ZAKONO PREKRŠAJIMA("Sl. glasnik SRS", br. 44/89 i "Sl. glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93 - odluka USRS, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97 - odluka USRS, 36/98, 44/98 i "Sl. list SRJ", br. 62/2001 - odluka SUS) |
DEO PRVI
Glava I
OPŠTE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se:
1. uslovi prekršajne odgovornosti, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak, postupak izvršenja rešenja o prekršaju; i
2. organizacija i rad organa za prekršaje.
ZAKONITOST U ODREĐIVANJU PREKRŠAJA I PROPISIVANJU PREKRŠAJNIH SANKCIJA
Niko ne može biti odgovoran za prekršaj, ako pre nego što je učinjen, nije bio predviđen propisom, niti se može izreći sankcija ako unapred nije bila propisana.
VREMENSKO VAŽENJE PROPISA
Na učinioca prekršaja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.
Ako je posle učinjenog prekršaja izmenjen propis, primeniće se propis koji je blaži za učinioca.
PROSTORNO VAŽENJE PROPISA
Odredbe o prekršajima važe na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji opštine, grada Beograda i grada kad su propisane odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda ili skupštine grada.
PROPISIVANJE PREKRŠAJA
Prekršaji mogu da se propišu zakonom, uredbom i odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada.
Organi ovlašćeni za donošenje propisa o prekršajima mogu propisivati samo kazne i zaštitne mere predviđene ovim zakonom i u granicama koje određuje ovaj zakon.
Organi ovlašćeni za donošenje propisa iz stava 1 ovog člana mogu propisivati prekršajne kazne i zaštitne mere, samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene ustavom i zakonom, pod uslovima određenim ovim zakonom.
Organ koji je ovlašćen da propisuje prekršajne kazne i zaštitne mere ne može ovo pravo preneti na druge organe.
PREKRŠAJNE SANKCIJE
Prekršajne sankcije su: kazne, opomena, zaštitne mere i vaspitne mere.
Glava II
1. OPŠTE ODREDBE O PREKRŠAJIMA I PREKRŠAJNOJ ODGOVORNOSTI
Pojam prekršaja
Prekršaji su povrede javnog poretka utvrđene zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekršajne kazne i zaštitne mere.
Nužna odbrana
Nije prekršaj ona radnja koja je učinjena u nužnoj odbrani.
Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane, može se blaže kazniti, a ako je to prekoračenje učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima, neće odgovarati za prekršaj.
Krajnja nužda
Nije prekršaj ona radnja koja je učinjena u krajnjoj nuždi.
Krajnja nužda postoji ako je prekršaj učinjen radi toga da učinilac otkloni od sebe ili drugog istovremenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, i ako pri tome učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.
Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde može se blaže kazniti, a ako je to prekoračenje učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima, neće odgovarati za prekršaj.
Uračunljivost
Nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja prekršaja nije mogao shvatiti značaj svoje radnje ili propuštanja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja.
Okolnost da je prekršaj učinjen pod uticajem alkohola ili drugih omamljujućih sredstava ne isključuju odgovornost učinioca.
Nehat i umišljaj
Za prekršajnu odgovornost dovoljan je nehat učinioca, ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem.
Prekršaj je učinjen sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je pristao na njeno nastupanje.
Prekršaj je učinjen iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da će je moći sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Stvarna zabluda
Nije prekršajno odgovoran učinilac koji je u vreme izvršenja prekršaja bio u stvarnoj zabludi.
Stvarna zabluda postoji kad je učinilac koji je u vreme izvršenja prekršaja pogrešno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, njegova radnja bila dozvoljena.
Pravna zabluda
Nepoznavanje propisa kojim je prekršaj predviđen ne isključuje odgovornost, ali učinilac prekršaja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja zabranjena može se blaže kazniti.
Sila, pretnja i prinuda
Nije odgovoran ko učini prekršaj pod uticajem sile, pretnje ili prinude.
Nekažnjavanje za prekršaj
Niko ne može biti kažnjen u prekršajnom postupku dva ili više puta za istu prekršajnu radnju.
Lice koje je u krivičnom postupku ili u postupku za privredni prestup pravosnažno oglašeno krivim za delo koje ima i obeležja prekršaja, neće se kazniti za prekršaj.
Diplomatski imunitet
Prekršajni postupak neće se voditi niti će se izricati kazna protiv lica koja uživaju diplomatski imunitet.
Odgovornost pravnog lica, odgovornog lica i preduzetnika
Pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu (u daljem tekstu: odgovorno lice) i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekršaj samo ako je to propisom o prekršaju predviđeno.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj ako je do izvršenja prekršaja došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Državni organi i organi lokalne samouprave, ne mogu biti odgovorni za prekršaj.
Zakonom se može propisati da za prekršaj odgovara odgovorno lice u državnom organu ili organu lokalne samouprave.
Odgovornost odgovornog lica postoji ako je do izvršenja prekršaja došlo njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu ili organu lokalne samouprave vrši određene dužnosti.
Odgovornost odgovornog lica za prekršaj ne postoji ako je ono postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja.
Odgovornost odgovornog lica za prekršaj ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu, državnom organu ili organu lokalne samouprave niti zato što je nastala nemogućnost kažnjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.
Strano pravno lice i njegov predstavnik
Ako u propisu kojim je predviđen prekršaj nije drukčije određeno, strano pravno lice i strano odgovorno lice kazniće se za prekršaj ako je prekršaj učinjen na teritoriji Republike Srbije, i ako strano pravno lice ima predstavništvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
2. POKUŠAJ PREKRŠAJA
Pokušaj
Za pokušaj prekršaja učinilac je odgovoran samo ako je za to zakonom predviđeno.
3. SAUČESNIŠTVO
Saizvršilaštvo
Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja prekršaja ili na drugi način, zajednički učine prekršaj, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za taj prekršaj.
Podstrekavanje
Ko drugog sa umišljajem podstrekne da učini prekršaj kazniće se kao da ga je sam učinio.
Pomaganje
Ko drugom sa umišljajem pomogne da izvrši prekršaj kazniće se kao da ga je sam učinio.
Kažnjavanje saučesnika
Podstrekač i pomagač su prekršajno odgovorni u granicama svog umišljaja.
S obzirom na prirodu prekršaja, kao i način i okolnosti pod kojima je podstrekavanje ili pomaganje izvršeno i stepen odgovornosti podstrekača i pomagača, podstrekač i pomagač mogu se blaže kazniti ili se protiv njih postupak može obustaviti.
4. NAČIN, VREME I MESTO IZVRŠENJA PREKRŠAJA
Način izvršenja prekršaja
Prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem.
Prekršaj je izvršen nečinjenjem kad je učinilac propustio radnju koju je bio dužan da izvrši.
Vreme izvršenja prekršaja
Prekršaj je izvršen u vreme kada je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila.
Mesto izvršenja prekršaja
Prekršaj je izvršen kako u mestu gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.
Glava III
KAZNE ZA PREKRŠAJE
1. VRSTA KAZNE I USLOVI ZA NJIHOVO IZRICANJE
Vrsta kazne
Za prekršaj može se propisati novčana kazna ili kazna zatvora.
Za prekršaj se može alternativno propisati novčana kazna i kazna zatvora.
Za prekršaj učinjen iz materijalne zainteresovanosti, zakonom se mogu propisati obe kazne.
Propisivanje kazne
Kazna zatvora može se propisati samo zakonom.
Novčana kazna može se propisati zakonom, uredbom i odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada.
Za prekršaj pravnog lica može se propisati samo novčana kazna.
Zakonitost pri izricanju kazne
Ako su novčana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izriče samo za prekršaj kojim su bile prouzrokovane teže posledice ili za prekršaje koji ukazuju na veći stepen odgovornosti učinioca.
Kazna zatvora
Kazna zatvora ne može se propisivati u trajanju kraćem od jednog dana ni dužem od trideset dana.
Za teže prekršaje javnog reda i mira i teže prekršaje kojima se ugrožava život ili zdravlje ljudi, ili usled kojih mogu nastati druge teže posledice može se propisati kazna zatvora do šezdeset dana.
Kaznu zatvora može izreći samo organ za prekršaje.
Kazna zatvora ne može se izreći trudnoj ženi, posle navršena tri meseca trudnoće, ni majci dok dete ne navrši jednu godinu života, a ako je dete mrtvo rođeno ili ako je umrlo posle porođaja - dok ne prođe šest meseci od dana porođaja.
Novčana kazna
Zakonom ili uredbom novčana kazna može da se propiše u rasponu:
1. od 100 do 10.000 novih dinara - za fizičko lice ili odgovorno lice;
2. od 2000 do 200.000 novih dinara - za pravno lice;
3. od 1000 do 100.000 novih dinara - za preduzetnika.
Za prekršaje iz oblasti javnog informisanja može se propisati i viša novčana kazna.
Novčana kazna koja se naplaćuje na licu mesta može za fizičko i odgovorno lice da se propiše u fiksnom iznosu od 60 do 1000 novih dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 600 do 10.000 novih dinara.
Novčana kazna koja se propisuje odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda ili skupštine grada ne može biti viša od polovine novčane kazne koja se može propisati zakonom ili uredbom.
(Brisan)
Rok uplate novčane kazne
U rešenju o prekršaju određuje se rok plaćanja novčane kazne, koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca od dana pravosnažnosti rešenja.
U opravdanim slučajevima prvostepeni organ za prekršaje, koji je doneo rešenje o prekršaju, može dozvoliti da se novčana kazna isplati u ratama. U tom slučaju prvostepeni organ za prekršaje određuje način i rok plaćanja, koji ne može biti duži od šest meseci.
Zamena novčane kazne
Ako kažnjeno fizičko lice ne plati novčanu kaznu u roku, novčana kazna zamenjuje se kaznom zatvora tako što se za svakih započetih 60 novih dinara određuje jedan dan zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od trideset dana. Deo novčane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora naplaćuje se prinudnim putem.
Zamena novčane kazne u kaznu zatvora vrši se na osnovu zabeleške sudije za prekršaje da novčana kazna nije plaćena i da se ima izvršiti upućivanjem kažnjenog u zatvor.
Ako kažnjeno fizičko lice posle sačinjavanja zabeleške iz stava 2 ovog člana, isplati novčanu kaznu, kazna zatvora se neće izvršiti. Ukoliko je izvršenje kazne zatvora započeto pa kažnjeno lice isplati ostatak novčane kazne, prekinuće se izdržavanje kazne zatvora.
Ako kažnjeno fizičko lice isplati deo novčane kazne, ostatak kazne će se srazmerno zameniti kaznom zatvora.
Ako je pored novčane kazne izrečena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna i izrečena kazna zatvora ne mogu trajati duže od šezdeset dana.
Ako je u slučaju iz stava 1 ovog člana za više prekršaja izrečena kazna zatvora preko 30 dana i novčana kazna, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna ne može, zajedno sa izrečenom kaznom zatvora, preći 90 dana.
Ako su za prekršaj propisane i novčana kazna i kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamenjuje izrečena novčana kazna ne može preći najvišu meru kazne zatvora za taj prekršaj.
Novčana kazna izrečena odgovornom licu i preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novčana kazna izrečena fizičkom licu.
Prinudna naplata novčane kazne
Profesionalnom vojniku novčana kazna ne može biti zamenjena kaznom zatvora.
Ako pravno lice i profesionalni vojnik ne plate novčanu kaznu u roku, naplata se vrši prinudnim putem.
2. ODMERAVANJE KAZNE
Opšta pravila o odmeravanju kazne
Kazna za prekršaje odmerava se u granicama koje su za taj prekršaj određene, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja, a naročito: težina i posledice prekršaja, okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, stepen odgovornosti učinioca, lične prilike učinioca i držanje učinioca posle učinjenog prekršaja.
Ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost ranije izrečena kazna ili zaštitna mera, ako je od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju proteklo više od dve godine.
Pri odmeravanju visine novčane kazne uzeće se u obzir i imovno stanje učinioca.
Ublažavanje kazne
Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice, a postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i sa blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja, propisana kazna može se ublažiti na jedan od sledećih načina:
1. izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekršaj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
2. umesto propisane kazne zatvora izreći novčana kazna;
3. umesto propisane kazne zatvora i novčane kazne izreći samo jednu od tih kazni.
Sticaj prekršaja
Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više prekršaja po kojima nije doneto rešenje o prekršaju, a postupak se vodi pred istim organom, prethodno će se utvrditi kazna za svaki od tih prekršaja, pa će se za sve te prekršaje izreći jedinstvena kazna.
Jedinstvena kazna će se izreći po sledećim pravilima:
1. ako je za sve prekršaje u sticaju utvrđena kazna zatvora, izreći će se jedinstvena kazna zatvora, s tim što jedinstvena kazna zatvora ne može biti veća od šezdeset dana;
2. ako je za sve prekršaje u sticaju utvrđena novčana kazna, izreći će se jedinstvena novčana kazna koja predstavlja zbir utvrđenih novčanih kazni, s tim što jedinstvena novčana kazna ne može biti veća od dvostrukog iznosa najveće mere novčane kazne predviđene ovim zakonom i
3. ako je za prekršaje u sticaju utvrđena kazna zatvora, a za druge prekršaje novčana kazna, izreći će se jedna kazna zatvora i jedna novčana kazna po tač. 1 i 2 ovog stava.
Uračunavanje zadržavanja i pritvora u kaznu
Vreme za koje je učinilac prekršaja zadržan pre donošenja rešenja o prekršaju, uračunava se u izrečenu kaznu.
Ako je protiv lica osumnjičenog za krivično delo bio određen pritvor, a krivični postupak je pravosnažno okončan obustavom krivičnog postupka ili oslobađajućom presudom, odnosno odbijajućom presudom, osim zbog stvarne nenadležnosti suda, pa se za istu radnju u prekršajnom postupku utvrdi odgovornost učinioca, vreme provedeno u pritvoru uračunaće se u izrečenu kaznu za prekršaj.
Pritvor, odnosno zadržavanje koje je trajalo duže od 12, a kraće od 24 časa, računa se u jedan dan zatvora, odnosno u 60 novih dinara novčane kazne.
Glava IV
OPOMENA
Umesto propisane kazne za prekršaj može se izreći opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca, tako da se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja kazne.
Opomena se može izreći i ako se prekršaj sastoji u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekršajem nanesena šteta, a učinilac je pre donošenja rešenja o prekršaju ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu štetu.
Glava V
ZAŠTITNE MERE
Propisivanje zaštitnih mera
Zaštitna mera može se propisati zakonom i uredbom, uz kaznu za prekršaj.
Vrste zaštitnih mera
Za prekršaje mogu se propisati sledeće zaštitne mere:
1. oduzimanje predmeta,
2. zabrana vršenja određenih delatnosti,
3. zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti,
4. zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove,
5. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon,
6. obavezno lečenje alkoholičara i narkomana,
7. udaljenje stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije.
Zaštitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana i udaljenja stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije mogu se, pod uslovima određenim ovim zakonom, izreći i kad nisu predviđene propisom kojim je određen prekršaj.
Izricanje zaštitnih mera
Prvostepeni organ za prekršaje može učiniocu prekršaja izreći jednu ili više zaštitnih mera kad postoje uslovi za njihovo izricanje predviđeni ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom.
Zaštitne mere se mogu izreći ako je učiniocu prekršaja izrečena kazna ili opomena.
Zaštitna mera može se izreći i kad kazna za prekršaj nije izrečena ako je takva mogućnost propisana.
Samo organ za prekršaje može izreći zaštitnu meru.
Oduzimanje predmeta
Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu se oduzeti ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja.
Predmeti iz stava 1 ovog člana, mogu se oduzeti i kad nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice - učinilac prekršaja, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi javnog morala, kao i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju odrediće u skladu sa posebnim propisima da li će se oduzeti predmeti uništiti, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji.
Ako je učinilac samovoljno otuđio ili uništio predmete ili je na drugi način omogućio oduzimanje predmeta iz stava 1 ovog člana, u rešenju o prekršaju odrediće se da plati novčani iznos koji odgovara vrednosti predmeta.
Propisom kojim se određuje prekršaj može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.
Predmeti iz st. 1 i 2 ovog člana oduzeće se i kad se prekršajni postupak ne završi rešenjem kojim se okrivljeni oglašava odgovornim, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala kao i u drugim slučajevima određenim posebnim zakonom. O ovome se donosi posebno rešenje.
Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo trećih lica na naknadu štete od učinioca.
Zabrana vršenja određenih delatnosti
Zabrana vršenja određenih delatnosti sastoji se u zabrani preduzetniku ili drugom učiniocu prekršaja da vrši određenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadležnog organa ili koja se upisuje u odgovarajući registar.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nisu posebno predviđeni uslovi za izricanje zaštitne mere, mera se može izreći ako učinilac prekršaja delatnost zloupotrebi za izvršenje prekršaja ili ako se opravdano može očekivati da bi dalje vršenje delatnosti bilo opasno po život ili zdravlje ljudi ili druge zakonom zaštićene interese.
Zabrana vršenja određene delatnosti može se izreći u trajanju od šest meseci do tri godine, računajući od pravosnažnosti rešenja o prekršaju. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje izrečene mere.
Zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti
Zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje određenih proizvoda ili vršenja određenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vršenja drugih određenih poslova.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nisu posebno predviđeni uslovi za izricanje zaštitne mere, mera se može izreći ako bi dalje vršenje određene delatnosti bilo opasno za život ili zdravlje ljudi, štetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini.
Zabrana pravnom licu da vrši određenu delatnost može se izreći u trajanju od tri meseca do jedne godine, računajući od pravosnažnosti rešenja o prekršaju.
Zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove
Zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove sastoji se u zabrani učiniocu prekršaja da vrši dužnost koju je vršio u vreme izvršenja prekršaja ili rukovodeću dužnost u privrednom ili finansijskom poslovanju ili određenu vrstu poslova ili sve ili neke dužnosti vezane za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nije drukčije predviđeno, zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove izriče se kad odgovorno lice zloupotrebi vršenje dužnosti radi izvršenja prekršaja.
Zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove može se izreći u trajanju od tri meseca do jedne godine, računajući od pravosnažnosti rešenja o prekršaju. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje izrečene mere.
Zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon
Zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon sastoji se u tome da učiniocu zabrani upravljanje vozilom na motorni pogon određene vrste ili kategorije.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nisu posebno predviđeni uslovi za izricanje zaštitne mere, mera se može izreći učiniocu prekršaja koji je učinio težu povredu propisa o bezbednosti saobraćaja ili čije ranije kršenje tih propisa pokazuje da je opasno da učinilac upravlja vozilom na motorni pogon određene vrste ili kategorije. Pri odlučivanju da li će se izreći ova mera uzeće se u obzir i to da li je učinilac vozač motornog vozila po zanimanju.
Zaštitna mera iz stava 1 ovog člana može se izreći u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Vreme trajanja izrečene mere, teče od dana upisa u dozvolu, a ako učinilac nema izdatu dozvolu - od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju.
Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja ove mere.
