Naziv predmeta:

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

Godišnji fond časova:

185 (111 teorija + 74 vežbe)

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrostatike
2. Sticanje osnovnih znanja iz oblasti jednosmernih struja
3. Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektromagnetizma
4. Osposobljavanje učenika za praktičnu proveru pojava i zakona iz oblasti elektrotehnike

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Elektrostatika

• Sticanje osnovnih znanja o pojavama u elektrotehnici
• Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrostatike.

• Osposobljavanje učenika za praktičnu proveru pojava i zakona iz oblasti elektrostatike.

• navodi, preračunava i upotrebljava jedinice;
• definiše osnovna i električna svojstva materije, kao i pojam elektriciteta;
• objasni pojmove: količinu elektriciteta, naelektrisano telo;
• objasni Kulonov zakon i izračuna silu između dva naelektrisana tela;
• objasni i grafički prikaže vektor polja u nekoj tački polja;
• objasni pojam potencijala i napona, izračuna potencijal u električnom polju i napon između dve tačke;
• objasni polarizaciju i proboj dielektrika;
• objasni pojam kapacitivnosti;
• izračuna kapacitivnost pločastog kondenzatora;
• izračuna ekvivalentnu kapacitivnost redne, paralelne i mešovite veze kondenzatora;
• izračuna pojedinačne napone kod redne i mešovite veze kondenzatora.
• demonstrira ponašanje naelektrisanih tela;
• demonstrira punjenje i pražnjenje kondenzatora;
• izračuna i izmeri ekvivalentnu kapacitivnost veza kondenzatora.

TEORIJA
• Pojam jedinica. Međunarodni sistem jedinica.
• Struktura materije (provodnici, poluprovodnici i izolatori).
• Naelektrisano telo (pojam i količina naelektrisanja).
• Kulonov zakon.
• Električno polje (grafičko predstavljanje električnog polja, jačina polja usamljenog tačkastog naelektrisanja, homogeno električno polje, vektor električnog polja).
• Sile u električnom polju.
• Električni potencijal i električni napon.
• Rad sila u električnom polju
• Polarizacija dielektrika.
• Kapacitivnost usamljenog provodnika.
• Kapacitivnost kondenzatora (pojam kondenzatora, kapacitivnost pločastog kondenzatora, opterećivanje kondenzatora, proboj dielektrika, vrste kondenzatora).
• Vezivanje kondenzatora (redno, paralelno i mešovito vezivanje kondenzatora).

VEŽBE
• Naelektrisano telo
• Kondenzatori, punjenje i pražnjenje
• Veze kondenzatora

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (25 časova)
• vežbe (18 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Na početku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na prethodno znanje iz fizike i hemije. Električno polje i pojave u njemu obraditi prvenstveno grafički i opisno.
• Uz obradu pojedinih metodskih jedinica uraditi i računske zadatke.
• Redno, paralelno i mešovito vezivanje kondenzatora objasniti na nekoliko primera a odmah nakon toga izvršiti demonstraciju u laboratoriji.
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski (tamo gde je to moguće) a onda izvršiti demonstraciju ili merenja u laboratoriji.
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

Preporuke za realizaciju vežbi
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu, a najviše pet vežbi u jednom ciklusu.
• Jedna vežba se radi dva spojena školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati.
• Gde god je moguće, laboratorijska merenja potvrditi i računskim putem, ili uraditi odgovarajuću simulaciju na računaru.
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim radnim stolom budu dva do tri učenika.
• Početak vežbi usaglasiti sa teorijskom nastavom tako da odgovarajuće vežbe slede odmah nakon obrade teorijskog gradiva.

Jednosmerne struje

• Sticanje osnovnih znanja o elementima električnog kola i njihovoj ulozi.
• Osposobljavanje učenika za rešavanje električnih kola.

• definiše jednosmernu struju i pojmove kao što su pozitivna i negativna struja, fizički i tehnički smer struje;
• izračuna jačinu struje;
• objasni i izračuna gustinu struje;
• definiše električno kolo i uslov da u kolu teče struja;
• objasni elemente električnog kola;
• objasni elektromotornu silu generatora;
• objasni i izračuna električnu otpornost;
• navede vrste otpornika;
• objasni električnu provodnost;
• definiše, objasni i primenjuje Omov zakon;
• objasni merenje struje, napona, otpora, snage i rada;
• definiše, objasni i primenjuje Prvi Kirhofov zakon;
• definiše i objasni Džulov zakon;
• izračuna snagu i rad pomoću Džulovog zakona;
• rešava prosta kola sa realnim generatorom;
• izračunava snagu generatora i snagu prijemnika;
• objasni režime rada generatora;
• rešava različite veze generatora;
• definiše strujni generator;
• objasni pretvaranje strujnog generatora u naponski i obrnuto;
• izračunava ekvivalentnu otpornost različitih veza otpornika;
• rešava kola pomoću uopštenog Omovog zakona;
• definiše, objasni i primenjuje Drugi Kirhofov zakon;
• određuje napon između dve tačke u kolu, određuje potencijale u kolu;
• napiše sistem jednačina za rešavanje složenog kola;
• rešava složeno kolo sa dve konture direktnom primenom Prvog i Drugog Kirhofovog zakona;
• rešava složena kola pretvaranjem strujnog generatora u naponski i obrnuto.

TEORIJA
• Pojam jednosmerne električne struje (dejstva električne struje, jačina i gustina električne struje).
• Pojam električnog kola i njegovi elementi (električni generator, elektromotorna sila generatora, prijemnik, prekidač, provodnici).
• Otpornici (električna otpornost, otpornost provodnika, zavisnost otpornosti od temperature, električna provodnost).
• Omov zakon (referentni smer struje i napona).
• Merenje struje i napona.
• Prvi Kirhofov zakon.
• Džulov zakon.
• Električni rad i električna snaga. Merenje električne snage.
• Rešavanje prostog kola sa realnim generatorom.
• Snaga generatora, snaga prijemnika, koeficijent korisnog dejstva generatora.
• Režimi rada generatora (režim praznog hoda, kratkog spoja i režim maksimalne korisne snage).
• Naponski generator (redna i paralelna veza generatora, ekvivalentni generator).
• Strujni generator (idealan i realan strujni generator).
• Pretvaranje strujnog generatora u naponski i obrnuto.
• Vezivanje otpornika (redno, paralelno i mešovito vezivanje otpornika).
• Uopšteni Omov zakon (rešavanje kola pomoću uopštenog Omovog zakona).
• Drugi Kirhofov zakon (pojam složenog električnog kola, definicija Drugog Kirhofovog zakona, određivanje napona između dve tačke u kolu, određivanje potencijala u kolu).
• Rešavanje složenih kola (direktnom primenom Prvog i Drugog Kirhofovog zakona, kao i pretvaranjem naponskog generatora u strujni i obrnuto).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (56 časova)
• vežbe (40 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Na početku ovog modula objasniti fizičku suštinu struje, fizički i tehnički smer, pozitivnu i negativnu struju. Gustinu struje objasniti grafički i dati praktične vrednosti koje se susreću kod električnih instalacija, transformatora i sl.

Preporuke za realizaciju nastave
• Električno kolo uporediti sa nekim mehaničkim sistemom u kojem se vrši dvostruka konverzija energije, gde se energija nepodesna za direktnu upotrebu pretvara u električnu (na primer potencijalna energija vode), zatim prenosi do potrošača i tu se pretvara u energiju pogodnu za korišćenje (na primer u svetlosnu i toplotnu).
• Kod generatora obraditi i praktični način merenja njihove unutrašnje otpornosti.
• Uz električne sile u kolu uvek dati njihov smer u odnosu na smer struje. Dati i smer napona na otporniku.
• Drugi Kirhofov zakon objasniti kao opšti zakon ravnoteže sila i primeniti ga na električno kolo ili konturu.
• Prilikom obrade ovog modula uraditi veliki broj zadataka. Kod rešavanja složenih kola uvežbati pisanje potrebnih jednačina, a za kolo za dve konture rešiti sistem do kraja. Objasniti pretvaranje naponskog generatora u strujni pomoću napona praznog hoda i struje kratkog spoja, pa zatim pokazati kako se rešavaju složena kola na taj način. Istaći da je ovaj način pogodan za traženje jedne veličine.
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski (tamo gde je to moguće) a onda izvršiti demonstraciju ili merenja u laboratoriji.
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje dva testa, a prvi pismeni zadatak realizovati pre kraja prvog polugodišta.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Osposobljavanje učenika za praktično proveravanje pojava i zakona iz jednosmernih struja.
• Osposobljavanje učenika za merenje električnih veličina.

• pokaže dejstva električne struje;
• izmeri napon i struju u kolu;
• izmeri snagu u kolu;
• izmeri električni otpor;
• proveri Omov zakon;
• proveri Prvi Kirhofov zakon;
• proveri Drugi Kirhofov zakon;
• izmeri elektromotornu silu, napon na opterećenom generatoru i unutrašnju otpornost generatora;
• izračuna i izmeri ekvivalentnu otpornost različitih veza otpornika;
• rešava prosto kolo sa više generatora
• i proveri rešenja merenjem;
• rešava složeno kolo i proveri rešenja merenjem.

VEŽBE
• Dejstva električne struje
• Električno kolo
• Merenje napona i struje
• Merenje električnog otpora
• Merenje snage
• Zavisnost otpornosti od dimenzija i temperature
• Omov zakon
• Prvi Kirhofov zakon
• Drugi Kirhofov zakon
• Merenja na generatorima
• Veze otpornika

Preporuke za realizaciju vežbi
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu, a najviše pet vežbi u jednom ciklusu.
• Jedna vežba se radi dva spojena školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati.
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim radnim stolom budu dva do tri učenika.
• Početak vežbi usaglasiti sa teorijskom nastavom tako da odgovarajuće vežbe slede odmah nakon obrade teorijskog gradiva.
• Gde god je moguće, laboratorijska merenja potvrditi i računskim putem, ili uraditi odgovarajuću simulaciju na računaru.

Elektromagnetizam

• Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektromagnetizma.

• objasni pojam magneta, magnetnog polja;
• grafički predstavi magnetno polje;
• objasni magnetna svojstva materije;
• navede podelu magnetnih i feromagnentih materijala;
• objasni i izračuna magnetnu indukciju struje u pravom provodniku i odredi njen smer;
• objasni magnetnu indukciju u navojku i namotaju i odredi njen smer;
• objasni magnećenje feromagnetnih materijala i magnetni histerezis;
• objasni magnetno kolo i Kap-Hopkinsonov zakon i izračuna veličine vezane za magnetno kolo;
• objasni i izračuna elektromagnetnu i elektrodinamičku silu i odredi njihov smer;
• objasni Faradejev zakon i njegovu primenu kod pravolinijskog provodnika, navojka i namotaja u magnetnom polju;
• odredi smer indukovane elektromotorne sile;
• objasni princip rada generatora jednosmerne struje;
• objasni princip rada elektromotora jednosmerne struje;
• objasni samoindukciju i izračuna induktivnost namotaja;
• objasni uzajamnu indukciju;
• objasni princip rada transformatora;
• objasni vrtložne struje;
• rešava zadatke.

TEORIJA
• Pojam magnetnog polja (pojam i vrste magneta).
• Grafičko predstavljanje magnetnog polja.
• Magnetna svojstva materije (magnetna permeabilnost, vrste magnetnih materijala).
• Magnetna indukcija.
• Bio - Savarov zakon (vektor magnetne indukcije i vektor magnetnog polja).
• Amperov zakon (magnetno polje pravolinijskog provodnika, magnetno polje navojka i namotaja).
• Magnećenje feromagnetnih materijala.
• Magnetni histerezis.
• Fluks vektora magnetne indukcije.
• Magnetno kolo. Kap-Hopkinsonov zakon.
• Elektromagnetna sila (pojam elektromagnetne sile, određivanje vektora elektromagnetne sile).
• Elektrodinamička sila (uzajamno delovanje dva provodnika sa strujom, određivanje vektora elektrodinamičke sile).
• Navojak i namotaj u magnetnom polju.
• Elektromagnetna indukcija (Faradejev zakon, Lencovo pravilo).
• Indukovana elektromotorna sila u namotaju i pravolinijskom provodniku, smer indukovane ems).
• Elektromotor jednosmerne struje i generator jednosmerne struje.
• Induktivnost kola (induktivnost kalema, zavisnost induktivnosti od broja navojaka, dimenzija i jezgra).
• Elektromotorna sila samoindukcije.
• Međusobna indukcija.
• Transformator.
• Vrtložne struje.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)
• vežbe (16 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Pojam magnetnog polja obraditi oslanjajući se na prethodno znanje iz osnovne škole. Po mogućnosti pokazati njegov oblik pomoću gvozdene piljevine.
• Smerove veličina u magnetizmu prikazivati pomoću pravila desne i leve ruke ili levog i desnog zavrtnja.
• Uz indukovanu elektromotornu silu dati i smer mehaničke sile koja potiče od indukovane struje, a uz elektromagnetnu silu objasniti indukovanu elektromotornu silu koja se u elektromotoru naziva kontraelektromotorna sila.
• Princip rada elektromotora i generatora jednosmerne struje obraditi na realnim primerima.
Međusobnu indukciju i vrtložne struje obraditi prvenstveno opisno.
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski (tamo gde je to moguće) a onda izvršiti demonstraciju ili merenja u laboratoriji.
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja, a drugi pismeni zadatak realizovati po završetku ovog modula.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Osposobljavanje učenika za praktično proveravanje pojava i zakona iz oblasti elektromagnetizma

• pokaže uzajamno dejstvo magneta, magneta i mekog gvožđa, kao i elektromagneta;
• izmeri induktivnost kalema;
• izvodi zaključke o promeni induktivnosti u zavisnosti od promene broja navoja, dimenzija i jezgra;
• pokaže primere samoindukcije i objasni primere iz prakse.

VEŽBE
• Magneti i elektromagneti
• Kalemovi
• Samoindukcija

Preporuke za realizaciju vežbi
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu, a najviše pet vežbi u jednom ciklusu.
• Jedna vežba se radi dva spojena školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati.
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim radnim stolom budu dva do tri učenika.
• Početak vežbi usaglasiti sa teorijskom nastavom tako da odgovarajuće vežbe slede odmah nakon obrade teorijskog gradiva.
• Gde god je moguće, laboratorijska merenja potvrditi i računskim putem, ili uraditi odgovarajuću simulaciju na računaru.

Naziv predmeta:

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

Godišnji fond časova:

105

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje osnovnih znanja iz oblasti trigonometrije, kompleksnih brojeva, generatora naizmenične struje
2. Sticanje osnovnih znanja o osnovnim parametrima naizmeničnih veličina i načinu njihovog predstavljanja
3. Sticanje osnovnih znanja o elementima u kolu naizmenične struje (otpornik, kalem i kondenzator i pojam aktivne i reaktivne snage)
4. Sticanje osnovnih znanja o rednoj vezi elemenata, pojmu impedanse, rezonanse i faktoru snage
5. Sticanje osnovnih znanja o paralelnoj vezi elemenata i pojmu admitanse
6. Sticanje osnovnih znanja o kombinovanoj vezi, rešavanju složenih kola pomoću Kirhofovih zakona i Tevenenove teoreme
7. Sticanje osnovnih znanja o induktivno spregnutim kalemovima, transformatorima i oscilatornim kolima
8. Sticanje osnovnih znanja o generatoru trofazne elektromotorne sile, vezi generatora i prijemnika u zvezdu i trougao, snazi trofaznog sistema i asinhronim i sinhronim motorima.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Naizmenične struje

• Sticanje osnovnih znanja o naizmeničnim strujama
• Formiranje veština grafičkog i analitičkog predstavljanja naizmeničnih veličina
• Formiranje veština sabiranja naizmeničnih veličina

• razume i objasni pojam i značaj naizmenične struje
• razume značaj osnovnih trigonometrijskih funkcija i zna da ih primeni
• objasni princip proizvodnje naizmenične elektromotorne sile
• objasni i nacrta generator naizmenične struje
• navede i objasni parametre naizmeničnih veličina i nacrta fazor
• zna da predstavi naizmenične veličine na više načina: u analitičkom, kompleksnom i fazorskom obliku
• zna da pretvori naizmeničnu veličinu iz jednog oblika u drugi
• zna da sabere dve ili više naizmeničnih veličina
• rešava zadatke

• Pojam i značaj naizmenične struje
• Definicija trigonometrijskih funkcija
• Trigonometrijski krug i tok trigonometrijskih funkcija (za sinα i cosα)
• Adicione teoreme
• Definicija radijana
• Pojam kompleksnog broja
• Princip proizvodnje naizmenične elektromotorne sile
• Generator naizmenične struje
• Osnovni parametri naizmeničnih veličina
• Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću fazora
• Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću kompleksnih brojeva
• Sabiranje i oduzimanje naizmeničnih veličina

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Teorija (3 časa x 35 sedmica = 105 časova)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se ne deli na grupe.

