ZAKONO PREKRŠAJIMA KOJIMA SE POVREĐUJU SAVEZNI PROPISI("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 20/82, 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89, 3/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001) |
Deo prvi
ODGOVORNOST I KAŽNJAVANJE ZA PREKRŠAJE
Glava I
OPŠTE ODREDBE
Ovim zakonom utvrđuju se opšti uslovi odgovornosti i sankcije koje se propisuju za prekršaje određene u saveznim propisima i uređuje se prekršajni postupak koji vode savezni organi.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti i kažnjavanju za prekršaje (čl. 2 do 51) primenjuju i organi u republikama i autonomnim pokrajinama kad odlučuju o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi.
Prekršaji određeni u saveznim propisima (u daljem tekstu: prekršaji) su povrede javnog poretka utvrđenog saveznim zakonom i drugim saveznim propisom za koje se predviđaju prekršajne kazne i zaštitne mere.
Za prekršaj se ne odgovara ako pre nego što je učinjen nije bio predviđen saveznim propisom kao prekršaj, niti se može izreći kazna ili druga sankcija koja nije bila unapred propisana.
Ako je posle učinjenog prekršaja izmenjen savezni propis o prekršaju, primeniće se propis koji je blaži za učinioca.
Prekršaji se mogu propisivati saveznim zakonom, uredbom ili odlukom Saveznog izvršnog veća, kao i pravilnikom ili naredbom kolegijalnog saveznog organa uprave i funkcionera koji rukovodi saveznim organom uprave, odnosno saveznom organizacijom ako su saveznim zakonom ovlašćeni da propisuju prekršaje i u granicama ovlašćenja određenim tim zakonom.
Za prekršaj predviđen saveznim propisom kazniće se ako je učinjen na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ili ako je učinjen na domaćem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Teritorija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije određuje se u smislu člana 113 stav 1 Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Za prekršaj učinjen u inostranstvu kazniće se samo ako je to određeno saveznim zakonom ili propisom Saveznog izvršnog veća.
U slučaju iz stava 1 ovog člana može se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gonjenje za prekršaj stranoj državi u kojoj učinilac prekršaja koji je strani državljanin ima prebivalište.
Prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem.
Prekršaj je izvršen nečinjenjem kad je učinilac propustio činjenje koje je bio dužan da izvrši.
Prekršaj je izvršen u vreme kad je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kad je posledica nastupila.
Prekršaj je izvršen kako u mestu gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu u kome je posledica nastupila ako propisom o prekršaju nije drukčije određeno.
Glava II
ODGOVORNOST ZA PREKRŠAJE
Nije odgovoran za prekršaje učinilac koji u vreme izvršenja prekršaja nije mogao shvatiti značaj svoje radnje činjenja ili nečinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja.
Okolnost da je prekršaj učinjen pod uticajem alkohola ili opojnih droga ne isključuje odgovornost učinioca.
Za odgovornost je dovoljan nehat učinioca, ako propisom o prekršaju nije određeno da će se učinilac kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem.
Odredbe Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije o umišljaju i nehatu shodno se primenjuju i za prekršaje.
Nije odgovoran ko učini prekršaj pod uticajem sile, pretnje ili prinude, ili ko je u vreme izvršenja prekršaja pogrešno shvatio da postoje okolnosti prema kojima bi, da su postojale, njegova radnja bila dozvoljena.
Nepoznavanje propisa kojim se predviđa prekršaj ne izvinjava.
Nije prekršaj ona radnja koja je učinjena u nužnoj odbrani.
Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
Nije prekršaj ona radnja koja je učinjena u krajnjoj nuždi.
Krajnja nužda postoji kad je radnja učinjena radi toga da učinilac od sebe ili drugog otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti i ako pri tom učinjeno zlo nije veće od onog koje je pretilo.
Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane, odnosno krajnje nužde može se blaže kazniti, a ako je to prekoračenje učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima neće odgovarati za prekršaj.
Ko s umišljajem drugog podstrekne ili mu pomogne da učini prekršaj kazniće se kao da ga je sam učinio.
S obzirom na prirodu prekršaja, kao i na način i okolnosti pod kojima je izvršeno podstrekavanje ili pomaganje i stepen odgovornosti podstrekača i pomagača, podstrekač i pomagač mogu se blaže kazniti.
Ako je podstrekavanje ili pomaganje izvršeno pod osobito olakšavajućim okolnostima ili ako do izvršenja prekršaja nije došlo, podstrekač i pomagač neće odgovarati za prekršaj.
Za pokušaj prekršaja učinilac je odgovoran samo ako je to saveznim zakonom predviđeno.
Pravno lice, i odgovorno lice u pravnom licu mogu biti odgovorni za prekršaj samo ako je to propisom o prekršaju predviđeno.
Društveno-političke zajednice i njihovi organi, drugi državni organi, organi društvene zajednice i mesne zajednice ne mogu biti odgovorne za prekršaj.
Saveznim zakonom se može propisati da za prekršaj odgovara odgovorno lice u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj ako je do izvršenja prekršaja došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili od odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice koje se nalazi pod stečajem odgovorno je za prekršaj, bez obzira na to da li je prekršaj učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog postupka, ali mu se ne može izreći kazna nego samo zaštitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.
Odgovornost odgovornog lica postoji ako je do izvršenja prekršaja došlo njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u osnovnoj organizaciji udruženog rada, drugoj organizaciji ili zajednici, ili drugom pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u organu društveno-političke zajednice ili drugom državnom organu ili mesnoj zajednici vrši određene dužnosti.
Odgovornost odgovornog lica za prekršaj ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu ili organu društveno-političke zajednice ili drugom državnom organu ili mesnoj zajednici niti zato što je nastala mogućnost kažnjavanja pravnog lica usled njenog prestanka.
Odgovornost odgovornog lica za prekršaj ne postoji ako je ono postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja.
Ako drukčije nije određeno u saveznom propisu kojim je predviđen prekršaj, strano pravno lice i strano odgovorno lice kazniće se za prekršaj ako je prekršaj učinjen na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i ako strano pravno lice ima predstavništvo u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Lice koje je u krivičnom postupku ili u postupku za privredne prestupe pravnosnažno oglašeno krivim za delo koje ima i obeležja prekršaja, neće se kazniti za prekršaj.
Glava III
KAZNE, ZAŠTITNE MERE I ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI
1. Kazne
Za prekršaj se može propisivati novčana kazna ili kazna zatvora.
Za prekršaj se može alternativno propisati i novčana kazna i kazna zatvora. Za prekršaj učinjen iz materijalne zainteresovanosti mogu se propisati obe kazne koje se izriču zajedno ili se izriče samo jedna od tih kazni.
Za prekršaje pravnih lica i odgovornih lica, kao i za prekršaje za koje postupak vode savezni organi, može se propisati samo novčana kazna.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, učiniocu prekršaja može se umesto kazne zatvora ili novčane kazne izreći ukor.
Kazna zatvora može se propisati samo zakonom.
Kazna zatvora ne može se propisati u trajanju kraćem od jednog dana ni dužem od trideset dana.
Za teže prekršaje kojima se ugrožava život ili zdravlje ljudi ili zbog kojih mogu nastati druge teže posledice može se propisati kazna zatvora do šezdeset dana.
Kazna zatvora izriče se na pune dane.
Za prekršaj fizičkog lica, odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika, novčana kazna ne može biti niža od 200 dinara ni viša od 21.000 dinara.
Za prekršaj pravnog lica novčana kazna ne može biti niža od 4.200 dinara ni viša od 630.000 dinara, a ako se ta kazna propisuje propisom Savezne vlade - najviše do 105.000 dinara.
Novčana kazna iz st. 1 i 2 ovog člana može se za prekršaje koji predstavljaju težu povredu saveznih propisa propisati za pravna lica i do 1.000.000 dinara a za odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnike - do 63.000 dinara.
Za prekršaje iz stava 3 ovog člana može se u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze propisati novčana kazna, najviše do dvadesetostrukog iznosa pričinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja.
Novčana kazna koja se naplaćuje na licu mesta može se saveznim propisom utvrditi u fiksnom iznosu, i to: za pravno lice i pojedinca u vršenju samostalne delatnosti do 20.000 dinara, a za odgovorno lice i drugog pojedinca - do 9.000 dinara.
U rešenju o prekršaju određuje se rok plaćanja novčane kazne, koji ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca od dana pravnosnažnosti rešenja.
U opravdanim slučajevima organ koji je doneo rešenje o prekršaju u prvom stepenu može dozvoliti da se novčana kazna isplati u otplatama. U tom slučaju taj organ će odrediti način isplaćivanja i rok isplate, koji ne može biti duži od šest meseci, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.
Ako kažnjeni u određenom roku ne plati novčanu kaznu koju je izrekao savezni organ, kazna će se naplatiti prinudnim putem.
Ako se novčana kazna ne može prinudno naplatiti, zameniće se kaznom zatvora. O zameni novčane kazne u kaznu zatvora doneće se posebno rešenje.
Novčana kazna ne može se zameniti u kaznu zatvora odgovornom licu, kao ni mlađem oficiru, oficiru ili vojnom službeniku u aktivnoj službi Jugoslovenske narodne armije (aktivno vojno lice).
Pri zamenjivanju novčane kazne u kaznu zatvora računaju se svakih započetih 420 dinara u jedan dan zatvora, ali tako da kazna zatvora ne može biti duža od 30 dana.
Ako je, pored novčane kazne, izrečena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna i izrečena kazna zatvora ne mogu ukupno trajati duže od šezdeset dana.
Ako je izrečena novčana kazna za prekršaj za koji je pored te kazne alternativno propisana i kazna zatvora, u slučaju zamene novčane kazne u kaznu zatvora kazna zatvora ne sme da pređe najveću meru kazne zatvora propisane za taj prekršaj.
Ako je naplaćen jedan deo novčane kazne, ostatak će se srazmerno zameniti kaznom zatvora uz ograničenja predviđena u st. 1 do 3 ovog člana.
Izvršenje kazne zatvora kojom je zamenjena novčana kazna prekinuće se ako kažnjeni plati ostatak novčane kazne.
Ako je novčanu kaznu za prekršaj izrekao organ u republici odnosno autonomnoj pokrajini, a kažnjeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, primenjuju se odredbe republičkih, odnosno pokrajinskih propisa o prinudnoj naplati ili zameni novčane kazne u kaznu zatvora.
Iznosi naplaćenih novčanih kazni za prekršaje po kojima postupak vode savezni organi unose se u budžet Federacije.
Kazna za prekršaj odmerava se u granicama određenim propisom u kome je prekršaj predviđen, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (otežavajuće i olakšavajuće okolnosti), a naročito težinu učinjenog prekršaja, okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, stepen odgovornosti, lične prilike učinioca i njegovo držanje posle učinjenog prekršaja.
Pri odmeravanju novčane kazne uzeće se u obzir i imovno stanje učinioca, odnosno ekonomsko stanje pravnog lica.
Ako saveznim zakonom nije drukčije predviđeno, kao otežavajuća okolnost za prekršaj ne može se uzeti kazna ni zaštitna mera i ranije izrečene za prekršaj, ako je od dana pravnosnažnosti rešenja o prekršaju proteklo više od dve godine.
