Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Osobine živih bića, Jedinstvo građe i funkcije kao osnova života, Nasleđivanje i evolucija, Život u ekosistemu, Čovek i zdravlje i Posmatranje, merenje i eksperiment.

Ovakva postavka obrazovnih standarda, osim što ima čvrsto uporište u postojećim ciljevima i zadacima programa i gradiva Biologije, istovremeno ukazuje i na moguću prekompoziciju Nastavnog plana i programa Biologije, prateći očekivani razvoj sistema obrazovanja i novih znanja u biologiji. Obrazovni standardi iz oblasti Posmatranje, merenje i eksperiment moći će da ostvare samo one škole koje su adekvatno opremljene.

Za predmete prirodnih nauka (Biologija, Fizika i Hemija) dodatno su definisani zajednički obrazovni standardi koji se odnose na eksperiment u prirodnim naukama.

Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.

1. OSOBINE ŽIVIH BIĆA

U oblasti osobine živih bića učenik/učenica:

BI.1.1.1 ume da navede osnovne karakteristike živog sveta

BI.1.1.2. razlikuje živu i neživu prirodu u neposrednom okruženju i u tipičnim slučajevima

BI.1.1.3. prepoznaje osnovne sličnosti i razlike u izgledu i ponašanju biljaka i životinja

BI.1.1.4. ume da navede nazive pet carstava i poznaje tipične predstavnike istih

BI.1.1.5. zna da postoje prostorne i vremenske promene kod živih bića i poznaje osnovne činjenice o tome

2. JEDINSTVO GRAĐE I FUNKCIJE KAO OSNOVA ŽIVOTA

U oblasti jedinstvo građe i funkcije kao osnova života učenik/učenica:

BI.1.2.1. zna da su najmanji organizmi sagrađeni od jedne ćelije u kojoj se odvijaju svi karakteristični životni procesi i zna osnovne karakteristike građe takve ćelije

BI.1.2.2. zna da je ćelija najmanja jedinica građe svih višećelijskih organizama u čijim odeljcima se odvijaju raznovrsni procesi, i zna osnovne karakteristike građe tih ćelija

BI.1.2.3. zna osnovne karakteristike građe biljaka, životinja i čoveka i osnovne funkcije koje se obavljaju na nivou organizma

BI.1.2.4. poznaje osnovnu organizaciju organa u kojima se odvijaju različiti životni procesi

BI.1.2.5. razume da je za život neophodna energija koju organizmi obezbeđuju ishranom

BI.1.2.6. razume da su pojedini procesi zajednički za sva živa bića (disanje, nadražljivost, pokretljivost, rastenje, razviće, razmnožavanje)

BI.1.2.7. zna da organizmi funkcionišu kao nezavisne celine u stalnoj interakciji sa okolinom

3. NASLEĐIVANJE I EVOLUCIJA

U oblasti nasleđivanje i evolucija učenik/učenica:

BI.1.3.1. razume da jedinka jedne vrste daje potomke iste vrste

BI.1.3.2. zna osnovne pojmove o procesima razmnožavanja

BI.1.3.3. zna da svaka ćelija u organizmu sadrži genetički materijal

BI.1.3.4. zna za pojam i osnovnu ulogu hromozoma

BI.1.3.5. zna osnovne principe nasleđivanja

BI.1.3.6. zna kako deluju geni i da se stečene osobine ne nasleđuju

BI.1.3.7. zna da od zigota nastaje organizam i da se taj proces naziva razviće

BI.1.3.8. zna osnovne naučne činjenice o evoluciji života na Zemlji

BI.1.3.9. zna da život na Zemlji ima zajedničko poreklo sa čijom se istorijom možemo upoznati na osnovu fosilnih zapisa

BI.1.3.10. zna da je prirodno odabiranje osnovni mehanizam prilagođavanja organizama

4. ŽIVOT U EKOSISTEMU

U oblasti život u ekosistemu učenik/učenica:

BI.1.4.1. prepoznaje osnovne ekološke pojmove (životna sredina, stanište - biotop, životna zajednica - biocenoza, populacija, ekološka niša, ekosistem, biom, biosfera) i zna najopštije činjenice o njima

BI.1.4.2. prepoznaje uticaje pojedinih abiotičkih i biotičkih faktora na organizme i populacije