Mesto realizacije nastave:
• Nastava se realizuje u učionici.

Preporuke za realizaciju nastave:
Naizmenične struje
• Na početku nastave napraviti kratak osvrt na module, obrađene u predmetu Osnove elektrotehnike u prvom razredu.
• Trigonometrijske funkcije obraditi srazmerno potrebama u ovom predmetu, jer se taj deo u matematici obrađuje kasnije.
• Metodske jedinice obraditi prvenstveno grafički i opisno.
• Uz obradu pojedinih metodskih jedinica uraditi i računske zadatke.

Elementi u kolu naizmenične struje

• Sticanje osnovnih znanja o elementima u kolu naizmenične struje (otpornik, kalem i kondenzator)
• Razumevanje pojma aktivne i reaktivne snage
• Formiranje veština rešavanja napona, struje i snage u kompleksnom obliku

• razlikuje i šematski predstavlja elemente u kolu naizmenične struje
• zna da nacrta kolo i fazorski dijagram napona i struja za otpornik, kalem i kondenzator
• zna da odredi faznu razliku između napona i struje
• razume pojam aktivne i reaktivne snage
• objasni punjenje i pražnjenje kondenzatora u kolu jednosmerne struje i ponašanje kondenzatora u kolu naizmenične struje
• rešava napon, struju i snagu u kompleksnom obliku
• rešava zadatke

• Elementi u kolu naizmenične struje
• Otpornik u kolu naizmenične struje
• Pojam aktivne snage
• Kalem u kolu naizmenične struje
• Pojam reaktivne snage
• Kondenzator u kolu jednosmerne struje
• Punjenje i pražnjenje kondenzatora
• Kondenzator u kolu naizmenične struje

• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja.

Elementi u kolu naizmenične struje
• Na početku ovog modula objasniti elemente u kolu naizmenične struje, tj, njihovu otpornost, i uporediti ih sa elementima u kolu jednosmerne struje.
• Prilikom obrade ovog modula uraditi veliki broj zadataka.
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja.

Redna veza elemenata u kolu naizmenične struje
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Prilikom obrade ovog modula objašnjenja potkrepiti primerima, obavezno, i uraditi veliki broj zadataka.
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test, a prvi pismeni zadatak realizovati pre kraja prvog polugodišta.

Paralelna veza elemenata u kolu naizmenične struje
• Tokom realizacije modula, stalno vršiti poređenje sa sadržajem prethodnog modula, kako bi se uočavale sličnosti i razlike kod redne i paralelne veze, i omogućilo brže i trajnije pamćenje.
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Tokom trajanja modula realizovati jedan test

Složena kola
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Prilikom obrade ovog modula objašnjenja potkrepiti primerima, obavezno, i uraditi veliki broj zadataka
• Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test

Spregnuta i oscilatorna kola
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Tokom trajanja modula realizovati jedan test, a drugi pismeni zadatak realizovati pre kraja drugog polugodišta.

Trofazni sistemi
• Tokom realizacije modula uvek se pridržavati istog principa: teoretski objasniti pojavu ili zakonitost, potvrditi je računski, prikazati simulaciju na računaru, uraditi demonstraciju (tamo gde je to moguće).
• Tokom trajanja modula realizovati jedan test

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Aktivnost na času

Okvirni broj časova po temama:
• Naizmenične struje 20 časa
• Elementi u kolu naizmenične struje 18 časova
• Redna veza elemenata u kolu naizmenične struje 18 časova
• Paralelna veza elemenata u kolu naizmenične struje 5 časova
• Složena kola 25 časova
• Spregnuta i oscilatorna kola 10 časova
• Trofazni sistemi 9 časova

Redna veza elemenata u kolu naizmenične struje

• Sticanje osnovnih znanja o rednoj vezi elemenata, pojmu impedanse, rezonanse i faktoru snage u kolu naizmenične struje
• Sticanje osnovnih znanja za rešavanje napona, struje i snaga u kompleksnom obliku

• nacrta kolo kod redne veze elemenata
• napiše i objasni izraze za kompleksnu impedansu i impedansu
• nacrta fazorski dijagram napona, struja, impedansi i snaga
• izračuna kompleksne vrednosti za napone i struje pomoću Omovog zakona
• zna da nađe aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu i faktor snage
• izračuna rezonantnu učestanost
• rešava zadatke

• Redna veza otpornika i kalema
• Pojam impedanse
• Redna veza otpornika i kondenzatora
• Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora
• Redna rezonansa. Tomsonov obrazac
• Snage kod redne veze elemenata
• Faktor snage

Paralelna veza elemenata u kolu naizmenične struje

• Sticanje osnovnih znanja o paralelnoj vezi elemenata i pojmu admitanse u kolu naizmenične struje

• nacrta kolo kod paralelne veze elemenata
• napiše i objasni izraze za kompleksnu admitansu i admitansu
• nacrta fazorski dijagram napona, struja, admitansi i snaga
• da razume i objasni razlog za popravku faktora snage

• Paralelna veza prijemnika
• Pojam admitanse
• Paralelna veza otpornika, kalema i kondenzatora
• Popravka faktora snage

Složena kola

• Sticanje osnovnih znanja o kombinovanoj vezi elemenata, rešavanju složenih kola pomoću Kirhofovih zakona i Tevenenove teoreme

• izračuna ekvivalentnu kompleksnu impedansu kod mešovite veze
• postavi sistem jednačina po Prvom i Drugom Kirhofovom zakonu za rešavanje složenog kola
• razume način rešavanja sistema jednačina sa kompleksnim brojevima
• zna da reši kolo pomoću Tevenenove teoreme
• zna da postavi sistem jednačina za metod konturnih struja i metod superpozicije
• rešava zadatke

• Kombinovana veza elemenata
• Transformacija trougla u zvezdu i obrnuto
• Pojam složenog kola
• Rešavanje složenih kola direktnom primenom Prvog i drugog Kirhofovog zakona
• Rešavanje složenih kola
• Tevenenova teoreme
• Rešavanje složenih kola Tevenenovom teoremom
• Postavljanje jednačina metodom konturnih struja
• Postavljanje jednačina Teoremom superpozicije

Spregnuta i oscilatorna kola

• Sticanje osnovnih znanja o induktivno spregnutim kalemovima, transformatorima i oscilatornim kolima

• zna da nacrta i označi induktivno spregnuto kolo i napiše jednačinu za transformator
• zna da objasni princip rada transformatora
• zna da objasni princip rada autotransformatora
• razume zavisnost modula impedanse i modula struje rednog oscilatornog kola od učestanosti
• objasni zavisnost modula impedanse i modula struje rednog oscilatornog kola od učestanosti
• objasni zavisnost modula impedanse paralelnog oscilatornog kola od učestanosti
• razume pojmove propusni opseg i faktor dobrote oscilatornog kola

• Induktivno spregnuti kalemovi
• Koeficijent sprege
• Transformatori
• Autotransformator
• Redno oscilatorno kolo
• Paralelno oscilatorno kolo

Trofazni sistemi

• Sticanje osnovnih znanja o generatoru trofazne elektromotorne sile (ems), vezi generatora i prijemnika u zvezdu i trougao, snazi trofaznog sistema i asinhronim i sinhronim motorima

• zna definiciju faznih i linijskih napona
• nacrta šeme trofaznog sistema sa vezom u zvezdu i trougao
• objasni snagu trofaznog sistema
• razume obrtno magnetno polje i sinhroni i asinhroni motor

• Simetrični trofazni sistem
• Generator trofazne ems
• Veza namotaja generatora u zvezdu i trougao
• Veza prijemnika u zvezdu i trougao
• Nesimetrični trofazni sistem
• Snaga trofaznog sistema
• Obrtno magnetno polje. Sinhroni i asinhroni motori

Naziv predmeta:

RAČUNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA

Godišnji fond časova:

74

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

1. Upoznavanje učenika sa osnovnim vrstama i karakteristikama multimedijalnih sadržaja
2. Osposobljavanje učenika za korišćenje softverskih alata za kreiranje multimedijalnih sadržaja

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u računarsku grafiku i multimediju

• Usvajanje osnovnih znanja o pojmu računarske grafike i multimedije

• Objasni pojam računarske grafike i multimedije
• Navede vrste multimedijalnih sadržaja
• Navede elemente multimedijalnog sistema
• Navede oblasti primene multimedije

• Pojam računarske grafike i multimedije
• Vrste multimedijalnih sadržaja
• Multimedijalni sistem
• Područje primene multimedije

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe: 74 časa

Mesto realizacije nastave
Vežbe se realizuju u kabinetu sa računarima (preporučuje se po jedan učenik za računarom).

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na 2 grupe.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Preporuke za realizaciju nastave
Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno.
Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe, a zatim na konkretnim primerima vežbu izvesti na računaru.
Nakon toga učenici treba samostalno da izvedu predviđenu vežbu.
Obradu svih vrsta multimedijalnih sadržaja realizovati pomoću aktuelnih programskih paketa po izboru nastavnika.
Učenike osposobiti da prate i primenjuju aktuelne novitete u razvoju softverskih alata.

Okvirni broj časova po temama:
• Uvod u računarsku grafiku i multimediju: 2
• Rad sa tekstom: 6
• Obrada slika: 30
• Obrada zvuka: 10
• Obrada video zapisa: 8
• Animacije: 10
• Izrada samostalnog projekta: 8

Rad sa tekstom

• Usvajanje osnovnih znanja o alatima za obradu teksta
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata za obradu teksta

• Razlikuje formate teksta
• Koristi alate za obradu teksta
• Navede parametre fontova
• Objasni funkciju font editora
• Koristi OCR softver
• Kreira dokumente u PDF formatu

• Primena teksta u multimediji
• Formati teksta
• Rad sa tekstom i alati za obradu teksta
• Fontovi; instalacija željenih fontova; font editori
• OCR softver
• PDF format

Obrada slika

• Usvajanje osnovnih znanja o predstavljanju slike u digitalnom obliku i alatima za kreiranje i obradu slika
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata za kreiranje i obradu slika

• Navede osnovne karakteristike digitalne slike
• Objasni kako nastaju boje
• Objasni razliku između aditivnog i suptraktivnog modela boja
• Objasni označavanje kompjuterskih boja
• Razlikuje vektorsku i rastersku grafiku
• Objasni značaj i primenu kompresije slika
• Navede najčešće korišćene formate slika
• Vrši konverziju jednog formata u drugi
• Navede osnovne postupke za obradu slika
• Koristi programe za kreiranje i obradu slika u vektorskoj grafici
• Koristi programe za kreiranje i obradu slika u bitmapiranoj grafici
• Navede razlike između slika koje se pripremaju za ekranski prikaz, štampu i veb

• Digitalno predstavljanje slika
• Boje; aditivni i suptraktivni model boja; kompjuterske boje; paleta boja
• Vektorska grafika
• Rasterska (bitmapirana) grafika
• Osnovni formati slika; kompresija slika; konverzija jednog formata u drugi
• Osnovna obrada slika
• Izvori slika; biblioteka gotovih slika
• Priprema slika za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internet stranama

Obrada zvuka

• Usvajanje osnovnih znanja o digitalnom zvuku i alatima za kreiranje i obradu zvuka
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata za kreiranje i obradu zvuka

• Objasni razliku između analognog i digitalnog zvuka
• Navede najčešće korišćene audio zapise
• Vrši konverziju jednog formata u drugi
• Navede najčešće korišćene alate za obradu zvuka
• Navede osnovne postupke za obradu zvuka
• Koristi alate za osnovnu obradu zvuka

• Analogni i digitalni zvuk
• Formati audio zapisa; kompresija audio zapisa; konverzija jednog formata u drugi
• Alati za obradu zvuka
• Osnovni postupci obrade zvuka

Obrada video zapisa

• Usvajanje osnovnih znanja o digitalnom videu i alatima za kreiranje i obradu video zapisa
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata za kreiranje i obradu videa

• Navede definiciju video zapisa
• Navede vrste video zapisa
• Navede osnovne formate video zapisa
• Vrši konverziju jednog formata u drugi
• Koristi alate za kreiranje i obradu video zapisa

• Definicija videa; vrste video zapisa
• Formati video zapisa; kompresija; konverzija formata
• Alati za kreiranje i obradu video zapisa

Animacije

• Usvajanje osnovnih znanja o animacijama i alatima za kreiranje animacija
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata za kreiranje animacija

• Objasni pojam animacije
• Objasni razliku između klasičnih filmskih i kompjuterskih animacija
• Navede vrste kompjuterskih animacija
• Navede karakteristike animacija na vebu
• Objasni pojam interaktivnih animacija
• Objasni pojam 3D animacija
• Koristi alate za kreiranje jednostavnih GIF animacija

• Pojam animacije; klasične filmske i kompjuterske animacije
• Vrste kompjuterskih animacija
• Animacije na vebu
• Interaktivne animacije
• 3D animacije
• Alati za izradu animacija

Izrada samostalnog projekta

• Osposobljavanje učenika za izradu multimedijalnog projekta

• Koristi alat za izradu multimedijalnog projekta

• Multimedijalni projekat; faze multimedijalnog projekta
• Komponente potrebne za izradu multimedijalnog projekta
• Autorski sistemi (alati)

Naziv predmeta:

PROGRAMIRANJE

Godišnji fond časova:

74

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje sposobnosti za precizno formulisanje problema različite prirode;
2. Razvijanje sposobnosti za postupnost i sistematičnost u rešavanju problema;
3. Razvijanje logičkog zaključivanja i kritičkog mišljenja;
4. Razvijanje inicijative za formalizaciju i uopštavanje različitih zadataka i postupaka rešavanja pomoću algoritama;
5. Obučavanje učenika za analizu algoritama i programa radi otklanjanja formalnih i logičkih grešaka;
6. Osposobljavanje učenika za pisanje strukturiranih programa;
7. Usvajanje osnova za dalje samostalno sticanje znanja i usavršavanje;
8. Formiranje osnove za dalje obrazovanje.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Upoznavanje učenika sa osnovnim etapama u rešavanju problema pomoću računara.

• definiše pojmove sintakse i semantike;
• navede etape rešavanja zadatka.

• Programski jezici - namena i definicija.
• Sintaksa i semantika programskog jezika.
• Analiza problema, etape rešavanja zadatka, koraci razvoja programa.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Laboratorijske vežbe 74 časa

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na dve grupe

Mesto realizacije nastave
• Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskom kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave:
• Program dozvoljava slobodu izbora programskog jezika. Za realizaciju nastavnog programa programiranje preporučuje se programski jezik C i aktuelno razvojno okruženje a ujedno i besplatno: Microsoft Visual Studio Express.
• Program realizovati kroz časove laboratorijskih vežbi u računarskoj učionici. Odeljenje podeliti u dve grupe. Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi).

Algoritmi

• Razvijanje sposobnosti kod učenika za algoritamsko rešavanje problema.

• objasni pojam algoritma i njegovu namenu;
• sastavi i testira elementarne algoritme;
• razlikuje osnovne algoritamske strukture;
• kreira linijske, razgranate i ciklične algoritme;
• uoči mesta grananja i formuliše uslove;
• uoči osnovne elemente ciklusa (priprema, telo, kriterijum izlaska);
• prepozna da li je ciklus brojački, sa postuslovom ili sa preduslovom;
• kombinuje različite algoritamske strukture.

• Definicija i zadatak algoritma.
• Sintaksni dijagrami. Grafički zapis algoritama.
• Klasifikacija struktura algoritama.
• Algoritmi sa prostom linijskom strukturom.
• Algoritmi sa razgranatom strukturom.
• Algoritmi sa cikličnom strukturom.
• Provera ispravnosti algoritama.

• Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe, a zatim na konkretnim primerima, zadacima iz oblasti matematike i stručnih predmeta, vežbu izvesti na računaru. To isto treba da izvede svaki učenik samostalno (ili najviše dva učenika za jednim računarom).

