Klauzula CPT, kao i sve klauzule koje počinju slovom C, osobena je po tome što prodavac plaća troškove prevoza robe do ugovorenog mesta opredeljenja, a kupac snosi rizik za slučajnu propast ili oštećenje robe tokom prevoza. To znači da se mesto gde prelazi rizik sa prodavca na kupca i mesto gde prelaze troškovi razlikuju. Roba je isporučena, odnosno rizik prelazi sa prodavca na kupca predajom robe prevoziocu, ali se prodavac oslobađa troškova tek kada je prevoz izvršen, odnosno kada je roba stigla u mesto prispeća. Prodavac je dužan da ugovori prevoz. Kada ugovaraju ovu klauzulu stranke treba da vode računa da što preciznije odrede i mesto isporuke i mesto opredeljenja. Ako je predviđeno da robu prevozi više prevozilaca (npr. kombinovani transport), a ništa drugo nije ugovoreno, rizik za robu prelazi predajom robe prvom prevoziocu.

Osnovna obaveza prodavca je da isporuči robu saobrazno zaključenom ugovoru o prodaji i da kupcu ispostavi fakturu i, ako je to predviđeno ugovorom, drugi dokument koji potvrđuje usklađenost robe sa ugovorom. Osnovna obaveza kupca je da plati cenu.

Prodavac obavlja izvozno carinjenje, pribavlja izvozne dozvole i druge službene saglasnosti koje su neophodne za izvoz robe i njen prevoz preko teritorije bilo koje države do mesta isporuke. Kupac pribavlja na svoj rizik i trošak sve uvozne dozvole i druge saglasnosti i obavlja carinske formalnosti neophodne radi uvoza robe i njen prevoz preko teritorije trećih država nakon isporuke.

Prodavac je dužan da ugovori prevoz, bilo tako što će on sam zaključiti ugovor o prevozu ili što će zaključivanje ugovora poveriti trećem licu (po pravilu špediteru). On ugovara prevoz od ugovorenog mesta isporuke i to od ugovorene tačke u okviru mesta isporuke, ako je takva tačka predviđena ugovorom o prodaji, do ugovorenog mesta opredeljenja, ili do određene tačke u okviru ugovorenog mesta opredeljenja, ako je to predviđeno ugovorom o prodaji. Ako te tačke nisu određene ugovorom ili praksom, prodavac ima pravo da izabere tačku isporuke i tačku u okviru ugovorenog mesta opredeljenja koja je najpogodnija za tu svrhu. Ugovor o prevozu mora biti zaključen pod uobičajenim uslovima, na trošak prodavca. Prevoz treba da bude izvršen uobičajenim putem i na uobičajeni način.

Kod ove klauzule ni prodavac ni kupac nemaju obavezu da zaključe ugovor o osiguranju robe u transportu, ali imaju obavezu da jedan drugom daju informacije koje su potrebne za zaključenje ugovora o osiguranju, ukoliko bilo koja strana namerava da zaključi takav ugovor ili je njegovo zaključenje predviđeno ugovorom o prodaji.

Prodavac isporučuje robu njenom predajom prevoziocu na ugovoreni dan ili u okviru ugovorenog roka isporuke. Kupac ima obavezu da preuzme isporuku i primi robu od prevozioca u ugovorenom mestu opredeljenja. Može se postaviti pitanje u čemu se sastoji obaveza preuzimanja isporuke, ako kupac preuzima robu od prevozioca u mestu opredeljenja? To može, na primer, biti obaveza da prevoziocu ili špediteru daje naloge u vezi sa robom, ako se za tim pojavi potreba. Ako prevozilac primeti da su se na robi pojavila oštećenja (npr. truljenje) ili prevoz iz nekog razloga mora biti prekinut, može tražiti od kupca da mu da instrukcije kako sa robom da postupi - da li da je istovari u nekom usputnom mestu, poveri na čuvanje skladištaru i sl. Propuštanje kupca da to učini ide na njegovu štetu, jer je rizik za robu prešao na njega u mestu isporuke, odnosno predajom prevoziocu.

Već je ukazano da rizik za robu prelazi sa prodavca na kupca u času isporuke, odnosno predajom robe prevoziocu. Izuzetak je situacija kada je kupac bio ovlašćen da odredi vreme odašiljanja robe i/ili mesto opredeljenja, odnosno tačku u okviru tog mesta u skladu sa ugovorom o prodaji, a propustio je da prodavca o tome obavesti. U takvom slučaju rizik prelazi na kupca na ugovoreni dan isporuke ili istekom ugovorenog roka isporuke, pod uslovom da je roba bila jasno označena (identifikovana).