Ako su novčana kazna i kazna zatvora alternativno propisane, kazna zatvora će se izreći za prekršaj kojim su prouzrokovane teže posledice ili za prekršaj koji ukazuje na veći stepen odgovornosti učinioca.
Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekršaj nije teže prirode, a postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da će se i sa blažom kaznom postići svrha kažnjavanja, propisana kazna može se ublažiti na jedan od sledećih načina:
1) izreći će se kazna i pod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekršaj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
2) umesto propisane kazne zatvora izreći će se novčana kazna;
3) umesto propisane kazne zatvora i novčane kazne izreći će se samo jedna od tih kazni.
Ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca, tako da se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja propisane kazne, umesto kazne može se izreći ukor.
Ukor se može izreći i ako se prekršaj sastoji u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekršajem nanesena šteta, a učinilac je pre donošenja rešenja o prekršaju ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu štetu.
Neće se kazniti učinilac prekršaja ako je prekršaj prema okolnostima pod kojima je učinjen malog značaja i ako nije prouzrokovao posledice ili su posledice neznatne.
Neće se kazniti za prekršaj pravno lice ako je prekršaj otkrio i prijavio organ samoupravne radničke kontrole ili drugi organ tog pravnog lica, ili radnici u tom pravnom licu.
Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više prekršaja po kojima nije doneseno rešenje o prekršaju, a postupak se vodi pred istim organom, utvrdiće se prethodno kazna za svaki prekršaj i izreći sve utvrđene kazne, a ako su kazne iste vrste, izreći će se jedna ukupna kazna koja je jednaka zbiru pojedinih utvrđenih kazni, s tim da ukupna kazna zatvora ne može preći šezdeset dana, a ukupna novčana kazna dvostruki iznos najveće mere novčane kazne.
Ako je za jedan od više prekršaja utvrđena novčana kazna na osnovu člana 27 stav 4 ovog zakona, za taj iznos će se uvećati ukupna novčana kazna koja je za ostale prekršaje utvrđena prema stavu 1 ovog člana.
Ako je u slučaju iz stava 1 ovog člana za više prekršaja izrečena kazna zatvora preko trideset dana i novčana kazna, kazna zatvora kojom se zamenjuje novčana kazna ne može, zajedno sa izrečenom kaznom zatvora, preći devedeset dana.
Kazna zatvora ne može se izreći trudnoj ženi posle navršena tri meseca trudnoće ni majci dok dete ne navrši jednu godinu života, a ako je dete mrtvo rođeno - dok ne prođe šest meseci od dana porođaja.
2. Zaštitne mere
Saveznim zakonom mogu se uz kaznu za prekršaj propisati sledeće zaštitne mere:
1) zabrana pravnom licu da vrši određenu delatnost;
2) zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove;
3) oduzimanje predmeta;
4) zabrana vršenja samostalne delatnosti;
5) zabrana upravljanja motornim vozilom;
6) udaljenje stranca sa teritorije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Zaštitne mere iz tač. 3 i 6 stava 1 ovog člana mogu se, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, izreći i kad nisu propisane za prekršaj.
Zaštitne mere mogu se izreći i ako kazna za prekršaj nije izrečena, samo ako je takva mogućnost predviđena u saveznom zakonu.
Saveznim zakonom mogu se predvideti i druge zaštitne mere ako to zahteva posebna priroda prekršaja, ali se one mogu izricati zamo uz kaznu za prekršaje.
Zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom delatnošću sastoji se u zabrani proizvodnje određenih proizvoda ili u zabrani vršenja određenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga ili drugih poslova.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nisu posebno propisani uslovi za izricanje mere iz stava 1 ovog člana, ta mera se može izreći pravnom licu ako bi dalje obavljanje određene delatnosti bilo opasno za život ili zdravlje ljudi ili štetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini.
Mera iz stava 1 ovog člana može se izreći za vreme od tri meseca do jedne godine računajući od dana pravosnažnosti rešenja.
Zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti sastoji se u zabrani odgovornom licu da vrši dužnost koju je vršilo u vreme izvršenja prekršaja, određenu rukovodeću dužnost u pogledu privrednog ili finansijskog poslovanja, određenu vrstu poslova ili svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nije drugačije predviđeno, mere iz stava 1 ovog člana sud će izreći ako je odgovorno lice zloupotrebilo vršenje dužnosti radi izvršenja prekršaja ili ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve dužnosti bilo opasno.
Mera iz stava 1 ovog člana može se izreći za vreme od tri meseca do jedne godine, računajući od dana pravosnažnosti rešenja.
Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu se oduzeti ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice - učinilac prekršaja.
Predmeti iz stava 1 ovog člana mogu se oduzeti i kad nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice - učinilac prekršaja ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanja života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi javnog morala, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo trećih lica na naknadu štete od učinioca.
Organ koji je doneo rešenje o prekršaju određuje da li će se oduzeti predmeti uništiti, prodati ili predati zainteresovanom organu, odnosno organizaciji.
Novac dobijen prodajom predmeta koji je svojina učinioca prekršaja, odnosno prodajom predmeta kojim raspolaže pravno lice - učinilac prekršaja, a oduzet je po rešenju saveznog organa, unosi se u budžet Federacije.
Ako su prodati predmeti koji nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice - učinilac prekršaja, novac se predaje licu čija su svojina ti predmeti, odnosno pravnom licu koje raspolaže tim predmetima. Ako je to lice nepoznato i ne javi se ni za jednu godinu od dana prodaje, novac dobijen od prodaje takvih predmeta unosi se u budžet Federacije.
(Brisan)
Zabrana vršenja samostalne delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani učiniocu prekršaja da obavlja zanatsku ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadležnog organa.
Ako saveznim zakonom kojim se određuje prekršaj nisu posebno propisani uslovi za izricanje mere iz st. 1 ovog člana, ta mera se može izreći učiniocu prekršaja čije bi dalje bavljenje samostalnom delatnošću bilo opasno po život ili zdravlje ljudi ili koji je zloupotrebio samostalnu delatnost za izvršenje prekršaja.
Zaštitna mera iz stava 1 ovog člana može se izreći u trajanju od tri meseca do jedne godine. Vreme trajanja izrečene mere teče od dana pravnosnažnosti rešenja o prekršaju. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja izrečene mere.
Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u zabrani upravljanja motornim vozilom određene vrste ili kategorije.
Ako saveznim zakonom kojim se propisuje prekršaj nisu propisani uslovi za izricanje mera iz stava 1 ovog člana, ta mera može se izreći učiniocu prekršaja koji je učinio težu povredu propisa o bezbednosti saobraćaja ili čije ranije kršenje tih propisa pokazuje da je opasno da učinilac prekršaja upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. Pri odlučivanju da li će se izreći ova mera uzeće se u obzir i to da li je učinilac vozač motornog vozila po zanimanju.
Zaštitna mera iz stava 1 ovog člana može se izreći u trajanju od trideset dana do jedne godine. Ako saveznim zakonom kojim se propisuje prekršaj nije drukčije određeno, vreme trajanja izrečene mere teče od dana pravnosnažnosti rešenja o prekršaju. Vreme provedeno u zatvoru ne uračunava se u vreme trajanja izrečene mere.
Udaljenje stranca sa teritorije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije može se izreći strancu koji je kažnjen za prekršaj zbog koga je nepoželjan njegov dalji boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Zaštitna mera iz stava 1 ovog člana može se propisati u trajanju od šest meseci do tri godine. Vreme trajanja izrečene mere teče od dana pravnosnažnosti rešenja o prekršaju. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja izrečene mere.
3. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene izvršenjem prekršaja
Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu prekršajem.
Imovinska korist oduzeće se rešenjem o prekršaju kojim je utvrđeno izvršenje prekršaja. Imovinska korist oduzeta rešenjem saveznog organa unosi se u budžet Federacije.
U pogledu načina oduzimanja imovinske koristi i zaštite oštećenog lica shodno će se primenjivati odgovarajuće odredbe Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Glava IV
ZASTARELOST
Prekršajni postupak ne može se preduzeti ako protekne jedna godina od dana kad je prekršaj učinjen.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, saveznim zakonom može se propisati duži rok zastarelosti gonjenja za carinske, devizne i spoljnotrgovinske prekršaje i za prekršaje protiv bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Rok iz stava 2 ovog člana ne može biti duži od tri godine.
Izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti rešenja o prekršaju protekla jedna godina.
Zastarevanje gonjenja i zastarevanje izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere za prekršaj ne teče za vreme za koje se gonjenje odnosno izvršenje ne može preduzeti po saveznom zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja, ili radi izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.
Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju nastaje kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja ili izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.
(Brisan)
Glava V
POSEBNE ODREDBE O ODGOVORNOSTI I KAŽNJAVANJU MALOLETNIKA
Za prekršaj nije odgovoran maloletnik koji u vreme izvršenja prekršaja nije navršio četrnaest godina (dete).
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio četrnaest godina a nije navršio šestnaest godina (mlađi maloletnik) može se izreći samo mera vaspitnog karaktera.
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio šestnaest godina a nije navršio osamnaest godina (stariji maloletnik) izriče se, po pravilu, mera vaspitnog karaktera, a samo izuzetno može mu se izreći kazna.
U pogledu vrste mere vaspitnog karaktera, kazne i zaštitne mere, kao i uslova za njihovo izricanje, primenjuju se odgovarajući propisi o prekršajima koji važe na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj je sedište organa nadležnog za vođenje prekršajnog postupka. U slučaju izricanja kazne zatvora starijem maloletniku, ta kazna ne može biti duža od 15 dana, niti se novčana kazna može zameniti zatvorom u dužem trajanju.
Saveznim zakonom ili propisom Saveznog izvršnog veća može se odrediti da će se roditelj, usvojilac, odnosno staralac maloletnika koji je učinio prekršaj kazniti ako je učinjeni prekršaj posledica njihovog propuštanja dužnog staranja o maloletniku, a u mogućnosti su da takav nadzor vrše.
Deo drugi
PREKRŠAJNI POSTUPAK KOJI VODE SAVEZNI ORGANI
Glava VI
OSNOVNE ODREDBE
Odredbe ovog zakona o prekršajnom postupku primenjuju savezni organi kad vode prekršajni postupak.
Organ koji vodi prekršajni postupak dužan je da istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su od važnosti za donošenje rešenja. On je dužan da jednakom brižljivošću ispita kako okolnosti koje terete okrivljenog tako i okolnosti koje mu idu u korist.
Pre donošenja rešenja o prekršaju, okrivljenom će se pružiti mogućnost da se izjasni o onome što mu se stavlja na teret (član 107), osim ako se donosi rešenje o prekršaju po skraćenom postupku.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe na saslušanje i ne opravda izostanak, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje pravog stanja stvari, rešenje o prekršaju može se doneti i bez saslušanja okrivljenog.
Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu sprovodi se jedinstven prekršajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo protiv jednog od njih.
U prekršajnom postupku organ koji vodi postupak dužan je da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica dokazana.