BI.1.4.3. ume na zadatom primeru da odredi materijalne i energetske tokove u ekosistemu, članove lanaca ishrane i pravce kruženja najvažnijih supstanci (vode, ugljenika, azota)

BI.1.4.4. prepoznaje životne uslove koji vladaju u karakterističnim ekosistemima Srbije i najvažnije predstavnike vrsta koje ih naseljavaju

BI.1.4.5. prepoznaje osnovne posledice razvoja čovečanstva na prirodu (uticaj kiselih kiša, ozonskih rupa, pojačanje efekta staklene bašte, globalne klimatske promene) i najvažnije vrste zagađivanja vode, vazduha, zemljišta

BI.1.4.6. razume uticaj čoveka na biološku raznovrsnost (nestanak vrsta, seča šuma, intenzivna poljoprivreda, otpad)

BI.1.4.7. prepoznaje osnovne procese važne u zaštiti i očuvanju životne sredine (reciklažu, kompost) i u zaštiti biodiverziteta (nacionalnih parkova, prirodnih rezervata)

BI.1.4.8. zna šta može lično preduzeti u zaštiti svog neposrednog životnog okruženja

5. ČOVEK I ZDRAVLJE

U oblasti čovek i zdravlje učenik/učenica:

BI.1.5.1. zna osnovne mere za održavanje lične higijene i higijene okoline i razume zašto je važno da ih se pridržava

BI.1.5.2. razume značaj primene higijenskih navika u ishrani i posebno značaj termičke obrade hrane

BI.1.5.3. razume značaj održavanja higijene kućnih ljubimaca, domaćih i divljih životinja i pravilnog ophođenja sa njima

BI.1.5.4. razume zašto je važno da se pridržava zvaničnih uputstava koja se odnose na zarazne bolesti (epidemije i pandemije)

BI.1.5.5. prepoznaje osnovne znake poremećaja funkcije pojedinih organa i osnovne simptome infekcije i razlikuje stanje u kome može sam da interveniše od stanja kada mora da se obrati lekaru

BI.1.5.6. razume prednosti i nedostatke upotrebe dodataka u hrani i ishrani (konzervansi i nekontrolisana upotreba vitamina, antioksidanata, minerala itd.) i opasnosti do kojih može da dovede neuravnotežena ishrana (redukcione dijete, preterano uzimanje hrane i sl.) i poznaje osnovne principe pravilnog kombinovanja životnih namirnica

BI.1.5.7. razume da zagađenje životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, buka, itd.) i neke prirodne pojave (UV zračenje) nepovoljno utiču na zdravlje čoveka

BI.1.5.8. zna i razume kakav značaj za zdravlje imaju umerena fizička aktivnost i poštovanje bioloških ritmova (sna, odmora)

BI.1.5.9. razume da postoje polne bolesti, poznaje mere prevencije i moguće puteve infekcije, kao i njihove negativne posledice na zdravlje

BI.1.5.10. zna da postoje prirodne promene u ponašanju koje nastaju kao posledica fizioloških promena (pubertet, menopauza), zna da u adolescentom dobu mogu da se pojave psihološki razvojni problemi (poremećaji u ishrani, poremećaji ponašanja, poremećaji sna i sl.)

BI.1.5.11. razume odgovornost i opasnost prevremenog stupanja u seksualne odnose i razume zašto abortus u doba razvoja ima negativne posledice na fizičko i mentalno zdravlje

BI.1.5.12. zna da bolesti zavisnosti (preterana upotreba duvana, alkohola, droge) nepovoljno utiču na ukupan kvalitet života i zna kome može da se obrati za pomoć (institucijama i stručnjacima)

BI.1.5.13. zna kako se treba ponašati prema osobi koja boluje od bolesti zavisnosti ili je HIV pozitivna

Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.