Prodavac snosi sve troškove u vezi sa robom do njene isporuke, vozarinu i druge troškove koji proizlaze iz ugovora o prevozu, uključujući i troškove utovara i istovara robe u mestu opredeljenja ukoliko su obuhvaćeni ugovorom o prevozu. To znači da ako je ugovorom o prevozu bilo predviđeno da se istovar vrši na račun prodavca, odnosno da cena prevoza pokriva i uslugu istovara robe u mestu opredeljenja, kupac neće biti u obavezi da posebno plati taj trošak. Prodavac snosi i sve troškove carinskih formalnosti neophodnih radi izvoza, uključujući izvozne carine, poreze i druge dažbine, kao i troškove prevoza preko teritorije trećih država koji su obuhvaćeni ugovorom o prevozu (npr. putarine, naknade za korišćenje transportnih terminala i sl.). Kupac plaća sve ostale troškove, što praktično znači sve troškove koji nisu obuhvaćeni ugovorom o prevozu i troškove uvoznog carinjenja. Ako primera radi, ugovorom o prevozu nisu obuhvaćeni troškovi istovara robe u mestu opredeljenja, te troškove snosi kupac.

Prodavac je dužan da obavesti kupca da je roba isporučena, odnosno da je predata prevoziocu i da mu pruži svako obaveštenje koje je potrebno da bi kupac preuzeo mere koje su normalno potrebne da bi kupac mogao da preuzme robu. Primera radi, prodavac će biti u obavezi da obavesti kupca o planiranom vremenu prispeća robe u mesto opredeljenja, kako bi ovaj mogao da organizuje istovar robe i uvozno carinjenje. Sa druge strane, ako kupac u skladu sa ugovorom o prodaji ima pravo da odredi datum odašiljanja ili mesto opredeljenja, odnosno tačku u okviru mesta opredeljenja, dužan je da prodavca obavesti o tome. Propuštanje kupca da to učini ima za posledicu da rizik prelazi na kupca istekom ugovorenog datuma, odnosno roka isporuke, bez obzira na činjenicu da roba nije predata na prevoz, jer je do toga došlo njegovim propuštanjem.

Prodavac je dužan da kupcu dostavi, na svoj trošak, uobičajena transportna dokumenta, ako je to uobičajeno ili ako to kupac zahteva. Transportni dokument mora da se odnosi na robu koja je predmet ugovora, što znači da potvrđuje da je na prevoz primljena roba kako je označena u ugovoru. Transportni dokument mora biti datiran tako da odgovara ugovorenom datumu ili roku isporuke. Transportni dokument je neophodan kupcu kako bi mogao da preuzme robu od prevozioca. Druga njegova funkcija je prodaja robe u tranzitu, odnosno za vreme dok se prevozi od prodavca kupcu. Stoga klauzula CPT predviđa da transportni dokument mora omogućavati kupcu da zahteva predaju robe od prevozioca u mestu opredeljenja i da je proda, ako je tako ugovoreno ili uobičajeno. Primera radi, u drumskom, železničkom i vazdušnom prevozu prevozilac izdaje tovarni list kao potvrdu da je primio na prevoz robu koja je u njemu označena. Tovarni list može biti neprenosiv ili prenosiv. Ako je prenosiv omogućava prodaju robe, jer se prenošenjem tovarnog lista prenosi i vlasništvo na robi. Prodavac će biti dužan da obezbedi izdavanje prenosivog tovarnog lista, ako je to uobičajeno u odnosnoj grani trgovine ili vrsti saobraćaja ili ako su se prodavac i kupac o tome dogovorili.

Ako je transportni dokument izdat kao prenosiv i u nekoliko originala, čitav set dokumenata mora biti predat kupcu. U praksi je uobičajeno da se transportni dokument izdaje u setu od nekoliko primeraka. Jedan ostaje kod prevozioca, drugi se predaje banci radi naplate dokumentarnog akreditiva a treći šalje kupcu kako bi mogao preuzme robu ili da je proda. U pomorskoj plovidbi, kada brodar preda robu imaocu teretnice, ostali primerci teretnice postaju nevažeći, na osnovu klauzule sadržane u samoj teretnici. Različita međunarodna pravila, među kojima i INCOTERMS propisuju da se čitav set originala mora predati kupcu kako bi se smanjio rizik od prevara. Banke, primera radi, prilikom izdavanja dokumentarnog akreditiva zahtevaju da se prevozni dokument izdaje u jednom originalnom primerku ili, ukoliko je izdato više originala, da svi primerci budu predati banci prilikom naplate akreditiva. U poslednje vreme se u međunarodnoj trgovini sve više praktikuje izdavanje elektronskih prevoznih dokumenata, čiji je način izdavanja i prenošenja različit od tradicionalnog i podrazumeva primenu pravila o elektronskoj trgovini. Tako je Međunarodni pomorski komitet (CMI - Comitė Maritime Internationalė) doneo Pravila o elektronskoj teretnici, koja uređuju način izdavanja i prenošenja i postupak koji obezbeđuje zaštitu od zloupotreba. Pravila INCOTERMS dozvoljavaju korišćenje elektronskih dokumenata, bez potrebe da se stranke o tome posebno dogovore.

U pogledu obaveze pakovanja robe, snošenja troškova pregleda i dostavljanja dokumenata i informacija važi ono što je rečeno pod klauzulom FCA.