Organ koji vodi prekršajni postupak staraće se da neznanje i neukost okrivljenog i drugih lica koja učestvuju u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju u postupku.
Organ koji vodi prekršajni postupak dužan je da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku.
Prekršajni postupak vodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u područnom organu, odnosno područnoj organizacionoj jedinici saveznog organa.
Okrivljeni, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da pri izvođenju pojedinih radnji u prekršajnom postupku ili na usmenom pretresu upotrebljavaju svoj jezik. Ako se prekršajni postupak, odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica, obezbediće se usmeno prevođenje onoga što ono, odnosno drugi iznose, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala.
O pravu na prevođenje poučiće se lice iz stava 2 ovog člana, koji se može odreći tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
Prevođenje obavlja tumač, koga odredi organ koji vodi postupak.
Svi državni organi dužni su da ukazuju pravnu pomoć saveznom organu koji vodi prekršajni postupak.
Prekršajni postupak neće se voditi niti će se izricati kazna za prekršaj protiv lica koja uživaju diplomatski imunitet.
Ako primenjivanje propisa o prekršaju zavisi od prethodnog rešenja nekog pravnog pitanja za čije je rešenje nadležan drugi organ, organ koji vodi prekršajni postupak može sam rešiti to pitanje, a može odložiti donošenje rešenja ako se po tom pitanju već vodi postupak pred drugim organom. Rešenje prethodnog pitanja u prekršajnom postupku ima dejstvo samo za predmet o kome se u tom postupku rešavalo.
Po pitanju postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca, organ koji vodi prekršajni postupak vezan je pravnosnažnom presudom krivičnog suda kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo.
Glava VII
ORGANI ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
1. Nadležnost
Savezni organi uprave nadležni su za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu za prekršaje utvrđene saveznim propisima za čije su izvršenje odgovorni ti organi, a kojima se obezbeđuje jedinstvo jugoslovenskog tržišta, kao i u drugim slučajevima određenim saveznim zakonom.
Savezni organ nadležan je da vodi prekršajni postupak i za vojno lice, osim ako je ono učinilo prekršaj na mestu koje je pod kontrolom vojnih organa ili u drugim slučajevima određenim saveznim zakonom.
O žalbama na rešenje o prekršaju koja su doneli savezni organi u prvom stepenu rešava u drugom stepenu Savezno veće za prekršaje.
Savezno veće za prekršaje zauzima načelne stavove o pravnim pitanjima radi jedinstvenog primenjivanja propisa o prekršajima za koje postupak vode savezni organi, prati pojave i probleme u oblasti prekršaja iz svoje nadležnosti i o tome obaveštava Savezno izvršno veće i druge nadležne savezne organe i daje inicijative za donošenje i za izmenu saveznih propisa.
Savezno veće za prekršaje vrši i druge poslove određene saveznim zakonom.
Ako je saveznim zakonom određeno da prekršajni postupak vode područni organi, odnosno područne organizacione jedinice saveznih organa - za vođenje prekršajnog postupka mesno je nadležan područni organ, odnosno područna organizaciona jedinica saveznog organa na čijem je području učinjen prekršaj.
Savezni organ ili područni organ, odnosno područna organizaciona jedinica saveznog organa, koja je nadležna za pravno lice, nadležna je i za odgovorno lice u pravnom licu.
Ako je prekršaj iz nadležnosti saveznog organa učinjen na domaćem brodu ili vazduhoplovu, za vođenje prekršajnog postupka nadležan je savezni organ na čijem se području nalazi domaća luka ili vazduhoplovno pristanište u kome se završava putovanje učinioca prekršaja, a ako je učinilac prekršaja član posade - savezni organ na čijem se području nalazi matična luka broda, odnosno matično pristanište vazduhoplova.
Ako se nadležnost ne može odrediti prema mestu izvršenja prekršaja, ili ako je prekršaj izvršen u inostranstvu, ona se određuje prema prebivalištu, odnosno boravištu pojedinca učinioca prekršaja, a ako je prekršaj učinilo pravno lice - prema sedištu pravnog lica.
Savezni organ koji je nadležan za učinioca prekršaja nadležan je i za saučesnika. Protiv učinioca prekršaja i saučesnika sprovodi se jedinstven prekršajni postupak. Ako je to celishodno, nadležni savezni organ može odvojeno da vodi postupak protiv pojedinih saučesnika.
Ako su prekršaj kao saučesnici učinili građanska lica i vojna lica, a za postupak protiv vojnih lica nadležan je vojni organ, postupak će se voditi odvojeno za građanska lica, a odvojeno za vojna lica.
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak dužan je da po službenoj dužnosti pazi na stvarnu i mesnu nadležnost. Ako utvrdi da je za vođenje prekršajnog postupka nadležan drugi savezni organ, ustupiće bez odlaganja predmet tom organu.
Područni organ, odnosno područna organizaciona jedinica saveznog organa može, pre nego što donese rešenje o prekršaju, ustupiti predmet područnom organu ili područnoj organizacionoj jedinici istog saveznog organa na čijem području učinilac prekršaja ima prebivalište ili boravište, ako se time olakšava postupak.
Područni organ, odnosno područna organizaciona jedinica saveznog organa može u roku od osam dana od dana prijema predmeta zahtevati da o opravdanosti ustupanja u smislu stava 1 ovog člana odluči Savezno veće za prekršaje. Odluka Saveznog veća za prekršaje je konačna.
O sukobu nadležnosti između saveznih organa nadležnih za vođenje prekršajnog postupka rešava Savezno veće za prekršaje.
Protiv rešenja kojim je raspravljen sukob nadležnosti nije dozvoljena žalba.
Ako se stranoj državi na osnovu međunarodnog ugovora ustupa gonjenje i kažnjavanje za prekršaj iz nadležnosti saveznog organa, koji je na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije izvršio strani državljanin čije je prebivalište u stranoj državi, odluku o ustupanju donosi Savezno veće za prekršaje.
Ako strana država predloži da se u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji preduzme gonjenje i kažnjavanje za prekršaj koji je u stranoj državi izvršio državljanjin SFRJ sa prebivalištem u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, odluku o preuzimanju gonjenja i kažnjavanja donosi Savezno veće za prekršaje ako je u pitanju prekršaj iz nadležnosti saveznog organa.
2. Organizacija i sastav
U saveznom organu prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i rešenje o prekršaju donosi Komisija za prekršaje (u daljem tekstu: Komisija) sastavljena od tri člana od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike.
Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzima pojedine radnje u prekršajnom postupku.
Ako je ispostava područne organizacione jedinice saveznog organa udaljena od sedišta Komisije tako da Komisija, odnosno njen ovlašćeni član nije u mogućnosti da u sedištu ispostave blagovremeno preduzima pojedine radnje prekršajnog postupka, funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za vođenje prekršajnog postupka može odrediti radnika ispostave za preduzimanje pojedinih radnji prekršajnog postupka koje se ne mogu docnije izvesti ili bi njihovo docnije izvođenje bilo otežano.
Predsednika i članove Komisije, kao i njihove zamenike, određuje iz redova radnika u saveznom organu koji vodi prekršajni postupak u prvom stepenu - funkcioner koji rukovodi tim organom.
Jedan od članova Komisije mora biti diplomirani pravnik i imati potrebno radno iskustvo na odgovarajućim pravnim poslovima.
Saveznim zakonom može se odrediti da za prekršaje za koje je propisana novčana kazna za pravno lice do 42.000 dinara; a za odgovorno lice i druge pojedince do 10.000 dinara prekršajni postupak vodi i rešenje o prekršaju donosi ovlašćeno službeno lice u saveznom organu.
Službeno lice iz stava 1 ovog člana mora biti diplomirani pravnik s potrebnim radnim iskustvom na odgovarajućim pravnim poslovima, a određuje ga iz redova radnika u saveznom organu koji vodi prekršajni postupak u prvom stepenu - funkcioner koji rukovodi tim organom.
Savezno veće za prekršaje je samostalni savezni organ.
Savezno veće za prekršaje donosi poslovnik o svom radu.
Savezno veće za prekršaje sastoji se od stalnih članova od kojih je jedan predsednik, kao i od povremenih članova.
Predsednika i stalne i povremene članove Saveznog veća za prekršaje imenuje i razrešava od dužnosti Savezno izvršno veće.
Predsednik i stalni članovi Saveznog veća za prekršaje moraju biti diplomirani pravnici i imati duže radno iskustvo na odgovarajućim pravnim poslovima. Povremeni članovi Saveznog veća za prekršaje imenuju se iz redova stručnjaka u oblastima u kojima su propisani prekršaji za koje savezni organi vode prekršajni postupak.
Predsednik i stalni i povremeni članovi Saveznog veća za prekršaje imenuju se za period od četiri godine i mogu biti ponovo imenovani.
Odredbe Zakona o osnovama sistema državne uprave i o Saveznom izvršnom veću i saveznim organima uprave, koje se odnose na stavljanje na raspolaganje posle razrešenja funkcionera koji rukovode saveznim organima uprave i saveznim organizacijama i njihovih zamenika, kao i na rukovodeće radnike u tim organima i organizacijama koje postavlja Savezno izvršno veće, primenjuju se na predsednika i stalne članove saveznog veća za prekršaje.
Savezno veće za prekršaje rešava u većima sastavljenim od tri člana.
Predsednik veća iz stava 1 ovog člana je predsednik saveznog veća za prekršaje ili drugi stalni član Saveznog veća za prekršaje. Članovi veća mogu biti stalni ili povremeni članovi Saveznog veća za prekršaje.
Savezno veće za prekršaje, na sednici stalnih članova vrši poslove iz člana 64 stav 2 ovog zakona i donosi poslovnik o svom radu, razmatra program rada i izveštaj o radu.
Sednicu iz stava 3 ovog člana saziva i njenim radom rukovodi predsednik Saveznog veća za prekršaje. Za punovažno odlučivanje na sednici Saveznog veća za prekršaje potrebno je prisustvo najmanje dve trećine stalnih članova, a odluka se donosi većinom glasova svih stalnih članova.
Usvojeni načelni stavovi obavezni su za sva veća Saveznog veća za prekršaje i mogu biti izmenjeni samo na sednici.
Kad se na sednici Saveznog veća za prekršaje razmatra program rada, izveštaj o radu ili druga značajna pitanja iz nadležnosti Saveznog veća za prekršaje, u radu sednice učestvuju i povremeni članovi.
Povremenom članu Saveznog veća za prekršaje pripada naknada troškova koje je imao u vršenju te funkcije i naknada za izgubljenu zaradu, a pod uslovima utvrđenim propisima i nagrada. Visina naknade i način ostvarivanja naknade, kao i uslovi za ostvarivanje i visina nagrade, uređuju se propisom Saveznog izvršnog veća.
U Saveznom veću za prekršaje za vršenje stručnih i administrativno-tehničkih poslova, postoji potreban broj radnika koji ima odgovarajuću stručnu spremu.
Na radnike u radnoj zajednici Saveznog veća za prekršaje primenjuju se propisi koji važe za radnike u radnim zajednicama saveznih organa.
