U skladu sa tačkom 1 člana 19 ovog Sporazuma u okviru Mešovite komisije biće formirana Potkomisija za poreklo robe i carinska pitanja, sa zadatkom da sprovodi administrativnu saradnju radi obezbeđenja celishodne, ispravne i jedinstvene primene ovog Aneksa, kao i za redovno izveštavanje i savetovanje učešćem stručnih lica.

2. Potkomisija će biti sastavljena od stručnih lica država strana ugovornica koja su odgovorna za pitanja iz oblasti carinjenja i porekla.

Član 23

Protiv svakog lica koje ispostavi ili doprinese da se ispostavi dokument, koji sadrži neispravne podatke u cilju sticanja statusa porekla robe, primenjuju se kazne.

PRILOG 1 UZ ANEKS II

Objašnjenja

Napomena 1: član 3 i 4

1. Jedinica koju treba uzeti u obzir za primenu pravila o poreklu jeste određeni proizvod, koji se smatra za osnovnu jedinicu za svrstavanje zasnovano na primeni Nomenklature Harmonizovanog sistema. U slučaju setova proizvoda koji se svrstavaju primenom osnovnog pravila 3, za tumačenje Harmonizovanog sistema, jedinica koju treba uzeti u obzir jeste svaki artikal koji ulazi u sastav seta; ova odredba se takođe primenjuje na setove iz tarifnih brojeva 63.08, 82.06 i 96.05.

Shodno tome sledi da:

- kada se proizvod, sastavljen od grupe ili sklopa artikala, svrstava na osnovu Harmonizovanog sistema u jedan tarifni broj, celina čini jedinicu koja se uzima u obzir,

- kada se pošiljka sastoji od određenog broja identičnih proizvoda svrstava u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, pravila o poreklu primenjuju se na svaki proizvod ponaosob.

2. Kada je, na osnovu primene Osnovnog pravila 5 Harmonizovanog sistema ambalaža isporučena zajedno sa robom koju sadrži, smatraće se kao da čini celinu zajedno sa robom u cilju utvrđivanja porekla.

Napomena 2: tačka 2 člana 4

Uvodne napomene uz prilog 2 ovog Aneksa takođe će se, gde to odgovara, primenjivati na sve proizvode proizvedene korišćenjem materijala bez porekla čak i na one koji ne podležu posebnim uslovima sadržanim u Listi u Aneksu II već umesto toga podležu pravilu o primeni tarifnog broja izloženom u članu 4 ovog Aneksa.

Napomena 3: član 5

Pod izrazom "carinska vrednost" podrazumeva se carinska vrednost utvrđena Sporazumom za sprovođenje člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (Sporazum o carinskoj vrednosti pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji).

Napomena 4: tačka 1 člana 7

U slučaju kada se proizvodi u skladu sa stavom 2 člana 7 ne smatraju kao komercijalni uvoz i dostavljaju putem pošte, izjava o statusu porekla, može da se da na carinskoj deklaraciji C2/CP3 ili na listu hartije kao dodatak uz deklaraciju.

Napomena 5: član 6 i član 21

Ako je izdato uverenje EUR.1 pored uslova određenih stavom 3 člana 8 i ako se odnosi na robu naknadno izvezenu u istom sastavu, carinski organi moraju u odredišnoj državi u okviru administrativne saradnje da prime overene kopije kao dokaz za poreklo koje su izdate ili pribavljene prethodno i koje se odnose na tu robu.

PRILOG 2 UZ ANEKS II

Lista prerade ili obrade koje treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom

UVODNE NAPOMENE

Opšte napomene

Napomena 1

1.1. Prve dve kolone u Listi opisuju dobijeni proizvod, Prva kolona daje tarifni broj, ili broj Glave, koji se koristi u Harmonizovanom sistemu, a druga kolona daje opis ili naimenovanje robe koji se u tom Sistemu koristi za taj tarifni broj ili Glavu. Za svaki opis u prve dve kolone precizirano je pravilo u koloni 3. Kada u nekim slučajevima, ispred broja u prvoj koloni stoji jedno "ex", ovo znači da se pravilo u koloni 3 primenjuje samo na deo tog tarifnog broja ili Glave opisane u koloni 2.