• Programom je predviđeno sticanje osnovnih znanja i veština za razumevanje i samostalno rešavanje zadataka pomoću računara korišćenjem tehnika struktuiranog, modularnog i objektno orijentisanog programiranja

• Koristiti sva dostupna nastavna sredstva.
• Koristiti multimedijalne prezentacije.
• Upućivati učenike da koriste internet.
• Primenjivati rad u parovima i rad u manjim grupama.
• Motivisati učenike da rade samostalne radove.

Struktura jezika i tipovi podataka

• Osposobljavanje učenika za korišćenje deklarativnih naredbi.

• razume značenje osnovnih tipova podataka, ključnih reči, promenljivih, konstanti.
• razume osnovnu strukturu programa.
• deklariše promenljive u programu.
• koristi ključne reči, identifikatore, konstante i promenljive.
• napiše programski kod za unos i prikaz podataka u zadatom formatu.

• Struktura programskog jezika.
• Struktura programa.
• Ključne reči, identifikatori, konstante i promenljive.
• Osnovni tipovi podataka.
• Unos i prikaz podataka.
• Naredbe i funkcije za unos i prikaz podataka.
• Elementi razvojnog okruženja,
• Rad sa razvojnim okruženjem, i prevodiocem prikazan kroz primer jednog jednostavnog programa.

Izrazi i naredbe

• Osposobljavanje učenika za formiranje izraza i korišćenje izvršnih naredbi.

• prepozna osnovne tipove operatora;
• piše izraze i naredbe koristeći operatore;
• prepozna standardne funkcije;
• primenjuje standardne funkcije pri formiranju izraza.

• Operatori jezika.
• Izrazi, naredbe, prvenstvo operatora.
• Operator dodele vrednosti.
• Aritmetički operatori.
• Relacijski operatori.
• Logički operatori.
• Operatori nad bitovima.
• Dodatni operatori dodele vrednosti.
• Operatori inkrementiranja i dekrementiranja.
• Standardne funkcije.

Razgranate programske strukture

• Osposobljavanje učenika za korišćenje naredbi grananja.

• prepozna osnovne naredbe grananja;
• definiše izraz na osnovu koga se određuje tok izvršavanja algoritma i programa;
• koristi različite tipove grananja (dve ili više grana).

• Sekvenca i selekcija.
• Naredba grananja.
• Naredba višestrukog grananja.

Ciklične programske strukture

• Osposobljavanje učenika za korišćenje naredbi ciklusa.

• prepozna osnovne naredbe vezane za formiranje programskih ciklusa;
• koristi naredbe za formiranje brojačkih ciklusa, ciklusa sa preduslovom i ciklusa sa postuslovom;
• koristiti naredbu za prevremeni izlazak iz ciklusa;
• koristi naredbu za preskakanje naredbi unutar ciklusa.

• Osnovni ciklusi.
• Naredba brojačkog ciklusa.
• Naredbe ciklusa sa preduslovom i postuslovom.
• Prevremeni izlazak iz iz ciklusa.

Jednodimenzionalni niz

• Osposobljavanje učenika za rad sa jednodimenzionalnim nizovima.

• definiše nizovni tip i deklariše nizovne promenljive;
• razume vezu između indeksa niza i elementa niza;
• koristi nizovne promenljive u izrazima;
• koristi razne tehnike pretraživanja niza;
• isprogramira određivanje maksimuma i minimuma niza;
• isprogramira uređenje niza po zadatom redosledu.

• Definicija i deklaracija niza.
• Inicijalizacija niza.
• Pristupanje elementima niza.
• Pretraživanje niza.
• Određivanje minimalnog i maksimalnog elementa.
• Uređenje niza u rastućem i opadajućem redosledu.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. aktivnost na času
4. veštinu samostalnog pisanja koda programa

Okvirni broj časova po temama

• Uvod (preporučuje se 4 časova)
• Algoritmi (preporučuje se 30 časova)
• Struktura jezika i tipovi podataka (preporučuje se 8 časova)
• Izrazi i naredbe (preporučuje se 8 časova)
• Razgranate programske strukture (preporučuje se 8 časova)
• Ciklične programske strukture (preporučuje se 8 časova)
• Jednodimenzionalni niz (preporučuje se 8 časova)

Naziv predmeta:

PROGRAMIRANJE

Godišnji fond časova:

140 (70 teorija + 70 vežbe)

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanje učenika za savladavanje modularnog pristupa rešavanju problema
2. Osposobljavanje učenika za savladavanje naprednih tehnika u radu sa nizovima
3. Osposobljavanje učenika za savladavanje osnovnih tehnika u radu sa pokazivačima
4. Osposobljavanje za izradu programa u kojima se učitavaju, prikazuju i izvode različite operacije nad višedimenzionalnim nizovima.
5. Osposobljavanje za izradu programa u kojima se učitavaju, prikazuju i izvode različite operacije nad nizovima i stringovima
6. Osposobljavanje za deklarisanje, unos i prikazivanje struktura podataka
7. Osposobljavanje za kreiranje, upotrebu i izvođenje operacija nad datotekama

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Jednodimenzionalni niz ili vektor

Osposobljavanje za izradu programa u kojima primenjuju napredne tehnike za rad sa nizovima

• primenjuje tehnike rada sa nizovima: formiranje, rotiranje, sortiranje, sažimanje i proširivanje;

• Pretraživanje vektora
• Rotiranje vektora
• Invertovanje vektora
• Sortiranje vektora
• Sažimanje vektora
• Proširivanje vektora

Na početku teme učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Teorija 70 časova
• Laboratorijske vežbe 70 časova

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na tri grupe

Mesto realizacije nastave
• Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskom kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave:
Program dozvoljava slobodu izbora programskog jezika. Za realizaciju nastavnog programa programiranje preporučuje se programski jezik C i aktuelno razvojno okruženje a ujedno i besplatno: Microsoft Visual Studio Express.
• Program realizovati kroz časove teorije i laboratorijskih vežbi u računarskoj učionici. Na vežbama odeljenje podeliti u tri grupe. Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi).
• Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe.

Pokazivači

Osposobljavanje učenika za rad sa pokazivačima

• koristi pokazivačke promenljive;
• koristi pokazivače u ulozi indirektnog adresiranja (diferenciranje pokazivača);
• primenjuje adresnu aritmetiku pokazivača kroz vektor;
• razume korišćenje generičkog pokazivača i njegovu primenu kroz funkciju malloc i formiranje dinamičkog podatka;

• Definicija pokazivača
• Inicijalizacija pokazivača
• Vektori pokazivači
• Adresna aritmetika
• Generički pokazivači

Funkcije

Osposobljavanje učenika za modularni pristup rešavanju problema

• razume pojam dekompozicije problema;
• razlikuje pisanje prototipa funkcije, definisanje funkcije i poziv funkcije;
• koristi funkcije u programima za rešavanje raznih zadataka iz oblasti matematike, osnova elektrotehnike i fizike;
• razume pojam rekurzivnih funkcija;
• razume prenos parametara;
• razume ulogu pokazivača u bočnim; efektima;
• koristi niz u funkcijama;
• koristi funkcije koje vraćaju pokazivačke promenljive;
• formira sopstvenu biblioteku funkcija (niz, bitwise);

• Definicija i osobine funkcija
• Definisanje funkcije
• Pozivanje funkcije
• Predaja parametara po vrednosti
• Rekurzivne funkcije
• Predaja parametara po referenci
• Funkcije koje vraćaju pokazivače
• Pokazivači na funkcije
• Formiranje sopstvene biblioteke funkcija

• Pokazivače obraditi kao vrlo efikasan mehanizam za: obradu nizova, dinamičko formiranje objekata u memoriji i njihovu obradu.

• Akcenat postaviti na efikasnosti koja se postiže upotrebom modula.

• Strukture obraditi kao dobar alat za predstavljanje apstraktnih objekata kao što su kompleksni brojevi, geometrijski likovi i slično.

• Kroz zadatke sa strukturama uvežbavati i tehnike rada sa funkcijama, pokazivačima i modulima.

• Globalni ishod ovog predmeta je da učenik bude u stanju da izvrši dekompoziciju programa u kome se svaka akcija obrađuje pozivanjem odgovarajuće funkcije.

• Program treba da omogući učitavanje podataka iz datoteke uz formiranje niza struktura., obradu podataka smeštenih u nizu i na kraju upisivanje podataka iz niza u datoteku.

Višedimenzionalni nizovi

Osposobljavanje učenika za rad sa višedimenzionalnim nizovima

• razlikuje jednodimenzionalni od višedimenziomalnog niza;
• piše programe za unos, formiranje i prikaz dvodimenzionalnog niza;
• piše programe za pretraživanje višedimenzionalnih nizova;
• koristi indekse kod višedimenzionalnog niza;
• koristi matrice i funkcije;

• Definicija višedimenzionalnog niza
• Deklaracija višedimenzionalnog niza
• Dvodimenzionalni niz ili matrica
• Prolasci kroz matricu vrsta po vrsta
• Prolasci kroz matricu kolona po kolona
• Spiralni prolazak kroz matricu
• Matrice i funkcije

Stringovi i tekstualne datoteke

Osposobljavanje za izradu programa u kojima se učitavaju, prikazuju i izvode različite operacije nad stringovima

Osposobljavanje za kreiranje, upotrebu i izvođenje operacija nad tekstualnim datotekama

• uoči razliku između niza i stringa;
• primenjuje tehnike rada sa nizom u radu sa stringom;
• piše programe za unos, formiranje i prikaz stringa;
• piše programe za pretraživanje stringova;
• primenjuje funkcije iz biblioteke ctype.h;
• primenjuje funkcije iz biblioteke string.h;
• primenjuje adresnu aritmetiku pokazivača nad stringom;
• razume šta su datoteke i čemu služe;
• samostalno otvara i kreira datoteke;
• izvodi operacije pretraživanja u datotekama;
• koristi u radu sa tekstualnim datotekama učitavanje podataka znak po znak ili red po red;
• formatira podatke u tekstualnoj datoteci;

• Definicija stringa
• Inicijalizacija stringa
• Unos i ispis stringa
• Stringovi i funkcije
• Stringovi i pokazivači
• Osnovne funkcije za rad sa znakovima
• Osnovne funkcije za rad sa stringovima
• Niz pokazivača na stringove
• Definicija i podela datoteke
• Znakovno usmereni ulaz izlaz
• Argumenti iz komandne linije
• Formatirani ulaz izlaz
• Pozicioniranje unutar datoteke

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Veštinu samostalnog pisanja koda programa

Okvirni broj časova po temama

Teorija:
• Jednodimenzionalni niz ili vektor (preporučuje se 8 časova)
• Pokazivači (preporučuje se 4 časova)
• Funkcije (preporučuje se 14 časova)
• Višedimenzionalni nizovi (preporučuje se 14 časova)
• Stringovi i tekstualne datoteke (preporučuje se 20 časova)
• Strukturne i binarne datoteke (preporučuje se 10 časova)

Laboratorijske vežbe:
• Jednodimenzionalni niz ili vektor (preporučuje se 8 časova)
• Pokazivači (preporučuje se 4 časova)
• Funkcije (preporučuje se 14 časova)
• Višedimenzionalni nizovi (preporučuje se 14 časova)
• Stringovi i tekstualne datoteke (preporučuje se 20 časova)
• Strukturne i binarne datoteke (preporučuje se 10 časova)

Strukturne i binarne datoteke

Osposobljavanje za deklarisanje, unos i prikazivanje struktura podataka i njihovo čitanje i upis u binarnu datoteku

• uoči prednosti i neophodnost složenih podataka;
• definiše strukturu;
• kreira strukturu i pravilno pristupa poljima strukture pomoću operatora. ili operatora ->;
• koristi nizove struktura;
• razlikuje binarnu datoteku od tekst datoteke;
• koristi funkcije za upis i čitanje složenih podataka u binarnu datoteku;
• koristi argumente komandne linije za pristup datotekama;

• Definicija strukture
• Deklaracija strukturne promenljive
• Pristup poljima strukture
• Inicijalizacija strukturne promenljive
• Nizovi struktura
• Strukture i funkcije
• Binarne datoteke

Naziv predmeta:

PROGRAMIRANJE

Godišnji fond časova:

140 (70 teorija + 70 vežbe)

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Usvajanje osnovnih znanja iz koncepta objektom orijentisanog programiranja
2. Osposobljavanje učenika za pisanje programa u kojima se vrši kreiranje osnovnih elemenata Windows aplikacije
3. Osposobljavanje učenika za pisanje programa u kojima se koriste najvažnije komponente iz biblioteke komponenata
4. Osposobljavanje učenika za pisanje programa u kojima se formiraju klase kao složeni tipovi podataka
5. Osposobljavanje učenika za usvajanje osnova za dalje, samostalno sticanje znanja i usavršavanje.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni koncepti objektno orijentisanog jezika

Razumevanje osnovnih koncepata objektno orjentisanog programiranja

• Definiše pojam klase
• Razume razliku između klase i objekta
• Razume zaštitu podataka u klasi (razlika između klase i strukture)
• Razume objekat i kako se on upisuje u memoriju
• Kreira konstruktor
• Kreira destruktor
• Razume vezu između roditelja i potomka
• Razume polimorfizam i primenjuje ga u konceptu nasleđivanja

• Klasa
• Objekat
• Enkapsulacija
• Konstruktori
• Destruktori
• Nasleđivanje
• Polimorfizam

Na početku teme učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Teorija 70 časova
• Laboratorijske vežbe 70 časova

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na tri grupe

Mesto realizacije nastave • Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskom kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave:
• Program dozvoljava slobodu izbora programskog jezika. Za realizaciju nastavnog programa programiranje preporučuje se programski jezik C# i aktuelno razvojno okruženje a ujedno i besplatno: Microsoft Visual Studio Express.

• Program realizovati kroz časove teorije i laboratorijskih vežbi u računarskoj učionici. Na vežbama odeljenje podeliti u tri grupe. Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi).

• Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe.

• Akcenat je na osnovnim konceptima objektno orjentisanog programiranja.

• Primeri moraju biti jasni i što kraći kako bi učenik mogao da ih što lakše savlada.

• Korišćenjem tajmera i nizova i matrica pokazivača na komponente mogu se programirati jednostavne animacije i igrice.

• Igrice se mogu odnositi na korisnik protiv korisnika ili korisnik protiv računara.

