Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Veština čitanja i razumevanje pročitanog, Pisano izražavanje, Gramatika, leksika, narodni i književni jezik i Književnost.

U obrazovne standarde, posle odgovarajućih ispitivanja i određivanja nivoa, treba uključiti i oblast usmeno izražavanje. Kao osnova za definisanje standarda u toj oblasti može poslužiti sledeći spisak znanja i umenja: pravilno izgovara glasove; poštuje književnojezičku normu u govoru; izražajno čita umetnički tekst obrađen u nastavi i izražajno kazuje naučen tekst; prepričava tekst bez sažimanja ili sa sažimanjem; zna da ispriča o stvarnom ili izmišljenom događaju, u prvom ili trećem licu, poštujući izvornu hronologiju ili retrospektivno; ume usmeno da obavesti nekoga o nečemu i opiše nešto (da usmeno sačini ekspozitorni i deskriptivni tekst); ume da učestvuje u raspravi; ume da formuliše svoje mišljenje i da ga javno iskaže; i ima izgrađenu kulturu komunikacije (kulturu sopstvenog izražavanja, kao i slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja).

Standarde obeležene zvezdicom nije bilo moguće testirati zadacima ili nisu testirani u ovom istraživanju.

Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.

1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

U oblasti veština čitanja i razumevanje pročitanog učenik/ učenica:

SJ.1.1.1. razume tekst (ćirilični i latinični) koji čita naglas i u sebi

SJ.1.1.2. razlikuje umetnički i neumetnički tekst; ume da odredi svrhu teksta: ekspozicija (izlaganje), deskripcija (opisivanje), naracija (pripovedanje), argumentacija, propaganda*

SJ.1.1.3. prepoznaje različite funkcionalne stilove na jednostavnim primerima

SJ.1.1.4. razlikuje osnovne delove teksta i knjige (naslov, nadnaslov, podnaslov, osnovni tekst, poglavlje, pasus, fusnota, sadržaj, predgovor, pogovor); prepoznaje citat; služi se sadržajem da bi pronašao određeni deo teksta

SJ.1.1.5. pronalazi i izdvaja osnovne informacije iz teksta prema datim kriterijumima

SJ.1.1.6. razlikuje u tekstu bitno od nebitnog, glavno od sporednog

SJ.1.1.7. povezuje informacije i ideje iznete u tekstu, uočava jasno iskazane odnose (vremenski sled, sredstvo - cilj, uzrok - posledica i sl.) i izvodi zaključak zasnovan na jednostavnijem tekstu

SJ. 1.1.8. čita jednostavne nelinearne elemente teksta: legende, tabele, dijagrame i grafikone

2. PISANO IZRAŽAVANJE

U oblasti pisano izražavanje učenik/učenica:

SJ.1.2.1. zna i koristi oba pisma (ćirilicu i latinicu)

SJ.1.2.2. sastavlja razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu

SJ.1.2.3. sastavlja jednostavan ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst i ume da ga organizuje u smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta)

SJ.1.2.4. ume da prepriča tekst

SJ.1.2.5. svoj jezik prilagođava medijumu izražavanja* (govoru, odnosno pisanju), temi, prilici i sl.; prepoznaje i upotrebljava odgovarajuće jezičke varijetete (formalni ili neformalni)

SJ.1.2.6. vlada osnovnim žanrovima pisane komunikacije: sastavlja pismo; popunjava različite obrasce i formulare s kojima se susreće u školi i svakodnevnom životu

SJ.1.2.7. zna da se služi Pravopisom (školskim izdanjem)*

SJ.1.2.8. primenjuje pravopisnu normu (iz svake pravopisne oblasti) u jednostavnim primerima

SJ.1.2.9. ima izgrađenu jezičku toleranciju i negativan stav prema jeziku diskriminacije i govoru mržnje*

3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK

U podoblasti gramatika učenik/učenica:

SJ.1.3.1. zna osobine i vrste glasova; deli reč na slogove u jednostavnijim primerima; primenjuje književnojezičku normu u vezi sa glasovnim promenama

SJ.1.3.2. uočava razliku između književne i neknjiževne akcentuacije*

SJ.1.3.3. određuje mesto rečeničnog akcenta u jednostavnim primerima

SJ.1.3.4. prepoznaje vrste reči; zna osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči; primenjuje književnojezičku normu u vezi s oblicima reči

SJ.1.3.5. razlikuje proste reči od tvorenica; prepoznaje koren reči; gradi reč prema zadatom značenju na osnovu postojećih tvorbenih modela

SJ.1.3.6. prepoznaje sintaksičke jedinice (reč, sintagmu, predikatsku rečenicu i komunikativnu rečenicu)

SJ.1.3.7. razlikuje osnovne vrste nezavisnih rečenica (obaveštajne, upitne, zapovedne)

SJ.1.3.8. određuje rečenične i sintagmatske članove u tipičnim (školskim) primerima

SJ.1.3.9. pravilno upotrebljava padeže u rečenici i sintagmi

SJ.1.3.10. pravilno upotrebljava glagolske oblike (osim imperfekta)

SJ.1.3.11. prepoznaje birokratski jezik kao nepoželjan način izražavanja*

U podoblasti leksika učenik/učenica:

SJ.1.3.12. poznaje osnovne leksičke pojave: jednoznačnost i višeznačnost reči; osnovne leksičke odnose: sinonimiju, antonimiju, homonimiju; metaforu* kao leksički mehanizam

SJ.1.3.13. prepoznaje različita značenja višeznačnih reči koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kući, školi i sl.)