1. OSOBINE ŽIVIH BIĆA

U oblasti osobine živih bića učenik/učenica:

BI.2.1.1. primenjuje kriterijume za razlikovanje živog od neživog na karakterističnom biološkom materijalu (preparatima, ogledima)

BI.2.1.2. poznaje i koristi kriterijume za razlikovanje biljaka i životinja i primenjuje ih u tipičnim slučajevima

BI.2.1.3. poznaje kriterijume po kojima se carstva međusobno razlikuju na osnovu njihovih svojstava do nivoa kola/klase

BI.2.1.4. ume da objasni vezu između promena u prostornom i vremenskom okruženju i promena koje se dešavaju kod živih bića u okolnostima kada deluje manji broj činilaca na tipične zajednice živih bića ili organizme

2. JEDINSTVO GRAĐE I FUNKCIJE KAO OSNOVA ŽIVOTA

U oblasti jedinstvo građe i funkcije kao osnova života učenik/učenica:

BI.2.2.1. razume da postoje određene razlike u građi ćelija u zavisnosti od funkcije koju obavljaju u višećelijskim organizmima (razlike između biljne i životinjske ćelije, između koštane i mišićne ćelije i sl.)

BI.2.2.2. zna i upoređuje sličnosti i razlike između nivoa organizacije jedinke: zna da se ćelije koje vrše istu funkciju grupišu i obrazuju tkiva, tkiva sa istom funkcijom organe, a organi sa istom funkcijom sisteme organa

BI.2.2.3. zna karakteristike i osnovne funkcije spoljašnje građe biljaka, životinja i čoveka

BI.2.2.4. razume da je za život neophodna energija koja se proizvodi, skladišti i odaje u specifičnim procesima u ćeliji i da se to naziva metabolizam

BI.2.2.5. razume da biljne ćelije, zahvaljujući specifičnoj građi, mogu da vezuju energiju i stvaraju (sintetišu) složene (hranljive) materije

BI.2.2.6. razume da i u biljnoj i u životinjskoj ćeliji složene materije mogu da se razgrađuju, pri čemu se oslobađa energija u procesu koji se naziva disanje

BI.2.2.7. poznaje termin homeostaza i zna da objasni šta on znači

BI.2.2.8. zna da je neophodna koordinacija funkcija u višećelijskim organizmima i zna koji organski sistemi omogućuju ovu integraciju

BI.2.2.9. zna da nervni i endokrini sistemi imaju ulogu u održavanju homeostaze

3. NASLEĐIVANJE I EVOLUCIJA

U oblasti nasleđivanje i evolucija učenik/učenica:

BI.2.3.1. razume osnovne razlike između polnog i bespolnog razmnožavanja

BI.2.3.2. razume mehanizam nastanka zigota

BI.2.3.3. razume zašto potomci liče na roditelje i njihove pretke, ali nisu identični sa njima

BI.2.3.4. zna da na razviće organizama pored genetičkog materijala utiče i sredina

BI. 2.3.5. uočava da postoje razlike između jedinki iste vrste i različitih vrsta i zna da su one nastale delovanjem evolucionih mehanizama

BI. 2.3.6. uočava prilagođenost organizama i razume da tokom evolucije prirodno odabiranje dovodi do prilagođavanja organizama na uslove životne sredine

4. ŽIVOT U EKOSISTEMU

U oblasti život u ekosistemu učenik/učenica:

BI.2.4.1. upotrebljava ekološke pojmove u opisu tipičnih situacija u prirodi

BI.2.4.2. zna i pravilno imenuje delove ekosistema, zajednica i populacija i zna da opiše veze između delova

BI.2.4.3. ume da na raznovrsnim primerima odredi osnovne materijalne i energetske tokove u ekosistemu, osnovne odnose ishrane i najvažnija svojstva biocenoza i populacija

BI.2.4.4. zna da u prirodi postoji kruženje pojedinih supstanci (vode, ugljenika i azota)

BI.2.4.5. prepoznaje različite biome i zna njihov osnovni raspored na zemlji

BI.2.4.6. prepoznaje životne uslove koji vladaju u pojedinim ekosistemima Evrope i sveta i karakteristične predstavnike vrsta koje ih naseljavaju

BI.2.4.7. zna da objasni osnovne prilagođenosti živih organizama na život u vazdušnoj, vodenoj i zemljišnoj sredini

BI.2.4.8. razume posledice zagađenja vode, vazduha i zemljišta, kao i značaj očuvanja prirodnih resursa i uštede energije

BI.2.4.9. razume značaj prirodnih dobara u zaštiti prirode (nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, botaničkih bašta, zoo-vrtova)

5. ČOVEK I ZDRAVLJE

U oblasti čovek i zdravlje učenik/učenica:

BI.2.5.1. poznaje osnovne mehanizme delovanja preventivnih mera u očuvanju zdravlja

BI.2.5.2. razume značaj i zna osnovne principe pravilnog kombinovanja životnih namirnica

BI.2.5.3. zna kako se čuva hranljiva vrednost namirnica

BI.2.5.4. zna mehanizme kojima zagađenje životne sredine ugrožava zdravlje čoveka

BI.2.5.5. zna mehanizme delovanja hemijskih materija na fiziološke procese u organizmu i na ponašanje (uticaj alkohola, različitih vrsta droga, energetskih napitaka i sl.)

Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.

1. OSOBINE ŽIVIH BIĆA

U oblasti osobine živih bića učenik/učenica:

BI.3.1.1. primenjuje kriterijume za razlikovanje živog od neživog u graničnim slučajevima i u atipičnim primerima (virusi, delovi organizama, plodovi i sl.)

BI.3.1.2. ume da objasni zašto je nešto klasifikovano kao živo ili kao neživo

BI.3.1.3. razume kriterijume po kojima se razlikuju biljke i životinje i ume da ih primeni u atipičnim slučajevima

BI.3.1.4. poznaje kriterijume po kojima se carstva međusobno razlikuju na osnovu njihovih svojstava do nivoa klase/reda najvažnijih grupa

BI.3.1.5. ume da objasni vezu između promena u prostornom i vremenskom okruženju i promena koje se dešavaju kod živih bića u kompleksnim situacijama u složenijim zajednicama

2. JEDINSTVO GRAĐE I FUNKCIJE KAO OSNOVA ŽIVOTA

U oblasti jedinstvo građe i funkcije kao osnova života učenik/učenica:

BI.3.2.1. zna karakteristike i osnovne funkcije unutrašnje građe biljaka, životinja i čoveka

BI.3.2.2. razume morfološku povezanost pojedinih nivoa organizacije i njihovu međusobnu funkcionalnu uslovljenost

BI.3.2.3. razume uzroke razvoja i usložnjavanja građe i funkcije tokom evolucije

BI.3.2.4. razume da je u ostvarivanju karakterističnog ponašanja neophodna funkcionalna integracija više sistema organa i razume značaj takve integracije ponašanja za preživljavanje

BI.3.2.5. razume sličnosti i razlike u integraciji građe i funkcije jedinke tokom životnog ciklusa

BI.3.2.6. zna i razume glavne morfološke i funkcionalne karakteristike organa koji informišu organizam o stanju u okolini i njihovu ulogu u održavanju unutrašnje ravnoteže (uloga nervnog sistema)

BI.3.2.7. zna i razume glavne morfološke i funkcionalne karakteristike organa koji reaguju na promene u okolini i karakteristike organa koji vraćaju organizam u ravnotežu onda kada je iz nje izbačen (stresno stanje - uloga endokrinog sistema)

BI.3.2.8. zna i razume koje su posledice stresnog stanja za organizam

3. NASLEĐIVANJE I EVOLUCIJA

U oblasti nasleđivanje i evolucija učenik/učenica:

BI.3.3.1. razume razliku između telesnih i polnih ćelija u pogledu hromozoma i deoba

BI.3.3.2. razume da polne ćelije nastaju od posebnih ćelija u organizmu

BI.3.3.3. zna funkciju genetičkog materijala i njegovu osnovnu ulogu u ćeliji

BI.3.3.4. zna da je broj hromozoma u ćeliji karakteristika vrste

BI.3.3.5. razume kako različiti evolucioni mehanizmi, menjajući učestalost osobina u populacijama, dovode do evolucije

BI.3.3.6. razume da čovek može da utiče na smer i brzinu evolucionih promena svojih populacija i populacija drugih vrsta

4. ŽIVOT U EKOSISTEMU

U oblasti život u ekosistemu učenik/učenica:

BI.3.4.1. ume da objasni kako različiti delovi ekosistema utiču jedan na drugi kao i međusobne odnose populacija u biocenozi

BI.3.4.2. razume da se uz materijalne tokove uvek prenosi i energija i obratno i interpretira odnose ishrane u ekosistemu (autotrofne, heterotrofne, saprotrofne životne komplekse, lance ishrane i trofičke piramide)