Objektni jezik i C jezik, šta je isto a šta različito

Usvajanje razlike koje izabrani programski jezik pruža u odnosu na C jezik

• Koristi podatke logičkog tipa
• Koristi podatke nabrojivog i strukturnog tipa
• Razume deklaraciju promenljivih na nivou bloka (For each in ciklus)
• Koristi funkcije sa istim imenom a drugim parametrima
• Razume pokazivač na objekat čija je metoda pozvana
• Definiše dinamički objekat

• Logički podaci
• Definisanje nabrojivog i strukturnog tipa
• Definisanje podataka na nivou bloka
• Preklapanje imena funkcije
• Reference
• Operator this
• Dinamički objekti

Klase

Osposobljavanje za izradu programa u kojima se koriste klase

• Razume prednosti klase u odnosu na strukturu
• Piše i testira programe u kojima se operatori preklapaju (ne kod Jave)
• Razume prednosti enkapsulacije podataka
• Piše i testira programe u kojima se koristi nasleđivanje
• Piše i testira programe u kojima se koristi polimorfizam
• Definiše metode
• Razlikuje izmenu polja klase od čitanja polja iz klase
• Koristi iste funkcije u više klasa
• Piše i testira programe u kojima se demonstrira primena klase

• Pojam klase
• Enkapsulacija podataka
• Razlika između klase i strukture
• Podrazumevani konstruktor
• Konstruktor sa parametrima
• Konstruktor kopije
• Metode
• Set metode
• Get metode
• Veza između klasa (friend funkcije ili interface)
• Preklapanje imena funkcije

Izvedene klase

Osposobljavanje učenika za upotrebu izvedene klase

• Razlikuje klasu od izvedene klase
• Formira konstruktore izvedenih klasa
• Razume upotrebu apstraktnih klasa
• Piše i testira programe u kojima se koriste apstraktni tipovi podataka
• Realizuje povezivanje klasa na osnovu dijagrama klasa

• Definicija izvedene klase
• Upotreba članova izvedene klase
• Konstruktori izvedenih klasa
• Kompozicija klase
• Apstraktna klasa
• Zajednički članovi klase
• Unutrašnja klasa
• Dijagram klasa

Rukovanje izuzecima

Osposobljavanje učenika za rukovanje izuzecima

• Razume obradu greške (slanje, prijem, obrada)
• Piše i testira programe u kojima se koristi rukovanje izuzecima

• Rukovanje izuzecima
• Prijavljivanje izuzetaka
• Prihvatanje izuzetaka

Biblioteka komponenata

Osposobljavanje za izradu projekata u kojima se koriste vektori i matrice komponenti

• Formira projekat
• Primenjuje standardne komponente iz biblioteke komponenti
• Formira i pozicionira komponente
• Podešava veličinu i izgled komponenti
• Koristi svojstva i metode komponenti
• Programira događaje miša
• Uoči zajednička svojstva komponenti
• Koristi nizove i matrice komponenti
• Primenjuje komponentu Timer
• Programira događaje tastature

• Izrada projekta
• Forma
• Svojstva
• Metode
• Događaji
• Labela
• Dugme
• Događaji miša
• Slika (Image)
• Zajednička svojstva za sve komponente
• Okvir za tekst (Edit)
• Panel
• Kastovanje komponente nad kojom se desio događaj
• Okvir za grupu
• Okvir za potvrdu
• Grupa radio dugmadi
• Događaj tastature
• Komponenta ListBox
• Kombinovani okvir za tekst sa listom (ComboBox)
• Komponenta Timer
• Dinamičko kreiranje komponenti
• Niz pokazivača na komponente
• Matrica pokazivača na komponente

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Veštinu samostalnog pisanja koda programa

Okvirni broj časova po temama

Teorija:

• Osnovni koncepti objektno orijentisanog jezika (preporučuje se 4 časova)
• Objektni jezik i C jezik (preporučuje se 6 časova)
• Klase (preporučuje se 8 časova)
• Izvedene klase (preporučuje se 10 časova)
• Rukovanje izuzecima (preporučuje se 6 časova)
• Biblioteka komponenata (preporučuje se 36 časova)

Laboratorijske vežbe:

• Osnovni koncepti objektno orijentisanog jezika (preporučuje se 4 časova)
• Objektni jezik i C jezik (preporučuje se 6 časova)
• Klase (preporučuje se 8 časova)
• Izvedene klase (preporučuje se 10 časova)
• Rukovanje izuzecima (preporučuje se 6 časova)
• Biblioteka komponenata (preporučuje se 36 časova)

Naziv predmeta:

PROGRAMIRANJE

Godišnji fond časova:

93

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanje učenika za rad sa dinamičkim podacima
2. Osposobljavanje učenika za kreiranje šablona, razumevanje i korišćenje standardnih šablona u radu sa nizom, mapom i listom
3. Ovladavanje konkurentnim programiranjem
4. Osposobljavanje učenika za pisanje aplikacija koje koriste baze podataka

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Dinamičke strukture podataka

• Usvajanje osnovnih znanja o dinamičkim strukturama podataka i tehnikama rada sa njima

• Definiše dinamički niz
• Definiše jednostruko spregnutu listu
• Uoči razliku između logičke i fizičke strukture
• Formira jednostruko spregnutu listu
• Dodaje čvor u listu
• Briše čvor iz liste
• Realizuje operacije nad izvedenim strukturama podataka (stek, red, Sentinel lista)

• Dinamički niz
• Definicija jednostruko spregnute liste
• Logička i fizička struktura
• Jednostruko spregnuta lista
• Inicijalizacija jednostruko spregnute liste
• Dodavanje čvora u listu
• Brisanje čvora iz liste
• Stek
• Red
• Sentinel lista

Na početku teme učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Laboratorijske vežbe 93 časa

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na tri grupe

Mesto realizacije nastave
• Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskom kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave:
• Program dozvoljava slobodu izbora programskog jezika. Za realizaciju nastavnog programa programiranje preporučuje se programski jezik C# i aktuelno razvojno okruženje a ujedno i besplatno: Microsoft Visual Studio Express.

Program realizovati kroz časove laboratorijskih vežbi u računarskoj učionici. Na vežbama odeljenje podeliti u tri grupe. Vežbe realizovati u bloku od 3 časa nedeljno (po svakoj grupi).

Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe.

Generičke klase

• Osposobljavanje učenika za kreiranje šablona univerzalnih složenih struktura za sve tipove podataka

• Definiše šablone (templates)
• Formira šablon za niz, listu
• Primeni šablone iz biblioteke šablona: liste i mape

• Definisanje šablona
• Generička klasa
• Šablon niza
• Šablon dinamičkog niza
• Šablon jednostruko spregnute liste
• Izvedena generička klasa
• Korišćenje bibliotečkih šablona liste i mape (ArrayList i HashMap)

Akcenat je na osnovnim konceptima objektno orjentisanog programiranja. Primeri moraju biti jasni i što kraći kako bi učenik mogao da ih što lakše savlada.

Pri realizaciji tematske celine Dinamičke strukture podataka: Potrebno je objasniti dinamičke strukture podataka, jednostruko spregnutu listu uz posebno naglašavanje operacija nad listama: čitanje, dodavanje i brisanje čvora liste. Potrebno je realizovati sve one metode nad listom koje poseduju osnovni šabloni liste.

Pri realizaciji tematske celine Generičke klase: Praviti šablone liste, niza i dinamičkog niza. Uz korišćenje bibliotečkih šablona praviti aplikaciju za obradu podataka.

Pri realizaciji tematske celine Klasa za rad sa stringovima i klasa za rad sa datumom i Meniji, dijalozi i rad sa više formi: Objasniti standardnu klasu za rad sa stringovima, a posebno metode za insetrovanje, brisanje i pretraživanje delova stringa. Praviti aplikacije sa sistemima menija uz rad sa više formi.

Pri realizaciji tematske celine Datoteke: Napraviti aplikaciju uz korišćenje šablona liste i mapa za obradu podataka i njihovo čuvanje u datotekama.

Pri realizaciji tematske celine Grafika i niti: Pisati aplikacije za crtanje osnovnih dvodimenzionalnih oblika. Praviti animacije i igrice uz korišćenje niti. Napraviti sopstvenu komponentu sa svojstvima, metodama i događajima.

Pri realizaciji tematske celine Baze podataka: Ponoviti gradivo koje se odnosi na projektovanje matematičkog modela baze podataka uz podsećanje kako se uspostavljaju relacije. Na osnovu matematičkog modela generisati fizički model baze. Izvršiti unos podataka u bazu, a potom SQL upitima ažurirati sadržaj baze. Napraviti interfejs aplikacije i izvršiti povezivanje sa bazom. Programski izvršiti učitavanje, obradu i ponovni upis podataka u bazu. Obraditi prikaz podataka iz baze u odgovarajućem XML formatu i prikaz podataka pred štampu i štampanje podataka iz baze.

Klasa za rad sa stringovima i klasa za rad sa datumom

Osposobljavanje učenika za rad sa specijalizovanim klasama

• Objasni klasu stringa
• Koristi metode klase stringa
• Piše programe sa kontrolom unosa
• Objasni klasu vreme
• Objasni klasu datum

• Klasa za rad sa stringom
• Metode klase za rad sa stringom
• Kontrola unosa na nivou polja za unos podataka
• Klasa za rad sa vremenom
• Klasa za rad sa datumom

Meniji, dijalozi i rad sa više formi

Osposobljavanje za rad sa menijima, dijalozima i sa više formi

• Uoči razliku između tipova menija
• Uoči razliku između menija i palete komandi
• Piše aplikacije sa više formi

• Dijalog uz prikaz poruke
• Pomoćni meni
• Glavni meni
• Paleta komandi
• Rad sa više formi

Datoteke

Osposobljavanje za rad sa datotekama

• Koristi komponente (kontrole) i metode koje omogućavaju ažuriranje tekstualne ili binarne datoteke

• Prozori za dijalog otvori
• Prozori za dijalog snimi
• Obrada tekstualne datoteke
• Obrada binarne datoteke

Grafika i niti

Upoznavanje osnovnih elemenata grafike uz korišćenje konkurentnog programiranja

• Objasni konkurentno programiranje
• Razume sinhronizaciju niti
• Pravi animacije korišćenjem grafike i niti

• Klasa za rad sa grafikom
• Crtanje linije
• Crtanje pravougaonika
• Crtanje kvadrata
• Crtanje kruga
• Crtanje elipse
• Crtanje lukova
• Korišćenje niti u aplikacijama
• Pravljenje animacije
• Projektovanje nove komponente sa svojstvima, metodama i događajima

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Veštinu samostalnog pisanja koda programa

Okvirni broj časova po temama

• Dinamičke strukture podataka (preporučuje se 15 časova)
• Generičke klase (preporučuje se 15 časova)
• Klasa za rad sa stringovima i klasa za rad sa datumom (preporučuje se 9 časova)
• Meniji, dijalozi i rad sa više formi (preporučuje se 9 časova)
• Datoteke (preporučuje se 9 časova)
• Grafika i niti (preporučuje se 15 časova)
• Baze podataka (preporučuje se 21 časova)

Baze podataka

Usvajanje osnovnih primena kontrola i ojektno orijentisanog programiranja u radu sa bazama podataka

• Shvati organizaciju podataka već projektovane baze
• Koristi SQL upite
• Formira objekat za komunikaciju sa bazom i prikaže podatke na ekranu
• Formira XML formate koje će koristiti prilikom pravljenja izveštaja

• Projektovanje baze podataka
• SQL upiti i ažuriranje baze podataka
• Pravljenje interfejsa aplikacije i konekcija na bazu podataka
• Učitavanje podataka iz baze
• Upisivanje podataka u bazu
• XML formati podataka
• Pravljenje izveštaja
• Pregled i štampanje izveštaja

Naziv predmeta:

APLIKATIVNI PROGRAMI

Godišnji fond časova:

70

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanja učenika za korišćenje računara, aplikativnog softvera i uključivanje u digitalno društvo
2. Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama: Microsoft Office Excel 2007, Open Office
3. Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa bazama: Microsoft Office Access 2007,
4. Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za izradu prezentacija: Microsoft Office PowerPoint 2007, Open Office
5. Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za proračune u nauci: Electronich Workbench (Multisim)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Rad sa tabelama

• Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama

• instalira i pokrene program za rad sa tabelama;
• podesi radno okruženje;
• podesi radnu svesku, radni list i prozor;
• upiše podatak u ćeliju i kreće se po ćelijama;
• pronalazi i zamenjuje tekst;
• formatira ćelije, menja boju pozadine i teksta, uokviri ćelije, premešta ih i kopira;
• uklanja, umeće, sakrije i menja veličinu redova i kolona i spaja ćelije;
• koristi različite tipove podataka;
• koristi formule i funkcije:
• sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje
• minimum i maksimum
• srednja vrednost
• rad sa procentima
• kopiranje formula
• funkcija uslova (IF)
• funkcija SUMIF
• napredne funkcije (ugnjezdeni IF)
• sortiranje, filtriranje;
• kreira grafikone
• otvori nov i učita postojeći dokument;
• štampa dokument;

• Instalacija i pokretanje programa
• Podešavanje radnog okruženja
• Podešavanje izgleda strane
• Unošenje podataka u tabelu i manipulacija podacima
• Transformacije tabele
• Čuvanje dokumenta
• Oblikovanje tabele
• Manipulacija radnim listovima
• Korišćenje formula i funkcija
• Grafički prikaz podataka (tipovi, kreiranje i izmena grafikona)
• Štampanje dokumenta

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (2 časa x 35 sedmica = 70 časova)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave:
Vežbe se realizuju u kabinetu za informatiku.

Preporuke za realizaciju nastave:

Rad sa tabelama:
• Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom MS Excel i Open Office
Istaći razlike u odnosu na tabele u programima za obradu teksta
Korisno je stalno naglašavati da su mnoge operacije opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima
Insistirati na povezanosti između različitih podataka unutar tabele i značaju i primeni formula i funkcija

Rad sa bazama podataka

• Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa bazama podataka

• pokrene i zatvori aplikaciju za rad sa bazama podataka, otvori i prijavi se na postojeću bazu podataka;
• kreira novu bazu podataka i snimi bazu podataka na određenu lokaciju uređaja za čuvanje podataka;
• koristi funkciju pomoći u aplikaciji;
• menja vrstu pregleda tabele, obrasca, izveštaja;
• kreira i sačuva tabelu i odredi polja i tipove podataka u njima;
• doda polje u postojeću tabelu;
• doda i prilagodi podatke u slogu i briše podatke iz sloga;
• pronalazi u tabeli određeni slog;
• snimi i zatvori tabelu;
• definiše primarni ključ;
• postavi indeks u određeno polje, bez dopuštanja duplikata;
• promeni atribute polja (veličina polja, format broja, format datuma);
• menja širinu kolone u tabeli, premešta kolone u tabeli;
• kreira veze između tabela: jedan prema jedan, jedan prema više;
• briše veze između tabela i primenjuje pravila veza tako da se onemogući brisanje polja koja povezuju tabele sve dok postoji veza sa nekom od tabela;
• otvori postojeći obrazac, napravi i sačuva obrazac;
• koristi obrazac za unos, izmenu i brisanje zapisa;
• prelazi na određeni zapis u obrascu;
• dodaje i menja tekst u zaglavlju i podnožju obrasca;
• pamti i zatvara obrazac;
• koristi komandu pretraživanja za pronalaženje određene reči, broja ili datuma u slogu;
• primenjuje filter na tabeli ili obrascu, isključuje filter na tabeli ili obrascu;
• kreira i čuva jednostavni upit koji obuhvata jednu ili dve tabele, korišćenjem jednostavnog uslova pretraživanja;
• dodaje uslov upitu i koristi sledeće operatore: <, <=, >, >=, =, <>, AND, OR;
• uređuje upite: dodavanje, uklanjanje, skrivanje ili prikazivanje polja;
• pokreće upit, briše upit, pamti i zatvara upit;
• sortira podatke u tabeli, obrascu, rezultatu upita po rastućem ili opadajućem sortiranju i alfabetski;
• kreira i čuva izveštaj zasnovan na tabelama, upitima;
• menja raspored polja sa podacima i rubrike u izveštaju;
• grupiše podatke prema određenoj rubrici (polju) u izveštaju, rastuće ili opadajuće;
• prikaže određena polja u grupnom izveštaju preko: zbira, minimalne vrednosti, maksimalne vrednosti, prosečne vrednosti, izbrojanih stavki, određene tačke prekida;
• dodaje i menja tekst u zaglavlju i podnožju izveštaja;
• pamti i zatvara izveštaj;
• pregleda tabelu, obrazac, izveštaj za štampanje;
• promeni orjentaciju štampanja izveštaja (uspravno ili oboreno) i veličinu stranice;
• štampa rezultate upita;
• štampa određene stranice izveštaja i ceo izveštaj.