Obavezno lečenje alkoholičara i narkomana
Obavezno lečenje alkoholičara i narkomana može se izreći licu koje je učinilo prekršaj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da čini prekršaje.
Pre izricanja mere iz stava 1 ovog člana, prvostepeni organ za prekršaje će pribaviti mišljenje veštaka, odnosno nadležne zdravstvene organizacije.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nije predviđeno izricanje zaštitne mere, mera se može izreći učiniocu prekršaja koji zbog upotrebe alkohola ili opojnih droga narušava sopstveno zdravlje ili postaje opasan po okolinu i koji je učinio prekršaj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti prekršaje.
Pri izricanju mere iz stava 1 ovog člana učiniocu prekršaja naložiće se obavezno lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi. Ako učinilac prekršaja bez opravdanih razloga odbije lečenje, ova mera izvršiće se prinudnim putem.
Vreme trajanja zaštitne mere iz stava 1 ovog člana određuje se na predlog odgovarajuće zdravstvene organizacije.
Izvršenje izrečenih zaštitnih mera iz stava 1 ovog člana obustaviće se i pre isteka vremena određenog u rešenju o prekršaju ako se od strane zdravstvene organizacije ustanovi da je lečenje završeno.
Udaljenje stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije
Udaljenje stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije može se izreći strancu koji je učinio prekršaj zbog koga je nepoželjan njegov dalji boravak u zemlji.
Zaštitna mera iz stava 1 ovog člana može se izreći u trajanju od šest meseci do dve godine.
Vreme trajanja izrečene mere teče od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
Sticaj zaštitnih mera
Ako je jednim rešenjem za više prekršaja utvrđeno više zaštitnih mera iste vrste, za koje je propisano da će se izreći u određenom trajanju, izreći će se jedinstvena zaštitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinačno utvrđenih zaštitnih mera, s tim da ona ne može preći najveću zakonsku granicu trajanja vrste te zaštitne mere.
Glava VI
Opšta pravila o vaspitnim merama i kažnjavanju maloletnika
Prema maloletnim učiniocima prekršaja primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.
Isključenje prekršajne odgovornosti dece
Prema maloletniku koji u vreme izvršenja prekršaja nije navršio četrnaest godina (dete) ne može se voditi prekršajni postupak.
Prekršajne sankcije prema maloletnicima
Prema maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio četrnaest, a nije navršio šesnaest godina (mlađi maloletnik) mogu se izreći samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio šesnaest godina, a nije navršio osamnaest godina (stariji maloletnik) može se izreći vaspitna mera ili kazna.
Zaštitna mera se izuzetno može izreći maloletniku uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekršaja to neophodno.
Samo organ za prekršaje može maloletniku izreći vaspitnu meru, kaznu zatvora i zaštitnu meru.
Odgovornost roditelja i staraoca za prekršaj maloletnika
Zakonom se može odrediti da će se roditelji, odnosno staralac maloletnika koji je učinio prekršaj kazniti ako je učinjeni prekršaj posledica njegovog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, a u mogućnosti je da takav nadzor vrši.
Vrste vaspitnih mera
Maloletnim učiniocima prekršaja mogu se izreći sledeće vaspitne mere: ukor, upućivanje u disciplinski centar za maloletnike i pojačan nadzor.
Ukor
Ukor će se izreći maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naročito kad je prekršaj učinio iz lakomislenosti ili nepromišljenosti.
Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na štetnost njegovog postupka.
Upućivanje u disciplinski centar za maloletnike
Upućivanje u disciplinski centar za maloletnike izreći će se maloletniku kad je potrebno da se odgovarajućim kratkotrajnim vaspitnim merama izvrši uticaj na njegovu ličnost i vladanje.
Prilikom izricanja mere iz stava 1 ovog člana odrediće se da se maloletnik upućuje u disciplinski centar na određeni broj sati u praznične dane i to najviše četiri uzastopna praznična dana ili na određeni broj sati u toku dana, ali najduže 15 dana, ili na neprekidni boravak za određeni broj dana, ali ne duže od 10 dana.
Pri izricanju mere upućivanja u disciplinski centar vodiće se računa da usled njenog izvršenja maloletnik ne izostane sa redovne nastave.
U disciplinskom centru prema maloletniku se primenjuju vaspitne, pedagoške i druge mere sa ciljem da se maloletnik odvrati od vršenja prekršaja i drugih nedozvoljenih radnji.
Pojačan nadzor
Vaspitna mera pojačanog nadzora izriče se ako je potrebno da se prema maloletniku izvrši trajnija mera vaspitanja i prevaspitanja. Ova mera se može izreći kao mera pojačanog nadzora od strane roditelja, staraoca ili organa starateljstva.
Pojačan nadzor od strane roditelja ili staraoca izriče se ako su roditelji, ili staraoci propustili nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su da takav nadzor vrše.
Ako roditelji ili staralac ne mogu vršiti pojačan nadzor nad maloletnikom maloletniku će se izreći pojačan nadzor organa starateljstva.
U slučaju iz stava 3 ovog člana maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili staraoca.
Mera pojačanog nadzora može trajati najduže jednu godinu. Posle šest meseci od početka izvršenja te mere prvostepeni organ za prekršaje može na predlog organa starateljstva obustaviti izvršenje mere ako je svrha te mere postignuta.
Uslovi za izricanje vaspitnih mera
Kod izricanja vaspitne mere uzima se u obzir starost maloletnika, stepen njegovog duševnog razvoja, psihičke karakteristike i motivi zbog kojih je izvršio prekršaje, dosadašnje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je živeo, težina prekršaja, da li mu je već pre toga bila izrečena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiču na izbor vaspitne mere kojom će se najbolje postići svrha prevaspitanja.
Radi utvrđivanja okolnosti iz stava 1 ovog člana mogu se saslušati roditelji maloletnika, njegov staralac i druga lica koja mogu pružiti potrebne podatke.
Obustava izvršenja i izmena odluke o vaspitnoj meri
Kad se posle donošenja odluke, kojom je izrečena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo, a one bi bile od uticaja na donošenje odluke, izvršenje izrečene mere može se obustaviti ili se izrečena mera može zameniti drugom vaspitnom merom.
Ponovno odlučivanje o vaspitnim merama
Ako je od pravosnažnosti odluke kojom je izrečena vaspitna mera proteklo više od šest meseci, a izvršenje nije započeto, prvostepeni organ za prekršaje će ponovo odlučiti o potrebi izvršenja izrečene mere. Pri tome može odlučiti da se ranije izrečena mera izvrši, ne izvrši ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom.
Kažnjavanje starijih maloletnika
Starijem maloletniku se može izreći kazna samo ako je u vreme izvršenja prekršaja, prema svojoj duševnoj razvijenosti mogao shvatiti značaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog težih posledica prekršaja ili većeg stepena prekršajne odgovornosti ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna zatvora prema starijem maloletniku može se izreći izuzetno imajući u vidu prirodu prekršaja, lične osobine i ponašanje maloletnika.
Kazna zatvora koja se izrekne prema maloletniku ne može biti duža od 15 dana, niti se novčana kazna može zameniti zatvorom u dužem trajanju od 15 dana.
Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekršaje u sticaju
Ako je maloletnik učinio više prekršaja u sticaju, prvostepeni organ za prekršaje nadležan za vođenje prekršajnog postupka će pri izboru vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekršaje i izreći samo jednu meru.
Ako prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak za neki prekršaj utvrdi kaznu, a za druge prekršaje vaspitne mere, izreći će samo kaznu.
Ovako će postupiti i u slučaju ako se posle izrečene vaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izvršenja učinio prekršaj.
Dejstvo punoletnosti
Ako je maloletnik postao punoletan pre donošenja rešenja o prekršaju, prvostepeni organ za prekršaje neće izreći vaspitnu meru.
Ako je maloletnik postao punoletan posle donošenja rešenja o prekršaju kojim je bila izrečena vaspitna mera, prvostepeni organ za prekršaje će obustaviti izvršenje te mere.
Glava VII
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE PREKRŠAJEM
Osnov oduzimanja imovinske koristi
Niko ne može zadržati imovinsku korist koja je pribavljena izvršenjem prekršaja.
Korist iz stava 1 ovog člana oduzima se rešenjem o prekršaju kojim je utvrđen prekršaj i odgovornost za njega, pod uslovima koji su predviđeni ovim zakonom.
Način oduzimanja imovinske koristi
Oduzimanje imovinske koristi sastoji se u oduzimanju novca, predmeta od vrednosti i svake druge imovinske koristi koja je pribavljena izvršenjem prekršaja. Ako tako oduzimanje nije moguće, učinilac će se obavezati da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Ako okrivljeni u određenom roku ne plati novčani iznos iz stava 1 ovog člana, naplata će se izvršiti prinudnim putem.
Imovinska korist pribavljena izvršenjem prekršaja može se oduzeti od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti ako su ona znala ili mogla znati da je imovinska korist pribavljena prekršajem.
Oduzimanje imovinske koristi od pravnog lica
Ako je prekršajem učinioca pribavljena imovinska korist za pravno lice, ta će se korist oduzeti.
Zaštita oštećenog
Ako je oštećenom u prekršajnom postupku dosuđen imovinsko-pravni zahtev, oduzimanje imovinske koristi izreći će se samo ukoliko ta korist prelazi dusuđeni imovinsko-pravni zahtev oštećenog.
Glava VIII
ZASTARELOST
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka
Prekršajni postupak ne može se preduzeti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Zastarevanje prekršajnog gonjenja ne teče za vreme za koje se gonjenje ne može preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja.
Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče.
Zastarelost prekršajnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.
Zastarelost izvršenja kazne i zaštitne mere
Izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju protekla jedna godina.
Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere počinje od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju kojim je izrečena kazna odnosno zaštitna mera.
Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere ne teče za vreme za koje se izvršenje ne može preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.
Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče.
Zastarelost izvršenja kazne odnosno zaštitne mere nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere.
DEO DRUGI
PREKRŠAJNI POSTUPAK
Glava IX
OSNOVNA NAČELA PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Načelo zakonitosti
Ovim zakonom utvrđuju se pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kažnjen, a da se učiniocu prekršaja izrekne prekršajna sankcija pod uslovima koje predviđa ovaj zakon.
Pokretanje prekršajnog postupka
Prekršajni postupak pokreće se na osnovu zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog.
Pretpostavka nevinosti
Niko ne može biti smatran odgovornim za prekršaj dok to ne bude utvrđeno pravosnažnim rešenjem o prekršaju.
Utvrđivanje istine
Prvostepeni organ za prekršaj je dužan da istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke i da sa jednakom pažnjom ispita i utvrdi kako činjenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist.
Pomoć neukoj stranci
Okrivljenog ili drugo lice koje učestvuje u postupku, a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku, ili da zbog toga ne koristi svoja prava, prvostepeni organ za prekršaje je dužan da pouči o pravima koja mu po ovom zakonu pripadaju i o posledicama propuštanja radnje.
Ekonomičnost prekršajnog postupka
Prvostepeni organ za prekršaje je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, ali tako da to ne bude na štetu donošenja pravilne i zakonite odluke.
Slobodna ocena dokaza
Prvostepeni organ za prekršaje ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju. Koje će činjenice uzeti kao dokazane, odlučuje prvostepeni organ na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Ispitivanje okrivljenog
Pre donošenja rešenja o prekršaju okrivljenom će se pružiti mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, rešenje o prekršaju može se doneti i bez ispitivanja okrivljenog.
Pravo odbrane okrivljenog
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca.
Upotreba jezika u prekršajnom postupku
Okrivljeni, svedoci i druga lica koja učestvuju u prekršajnom postupku imaju pravo da pri izvođenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se radnja u prekršajnom postupku odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica, obezbediće se usmeno prevođenje onoga što to lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala.
O pravu na prevođenje poučiće se lice iz stava 2 ovoga člana, koje se može odreći tog prava ako zna jezik na kome se vodi prekršajni postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
Prevođenje obavlja tumač koga odredi prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak.
Dvostepenost prekršajnog postupka
Protiv rešenja donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Rešenje doneto u drugom stepenu pravosnažno je.
Ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, rešenje o prekršaju ne može se izmeniti na njegovu štetu, niti se u ponovljenom postupku može doneti rešenje koje je nepovoljnije za okrivljenog.
Naknada štete neopravdano zadržanom ili kažnjenom licu
Lice koje je neopravdano kažnjeno za prekršaj ili je bez osnova zadržano ima pravo na naknadu štete koja mu je time pričinjena, kao i druga prava utvrđena zakonom.
Po zahtevu lica iz stava 1 ovog člana, Ministarstvo pravde sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade.
Glava X
Organi za vođenje prekršajnog postupka
Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi opštinski sudija za prekršaje (u daljem tekstu: prvostepeni organ).
Prekršajni postupak u drugom stepenu vodi veće za prekršaje (u daljem tekstu: drugostepeni organ).
Opštinski organi za prekršaje na teritoriji Republike Srbije obrazuju se odlukom Vlade Republike Srbije.
Opštinski organi za prekršaje obrazuju se za teritoriju jedne opštine ili više opština, grada Beograda i grada.
Veća za prekršaje su:
1. Veće za prekršaje u Beogradu, za opštine na teritoriji grada Beograda;
2. Veće za prekršaje u Valjevu, za teritoriju opština: Bogatić, Valjevo, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Loznica, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina, Ub i Šabac;
3. Veće za prekršaje u Zaječaru, za teritoriju opština: Boljevac, Bor, Zaječar, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Negotin i Sokobanja;
4. Veće za prekršaje grada Kragujevca, za teritoriju opština: Aranđelovac, Batočina, Despotovac, Kragujevac, Knić, Paraćin, Rača, Rekovac, Jagodina, Svilajnac, Topola i Ćuprija;
5. Veće za prekršaje u Kraljevu, za teritorije opština: Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Vrnjačka Banja, Gornji Milanovac, Kraljevo, Kruševac, Lučani, Novi Pazar, Raška, Sjenica, Tutin, Trstenik, Ćićevac i Čačak;
6. Veće za prekršaje u Leskovcu, za teritoriju opština: Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vlasotince, Vladičin Han, Vranje, Lebane, Leskovac, Preševo, Surdulica, Trgovište, Medveđa i Crna Trava;
7. Veće za prekršaje u Nišu, za teritoriju opština: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Gadžin Han, Dimitrovgrad, Doljevac, Žitorađa, Kuršumlija, Merošina, grada Niša, Pirot, Prokuplje, Ražanj i Svrljig;
8. Veće za prekršaje u Smederevu, za teritoriju opština: Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac, Požarevac, Smederevo i Smederevska Palanka;
9. Veće za prekršaje u Užicu, za teritoriju opština: Arilje, Bajina Bašta, Ivanjica, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Užice i Čajetina.
10. Veće za prekršaje u Novom Sadu, za teritoriju opština: Ada, Alibunar, Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bačka Topola, Bela Crkva, Beočin, Bečej, Vrbas, Vršac, Žabalj, Žitište, Zrenjanin, Inđija, Irig, Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Kovin, Kula, Mali Iđoš, Novi Bečej, Novi Kneževac, Nova Crnja, Opovo, Odžaci, Pančevo, Pećinci, Plandište, Ruma, Senta, Sečanj, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Subotica, Temerin, Titel, Čoka i Šid, kao i grada Novog Sada;
11. Veće za prekršaje u Prištini, za teritoriju opština: Vitina, Vučitrn, Glogovac, Gnjilane, Gora, Dečani, Đakovica, Zvečan, Zubin Potok, Istok, Kačanik, Klina, Kosovo Polje, Kosovska Kamenica, Kosovska Mitrovica, Leposavić, Lipljan, Novo Brdo, Obilić, Orahovac, Peć, Podujevo, Prizren, Srbica, Suva Reka, Uroševac, Štimlje i Štrpce, kao i grada Prištine.
Opštinski organi za prekršaje i veća za prekršaje (u daljem tekstu: organi za prekršaje) su samostalni državni organi.
U vršenju svoje funkcije organi za prekršaje su nezavisni i odluke donose na osnovu ustava, zakona i drugih propisa, a za svoj rad odgovaraju Vladi Republike Srbije.
Organi za prekršaje izveštavaju Ministarstvo pravde o primeni zakona i drugih propisa i o svom radu.
Rad organa za prekršaje je javan.
Javnost rada obezbeđuje se naročito: javnim održavanjem pretresa, javnim objavljivanjem odluka, davanjem obaveštenja zainteresovanim licima o toku prekršajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja.
Radi očuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloletnika ili zaštite drugih posebnih interesa društvene zajednice, može se isključiti javnost rada u svim ili samo u pojedinim fazama prekršajnog postupka.
Opštinski organi za prekršaje dužni su jedni drugima pružati pravnu pomoć.
Opštinski organi za prekršaje su dužni pružati pravnu pomoć državnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekršajnog postupka.
Sredstva za rad organa za prekršaje obezbeđuju se u budžetu Republike.
Nadležni organi utvrđuju i doznačavaju sredstva za rad organa za prekršaje u skladu sa potrebom blagovremenog i urednog izvršavanja njihove funkcije.
U okviru sredstava iz stava 1 ovog člana utvrđuju se, posebno za svaku godinu, sredstva za plate i druga primanja zaposlenih u organima za prekršaje, za materijalne troškove sa troškovima postupka i za opremanje i unapređenje rada organa za prekršaje.
Na zaposlene u organu za prekršaje, ukoliko ovim zakonom nije drukčije predviđeno, primenjuju se odredbe posebnih propisa kojima su utvrđeni položaj, prava i obaveze zaposlenih u državnim organima.
Za štetu koju sudija učini građanima ili pravnim licima svojim nezakonitim radom ili nepravilnim radom, odgovara Republika Srbija, ako je štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje.
Broj sudija u organima za prekršaje utvrđuje se odlukom Vlade Republike Srbije, na predlog ministra pravde.
Opštinski organ za prekršaje u prvom stepenu vodi prekršajni postupak ako nije nadležan organ državne uprave, vodi postupak po žalbi na rešenje o prekršaju donetom na licu mesta i vrši druge poslove određene zakonom ili drugim propisom.
Veće za prekršaje odlučuje o žalbama na odluke opštinskih organa za prekršaje, o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donesu organi državne uprave, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti opštinskih organa za prekršaje sa svoga područja i vrši druge poslove određene zakonom ili drugim propisom.
Sudija opštinskog organa za prekršaje odlučuje kao pojedinac.
Veće za prekršaje odlučuje u veću sastavljenom od trojice sudija.
Veća za prekršaje vrše pregled i prate rad opštinskih organa za prekršaje i mogu tražiti od opštinskih organa za prekršaje podatke i izveštaje potrebne za praćenje prekršajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praćenje i proučavanje društvenih odnosa i pojava, i o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.
Republički organ uprave nadležan za poslove prekršaja vrši ovlašćenja u vezi sa organizovanjem rada, prati i analizira rad organa za prekršaje u vezi sa unapređivanjem njihovog rada, organizacije poslovanja, ažurnosti i efikasnosti, rešavanja kadrovskih, materijalnih i drugih pitanja od značaja za njihov rad.