Sredstva za rad Saveznog veća za prekršaje obezbeđuju se u budžetu Federacije.
Glava VIII
IZUZEĆE
Lice koje vrši određenu dužnost u prekršajnom postupku izuzeće se:
1) ako je oštećeno prekršajem;
2) ako mu je okrivljeni, predstavnik pravnog lica, branilac okrivljenog, oštećeni ili njegov zastupnik bračni drug ili srodnik u prvoj liniji do četvrtog a po tazbini do drugog stepena;
3) ako je u istom predmetu bilo predstavnik pravnog lica, branilac okrivljenog, zastupnik ili punomoćnik oštećenog, svedok ili veštak;
4) ako postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Izuzeta su od donošenja rešenja u drugom stepenu lica koja su učestvovala u donošenju rešenja o prekršaju u prvom stepenu.
Službeno lice koje vrši određenu dužnost u prekršajnom postupku dužno je da samo traži svoje izuzeće čim sazna da za to postoji razlog.
Zahtev za izuzeće može podneti i okrivljeni, odnosno predstavnik okrivljenog pravnog lica, do donošenja rešenja o prekršaju. Lice čije se izuzeće traži može do rešenja o izuzeću da preduzima samo radnje koje ne trpe odlaganja.
O izuzeću rešava funkcioner koji rukovodi saveznim organom, odnosno predsednik Saveznog veća za prekršaje ako se traži izuzeće člana tog veća.
Pre donošenja rešenja o izuzeću uzeće se izjava od lica čije je izuzeće u pitanju.
Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati samo žalbom protiv rešenja o prekršaju.
Glava IX
OKRIVLJENI I OŠTEĆENI
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca.
Za okrivljeno pravno lice u prekršajnom postupku učestvuje njegov predstavnik, koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može da preduzima sam okrivljeni.
Predstavnik pravnog lica je lice koje je ovlašćeno da predstavlja pravno lice na osnovu zakona ili drugog propisa, samoupravnog opšteg akta ili drugog akta pravnog lica.
Predstavnik pravnog lica mora da ima pismeno ovlašćenje organa upravljanja.
Predstavnik pravnog lica može biti samo jedno lice.
Predstavnik stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavništvom tog pravnog lica u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ako za predstavnika nije određeno drugo lice.
Predstavnik pravnog lica ne može biti lice koje je u istoj stvari svedok.
Predstavnik pravnog lica ne može biti ni odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekršaj, a koje ističe da je postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja (član 22).
Više okrivljenih pravnih lica mogu imati kao predstavnika isto lice samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.
U slučajevima iz stava 1 do 3 ovog člana savezni organ koji vodi prekršajni postupak dužan je da obavesti pravno lice radi određivanja drugog predstavnika.
Savezni organ je dužan da uvek upozori pravno lice ako je predstavnik pravnog lica u isto vreme i odgovorno lice protiv koga se vodi prekršajni postupak.
Za strano pravno lice obaveštenje i upozorenje iz st. 4 i 5 ovog člana upućivaće se predstavništvu stranog pravnog lica u Jugoslaviji.
Ako pravno lice na poziv saveznog organa koji vodi prekršajni postupak ne odredi svog predstavnika (član 88 stav 3 i član 102 stav 2) kazniće se rešenjem tog organa novčanom kaznom do 10.000 dinara. Ako i posle izricanja kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, kazniće se za svako dalje neodazivanje pozivu novčanom kaznom do 21.000 dinara.
Okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice mogu imati svaki svog branioca ili zajedničkog branioca.
Oštećeni ima pravo da predlaže dokaze, da stavlja druge predloge, da ističe zahtev za naknadu štete i da ostvaruje druga prava predviđena ovim zakonom.
Ako je učinjenim prekršajem šteta nanesena imovini u društvenoj svojini, o tome će se uvek obavestiti nadležno javno pravobranilaštvo i društveni pravobranilac samoupravljanja.
Zakonski zastupnik oštećenog vrši prava koja po ovom zakonu ima oštećeni. Oštećeni može svoja prava vršiti i preko punomoćnika.
Okrivljeni, predstavnik pravnog lica, branilac okrivljenog, oštećeni i zastupnik oštećenog imaju pravo da razmatraju spise predmeta. Ako je prekršajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava savezni organ koji vodi postupak.
Razmatranje spisa može da se uskrati ako bi se time ometalo pravilno vođenje postupka. Posle izvedenih dokaza, licima iz stava 1 ovog člana, kao i svakom drugom licu koje ima opravdan interes, ne može se uskratiti razmatranje i prepisivanje spisa.
Glava X
DONOŠENJE I SAOPŠTAVANJE ODLUKA I POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE
Odluke u prekršajnom postupku donose se u obliku rešenja, ako u ovom zakonu za pojedine odluke nije predviđeno da se donose u obliku naredbe.
U pogledu načina donošenja odluka shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Odluke se saopštavaju okrivljenom i drugim zainteresovanim licima usmeno ako su prisutna, a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.
Ako je odluka usmeno saopštena, to će se naznačiti u zapisniku ili na spisu. Zainteresovanom licu izdaće se, na njegov zahtev, overeni prepis usmeno saopštene odluke samo ako se protiv te odluke može izjaviti žalba.
Prepisi odluka protiv kojih je dozvoljena žalba dostavljaju se sa uputstvom o pravu na žalbu.
Pozivi za saslušanje i pozivi za prisustvovanje usmenom pretresu dostavljaju se okrivljenom lično.
Odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostavljaju se lično licu kome su upućene.
U pogledu dostavljanja pismena shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu prigovora ili žalbe na rešenje o prekršaju dozvoliće se povraćaj u pređašnje stanje ako u roku od tri dana od dana prestanka uzroka zbog kojih je propustio rok podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno s tom molbom preda prigovor, odnosno žalbu.
Po isteku trideset dana od dana propuštanja roka ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Za rešavanje o povraćaju u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za žalbu nadležno je Savezno veće za prekršaje, a zbog propuštanja roka za prigovor - savezni organ nadležan za donošenje rešenja o prekršaju u prvom stepenu.
Ako savezni organ dozvoli povraćaj u pređašnje stanje, odlučiće o tome rešenjem o žalbi, odnosno prigovoru.
Molba za povraćaj u pređašnje stanje predaje se saveznom organu protiv čijeg je rešenja trebalo izjaviti žalbu, odnosno prigovor.
Molba ne zadržava izvršenje rešenja, ali savezni organ može odlučiti da se zastane sa izvršenjem do donošenja odluke po molbi.
Protiv rešenja donetog po molbi za povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.
Glava XI
TROŠKOVI PREKRŠAJNOG POSTUPKA I IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV
Troškovi prekršajnog postupka obuhvataju stvarne izdatke učinjene radi vođenja postupka.
U troškove prekršajnog postupka spadaju i stvarno učinjeni izdaci za prinudno dovođenje oduzetog prevoznog sredstva kojim je učinjen prekršaj.
Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret lica kažnjenog za prekršaj.
Troškove prekršajnog postupka za prekršaj po kome je postupak obustavljen snosi organ koji je vodio taj postupak.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice snose troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom.
Lice koje je svesno podnelo neistinitu prijavu za prekršaj snosi troškove postupka.
U rešenju o prekršaju odrediće se ko snosi troškove i u kom iznosu. Ako za utvrđivanje visine troškova nema dovoljno podataka, doneće se naknadno posebno rešenje o troškovima.
U pogledu troškova postupka shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Zahtev za naknadu štete može oštećeni u prekršajnom postupku da postavi do donošenja rešenja o prekršaju. Zahtev ne može da pređe iznos do kog je za raspravljanje imovinskopravnih zahteva nadležan sudija pojedinac u parničnom postupku na tom području, a višak iznosa može oštećeni ostvarivati u parničnom postupku.
Ako iznos štete ne može da se utvrdi ili ako bi utvrđivanje štete usporilo ili otežalo prekršajni postupak, ili ako je zahtev za naknadu štete samo delimično usvojen, oštećeni će se uputiti da svoj zahtev za naknadu štete, odnosno neusvojeni iznos ostvaruje u parničnom postupku.
Ako postupak bude obustavljen, oštećeni će se uputiti da svoj zahtev za naknadu štete ostvaruje u parničnom postupku.
Ako je oštećena imovina u društvenoj svojini, o obustavljanju postupka obavestiće se nadležno javno pravobranilaštvo.
Glava XII
POKRETANJE I TOK PREKRŠAJNOG POSTUPKA
1. Pokretanje postupka
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak pokreće postupak po službenoj dužnosti čim sazna za prekršaj.
Ako savezni organ koji vodi prekršajni postupak oceni da postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, sprovešće postupak i doneti rešenje o prekršaju.
O pokretanju prekršajnog postupka donosi se naredba koja se saopštava okrivljenom prilikom saslušanja.
Ako je učinilac prekršaja nepoznat, savezni organ koji vodi prekršajni postupak može i pre dana donošenja naredbe o pokretanju prekršajnog postupka preduzeti pojedine radnje koje ne trpe odlaganje.
Ako je prijavu za prekršaj podneo javni tužilac, drugi državni organ, organizacija udruženog rada, ili druga samoupravna organizacija ili zajednica ili društveni pravobranilac samoupravljanja, a savezni organ koji vodi prekršajni postupak oceni da nema mesta vođenju postupka, obavestiće o tome pismeno podnosioca prijave.
O pokretanju postupka protiv vojnog lica savezni organ koji vodi prekršajni postupak obavestiće vojnu jedinicu, odnosno vojnu ustanovu kojoj to lice pripada.
2. Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i drugih lica u prekršajnom postupku i jemstvo
Lice čije je lično prisustvo u prekršajnom postupku potrebno poziva se, po pravilu, pismenim pozivom. U pozivu će se naznačiti naziv saveznog organa koji poziva, vreme dolaska, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao okrivljeni, predstavnik okrivljenog pravnog lica, svedok, veštak itd.). Ako se oštećeni poziva kao svedok, to u pozivu mora da se naznači.
U pozivu za okrivljenog naznačiće se zašto se okrivljuje i da li mora lično da pristupi radi saslušanja ili može svoju odbranu da podnese pismeno. Kad se poziva da lično pristupi, okrivljeni će se u pozivu upozoriti da se u slučaju neodazivanja pozivu može narediti njegovo privođenje. Ako za utvrđivanje činjeničnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu će se okrivljeni upozoriti da će se, u slučaju njegovog neodazivanja, rešenje o prekršaju doneti i bez njegovog saslušanja.
Odredbe st. 1 i 2 ovog člana shodno će se primenjivati i na pozivanje predstavnika okrivljenog pravnog lica. Ako saveznom organu koji vodi prekršajni postupak nije poznato ko je određen za predstavnika okrivljenog pravnog lica, zatražiće od pravnog lica da odredi i uputi svog predstavnika.
U pozivu svedocima i veštacima naznačiće se da se, u slučaju neopravdanog izostanka može narediti njihovo privođenje.
Ako je pozivanje izvršeno usmenim putem, to će se u spisima zabeležiti.