1.2. Kada je više tarifnih brojeva grupisano zajedno u koloni 1 ili je dat broj Glave a opis proizvoda u koloni 2 je stoga dat uopšteno, odgovarajuće pravilo u koloni 3 važi za sve proizvode koji se shodno Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u različite tarifne brojeve te Glave ili u bilo koji drugi od tar. brojeva grupisanih zajedno u koloni 1.

1.3. Kada postoje različita pravila u ovoj listi koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, svaki uvučeni red sadrži opis onog dela tarifnog broja koji je predmet odgovarajućeg pravila u koloni 3.

Napomena 2

2.1. Izraz "proizvodnja" podrazumeva svaku preradu ili obradu ili izradu uključujući sklapanje ili posebne radnje. Vidi, međutim, Napomenu 3.5. u daljem tekstu.

2.2. Izraz "materijal" obuhvata bilo koji "sastojak", "elemenat", "sirovinu", "komponentu" ili "deo", itd. koji se koristi za izradu proizvoda.

2.3. Izraz "proizvod" odnosi se na dobijeni proizvod čak iako je namenjen za kasniju upotrebu u nekoj drugoj proizvodnoj operaciji.

Napomena 3

3.1. U slučaju tarifnog broja ili dela tarifnog broja koji nije u Listi, na te tarifne brojeve ili delove tarifnog broja primenjuje se pravilo "za promenu tarifnog broja" navedeno u tački 2 člana 4. Ukoliko se uslov "promene tarifnog broja" primenjuje na tarifne brojeve ili delove tarifnih brojeva koji se nalaze u Listi, onda je taj uslov sadržan u koloni 3.

3.2. Prerada ili obrada zahtevane pravilom u koloni 3 moraju se izvršiti samo na korišćenim materijalima bez porekla. Ograničenja sadržana u određenom pravilu u koloni 3 isto tako primenjuju se samo na korišćene materijale bez porekla.

3.3. Kada pravilo zahteva da se mogu koristiti "materijali" iz bilo kojeg tarifnog broja, materijali iz istog tarifnog broja kao i proizvod mogu se takođe koristiti, poštujući, međutim, posebna ograničenja koja pravilo takođe može da sadrži. Međutim, izraz "proizvodnja od materijala iz bilo kojeg tarifnog broja uključujući i od drugih materijala iz tarifnog broja" znači da se mogu koristiti samo materijali koji se svrstavaju u isti tarifni broj kao i proizvod čiji je opis različit od opisa proizvoda datog u koloni 2 Liste.

3.4. Ukoliko se neki proizvod izrađen od materijala bez porekla koji je stekao status proizvoda sa poreklom tokom procesa prerade na osnovu primene pravila o promeni tarifnog broja ili pravila koje je u vezi sa njim definisano u Listi, koristi kao materijal u procesu proizvodnje nekog drugog proizvoda, onda se pravilo, primenjivo na proizvod u koji je ovaj ugrađen, ne primenjuje na njega.

- Na primer, motor iz tarifnog broja br. 84.07, za koji pravilo zahteva da vrednost materijala bez porekla koji može biti ugrađen, ne sme da premaši 40% fabričke cene, pravi se od ostalog legiranog čelika grubo oblikovanog kovanjem iz tarifnog broja br. 72.24.

Ako je ovaj otkivak iskovan u zemlji o kojoj je reč od ingota bez porekla onda je tako dobijeni otkivak već stekao poreklo na osnovu pravila za tarifni broj 72.24 u Listi. Ubuduće se ovaj otkivak može smatrati kao da je sa poreklom pri obračunu vrednosti bez porekla koji se mogu koristiti za izradu motora iz tarifnog broja 84.07 bez obzira da li je proizveden ili ne u istoj fabrici kao i motor. Vrednost ingota bez porekla se tako ne uzima u obzir kada se utvrđuje vrednost korišćenih materijala bez porekla.

3.5. Čak i kada je poštovano pravilo o promeni tarifnog broja ili druga pravila sadržana u Listi, finalni proizvod ne stiče poreklo, ukoliko je izvršena obrada, nedovoljna u smislu tačke 4 člana 4.

Napomena 4

4.1. Pravilo u Listi utvrđuje minimalni stepen potrebne prerade ili obrade, iz čega proizlazi da se na osnovu prerade ili obrade preko te granice stiče poreklo; i obratno, prerade ili obrade ispod te granice ne omogućavaju sticanje porekla. Tako, ako neko pravilo predviđa da se može koristiti materijal bez porekla na određenom nivou proizvodnje, upotreba takvog materijala u nekoj ranijoj fazi proizvodnje je dozvoljena, a upotreba takvog materijala u kasnijoj fazi nije.