• Pojam baze podataka
• Manipulacija bazom podataka
• Promena osnovnih podešavanja
• Osnovne operacije sa tabelama
• Definisanje ključeva
• Priprema tabele
• Povezivanje tabela
• Rad sa obrascima
• Osnovne operacije kod pristupanja informacijama
• Upiti
• Sortiranje zapisa (slogova)
• Kreiranje izveštaja
• Priprema štampanja
• Opcije štampanja

Rad sa bazama podataka:
• Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom MS Access
Istaći razlike u odnosu na tabele u programima za obradu teksta
Korisno je stalno naglašavati da su mnoge operacije opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima
Insistirati na povezanosti između različitih podataka unutar tabele i značaju i primeni formula i funkcija

Program za prezentacije:
• Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom MS PowerPoint i Open Office
• Insistirati na ulozi prezentacije u društvu, a posebno u obrazovanju
Podsticati kod učenika kreativnost
Zahtevati od učenika da svako izradi i izloži svoju prezentaciju vodeći računa o najvažnijim pravilima (proba, trema, provera opreme, izgled prezentatora, držanje i način obraćanja)

Programi za proračune u nauci:
• Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom Elecrtonics Workbench (Multisim).
• Insistirati na ulozi programa u nauci, a posebno u elektrotehnici
Podsticati kod učenika kreativnost
Zahtevati od učenika da svako izradi i izloži svoj proračun vodeći računa o najvažnijim pravilima (proba, trema, provera opreme, izgled prezentatora, držanje i način obraćanja)

Ocenjivanje:
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda.
• Testove znanja.
• Testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama:
• Rad sa tabelama (preporučuje se 30 časova)
• Rad sa bazama podataka (preporučuje se 20 časova)
• Program za prezentacije (preporučuje se 10 časova)
• Programi za proračune u nauci (preporučuje se 10 časova)

Program za prezentacije

• Osposobljavanje učenika za rad sa programima za izradu prezentacija

• instalira i pokrene program za izradu prezentacija;
• podesi radno okruženje;
• otvori i snimi prezentaciju;
• izradi novu prezentaciju;
• primenjuje šablone;
• menja pozadine slajda;
• podešava grafičke elemente;
• koristi dodatne grafičke elemente (ClipArt);
• koristi animacije i multimediju;
• menja redosled slajdova;
• koristi i podešava Slide Show;
• pokrene prezentaciju;
• štampa prezentaciju;

• Osnovni pojmovi (prezentacija, uređaji za prezentaciju)
• Pripreme za izradu prezentacije
• Pojam slajda
• Organizacija slika
• Tekstualni deo prezentacije
• Dodavanje, brisanje i sakrivanje slajdova
• Efekti prelaza između slajdova
• Promena redosleda slajdova
• Prikazivanje prezentacije
• Čuvanje prezentacije
• Štampanje prezentacije i radnog materijala

Programi za proračune u nauci

• Osposobljavanje učenika za rad sa programima za proračune u nauci

• instalira i pokrene program;
• upozna radnu površinu;
• radi sa bibliotekom komponenti;
• poveže simbole;
• edituje komponente;
• izvrši simulaciju električnog kola;
• izvrši analizu i proračun;
• štampanje dokumenta;

• Osnovni pojmovi (karakteristike programa i radne površine);
• Rad sa bibliotekom (osnovne komponente);
• Upotreba instrumenata
• Povezivanje i editovanje komponenti;
• Simulacija električnog kola;
• Analiza i proračun električnog kola
• Štampanje radnog materijala

Naziv predmeta:

ELEKTRONIKA

Godišnji fond časova:

140 (105 teorija + 35 vežbe)

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje osnovnih znanja o diskretnim elektronskim elementima, njihovim karakteristikama i primeni u elektronskim kolima, linearnim, impulsnim i integrisanim kolima koja su potrebna za ostale stručne predmete

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Diode

• Usvajanje znanja o poluprovodnicima, PN spoju, diodama i njihovoj primeni
• Praktično upoznavanje učenika sa vrstama dioda i njihova primena pri realizaciji elektronskog kola
• Osposobljavanje učenika za merenje električnih veličina

• objasni kristalnu strukturu poluprovodnika i karakteristike poluprovodnika N i P tipa;
• objasni način formiranje PN spoja i ponašanje PN spoja pri direktnoj i inverznoj polarizaciji;
• nacrta i objasni karakteristiku diode;
• navede i objasni mehanizme proboja PN spoja;
• objasni princip rada jednostranog i Grecovog usmerača bez kondenzatora i sa njim i nacrta talasne oblike napona;
• nacrta i objasni karakteristike stabilizatorskih dioda i navede njihovu primenu;
• razlikuje diode po njihovim simboličkim oznakama i osobinama;
- objasni princip rada svetlećih poluprovodničkih dioda;
• objasni princip rada displeja sa tečnim kristalom;
• objasni princip rada sedmosegmentnog displeja;
• snimi karakteristiku diode u cilju optimalnog korišćenja diode;
• izmeri i snimi napon na izlazu različitih usmerača;
• uoči zavisnost karakterističnih veličina u funkciji ulaznog napona kod stabilizatora napona.
• izmeri napon i struju u kolu sa direktno i inverzno polarisanom diodom; nacrta i objasni karakteristiku diode
• izmeri i snimi napon kod jednostranog i Grecovog usmerača bez kondenzatora i sa njim i nacrta talasne oblike napona;
• izmeri i nacrta zavisnost karakterističnih veličina u funkciji ulaznog napona kod stabilizatora napona

TEORIJA
• Kristalna struktura poluprovodnika
• Poluprovodnici N i P tipa
• Obrazovanje PN spoja
• Direktno i inverzno polarisani PN spoj
• Karakteristika PN spoja
• Proboj PN spoja
• Jednostrani usmerač
• Grecov usmerač
• Stabilizatorske diode i njihova primena
• Svetleće poluprovodničke diode.
• Infracrvene diode
• Tečni kristali
• Sedmosegmentni displej
• Karakteristika diode
• Usmerači
• Stabilizator napona sa Cener diodom

VEŽBE
• Snimanje karakteristika diode
• Jednostrani usmerač
• Dvostrani usmerač
• Stabilizator napona sa Cenerovom diodom
• Sedmosegmentni displej

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Teorija (3 časa x 35 sedmica = 105 časova)
• Vežbe (1 čas x 35 sedmica = 35 časova)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave:
Vežbe se realizuju u laboratoriji za elektroniku.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda.
• Testove znanja.
• Aktivnost na času
• Praćenje praktičnog rada
• Samostalni praktični rad

Tranzistori

• Usvajanje znanja o tranzistorima i njihovoj primeni
• Snimanje karakteristika bipolarnih tranzistora i provera njihovog rada u električnim kolima u cilju njihovog boljeg razumevanja i sticanja praktičnih iskustava
• Osposobljavanje učenika za praktičnu primenu znanja o tranzistorima.

• objasni princip rada bipolarnog tranzistora, struje kroz njega, faktor strujnog pojačanja sa zajedničkim emitorom i bazom;
• nacrta i objasni karakteristike tranzistora i ograničenja u radu tranzistora;
• nacrta električnu šemu pojačavača sa zajedničkim emitorom, objasni ulogu elemenata pojačavača i nacrta radnu pravu i radnu tačku;
• definiše hibridne parametre tranzistora i nacrta pojednostavljenu ekvivalentnu šemu tranzistora;
• navede uzroke nestabilnosti radne tačke i objasni kako se vrši stabilizacija radne tačke;
• primeni izraze za pojačanje napona, struje, ulaznu i izlaznu otpornost pojačavača sa zajedničkim emitorom;
• objasni princip rada FET-ova i MOSFET-ova, nacrta i objasni njihove karakteristike;
• objasni ponašanje bipolarnog tranzistora i MOSFET-a kao prekidača;
• objasni način rada CMOS invertora i njegovu prenosnu karakteristiku;
• uoči ponašanje različitih tranzistora snimanjem njihovih karakteristika;
• meri karakteristike
• pojačavača sa zajedničkim emitorom;
• snimi prenosnu karakteristiku različitih invertora.

TEORIJA
• Princip rada tranzistora na modelu sa zajedničkim emitorom
• Osnovne komponente struja u tranzistoru. Koeficijent strujnog pojačanja
• Karakteristike tranzistora. Ograničenja u radu tranzistora
• Pojačavač sa zajedničkim emitorom. Radna prava i radna tačka
• Uzroci nestabilnosti radne tačke i njena stabilizacija
• Izrazi za pojačanje struje, napona i snage, ulazne i izlazne otpornosti kod pojačavača sa zajedničkim emitorom
• Princip rada FET-a na modelu sa zajedničkim sorsom
• Statičke karakteristike FET-a
• FET-ovi sa izolovanim gejtom - MOSFET-ovi
• Bipolarni tranzistor kao prekidač
• MOSFET kao prekidač
• CMOS invertor
• Ulazne i izlazne karakteristike bipolarnih tranzistora
• Osobine pojačavača sa zajedničkim emitorom
• Izlazne i prenosne karakteristike FET-a
• Bipolarni tranzistor kao prekidač,
• Karakteristike CMOS kola

VEŽBE
• Snimanje ulaznih i izlaznih karakteristika bipolarnih tranzistora
• Snimanje prenosnih karakteristika bipolarnih tranzistora
• Bipolarni tranzistor kao prekidač
• Merenje osobina pojačavača sa zajedničkim emiterom
• Merenje osobina pojačavača sa zajedničkim kolektorom
• Snimanje statičkih karakteristika FET-a
• Snimanje karakteristika CMOS kola

Preporuke za realizaciju vežbi
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu.
• Jedna vežba se radi dva spojena školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati.
• Početak vežbi usaglasiti sa teorijskom nastavom tako da odgovarajuće vežbe slede odmah nakon obrade teorijskog gradiva.
• Gde god je moguće, laboratorijska merenja potvrditi i računskim putem, ili uraditi odgovarajuću simulaciju na računaru.

Okvirni broj časova po temama:
• Diode 25 časova (20 teorija + 5 vežbe)
• Tranzistori 28 časova časova (21 teorija + 7 vežbe)
• Linearna integrisana kola 20 časova časova (14 teorija + 6 vežbe)
• Oscilatori i impulsna kola 15 časova časova (11 teorija + 4 vežbe)
• Digitalna kola i mreže 30 časova (23 teorija + 7 vežbe)
• Sekvencijalna kola i mreže 22 časa (16 teorija + 6 vežbe)

Linearna integrisana kola

• Usvajanje znanja o linearnim integrisanim kolima i njihovoj primeni
• Osposobljavanje učenika za praktičnu primenu znanja o linearnim integrisanim kolima i njihovoj primeni

• nacrta i objasni blok šemu operacionog pojačavača i princip rada;
• definiše karakteristične veličine operacionog pojačavača;
• objasni način rada i primeni izraz za naponsko pojačanje invertujućeg i neinvertujućeg pojačavača i kola za sabiranje;
• objasni princip rada i odredi elemente aktivnih kola za diferenciranje i integraljenje;
• objasni princip rada integrisanih stabilizatora napona;
• povezuje i proverava rad invertujućeg i neinvertujućeg pojačavača, kola za sabiranje i oduzimanje napona, pasivnog i aktivnog kola za diferenciranje i integraljenje.

TEORIJA
• Blok šema integrisanog operacionog pojačavača
• Karakteristične veličine integrisanih operacionih pojačavača
• Idealni invertujući pojačavač
• Neinvertujući pojačavač
• Jedinični pojačavač
• Kolo za sabiranje sa operacionim pojačavačem
• Aktivna kola za diferenciranje i integraljenje
• Integrisani stabilizatori napona

VEŽBE
• Invertujući pojačavač. Kolo za sabiranje.
• Neinvertujući pojačavač. Jedinični pojačavač
• Diferencijalni pojačavač. Kolo za oduzimanje
• Pasivna kola za diferenciranje i integraljenje
• Aktivna kola za diferenciranje i integraljenje
• Integrisani stabilizatori napona

Oscilatori i impulsna kola

• Upoznavanje učenika sa principom rada oscilatora i njihovom primenom

• objasni princip pozitivne povratne sprege i izvede Barkhauzenov uslov oscilovanja;
• objasni princip rada kvarca i oscilatora sa kvarcom;
• objasni princip rada i proračun astabilnih i monostabilnih multivibratora;
• praktično proveri rad multivibratora i oscilatora;
• objasni princip rada, stabilnost i promenu napona kod DC/DC pretvarača;
• objasni princip rada PLL oscilatora.

TEORIJA
• Pozitivna povratna sprega. Barhauzenov uslov oscilovanja
• Osobine kvarca
• Oscilatori sa kvarcom
• Astabilni i monostabilni multivibratori
• DC/DC pretvarači
• PLL oscilator

VEŽBE
• RC oscilatori
• LCoscilatori
• Astabilni multivibrator
• Monostabilni multivibrator

Digitalna kola i mreže

• Usvajanje znanja o binarnom predstavljanju podataka, kodiranju i realizaciji logičko-prekidačkih mreža

• predstavi brojeve binarno, oktalno i heksadecimalno i pretvara brojeve iz jednog u drugi brojni sistem;
• sabira, oduzima, množi i deli u binarnom brojnom sistemu;
• predstavi brojeve BCD kodovima;
• navede razliku između ASCII koda i Unicode i navede načine kodiranja radi detektovanja i otklanjanja grešaka;
• nacrta simboličke oznake i tablice istinitosti za elementarna logička kola;
• proverava rad elementarnih logičkih kola i pravila Bulove algebre;
• koristi univerzalna logička kola za realizaciju logičko-prekidačkih mreža;
• navede funkcije kodera, dekodera, konvertora koda, multipleksera i demultipleksera i izvrši njihovu sintezu;
• realizuje koder, dekoder, multiplekser i demultiplekser i proverava njihov rad.

TEORIJA
• Pojam informacije. Brojni sistemi: binarni, oktalni, heksadecimalni. Konverzija brojeva između različitih brojnih sistema. Osnovne operacije u binarnom brojnom sistemu
• Kodovi. BCD kodovi. ASCII kod. Unicode. Kodovi za detekciju i otklanjanje grešaka
• Osnovna i univerzalna logička kola. Osnovna pravila logičke algebre. Prekidačke funkcije. Minimizacija prekidačkih funkcija
• Koder. Dekoder. Konvertor koda. Multiplekser i demultiplekser
• Korišćenje univerzalnih i elementarnih logičkih kola
• Provera zakona Bulove algebra
• Realizacija kodera i dekodera
• Realizacija multipleksera i demultipleksera

VEŽBE
• Koder
• Dekoder
• Multiplekser
• Demultiplekser

Sekvencijalna kola i mreže

• Usvajanje znanja o flip flopovima, registrima, brojačima, memorijskim elementima i aritmetičkim kolima
• Osposobljavanje za praktičnu realizaciju sekvencijalno prekidačkih mreža i kola

• navodi razlike između kombinaciono logičko prekidačkih i sekvencijalnih mreža;
• objašnjava rad različitih flip flopova, zapisuje njihove tabele istinitosti i navodi njihovu upotrebu;
• realizuje flip flop sa NILI logičkim kolima;
• crta blok šeme stacionarnih i pomeračkih registara, objašnjava način njihovog rada i načine upisivanja i očitavanja podataka;
• razlikuje asinhrone i sinhrone brojače;
• objašnjava rad asinhronog i sinhronog binarnog brojača i crta vremenske dijagrame signala;
• navodi prednosti i nedostatke pojedinih brojača;
• vrši klasifikaciju memorija prema načinu zapisivanja, načinu pristupa, tehnologiji izrade;
• navodi razlike između dinamičkih i statičkih poluprovodničkih memorija;
• objašnjava načine organizacije i adresiranja memorije;
• razlikuje polusabirač i potpuni sabirač;
• na osnovu objašnjenja o radu sabirača izvodi jednačinu stanja i realizuje ga logičkim kolima;
• objašnjava strukturu i način rada višecifrenih sabirača i množača.