U vršenju poslova iz stava 1 ovog člana, republički organ uprave nadležan za poslove prekršaja može tražiti podatke i izveštaje od organa za prekršaje, kao i vršiti pregled njihovog rada u pogledu primene Poslovnika o radu organa za prekršaje.
Ministar pravde donosi Poslovnik o radu organa za prekršaje i Pravilnik o orijentacionim merilima o potrebnom broju sudija i drugih radnika u organima za prekršaje.
Sudije za prekršaje imenuje i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Vlada Republike Srbije, na predlog ministra pravde.
Sudije za prekršaje imenuju se na vreme od osam godina.
Za sudiju opštinskog organa za prekršaje može se imenovati jugoslovenski državljanin koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti sudije za prekršaje.
Za imenovanje sudije veća za prekršaje potrebno je i najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle završenog pravnog fakulteta.
Konkurs za imenovanje sudija za prekršaje Vlada Republike Srbije oglašava u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u jednom od dnevnih listova.
Rok za podnošenje prijava ne može biti kraći od 15 dana, a rok za donošenje odluke o konkursu za imenovanje ne može biti duži od 30 dana od isteka roka za podnošenje prijave nadležnom organu.
U postupku imenovanja sudija za prekršaje, ministar pravde pribavlja mišljenje o kandidatima od organa za prekršaje za koji se imenovanje vrši i drugostepenog organa za prekršaje i drugih organa i ustanova u kojima je kandidat radio i zajedno sa svojim predlogom dostavlja ga nadležnom telu Vlade Republike Srbije.
O odluci donetoj u postupku imenovanja Vlada Republike Srbije obaveštava sve prijavljene kandidate, organ za prekršaje u kome se imenovanje vrši i republički organ uprave nadležan za poslove prekršaja.
Imenovani sudija će stupiti na dužnost u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o imenovanju za sudiju za prekršaje.
Ako imenovani sudija bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku iz stava 2 ovog člana, smatra se da nije imenovan.
(Brisan)
U opštinskom organu za prekršaje sa dve ili više sudija imenuje se starešina organa, na vreme od četiri godine i može biti ponovo imenovan.
U opštinskom organu za prekršaje u kome ima samo jedan sudija, on neposredno vrši dužnost starešine organa.
U veću za prekršaje imenuje se predsednik veća za prekršaje, na vreme od četiri godine i može biti ponovo imenovan.
Starešina opštinskog organa za prekršaje i predsednik veća za prekršaje predstavljaju organ za prekršaje i vrše druge obaveze i ovlašćenja.
Ako starešini opštinskog organa za prekršaje, odnosno predsedniku veća za prekršaje prestane dužnost, ministar pravde određuje sudiju koji vrši dužnost starešine, odnosno predsednika i pokreće postupak za imenovanje starešine, odnosno predsednika.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na sudije za prekršaje shodno se primenjuju na predsednika veća za prekršaje, odnosno starešinu opštinskog organa za prekršaje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Pre stupanja na dužnost imenovani sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vlade Republike Srbije ili licem koje on odredi.
Tekst zakletve glasi:
"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati ustava i zakona, da ću dužnost sudije vršiti savesno i nepristrasno i da ću štititi poredak Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije."
Imenovani sudija je dužan čuvati ugled organa za prekršaje i sudijske funkcije.
Sudija za prekršaje ne može se pozvati na odgovornost za mišljenje i dati glas u vršenju sudijske funkcije.
Sudija za prekršaje ne može biti narodni poslanik, poslanik i odbornik, vršiti političke i upravne funkcije niti može vršiti drugu službu, posao ili dužnost koja bi mogla uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili koja bi umanjila njegov ugled ili ugled organa za prekršaje.
(Brisan)
Dužnost sudije za prekršaje prestaje kad sudija to sam zatraži, kad navrši šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja ili kad bude razrešen.
Sudija za prekršaje razrešava se kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti sudije za prekršaje, kad nesavesno ili nestručno vrši svoju dužnost, kad trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje dužnosti sudije za prekršaje, ako vrši dužnost, službu ili posao koji bi mogli uticati na njegovu samostalnost ili nezavisnost, koji bi mogli umanjiti njegov ugled ili ugled organa za prekršaje, ako se zbog promena u uređenju organa za prekršaje smanji broj sudija za prekršaje ili ukine organ za prekršaje, ili ako odbije da postupi po rešenju o upućivanju na rad u drugi organ za prekršaje.
Postupak u kome se odlučuje o tome da li postoje razlozi za prestanak dužnosti sudije za prekršaje pokreće ministar pravde, samostalno, na predlog starešine opštinskog organa za prekršaje ili na predlog predsednika veća za prekršaje.
Sudija za prekršaje koji sam želi da mu dužnost prestane podnosi zahtev ministru pravde.
Pošto preko predsednika veća za prekršaje ili starešine opštinskog organa za prekršaje ili na drugi način utvrdi potrebne činjenice, ministar pravde predlaže Vladi Republike Srbije da odluči o prestanku dužnosti sudije za prekršaje, ili obustavlja postupak.
Sudija za prekršaje ima pravo da se pred ministrom pravde usmeno izjasni o postojanju razloga za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti.
Sudiji za prekršaje dužnost prestaje 31 decembra kalendarske godine u kojoj navrši šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja.
Ako sudija za prekršaje podnese zahtev za prestanak dužnosti a o zahtevu ne bude odlučeno u roku od mesec dana, smatra se da mu je dužnost prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva.
U ostalim slučajevima dužnost sudije za prekršaje prestaje dana određenog u odluci Vlade Republike Srbije.
Sudija za prekršaje kome dužnost prestane na njegov zahtev ima položaj koji u istom slučaju imaju sudije sudova u Republici Srbiji.
Isto važi i kad sudiji za prekršaje dužnost prestane zbog razrešenja.
Ako je razrešen zbog smanjenja broja sudija u organu za prekršaje ili zbog ukidanja organa za prekršaje, ili kad ne bude ponovo imenovan, sudija za prekršaje ima položaj koji u istim slučajevima imaju lica koja postavlja Vlada Republike Srbije.
Sudija će biti udaljen sa dužnosti dok traje istraga ili se nalazi u pritvoru.
Sudija može biti udaljen sa dužnosti ako je pokrenut postupak za njegovo razrešenje zbog toga što je osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje sudijske dužnosti, ili što je zbog drugih razloga postao nepodoban za vršenje ove dužnosti.
Odluku o udaljenju sa dužnosti u slučaju iz st. 1 i 2 ovog člana donosi starešina opštinskog organa za prekršaje, a za starešinu opštinskog organa za prekršaje i sudiju veća za prekršaje - predsednik veća za prekršaje.
Odluku o udaljenju sa dužnosti u slučaju iz st. 1 i 2 ovog člana, za predsednika veća za prekršaje donosi funkcioner koji rukovodi republičkim organom uprave nadležnim za poslove pravosuđa.
Sudija za prekršaje može jednom u dve godine najduže na šest meseci biti upućen na rad u drugi organ za prekršaje istog ili nižeg stepena.
Sudija se upućuje na rad u organ za prekršaje u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi dovedu u pitanje uredan rad.
Rešenje o upućivanju u opštinski organ za prekršaje na području istog veća za prekršaje donosi predsednik veća za prekršaje, a rešenje o upućivanju na područje drugog veća za prekršaje - ministar pravde.
Članovi 112 - 114
(Brisani)
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organu za prekršaje donosi predsednik veća za prekršaje, odnosno starešina opštinskog organa za prekršaje, uz saglasnost ministra pravde.
Članovi 116 i 117
(Brisani)
Opšta mesna nadležnost
Za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadležan po pravilu prvostepeni ogran za prekršaje na čijem je području prekršaj učinjen.
Prvostepeni organ za prekršaje koji je mesno nadležan za vođenje prekršajnog postupka protiv pravnog lica nadležan je i za vođenje postupka protiv odgovornog lica u tom pravnom licu.
Ako je prekršaj učinjen na domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu, za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadležan prvostepeni organ za prekršaje na čijem se području nalazi domaća luka ili vazduhoplovno pristanište u kome se završava putovanje učinioca prekršaja, a ako je učinilac prekršaja član posade, nadležan je prvostepeni organ za prekršaje na čijem se području nalazi matična luka broda odnosno matično pristanište vazduhoplova.
Ako je prekršaj izvršen na području više prvostepenih organa za prekršaje nadležan je onaj prvostepeni organ za prekršaje koji je prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet - prvostepeni organ za prekršaje kome je prvo podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Supsidijarna mesna nadležnost
Ako je isto lice okrivljeno za više prekršaja mesno nadležan je prvostepeni organ za prekršaje na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište odnosno sedište okrivljenog pravnog lica, ukoliko se važnost propisa kojim je prekršaj određen prostire i na području na kome se nalazi njegovo prebivalište ili boravište, odnosno sedište okrivljenog pravnog lica.
Ako nije poznato ni mesto izvršenja prekršaja ni prebivalište ili boravište okrivljenog, nadležan je prvostepeni organ za prekršaje na čijem se području okrivljeni pronađe, odnosno uhvati ili se sam prijavi.
Kumulacija mesne nadležnosti
Ako je isto lice okrivljeno za više prekršaja pa su za vođenje prekršajnog postupka nadležna dva ili više prvostepenih organa za prekršaje, nadležan je onaj prvostepeni organ za prekršaje koji je po zahtevu ovlašćenog organa prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet - prvostepeni organ za prekršaje kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Spajanje i razdvajanje prekršajnog postupka
Prvostepeni organ za prekršaje koji je nadležan za vođenje prekršajnog postupka protiv učinioca prekršaja, nadležan je i za vođenje postupka protiv saučesnika.
Za saizvršioca nadležan je po pravilu prvostepeni organ za prekršaje koji je, kao nadležan za jednog od njih, prvi započeo postupak.
Protiv učinioca prekršaja i saučesnika sprovešće se, po pravilu, jedinstven prekršajni postupak i doneti jedno rešenje o prekršaju, a ako je to celishodno, postupak protiv pojedinih saučesnika može se izdvojiti, u tom slučaju će se doneti posebno rešenje.
(Brisan)
Prenošenje mesne nadležnosti
Kad je nadležni prvostepeni organ za prekršaje iz pravnih ili stvarnih razloga sprečen da postupa u određenom predmetu dužan je da o tome izvesti drugostepeni organ za prekršaje koji će odrediti drugi stvarno nadležni organ.
Protiv rešenja iz stava 1 ovog člana nije dozvoljena žalba.
Postupanje u slučaju nenadležnosti
Prvostepeni organ za prekršaje je dužan da po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan oglasiće se nenadležnim i bez odlaganja ustupiće predmet nadležnom prvostepenom organu za prekršaje, ili drugom nadležnom organu.
Ako prvostepeni organ za prekršaje kome je predmet ustupljen kao nadležnom smatra da je nadležan prvostepeni organ za prekršaje koji mu je predmet ustupio pokrenuće postupak za rešavanje sukoba nadležnosti.
Rešavanje sukoba nadležnosti
O sukobu nadležnosti između prvostepenih organa za prekršaje rešava drugostepeni organ za prekršaje.
Dok se ne reši sukob nadležnosti između prvostepenih organa za prekršaje, svaki od njih je dužan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv rešenja kojim je odlučeno o sukobu nadležnosti nije dozvoljena žalba.
Sukob nadležnosti između organa za prekršaje i drugih organa nadležnih za vođenje prekršajnog postupka rešava Vrhovni sud Srbije.
Glava XI
IZUZEĆE
Osnovi za izuzeće
Sudija koji učestvuje u prekršajnom postupka izuzeće se:
1. ako je oštećen prekršajem;
2. ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, oštećeni ili njegov zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik, bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
3. ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem okrivljenog, službenim licem koje je u ime ovlašćenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili oštećenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;
4. ako je u istom predmetu kao službeno lice u ime ovlašćenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili je učestvovalo kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, ili je saslušano kao svedok ili kao veštak;
5. ako je u istom predmetu učestvovao u donošenju prvostepenog rešenja;
6. ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Dužnost sudije kad postoje razlozi za izuzeće
Sudija koji učestvuje u prekršajnom postupku, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 126 stav 1 tač. 1 do 5 ovog zakona, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti starešinu organa za prekršaje koji će odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeću starešine prvostepenog organa za prekršaje, on će odrediti sebi zamenika između sudija tog organa za prekršaje.
Ako je starešina prvostepenog organa za prekršaje istovremeno i jedini sudija u tom prvostepenom organu za prekršaje ili ako iz drugih razloga nije moguće da sebi odredi zamenika iz istog organa za prekršaje, zatražiće od predsednika drugostepenog organa za prekršaje da delegira drugog sudiju.
Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće (član 126 stav 1 tačka 6 ovog zakona) obavestiće o tome starešinu prvostepenog organa za prekršaje, a ako se radi o slučaju iz stava 2 ovog člana, predsednika drugostepenog organa za prekršaje.
Podnošenje zahteva za izuzeće
Izuzeće sudije iz člana 126 ovog zakona mogu tražiti okrivljeni i ovlašćeni podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (u daljem tekstu: stranke).
Stranke mogu podneti zahtev za izuzeće zbog razloga iz člana 126 ovog zakona sve do donošenja rešenja o prekršaju.
Zahtev za izuzeće predsednika i sudija drugostepenog organa za prekršaje stranka može staviti u žalbi na prvostepeno rešenje o prekršaju.
Stranka može tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije koji u predmetu postupa.
Stranka je dužna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće.
Kad sudija koji je učestvovao u prekršajnom postupku sazna da je stavljen zahtev za njegovo izuzeće, dužan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeću iz člana 126 stav 1 tačka 6 ovog zakona, može do donošenja rešenja po zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Odredbe o izuzeću sudija, shodno će se primenjivati i na zapisničare, tumače i veštake.
Odlučivanje o zahtevu za izuzeće
O zahtevu za izuzeće iz člana 128 ovog zakona odlučuje starešina prvostepenog organa za prekršaje.
Ako se traži izuzeće starešine prvostepenog organa za prekršaje, rešenje o izuzeću donosi predsednik drugostepenog organa za prekršaje.
Ako se traži izuzeće sudije drugostepenog organa za prekršaje, rešenje o izuzeću donosi predsednik drugostepenog organa za prekršaje.
Ako se traži izuzeće predsednika drugostepenog organa za prekršaje, rešenje o izuzeću donosi Vrhovni sud Srbije.
O izuzeću zapisničara, tumača i veštaka odlučuje sudija koji vodi prekršajni postupak.
Pre donošenja rešenja o izuzeću pribaviće se izjava od lica čije se izuzeće traži, a po potrebi sprovešće se i druge radnje.
Protiv rešenja kojim se izuzeće usvaja nije dozvoljena žalba, a rešenje kojim se izuzeće odbija može se pobijati samo žalbom protiv rešenja o prekršaju.
Glava XII
OKRIVLJENI
Okrivljeni i njegovo pravo odbrane
Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekršajni postupak.
Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i upotrebljava pravna sredstva predviđena ovim zakonom.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca.
Za branioca se može uzeti advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik.
Ako u sedištu prvostepenog organa za prekršaje nema advokata, za branioca se može uzeti diplomirani pravnik.
Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac.
Branilac je ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.
Branilac je dužan da podnese punomoćje prvostepenom organu za prekršaje pred kojim se vodi prekršajni postupak. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod prvostepenog organa za prekršaje pred kojim se vodi prekršajni postupak.
Prava i dužnosti branioca prestaju kad okrivljeni opozove punomoćje.
Okrivljeno pravno lice
Za okrivljeno pravno lice u prekršajnom postupku učestvuje njegov predstavnik, koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica
Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice koje je ovlašćeno da predstavlja to pravno lice na osnovu zakona, akta nadležnog državnog organa, ili statuta, odnosno drugog opšteg akta pravnog lica.
Organ upravljanja u pravnom licu može za predstavnika odrediti drugo lice iz reda svojih članova ili drugog radnika u tom pravnom licu.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz st. 1 i 2 ovog člana mora da ima pismeno ovlašćenje organa koji ga je odredio za predstavnika.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica može biti samo jedno lice.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavništvom ili drugom organizacionom jedinicom tog pravnog lica u Jugoslaviji, ukoliko za predstavnika pravnog lica ne bude određeno drugo lice.
Ko ne može biti predstavnik okrivljenog pravnog lica
Predstavnik okrivljenog pravnog lica ne može biti lice koje je u istoj stvari svedok.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica ne može biti ni odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za učinjeni prekršaj ni lice koje ističe da je postupalo na osnovu naređenja drugog lica ili organa upravljanja.
U slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana sudija koji vodi prekršajni postupak dužan je da obavesti pravno lice radi određivanja drugog predstavnika.
Kažnjavanje za neodređivanje predstavnika
Ako okrivljeno pravno lice na poziv prvostepenog organa za prekršaje ne odredi svog predstavnika, kazniće se novčanom kaznom od 30 do 150 novih dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kazniće se novčanom kaznom od 150 do 300 novih dinara.
Okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice u tom pravnom licu mogu imati svaki svog branioca ili zajedničkog branioca.
Glava XIII
OŠTEĆENI
Oštećeni u smislu ovog zakona je lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem.
Oštećeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomoćnika:
1. podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
2. podnosi dokaze, stavlja predloge i ističe imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete ili povraćaj stvari;
3. izjavljuje žalbu na rešenje koje je doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Glava XIV
PODNESCI I ZAPISNICI
Podnesci
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.
Podnesci iz stava 1 ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti.
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekršajni postupak naložiće podnosiocu podneska da u određenom roku, a najkasnije u roku od 15 dana, podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako to ne učini podnesak će se odbaciti kao neuredan.
ZAPISNIK
Sastavljanje zapisnika
O svakoj radnji preduzetoj u toku prekršajnog postupka sastaviće se zapisnik istovremeno kad se radnja vrši, a ako to nije moguće, neposredno posle toga.
Zapisnik piše zapisničar. Samo kad se vrši pretresanje stana ili lica, ili se radnja preduzima van službenih prostorija prvostepenog organa za prekršaje, a zapisničar se ne može obezbediti, zapisnik može pisati lice koje preduzima radnju.
Kad zapisnik piše zapisničar, zapisnik se sastavlja na taj način što lice koje preduzima radnju kazuje glasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
Licu koje se ispituje, može se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. U slučaju zloupotrebe, ovo pravo mu se može uskratiti.
Sadržina zapisnika
U zapisnik se unosi naziv prvostepenog organa za prekršaje, mesto gde se vrši radnja, dan i čas kad je radnja započeta i završena, lična imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznačenje prekršajnog predmeta po kom se radnja preduzima.
Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja ubeležava samo bitna sadržina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Ako je potrebno, u zapisnik će se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to će se naznačiti u zapisniku, a oduzete stvari će se priključiti zapisniku ili će se navesti gde se nalaze.
U zapisnik će se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvođenje drugih dokaza.