4.2. Kada pravilo u Listi precizira da neki proizvod može da se proizvede od više od jednog materijala, to znači da se jedan ili više materijala mogu koristiti. To očigledno ne znači da svi ovi materijali treba da budu korišćeni istovremeno.

- Na primer, pravilo za tkanine zahteva da se mogu koristiti prirodna vlakna i da se od drugih materijala mogu koristiti i hemijski materijali. Ovo ne znači da oba moraju da se koriste istovremeno, i može se koristiti jedan ili drugi ili oba zajedno.

Ako, međutim, određeno ograničenje važi za jedan materijal a druga ograničenja za druge materijale u istom pravilu, onda se ograničenja primenjuju samo na stvarno korišćene materijale.

- Na primer, pravilo za mašine za šivenje precizira posebno da mehanizam za zatezanje konca kao i cik-cak mehanizam moraju da budu sa poreklom; ova dva ograničenja primenjuju se samo ako su dotični mehanizmi stvarno ugrađeni u šivaću mašinu.

4.3. Kada neko pravilo u Listi precizira da određeni proizvod mora da bude proizveden od nekog određenog materijala, taj uslov očito ne sprečava korišćenje drugih materijala koji, zbog svoje sopstvene prirode, ne mogu da zadovolje to pravilo.

- Na primer, pravilo za tarifni broj 19.04 koje izričito isključuje korišćenje žitarica ili njihovih derivata ne zabranjuje upotrebu mineralnih soli, hemikalija i drugih aditiva ukoliko nisu dobijeni od žitarica.

- Na primer, u slučaju proizvoda izrađenih od netkanih materijala, ako je za ovaj tip proizvoda predviđeno korišćenje samo prediva bez porekla, nije moguće koristiti netkane materijale - čak i ako je utvrđeno da se netkani materijali normalno ne mogu praviti od prediva. U takvim slučajevima, materijal koji bi trebalo koristiti je onaj materijal koji u stadijumu obrade neposredno prethodi predivu - to jest koji je u stadijumu vlakna.

Vidi takođe napomenu 7.3. u vezi sa tekstilom.

4.4. Ukoliko neko pravilo u Listi daje dve ili više procentnih vrednosti za maksimalnu vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, onda se ovi procenti ne mogu sabirati. Iz toga proizlazi da maksimalna vrednost svih korišćenih materijala bez porekla ne sme ni u kom slučaju da premaši najveći navedeni procenat. Stoga, pojedinačni procenti koji se primenjuju na posebne proizvode ne smeju biti premašeni zbog tih odredbi:

Tekstilni proizvodi

Napomena 5:

5.1. Izraz "prirodna vlakna" koristi se u Listi da označi vlakna koja nisu veštačka ili sintetička i mora biti ograničen na vlakna u svim fazama pre predenja, uključujući otpatke, a ako nije drukčije precizirano, izraz "prirodna vlakna" uključuje vlakna koja su vlačena, češljana ili na drugi način obrađena za predenje, ali nisu predena.

5.2. Izraz "prirodna vlakna" uključuje konjsku dlaku iz tarifnog broja 05.03, svilu iz tarifnih brojeva 50.02 i 50.03 kao i vlakna od vune, fine ili grube životinjske dlake iz tarifnih brojeva 51.01 do 51.05, pamučna vlakna iz tarifnih brojeva 52.01 do 52.03 i ostala biljna vlakna iz tarifnih brojeva 53.01 do 53.05.

5.3. Izrazi "tekstilna celuloza", "hemijski materijali" i "materijali za proizvodnju hartije" koji se koriste u Listi, označavaju materijale koji se ne svrstavaju u Glave 50 i 63, koji se mogu koristiti za proizvodnju veštačkih ili sintetičkih vlakana ili prediva, ili prediva od hartije.

5.4. Izraz "veštačka ili sintetička sečena vlakna" koristi se u Listi da označi kablove od veštačkih ili sintetičkih filamenata, sečena vlakna ili otpatke, iz tarifnih brojeva od 55.01 do 55.07.