TEORIJA
• Sekvencijalne mreže. Flip flopovi: RS, T, D, JK
• Registri (stacionarni i pomerački)
• Brojači (binarni, dekadni, kružni)
• Memorije (struktura, registarska memorija, magacinska memorija, operativna memorija, asocijativna memorija, ultrabrza memorija, virtuelna memorija). ROM, PROM, EPROM, EEPROM, FLEŠ, RAM.
• Adresiranje memorije
• PLA, PAL, PLD
• Aritmetička kola (sabirači, množači)
• Realizacija flip flopova
• Realizacija sabirača

VEŽBE
• Flip flopovi: RS, T, D, JK
• Realizujacija flip flop sa NILI logičkim kolima
• Asinhroni brojači
• Sinhroni brojača
• Sabirač
• Množač

Naziv predmeta:

RAČUNARSKI HARDVER

Godišnji fond časova:

70

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanje učenika za prepoznavanje vrsta, karakteristika i funkcija različitih računarskih sistema
2. Osposobljavanje učenika da samostalno sklopi računar
3. Osposobljavanje učenika za testiranje hardvera i otklanjanje kvarova

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Arhitektura računara

Osposobljavanje učenika za prepoznavanje vrsta, karakteristika i funkcija različitih računarskih sistema

- definiše pojam računarskog sistema;
- navede podelu računarskog sistema;
- opiše faze razvoja računarskih sistema i njihove specifičnosti;
- razlikuje vrste računara i identifikuje njihove karakteristike
- analizira Von-Nojmanov model računara;
- opiše blok šemu i princip rada računara;
- objasni namenu i funkcije komponenti računarskog sistema;
- definiše pojam hardvera i softvera;
- nabroji elemente računarskog hardvera;
- opiše i analizira blok šemu centralne jedinice;

- Pojam računarskog sistema
- Podela računarskih sistema
- Faze razvoja računarskih sistema
- Instrukcije i program
- Arhitektura računarskog sistema
- Osnovne komponente računarskog sistema
- Pojam hardvera i softvera
- Von-Nojmanov model računara
- Uloga CPU Von-Nojmanovom modelu
- Uloga memorija Von-Nojmanovom modelu
- Komponente računara
- Ulazno-izlazni uređaji
- Centralna jedinica računara

Na početku teme učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe 70 časa

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 3 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
Vežbe se realizuju u računarskom kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave:
Arhitektura računara: Ova tema se ostvaruje sa 28 časova teoretske nastave.
- Na početku učenicima definisati računarski sistem, podelu i faze razvoja.
- Princip rada računara analizirati i objasniti na blok šemi Von-Nojmanovog modela računara.
- Objasniti karakteristike savremenih računara i njihovu podelu
- Izvršiti podelu softvera i objasniti namenu svakog od njih
- Nabrojati elemente računarskog hardvera.
- Objasniti učenicima blok šemu centralne jedinice

Sklapanje računara

Osposobljavanje učenika da samostalno sklopi računar

- razlikuje oblike i vrste kućišta i izvora napajanja i objasni njihove prednosti i nedostatke;
- vrši izbor odgovarajućeg kućišta na osnovu zadate konfiguracije;
- definiše formate matičnih ploča;
- navede i objasni delove matičnih ploča;
- ugradi matičnu ploču u kućište;
- objasni ulogu CPU;
- navede glavne delove CPU i objasni njihovu ulogu;
- ugradi CPU na matičnu ploču;
- razlikuje vrste slotova i objasni njihove karakteristike;
- razlikuje vrste portova i uređaje koji se na njih priključuju;
- vizuelno razlikuje memorijske module;
- ugradi memorijske module na matičnoj ploči;
- pripremi tvrdi disk za primenu i vrši njegovu ugradnju;
- pripremi i ugradi CD, DVD;
- razlikuje vrste i objasni ulogu video adaptera;
- ugradi video karticu u centralnu jedinicu;
- identifikuje vrste i karakteristike modema;
- ugradi modem u centralnu jedinicu;
- ugradi mrežnu karticu u centralnu jedinicu;
- definiše pojam perifernih uređaja;
- razlikuje vrste ulaznih uređaja za unos podataka;
- definiše funkciju i princip rada tastature;
- poveže različite vrste tastatura na centralnu jedinicu;
- objasni funkciju i princip rada miša;
- razlikuje vrste izlaznih uređaja;
- poveže različite izlazne uređaje sa centralnom jedinicom

- Kućišta vrste, namena i uloga
- Pojam napajanja, vrste i karakteristike
- Uloga i funkcija matične ploče
- Delovi matične ploče
- Čipovi na matičnoj ploči
- Bios matične ploče
- Magistrale i portovi
- U-I slotovi
- Instalacija i zamena matičnih ploči
- Glavni delovi CPU i njihova uloga
- Osnovne karakteristike i vrste procesora
- Uloga hladnjaka
- Ugradnja procesora
- Dijagnostika rada procesora
- Ugradnja hladnjaka
- Memorije (RAM memorija, ROM memorija, KEŠ memorija, virtuelna memorija)
- Spoljašne memorije (disketa, CD, CDRW, DVD, Flash).
- Ulazne jedinice (funkcija, način unošenja podataka i komunikacija)
- Povezivanje ulaznih jedinica sa centralnom jedinicom
- Povezivanje izlaznih jedinica na centralnu jedinicu

Sklapanje računara: Ova tema se realizuje u laboratoriji. Poželjno je da svaki učenik ima svoje radno mesto. Na svakom radnom mestu potrebno je da postoji komplet alata i instrumenata za sklapanje i testiranje računara.
- Pokazati učenicima što više vrsta kućišta i napajanja i objasniti im njihove karakteristike.
- Objasniti ulogu matične ploče, nacrtati njenu blok šemu.
- Objasniti način označavanja matičnih ploča i vežbati na osnovu oznake čitanje karakteristika ploča
- Vežbati montažu i demontažu matične ploče (to uraditi sa što više različitih vrsta ploča)
- Objasniti ulogu procesora.
- Objasniti karakteristike procesora i vežbati čitanje karakteristika iz proizvođačke literature i oznaka procesora, oznake procesora tražiti preko Interneta odgovarajuće matične ploče
- Vežbati montažu i demontažu procesora na matičnu ploču
- Objasniti značaj RAM memorija.
- Pokazati različite module RAM memorija (DRAM, SDRAM, DDR...) i vežbati njihovu ugradnju.
- Izvršiti pripremu hard diska za ugradnju i izvršiti ugradnju.
- Vežbati ugradnju video kartice.
- Vežbati montažu i demontažu ostalih vrsta kartica.
- Vežbati povezivanje prenosnih vodova u centralnoj jedinici
- Vežbati povezivanje napajanja na komponente centralne jedinice.
- Vežbati povezivanje izlaznih i ulaznih uređaja na centralnu jedinicu

Testiranje hardvera

- Osposobljavanje učenika za testiranje hardvera i otklanjanje kvarova

- definiše metode održavanja računara;
- koristi alat i instrumente za održavanje računara;
- navede najčešće kvarove računara i objasni uzroke njihovog nastajanja;
- koristi različite dijagnostičke softvere za testiranje računara;
- testira ispravnost računara, identifikuje i otklanja greške;
- otkloni i zameni neispravne komponente u računaru.

- Metode održavanja računara
- Alati i instrumenti za održavanje računara
- Kvarovi kod računara (karakteristike i manifestacija)
- Dijagnostički softver (vrste i karakteristike)
- Internet (traženje potrebnih softvera, preuzimanje softvera i instalacija)
- Testiranje računara
- Dijagnostika greške
- Zamena neispravnih komponenti

Testiranje hardvera:
- Tema testiranje računara izvodi se u laboratoriji sa 10 radnih mesta. Na svakom radnom mestu mora da postoji računar, alat i instrumenti za popravku računara. Svi računari treba da su povezani na internet.
- Na početku modula učenicima objasniti metode održavanja računara.
- Upoznati ih sa alatom i instrumentima za održavanje računara.
- Upoznati ih sa par dijagnostičkih softvera za dijagnostiku rada računara.
- Vežbati traženje novih dijagnostičkih softvera i njihovu primenu.
- Simulirati na računarima kvarove napajanja, matične ploče, memorije, procesora, diska i ostalih komponenti, i na vežbama tražiti da učenici samostalno otkriju kvar i zamene neispravnu komponentu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. aktivnost na času
4. praćenje praktičnog rada
5. dnevnik rada
6. test praktičnih veština
7. samostalni praktični rad

Naziv predmeta:

VEB DIZAJN

Godišnji fond časova:

70

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanje učenika za kreativno i funkcionalno planiranje i izradu stranica.
2. Razvijanje kreativnosti kod učenika.
3. Usvajanje osnova za početak učenja serverskih i klijentskih jezika i tehnologija koje podrazumevaju implementaciju u HTML (PHP, ASP, JavaScript).

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u Veb dizajn

• Upoznavanje sa osnovnim pojmovima vezanim za dizajn i izradu veb stranica

• definiše pojam interneta i www internet servisa
• definiše pojam veb sajta
• razume razliku između statičkih i dinamičkih sajtova
• navodi primere dinamičkih veb sajtova
• razume funkciju veb servera

• Internet i WWW servis
• Pojam veb dizajna, veb development-a i njihova veza
• Pojam veb sajta i veb stranice
• Statički i dinamički veb sajtovi
• Pojam veb servera
• Pojam hosting-a i registracije domena
• Internet adresa sajta (URL)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (2 časa x 35 sedmica = 70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u kabinetu za informatiku

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi

Preporuke za realizaciju nastave:
Za unos HTML koda koristiti tekstualni editor.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda.
• testove znanja.
• testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama:
• Uvod (preporučuje se 4 časa)
• HTML (preporučuje se 20 časova)
• CSS (preporučuje se 20 časova)
• Dreamweaver (preporučuje se 26 časova)

Osnove HTML jezika

• Osposobljavanje učenika za izradu jednostavnih web stranica koristeći kod HTML-a.

• formatiraju tekst (promena veličinu slova, tip slova, boju slova)
• podešavaju boju i sliku pozadine
• rade sa tabelama
• rade sa listama
• ubacuju slike i hiperlinkove u web stranice.
• prave obrasce na veb stranici

• Šta je HTML i čemu služi
• Osnovni elementi HTML jezika, tag-ovi i atributi tag-ova
• Izrada veb stranica u tekstualnom editoru
• Struktura HTML stranice
• Formatiranje teksta
• Boje i pozadine
• Unos slika i animacije
• Umetanje linkova
• Liste
• Tabele
• Forme i elementi forme
• Napredne mogućnosti i razvoj HTML alata

CSS (Cascading Style Sheet)

• Osposobljavanje učenika za prilagođavanje izgleda veb stranice umetanjem CSS koda u HTML kod

• efikasno koristi CSS kodove za prilagođenje izgleda elemenata na veb stranici
• vrši podešavanje kako tekstualnih, tako i multimedijalnih elemenata na stranici
• podešava položaj i preklapanje layer-a

• Šta je CSS
• Umetanje Style Sheet-a u HTML
• Selektori id i class
• Stilizovanje pozadine i boje Stilizovanje fonta
• Stilizovanje teksta i linkova
• Stilizovanje bordera, margina, padinga
• Stilizovanje tabela
• Stilizovanje listi
• Pozicioniranje layer-a
• Stilizovanje slika i foto galerija

Vizuelna izrada internet prezentacije (Dreamweaver)

• Osposobljavanje učenika za rad sa programima za vizuelno projektovanje i uređivanje internet prezentacija

• koristi različite vrste sadržaja u kreiranju internet prezentacija
• nađe najbolje rešenje za strukturu veb prezentacije u zavisnosti od potrebe
• Uspostavlja veze između internih i eksternih stranica internet prezentacija
• Proveri prikaz prezentacije u različitim veb pregledačima
• Postavi prezentaciju na server
• Ažurira sadržaj prezentacije

• Upoznavanje sa radnim okruženjem
• Kreiranje lokalnog veb sajta i veb strane
• Umetanje i formatiranje teksta
• Postavljanje i podešavanje slika i animacija na stranici
• Implementacija CSS-a
• Rad sa tabelama
• Umetanje i podešavanje hiperveza
• Izrada interaktivnih strana (iskačući meni, rollover efekat)
• Manipulacija okvirima
• Kreiranje upita (formi)
• Korišćenje šablona (templates)
• Rad sa bibliotekom
• Postavljanje sajta na server
• Održavanje sajta

Naziv predmeta:

VEB PROGRAMIRANJE

Godišnji fond časova:

105

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje svesti o značaju veb tehnologija u savremenim informacionim sistemima;
2. Priprema učenika za samostalnu izradu potpuno funkcionalnih i interaktivnih veb prezentacija pomoću savremenih tehnologija i skripting jezika (ASP.NET, JAVA script i dr.), kao i Internet aplikacija i projekata;
3. Osposobljavanje učenika za objavljivanje veb sajtova i aplikacija na veb serveru;
4. Usvajanje osnova za dalje sticanje znanja i usavršavanje;

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u veb programiranje

• Upoznavanje učenika sa osnovnom terminologijom iz oblasti veb programiranja

• razume primenu i mogućnosti internet i veb tehnologija sa naglaskom na projektovanje i programiranje
• razume pojam i smisao veb servera, internet pregledača i pojam klijentske aplikacije
• razume razliku između klijentskih i serverskih skript jezika
• objasni svojstva i navede primere serverskih skript jezika
• objasni svojstva i navede primere klijentskih skript jezika
• navede primere veb servera, tehnologije koje opslužuju i platforme na kojima se izvršavaju

• Značaj internet i veb tehnologija u savremenom društvu (veb portali zasnovani na podacima, virtuelne prodavnice zasnovane na e-trgovini...)
• Pojam, definicija i osobine veb servera, klijentskih aplikacija i internet pregledača
• Platforme i jezici za razvoj veb aplikacija
• Podela skript jezika prema mestu izvršenja.
• Obrada - serverski skript jezici i alati (ASP, PHP, JSP, CGI)
• Obrada - klijentski skript jezici i alati (JavaScript i VBScript)
• Pojam i klasifikacije servera (veb server, fajl server, server za elektronsku poštu).
• Obrada - veb serveri, usluga posluživanja veb sadržaja (web hosting)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (3 časa x 35 sedmica = 105 časova)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi i nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave:
• Vežbe se realizuju u kabinetu za informatiku.

Objektno orijentisano programiranje

• Osvrt na gradivo obrađeno u okviru predmeta objektno-orijentisano programiranje

• razume smisao i ideje objektno orijentisanog programiranja.
• razume smisao i pojam klase i instance
• objasni svojstva ponašanja objekata (promenljive i metode)
• definiše i objasni pojam nasleđivanja u objektno orijentisanom programiranju

• Rešavanje problema paradigmom objektno-orijentisanog programiranja, vrlo slično ljudskom načinu razmišljanja i rešavanju problema
• Identifikovanje i postavljanje objekata koji će se koristiti u odgovarajućoj sekveni za rešenje određenog problema
• Pojam klase i instance
• Članovi klase (podatak - član, objekat - član, funkcija članica)
• Obrada - nasleđivanje klasa

Preporuke za realizaciju nastave:
• Na časovima vežbi, primere veb aplikacija realizovati u razvojnom okruženju Microsoft Visual Studio 2008 ili noviji.
• Kroz izradu i prezentaciju projektnog zadatka proveriti ostvarenost ishoda.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama:
Uvod u veb programiranje 10 časova
Objektno orjentisano programiranje 10 časova
Serverski skript jezici 40 časova
Klijentski skript jezici 30 časova
Veb serveri 15 časova

Serverski skript jezici

• Osposobljavanje učenika za pisanje veb aplikacija korišćenjem serverskih skript jezika

• razume pojam i način funkcionisanja .NET Framework biblioteke klasa
• poznaje osnove jezika C# i VB.NET
• poznaje razvojno okruženje Visual Studio
• razume pojam veb zahteva i pravi razliku između POST i GET veb komandi
• poznaje osnove ASP.NET skript jezika (sintaksa, promenljive, konstante..)
• koristi kontrolne strukture, petlje, funkcije, klase i objekte
• kreira veb forme, postavlja i koristi serverske i HTML veb kontrole
• kreira metode koje reaguju na događaje i razume pojam događaja
• koristi kontrole za rad sa podacima (GridView, DetailsView, FormView)
• kreira kontrole za proveru veb forme

• Osnove .Net platforme. Upoznavanje .Net framework-a
• Osnove .Net jezika (VB.NET, C#)
• Razvojno okruženje Visual Studio
• Tipovi veb zahteva (POST i GET)
• Osnove ASP.NET skript jezika (sintaksa, promenljive, konstante, izrazi, kontrolne strukture, petlje, funkcije i klase)
• Izrada veb forme
• Serverske i HTML veb kontrole
• Kreiranje metoda koje reaguju na događaje
• Kontrole za proveru veb forme

Klijentski skript jezici

• Osposobljavanje učenika za pisanje veb aplikacija korišćenjem klijentskih skript jezika

• poznaje osnove Java Script jezika (sintaksa, vrednosti i promenljive, operatori, dodeljivanje, poređenje itd.)
• koristi naredbe za konačan i beskonačan broj ponavljanja
• kreira funkcije i koristi događaje prozora, miša, obrasca, tastera.
• zna da rukuje obrascima
• poznaje rad sa kolačićima (kreira, čita, briše kolačiće)
• poznaje osnove JQuery framework-a
• koristi Ajax pozive

• Uvod u klijentske skript jezike
• Uvod u Java Script
• Sintaksa Java Script jezika (vrednosti, promenljive, operatori, dodela vrednosti i poređenje)
• Upotreba ciklusa For/In
• Upotreba ciklusa Do/While
• JavaScript funkcije i događaji
• Obrasci, forme, prozori
• Kolačići (kreiranje, čitanje i brisanje)
• Analiza i testiranje gotovih skripti
• JQuery - napredni JavaScript
• Validacija elemenata forme
• Programiranje dinamičkih stranica
• Ajax (Asynchronous JavaScript And XML) tehnologija
• Samostalna izrada skripti

Veb serveri

• Osposobljavanje učenika za objavljivanje veb sajtova i aplikacija na veb serveru

• poznaje Internet Information Services (IIS) i kako funkcioniše veb server
• kreira i konfiguriše virtuelni direktorijum
• instalira i konfiguriše Apache veb server