Prilikom preduzimanja radnji kao što su uviđaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik će se uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrđivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veličina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako su napravljene skice, crteži, planovi, fotografije, filmski snimci i sl. to će se navesti u zapisniku i priključiti zapisniku.
Urednost zapisnika
Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme ništa izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati čitka.
Sva preinačenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju biti overena od strane lica koja potpisuju zapisnik.
Čitanje zapisnika
Ispitano, odnosno saslušano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekršajnom postupku kao i okrivljeni, branilac i oštećeni ako su prisutni imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita. Na to je dužan da ih upozori sudija koji preduzima radnju a u zapisniku će se naznačiti da li je upozorenje učinjeno i da li je zapisnik pročitan. Zapisnik će se uvek pročitati ako nije bilo zapisničara, i to će se naznačiti u zapisniku.
Potpisivanje zapisnika
Zapisnik potpisuje ispitano, odnosno saslušano lice. Ako se zapisnik sastoji od više stranica, ispitano, odnosno saslušano lice, potpisuje svaku stranicu.
Na kraju zapisnika potpisaće se tumač, ako ga je bilo, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili čiji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresanju.
Ako zapisničar ne piše zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka.
Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke a zapisničar će ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogućnosti da se stavi otisak kažiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku će se naznačiti od kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.
Ako ispitano, odnosno saslušano lice nema obe ruke - pročitaće zapisnik, a ako je nepismeno - zapisnik će mu se pročitati, i to će se zabeležiti u zapisniku.
Ako ispitano, odnosno saslušano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeležiće se to u zapisnik i navešće se razlog odbijanja.
Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti dan i čas kad je nastao prekid, kao i dan i čas kada se radnja nastavlja.
Ako je bilo prigovora u pogledu sadržine zapisnika, navešće se u zapisniku i ti prigovori.
Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisničar.
Zapisnik o većanju i glasanju
O većanju i glasanju pred drugostepenim organom za prekršaje sastavlja se poseban zapisnik.
Zapisnik o većanju i glasanju sadrži tok glasanja i odluku koja je doneta.
Zapisnik potpisuju svi članovi veća i zapisničar.
Odvojena mišljenja priključiće se zapisniku o većanju i glasanju, ako nisu unesena u sam zapisnik.
Glava XV
ROKOVI I POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE
Rokovi
Rokovi predviđeni ovim zakonom ne mogu se produžiti, osim kad je to zakonom izričito dozvoljeno.
Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego što istekne predata onom ko je ovlašćen da je primi.
Kad je izjava upućena preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se danom predaje onome kome je upućeno. Predaja vojnoj pošti u mestu gde ne postoji redovna pošta smatra se kao predaja pošti preporučenom pošiljkom.
Okrivljeni koji se nalazi u kazneno-popravnoj ustanovi, može izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi ustanove. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je izjava predata upravi ustanove smatra se kao dan predaje organu koji je nadležan da je primi.
Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili očigledne omaške podnosioca, predat ili upućen nenadležnom organu pre isteka roka a stigne nadležnom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.
Računanje rokova
Rokovi se računaju na sate, dane, mesece i godine.
Sat ili dan kada je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni sat, odnosno dan. U jedan dan računa se 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu.
Rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.
Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada organ za prekršaje ne radi, rok ističe protekom narednog radnog dana.
POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE
Rok za povraćaj u pređašnje stanje
Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu žalbe na rešenje o prekršaju, prvostepeni organ za prekršaje će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje radi izjave žalbe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je propušten rok podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno s molbom preda žalbu.
Posle proteka mesec dana od dana propuštenog roka ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Molba za povraćaj u pređašnje stanje podnosi se prvostepenom organu koji je doneo prvostepeno rešenje.
Molba za povraćaj u pređašnje stanje ne zadržava izvršenje rešenja o prekršaju, ali prvostepeni organ za prekršaje, kome je predata molba može, prema okolnostima, odlučiti da se sa izvršenjem zastane do donošenja odluke po molbi.
Odlučivanje o povraćaju u pređašnje stanje
O povraćaju u pređašnje stanje odlučuje prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje koje se pobija žalbom.
Kad prvostepeni organ za prekršaje dozvoli povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za žalbu, istu sa spisima predmeta dostaviće na rešavanje drugostepenom organu za prekršaje.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.
Prvostepeni organ za prekršaje iz stava 1 ovog člana žalbu protiv rešenja kojim nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje sa žalbom na rešenje o prekršaju i ostalim spisima predmeta dostaviće na rešavanje drugostepenom organu za prekršaje. Ako drugostepeni organ za prekršaje dozvoli povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za žalbu, istim rešenjem će odlučiti o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o prekršaju.
Glava XVI
TROŠKOVI PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Šta obuhvataju troškovi
Troškovi prekršajnog postupka su izdaci učinjeni povodom prekršajnog postupka od njegovog pokretanja do završetka.
Troškovi prekršajnog postupka su:
1. troškovi za svedoke, veštake i tumače;
2. troškovi uviđaja;
3. podvozni troškovi okrivljenog;
4. izdaci za dovođenje okrivljenog;
5. podvozni i putni troškovi službenih lica;
6. nužni izdaci oštećenog, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika;
7. nagrada i nužni izdaci branioca; i
8. paušalni iznosi.
Visina paušalnog iznosa utvrđuje se propisom kojim se uređuju troškovi u sudskim postupcima.
Obaveza snošenja troškova
Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret lica koje je oglašeno odgovornim za prekršaj.
Troškove postupka za prekršaj po kome je postupak obustavljen snosi prvostepeni organ za prekršaje koji je postupak vodio.
Ako je prekršajni postupak obustavljen zbog lažnog zahteva oštećenog ili zbog odustanka oštećenog od podnetog zahteva, troškove postupka snosi oštećeni.
Odluka o troškovima
U rešenju o prekršaju odlučiće se ko snosi troškove prekršajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je dužan da ih plati.
Ako za utvrđivanje visine troškova nema dovoljno podataka, o troškovima će se odlučiti kada se ti podaci pribave.
Kad u rešenju o prekršaju nije odlučeno o troškovima postupka, odlučiće se o tome naknadno posebnim rešenjem.
Rok iz stava 1 ovog člana ne može bit kraći od 15 ni duži od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja.
Solidarni troškovi
Lice koje je okrivljeno za više prekršaja neće snositi troškove u pogledu prekršaja za koji je prekršajni postupak obustavljen, ako je moguće te troškove izdvojiti iz ukupnih troškova.
U rešenju o prekršaju kojim je više okrivljenih oglašeno odgovornim, prvostepeni organ za prekršaje će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, odlučiće da svi okrivljeni solidarno snose troškove. Plaćanje paušalnog iznosa odrediće se za svakog okrivljenog posebno.
Troškovi otkrivanja učinioca
Kad je posebnim propisom određeno da će troškove nastale povodom otkrivanja prekršaja snositi učinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezaće se okrivljeni da plati te troškove.
U rešenju kojim se odlučuje o troškovima prvostepeni organ za prekršaje može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celosti ili delimično troškove prekršajnog postupka, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da po zakonu izdržava.
Troškovi prevođenja
Troškovi prevođenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastanu primenom odredaba ustava i zakona o pravima pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svoga jezika u postupku, padaju na teret prvostepenog organa za prekršaje koji vodi postupak.
Prethodno isplaćivanje troškova
Troškovi prekršajnog postupka iz člana 150 stav 2 tač. 1, 2, 4 i 5 ovog zakona isplaćuju se unapred iz sredstava prvostepenog organa za prekršaje koji vodi prekršajni postupak, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakona.
Shodna primena propisa o naknadi troškova u krivičnom postupku
Propisi o naknadi troškova svedocima, veštacima i tumačima u krivičnom postupku shodno će se primenjivati u prekršajnom postupku.
Glava XVII
IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV
Raspravljanje o imovinsko-pravnom zahtevu
Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvršenja prekršaja, raspraviće se na predlog oštećenog lica u prekršajnom postupku ako se time ne bi odugovlačio ovaj postupak.
Imovinsko-pravni zahtev može se odnositi na naknadu štete i povraćaj stvari.
Predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u prekršajnom postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donošenja prvostepenog rešenja o prekršaju.
Lice ovlašćeno na podnošenje imovinsko-pravnog zahteva dužno je da određeno označi svoj zahtev i da podnese dokaze.
Odlučivanje o zahtevu
Ako dokazi izvedeni u prekršajnom postupku ne pružaju pouzdan osnov da se udovolji imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimično, prvostepeni organ za prekršaj će oštećenog uputiti da imovinsko-pravni zahtev, odnosno višak tog zahteva može da ostvaruje u parnici.
Ako je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka rešenjem odbačen ili je prekršajni postupak obustavljen, oštećeni će se uputiti da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici.
Ako je oštećena imovina u državnoj ili društvenoj svojini, o obustavljanju prekršajnog postupka obaveštava se Republički javni pravobranilac, odnosno imalac prava raspolaganja imovinom u društvenoj svojini.
Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu oštećeni ima pravo žalbe.
Rok za naknadu štete
U rešenju o prekršaju odrediće se rok u kome je okrivljeni dužan da naknadi pričinjenu štetu, odnosno da vrati stvar.
Rok za naknadu štete i povraćaj stvari ne može biti duži od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja.
Glava XVIII
Donošenje i saopštavanje odluka
Odluke u prekršajnom postupku donose se u obliku rešenja, naredbe, zaključka i zabeleške.
Odluke se saopštavaju po pravilu odmah nakon donošenja.
Odluke se saopštavaju zainteresovanim licima usmeno ako su prisutna.
Kad je odluka usmeno saopštena, to će se naznačiti u zapisniku a lice kome je saopšteno, potvrdiće to svojim potpisom.
Zainteresovanim licima kojima je odluka usmeno saopštena dostaviće se prepis rešenja, osim u slučaju da ona to ne zahtevaju.
Lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa rešenja, poučiće se o pravu na žalbu i o roku na žalbu.
Pismeni otpravak rešenja u slučaju iz stava 4 ovog člana izradiće se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saopštenja, a odmah, ako se određuje izvršenje rešenja o prekršaju pre njegove pravosnažnosti.
Odluke drugostepenog organa za prekršaje
Odluke drugostepenog organa za prekršaje donose se posle usmenog većanja i glasanja. Odluka je doneta kad je za nju glasala većina članova veća.
Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je dužan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se glasa, glasovi podele na više različitih mišljenja, tako da ni jedno od njih nema većinu, razdvojiće se pitanje i glasanje će se ponavljati dok se ne postigne većina. Ako se na taj način ne postigne većina, odluka će se doneti tako što će se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojati glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne većina.
Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća, ali član veća koji je glasao da se prekršajni postupak obustavi i ostao u manjini, nije dužan da glasa o kazni. Ako ne glasa, uzeće se kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.
Većanje i glasanje vrši se u nejavnoj sednici.
U prostoriji u kojoj se vrši većanje i glasanje mogu biti prisutni samo članovi veća i zapisničar.
Glava XIX
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Dostavljanje pismena
Pismena se dostavljaju preko pošte ili preko nadležne službe skupštine opštine ili preko drugih organa ili organizacija ili preko službenog lica prvostepenog organa za prekršaje koji je doneo odluku ili neposredno u prostorijama prvostepenog organa za prekršaje koji vodi prekršajni postupak.
Dostavljanje se vrši radnim danom.
Dostavljanje se po pravilu vrši u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica kome se vrši dostavljanje.
Lično dostavljanje
Poziv radi ispitivanja okrivljenog, odnosno davanja pismene odbrane ili radi saslušanja, kao i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu, dostavljaju se lično.
Na isti način dostavljaju se i odluke oštećenom za koje od dana dostavljanja teče rok za žalbu.
Pismeno za koje je u ovom zakonu određeno da se ima lično dostaviti, predaje se neposredno licu kome je upućeno. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu može to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 168 ovog zakona pismeno obaveštenje da radi primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu ili na svom radnom mestu. Ako i posle ovog dostavljač ne zatekne lice kome se dostavljanje ima izvršiti, postupiće po odredbi člana 168 stav 1 ovog zakona i smatraće se da je time dostavljanje izvršeno.
Posredno dostavljanje
Pismena za koja u ovom zakonu nije određeno da se moraju lično dostaviti, dostavljaju se takođe lično, ali takva pismena u slučaju da se primalac ne zatekne u stanu ili na radnom mestu, mogu se predati nekome od njegovih odraslih članova domaćinstva, koji je dužan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno će se predati nastojniku ili susedu, ako oni na to pristanu. Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti licu ovlašćenom za prijem pošte koje je dužno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu, ako ono pristane da primi pismeno.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz stava 1 ovog člana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti uz naznačenje gde se odsutni nalazi.
Dostavljanje braniocu, zastupniku i punomoćniku
Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu, dostaviće se braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih.
Ako oštećeni ima zakonskog zastupnika ili punomoćnika, dostavljanje odluke iz stava 1 ovog člana će se izvršiti njemu, a ako ih ima više, samo jednom od njih.
Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljač. Primalac će na dostavnicu sam naznačiti dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuje se slovima.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, dostavljač će primaoca potpisati, naznačiti dan prijema i staviti napomenu zašto ga je potpisao.
Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to zabeležiti na dostavnici i naznačiti dan predaje i time je dostavljanje izvršeno.
Odbijanje prijema pismena
Kad primalac ili odrasli član njegovog domaćinstva odbije da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno će ostaviti u stanu primaoca ili u prostoriji gde je on zaposlen i time je dostavljanje izvršeno.
Dostavljanje pismena vojnim licima, radnicima milicije i drugim licima
Vojnim licima, radnicima milicije, pripadnicima straže u ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i radnicima suvozemnog, rečnog, pomorskog i vazduhoplovnog saobraćaja dostavljanje poziva vrši se preko njihove komande, ustanove ili neposrednog starešine, a po potrebi, može im se na taj način vršiti dostavljanje i ostalih pismena.
Licima lišenim slobode dostavljanje se vrši preko uprave ustanove u kojoj su smeštena.
Licima koja uživaju pravo imuniteta u Jugoslaviji, ako međunarodni ugovori šta drugo ne određuju, dostavljanje se vrši preko Saveznog ministarstva za inostrane poslove.
Dostavljanje pismena državnim organima i pravnim licima
Državnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u pisarnici.
Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena licu ovlašćenom za primanje pismena, ili radniku koji se zatekao u poslovnoj prostoriji u kojoj se vrši prijem pismena.
Kad se vrši dostavljanje odluka kod kojih od dana dostavljanja teče rok, kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pisarnici, odnosno licu navedenom u stavu 2 ovog člana.
Isticanje pismena na oglasnoj tabli
Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oštećeni u toku postupka promeni svoje prebivalište ili adresu stana dužni su da o tome obaveste prvostepeni organ za prekršaje kod koga se vodi postupak.
Ako to ne učine, a dostavljač ne može saznati kuda su se odselili, prvostepeni organ za prekršaje će odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnoj tabli prvostepenog organa za prekršaje, izuzev ako se radi o dostavljanju rešenja kojim mu je izrečena kazna zatvora.
Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli prvostepenog organa za prekršaje.
Razmatranje i prepisivanje spisa
Podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik, odnosno punomoćnik okrivljenog pravnog lica, oštećeni i njegov zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise predmeta.
Razmatranje i prepisivanje spisa može se dozvoliti i drugim licima koja za to imaju pravni interes.
Kad je prekršajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava sudija koji vodi prekršajni postupak, a kad je postupak završen, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava starešina prvostepenog organa za prekršaje ili službeno lice koje on odredi.
Razmatranje i prepisivanje spisa može se samo uskratiti ako bi se time ometalo pravilno vođenje prekršajnog postupka ili ako se isključi javnost u postupku.
Posle završenog dokaznog postupka, odnosno završenog usmenog pretresa nikome ko ima opravdani interes ne može se uskratiti razmatranje i prepisivanje spisa.
Protiv rešenja o uskraćivanju razmatranja i prepisivanja spisa predmeta dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.
DEO TREĆI
Glava XX
POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Podnosilac zahteva
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Ovlašćeni organi iz stava 1 ovog člana su organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.
Sadržina zahteva
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se pismeno i sadrži:
1. naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu, odnosno lično ime lica koje podnosi zahtev;
2. naziv prvostepenog organa za prekršaje kome se podnosi zahtev;
3. osnovne podatke o okrivljenom: lično ime, lično ime roditelja, mesto i datum rođenja, zanimanje, mesto i adresa stanovanja i državljanstvo, odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;
4. činjenični opis radnje iz koje proizilazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;
5. propis o prekršaju koji treba primeniti;
6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spisa koje treba pročitati i predmeta koji služe kao dokaz;
7. potpis i pečat podnosioca zahteva.
Kad zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi fizičko lice, zahtev ne mora sadržati propis o prekršaju koji treba primeniti.
U svojstvu oštećenog fizičko lice može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i usmeno na zapisnik.
Neuredan zahtev
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za prvostepeni organ za prekršaje.
Ako zahtev ne sadrži sve podatke iz člana 177 ovog zakona, ili nije dostavljen u dovoljnom broju primeraka, zatražiće se od podnosioca zahteva da ga u određenom roku dopuni, odnosno dostavi ostale primerke. U slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je odustao od zahteva i takav zahtev će se odbaciti.
Rok iz stava 2 ovog člana ne može biti duži od 15 dana.
Pokretanje prekršajnog postupka
Kad nadležni prvostepeni organ za prekršaje primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitaće da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka i odlučiti o daljem toku postupka.
Ako sudija za prekršaje ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, doneće zaključak kojim se prekršajni postupak pokreće.
Zaključak o pokretanju prekršajnog postupka ne dostavlja se podnosiocu zahteva, ni okrivljenom.
Protiv zaključka iz prethodnog stava nije dopuštena žalba.
Odbacivanje zahteva
Kad prvostepeni organ za prekršaje utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, zahtev će se rešenjem odbaciti.
Ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka:
1. kad radnja opisana u zahtevu nije prekršaj;
2. kad prvostepeni organ za prekršaje nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka;
3. kad postoje osnovi koji isključuju odgovornost za prekršaja;
4. kad je nastupila zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka;
5. kad je zahtev podneo neovlašćeni organ, odnosno neovlašćeno lice;
6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne može pokrenuti.
Rešenje iz stava 1 ovog člana dostaviće se podnosiocu zahteva, a oštećeni će se obavestiti da imovinsko-pravni zahtev može ostvariti u parnici.
Glava XXI
MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I USPEŠNO VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Zajednička odredba
Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za uspešno vođenje prekršajnog postupka jesu: poziv, dovođenje, jemstvo i zadržavanje.
Prilikom odlučivanja koju će od navedenih mera primeniti, prvostepeni organ za prekršaje će se pridržavati uslova određenih za primenu pojedinih mera, vodeći računa da se ne primenjuje teža mera, ako se ista svrha može postići blažom merom.
Pozivanje okrivljenog
Prisustvo okrivljenog pri izvođenju radnji u prekršajnom postupku obezbeđuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upućuje prvostepeni organ za prekršaje.