Napomena 6:

6.1. U slučaju proizvoda koji se svrstavaju u one tarifne brojeve u Listi u kojima se poziva na Uvodnu napomenu, uslovi izloženi u koloni 3. Liste ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale korišćene u njihovoj izradi koji, uzeti zajedno, čine 10% ili manje od ukupne mase svih korišćenih osnovnih tekstilnih materijala (takođe vidi Napomene 6.3. i 6.4 u daljem tekstu).

6.2. Međutim, ova tolerancija može se primeniti samo na mešane proizvode izrađene od dva ili više osnovna tekstilna materijala, bez obzira na njihovo učešće u proizvodu.

Osnovni tekstilni materijali su sledeći:

- svila;

- vuna;

- gruba životinjska dlaka;

- fina životinjska dlaka;

- konjska dlaka iz grive i repa;

- pamuk;

- materijali za izradu hartije i hartija;

- lan;

- (kudelja) prava konoplja;

- juta i druga tekstilna likasta vlakna;

- sisal i druga tekstilna vlakna roda agava;

- tekstilna vlakna kokosa, abake, ramije i druga biljna tekstilna vlakna;

- sintetički filmenti;

- veštački filamenti;

- sintetička sečena vlakna;

- veštačka sečena vlakna.

- Na primer, predivo iz tarifnog broja 52.05 izrađeno od pamučnih vlakana i sintetičkih sečenih vlakana je predivo od mešanih vlakana. Stoga, materijali bez porekla koji ne zadovoljavaju pravila o poreklu mogu se koristiti do 10% mase prediva.

- Na primer, tkanina od vune iz tarifnog broja 51.12. izrađena od vunenog prediva i sintetičkog prediva od sečenog vlakna, je mešana tkanina. Stoga, ili sintetičko vlakno ili vuneno vlakno ili njihova kombinacija koja ne zadovoljava pravila o poreklu, mogu se koristiti do 10% mase tkanine.

- Na primer, taftovana tekstilna tkanina iz tarifnog broja 58.02, izrađena od pamučnog prediva i pamučne tkanine, je mešani proizvod samo ako je sama pamučna tkanina mešana tkanina izrađena od dva ili više različitih osnovnih tekstilnih materijala ili ako su korišćena pamučna prediva i sama mešana.

- Na primer, ako je taftovana tekstilna tkanina o kojoj je reč izrađena od pamučnog prediva i sintetičke tkanine, onda, očito, da su morala biti korišćena dva posebna osnovna tekstilna materijala: na primer, taftovani tepih koji je izrađen od veštačkih i pamučnih prediva, sa podlogom od jute, je mešani proizvod pošto su korišćena tri tekstilna materijala. Tako korišćeni materijali bez porekla u kasnijoj fazi proizvodnje nego što pravilo predviđa, mogu se koristiti, pod uslovom da njihova ukupna masa ne premašuje 10% mase tekstilnih materijala u tepihu uzetih zajedno. Tako, podloga od jute, veštačka prediva i/ili pamučna prediva bi se mogli uvesti u toj fazi proizvodnje, pod uslovom da se ispune uslovi o masi.

6.3. U slučaju proizvoda koji sadrže "predivo izrađeno od poliuretana razdvojeno fleksibilnim segmentima poliestra uključujući i obavijeno", ova tolerancija je 20% u odnosu na ovo predivo.

6.4. U slučaju tkanina sa ugrađenom trakom koja se sastoji od jezgra aluminijske folije ili od jezgra od folije od plastične mase, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne premašuje 5 mm, uslojeno pomoću lepka između dve folije od plastične mase, ova tolerancija je 30% u odnosu na ovu traku.

Napomena 7

7.1. Oni tekstilni proizvodi koji su u Listi označeni fusnotom koja se odnosi na ovu uvodnu napomenu, i tekstilni materijali (isključujući na podlozi ili međupodlozi) koji ne odgovaraju Pravilu za gotov proizvod, utvrđenom u Listi u koloni 3, mogu da se upotrebe pod uslovom da se svrstavaju u tar. brojeve različite od tar. broja proizvoda i da njihova vrednost nije veća od 8% fabričke cene proizvoda.

7.2. Netekstilna pozamanterija i pribor ili drugi korišćeni materijali koji sadrže tekstil ne moraju da zadovoljavaju uslove date u koloni 3, u skladu sa tačkom 3 Napomene 4.