• Način rada Internet Information Services (IIS)
• Upravljanje veb sajtovima pomoću IIS Manager-a
• Kreiranje virtuelnog direktorijuma
• Konfigurisanje virtuelnog direktorijuma
• Kompilacija koda
• Kopiranje veb sajta
• Instalacija i konfigurisanje Apache veb servera

Naziv predmeta:

VEB PROGRAMIRANJE

Godišnji fond časova:

93

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanje učenika za kreativno i funkcionalno planiranje i izradu veb aplikacija;
2. Priprema učenika za učešće u razvoju projekata iz oblasti veb programiranja korišćenjem savremenih programskih i skript jezika (ASP.NET, JAVA script, XML, MVC i dr.);
3. Osposobljavanje učenika za objavljivanje veb sajtova i aplikacija na veb serveru;

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Programiranje baza podataka na vebu

• Osposobljavanje učenika za pisanje aplikacija i učešće na projektima koji komuniciraju sa bazom podataka

• koristi alate za pristup i konfigurisanje sistema baze podataka (SQL Server Management Studio, Visual Studio, alatka sqlcmd i dr.)
• poznaje biblioteke, provajderske klase i procedure za direktan pristup podacima ADO.NET (Objekat Connection, Konekcioni string, Objekat Command, DataReader, DataAdapter, DataSet)
• povezuje kontrole za rad sa podacima sa izvorima podataka (GridView, ListBox DetailsView, FormView)
• Radi sa nalozima i korisnicima - membership (Rad sa korisničkim nalozima korišćenjem SQL Servera, klase Membership i MembershipUser)
• Koristi kontrole u sistemu zaštite (kontrola Login, kontrola CreateUserWizard, kontrola PasswordRecovery)

• Korišćenje alata: SQL Server Mangement Studio, Server Explorer modul u Visual Studio paketu i alatke sqlcmd
• Kreiranje konekcije ka bazi podataka iz programskog koda (Objekat Connection, Konekcioni string, Objekat Command, DataReader, DataAdapter, DataSet)
• Kontrole za rad sa podacima (GridView, ListBox DetailsView, FormView)
• Klase i kontrole za rad sa korisničkim nalozima (klase Membership, klasa MembershipUser, kontrola Login, kontrola CreateUserWizard, kontrola PasswordRecovery)
• Kontrole za rad sa podacima (GridView, ListBox DetailsView, FormView)
• Klase i kontrole za rad sa korisničkim nalozima (klase Membership, klasa MembershipUser, kontrola Login, kontrola CreateUserWizard, kontrola PasswordRecovery)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (3 časa x 31 sedmica = 93 časova)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi i nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave:
Vežbe se realizuju u kabinetu za informatiku.

Preporuke za realizaciju nastave:
Na časovima vežbi, primere veb aplikacija realizovati u razvojnom okruženju Microsoft Visual Studio 2008

XML veb servisi i serverske komponente

• Osposobljavanje učenika za programiranje i korišćenje XML veb servisa

• razume objektni model XML dokumenta (DocumentType, Element, Attribute, Comment, Text)
• koristi klase i funkcije za rad sa XML podacima (XMLReader, XMLWriter)
• razume objektni model XML šeme
• razume infrastrukturu XML veb servisa
• koristi razvojno okruženje za pravljenje i korišćenje XML servisa
• postavlja i konfiguriše XML veb servise na serveru

• Obrada: Objektni model XML dokumenta (DocumentType, Element, Attribute, Comment, Text)
• Pregled klasa XMLReader, XMLTextReader, XMLWriter, XMLTextWriter
• Pregled objektnog modela XML šeme
• Razumevanje XML veb servisa
• Komunikacija između XML veb servisa i klijenta
• Objavljivanje XML veb servisa
• Mehanizam za otkrivanje veb servisa

Kroz izradu i prezentaciju projektnog zadatka proveriti ostvarenost ishoda.

Ocenjivanje:
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama:
• Programiranje baza podataka na vebu 30 časova
• XML Web servisi i serverske komponente 30 časova
• MVC - Model View Control 33 časa

MVC - Model View Control

• Osposobljavanje učenika za pisanje veb aplikacija korišćenjem MVC (Model-view-controller) arhitekture.

• razume pojam i način funkcionisanja MVC Framework arhitekture
• poznaje ASPX i Razor view engine
• razume i kreira MVC modele
• razume i kreira MVC kontrolere
• razume i kreira MVC poglede

• Arhitektura MVC framework-a
• ASPX view engine
• Razor view engine
• Razvoj MVC modela
• Razvoj MVC kontrolera
• Razvoj MVC pogleda
• Korišćenje validacije u modelima
• Rad sa korisničkim nalozima i autorizacija
• Ajax kroz MVC

Naziv predmeta:

OPERATIVNI SISTEMI

Godišnji fond časova:

70

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Usvajanje znanja o funkciji operativnog sistema
2. Osposobljavanje za instaliranje operativnog sistema
3. Osposobljavanje za konfigurisanje operativnog sistema
4. Osposobljavanje za instaliranje dodatnih softvera i hardverskih uređaja
5. Osposobljavanje za otkrivanje i otklanjanje grešaka u operativnom sistemu

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i funkcije operativnog sistema

• Upoznavanje učenika sa strukturom operativnog sistema
• Usvajanje znanja o funkciji operativnog sistema

• navede delove sistemskog softvera i objasni njihove funkcije
• objasni strukturu operativnog sistema
• objasni pojam procesa, stanja procesa i veze između njih
• objasni ulogu BIOS-a i vrši podešavanje parametara u CMOS

• Istorijat razvoja operativnih sistema
• Karakteristike operativnih sistema
• Vrste operativnih sistema
• Sistemski softver (linkeri, loaderi, editori)
• Osnovni moduli (slojevi) operativnih sistema
• Hardverske komponente koje koristi operativni sistem
• Pojam procesa, stanja procesa i operacije sa procesima
• BIOS matične ploče, dodatnih kartica
• Pristup i podešavanje u CMOS-u
• Ažuriranje BIOS-a

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Laboratorijske vežbe (70 časova)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi i nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave
• Vežbe realizovati u kabinetu sa računarima pri čemu svako od učenika treba imati računar za rad.

Instaliranje operativnog sistema na radnoj stanici

• osposobljavanje za instaliranje operativnog sistema

• vrši pripremu za instaliranje operativnog sistema
• instalira operativni sistem

• Minimalni hardverski zahtevi i informacije potrebne za instaliranje operativnog sistema (HCL lista)
• Deljenje diska na particije i njihovo formatiranje
• Fajl sistemi
• Datoteke koje učestvuju u podizanju sistema
• Instaliranje operativnog sistema na novi računar
• Nadogradnja postojećeg operativnog sistema
• Ažuriranje instaliranog operativnog sistema
• Instaliranje više operativnih sistema na jednom računaru

Preporuke za realizaciju nastave
• Sadržaj predmeta se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave
• Adekvatna priprema časa u saradnji sa pedagoško - psihološkom službom
• Priprema didaktičkog materijala za realizaciju časa

Ocenjivanje
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama:
• Struktura i funkcije operativnog sistema (preporučuje se 18 časova)
• Instaliranje operativnog sistema (preporučuje se 16 časova)
• Konfigurisanje operativnog sistema (preporučuje se 6 časova)
• Instaliranje i uklanjanje dodatnog softvera i hardvera (preporučuje se 8 časova)
• Održavanje operativnog sistema (preporučuje se 22 časova)

Konfigurisanje operativnog sistema na radnoj stanici

• Upoznavanje učenika sa načinima prilagođavanja operativnog sistema potrebama korisnika
• Osposobljavanje za konfigurisanje operativnog sistema

• koristi alate za podešavanje računara i njegove okoline

• Prilagođavanje operativnog sistema potrebama korisnika
• Korisnici i korisničke grupe
• Servisi operativnog sistema

Instaliranje i uklanjanje dodatnog softvera i hardvera

• Osposobljavanje za instaliranje dodatnog softvera
• Osposobljavanje za instaliranje hardverskih uređaja

• instalira i uklanja dodatni softver
• instalira novi hardver

• Instaliranje i uklanjanje aplikativnog i delova sistemskog softvera
• Korišćenje programa za automatsko instaliranje
• Instaliranje Plug and play uređaja
• Instaliranje Non Plug and play uređaja
• Drivers (instaliranje, update, roll back)
• Instaliranje perifernih uređaja

Održavanje operativnog sistema

• Osposobljavanje za otkrivanje i otklanjanje grešaka u operativnom sistemu

• vrši optimizaciju i održavanje operativnog sistema
• koristi metode i alate za oporavak sistema
• sprovodi neophodne mere za povećanje sigurnosti operativnog sistema
• instalira i koristi antivirusne programe
• koristi alate za administriranje i dijagnostiku
• koristi alate za otkrivanje i otklanjanje problema u operativnom sistemu

• Optimizacija i održavanje hard diska
• Oporavak sistema
• Korišćenje recovery console
• Upoznavanje registry base
• Sigurnost operativnog sistema (dozvole, zabrane)
• Vrste napada na operativni sistem
• Antivirusni programi
• Alati za administriranje i dijagnostiku
• Traženje pomoći kod grešaka na operativnom sistemu

Naziv predmeta:

RAČUNARSKE MREŽE I KOMUNIKACIJE

Godišnji fond časova:

105 (70 teorija + 35 vežbe)

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje osnovnih znanja iz komunikacionih tehnologija
2. Sticanje osnovnih znanja o funkcionisanju računarske mreže
3. Sticanje znanja o pasivnoj i aktivnoj mrežnoj opremi
4. Osposobljavanje za konfigurisanje LAN mreže i proveru njene funkcionalnosti
5. Osposobljavanje za povezivanje LAN mreža
6. Razvijanje pozitivnog odnosa prema novim tehnologijama

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Principi računarskih komunikacija

• Usvajanje osnovnih znanja o principima računarskih komunikacija

• navede i obrazloži elemente računarskih komunikacija
• poredi vrste prenosa podataka
• poredi vrste protokola
• navede vrste grešaka tokom prenosa podataka i objasni tehnike njihovog otkrivanja
• navede prednosti i nedostatke osnovnih fizičkih topologija računarskih mreža

• Osnovni elementi računarskih komunikacija
• Prenos podataka (sa komutacijom veza, sa komutacijom paketa, virtuelnom vezom)
• Protokoli (bez uspostavljanja veze, sa uspostavljanjem veze)
• Upravljanje greškama (izvori, otkrivanje, ispravljanje)
• Kategorizacija računarskih mreža (po medijumu koji se koristi za prenos, po topologiji, po vremenskoj postojanosti, po prostoru, po funkcionalnom odnosu članova)

Predmet se realizuje kroz:
70 časova teorijske nastave
35 časova laboratorijskih vežbi

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave
• Vežbe realizovati u kabinetima

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije laboratorijskih vežbi i nastave u bloku

Mrežna komunikacija i protokoli

• Usvajanje znanja o načinu komunikacije i osnovnim protokolima iz skupa TCP/IP
• Osposobljavanje za korišćenje naredbi operativnog sistema za testiranje rada mreže

• navodi i opisuje osnovne funkcije svakog nivoa OSI i TCP/IP modela
• navodi o objašnjava namenu glavnih TCP/IP protokola
• objasni pojam IP adrese i prikaže strukturu IP adresa za svaku klasu
• razlikuje javne i privatne mreže
• koristi TCP/IP rutine za pronalaženje i otklanjanje kvarova u mreži

• Standardi, referentna tela i organizacije
• OSI model podataka
• TCP/IP model
• Skup TCP/IP protokola
• IP adresiranje (Ipv4, Ipv6)
• Mrežna maska
• Klase IP adresa
• Javne i privatne adrese
• TCP/IP rutine za rešavanje problema na mreži

Preporuke za realizaciju nastave
• Sadržaj nastave se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama:

Teorija:
• principi računarskih komunikacija (preporučuje se 10 časova)
• mrežna komunikacija i protokoli (preporučuje se 18 časova)
• uređaji za povezivanje (preporučuje se 16 časova)
• mrežne tehnologije i umrežavanje (preporučuje se 26 časova)

Laboratorijske vežbe:
• principi računarskih komunikacija (preporučuje se 2 časova)
• mrežna komunikacija i protokoli (preporučuje se 8 časova)
• uređaji za povezivanje (preporučuje se 10 časova)
• mrežne tehnologije i umrežavanje (preporučuje se 15 časova)

Uređaji za povezivanje

• Usvajanje znanja o vrstama i karakteristikama različitih interfejsa za komunikaciju i uređaja za povezivanje
• Osposobljavanje za konfigurisanje uređaja za povezivanje

• navede i objasni karakteristike prenosnih medijuma
• upoređuje kablove
• vrši izbor kablova u zavisnosti od zahteva
• navede i objasni ulogu interfejsa računara
• opiše funkciju modema, hab-a, switch-a, bridge-a, router-a i gateway-a
• vrši izbor uređaja u zavisnosti od zahteva
• konfiguriše mrežne uređaje

• Vrste prenosnih medijuma
• Karakteristike prenosnih medijuma
• Vrste kablova (koaksijalni, sa upredenim paricama, optički)
• Mrežna kartica
• Modem
• ISDN Terminal adapter
• ADSL/DSL model
• USB
• FireWire
• IrDA
• Repeater
• Hub
• Bridge
• Switch
• Router
• Gateway

Mrežne tehnologije i umrežavanje

• Usvajanje znanja o principima mrežnih tehnologija
• Osposobljavanje učenika za kreiranje LAN mreže i proveru njene funkcionalnosti
• Osposobljavanje učenika za povezivanje LAN mreža

• objasni metode pristupa
• razlikuje mrežne tehnologije
• analizira ograničenja, prednosti i mane svake tehnologije
• navodi i objašnjava karakteristike WAN tehnologije
• navodi i objašnjava karakteristike tehnologija bežičnog prenosa
• povezuje mrežne uređaja u LAN mrežu i dodeljuje im IP adrese
• poveže dve lokalne mreže
• poveže udaljenog člana sa lokalnom mrežom
• proveri funkcionalnost mreže
• koristi mrežne resurse

• Upravljanje pristupom
• Upravljanje tokom
• Ethernet
• Ethernet standardi
• Token ring
• FDDI
• WAN tehnologije (javna telefonska mreža, pretplatnička linija, iznajmljena linija, X.25, Frejm relej, ATM)
• Bežične topologije (bluetooth, WiFi, WiMAX)
• Povezivanje mrežnih uređaja
• Pristup mrežnim resursima

Naziv predmeta:

INFORMACIONI SISTEMI I BAZE PODATAKA

Godišnji fond časova:

175 (105 teorija + 70 vežbe)

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje svesti o značaju informacionih sistema kao osnove za savremeno poslovanje i upravljanje
2. Upućivanje učenika u celokupan proces projektovanja informacionih sistema
3. Razvijanje svesti o značaju i mestu baza podataka u savremenim informacionim sistemima
4. Osposobljavanje učenika za projektovanje jednostavnih baza podataka na konceptualnom i implementacionom nivou
5. Razvijanje sposobnosti učenika da kreira jednostavne upite korišćenjem upitnog jezika SQL
6. Osposobljavanje učenika za realizaciju povezivanja Windows aplikacije sa bazom podataka
7. Usvajanje osnova za dalje sticanje znanja i usavršavanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u informacione sisteme

• Upoznavanje učenika sa namenom, vrstama i strukturom informacionih sistema

• definiše pojam informacionog sistema
• shvata kompleksnost strukture informacionog sistema
• nabraja komponente informacionih sistema
• objašnjava oblasti primene informacionih sistema
• navodi vrste informacionih sistema

• Osnovni koncepti informacionih sistema.
• Komponente informacionih sistema
• Klasifikacije informacionih sistema
• Oblasti primene informacionih sistema

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava (3 časa x 35 sedmica = 105 časova)
Vežbe (2 časa x 35 sedmica = 70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici, a vežbe u kabinetu za informatiku.

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi.