Okrivljeni koji treba lično da prisustvuje pri izvođenju radnji u prekršajnom postupku, odnosno lično da učestvuje u njihovom izvođenju, poziva se pismenim pozivom.
Pozivanje se vrši dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadrži: naziv prvostepenog organa za prekršaje, lično ime okrivljenog, naziv prekršaja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doći, dan i čas kad se okrivljeni treba javiti, naznačenje da se poziva u svojstvo okrivljenog, službeni pečat i potpis sudije, odnosno službenog lica koje poziva.
U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznačiće se da li mora lično prisustvovati radi ispitivanja ili svoju odbranu može dati i pismeno.
Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Kad se okrivljeni prvi put poziva, poučiće se u pozivu o pravu da može uzeti branioca i da branilac može prisustvovati njegovom ispitivanju.
Kad se okrivljeni poziva da lično pristupi, jer je njegovo ispitivanje neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja biti doveden.
Ako za utvrđivanje činjeničnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu će se upozoriti da će rešenje o prekršaju u slučaju neodazivanja biti doneto bez njegovog ispitivanja.
Odredbe ovog člana shodno će se primenjivati i na predstavnika okrivljenog pravnog lica.
Dovođenje okrivljenog
Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizilazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, prvostepeni organ za prekršaje narediće njegovo dovođenje, ako je njegovo prisustvo neophodno radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
Dovođenje okrivljenog može se narediti samo ako je u pozivu bilo naznačeno da će biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.
Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, narediće se njegovo dovođenje.
Naredba za dovođenje izdaje se pismeno. Naredba treba da sadrži: lično ime okrivljenog koji se ima dovesti, razlog zbog čega se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis sudije koji naređuje dovođenje.
Naredbu za dovođenje izvršavaju organi unutrašnjih poslova.
Lice kome je povereno izvršenje naredbe, predaje naredbu okrivljenom, odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim pođe. Ako pozvani to odbije, dovešće ga prinudno.
Protiv pripadnika milicije ili straže ustanove u kojoj se izvršava kazna, neće se izdavati naredba za dovođenje, već će se zatražiti od njihove komande, odnosno ustanove da ih sprovede.
Troškove privođenja snosi privedeno lice.
Dovođenje učinioca prekršaja
Pripadnici milicije i druga službena lica ovlašćena za dovođenje mogu i bez naredbe sudije za prekršaje privesti lice koje je zatečeno u vršenju prekršaja, ako se ne može utvrditi njegov identitet ili ako nema prebivalište ili boravište, ili ako odlaskom u inostranstvo radi boravka (na duže vreme) može izbeći odgovornost za prekršaj, kao i u slučaju da je dovođenje potrebno da bi se sprečilo nastavljanje vršenja prekršaja.
Dovođenje učinioca prekršaja u slučajevima iz stava 1 ovog člana mora se izvršiti bez odlaganja.
Ako je u slučajevima iz stava 1 ovog člana učinilac prekršaja zatečen u vršenju prekršaja i ne može se odmah privesti sudiji za prekršaje, a postoji osnovana sumnja da će pobeći ili opasnost da će neposredno nastaviti sa vršenjem prekršaja, ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova može učinioca zadržati najduže 24 časa.
Zadržavanje okrivljenog
U prekršajnom postupku okrivljeni može biti zadržan do donošenja rešenja o prekršaju u sledećim slučajevima:
1. ako se ne može utvrditi njegov identitet ili prebivalište, odnosno boravište, a postoji osnovana sumnja da će pobeći;
2. ako odlaskom u inostranstvo može izbeći odgovornost za prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora;
3. ako je zatečen u izvršenju prekršaja za koji se može izreći kazna zatvora, a zadržavanje je potrebno da bi se sprečilo dalje vršenje prekršaja.
Naredba o zadržavanju
O zadržavanju okrivljenog sudija koji vodi prekršajni postupak donosi naredbu u kojoj označava dan i sat kad je naređeno zadržavanje, kao i zakonski osnov zadržavanja.
Naredba o zadržavanju saopštava se okrivljenom uz potpis.
Trajanje zadržavanja
Zadržavanje okrivljenog može trajati do donošenja rešenja o prekršaju, a najduže 24 sata.
Zadržavanje lica pod dejstvom alkohola
Sudija može narediti da se lice zatečeno u vršenju prekršaja pod uticajem alkohola, koje mu je privedeno, zadrži dok se otrezni, ako postoji opasnost da će i dalje vršiti prekršaje. Ovo zadržavanje može narediti i ovlašćeni organ unutrašnjih poslova.
Zadržavanje lica u slučaju iz stava 1 ovog člana može trajati najduže 12 sati.
JEMSTVO
Uslovi za jemstvo
Kad je prekršajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalište u SRJ ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim slučajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbeći odgovornost za prekršaj, može se zahtevati da on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja prekršajnog postupka neće pobeći, a sam okrivljeni obeća da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.
Jemstvo se ne može odrediti pre nego što okrivljeni bude ispitan niti bez njegovog pristanka.
Kad odredi jemstvo, prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak, zatražiće od okrivljenog da odredi svog punomoćnika ili punomoćnika za prijem pismena.
Sadržina jemstva
Jemstvo uvek glasi na novčani iznos. Visinu jemstva određuje sudija koji vodi prekršajni postupak, s obzirom na težinu prekršaja, propisanu kaznu, visinu pričinjene štete, lične i porodične prilike i imovno stanje okrivljenog.
Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.
Bekstvo okrivljenog i jemstvo
Ako okrivljeni pobegne, rešenjem će se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budžeta Republike.
Postupanje sa jemstvom
Jemstvo se zadržava, po pravilu, do donošenja pravosnažnog rešenja o prekršaju.
Ako je doneseno pravosnažno rešenje o obustavi prekršajnog postupka, položeno jemstvo se vraća.
Ako kažnjeni po pravosnažnosti rešenja o prekršaju ne plati štetu ili troškove prekršajnog postupka, utvrđeni iznos će se naplatiti iz položenog jemstva, a ako položeni iznos nije dovoljan, iz njega će se prvenstveno naknaditi iznos štete.
Ako kažnjeni ne plati novčanu kaznu, odnosno utvrđeni iznos oduzete imovinske koristi, po naplati štete i troškova prekršajnog postupka, naplatiće se novčana kazna za utvrđeni iznos imovinske koristi.
Ako kažnjeni ne pristupi izdržavanju kazne zatvora ili izvršenju zaštitne mere, ostatak jemstva će se u celosti zadržati i uplatiti kao prihod budžeta Republike.
Glava XXII
ISPITIVANJE OKRIVLJENOG
Način ispitivanja
Okrivljeni se ispituje, po pravilu usmeno.
Kad se okrivljeni prvi put ispituje, pitaće se za lično ime, nadimak ako ga ima, lično ime jednog od roditelja, gde je rođen, datum rođenja, čiji je državljanin, zanimanje, adresu stanovanja, i zaposlenja, porodične prilike, koji stepen stručne spreme ima, kakvog je imovnog stanja, da li je služio vojsku, odnosno da li ima čin rezervnog oficira, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom vojnom organu, da li je osuđivan ili prekršajno kažnjavan i zašta, da li se protiv njega vodi krivični ili prekršajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.
Posle uzimanja ličnih podataka, okrivljenom će se saopštiti zašto se okrivljuje i pozvaće se da navede sve što ima u svoju odbranu.
Prilikom ispitivanja okrivljenom će se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje mu služe za odbranu.
Ako okrivljeni neće da odgovara ili neće da odgovori na postavljeno pitanje, poučiće se da time može otežati prikupljanje dokaza za svoju odbranu.
Kad okrivljeni završi iskaz, postaviće mu se pitanje ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti i nejasnoće u njegovom izlaganju.
Odredbe o ispitivanju okrivljenog shodno će se primenjivati pri saslušanju predstavnika okrivljenog pravnog lica.
Poštovanje ličnosti okrivljenog
Ispitivanje okrivljenog treba vršiti uz poštovanje njegove ličnosti.
Prema okrivljenom se ne sme upotrebiti sila, pretnja, obmana i slična sredstva da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja.
Pismena odbrana
Ako prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak nađe da neposredno usmeno ispitivanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može pozvati okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati pismeno ili lično da se javi da usmeno bude ispitan.
Kad okrivljeni ima prebivalište ili boravište van područja prvostepenog organa za prekršaje koji vodi postupak, na zahtev tog organa za prekršaje njegovo ispitivanje se može obaviti i pred prvostepenim organom za prekršaje na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište, ako na to pristane, našta se okrivljeni mora upozoriti i to upozorenje i izjava okrivljenog unosi se u zapisnik.
Suočenje okrivljenog
Okrivljeni može biti suočen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica, i ako se to neslaganje ne može na drugi način otkloniti.
Suočeni će se pojedinačno ispitati o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi međusobno ne slažu i njihovi odgovori uneti u zapisnik.
Ispitivanje preko tumača
Ako je okrivljeni gluv, postavljaće mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvaće se da pismeno odgovori. Ako se ispitivanje ne može obaviti na ovakav način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa okrivljenim može sporazumeti.
Glava XXIII
SASLUŠANJE SVEDOKA
Svojstvo svedoka
Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o prekršaju i učiniocu i o drugim važnim okolnostima.
Oštećeni se može saslušati kao svedok.
Dužnost svedočenja
Svako lice koje se kao svedok poziva, dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drukčije određeno, dužno je i da svedoči.
Pozivanje svedoka
Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva, u kome će se navesti lično ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekršajni predmet po kome se poziva, naznačenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka.
Kad se oštećeni poziva kao svedok, u pozivu će se to naznačiti.
Pozivanje kao svedoka maloletnog lica, koje nije navršilo šesnaest godina, vrši se preko zakonskog zastupnika, odnosno staratelja, osim ako to nije moguće zbog potrebe da se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti.
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, mogu se saslušati u svom stanu.
Zabrana svedočenja
Ne može se saslušati kao svedok:
1. lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti;
2. branilac okrivljenog o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, osim ako to sam okrivljeni zahteva.
Oslobođenje od svedočenja
Oslobođeni su od dužnosti svedočenja:
1. bračni drug okrivljenog;
2. srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zaključno;
3. usvojenik i usvojilac okrivljenog;
4. verski ispovednik o onome što mu je okrivljeni ispovedio.
Sudija koji vodi prekršajni postupak dužan je da lica iz stava 1 ovog člana pre njihovog saslušanja ili čim sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svedočiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost nije sposobno da shvati značaj prava - da ne mora svedočiti ne može se saslušati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.
Lice koje ima osnova da uskrati svedočenje prema jednom od okrivljenih, oslobođeno je od dužnosti svedočenja i prema ostalim okrivljenim, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne može ograničiti samo na ostale okrivljene.
Posledica povrede prava svedočenja
Ako je kao svedok saslušano lice koje se ne može saslušati kao svedok (član 202 ovog zakona), ili lice koje ne mora svedočiti (član 203 ovog zakona), a nije na to upozoreno ili se nije izričito odreklo tog prava, ili ako upozorenje ili odricanje nije ubeleženo u zapisnik, ili ako je saslušan maloletnik koji ne može shvatiti značaj prava da ne mora svedočiti, ili ako je iskaz svedoka iznuđen silom, pretnjom ili drugim zabranjenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne može se zasnivati rešenje o prekršaju.
Uskraćivanje odgovora na pojedina pitanja
Svedok nije dužan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izložio sebe ili svog bliskog srodnika teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.
Saslušanje svedoka
Svedok se saslušava pred prvostepenim organom za prekršaje koji vodi prekršajni postupak, a ako svedok ima prebivalište, odnosno boravište van njegovog područja, saslušanje se može obaviti pred prvostepenim organom za prekršaje na čijem području svedok ima prebivalište, odnosno boravište.
Svedoci se saslušavaju pojedinačno i bez prisustva ostalih svedoka.
Svedok je dužan da odgovore daje usmeno.
Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo. Svedok će se upozoriti i da nije dužan da svedoči ako postoje okolnosti iz člana 203 ovog zakona, a ovo upozorenje će se uneti u zapisnik.
Posle toga, svedok će se pitati za lično ime, ime oca, godine starosti, mesto rođenja, prebivalište, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim.
Posle opštih pitanja svedok se poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato, a zatim će mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja.
Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.
Ako je svedok gluv ili nem, ispitaće se na način predviđen u članu 198 ovog zakona.
Suočenje svedoka
Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni će se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi međusobno ne slažu, pojedinačno saslušati i njihov odgovor uneti u zapisnik. Istovremeno se mogu suočiti samo dva svedoka.
Nedolazak i odbijanje svedočenja
Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, može se narediti da se prinudno dovede, a može se kazniti novčano do 50 novih dinara.
Odredbe o dovođenju okrivljenog (član 183 ovog zakona) shodno se primenjuju i na dovođenje svedoka.
Ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice, neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti novčano do 50 novih dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može se kazniti novčano do 150 novih dinara.
Rešenje o novčanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik.
Žalba na rešenje o novčanoj kazni ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako svedok pristane da svedoči neposredno pošto mu je kazna izrečena, staviće se van snage doneto rešenje.
Ako su iz razloga iz st. 1 i 3 ovog člana prouzrokovani troškovi postupka, svedok se može obavezati da snosi te troškove.
U slučaju da kažnjeno lice ne plati novčanu kaznu i troškove postupka, isti će se naplatiti prinudnim putem.
Glava XXIV
UVIĐAJ I VEŠTAČENJE
Uviđaj
Ako je za utvrđivanje ili razjašnjenje kakve važne činjenice potrebno lično i neposredno opažanje sudije koji vodi prekršajni postupak, izvršiće se uviđaj.
Uviđaj se može obaviti i uz sudelovanje veštaka.
Sudija koji vodi prekršajni postupak, odrediće koja će se lica pozvati da prisustvuju uviđaju.
Veštačenje
Kad je za utvrđivanje ili ocenu činjenice neophodno potrebno stručno znanje kojim ne raspolaže sudija koji vodi prekršajni postupak, odrediće se veštačenje.
Veštačenje se može poveriti odgovarajućoj stručnoj ustanovi, državnom organu ili stručnjaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih veštaka.
Veštačenje se određuje pismenom naredbom.
Lica koja ne mogu biti veštaci
Za veštaka se ne može uzeti lice koje ne može biti saslušano kao svedok (član 202 ovog zakona) ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja (član 203 ovog zakona) kao ni lice koje je prekršajem oštećeno, a ako je takvo lice uzeto za veštaka, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati rešenje o prekršaju.
Okrivljenom i oštećenom saopštiće se ime veštaka, po pravilu pre preduzimanja veštačenja.
Zahtev za izuzeće veštaka
Okrivljeni, podnosilac zahteva i oštećeni mogu zahtevati izuzeće veštaka.
Tok veštačenja
Pre početka veštačenja pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što opazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili veštine. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.
Veštaku se mogu davati razjašnjenja, a može mu se dozvoliti i razgledanje spisa. Na njegov zahtev mogu se izvoditi novi dokazi da bi se utvrdile okolnosti koje su od važnosti za veštačenje.
Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu sudije koji vodi prekršajni postupak i zapisničara, osim ako su za veštačenja potrebna duža ispitivanja, ili se ispitivanja vrše u ustanovama, odnosno državnom organu, ili ako to traže obziri morala.
Ako se pojavi sumnja da okrivljeni boluje od duševne bolesti koja isključuje njegovu uračunljivost odrediće se psihijatrijsko veštačenje.
Nalaz i mišljenje veštaka
Veštak daje svoj nalaz i mišljenje, po pravilu, usmeno na zapisnik.
Izuzetno, veštaku se može odobriti da naknadno podnese pismeni nalaz i mišljenje u roku koji mu odredi sudija koji vodi prekršajni postupak.
Nesaglasnost ili nejasnost u nalazu i mišljenju veštaka otkloniće se njegovim saslušanjem ili ponavljanjem veštačenja preko istog ili drugog veštaka.
Kažnjavanje veštaka
Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove i da da svoj nalaz i mišljenje.
Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da veštači, može mu se naložiti da nadoknadi prouzrokovane troškove, a može se i kazniti novčanom kaznom od 50 do 150 novih dinara. Rešenje o kažnjavanju se unosi u zapisnik.
Žalba protiv rešenja o kažnjavanju veštaka ne odlaže izvršenje rešenja.
U slučaju da veštak ne plati izrečenu novčanu kaznu, ona će se naplatiti prinudnim putem.
Ako veštak pristane da veštači neposredno pošto mu je kazna izrečena staviće se van snage doneto rešenje.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na veštake, primenjuju se shodno i na tumače.
Glava XXV
PRETRESANJE PROSTORIJA I LICA
Osnovi pretresanja
Pretresanje stana i drugih prostorija, kao i pretresanje lica, može se preduzeti samo kod težih prekršaja ako je verovatno da će se u prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica naći predmet ili tragovi koji bi mogli biti od značaja za prekršajni postupak, ili da će se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivljeni.
Pretresanje lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uživaju imunitet po međunarodnom pravu, nije dopušteno.
Naredba za pretresanje
Pretresanje se određuje pismenom naredbom prvostepenog organa za prekršaje.
Naredba o pretresanju predaje se, pre početka pretresanja, licu kod koga će se ili na kome će se pretresanje izvršiti. Pre pretresanja pozvaće se lice, na koje se naredba za pretresanje odnosi, da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže.
Izvršenje naredbe o pretresanju može se, u slučaju potrebe, poveriti nadležnom organu unutrašnjih poslova.
Način pretresanja
Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina.
Držalac stana ili prostorije pozvaće se da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan, pozvaće se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih članova domaćinstva ili sused.
Pretresanje u prostorijama pravnih lica može se vršiti samo u prisustvu predstavnika tog pravnog lica.
Pretresanje lica ženskog pola vrši službeno lice istog pola ili drugo žensko lice kome se može poveriti vršenje pretresanja.
Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac ili njegov punomoćnik nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori. Pri tom će se izbegavati nepotrebna oštećenja.
Zapisnik o pretresanju
O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastaviće se zapisnik u kome će se navesti naredba na osnovu koje se vrši pretresanje, opis prostorija, odnosno lica koje se pretresa i lica, odnosno predmeta ili tragova koji su nađeni.
Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili nad kojim se vrši pretresanje i lica čije je prisustvo obavezno.
Licu kod koga je, odnosno nad kojim je izvršeno pretresanje, izdaje se prepis zapisnika.
Postupanje sa nađenim predmetima
Ako se prilikom pretresanja nađu predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje prekršaja ili su pribavljeni prekršajem ili su nastali izvršenjem prekršaja ili predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u prekršajnom postupku, ti predmeti će se privremeno oduzeti.
Privremeno oduzimanje predmeta
Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu, mogu se privremeno oduzeti i pre donošenja rešenja o prekršaju.
Privremeno oduzimanje predmeta pismenom naredbom određuje sudija koji vodi prekršajni postupak.
