ZAKONO VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA("Sl. glasnik RS", br. 63/2001) |
1. Sadržina zakona
Ustanovljava se Visoki savet pravosuđa.
On predlaže Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce, imenuje sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca i vrši druge nadležnosti određene zakonom.
2. Članovi Visokog saveta pravosuđa
Stalni i pozivni članovi
Visoki savet pravosuđa ima pet stalnih članova i pozivne članove sudije i javne tužioce.
Pozivnih članova sudija ima šest, a pozivnih članova javnih tužilaca dva.
Stalni članovi
Stalni članovi Visokog saveta pravosuđa jesu predsednik Vrhovnog suda Srbije, Republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, svi po dužnosti, jedan član koga iz reda advokata bira Advokatska komora Srbije i jedan član koga bira Narodna skupština.
Narodna skupština bira stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koja predloži Vrhovni sud Srbije.
Za izbor može biti predložen istaknuti pravnik koji nije sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.
Pozivni članovi
Šest pozivnih članova koji su sudije bira Vrhovni sud Srbije među sudijama.
Dva pozivna člana koji su javni tužioci bira Republički javni tužilac.
Nespojivost sa članstvom
Sa članstvom u Visokom savetu pravosuđa nespojive su službe, poslovi i postupci koji su nespojivi s dužnošću sudije.
Od toga su izuzeti advokati, drugi istaknuti pravnici i funkcioneri u izvršnoj vlasti.
3. Mandat u Visokom savetu pravosuđa
Trajanje mandata
Član Visokog saveta pravosuđa bira se na pet godina i može ponovo biti izabran.
Ako mu mandat prestane pre vremena, bira se novi, do okončanja mandata njegovog prethodnika.
Prestanak mandata
Stalnom članu po dužnosti i pozivnom članu mandat prestaje po sili zakona kad i dužnost zbog koje je u Visokom savetu pravosuđa, a pozivnom članu i ostavkom ili razrešenjem.
Stalnom članu izabranom od Narodne skupštine mandat prestaje ostavkom ili razrešenjem.
Razlozi za razrešenje
Pozivni član razrešava se iz Visokog saveta pravosuđa ako neuredno, nesavesno ili pristrasno vrši dužnost.
Stalni član izabran od Narodne skupštine i Advokatske komore Srbije razrešava se i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti u Visokom savetu pravosuđa, ako vrši službe ili poslove ili čini postupke koji su nespojivi s dužnošću u Visokom savetu pravosuđa ili ako trajno izgubi radnu sposobnost.
Odlučivanje o razrešenju
O razrešenju stalnog člana izabranog od Narodne skupštine odlučuje ona, na predlog organa koji ga je predložio za izbor.
O razrešenju stalnog člana koji je advokat odlučuje Advokatska komora Srbije.
O razrešenju pozivnog člana odlučuje Visoki savet pravosuđa, na predlog organa koji ga je izabrao u Visoki savet pravosuđa.
4. Položaj sudije i javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa
Dok su u Visokom savetu pravosuđa, sudija i javni tužilac ne mogu biti predloženi u drugi sud ili javno tužilaštvo.
Javni tužilac ne može biti upućen u drugo javno tužilaštvo, a sudija ni premešten u drugi sud.
5. Sastav Visokog saveta pravosuđa
Uži i prošireni sastav
Visoki savet pravosuđa radi i odlučuje u užem ili proširenom sastavu.
Sastav Visokog saveta pravosuđa zavisi od pitanja koje se razmatra.
Uži sastav
Uži sastav Visokog saveta pravosuđa čine stalni i pozivni članovi.
Kad se pitanje odnosi na sudije, uži sastav čine stalni i pozivni članovi sudije, a kad se odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca - stalni i pozivni članovi javni tužioci.
Užim sastavom Visokog saveta pravosuđa predsedavaju predsednik Vrhovnog suda Srbije ili Republički javni tužilac, zavisno od dnevnog reda.
Prošireni sastav
Prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa čine svi pozivni članovi sudije i javni tužioci i svi stalni članovi, izuzev ministra nadležnog za pravosuđe i Republičkog javnog tužioca.
Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu predlaže dodatak na platu sudija, odlučuje o povećanju osnovne plate kad je ono zakonom predviđeno, o prigovoru na odluku o nespojivosti, o prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti kad ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti.
Sednicom Visokog saveta pravosuđa u proširenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Donošenje odluka
Visoki savet pravosuđa odluke donosi većinom glasova svih članova užeg, odnosno proširenog sastava.
Sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene su za javnost.
Protiv odluke Visokog saveta pravosuđa nije dopušten upravni spor.
6. Izuzeće od učešća i glasanja na sednici
Kad se odlučuje o članu Visokog saveta pravosuđa
Član Visokog saveta pravosuđa ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odlučuje.
Isto važi i za člana Visokog saveta pravosuđa koji je dao povoda za odlučivanje o drugom članu, a ako takvog nema - sednici ne prisustvuje član koga ostali odrede žrebom.
Kad je član odlučivao u prvom stepenu
Sednici ne prisustvuje član koji je u prvom stepenu doneo odluku o kojoj Visoki savet pravosuđa odlučuje, a uz njega i još jedan član koga ostali odrede žrebom.
Kad se odlučuje o prigovoru na odluku Velikog personalnog veća, sudija koji je član Velikog personalnog veća zamenjuje se sudijom Vrhovnog suda Srbije koga ostali odrede žrebom.
7. Poslovnik o radu i administrativni poslovi
Visoki savet pravosuđa donosi poslovnik o svome radu i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Stručne i administrativne poslove za Visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe.
8. Naknada za rad
Svim članovima Visokog saveta pravosuđa pripada naknada za rad.
Određuje je Narodna skupština.
9. Prelazne i završne odredbe
Početak rada Visokog saveta pravosuđa
Visoki savet pravosuđa počinje rad 1. januara 2002. godine.
Posle početka rada apelacionog i upravnog suda, Vrhovni sud Srbije može ponovo da izabere sudije koji su pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa.
Stupanje zakona na snagu
Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".