7.3. U skladu sa odredbama Napomene 4.3. pozamanterija, pribor ili drugi proizvodi bez porekla, koji ne sadrže tekstilne materijale, mogu se, ipak, slobodno koristiti kada ne mogu da budu izrađeni od materijala nabrojanih u koloni 3 Liste.

- Na primer, ako pravilo u Listi navodi da se za konkretni tekstilni artikal, npr. bluzu, mora koristiti predivo, to ne zabranjuje korišćenje metalnih artikala kao što su dugmad, pošto ona ne mogu da budu izrađena od tekstilnih materijala.

7.4. Kada se primenjuje pravilo o procentu, vrednost pozamanterije i pribora mora se uzeti u obzir kada se izračunava vrednost upotrebljenih materijala bez porekla.

Mineralna ulja

Napomena 8:

8.1. Za svrhe tarifnih brojeva ex. 27.07, 27.13 do 27.15, ex. 29.01, ex. 29.02 i ex. 34.03 "specifični procesi" su sledeći:

a) vakuumska destilacija;

b) redestilacija za potpune frakcione procese;

c) razdvajanje (proces krekovanja);

d) prerađivanje (reforming proces);

e) ekstrakcija pomoću određenih rastvarača;

f) proces koji sadrži sledeće postupke: obrada koncentrisanom sumpornom kiselinom; pušljivom sumpornom kiselinom ili njenim anhidridom; neutralizacija alkalnim agensima; obezbojavanje i rafinacija (prečišćavanje) sa prirodnom aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktivnim ugljem ili boksitom,

g) polimerizacija;

h) alkilacija;

i) izomerizacija.

8.2. Za svrhe tarifnih brojeva 27.10, 27.11 i 27.12 "specifični procesi" su sledeći:

a) vakuumska destilacija;

b) redestilacija za potpune frakcione procese;

c) razdvajanje (proces krekovanja);

d) prerađivanje (reforming proces);

e) ekstrakcija pomoću određenih rastvarača;

f) proces koji sadrži sledeće postupke: obrada koncentrisanom sumpornom kiselinom; pušljivom sumpornom kiselinom ili njenim anhidridom; neutralizacija alkalnim agensima; dekolorizacija i rafinacija (prečišćavanje) sa prirodnom aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktivnim ugljem ili boksitom;

g) polimerizacija;

h) alkilacija;

i) izomerizacija;

k) samo za teška ulja koja se svrstavaju u tarifni broj ex. 27.10, desumporizacija sa vodonikom, kada se oslobađa 85% sumpora i produkata (metoda ASTMD1266-59T);

l) samo za proizvode, koji se svrstavaju u tarifni broj 27.10, odstranjivanje parafina postupkom koji se razlikuje od filtriranja;

m) samo za teška ulja, koja se svrstavaju u tarifni broj ex. 27.10, obrada vodonikom pri pritisku iznad 20 bara i temperaturi iznad 250 oC, uz katalizatore, osim onog koji se upotrebljava u procesima desumporizacije i kada vodonik ima svojstvo aktivnog elementa u hemijskoj reakciji. Međutim, dalja obrada ulja za podmazivanje iz tarifnog broja ex. 27.10 (npr. završna obrada sa vodonikom ili dekolorizacija), posebno kada je potrebno da se poboljša boja ili stabilnost, ne tretira se kao specifičan proces;

n) samo za goriva, koja se svrstavaju u tarifni broj ex. 27.10, atmosferska destilacija na 300 oC, prema metodi ASTMD86, pod uslovom da predestilira 30% zapremine proizvoda uključujući i gubitke;

o) samo za teška ulja osim gasnih ulja za loženje, koji se svrstavaju u tarifni broj ex. 27.10 obrada pomoću visokofrekventnih električnih pražnjenja na četkicama.

8.3. Za svrhe tarifnih brojeva ex. 27.07, 27.13 do 27.15, ex. 29.01, ex. 29.02 i ex. 34.03, poreklo se ne stiče jednostavnim operacijama kao što su: čišćenje, dekantiranje, odsoljavanje, vodena separacija, filtriranje, bojenje, označavanje, zadržavanje sadržaja sumpora kao rezultat mešanja proizvoda sa različitim sadržajem sumpora, bilo koja kombinacija ovih operacija ili sličnih operacija.