Zakonom se mogu ovlastiti i službena lica inspekcijskih organa i organa unutrašnjih poslova da mogu privremeno oduzeti predmete iz stava 1 ovog člana kad u vršenju službene dužnosti saznaju za prekršaj. Ovi organi su dužni da prvostepeni organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka neodložno izveste o privremenom oduzimanju predmeta i da se pobrinu za čuvanje tih predmeta, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje se potvrda sa tačnim označenjem oduzetih predmeta.
Ako se radi o predmetima koji su podložni kvaru ili ako njihovo čuvanje iziskuje nesrazmerne troškove, sudija koji vodi prekršajni postupak će odrediti da se takvi predmeti prodaju, a dobijeni novac preda na čuvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji.
Postupanje sa privremeno oduzetim predmetima
Privremeno oduzeti predmeti, odnosno novac dobijen prodajom predmeta vratiće se vlasniku ako prekršajni postupak bude obustavljen, osim kad to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala, o čemu se donosi posebno rešenje.
Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa niko ne javi za predmet, odnosno za novac dobijen prodajom predmeta, doneće se rešenje da predmet postaje državna svojina, odnosno da se novac unese u budžet Republike. Ovim se ne dira u pravo vlasnika da u parnici traži predaju predmeta, odnosno novca.
Glava XXVI
USMENI PRETRES
Određivanje usmenog pretresa
Usmeni pretres se određuje kad prvostepeni organ za prekršaje oceni da je to neophodno radi razjašnjenja stvari.
Na usmeni pretres pozivaju se okrivljeni i njegov branilac, a po potrebi i podnosilac zahteva, svedoci i veštaci. Ako je okrivljeni pravno lice, na pretres se poziva predstavnik pravnog lica.
O danu, satu i mestu održavanja pretresa obavestiće se i oštećeni.
Nedolazak okrivljenog
Prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak može odlučiti da se pretres održi u odsutnosti okrivljenog koji je uredno pozvan, ako je on saslušan, a sudija nađe da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja. Pod istim uslovima usmeni pretres može se održati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika, odnosno branioca okrivljenog pravnog lica.
Usmeni pretres se može održati i bez prisustva podnosioca zahteva.
Usmeni pretres će se održati i ako ne dođe uredno pozvani branilac okrivljenog.
Javnost
Usmeni pretres je javan.
Sudija koji vodi prekršajni postupak može isključiti javnost za ceo pretres ili jedan njegov deo ako to zahtevaju opšti interesi ili razlozi morala.
Ako se postupak vodi protiv maloletnika, usmeni pretres će se održati bez prisustva javnosti.
U slučaju iz st. 2 i 3 ovog člana sudija će upozoriti lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na pretresu saznali i ukazaće im se da odavanje tajne predstavlja krivično delo.
Tok usmenog pretresa
Usmeni pretres počinje iznošenjem glavne sadržine zahteva, a zatim se pristupa ispitivanju okrivljenog, a ako su okrivljeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se saslušava predstavnik pravnog lica, a posle njega odgovorno lice. Po saslušavanju okrivljenog prelazi se na izvođenje dokaza saslušanjem svedoka i veštaka i izvođenjem drugih dokaza.
O radu na usmenom pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi ceo tok pretresa. Zapisnik o usmenom pretresu potpisuju sudija i zapisničar.
Pravo stranaka na usmenom pretresu
Podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i oštećeni imaju pravo da u toku pretresa predlažu dokaze i stavljaju druge predloge, a po odobrenju sudije koji vodi postupak mogu da postavljaju pitanja licima koja se saslušavaju.
Na usmenom pretresu poslednja reč uvek pripada okrivljenom, odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica.
Ako sudija nađe da usmeni pretres ne treba odlagati radi dopune postupka, zaključiće usmeni pretres, a može doneti rešenje o prekršaju i javno objaviti izreku rešenja uz kratko navođenje razloga.
Glava XXVII
ODRŽAVANJE REDA
Staranje o održavanju reda
Dužnost sudije koji vodi prekršajni postupak je da se stara o održavanju reda za vreme izvođenja radnji u prekršajnom postupku.
Ako okrivljeni, njegov branilac, punomoćnik, oštećeni, zakonski zastupnik, svedok, veštak, tumač ili drugo lice koje prisustvuje radnjama u prekršajnom postupku ometa rad ili se ne pokorava naređenjima za održavanje reda, sudija će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, može se narediti da se okrivljeni udalji, a ostala lica mogu se udaljiti i kazniti novčanom kaznom od 50 do 150 novih dinara. Odluka sudije koja se tiče održavanja reda unosi se u zapisnik.
Punomoćniku ili braniocu koji posle kazne produži da narušava red može se uskratiti dalje zastupanje, odnosno odbrana.
Ako kažnjeno lice ne plati izrečenu novčanu kaznu u određenom roku kazna će se naplatiti prinudnim putem.
Žalba protiv rešenja o kažnjavanju iz stava 2 ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
Protiv drugih odluka koje se odnose na održavanje reda i rukovođenje postupkom žalba nije dozvoljena.
Glava XXVIII
Prekid postupka
Sudija koji vodi prekršajni postupak rešenjem će prekinuti postupak:
1. ako se ne zna boravište okrivljenog, ili je u bekstvu, ili inače nije dostižan državnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodređeno vreme;
2. ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje ili privremena duševna poremećenost.
Pre nego što se postupak prekine, prikupiće se svi dokazi o prekršaju i odgovornosti okrivljenog do kojih se može doći.
Prekinuti postupak nastaviće se kad prestanu smetnje koje su izazvale prekid.
O prekidu i nastavljanju postupka obavestiće se podnosilac zahteva.
Glava XXIX
REŠENJE O PREKRŠAJU
Donošenje rešenja
Prekršajni postupak se završava donošenjem rešenja o prekršaju.
Rešenje o prekršaju zasniva se na izvedenim dokazima i činjenicama koje su utvrđene u postupku.
Rešenjem o prekršaju se prekršajni postupak obustavlja ili se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj.
Objektivni i subjektivni identitet
Rešenje o prekršaju odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka tereti i samo na prekršaj koje je predmet podnetog zahteva.
Prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekršaja.
Rešenje o prekršaju kojim se obustavlja prekršajni postupak doneće se kad se utvrdi:
1. da je u pitanju radnja koja nije propisana kao prekršaj;
2. da postoje okolnosti koje isključuju odgovornost za prekršaje;
3. da je prekršajni postupak vođen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nije bio ovlašćen za njegovo podnošenje;
4. da prvostepeni organ za prekršaje nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka;
5. da je okrivljeni za istu radnju već pravosnažno kažnjen u prekršajnom postupku, ili je prekršajni postupak pravosnažno obustavljen ali ne zbog nenadležnosti;
6. da je okrivljeni u krivičnom postupku, odnosno u postupku po privrednom prestupu pravosnažno oglašen krivim za isto delo koje obuhvata i obeležje prekršaja;
7. da okrivljeni ima diplomatski imunitet;
8. da je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka;
9. da nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj koji mu se zahtevom stavlja na teret;
10. da je okrivljeni u toku prekršajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da postoji;
11. da je ovlašćeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pre pravosnažnosti rešenja o prekršaju.
Prekršajni postupak će se obustaviti i u drugim zakonom određenim slučajevima.
U obrazloženju rešenja o obustavi prekršajnog postupka ukratko se navode razlozi zbog kojih je postupak obustavljen i propis na osnovu kog je to učinjeno.
Donošenje rešenja o prekršaju kojim se okrivljeni oglašava odgovornim
Rešenje o prekršaju kojim se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj donosi se kad se u prekršajnom postupku utvrdi postojanje prekršaja i odgovornost okrivljenog za taj prekršaj.
Objavljivanje rešenja o prekršaju
Rešenje o prekršaju objavljuje se usmeno ako je okrivljeni prisutan.
Ako se rešenje o prekršaju objavljuje, u zapisnik se unosi samo izreka rešenja i konstatuje da je odluka usmeno saopštena, da je dato kratko obrazloženje odluke i uputstvo o pravnom leku.
Rešenje o prekršaju će se pismeno izraditi u roku od osam dana od dana okončanja svih radnji u prekršajnom postupku koji prethodi donošenju rešenja o prekršaju.
Rešenje o prekršaju za više prekršaja
Ako se prekršajni postupak vodi zbog više prekršaja, u rešenju će se navesti za koje se prekršaje prekršajni postupak obustavlja, a za koje se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaje.
Sadržina pismeno izrađenog rešenja o prekršaju
Pismeno izrađeno rešenje o prekršaju sadrži: uvod, izreku, obrazloženje i uputstvo o pravu na žalbu, kao i broj, datum, potpis sudije i službeni pečat.
Uvod rešenja o prekršaju sadrži: naziv prvostepenog organa za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju, lično ime sudije, lično ime okrivljenog, mesto prebivališta okrivljenog, odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, prekršaj koji je predmet prekršajnog postupka, dan donošenja rešenja i osnov po kome je rešenje doneto.
Izreka rešenja o prekršaju sadrži: lične podatke okrivljenog, odnosno za okrivljeno pravno lice, naziv i sedište, činjenični opis i pravnu kvalifikaciju prekršaja i odluku kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj ili se postupak obustavlja.
U obrazloženju rešenja o prekršaju ukratko će se izneti sadržina zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, utvrđeno činjenično stanje uz navođenje dokaza na osnovu kojih su pojedine činjenice dokazane, propisi na kojima se zasniva odluka i razlozi za svaku tačku rešenja.
U uputstvu o pravu na žalbu, daje se pouka o tome, kome se organu žalba izjavljuje, kome predaje, u kom roku i da se žalba, može podneti pismeno, a predati neposredno ili uputiti poštom preporučeno ili izjaviti usmeno na zapisnik.
Izreka rešenja o prekršaju kojim se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj
Ako se okrivljeni oglasi odgovornim za prekršaj, izreka rešenja o prekršaju sadrži:
1. prekršaj za koji se okrivljeni oglašava odgovornim uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja prekršaja i od kojih zavisi primena određenog propisa o prekršaju;
2. propise koji su primenjeni;
3. odluku o izrečenim sankcijama;
4. odluku o oduzimanju imovinske koristi;
5. odluku o uračunavanju zadržavanja i pritvora u izrečenu kaznu;
6. odluku o troškovima prekršajnog postupka;
7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu.
Ako je okrivljeni kažnjen novčanom kaznom u rešenju o prekršaju će se naznačiti rok plaćanja kazne i način zamene novčane kazne u slučaju da okrivljeni kaznu ne plati, odnosno naznačiće se da će se novčana kazna naplatiti prinudnim putem.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta, u izreci rešenja će se odrediti i kako će se postupiti sa oduzetim predmetima. Kad izrečenom merom oduzimanja predmeta nisu obuhvaćeni predmeti privremeno oduzeti po članu 223 ovog zakona u izreci rešenja će se odrediti da se ti predmeti vrate vlasniku.
Donošenje rešenja o prekršaju u skraćenom postupku
Članovi 240* i 241*
(Prestali da važe Odlukom USRS)
Ispravljanje rešenja o prekršaju
Pogreške u pisanju imena i brojeva i druge očigledne pogreške u pisanju, računanju i prepisivanju u rešenju o prekršaju, ispravljaju se po službenoj dužnosti ili na predlog okrivljenog, podnosioca zahteva ili oštećenog.
Ispravke će se izvršiti posebnim rešenjem, koje postaje sastavni deo rešenja o prekršaju.
Ako se radi o pogreškama u vezi sa stavom 1 člana 239 ovog zakona, ispravljeni prepis rešenja o prekršaju dostaviće se licima koja imaju pravo žalbe protiv rešenja. U ovom slučaju rok za žalbu teče od dana dostavljanja ispravljenog rešenja.
Dostavljanje rešenja o prekršaju učesnicima u postupku
Pismeno izrađeno rešenje o prekršaju dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama člana 167 ovog zakona, ukoliko se nisu odrekli prava na žalbu, odnosno nisu izjavili da im se rešenje ne dostavlja.
Rešenje o prekršaju dostavlja se oštećenom koji nije podnosilac zahteva ako je rešenjem odlučeno o imovinsko-pravnom zahtevu, licu čiji je predmet oduzet tim rešenjem o prekršaju, kao i licu protiv koga je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi.
Dostavljanje usmeno saopštenog rešenja o prekršaju okrivljenom
Ako okrivljeni zatraži da mu se dostavi otpravak rešenja o prekršaju, sudija je dužan da mu otpravak rešenja dostavi u roku od osam dana, od dana izrade rešenja.
Zahtev okrivljenog u smislu stava 1 ovog člana unosi se u zapisnik uz njegov potpis.
Glava XXX
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
ŽALBA
Podnošenje žalbe
Protiv rešenja donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba drugostepenom organu za prekršaje. Žalba se predaje organu za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje.
Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saopštene odluke, odnosno od dana dostavljanja rešenja.
Ko može izjaviti žalbu
Žalbu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva.
U korist okrivljenog žalbu mogu izjaviti njegov branilac, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj i usvojenik.
U korist okrivljenog pravnog lica žalbu može izjaviti njegov predstavnik ili zastupnik.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta čiji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke o toj meri.
Suspenzivno dejstvo žalbe
Blagovremeno izjavljena žalba odlaže izvršenje rešenja osim u slučajevima kad je ovim zakonom drugačije određeno.
Odricanje i odustajanje od žalbe
Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odreći prava na žalbu pošto je rešenje o prekršaju saopšteno a od izjavljene žalbe mogu odustati do donošenja drugostepenog rešenja.
Odricanje i odustajanje od prava na žalbu ne može se opozvati.
Odricanje maloletnika od prava na žalbu nema pravnog dejstva.
Ako okrivljeni plati izrečenu novčanu kaznu pre nego što rešenje o prekršaju postane pravosnažno, osim u slučajevima kad žalba ne odlaže izvršenja rešenja, smatraće se da se time odrekao prava na žalbu.
Odricanje od prava na žalbu iz stava 4 ovog člana nema dejstvo u pogledu drugih odluka u rešenju o prekršaju.
Sadržaj žalbe
Žalba treba da sadrži oznaku rešenja o prekršaju protiv kojeg se žalba izjavljuje i potpis podnosioca žalbe.
Žalba se ne mora posebno obrazložiti, već je dovoljno navesti u čemu je žalilac nezadovoljan rešenjem.
U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. Pozivajući se na nove činjenice žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati.
Ako žalilac u žalbi iznosi nove dokaze, dužan je navesti razloge zašto te dokaze nije ranije izneo, kao i da navede činjenice koje tim dokazima želi dokazati.
Osnovi zbog kojih se rešenje o prekršaju može pobijati
Rešenje o prekršaju može se pobijati:
1. zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka;
2. zbog povrede materijalnog propisa o prekršaju;
3. zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
4. zbog odluke o prekršajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima prekršajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.
Bitne povrede odredbe prekršajnog postupka
Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka postoji:
1. ako je prekršajni postupak vodio i rešenje o prekršaju doneo sudija koji je pravosnažnom odlukom izuzet od vođenja postupka i odlučivanja;
2. ako je prekršajni postupak vodio i rešenje o prekršaju doneo sudija koji se morao izuzeti (član 126 stav 1 tač. 1 do 5 ovog zakona);
3. ako okrivljeni u prekršajnom postupku nije ispitan pre donošenja rešenja o prekršaju osim u slučajevima iz člana 78 stav 2 i člana 182 stav 8 ovog zakona;
4. ako okrivljeni nije poučen o pravu na upotrebu jezika, ali je njemu ili njegovom braniocu, protivno njegovom zahtevu uskraćeno pravo da na usmenom pretresu ili u toku izvođenja ostalih radnji u prekršajnom postupku upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok usmenog pretresa, odnosno postupka (član 80 ovog zakona);
5. ako je protivno zakonu bila isključena javnost na usmenom pretresu;
6. ako je sudija odbacio zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protivno odredbama člana 180 ovog zakona;
7. ako je sudija obustavio prekršajni postupak protivno odredbama člana 234 ovog zakona;
8. ako je rešenje o prekršaju doneo prvostepeni organ za prekršaje koji zbog stvarne nenadležnosti nije mogao suditi u toj stvari (član 124 ovog zakona);
9. ako usmeno saopštena odluka nije uneta u zapisnik
(član 236 stav 2 ovog zakona);
10. ako rešenjem o prekršaju prvostepeni organ za prekršaje nije u celosti odlučio o zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka;
11. ako je prvostepeni organ za prekršaje odlučio mimo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka;
12. ako se rešenje o prekršaju zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati rešenje o prekršaju osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bilo doneto isto rešenje o prekršaju;
13. ako je rešenjem o prekršaju povređena odredba člana 82 ovog zakona;
14. ako je izreka rešenja o prekršaju nerazumljiva, protivrečna sama sebi ili razlozima rešenja, ili ako rešenje uopšte nema razloga ili u njemu nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni, ili ako o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onog što se navodi u razlozima rešenja, o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, samih tih isprava ili zapisnika.
Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka postoji i ako sudija za vreme pripremanja usmenog pretresa, ili u toku pretresa, ili prilikom donošenja rešenja o prekršaju nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je na usmenom pretresu povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donošenje rešenja o prekršaju.
Povreda materijalnog propisa o prekršaju
Povreda materijalnog propisa o prekršaju postoji ako je prekršajni propis povređen u pitanju:
1. da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj;
2. da li ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost;
3. da li ima okolnosti koje isključuju prekršajno gonjenje, a naročito da li je nastupila zastarelost prekršajnog gonjenja ili je stvar već pravosnažno presuđena;
4. da li je u pogledu prekršaja koji je predmet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka primenjen zakon ili drugi propis koji se ne može primeniti;
5. da li je odlukom o kazni, zaštitnoj meri ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sudija za prekršaje ima po zakonu;
6. da li su povređene odredbe o uračunavanju zadržavanja pritvora i izdržane kazne.
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje
Rešenje o prekršaju može se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kad je prvostepeni organ za prekršaje neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.
Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.
Pobijanje rešenja o prekršaju zbog odluke o prekršajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima prekršajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu
Rešenje o prekršaju može se pobijati zbog odluke o kazni kad tom odlukom nije prekoračeno zakonsko ovlašćenje (član 252 stav 1 tačka 5 ovog zakona) ili prvostepeni organ za prekršaje nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja. Odluka o kazni može se pobijati i zbog toga što je prvostepeni organ za prekršaje primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne, ili što nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o zaštitnoj meri ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati ako ne postoji povreda iz člana 252 stav 1 tačka 5 ovog zakona, ili je prvostepeni organ za prekršaje nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao zaštitnu meru, odnosno oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o troškovima prekršajnog postupka i odluka o imovinsko-pravnim zahtevima može se pobijati kad je prvostepeni organ za prekršaje o ovim pitanjima doneo odluku protivno odredbama ovog zakona.
Postupak po žalbi
Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu odbaciće rešenjem prvostepeni organ za prekršaje.
Blagovremenu i dozvoljenu žalbu prvostepeni organ će sa spisima dostaviti drugostepenom organu za prekršaje u roku od tri dana.
Odluka drugostepenog organa
Rešavajući po žalbi drugostepeni organ za prekršaje može žalbu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepeno rešenje, ili usvojiti, a prvostepeno rešenje, preinačiti ili ukinuti.