Ako se lice koje je uredno pozvano ne odazove pozivu i svoj izostanak ne opravda, a njegovo prisustvo je neophodno radi utvrđivanja činjeničnog stanja, narediće se njegovo privođenje.
Privođenje okrivljenog može se narediti i bez prethodnog pismenog poziva ako okrivljeni ne može da dokaže svoj identitet ili nema stalnog boravišta.
Privođenje oštećenog može se narediti samo ako je pozvan kao svedok.
Privođenje se naređuje pismenom naredbom čije se izvršenje poverava organu unutrašnjih poslova. U naredbi mora biti označeno ime i prezime i adresa lica koje se ima privesti i razlog privođenja. Naredba mora biti overena službenim pečatom i potpisom službenog lica saveznog organa koji vodi prekršajni postupak.
Protiv vojnih lica neće se izdavati naredba za dovođenje nego će se od njihove komande zatražiti da ih privede.
Okrivljeni može biti zadržan:
1) ako se ne može utvrditi njegov identitet ili ako nema stalnog boravišta, a postoje osnovi sumnje da je izvršio prekršaj i da će pobeći;
2) ako namerava da napusti Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju tako da postoji mogućnost da osujeti vođenje prekršajnog postupka.
O zadržavanju okrivljenog, savezni organ koji vodi prekršajni postupak donosi naredbu u kojoj će naznačiti dan i čas kad je zadržavanje započeto. Okrivljeni svojim potpisom potvrđuje da mu je naredba saopštena.
Izvršenje naredbe o zadržavanju poveriće se, po potrebi, organu unutrašnjih poslova.
Zadržavanje može trajati najduže dvadeset i četiri časa. U tom roku okrivljeni mora biti saslušan i mora se doneti rešenje o prekršaju.
Vreme za koje je okrivljeni zadržan pre donošenja rešenja o prekršaju uračunava se u izrečenu kaznu. Pri uračunavanju u novčanu kaznu, zadržavanje koje je trajalo duže od dvanaest časova računa se kao 420 dinara novčane kazne.
Na molbu okrivljenog koji ne živi stalno u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a želi da je pre okončanja prekršajnog postupka napusti, savezni organ koji vodi prekršajni postupak može dozvoliti da okrivljeni položi jemstvo kao obezbeđenje za ispunjenje obaveza koje mogu biti određene u rešenju o prekršaju. Savezni organ može zahtevati da okrivljeni, pored polaganja jemstva, odredi punomoćnika koji će u njegovo ime primati pismena i zastupati ga u postupku ako su u pitanju njegova imovinska prava.
Jemstvo se ne može odrediti pre nego što je okrivljeni saslušan.
Jemstvo uvek glasi na novčani iznos koji se određuje s obzirom na težinu prekršaja, visinu propisane novčane kazne i veličinu štete nanesene oštećenom licu. Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti i dragocenosti.
Ako bude doneseno rešenje o obustavljanju postupka, položeno jemstvo se vraća.
Ako lice koje je kažnjeno za prekršaj po pravnosnažnosti rešenja o prekršaju ne plati izrečenu novčanu kaznu ili ne otpočne da izdržava kaznu zatvora kojom je zamenjena novčana kazna, ili ne plati iznos utvrđene naknade štete ili utvrđene imovinske koristi, iz položenog jemstva će se naplatiti ti iznosi i troškovi postupka, a ostatak će se uneti u budžet Federacije.
3. Saslušanje okrivljenog
Saslušanje okrivljenog vrši se, po pravilu, usmeno.
Ako savezni organ koji vodi prekršajni postupak nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, pozvaće okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom slučaju okrivljeni može zahtevati da bude i usmeno saslušan.
Kad se okrivljeni prvi put saslušava uzeće se od njega lični podaci: ime i prezime, zanimanje, dan, mesec, godina i mesto rođenja, adresa, porodične prilike, državljanstvo i narodnost, školska sprema, imovno stanje, da li je i kad osuđivan ili kažnjavan za prekršaj, a ako je maloletan ko mu je zakonski zastupnik.
Posle uzimanja ličnih podataka okrivljenom će se saopštiti zašto se okrivljuje i pozvaće se da iznese svoju odbranu.
Ako se saslušava predstavnik okrivljenog pravnog lica, prethodno će se utvrditi njegov identitet i da li je ovlašćen da predstavlja okrivljeno pravno lice.
U pogledu saslušanja okrivljenog, suočenja i učestvovanja tumača shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
4. Saslušanje svedoka
Svedoci se saslušavaju kad je to potrebno za utvrđivanje činjenica.
Svako lice koje je pozvano kao svedok dužno je da se odazove pozivu i da svedoči. Lica koja se zbog iznemoglosti ili bolesti ne mogu da odazovu pozivu saslušaće se u svom stanu.
Svedok koji i pored upozorenja na posledice, bez opravdanog razloga odbije da svedoči kazniće se novčanom kaznom do 1.050 dinara.
Ako svedok i posle toga odbije da svedoči, savezni organ koji vodi prekršajni postupak može ga zadržati. Zadržavanje može da traje najviše dvadeset i četiri časa. Zadržavanje prestaje čim svedok pristane da svedoči, odnosno čim njegovo svedočenje postane nepotrebno. U tom slučaju izrečena novčana kazna, ako nije plaćena, neće se naplaćivati.
Ako svedok ne plati novčanu kaznu, savezni organ koji vodi prekršajni postupak može narediti da se kazna naplati prinudnim putem.
Žalba na rešenje o novčanoj kazni ne zadržava izvršenje rešenja.
Vojna lica i pripadnici milicije neće se zadržavati nego će se o njihovom odbijanju svedočenja izvestiti nadležna vojna komanda, odnosno nadležni organ unutrašnjih poslova.
U pogledu oslobođenja od dužnosti svedočenja, načina saslušavanja svedoka, suočenja i učestvovanja tumača shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
5. Uviđaj i veštačenje
Ako je za utvrđivanje i razjašnjenje kakve važne činjenice potrebno lično i neposredno opažanje, izvršiće se uviđaj.
Organ koji je naredio uviđaj odrediće koja će se lica pozvati da prisustvuju uviđaju.
Ako je za utvrđivanje ili za ocenjivanje neke činjenice neophodno stručno znanje kojim neraspolaže ovlašćeno službeno lice u organu koji vodi prekršajni postupak, odrediće se jedan ili dva veštaka radi veštačenja. Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi (bolnici, hemijskoj laboratoriji i dr.).
U slučaju odbijanja veštačenja shodno će se primenjivati odredbe člana 110 st. 1, 3 i 4 ovog zakona.
U pogledu izuzeća veštaka i načina veštačenja shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
6. Pretresanje prostorija i lica
Pretresanje stana i drugih prostorija, kao i pretresanje lica, može se preduzeti samo u slučaju težih prekršaja ako ima dovoljno osnova da će se u prostorijama i kod pojedinih lica naći predmeti ili tragovi koji bi mogli biti od bitne važnosti za prekršajni postupak.
Pretresanje u vojnim ustanovama i vojnim jedinicama, u ustanovama i drugim prostorijama vojnih lica, kao i pretresanje vojnih lica, može vršiti samo ovlašćeni vojni organ.
Pretresanje prostorija koje pripadaju licima koja uživaju imunitet po međunarodnom pravu nije dopušteno.
Pretresanje određuje pismenom naredbom savezni organ koji vodi prekršajni postupak. U slučaju potrebe, izvršenje naredbe o pretresanju poveriće se organu unutrašnjih poslova.
Pre početka pretresanja, naredba o pretresanju predaje se licu na koje se odnosi. To lice će se pozvati da dobrovoljno preda ono što se pretresanjem traži.
Pretresanje se vrši danju, a noću samo kad treba da se nastavi pretresanje započeto danju.
Držalac stana ili prostorija, a u njegovom odsustvu jedan od odraslih članova domaćinstva, odnosno sused, pozvaće se da prisustvuje pretresanju. Ako se pretresanje vrši u organizaciji udruženog rada ili drugom pravnom licu pozvaće se ovlašćeni predstavnik te organizacije, odnosno tog pravnog lica da prisustvuje pretresanju.
Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina.
O svakom pretresanju sastavlja se zapisnik u kome se navodi naredba o pretresanju, kao i predmeti koji su oduzeti prilikom pretresanja. Zapisnik potpisuju sva lica koja obavezno prisustvuju pretresanju.
Licu kod koga je pretresanje izvršeno izdaje se prepis zapisnika o pretresanju.
7. Privremeno oduzimanje predmeta
Predmeti mogu biti privremeno oduzeti i pre donošenja rešenja o prekršaju.
Privremeno oduzimanje predmeta određuje naredbom savezni organ koji vodi prekršajni postupak. Prepis te naredbe mora se predati licu od kog se predmeti oduzimaju.
Licu od kog se predmeti privremeno oduzimaju izdaje se potvrda sa tačnim naznačenjem i opisom oduzetih predmeta.
Ako je predmet podložan kvaru, ili ako njegovo čuvanje iziskuje nesrazmerne troškove, savezni organ koji vodi prekršajni postupak odrediće da se takav predmet proda.
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak može, povodom prigovora zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, privremeno oduzete predmete da vrati vlasniku.
Službeno lice organa inspekcije ili drugog organa, koje je na osnovu zakona ovlašćeno da zapleni predmete u vezi sa izvršenim prekršajem, dužno je da te predmete odmah preda saveznom organu koji vodi prekršajni postupak.
8. Prekid prekršajnog postupka
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak rešenjem će prekinuti postupak:
1) ako se ne zna boravište okrivljenog, ili je u bekstvu, ili inače nije dostižan državnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodređeno vreme;
2) ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje ili privremena duševna poremećenost.
Pre nego što se postupak prekine, prikupiće se svi dokazi o prekršaju i odgovornosti okrivljenog do kojih se može doći.
Prekinuti postupak nastaviće se kad prestanu smetnje koje su ga izazvale.
O prekidu i nastavljanju postupka obavestiće se oštećeni.
9. Usmeni pretres
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak odrediće usmeni pretres ako je to potrebno radi boljeg razjašnjenja stvari.
Na usmeni pretres pozivaju se okrivljeni i njegov branilac, a po potrebi, i svedoci i veštaci. Ako je okrivljeni pravno lice, na usmeni pretres poziva se predstavnik pravnog lica.
O danu, času i mestu usmenog pretresa obaveštava se i oštećeni, ako se pozivanjem postupak ne bi odugovlačio.
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak može odlučiti da se usmeni pretres održi u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan, ako je on ranije saslušan, a savezni organ nađe da prisustvo okrivljenog nije nužno za pravilno utvrđivanje stanja. Pod istim uslovima usmeni pretres može se održati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika okrivljenog pravnog lica.
Usmeni pretres će se održati i ako ne dođe uredno pozvani branilac okrivljenog.
Usmeni pretres je javan.
Savezni organ koji vodi prekršajni postupak može odlučiti da se pretres ili jedan njegov deo održi bez prisustva javnosti, ako to zahteva opšti interes ili razlozi morala.
Ako se postupak vodi samo protiv maloletnika, usmeni pretres će se uvek održati bez prisustva javnosti.