BI.3.4.3. razume značaj kruženja pojedinih supstanci u prirodi (vode, ugljenika i azota)

BI.3.4.4. razume prostornu i vremensku organizaciju životnih zajednica i populacija

BI.3.4.5. predviđa na osnovu zadatih uslova sredine tip ekosistema koji u tim uslovima nastaje

BI.3.4.6. poznaje mehanizme kojima razvoj čovečanstva izaziva promene u prirodi (uticaj kiselih kiša, ozonskih rupa, pojačanje efekta staklene bašte, globalne klimatske promene)

BI.3.4.7. poznaje mehanizme delovanja mera zaštite životne sredine, prirode i biodiverziteta

BI.3.4.8. razume zašto se neograničen razvoj čovečanstva ne može održati u ograničenim uslovima cele planete

5. ČOVEK I ZDRAVLJE

U oblasti čovek i zdravlje učenik/učenica:

BI.3.5.1. poznaje uzroke i fiziološke posledice zaraznih bolesti

BI.3.5.2. poznaje osnovne principe lečenja zaraznih i drugih bolesti

BI.3.5.3. razume osnovne biološke procese koji leže u osnovi fiziološki pravilne ishrane

BI.3.5.4. poznaje glavne komponente namirnica i njihovu hranljivu vrednost

BI.3.5.5. poznaje simptome i glavne karakteristike bolesti metabolizma i uzroke zbog kojih nastaju (gojaznost, anoreksija, bulimija, šećerna bolest)

BI.3.5.6. razume mehanizme poremećaja funkcije pojedinih organa

BI.3.5.7. poznaje osnovne biološke mehanizme koji dovode do razvijanja bolesti zavisnosti

BI.3.5.8. razume mehanizme stresnog stanja i uticaj jakih negativnih emocija na fiziološke procese u organizmu i na ponašanje pojedinca

6. POSMATRANJE, MERENJE I EKSPERIMENT

Zajednička oblast za predmete prirodnih nauka: Biologiju, Fiziku i Hemiju.

U oblasti posmatranje, merenje i eksperiment na osnovnom nivou učenik/učenica:

BI.1.6.1. ume da razlikuje i koristi jednostavne procedure, tehnike i instrumente za prikupljanje podataka u biologiji (posmatranje, brojanje, merenje)

BI.1.6.2. ume da po uputstvu i uz pomoć nastavnika realizuje jednostavno istraživanje, popuni formular, prikaže rezultate u tabeli/grafikonu i izvesti o rezultatu

BI.1.6.3. zna kako da se ponaša u laboratoriji i na terenu i pravila o radu i bezbednosti rada

BI.1.6.4. ume po uputstvu da izvede unapred postavljeni eksperiment i odgovori na jednostavnu hipotezu uz pomoć i navođenje nastavnika

U oblasti posmatranje, merenje i eksperiment na srednjem nivou učenik/učenica:

BI.2.6.1. ume da uz navođenje realizuje složeno prikupljanje podataka, sistematizuje podatke i izvesti o rezultatu

BI.2.6.2. zna šta je greška instrumenta i preciznost merenja i ume po uputstvu da kalibriše instrument

BI.2.6.3. ume, uz pomoć nastavnika, da pravi grafikone i tabele prema dva kriterijuma uz komentar rezultata

BI.2.6.4. ume na zadatom primeru, uz pomoć nastavnika, da postavi hipotezu, formira i realizuje jednostavan eksperiment i izvesti o rezultatu

U oblasti posmatranje, merenje i eksperiment na naprednom nivou učenik/učenica:

BI.3.6.1. razume značaj i ume samostalno da realizuje sistematsko i dugotrajno prikupljanje podataka

BI.3.6.2. ume da osmisli jednostavan protokol prikupljanja podataka i formular za upis rezultata

BI.3.6.3. ume samostalno da pravi grafikone i tabele prema dva kriterijuma uz detaljan izveštaj

BI.3.6.4. razume značaj kontrole i probe u eksperimentu (variranje jednog/više faktora), ume da postavi hipotezu i izvuče zaključak

BI.3.6.5. zna, uz odgovarajuće navođenje nastavnika, samostalno da osmisli, realizuje i izvesti o eksperimentu na primeru koji sam odabere