Odbacivanje žalbe od strane drugostepenog organa
Drugostepeni organ za prekršaje odbaciće žalbu rešenjem ako utvrdi da je prvostepeni organ propustio da to učini.
Granice ispitivanja prvostepenog rešenja o prekršaju
Drugostepeni organ za prekršaje ispituje rešenje o prekršaju u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati:
1. da li postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 251 stav 1 stav 1 tač. 1, 3 i 7 do 14 ovog zakona;
2. da li je na štetu okrivljenog povređen materijalni propis (član 252 ovog zakona).
Ako žalba izjavljena u korist okrivljenog ne sadrži osnov za pobijanje rešenja o prekršaju (član 249 ovog zakona), drugostepeni organ za prekršaje ograničiće se na ispitivanje povreda iz stava 1 tač. 1 i 2 ovog člana, kao i na ispitivanje odluke o kazni, zaštitnim merama i oduzimanju imovinske koristi (član 254 ovog zakona).
Potvrđivanje prvostepenog rešenja
Drugostepeni organ za prekršaje odbiće žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepeno rešenje kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se rešenje pobija, niti povrede zakona iz člana 258 ovog zakona.
Preinačenje prvostepenog rešenja
Drugostepeni organ za prekršaje će uvažiti žalbu i preinačiti prvostepeno rešenje kada utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenom postupku utvrđene, a da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje treba doneti drugačije rešenje ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepenog rešenja, ili kad nađe da prilikom odmeravanja kazne, odnosno izricanja zaštitne mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje su od uticaja za pravilno odmeravanje kazne, odnosno za zakonito izricanje zaštitne mere ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene.
Prvostepeno rešenje će se preinačiti kad se utvrdi da je prvostepeni organ za prekršaje pogrešno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a rešenje je zasnovano na tim dokazima.
Ukidanje prvostepenog rešenja
Drugostepeni organ za prekršaje će žalbu uvažiti i ukinuće prvostepeno rešenje i predmet vratiti prvostepenom organu za prekršaje na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, koja je bila ili je mogla biti od uticaja na zakonito rešavanje prekršajne stvari, ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba dopuniti ili provesti novi postupak, ili ako je prekršajni postupak obustavljen zbog pogrešne ocene dokaza ili pogrešne primene materijalnog prava. Iz istih razloga može se prvostepeno rešenje i delimično ukinuti, ako se pojedini delovi rešenja mogu izdvojiti bez štete za pravilno odlučivanje.
Dejstvo žalbe u korist saokrivljenih
Kad drugostepeni organ za prekršaje povodom ma čije žalbe izjavljene protiv rešenja o prekršaju, utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo rešenje u korist okrivljenog od koristi i za kojeg od okrivljenih koji nije izjavio žalbu ili nije izjavio u tom pravcu, postupiće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji.
U obrazloženju rešenja drugostepeni organ za prekršaje ceniće žalbene navode i ukazaće na povrede zakona koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Kad se prvostepeno rešenje ukida zbog povrede odredaba prekršajnog postupka, u obrazloženju će se navesti koje su odredbe povređene i u čemu se sastoji povreda.
Kad se prvostepeno rešenje ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci, odnosno zašto su novi dokazi i nove činjenice važne za donošenje pravilnog rešenja.
Dostavljanje drugostepenog rešenja
Drugostepeni organ za prekršaje će vratiti sve spise prvostepenom organu za prekršaje sa dovoljnim brojem overenih prepisa svog rešenja o prekršaju radi dostavljanja okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.
Dužnost prvostepenog organa za prekršaje
Prvostepeni organ za prekršaje dužan je da sprovede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koje je ukazao drugostepeni organ za prekršaje u svom rešenju. Pri donošenju novog rešenja o prekršaju prvostepeni organ za prekršaje je vezan zabranom propisanom u članu 82 ovog zakona.
Glava XXXI
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
PONAVLJANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Dopuštenost ponavljanja postupka
Prekršajni postupak završen pravosnažnim rešenjem o prekršaju može se ponoviti:
1. ako se dokaže da je rešenje o prekršaju zasnovano na lažnoj ispravi ili na lažnoj izjavi svedoka ili veštaka;
2. ako se dokaže da je do rešenja došlo usled krivičnog dela sudije ili drugog službenog lica koje je učestvovalo u postupku;
3. ako se utvrdi da je lice koje je kažnjeno za prekršaj za istu radnju već jednom kažnjeno u prekršajnom postupku;
4. ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drukčijeg rešenja da su bili poznati u ranijem postupku.
Činjenice iz stava 1 tač. 1 do 3 ovog člana dokazuju se pravosnažnom sudskom odlukom ili rešenjem o prekršaju. Ako se postupak protiv tih lica ne može sprovesti zato što su umrla ili što postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje činjenice iz tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana mogu se utvrditi i drugim dokazima.
Podnošenje zahteva za ponavljanje postupka
Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka mogu podneti kažnjeni, njegov branilac, i podnosilac zahteva, a posle smrti kažnjenog zahtev mogu podneti u korist kažnjenog i ostala lica iz člana 246 stav 2 ovog zakona.
Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka može se podneti u roku od godinu dana od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju.
Postupak po zahtevu
O zahtevu za ponavljanje prekršajnog postupka odlučuje prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje o prekršaju.
U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom osnovu traži ponavljanje postupka i kojim se dokazima potkrepljuju činjenice na kojima se zahtev zasniva. Ako zahtev ne sadrži ove podatke, odbaciće se rešenjem.
Zahtev će se odbaciti i kad prvostepeni organ za prekršaje na osnovu zahteva i dokaza iz spisa predmeta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovlašćeno lice ili da je zahtev neblagovremeno podnesen ili da nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka ili da činjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje.
Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka u korist kažnjenog može se podneti i nakon što je rešenje o prekršaju izvršeno i bez obzira na zastaru.
Odluke povodom zahteva za ponavljanje postupka
Ako prvostepeni organ za prekršaje ne odbaci zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka, ponoviće postupak u obimu koji je neophodan da se utvrde činjenice zbog kojih je zahtev podnet.
Zavisno od rezultata ponovljenog prekršajnog postupka, zahtev će se rešenjem odbiti ili će se novim rešenjem o prekršaju ranije rešenje ukinuti u celosti ili delimično.
Ako se dozvoli ponavljanje postupka, u ponovnom postupku prvostepeni organ za prekršaje je vezan zabranom propisanom u članu 82 ovog zakona.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena žalba.
Odlaganje izvršenja rešenja
Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka ne odlaže izvršenje rešenja, ali ako prvostepeni organ za prekršaje oceni da zahtev može biti uvažen, može odlučiti da se odloži izvršenje dok se ne odluči o zahtevu za ponavljanje postupka.
Rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje rešenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno.
ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVANJE PRAVOSNAŽNOG REŠENJA O PREKRŠAJU
Dopuštenost zahteva
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju može se podneti protiv drugostepenog pravosnažnog rešenja o prekršaju zbog povrede zakona a u slučaju i pod uslovima određenim ovim zakonom.
Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepenog rešenja o prekršaju ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju, osim kad je samo po žalbi podnosioca zahteva izrečena strožija prekršajna sankcija iz člana 272 ovog zakona.
Slučajevi u kojima je dopušten zahtev za vanredno preispitivanje rešenja
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju može se podneti kad je izrečena:
- kazna zatvora;
- zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti;
- zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti;
- zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove;
- zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, licu koje je po zanimanju vozač.
Razlozi za podnošenje zahteva
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju može se podneti u sledećim slučajevima:
1. zbog povrede materijalnog prava na štetu kažnjenog predviđene u članu 252 ovog zakona;
2. zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka
(član 251 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 7 do 14 ovog zakona);
3. zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 253 ovog zakona);
4. zbog odluke o kazni (član 254 stav 1 ovog zakona).
Ovlašćenje za podnošenje zahteva
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju mogu podneti kažnjeni, njegov branilac i zakonski zastupnik.
Rok za podnošenje zahteva
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju podnosi se u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o prekršaju donesenog u drugom stepenu.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju podnosi se pismeno Vrhovnom sudu Srbije.
Odlučivanje o zahtevu
O zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju odlučuje Vrhovni sud Srbije.
Odluke povodom zahteva
Neblagovremeni, nedozvoljeni ili od neovlašćenog lica podnet zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju Vrhovni sud Srbije odbaciće rešenjem.
Vrhovni sud Srbije presudom, odnosno rešenjem će odbiti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se poziva podnosilac zahteva.
Kad Vrhovni sud Srbije utvrdi da je zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju osnovan, doneće presudu, odnosno rešenje kojim će ili preinačiti pravosnažno rešenje o prekršaju ili ga ukinuti u celini ili delimično i predmet vratiti prvostepenom organu za prekršaje na ponovno odlučivanje.
Ako Vrhovni sud Srbije nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kažnjenog postoje i za kojeg od kažnjenih saučesnika ili saizvršilaca koji nisu podneli zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju, postupiće po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji.
Obaveze prvostepenog organa za prekršaj
Ako je pravosnažno rešenje o prekršaju ukinuto i predmet vraćen na ponovnu odluku, prvostepeni organ za prekršaje dužan je da izvede sve procesne radnje na koje je ukazao Vrhovni sud Srbije.
Pred prvostepenim organom za prekršaje okrivljeni može isticati nove činjenice i nove dokaze.
Prvostepeni organ za prekršaje pri donošenju odluke vezan je zabranom iz člana 82 ovog zakona.
Odlaganje izvršenja povodom zahteva za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju ne odlaže izvršenje rešenja, ali na predlog kažnjenog Vrhovni sud Srbije može naložiti prvostepenom organu za prekršaje da odloži, odnosno prekine izvršenje rešenja dok ne odluči o zahtevu, ako ima osnova iz kojih može zaključiti da će udovoljiti zahtevu.
Shodna primena zakona o krivičnom postupku
Na postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, po zahtevu za vanredno preispitivanje protiv drugostepenog rešenja o prekršaju shodno se primenjuju odredbe o zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažne presude koje su predviđene u Zakonu o krivičnom postupku ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI
Podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti
Protiv pravosnažnog rešenja o prekršaju može se podići zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju.
Zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja rešenja o prekršaju.
Zahtev za zaštitu zakonitosti ne može se podići ako je Vrhovni sud Srbije rešavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju.
Odlučivanje po zahtevu
O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Srbije, (u daljem tekstu: sud).
O sednici veća sud će obavestiti republičkog javnog tužioca.
Pre nego što predmet bude iznesen na rešavanje sudija određen za izvestioca može po potrebi da pribavi obaveštenje o istaknutim povredama zakona.
Pri rešavanju o zahtevu za zaštitu zakonitosti, sud će se ograničiti samo na ispitivanje povrede propisa na koje se javni tužilac poziva u svom zahtevu.
Sud će presudom odbiti zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu.
Kad sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, doneće presudu kojom će prema prirodi povrede, preinačiti pravosnažnu odluku ili ukinuti u celosti ili delimično odluke prvostepenog i drugostepenog organa za prekršaje i predmet vratiti na ponovno odlučivanje prvostepenom organu za prekršaje, ili će se ograničiti samo na to da utvrdi povredu propisa.
Ako je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut na štetu kažnjenog, a sud nađe da je osnovan, utvrdiće samo da postoji povreda zakona, ne dirajući u pravosnažnu odluku.
Ako sud nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kažnjenog postoje i za nekog od kažnjenih saizvršilaca u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiće po službenoj dužnosti, kao da takav zahtev postoji.
Ako je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut u korist kažnjenog, sud je pri donošenju odluke vezan zabranom iz člana 82 ovog zakona.
Dostavljanje presude
Odluka suda, u potrebnom broju primeraka dostavlja se prvostepenom organu za prekršaje preko drugostepenog organa za prekršaje.
Ako je pravosnažno rešenje o prekršaju ukinuto i predmet vraćen na ponovno vođenje prekršajnog postupka, za osnovu će se uzeti raniji zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Prvostepeni organ za prekršaje je dužan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao sud.
Pred prvostepenim i drugostepenim organom za prekršaje mogu se isticati nove činjenice i podnositi novi dokazi.
Prvostepeni organ za prekršaje je prilikom donošenja nove odluke vezan zabranom iz člana 82 ovog zakona.
Zahtev za zaštitu zakonitosti ne odlaže izvršenje rešenja o prekršaju, ali sud, pri rešavanju o zahtevu može naložiti nadležnom organu da odloži, odnosno prekine izvršenje rešenja, dok ne odluči o podignutom zahtevu.
Glava XXXII
POSEBNI POSTUPCI
POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA
Primena postupka
U prekršajnom postupku prema maloletniku primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe prekršajnog postupka predviđene ovim zakonom samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.
Hitnost postupka
Prekršajni postupak prema maloletniku je hitan.
Pre izricanja vaspitne mere ili kazne prema maloletniku pribaviće se mišljenje nadležnog opštinskog organa starateljstva.
Kod preduzimanja radnji prema maloletnom učiniocu prekršaja u njegovom prisustvu, a naročito pri njegovom ispitivanju, lica koja učestvuju u postupku dužna su da postupaju obazrivo, vodeći računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti i ličnim svojstvima maloletnika.
Pozivanje maloletnika
Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno staratelja osim ako to nije moguće zbog potrebe hitnog postupanja ili iz drugih opravdanih razloga.
Ako se pozivanje maloletnika ne vrši preko roditelja, odnosno staratelja, prvostepeni organ koji vodi prekršajni postupak će ih obavestiti o pokretanju postupka.
Obaveza svedočenja
Niko ne može biti oslobođen od dužnosti da svedoči o okolnostima potrebnim za ocenjivanje duševne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove ličnosti i prilika u kojima živi.
Izdvajanje postupka
Kad je maloletnik učestvovao u izvršenju prekršaja zajedno sa punoletnim licima, postupak prema njemu će se izdvojiti i sprovesti po odredbama ove glave.
Postupak prema maloletniku može se voditi zajedno sa postupkom protiv punoletnih lica i sprovesti po opštim odredbama ovog zakona, samo ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razrešenje stvari.
Prava roditelja i staralaca
U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva i roditelji, odnosno staralac maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na činjenice i dokaze koji su od važnosti za donošenje pravilne odluke.
Necelishodnost pokretanja postupka
Prvostepeni organ za prekršaje može odlučiti da se ne pokrene prekršajni postupak protiv maloletnika, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekršaja i okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva.
U slučaju iz stava 1 ovog člana rešenjem će se odbaciti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sa obrazloženjem zbog čega je zahtev odbačen, a o učinjenom prekršaju obavestiće se roditelj maloletnika, odnosno staralac i organ starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njihovih ovlašćenja.
Pravo na podnošenje žalbe
Protiv rešenja o prekršaju donesenog u postupku prema maloletniku kojim je maloletnik oglašen odgovornim za prekršaje, žalbu mogu izjaviti, pored lica iz člana 246 ovog zakona, još i staralac, brat, sestra i hranilac maloletnika.
Lica iz stava 1 ovog člana mogu izjaviti žalbu u korist maloletnika i protiv njegove volje.
Postupanje prema detetu
Kad sudija za prekršaje utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja prekršaja nije imao navršenih 14 godina života obustaviće prekršajni postupak.
U slučaju iz stava 1 ovog člana prvostepeni organ za prekršaje će obavestiti roditelja, odnosno staratelja maloletnika, kao i organ starateljstva o prekršaju koji je učinjen, a po potrebi može obavestiti i školu, odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik smešten.
Isključenje javnosti
U postupku prema maloletniku uvek će se isključiti javnost.
Čl. 297 i 298
(Brisani)
Pravo na naknadu štete zbog neopravdanog kažnjavanja
Pravo na naknadu štete zbog neopravdanog kažnjavanja ima lice kome je pravosnažnim rešenjem o prekršaju bila izrečena prekršajna kazna ili zaštitna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekršajni postupak obustavljen osim u sledećim slučajevima:
1. ako je do obustave prekršajnog postupka došlo zbog toga što je u novom postupku povodom vanrednog pravnog leka oštećeni kao podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka a do odustanka je došlo na osnovu sporazuma sa okrivljenim;
2. ako je povodom zahteva za ponavljanje prekršajnog postupka na štetu okrivljenog novi postupak obustavljen usled smrti ili kakvog trajnog duševnog oboljenja okrivljenog posle učinjenog prekršaja;
3. ako je novi prekršajni postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja do koga je došlo zbog nedostižnosti okrivljenog da se prekršajni postupak okonča;
4. ako je okrivljeni svojim lažnim priznanjem ili na drugi način namerno prouzrokovao svoje kažnjavanje osim ako je na to bio prinuđen.
Drugi slučajevi prava na naknadu štete
Pravo na naknadu štete ima i lice:
1. prema kome je određeno izvršenje prekršajne sankcije pre pravosnažnosti rešenja o prekršaju ako u žalbenom postupku dođe do obustave prekršajnog postupka;
2. koje je bilo zadržano u prekršajnom postupku, pa je postupak obustavljen;
3. koje je izdržalo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom žalbe izjavljene protiv rešenja kojim je određeno izvršenje rešenja pre njegove pravosnažnosti, izrečena kazna zatvora u trajanju kraćem od kazne koju je izdržalo, ili je izrečena prekršajna sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode;
4. koje je usled greške ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadržano duže neko što zakon dozvoljava.
Povraćaj novčanih iznosa
Lice kome je u prekršajnom postupku neopravdano izrečena novčana kazna zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zaštitna mera oduzimanja predmeta, ima pravo na povraćaj plaćene novčane kazne, povraćaj oduzete imovinske koristi, povraćaj predmeta ili novčane vrednosti oduzetog predmeta (u daljem tekstu: povraćaj novčanog iznosa).
Smatra se da je lice neopravdano kažnjeno ako je u slučaju preinačenja pravosnažnog rešenja o prekršaju ili ukidanja pravosnažnog rešenja o prekršaju postupak protiv njega pravosnažno obustavljen usled toga što je utvrđeno da delo nije prekršaj ili što postoje osnovi koji isključuju odgovornost učinioca prekršaja, ili što nema dokaza da je ono učinilo prekršaj.
Povraćaj novčanog iznosa ne može zahtevati kažnjeno lice koje je svojim lažnim priznanjem prouzrokovalo kažnjavanje.
Posle smrti neopravdano kažnjenog lica naknadu štete, odnosno povraćaj novčanog iznosa mogu tražiti njegov bračni drug i njegovi srodnici koje je on po zakonu bio dužan da izdržava.
Pravo neopravdano kažnjenog lica i lica koje je ono po zakonu bilo dužno da izdržava, da traži naknadu štete, odnosno povraćaj novčanog iznosa zastareva za jednu godinu od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju kojim je prekršajni postupak bio obustavljen.
Zastarelost iz stava 1 ovog člana se prekida podnošenjem zahteva Ministarstvu pravde.