Usmeni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine predmeta po kome se vodi postupak. Zatim se pristupa saslušanju okrivljenog. Ako su okrivljeni pravno lice i odgovorno lice, prvo se saslušava predstavnik pravnog lica, a posle njega odgovorno lice. Po saslušanju okrivljenog, sprovodi se dokazni postupak saslušavanjem svedoka i veštaka i izvođenjem drugih dokaza.
Okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i oštećeni, imaju pravo da u toku pretresa predlažu dokaze i stavljaju druge predloge, a po odobrenju saveznog organa koji vodi prekršajni postupak mogu da postavljaju i pitanja licima koja se saslušavaju.
Na usmenom pretresu poslednja reč uvek pripada okrivljenom, odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica.
10. Povreda rada u prekršajnom postupku
Lice koje se pred saveznim organom koji vodi prekršajni postupak i pored opomene nepristojno ponaša, ili na drugi način ometa rad saveznog organa kazniće se novčanom kaznom do 1.050 dinara.
Žalba na rešenje iz stava 1 ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
Glava XIII
REŠENJE O PREKRŠAJU
1. Donošenje rešenja o prekršaju
Prekršajni postupak završava se donošenjem rešenja o prekršaju.
Rešenje o prekršaju zasniva se na izvedenim dokazima i činjenicama koje su utvrđene u postupku.
Rešenjem o prekršaju obustavlja se prekršajni postupak ili se okrivljeni oglašava odgovornim i kažnjava za prekršaj.
Ako se prekršajni postupak vodi zbog više prekršaja, u rešenju će se navesti za koje se prekršajni postupak obustavlja, a za koje se okrivljeni oglašava odgovornim i kažnjava.
Ako savezni organ koji vodi prekršajni postupak nađe da bi za prekršaj koji je učinilo vojno lice trebalo izreći kaznu zatvora, ustupiće predmet po tom prekršaju starešini vojne jedinice, odnosno vojne ustanove kojoj toj lice pripada.
Rešenje kojim se prekršajni postupak obustavlja doneće se:
1) ako je u pitanju radnja koja nije predviđena kao prekršaj;
2) ako je okrivljeni za isti prekršaj pravnosnažno kažnjen ili je prekršajni postupak bio obustavljen;
3) ako okrivljeni uživa pravo imuniteta po pravilima međunarodnog prava;
4) ako nastupi zastarelost gonjenja;
5) ako nema dokaza da je prekršaj učinio okrivljeni;
6) ako u toku postupka okrivljeni umre ili okrivljeno pravno lice prestane da postoji;
7) ako postoje okolnosti koje po ovom zakonu isključuju odgovornost za prekršaj, odnosno protivpravnost radnje;
8) ako postoje druge okolnosti koje isključuju vođenje prekršajnog postupka.
U rešenju o prekršaju kojim se okrivljeni oglašava odgovornim, izreći će se:
1) za koji se prekršaj okrivljeni kažnjava, uz naznačenje činjenica i okolnosti iz kojih proizlaze obeležja prekršaja;
2) koji su propisi o prekršaju primenjeni;
3) kojom kaznom se okrivljeni kažnjava;
4) odluka o zaštitnim merama i o oduzimanju imovinske koristi;
5) odluka o uračunavanju mera zadržavanja;
6) odluka o troškovima postupka;
7) odluka o imovinskopravnom zahtevu.
U rešenju o prekršaju naznačiće se i rok u kome se novčana kazna ima platiti i upozoriće se da će se, u slučaju neplaćanja novčane kazne u tom roku naplata izvršiti prinudnim putem, odnosno da će se novčana kazna zameniti kaznom zatvora.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta, u rešenju će se odrediti i kako će se sa oduzetim predmetima postupiti. Ako tom merom nisu obuhvaćeni predmeti koji su privremeno oduzeti (član 118), u rešenju će se odrediti da se takvi predmeti vrate vlasniku.
2. Objavljivanje, izrada i dostavljanje rešenja o prekršaju
Rešenje o prekršaju objavljuje se ako je okrivljeni prisutan.
Ako okrivljeni nije prisutan, rešenje o prekršaju će se pismeno izraditi u roku od osam dana od dana okončanja svih radnji u prekršajnom postupku i dostaviće se okrivljenom.
Rešenje o prekršaju koje je objavljeno u prisustvu okrivljenog dostaviće mu se u overenom prepisu ako on to zahteva.
Na zahtev okrivljenog, overeni prepis rešenja o prekršaju dostaviće se braniocu okrivljenog.
Ostalim licima koja po ovom zakonu imaju pravo na žalbu protiv rešenja o prekršaju prepis rešenja o prekršaju će se dostaviti samo na njihov zahtev.
Javnom tužiocu ili drugom državnom organu, kao i društvenom pravobraniocu samoupravljanja, ako je podneo prijavu za prekršaj, dostaviće se rešenje o prekršaju i kad to nije zahtevao.
Ako se rešenje o prekršaju objavljuje, u zapisnik se unosi izreka rešenja.
Pismeno izrađeno rešenje o prekršaju sastoji se iz uvoda, izreke i obrazloženja.
Uvod rešenja sadrži: naziv organa, ime i prezime lica koja su donela rešenje i zapisničara, ime i prezime okrivljenog, predstavnika pravnog lica i branioca odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, koji je prekršaj predmet postupka i dan donošenja rešenja.
Izreka rešenja kojim se okrivljeni oglašava odgovornim sadrži: lične podatke o okrivljenom, odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, odluku kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj i podatke navedene u članu 130 ovog zakona.
U slučaju sticaja prekršaja, u izreku rešenja uneće se kazne utvrđene za pojedini prekršaj i ukupna kazna koja se izriče, kao i zaštitne mere ako su izrečene za jedan ili više prekršaja.
Izreka rešenja o prekršaju kojim se postupak obustavlja sadrži najpotrebnije podatke o okrivljenom, odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, odluku kojom se prekršajni postupak obustavlja sa pozivom na odgovarajuće propise, odluku o troškovima postupka i uputstvo za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva.
U obrazloženju rešenja izneće se sažeto koje se činjenice i iz kojih razloga uzimaju kao dokazane ili nedokazane, koji razlozi su bili odlučni za primenjivanje pravnih propisa, naročito pri utvrđivanju da li postoji, odnosno ne postoji prekršaj i odgovornost okrivljenog, koje okolnosti su uzete u obzir pri odmeravanju kazne, odnosno za obustavu prekršajnog postupka, kao i osnov za odluku o troškovima postupka i o imovinskopravnom zahtevu.
Pismeno rešenje o prekršaju mora biti potpisano od službenog lica koje je donelo rešenje i na njemu mora biti stavljen službeni pečat.
Pismeno rešenje o prekršaju koje se dostavlja okrivljenom i drugim licima koja imaju pravo žalbe sadrži i uputstvo o pravu na žalbu.
3. Donošenje rešenja o prekršaju u skraćenom postupku
Rešenje o prekršaju može se doneti i bez pozivanja i ispitivanja okrivljenog (skraćeni postupak) ako savezni organ koji vodi prekršajni postupak nađe da se na osnovu prijave inspekcijskog organa, pripadnika milicije ili drugog službenog lica, koja je sačinjena na osnovu službenih ili drugih podataka ili neposrednog zapažanja, nesumnjivo utvrđuje da je okrivljeni izvršio prekršaj za koji je propisana novčana kazna do određenog iznosa.
Rešenje o prekršaju u skraćenom postupku može se doneti samo za prekršaje za koje je za pojedinca propisana novčana kazna do 6.300 dinara, a za pojedinca u vršenju samostalne delatnosti i za pravno lice - do 63.000 dinara.
U skraćenom postupku ne može se rešavati o naknadi štete niti se mogu izreči zaštitne mere, osim zaštitne mere oduzimanja predmeta čija vrednost ne prelazi iznos od 10.000 dinara, i ne može se oduzeti imovinska korist čija vrednost prelazi vrednost od 105.000 dinara.
Rešenje o prekršaju dostaviće se okrivljenom u roku od tri dana od dana donošenja. Protiv ovog rešenja o prekršaju okrivljeni može u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjaviti prigovor. Neblagovremeni ili nedopušteni prigovor odbaciće organ koji je doneo rešenje o prekršaju. Protiv rešenja o odbacivanju prigovora okrivljeni ima pravo žalbe Saveznom veću za prekršaje.
Ako okrivljeni u određenom roku podnese prigovor, savezni organ koji je doneo rešenje o prekršaju staviće van snage to rešenje i nastaviće se redovan postupak.
Rešenje o prekršaju doneseno u redovnom prekršajnom postupku ne može za okrivljenog biti nepovoljnije od rešenja koje je povodom njegovog prigovora stavljeno van snage.
Rešenje o prekršaju maloletnika ne može se doneti u skraćenom postupku.
Glava XIV
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
Protiv rešenja o prekršaju donesenom u prvom stepenu može se izjaviti žalba Saveznom veću za prekršaje.
Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba se podnosi saveznom organu koji je doneo rešenje o prekršaju u prvom stepenu.
Ako je rešenje o prekršaju doneseno u prvom stepenu objavljeno, za lica koja su prisutna rok za žalbu počinje teći danom objavljivanja. Ako ova lica zahtevaju da im se uruči pismeno rešenje, rok za žalbu teće od dana kad su primila rešenje o prekršaju.
Žalbu mogu izjaviti okrivljeni, zakonski zastupnik okrivljenog, odnosno branilac, kao i bračni drug, roditelj i dete okrivljenog.
Za okrivljeno pravno lice žalbu izjavljuje njegov predstavnik ili branilac.
Žalbu može izjaviti i javni tužilac, drugi državni organ ili društveni pravobranilac samoupravljanja, ako je podneo prijavu za prekršaj.
Oštećeni može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke o troškovima prekršajnog postupka.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta čiji vlasnik nije okrivljen, vlasnik predmeta može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke o toj meri.
Branilac, bračni drug, roditelj ili dete okrivljenog mogu izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje.
Okrivljeni se može odreći prava na žalbu ako je u njegovom prisustvu objavljeno rešenje o prekršaju, a od izjavljene žalbe može odustati do donošenja odluke u drugom stepenu.
Odricanje i odustajanje od žalbe ne može se opozvati.
Podnosilac žalbe je dužan da u žalbi navede u čemu je nezadovoljan rešenjem o prekršaju donesenom u prvom stepenu, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.
Neblagovremenu ili nedopuštenu žalbu odbaciće savezni organ koji je rešenje o prekršaju doneo u prvom stepenu. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Saveznom veću za prekršaje.
Blagovremenu žalbu savezni organ koji je rešenje o prekršaju doneo u prvom stepenu dužan je da je bez odlaganja dostavi Saveznom veću za prekršaje.
Ako savezni organ koji je doneo rešenje o prekršaju u prvom stepenu povodom žalbe na to rešenje nađe da je sprovedeni dokazni postupak bio nepotpun, a to bi moglo da bude od uticaja na pravilno odlučivanje, dopuniće postupak pre dostavljanja žalbe Saveznom veću za prekršaje.