SJ.1.3.14. zna značenja reči i frazeologizama koji se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kući, školi i sl.), kao i onih koji se često javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.)

SJ.1.3.15. određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni (jednostavni slučajevi)

SJ.1.3.16. služi se rečnicima, priručnicima i enciklopedijama

U podoblasti narodni i književni jezik učenik/učenica:

SJ.1.3.17. razlikuje pojmove književnog i narodnog jezika; zna osnovne podatke o razvoju književnog jezika kod Srba (od početaka do danas)

SJ.1.3.18. zna osnovne podatke o poreklu i dijalekatskoj razuđenosti srpskog jezika

SJ.1.3.19. zna osnovne podatke o jezicima nacionalnih manjina

SJ.1.3.20. ima pozitivan stav prema dijalektima (svom i tuđem)*

SJ.1.3.21. razume važnost književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj*

4. KNJIŽEVNOST

U oblasti književnost učenik/učenica:

SJ.1.4.1. povezuje naslove pročitanih književnih dela (predviđenih programima od V do VIII razreda) sa imenima autora tih dela

SJ.1.4.2. razlikuje tipove književnog stvaralaštva (usmena i autorska književnost)

SJ.1.4.3. razlikuje osnovne književne rodove: liriku, epiku i dramu

SJ.1.4.4. prepoznaje vrste stiha (rimovani i nerimovani; osmerac i deseterac)

SJ.1.4.5. prepoznaje različite oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu: naracija, deskripcija, dijalog i monolog

SJ.1.4.6. prepoznaje postojanje stilskih figura u književnoumetničkom tekstu (epitet, poređenje, onomatopeja)

SJ.1.4.7. uočava bitne elemente književnoumetničkog teksta: motiv, temu, fabulu, vreme i mesto radnje, lik...

SJ.1.4.8. ima izgrađenu potrebu za čitanjem književnoumetničkih tekstova i poštuje nacionalno, književno i umetničko nasleđe*

SJ.1.4.9. sposoban je za estetski doživljaj umetničkih dela*

Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.

1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

U oblasti veština čitanja i razumevanje pročitanog učenik/ učenica:

SJ.2.1.1. čita tekst koristeći različite strategije čitanja: "letimično čitanje" (radi brzog nalaženja određenih informacija); čitanje "s olovkom u ruci" (radi učenja, radi izvršavanja različitih zadataka, radi rešavanja problema); čitanje radi uživanja*

SJ.2.1.2. poznaje vrste neumetničkih tekstova (izlaganje, tehnički opis, tehničko pripovedanje, rasprava, reklama)

SJ.2.1.3. prepoznaje i izdvaja jezička sredstva karakteristična za različite funkcionalne stilove

SJ.2.1.4. razlikuje sve delove teksta i knjige, uključujući indeks, pojmovnik i bibliografiju i ume njima da se koristi

SJ.2.1.5. pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva kraća teksta ili više njih (prema datim kriterijumima)

SJ.2.1.6. razlikuje činjenicu od komentara, objektivnost od pristrasnosti i propagande na jednostavnim primerima

SJ.2.1.7. prepoznaje stav autora neumetničkog teksta i razlikuje ga od drugačijih stavova iznetih u takvom tekstu

2. PISANO IZRAŽAVANJE

U oblasti pisano izražavanje učenik/učenica:

SJ.2.2.1. sastavlja ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst, koji je jedinstven, koherentan i unutar sebe povezan

SJ.2.2.2. sastavlja vest, referat i izveštaj

SJ.2.2.3. piše rezime kraćeg i/ili jednostavnijeg teksta

SJ.2.2.4. zna osnovne osobine govornog i pisanog jezika*

SJ.2.2.5. zna pravopisnu normu i primenjuje je u većini slučajeva

3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK

U podoblasti gramatika učenik/učenica:

SJ.2.3.1. određuje mesto akcenta u reči; zna osnovna pravila akcenatske norme

SJ.2.3.2. prepoznaje glasovne promene

SJ.2.3.3. poznaje vrste reči; prepoznaje podvrste reči; ume da odredi oblik promenljive reči

SJ.2.3.4. poznaje osnovne načine građenja reči (izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba, pretvaranje)

SJ.2.3.5. prepoznaje podvrste sintaksičkih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica)

SJ.2.3.6. određuje rečenične i sintagmatske članove u složenijim primerima

SJ.2.3.7. prepoznaje glavna značenja padeža u sintagmi i rečenici

SJ.2.3.8. prepoznaje glavna značenja i funkcije glagolskih oblika

U podoblasti leksika učenik/učenica:

SJ.2.3.9. poznaje metonimiju* kao leksički mehanizam

SJ.2.3.10. zna značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.), kao i literarnim i medijskim tekstovima namenjenim mladima, i pravilno ih upotrebljava

SJ.2.3.11. određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ ili konteksta u kome su upotrebljeni (složeniji primeri)

4. KNJIŽEVNOST

U oblasti književnost učenik/učenica:

SJ.2.4.1. povezuje delo iz obavezne lektire sa vremenom u kojem je nastalo i sa vremenom koje se uzima za okvir pripovedanja

SJ.2.4.2. povezuje naslov dela iz obavezne lektire i rod, vrstu i lik iz dela; prepoznaje rod i vrstu književnoumetničkog dela na osnovu odlomaka, likova, karakterističnih situacija

SJ.2.4.3. razlikuje lirsko-epske vrste (baladu, poemu)

SJ.2.4.4. razlikuje književnonaučne vrste: biografiju, autobiografiju, dnevnik i putopis i naučno-popularne tekstove

SJ.2.4.5. prepoznaje i razlikuje određene (tražene) stilske figure u književnoumetničkom tekstu (personifikacija, hiperbola, gradacija, metafora, kontrast)

SJ.2.4.6. određuje motive, ideje, kompoziciju, formu, karakteristike lika (psihološke, sociološke, etičke) i njihovu međusobnu povezanost

SJ.2.4.7. razlikuje oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu: pripovedanje, opisivanje, monolog/unutrašnji monolog, dijalog

SJ.2.4.8. uočava razliku između prepričavanja i analize dela

SJ.2.4.9. ume da vodi dnevnik o pročitanim knjigama*

Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.

1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

U oblasti veština čitanja i razumevanje pročitanog učenik/učenica:

SJ.3.1.1. pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva duža teksta složenije strukture ili više njih (prema datim kriterijumima)

SJ.3.1.2. izdvaja ključne reči i rezimira tekst

SJ.3.1.3. izdvaja iz teksta argumente u prilog nekoj tezi (stavu) ili argumente protiv nje; izvodi zaključke zasnovane na složenijem tekstu

SJ.3.1.4. čita i tumači složenije nelinearne elemente teksta: višestruke legende, tabele, dijagrame i grafikone

2. PISANO IZRAŽAVANJE

U oblasti pisano izražavanje učenik/učenica:

SJ.3.2.1. organizuje tekst u logične i pravilno raspoređene pasuse; određuje prikladan naslov tekstu i podnaslove delovima teksta

SJ.3.2.2. sastavlja argumentativni tekst

SJ.3.2.3. piše prikaz (knjige, filma, pozorišne predstave i sl.), reportažu i raspravu

SJ.3.2.4. piše rezime dužeg i/ili složenijeg teksta

SJ.3.2.5. zna i dosledno primenjuje pravopisnu normu

3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK

U podoblasti gramatika učenik/učenica:

SJ.3.3.1. deli reč na slogove u složenijim slučajevima

SJ.3.3.2. poznaje glasovne promene (ume da ih prepozna, objasni i imenuje)

SJ.3.3.3. zna i u svom govoru primenjuje* akcenatsku normu

SJ.3.3.4. poznaje podvrste reči; koristi terminologiju u vezi sa vrstama i podvrstama reči i njihovim gramatičkim kategorijama

SJ.3.3.5. poznaje i imenuje podvrste sintaksičkih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica)

SJ.3.3.6. poznaje glavna značenja padeža i glavna značenja glagolskih oblika (ume da ih objasni i zna terminologiju u vezi s njima)

U podoblasti leksika učenik/učenica:

SJ.3.3.7. ume da odredi značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava, konteksta u kome su upotrebljeni, ili na osnovu njihovog porekla

SJ.3.3.8. zna značenja reči i frazeologizama u naučnopopularnim tekstovima, namenjenim mladima, i pravilno ih upotrebljava

4. KNJIŽEVNOST

U oblasti književnost učenik/učenica:

SJ.3.4.1. navodi naslov dela, autora, rod i vrstu na osnovu odlomaka, likova karakterističnih tema i motiva

SJ.3.4.2. izdvaja osnovne odlike književnih rodova i vrsta u konkretnom tekstu

SJ.3.4.3. razlikuje autora dela od lirskog subjekta i pripovedača u delu

SJ.3.4.4. pronalazi i imenuje stilske figure; određuje funkciju stilskih figura u tekstu

SJ.3.4.5. određuje i imenuje vrstu stiha i strofe

SJ.3.4.6. tumači različite elemente književnoumetničkog dela pozivajući se na samo delo

SJ.3.4.7. izražava svoj stav o konkretnom delu i argumentovano ga obrazlaže

SJ.3.4.8. povezuje književnoumetničke tekstove s drugim tekstovima koji se obrađuju u nastavi*