Ako je zahtev za naknadu štete, odnosno povraćaj novčanog iznosa podnelo neopravdano kažnjeno lice, posle njegove smrti lica iz člana 301 stav 4 ovog zakona mogu produžiti postupak za ostvarivanje zahteva u roku od tri meseca od dana smrti neopravdano kažnjenog lica i to samo u granicama ranije podnesenog zahteva.
Ako se neopravdano kažnjeno lice odreklo zahteva za naplatu štete, odnosno povraćaj novčanog iznosa posle njegove smrti zahtev se ne može postaviti.
Ovlašćeno lice dužno je da se sa svojim zahtevom za naknadu štete obrati Ministarstvu pravde radi sporazuma o postojanju štete i visini naknade.
Ako do sporazuma ne dođe u roku od dva meseca od dana prijema zahteva, ovlašćeno lice može podneti tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije kod nadležnog suda u roku od 30 dana od dana isteka roka za postizanje sporazuma.
Zahtev za povraćaj novčanog iznosa podnosi se republičkom organu uprave nadležnom za poslove finansija. Ako nadležni organ odbije zahtev ili u roku od dva meseca ne donese rešenje po zahtevu, ovlašćeno lice može svoj zahtev ostvariti tužbom za naknadu štete kod nadležnog suda u roku iz stava 2 ovog člana.
Dok traje postupak kod nadležnog organa iz st. 1, 2 i 3 ovog člana ne teče zastarelost predviđena u članu 302 ovog zakona.
Glava XXXIIa
PREKRŠAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI DRŽAVNE UPRAVE
Redovan postupak
Kad je za prekršaj od kazni propisana samo novčana kazna, zakonom se može odrediti da prekršajni postupak za pojedine prekršaje u prvom stepenu vodi organ državne uprave.
Kad su ispunjeni uslovi za izricanje zaštitne mere organ državne uprave ne izriče novčanu kaznu, već podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Organ državne uprave prekršajni postupak vodi po odredbama ovog zakona.
Službeno lice koje u organu državne uprave vodi prekršajni postupak i donosi rešenje o prekršaju mora imati završeni pravni fakultet, položeni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u pravnoj struci posle završenog pravnog fakulteta.
Službeno lice određuje iz reda zaposlenih u organu državne uprave funkcioner koji rukovodi organom.
Na rešenje o prekršaju koje donese organ državne uprave, može se izjaviti žalba veću za prekršaje nadležnom po mestu učinjenog prekršaja.
Ako se žalba ne izjavi, rešenje se dostavlja na izvršenje opštinskom organu za prekršaje nadležnom po mestu prebivališta kažnjenog, sa zabeleškom da izrečena novčana kazna nije plaćena.
Na izvršenje novčane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novčane kazne kaznom zatvora.
Naplata novčane kazne na licu mesta
Kad je propisom o prekršaju predviđeno da se novčana kazna naplaćuje na licu mesta, izriče i naplaćuje je ovlašćeno lice u organu državne uprave nadležnom za izvršenje propisa koji je prekršajem povređen. O naplaćenoj novčanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se označava koji je prekršaj učinjen i kolika je novčana kazna izrečena i naplaćena.
(Prestao da važi odlukom SUS)
Glava XXXIII
Izvršenje odluka
Rešenje doneto u prekršajnom postupku izvršava se kad postane pravosnažno i kad za izvršenje nema zakonskih smetnji, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Rešenje o prekršaju je pravosnažno kad se više ne može pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena.
Rešenje o prekršaju kojim je pravosnažno izrečena novčana kazna ili je odlučeno o naknadi troškova postupka ili o imovinsko-pravnom zahtevu, ili je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi, izvršava se kad istekne u rešenju određen rok za plaćanje kazne, troškova postupka, imovinske koristi, naknade štete ili za povraćaj stvari.
Ako za pojedine slučajeve u zakonu nije drukčije određeno, rešenje o prekršaju se izvršava kad protekne 15 dana od njegove pravosnažnosti, a ako je protiv rešenja o prekršaju bila izjavljena žalba, taj rok se računa od dana dostavljanja drugostepenog rešenja.
Naredba se izvršava odmah ako prvostepeni organ koji je izdao naredbu ne odredi drukčije.
Rešenje o prekršaju može se izvršiti i pre njegove pravosnažnosti u sledećim slučajevima:
1. ako okrivljeni ne može da dokaže svoj identitet ili nema prebivalište, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a prvostepeni organ za prekršaje nađe da postoji osnovana sumnja da će okrivljeni osujetiti izvršenje izrečene kazne;
2. ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora za teži prekršaj protiv javnog reda i mira, a postoji osnovana sumnja da će prekršaj ponoviti ili ako to interesi bezbednosti posebno zahtevaju.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana prvostepeni organ za prekršaje će u rešenju o prekršaju odrediti da okrivljeni i pre pravosnažnosti rešenja pristupi izvršenju izrečene kazne.
Ako okrivljeni izjavi žalbu protiv rešenja kojim je određeno izvršenje rešenja pre njegove pravosnažnosti, prvostepeni organ za prekršaje je dužan da žalbu sa spisom predmeta dostavi drugostepenom organu za prekršaje u roku od 24 sata računajući od sata kad je žalbu primio, a drugostepeni organ za prekršaje dužan je da po žalbi odluči i svoje rešenje dostavi prvostepenom organu za prekršaje u roku od 48 sati računajući od sata prijema spisa predmeta.
Rešenje o prekršaju doneseno u postupku prema maloletniku ne može se izvršiti pre pravosnažnosti.
Rešenje o prekršaju koje donese organ državne uprave ne može biti prinudno izvršeno pre pravosnažnosti.
U cilju obezbeđenja izvršenja rešenja o prekršaju prvostepeni organ za prekršaje može, ukoliko nađe da bi kažnjeno lice čije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo osujetiti izvršenje rešenja, zadržati putnu ispravu do izvršenja rešenja.
O zadržavanju putne isprave izdaje se potvrda.
Kazna zatvora, novčana kazna zamenjena kaznom zatvora, zaštitne mere i vaspitne mere izvršavaju se po zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(Prestao da važi)
(Brisan)
Izvršenje zaštitne mere oduzimanje predmeta
Zaštitnu meru oduzimanja predmeta izvršava organ u čiju nadležnost spada izvršenje, odnosno nadzor nad izvršenjem propisa po kojima je zaštitna mera izrečena, ako zakonom nije drukčije određeno.
Prodaja oduzetih predmeta vrši se po propisima koji važe za poresko izvršenje, ukoliko posebnim propisima nije drukčije određeno.
Ako je rešenjem o prekršaju određeno da će se oduzeti predmet predati određenom organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija će se pozvati da predmet preuzme.
Ako je učinilac samovoljno otuđio ili uništio predmet prekršaja ili na drugi način onemogućio izvršenje, posebnim rešenjem prvostepenog organa za prekršaje obavezaće se da plati novčani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta.
Novčani iznos dobijen prodajom predmeta koji je svojina učinioca prekršaja, a oduzet je po rešenju prvostepenog organa za prekršaje unosi se u budžet Republike.
Ako su prodati predmeti koji nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice - učinilac prekršaja, novčani iznos se predaje licu čija su svojina ti predmeti, odnosno pravnom licu koje raspolaže tim predmetima. Ako je to lice nepoznato i ne javi se ni za jednu godinu dana od dana prodaje, novčani iznos dobijen od prodaje takvih predmeta unosi se u budžet Republike.
Obaveštenje o izvršenju zaštitne mere
Organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvršavaju zaštitne mere, dužni su da o izvršenju zaštitne mere obaveste prvostepeni organ za prekršaje koji je meru izrekao.
Izvršenje mere oduzimanja imovinske koristi
Meru oduzimanja imovinske koristi izvršava prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju.
Prinudnu naplatu ove mere vrši organ nadležan za poslove prihoda po propisima koji važe za prinudnu naplatu poreza.
Iz nepokretnosti prinudno se može naplaćivati imovinska korist koja se nije mogla naplatiti na način iz stava 2 ovog člana.
Prinudnu naplatu oduzimanja imovinske koristi iz nepokretnosti vrši opštinski sud po propisima izvršnog postupka.
Imovinska korist oduzeta rešenjem o prekršaju unosi se u budžet Republike.
Izvršenje mere oduzimanja imovinske koristi izrečene pravnom licu koje je posle pravosnažnosti rešenja o prekršaju prestalo da postoji, sprovešće se protiv pravnog lica koje je preuzelo njegovu imovinu do visine preuzete imovine.
Organi iz st. 2 i 4 ovog člana dužni su da o oduzimanju imovinske
koristi obaveste prvostepeni organ za prekršaje koji je ovu meru izrekao.
Troškove izvršenja snosi kažnjeno lice.
Način isplate novčane kazne
Novčanu kaznu izrečenu za prekršaj i troškove prekršajnog postupka izvršava prvostepeni organ za prekršaje koji je kaznu izrekao.
Novčana kazna, troškovi prekršajnog postupka i drugi novčani iznosi uplaćuju se preko pošte, banke ili Službe za platni promet i finansijski nadzor na posebnoj uplatnici popunjenoj od strane nadležnog prvostepenog organa za prekršaje u roku određenom rešenjem o prekršaju.
Ako kažnjeno fizičko lice u određenom roku ne plati troškove prekršajnog postupka i novčanu kaznu koja prelazi 1800 novih dinara i ako kažnjeno pravno lice i profesionalni vojnik ne plati novčanu kaznu i troškove prekršajnog postupka u određenom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem.
Prinudnu naplatu novčane kazne za izvršeni prekršaj i troškova prekršajnog postupka vrši nadležni poreski organ po propisima o prinudnoj naplati poreza.
Organ nadležan za prinudnu naplatu iz stava 4 ovog člana obavezan je da u roku od 15 dana od dana izvršenja, odnosno pokušane naplate izvesti nadležni prvostepeni organ za prekršaje o izvršenoj naplati, kao i o eventualnoj nemogućnosti prinudne naplate.
Troškove učinjene radi prinudnog izvršenja novčane kazne i troškove prekršajnog postupka snosi kažnjeni.
Posle smrti kažnjenog novčana kazna i troškovi prekršajnog postupka neće se izvršiti.
Ako kažnjeno lice kome je dozvoljeno da novčanu kaznu isplaćuje u ratama ne vrši uredno uplate, organ nadležan za izvršenje može rešenjem opozvati svoju odluku o plaćanju u ratama.
Protiv rešenja iz stava 1 ovog člana žalba nije dozvoljena.
Dužnost obaveštavanja o plaćanju novčane kazne
O izvršenoj uplati novčane kazne, troškova postupka i drugih novčanih iznosa, Služba za platni promet i finansijski nadzor je obavezna da bez odlaganja izvesti prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo rešenje o kažnjavanju, dostavljanjem izveštaja o plaćanju uz izvod o dnevnim promenama na odgovarajućim računima.
Izvršenje rešenja o prekršaju u pogledu naknade štete i povraćaja stvari vrši se po zahtevu oštećenog, odnosno sopstvenika stvari.
Prinudna naplata naknade štete, odnosno povraćaj stvari vrši se po propisima koji važe za izvršni postupak.
Pravosnažno rešenje o prekršaju je izvršni naslov.
(Brisan)
Glava XXXIV
PRIMENA PROPISA O PREKRŠAJIMA (KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA NA IZVRŠENJE) U ODNOSIMA IZMEĐU PRVOSTEPENIH ORGANA ZA PREKRŠAJE U REPUBLICI
Prvostepeni organ nadležan za prekršaje koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru ili zaštitnu meru, može zahtevati da se ta kazna, odnosno mera izvrši na području drugog organa za prekršaje u Republici, na kome ima prebivalište, odnosno boravište lice prema kome se izvršenje ima sprovesti.
Prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju može zahtevati da se radi prinudne naplate novčane kazne ili drugih novčanih iznosa i radi oduzimanja predmeta na osnovu izvršnog rešenja o prekršaju, izvršenje na imovini izvršioca prekršaja sprovede na području drugog organa za prekršaje u Republici na kome se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti izvršenje.
U slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana zahtev za sprovođenje izvršenja upućuje se prvostepenom organu za prekršaje koji je na osnovu zakona ili drugog propisa nadležan da sprovodi izvršenje rešenja o prekršajima.
Prvostepeni organ za prekršaje koji je u smislu člana 318 stav 2 ovog zakona sproveo izvršenje na imovini učinioca prekršaja, dužan je da sa naplaćenim iznosima ili oduzetim predmetom postupi po nalogu prvostepenog organa za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju.
Prvostepeni organ za prekršaje koji je sproveo izvršenje donosi rešenje o troškovima koji su nastali pri sprovođenju izvršenja. Radi namirenja tih troškova, taj organ će zadržati potrebnu sumu od naplaćenog iznosa.
Državni organi, preduzeća i druge organizacije dužni su da prvostepenom organu za prekršaje ukazuju pravnu pomoć.
O sukobu nadležnosti između prvostepenih organa za prekršaje sa područja dva drugostepena organa za prekršaje u Republici rešava Vrhovni sud Srbije.
Glava XXXV
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe člana 1 tač. 1, 2 - 83, i čl. 318, 319 i 321 ovog zakona primenjuju se na osnovu Amandmana XXXIII stav 1 tač. 7 i 14 na Ustav Socijalističke Republike Srbije jedinstveno na teritoriji Republike.
Na osnovu člana 301 Ustava Socijalističke Republike Srbije, čl. 84 i 112 st. 4, 5 i 6, čl. 117 - 317, čl. 320, 322 - 324 i član 330 ovog zakona se primenjuju jedinstveno na teritoriji Republike.
Propisi o prekršaju koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladiće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako su prekršajne kazne i zaštitne mere utvrđene propisima iz stava 1 ovog člana iznad granica predviđenih ovim zakonom, primenjivaće se odredbe ovog zakona.
Prekršajni postupak u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona ne bude doneto pravosnažno rešenje nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Rešenje o prekršaju koje je postalo pravosnažno pre stupanja na snagu ovog zakona, izvršava se po propisima koji su do tada važili.
Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona zatečena na dužnosti opštinskog sudije za prekršaje, sa VI stepenom stručne spreme, a imaju položeni ispit za sudiju za prekršaje, mogu i dalje biti birani za sudiju.
Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona zatečena na dužnosti opštinskog sudije za prekršaje, a imaju IV stepen stručne spreme, mogu ostati na toj dužnosti do isteka roka na koji su izabrani.
Sudije za prekršaje izabrane po dosadašnjim propisima ostaju na dužnosti i posle stupanja na snagu ovog zakona.
Vreme za ponovni izbor lica iz stava 1 ovog člana računa se od dana poslednjeg izbora, odnosno ponovnog izbora za sudiju za prekršaje.
Sudija koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nije položio ispit za sudiju za prekršaje iz člana 67 stav 2 Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 6/79), dužan je da ispit položi u roku od godinu dana od dana izbora za sudiju za prekršaje.
Ako u tom roku ne položi ispit za sudiju za prekršaje, razrešiće se sudijske dužnosti.
Poslovnik o radu organa za prekršaje doneće se u roku od jedne godine dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja poslovnika o radu organa za prekršaje primenjivaće se Poslovnik o radu organa za vođenje prekršajnog postupka ("Službeni glasnik SRS", broj 13/80).
Poslovni objekti i sredstva opreme koje koristi Gradsko veće za prekršaje u Beogradu prenose se na Veće za prekršaje u Beogradu sa 1 januarom 1990. godine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", br. 6/79, 41/81, 24/84, 41/87 i 27/88).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima
("Sl. glasnik RS", br. 53/93)
Član 64
Sudije za prekršaje u Republici imenovaće se, po odredbama ovog zakona do 31. decembra 1994. godine.
Sudije koje su se na dan stupanja na snagu ovog zakona zatekle na dužnosti nastavljaju da rade do imenovanja sudija iz stava 1 ovog člana.
Sudije koje su se na dan stupanja na snagu ovog zakona zatekle na dužnosti sa VI stepenom stručne spreme, a imaju položen ispit sudije za prekršaje, mogu biti imenovane za sudiju za prekršaje, ali tu dužnost mogu obavljati najduže do 31. decembra 1996. godine.
Sudijama iz stava 2 ovog člana koji ne budu imenovani za sudiju po odredbama ovog zakona pripadaju prava pod uslovima i u obimu predviđeni posebnim propisima.
Član 65
Lica iz člana 64 stav 4 ovog zakona ostvaruju svoja prava u organu za prekršaje u kome su obavljali svoju dužnost.
Član 66
Ministar pravde će do 30. juna 1994. godine doneti Poslovnik o radu organa za prekršaje i Pravilnik o orijentacionim merilima o potrebnom broju sudija i drugih radnika u organima za prekršaje.
Član 67
Nepokretnosti i druga sredstva u državnoj svojini, kao i prava i obaveze u vezi sa tim nepokretnostima i sredstvima, organi za prekršaje nastavljaju da koriste kao sredstva Republike Srbije.
Nepokretnosti i sredstva rada koristiće se za smeštaj i opremu organa za prekršaje.
Član 68
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o utvrđivanju poslova Republike u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i prekršaja ("Službeni glasnik RS", br. 79/91) u delu koji se odnosi na organe za prekršaje.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima
("Sl. glasnik RS", br. 44/98)
Član 62
Prekršajni postupak u kome do stupanja ovog zakona na snagu ne bude doneto pravosnažno rešenje o prekršaju nastavlja se po odredbama ovog zakona.
Rešenje o prekršaju koje je postalo pravosnažno pre stupanja ovog zakona na snagu izvršava se po propisima koji su važili kad je postalo pravosnažno.
Odredba člana 33a stav 3. Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik
SRS", br. 44/89 i "Sl. glasnik RS", br. 21/90 i 11/92) prestala
je da važi na osnovu Odluke USRS IU broj 106/92 od 3. decembra 1992. godine,
objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 6/93 od 22. januara 1993. godine.
Navedena odredba brisana je u celini 16. decembra 1998. godine Zakonom o izmenama
i dopunama Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 44/98) od 8.
decembra 1998. godine.
* Odredbe čl. 240. i 241. Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik SRS",
br. 44/89) prestale su da važe na osnovu Odluke USRS IU broj 23/95 od 10. jula
1997. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 37/97 od 8. avgusta
1997. godine.
** Odredbe člana 308a Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik SRS", br.
44/89 i "Sl. glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93 - odluka USRS, 20/93,
53/93, 67/93 i 28/94) prestale su da važe danom stupanja na snagu Zakona o izvršenju
krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 16/97), odnosno 1. januara
1998. godine.
*** Odredba člana 303g st. 2 i 3 i člana 303d Zakona o prekršajima ("Sl.
glasnik SRS", br. 44/89 i "Sl. glasnik RS", br. 21/90, 11/92,
6/93 - odluka USRS, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97 - odluka USRS,
36/98 i 44/98) prestale su da važe na osnovu Odluke Saveznog ustavnog suda IU
broj 34/2001 od 8. novembra 2001. godine, objavljene u "Sl. listu SRJ",
br. 62/2001 od 16. novembra 2001. godine.