Ako savezni organ koji je doneo rešenje o prekršaju u prvom stepenu u celini usvoji razloge iznesene u žalbi, može izmeniti rešenje protiv kog je izjavljena žalba. Taj organ može rešenje izmeniti posle sprovedene dopune postupka u smislu stava 1 ovog člana.
Savezno veće za prekršaje odbaciće rešenjem neblagovremenu ili nedopuštenu žalbu, ako je to propustio da učini savezni organ koji je rešenje o prekršaju doneo u prvom stepenu.
Rešavajući o žalbi, Savezno veće za prekršaje može rešenje o prekršaju potvrditi, ukinuti ili preinačiti.
Savezno veće za prekršaje odbiće žalbu kao neosnovanu i potvrditi rešenje saveznog organa koji je rešenje o prekršaju doneo u prvom stepenu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se rešenje pobija, niti takve bitne povrede prekršajnog postupka, odnosno materijalnog propisa na koje treba paziti po službenoj dužnosti.
Savezno veće za prekršaje će uvažavajući žalbu ukinuti rešenje doneseno u prvom stepenu i predmet vratiti na ponovno rešavanje ako utvrdi da je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka ili nađe da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja savezni organ koji je rešenje o prekršaju doneo u prvom stepenu treba da sprovede novi postupak i da ponovo rešava u istoj stvari.
Savezno veće za prekršaje će uvažavajući žalbu preinačiti rešenje doneseno u prvom stepenu ako utvrdi da su odlučne činjenice u rešenju pravilno utvrđene, ali da se s obzirom na utvrđeno činjenično stanje a na osnovu praviln primene propisa ima doneti drukčije rešenje. Taj organ će preinačiti rešenje doneseno u prvom stepenu i kad nađe da postoje povrede zakona koje se mogu otkloniti i bez ukidanja takvog rešenja ili da pri odmeravanju kazne ili izricanju zaštitne mere treba drukčije oceniti okolnosti koje se uzimaju u obzir.
Savezno veće za prekršaje može preinačiti rešenje doneseno u prvom stepenu i kad nađe da je savezni organ koji je rešenje doneo pogrešno ocenio isprave ili druge dokaze koje je sam izveo i na kojima je rešenje zasnovano.
Lica čija su prava povređena rešenjem donesenim u prekršajnom postupku, osim rešenjem iz čl. 129 i 135 ovog zakona, mogu izjaviti žalbu uvek kad u ovom zakonu nije izrično određeno da žalba nije dozvoljena.
Žalba se podnosi u roku od tri dana od dana usmenog saopštenja rešenja, a ako rešenje nije usmeno saopšteno, od dana prijema rešenja.
Na rešenje iz stava 1 ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 136 do 142 ovog zakona.
U pogledu postupka po žalbi shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Glava XV
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. Ponavljanje postupka
Na zahtev lica kažnjenog za prekršaj ili njegovog branioca, savezni organ koji je odlučivao u prvom stepenu ponoviće prekršajni postupak:
1) ako se dokaže da je rešenje o prekršaju zasnovano na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;
2) ako se dokaže da je do rešenja o prekršaju došlo usled krivičnog dela službenog lica koje je sprovodilo postupak ili je u njemu učestvovalo;
3) ako se utvrdi da je lice koje je kažnjeno za prekršaj za istu radnju već jednom kažnjeno u prekršajnom postupku, krivičnom postupku ili u postupku za privredni prestup;
4) ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drukčijeg rešenja da su bili poznati u ranijem postupku.
Zahtev za ponavljanje postupka u slučajevima iz stava 1 tač. 1 do 3 ovog člana može se podneti u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke donesene u krivičnom postupku, odnosno prekršajnom postupku, odnosno postupku za privredni prestup.
Zahtev za ponavljanje postupka u slučaju iz stava 1 tačka 4 ovog člana može se podneti u roku od tri meseca od dana saznanja za nove činjenice ili nove dokaze, a najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o prekršaju.
Posle smrti lica koje je kažnjeno za prekršaj, zahtev za ponavljanje postupka mogu podneti njegov bračni drug, deca, roditelj, ili zakonski zastupnik.
Zahtev za ponavljanje postupka ne odlaže izvršenje rešenja o prekršaju povodom kog se traži ponavljanje postupka, ali ako savezni organ koji odlučuje o ponavljanju postupka smatra da ima osnova da se zahtev uvaži, može odložiti, odnosno prekinuti izvršenje rešenja dok ne odluči o ponavljanju postupka.
Ako se ponavljanje postupka dozvoli, savezni organ koji odlučuje o ponavljanju postupka odložiće izvršenje rešenja za koje je dozvolio ponavljanje postupka.
Ako je pravno lice koje je kažnjeno za prekršaj prestalo da postoji, zahtev za ponavljanje postupka može pokrenuti pravno lice koje je preuzelo imovinu pravnog lica kažnjenog za prekršaj.
U ponovljenom postupku, rešenje o prekršaju ne može biti izmenjeno na štetu kažnjenog lica.
U pogledu ponavljanja postupka shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
2. Zahtev za sudsku zaštitu
Zahtev za sudsku zaštitu dozvoljen je protiv rešenja o prekršaju koje je donelo Savezno veće za prekršaje.
Zahtev za sudsku zaštitu može podneti kažnjeni, zakonski zastupnik kažnjenog, odnosno njegov branilac.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta čiji vlasnik nije kažnjeni, vlasnik predmeta može podneti zahtev za sudsku zaštitu samo u pogledu odluke o toj meri.
O zahtevu za sudsku zaštitu rešava Savezni sud.
Zahtev za sudsku zaštitu ne odlaže izvršenje rešenja, ali na zahtev kažnjenog Savezni sud može narediti nadležnom saveznom organu da odloži, odnosno prekine izvršenje rešenja dok ne odluči o zahtevu, ako ima osnova iz kojih može zaključiti da će udovoljiti zahtevu.
Zahtev za sudsku zaštitu može se izjaviti protiv rešenja Saveznog veća za prekršaje donesenog u drugom stepenu kojim je pravnom licu ili pojedincu u vršenju samostalne delatnosti izrečena novčana kazna preko 63.000 dinara, a odgovornom licu ili drugom pojedincu preko 21.000 dinara ili ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta čija vrednost prelazi 10.000 dinara ili je oduzeta imovinska korist u vrednosti preko 105.000 dinara, u sledećim slučajevima:
1) ako je rešenjem o prekršaju povređen materijalni propis;
2) ako je u prekršajnom postupku učinjena povreda odredaba postupaka koja je uticala ili je mogla uticati na zakonito i pravilno donošenje rešenja o prekršaju (bitna povreda postupka);
3) ako je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja.
Zahtev za sudsku zaštitu podnosi se u roku od osam dana od dana prijema rešenja o prekršaju donesenog u drugom stepenu.
Zahtev za sudsku zaštitu predaje se u pismenom obliku organu koji je doneo rešenje o prekršaju u prvom stepenu, koji će, bez odlaganja, taj zahtev, zajedno sa spisima, dostaviti Saveznom sudu.
Savezni sud odlučuje o zahtevu za sudsku zaštitu u nejavnoj sednici, u veću sastavljenom od trojice sudija.
Ako je prijavu podneo javni tužilac ili drugi državni organ, Savezni sud će pre zakazivanja sednice veća, primerak zahteva za sudsku zaštitu, zajedno sa spisima dostaviti saveznom javnom tužiocu, koji je dužan da ih bez odlaganja razmotri i u roku od petnaest dana od dana prijema spisa vrati tom sudu sa svojim predlogom u pismenom obliku ili obaveštenjem da će predlog staviti na sednici veća.
Sednica veća može se održati i bez uredno pozvanog saveznog javnog tužioca.
Savezni sud će ukinuti rešenje o prekršaju ako utvrdi da je zahtev za sudsku zaštitu osnovan.
Ako Savezni sud utvrdi da je povređen materijalni propis, a utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za donošenje drukčijeg rešenja, može doneti odluku kojom preinačava drugostepeno rešenje.
U pogledu postupka za rešavanje o zahtevu za sudsku zaštitu shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude.
3. Zahtev za zaštitu zakonitosti
Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići protiv pravnosnažnog rešenja o prekršaju kojim je povređen savezni zakon ili drugi savezni propis koji predviđa prekršaje.
Zahtev za zaštitu zakonitosti podiže savezni javni tužilac u roku od tri meseca od dana kad je kažnjenom licu uručena odluka po žalbi, odnosno od dana kad je postala pravnosnažna odluka saveznog organa koji je odlučivao u prvom stepenu, a o kojoj Savezno veće za prekršaje nije rešavalo povodom žalbe.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava Savezni sud. Savezni sud odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u nejavnoj sednici, u veću sastavljenom od trojice sudija.
O nejavnoj sednici sud će uvek obavestiti saveznog javnog tužioca.
Zahtev za zaštitu zakonitosti ne odlaže izvršenje rešenja o prekršaju, ali Savezni sud pri rešavanju o zahtevu može narediti nadležnom organu da odloži, odnosno prekine izvršenje rešenja dok konačno ne odluči o podignutom zahtevu.
U pogledu postupka za rešavanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Glava XVI
POSEBNI POSTUPCI
1. Postupak za oduzimanje predmeta i za oduzimanje imovinske koristi
U pogledu postupka za oduzimanje predmeta i za oduzimanje imovinske koristi shodno će se primenjivati odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Ako je posle pokretanja prekršajnog postupka okrivljeno pravno lice prestalo da postoji, savezni organ koji je pokrenuo postupak sprovešće poseban postupak protiv pravnog lica na koje su prešle obaveze pravnog lica koje je prestalo da postoji, i to samo u pogledu oduzimanja imovinske koristi koja je postignuta izvršenjem prekršaja.
Oduzimanje imovinske koristi može se izreči samo u visini vrednosti imovine koja je preuzeta od okrivljenog pravnog lica koje je prestalo da postoji.
Protiv rešenja donesenog u smislu stava 1 ovog člana dopuštena je žalba Saveznom veću za prekršaje u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
2. Naplata novčane kazne na licu mesta
Za lakše prekršaje za koje je saveznim zakonom ili propisom Saveznog izvršnog veća propisana novčana kazna u utvrđenom iznosu koji za pravno lice i pojedinca u vršenju samostalne delatnosti ne prelazi 10.000 dinara, a za odgovorno lice i drugog pojedinca ne prelazi 2.100 dinara, mogu se tim propisom ovlastiti određena službena lica saveznog organa da na licu mesta naplaćuju novčane kazne u utvrđenom iznosu od lica koja se zateknu u izvršenju prekršaja.
O naplaćenoj novčanoj kazni izdaje se potvrda.
Protiv naplate novčane kazne na licu mesta ne može se izjaviti žalba ni drugi pravni lek.
Nije dozvoljeno naplaćivanje novčane kazne na licu mesta za više prekršaja izvršenih u sticaju.
Ako se novčana kazna ne naplati na licu mesta ili ako lice koje je učinilo prekršaj novčanu kaznu ne plati odmah, odnosno u roku od petnaest dana, podneće se prijava saveznom organu koji vodi prekršajni postupak. Za taj prekršaj ne može se izreći novčana kazna veća od kazne koja se može naplatiti na licu mesta.
3. Postupak za povraćaj novčanih iznosa u slučaju neopravdanog kažnjavanja
Lice kome je u prekršajnom postupku neopravdano izrečena novčana kazna, zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zaštitna mera oduzimanja predmeta, ima pravo na povraćaj plaćene novčane kazne, povraćaj oduzete imovinske koristi, povraćaj predmeta ili novčane vrednosti oduzetog predmeta (u daljem tekstu: povraćaj novčanog iznosa).
Smatra se da je lice neopravdano kažnjeno ako je u slučaju preinačenja pravnosnažnog rešenja o prekršaju ili ukidanja pravnosnažnog rešenja o prekršaju postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen usled toga što je utvrđeno da delo nije prekršaj ili što postoje osnovi koji isključuju odgovornost učinioca prekršaja, ili što nema dokaza da je ono učinilo prekršaj.
Povraćaj novčanog iznosa ne može zahtevati kažnjeno lice koje je svojim lažnim priznanjem prouzrokovalo kažnjavanje.
Pravo na povraćaj novčanog iznosa prestaje ako je zahtev za povraćaj podnesen po isteku šest meseci od dana prijema pravnosnažnog rešenja o obustavi postupka.
Zahtev za povraćaj novčanog iznosa podnosi se saveznom organu uprave nadležnom za poslove finansija. Ako savezni organ uprave nadležan za poslove finansija zahtev delimično ili u celini odbije, ili ako u roku od šezdeset dana od dana prijema zahteva ne donese rešenje po zahtevu, može se podneti tužba za naknadu štete. Rok za podnošenje tžbe je trideset dana od dana saopštenja rešenja, odnosno prijema rešenja, odnosno od dana isteka roka od šezdeset dana.
U pogledu povraćaja novčanih iznosa zbog neopravdanog kažnjavanja shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Deo treći
Glava XVII
USLOVI ZA IZVRŠENJE REŠENJA
Rešenja donesena u prekršajnom postupku postaju pravnosnažna kad se više ne mogu pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena.
Pravnosnažno rešenje izvršava se kad je izvršeno njegovo dostavljanje i kada za izvršenje ne postoje zakonske smetnje. Ako nije izjavljena žalba ili se okrivljeni odrekao ili odustao od žalbe, rešenje je izvršno istekom roka za žalbu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene žalbe.
U pogledu izvršenja kazne zatvora ili novčane kazne izrečene za prekršaj aktivnom vojnom licu ili licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi primenjuju se propisi o službi u oružanim snagama SFRJ.
Rešenje kojim je pravnosnažno izrečena novčana kazna ili je odlučeno o naknadi troškova postupka ili o naknadi štete izvršuje se kad istekne u rešenju predviđeni rok za plaćanje kazne, troškova postupka, odnosno naknade štete.
Rok iz stava 1 ovog člana teče od dana kad je kažnjenom saopšteno ili uručeno pravnosnažno rešenje o prekršaju.
Ako je pravno lice posle pravnosnažnosti rešenja o prekršaju prestalo da postoji, izvršenje novčane kazne i zaštitne mere oduzimanja imovinske koristi sprovešće se protiv pravnog lica koje je preuzelo njegovu imovinu - do visine preuzete imovine.
Savezni organ koji je rešenje o prekršaju doneo u prvom stepenu nadležan je i za izvršenje tog rešenja.
Rešenje o zameni novčane kazne zatvorom, izrečenoj zaštitnoj meri, kao i druga rešenja koja savezni organ nije u mogućnosti da sam prinudno izvrši, dostaviće radi izvršenja nadležnom organu u republici, odnosno autonomnoj pokrajini prema prebivalištu, odnosno boravištu kažnjenog lica.
Od prinudno naplaćenog iznosa novčane kazne 5% pripada društveno-političkoj zajednici čiji je organ sproveo prinudno izvršenje.
Glava XVIII
PRIMENA PROPISA O PREKRŠAJIMA U ODNOSIMA REPUBLIKA I AUTONOMNIH POKRAJINA I REŠAVANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI
Nadležni prvostepeni organ za prekršaje u republici, odnosno automnoj pokrajini može predmet prekršaja ustupiti prvostepenom organu za prekršaje u drugoj republici, odnosno autonomnoj pokrajini na čijoj teritoriji učinilac prekršaja ima prebivalište, odnosno boravište, ako je očigledno da će taj prvostepeni organ lakše sprovoditi postupak.
Ustupanje nije dozvoljeno ako radnja za koju se vodi postupak nije predviđena kao prekršaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, na čijoj teritoriji učinilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Pre ustupanja predmeta, organ za prekršaje će saslušati svedoke i izvesti druge dokaze predložene u zahtevu za pokretanje postupka, ako se ti svedoci i drugi dokazi nalaze na području tog organa.
Organ za prekršaje kome je predmet ustupljen primenjuje propis kojim je predviđen prekršaj koji važi na području tog organa.
Organ nadležan za prekršaje koji je za prekršaj propisan saveznim ili drugim propisom izrekao kaznu zatvora, meru vaspitnog karaktera ili zaštitnu meru, može zahtevati da se ta kazna, odnosno mera izvrši na teritoriji druge republike odnosno autonomne pokrajine na kojoj ima prebivalište, odnosno boravište lice prema kome se izvršenje ima sprovesti, pod uslovom da je kazna zatvora, mera vaspitnog karaktera ili zaštitna mera koja se ima izvršiti predviđena propisom odnosne republike, odnosno autonomne pokrajine.
Organ nadležan za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju može zahtevati da se radi prinudne naplate novčane kazne ili drugih iznosa i radi oduzimanja predmeta, na osnovu izvršnog rešenja o prekršaju, izvršenje na imovini učinioca prekršaja sprovede na teritoriji druge republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti izvršenje.
U slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana zahtev za sprovođenje izvršenja upućuje se organu u republici, odnosno autonomnoj pokrajini koji je na osnovu zakona ili drugog propisa nadležan da sprovodi izvršenje rešenja o prekršaju.
Organ koji je, u smislu člana 166 stav 2 ovog zakona, sproveo izvršenje na imovini učinioca prekršaja, dužan je da sa naplaćenim iznosima ili oduzetim predmetom postupi po nalogu organa koji je doneo rešenje o prekršaju.
Organ koji je sproveo izvršenje donosi rešenje o troškovima koji su nastali pri sprovođenju izvršenja. Radi namirenja tih troškova, taj organ će zadržati potrebnu sumu od naplaćenog iznosa.
Svi organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, koji su nadležni za vođenje prekršajnog postupka, dužni su da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć.
O sukobu nadležnosti između prekršajnih organa sa teritorija raznih republika rešava Savezni sud.
Deo četvrti
Glava XIX
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe o kaznama i zaštitnim merama koje su predviđene za prekršaje u saveznim propisima moraju se u roku od jedne godine od dana donošenja ovog zakona uskladiti po vrsti i visini kazne, odnosno zaštitne mere sa kaznama, odnosno zaštitnim merama propisanim ovim zakonom.
Dok se ne izvrši usklađivanje propisa u smislu stava 1 ovog člana, kazne i zaštitne mere predviđene za prekršaje u saveznim propisima donesenim do dana stupanja na snagu ovog zakona ne mogu se izricati preko najveće mere kazne, odnosno vrste zaštitne mere određene ovim zakonom.
Prekršajni postupak započet pre stupanja na snagu ovog zakona koji još nije pravnosnažno okončan, završiće se po dosadašnjim propisima.
Ako savezni organ povodom žalbe ukine rešenje o prekršaju koje je doneo savezni organ u prvom stepenu i predmet uputi na ponovno rešavanje, dalji postupak će se sprovesti po odredbama ovog zakona.
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona pred Saveznim sudom pokrenut upravni spor protiv pravnosnažnog rešenja o prekršaju ili je u toku rok za pokretanje tog spora, primenjivaće se dosadašnji propisi do okončanja upravnog spora. Ako Savezni sud ukine pravnosnažno rešenje o prekršaju, dalji postupak će se sprovesti po odredbama ovog zakona.
U roku od jedne godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona mogu vršiti dužnosti iz čl. 72 i 73 ili dužnosti ovlašćenog službenog lica iz člana 74 ovog zakona i lica koja u pogledu školske spreme i radnog iskustva ne ispunjavaju uslove predviđene tim članovima.
Savezno veće za prekršaje počinje rad 1. januara 1978. godine.
Prekršajni postupak povodom žalbe na rešenje o prekršaju koje je doneo prvostepeni organ do početka rada Saveznog veća za prekršaje sprovodi se po dosadašnjim propisima.
Ovlašćuje se savezni organ nadležan za poslove pravosuđa da donese bliže propise o troškovima prekršajnog postupka. Do donošenja tih propisa shodno će se primenjivati savezni propisi o naknadi troškova u krivičnom postupku.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važe odredbe Osnovnog zakona o prekršajima ("Sl list SFRJ", br. 26/65, 57/65 i 15/67), koje se odnose na prekršaje po kojima postupak vode savezni organi.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 1977. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi
("Sl. list SFRJ", br. 14/85)
Član 50
Odredbe o kaznama koje su predviđene za prekršaje saveznim zakonima i drugim saveznim propisima moraju se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona uskladiti u pogledu visine kazne sa odredbama ovog zakona.
Od dana stupanja na snagu ovog zakona, zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi primenjivaće se kao mera oduzimanja imovinske koristi.
Član 51
Prekršajni postupak započet pre dana stupanja na snagu ovog zakona koji još nije pravnosnažno okončan završiće se po odredbama Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi, koje su bile na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako savezni organ povodom žalbe ukine rešenje o prekršaju koje je doneo savezni organ u prvom stepenu i predmet uputi na ponovno rešavanje, u daljem postupku primenjivaće se odredbe ovog zakona.
Član 52
Na zahteve za sudsku zaštitu podnesene do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se odredbe Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi, koje su bile na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 53
Ovlašćuje se Zakonodavno-pravna komisija Saveznog veća Skupštine SFRJ da utvrdi prečišćeni tekst Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi
("Sl. list SFRJ", br. 74/87)
Član 11
Savezni zakoni i drugi savezni propisi kojima su predviđeni prekršaji uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi
("Sl. list SFRJ", br. 57/89)
Član 11
Savezni zakoni i drugi savezni propisi kojima su predviđeni prekršaji uskladiće se sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 1989. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi
("Sl. list SFRJ", br. 3/90)
Član 11
Savezni zakoni i drugi savezni propisi kojima su predviđeni prekršaji uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi
("Sl. list SFRJ", br. 35/91)
Član 2
Započete postupke u vezi sa prekršajima utvrđenim saveznim propisima za čije su izvršenje odgovorni savezni organi uprave, a kojima se obezbeđuje jedinstvo jugoslovenskog tržišta, do donošenja pravosnažnog rešenja sprovešće organi pred kojima su postupci pokrenuti.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi
("Sl. list SRJ", br. 27/92)
Član 11
Zakoni i drugi propisi kojima su predviđeni privredni prestupi uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.