Projektovanje informacionih sistema

• Upoznavanje sa fazama razvoja informacionih sistema

• uočava faze razvoja informacionih sistema
• objašnjava proces modelovanja sistema
• vrši analizu, izrađuje model procesa i crta dijagram toka podataka za date proste primere IS-a
• poznaje vrste i razume namenu Case alata
• koristi alate za modeliranje

• Podela razvoja informacionih sistema na faze
• Planiranje razvoja IS-a
• Analiza i definisanje zahteva IS-a
• Strukturna sistem analiza, dijagram toka podataka, rečnik podataka
• Modeliranje procesa
• Modeliranje podataka
• Modeliranje događaja
• Softverski alati za projektovanje informacionih sistema (Case alati)

Preporuke za realizaciju nastave
• Kroz izradu i prezentaciju projektnog zadatka proveriti ostvarenost ishoda.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda.
• testove znanja.
• testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama:
• uvod u informacione sisteme (preporučuje se 7 časova)
• projektovanje informacionih sistema (preporučuje se 20 časova)
• uvod u baze podataka i SUBP (preporučuje se 8 časova)
• model objekti-veze i relacioni model baze podataka (preporučuje se 40 časova)
• osnovni elementi upitnog jezika SQL (preporučuje se 70 časova)
• osnove ADO.NET-a (preporučuje se 30 časova)

Uvod u baze podataka i SUBP

• Upoznavanje učenika sa osnovnom terminologijom iz oblasti baza podataka.

• definiše pojam BP.
• objasni svojstva BP.
• nabroji vrste obrade unutar baze podataka.
• definiše pojam i objasni arhitekturu SUBP-a.
• navede primere sistema za upravljanje realacionim bazama podataka
• definiše pojam modela podataka.

• Pojmovi baza podataka i sistem baza podataka.
• Obrada baze podataka.
• Osnovna svojstva baze podataka.
• Sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP): komponente i arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka.
• Modeli podataka. Podela modela podataka po nivou apstrakcije i po strukturi.

Model objekti-veze i relacioni model baze podataka

• Osposobljavanje učenika za izradu šeme baze podataka putem ER modela i prevođenje takve šeme u relacioni model.

• razume smisao osnovnih elemenata ER modela.
• koristi softverske Case alate za modeliranje baze podataka
• na zadatim primerima jednostavnih sistema uočava entitete u sistemu, njihove atribute, određuje ključni atribut i definiše domenska ograničenja za uočene atribute.
• uočava veze između entiteta u zadatom sistemu.
• skicira jednostavne ER dijagrame.
• razume strukturu relacionog modela.
• objasni uslove integriteta.
• prevodi ER dijagram u relacioni model i određuje šeme relacione baze podataka.

• Konceptualno modeliranje. Model objekti-veze (ER model) i njegovi osnovni elementi.
• Entitet (tip entiteta i pojava ili instanca tipa entiteta). Atribut, domen atributa, NULL vrednosti atributa, atributi sa više vrednosti, primarni ključ.
• Slabi tip entiteta.
• Veze između entiteta, kardinalnost veze i učešće u vezi.
• Crtanje ER dijagrama.
• Implementaciono modeliranje. Relacioni model.
• Transformacija modela entiteti-veze u relacioni model.
• Strukturna komponenta relacionog modela.
• Manipulativni deo relacionog modela (relaciona algebra, relacioni račun).
• Integritetna komponenta relacionog modela (integritet entiteta, referencijalni integritet).
• Normalne forme.

Osnovni elementi upitnog jezika SQL

• Osposobljavanje učenika za pisanje SQL upita nad relacionom bazom podataka.

• kreira i koristi upite za kreiranje, promenu i brisanje tabela.
• kreira i koristi upite za dodavanje, ažuriranje i brisanje podataka u tabelama baze podataka..
• kreira i koristi upite za čitanje (selekciju) podataka iz tabela.
• kreira upit nad jednom i nad više tabela koristeći određene kriterijume.
• piše upite koji sadrže aritmetičke i logičke izraze.
• kreira upite sa specificiranim redosledom prikaza vrsta u rezultujućoj tabeli.
• kreira upite sa grupisanjem informacija.
• koristi funkcije u upitu: sum, count, avg, max, min
• definiše poglede
• koristi indekse za pristup podacima
• piše funkcije i procedure
• kreira okidače

• Relacioni upitni jezici.
SQL tipovi podataka.
• SQL naredbe za definisanje strukture relacione baze podataka (DDL)
• Naredbe za kreiranje, brisanje i izmenu relacione baze i objekata koji čine relacionu bazu: CREATE TABLE, ALTER TABLE, DROP TABLE
• SQL naredbe za prihvatanje i ažuriranje podataka u relacionoj bazi podataka (DML): SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE
• Izrazi, operatori, uslovi (WHERE klauzula)
• Aritmetičke funkcije i funkcije agregacije (SUM, AVG, MIN, MAX, COUNT)
• Klauzula ORDER BY.
• Klauzule GROUP BY i HAVING
• Spajanje tabela: Dekartov proizvod, unutrašnji spoj, levi spoljašnji spoj, desni spoljašnji spoj, potpuni spoljašnji spoj
• Kombinovanje rezultata više SQL upita.
• Pogledi.
• Indeksi.
• Korisnički definisane funkcije.
• Uskladištene procedure.
• Okidači.
• Korisnici baze

Osnove ADO.NET-a

• Osposobljavanje učenika za korišćenje najvažnijih klasa ADO.NET tehnologije za konekciju na bazu podataka

• razume kako korišćenje interfejsa ADO.NET-a omogućuje pristup različitim bazama podataka
• objasni razliku između konektovanog i diskonektovanog režima pristupa bazi podataka.
• koristi najvažnije klase ADO.NET tehnologije za spajanje na bazu podataka.
• kreira SQL komande za prihvatanje podataka iz baze podataka u Windows program

• ADO.NET snabdevači podacima (Data Provider-i)
• Osnovni objekti ADO.NET Data Provider-a
• Konekcija na bazu podataka u dizajn modu
• Kreiranje konekcije ka bazi podataka iz programskog koda. Objekat Connection. Konekcioni string
• Kreiranje SQL komande. Objekat Command. Objekat Parameter.
• Rad u konektovanom okruženju.
• Korišćenje DataReader objekta
• Rad u diskonektovanom okruženju
• Korišćenje DataAdapter objekta
• Korišćenje DataSet objekta

Naziv predmeta:

INTERNET TEHNOLOGIJE I SERVISI

Godišnji fond časova:

93 (62 teorija + 31 vežbe)

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje znanja o tehnologiji Interneta, protokolima i korisničkim servisima
2. Osposobljavanje za rad i korišćenje Internet servisa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Internet tehnologije

• Usvajanje stručnih znanja o Internetu, načinu funkcionisanja pristupne mrežne opreme i protokolima koji se koriste za prenos podataka putem Interneta
• Osposobljavanje za rad sa različitom pristupnom mrežnom opremom

• objasni nastanak, razvoj i arhitekturu Interneta;
• razlikuje i definiše tipove servera;
• razlikuje, objasni i koristi različite načine pristupa Internetu;
• objasni način rada dial up i ADSL modema;
• navede osobine ISDN pristupa Internetu;
• navede osobine optičko-kablovske mreže;
• navede osobine pristupa Internetu bežičnom računarskom mrežom (Wi-Fi) i mrežama mobilne telefonije;
• navede ulogu i izgled IP adresa;
• objasni zadatak IP protokola i pojam rutiranja;
• objasni ulogu sistema imena domena (DNS);
• objasni zadatak TCP protokola;
• objasni ulogu HTTP protokola;
• objasni ulogu FTP protokola

• Istorijat razvoja Interneta
• Arhitektura Interneta. Funkcije servera
• Tipovi servera (file server, server baze podataka, e-mail server, web server, proxy server)
• Internet provajder - ISP. Tehnologije pristupa Internetu
• Modemski pristup (dial up)
• Digitalna pretplatnička linija (DSL, ADSL)
• ISDN
• Optičko-kablovske mreže
• Bežične računarske mreže (Wi-Fi)
• Mobilni Internet (GSM, GPRS, 3G mreže)
• Satelitski Internet
• Internet protokoli
• Protokoli mrežnog sloja - IP
• IP adrese (IPv4, IPv6)
• Rutiranje
• Sistem imena domena - DNS
• Protokoli transportnog sloja - TCP, UDP
• Protokoli aplikacionog sloja - HTTP
• Protokol za slanje datoteka - FTP

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Nastava se realizuje kroz 62 časa teorijske nastave i 31 čas laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• na početku nastave uraditi proveru nivoa znanja i veština učenika, koja treba da posluži kao orijentir za organizaciju nastave
• poželjno je da nastavnik, za praktični deo nastave, pored vežbi u elektronskoj formi, koje će pokriti sve teme predviđene programom, za učenike koji su u stanju da ih brže urade pripremi i male projekte, ili ih zaposli kao asistente koji pomažu sporijim učenicima

Internet servisi

• Usvajanje osnovnih znanja o Internet servisima
• Osposobljavanje za korišćenje i konfigurisanje različitih Internet servisa

• napravi podelu i definiše različite Internet servise;
• detaljno objasni način funkcionisanja elektronske pošte i zadatke SMTP, POP i IMAP protokola;
• pristupi udaljenom računaru;
• kreira mailing listu;
• koristi i konfiguriše programe za chat, instant i video poruke;
• koristi IP telefoniju;
• objasni način funkcionisanja IP televizije;
• realizuje video konferenciju;
• koristi IP kameru;
• objasni način funkcionisanja Web-a i Web hosting-a;
• objasni način funkcionisanja elektronskog poslovanja, trgovine i bankarstva;
• opiše princip rada servisa za pretraživanje Interneta;
• navede neke od sigurnosnih i sistemskih servisa

• Internet servisi (uvod, podela)
• Elektronska pošta (e-mail). Protokoli za slanje i primanje elektronske pošte - SMTP, POP, IMAP
• Prijavljivanje na udaljene računare (remote login)
• Prenos podataka (file transfer)
• Mailing liste
• Diskusione grupe (usenet)
• Chat servis
• Instant poruke (instant messaging)
• Veb (World Wide Web - WWW). URL
• Web hosting
• IP telefonija (VoIP)
• IP televizija (IPTV)
• Video konferencije
• IP kamere
• Elektronsko poslovanje, trgovina i bankarstvo
• Servisi za pretraživanje
• Sigurnosni servisi
• Sistemski servisi

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• ocenjivanje osposobljenosti za praktični rad
• ocenjivanje usmenog izlaganja
• ocenjivanje kvaliteta domaćih zadataka

Okvirni broj časova po temama
• Internet tehnologije (preporučuje se 34 časa teorijske nastave i 17 časova laboratorijskih vežbi)
• Internet servisi (preporučuje se 28 časova teorijske nastave i 14 časova laboratorijskih vežbi)

Naziv predmeta:

ZAŠTITA INFORMACIONIH SISTEMA

Godišnji fond časova:

93 (62 teorija + 31 vežbe)

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje svesti učenika o značaju zaštite informacionih sistema
2. Upoznavanje učenika sa različitim metodama kriptografije
3. Upoznavanje učenika sa različitim oblicima napada na informacione sisteme
4. Osposobljavanje učenika za zaštitu operativnih sistema i računarskih mreža

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovi kriptologije

• Upoznavanje učenika sa kriptologijom kao naučnom osnovom za zaštitu informacija
• Upoznavanje učenika sa kriptografskim mehanizmima
• Upoznavanje učenika sa metodama kriptoanalize
• Upoznavanje učenika sa infrastrukturom javnih ključeva
• Upoznavanje učenika sa heš funkcijama i njihovom primenom

• objasni osnovne kriptološke pojmove i njihov značaj i ulogu u zaštiti informacija
• objasni i primeni osnovne kriptografske mehanizme
• objasni i primeni osnovne kriptoanalitičke metode
• objasni značaj infrastrukture javnih ključeva u zaštiti informacija
• koristi infrastrukturu javnih ključeva u cilju zaštite informacija
• objasni značaj primene heš funkcija u praksi

• Istorijat i značaj kriptologije (kriptografija, kriptoanaliza, steganografija)
• Osnovni pojmovi: podatak, informacija, šifra, ključ, šifrovanje, dešifrovanje.
• Javni i privatni ključ. Sigurnost kriptosistema, Kerkhofovi principi.
• Kriptoanaliza (pretraga svih mogućnosti, statistička analiza, linearne šifre,...)
• Klasična kriptografija(transpozicione šifre, šifre zamene, kodne knjige, one-time pad, Hill-ova šifra Vigener-ova šifra...)
• Simetrična kriptografija, sekvencijalne šifre
• Simetrična kriptografija, Blokovske šifre, režimi rada blokovskih šifara
• DES, 3DES, AES, IDEA, BlowFish, TEA Modularna aritmetika
• Asimetrična kriptografija -Kriptografija sa javnim ključevima (tajnost, integritet, neporecivost)
• Algoritmi za šifrovanje javnim ključem (RSA, Diffie-Hellman)
• Infrastruktura javnih ključeva, sertifikaciona tela
• Digitalni sertifikat, struktura digitalnog sertifikata
• Upotreba infrastrukture javnih ključeva za zaštitu informacionih sistema
• Heš funkcije, Kripto-heš funkcije i njihova primena

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Nastava se realizuje kroz teorijsku nastavu (62 časa) i laboratorijske vežbe (31 čas)

Mesto realizacije nastave
• Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• na početku nastave uraditi proveru nivoa znanja i veština učenika, koja treba da posluži kao orijentir za organizaciju nastave
• Sadržaj predmeta se realizuje kroz teorijsku nastavu i metode aktivno orijentisane nastave
• Vežbe u elektronskoj formi treba da omoguće da učenici rade u tempu koji je u skladu sa njihovim individualnim mogućnostima i nivoom predznanja
• Vežbe treba da budu zasnovane na primerima koji su učenicima iskustveno najbliži i u funkciji potreba obrazovnog profila
• Treba očuvati snažnu motivaciju učenika za izučavanje predmeta
• Pri realizaciji tematske celine Osnovi kriptografije:
◦ poželjno je za demonstraciju kriptografskih algoritama koristiti neki od besplatnih alata (npr. CrypTool http://www.cryptool.org/index.php/en/download-topmenu-63.html)
◦ učenike treba upoznati sa osnovnim kriptološkim pojmovima i njihovom značaju i ulozi u zaštiti informacija
◦ za vežbu od učenika se može tražiti da primeni osnovne kriptografske mehanizme i kriptoanalitičke metode
◦ učenik treba da nauči da koristi infrastrukturu javnih ključeva u cilju zaštite informacija

Kontrola pristupa

• Upoznavanje učenika sa metodama autentifikacije
• Upoznavanje učenika sa listama za kontrolu pristupa

• objasni metode autentifikacije i njihov značaj
• objasni autorizaciju i prava pristupa
• objasni načine kontrole pristupa
• objasni metode kontrole pristupa mreži i implementira ih u praksi

• Pojam autentifikacije
• Metode autentifikacije (lozinke, ključevi, biometrijska autentifikacija)
• Kvalitet lozinki, vrste napada na lozinke, razbijanje lozinki
• Biometrijske metode identifikacije i autentifikacije (otisak prsta, potpis, prepoznavanje lica, prepoznavanje govora, ...), principi, tehnologija
• Višefaktorska autentifikacija
• Pojam autorizacije i prava pristupa
• Liste kontrole pristupa, liste dodeljenih prava
• Modeli sigurnosti, stepen tajnosti i odobrenja
• Skriveni kanali komunikacije

• pri realizaciji tematske celine Kontrola pristupa:
◦ insistirati da učenici objasne metode autentifikacije i njihov značaj, kao i autorizaciju i prava pristupa
◦ poželjno je da učenik implementira, u praksi, metode kontrole pristupa mreži

Sigurnost računarskih mreža

• Upoznavanje učenika sa osnovnim principima mrežne bezbednosti

• objasni faktore rizika po mrežnu bezbednost
• objasni rad mrežne barijere i načine korišćenja
• objasni različite napade na infrastrukturu i predloži mere prevencije i zaštite
• objasni napade na bežične i mobilne mreže

• Faktori bezbednosti računarske mreže
• Mrežna barijera, kontrolne tačke, filtriranje paketa
• Realizacija mrežne barijere (hardver, softver)
• Mrežne barijere bez uspostavljanja stanja i sa uspostavljanjem stanja
• Proxy servisi
• Demilitarizovana zona
• Napadi usmereni na mrežnu infrastrukturu i mere prevencije i zaštite
• Skeniranje portova, prisluškivanje mrežnog saobraćaja
• Lažiranje IP adrese
• Neovlašćen pristup mrežnim uređajima
• Kompromitujuće elektromagnetno zračenje
• Bežične mreže i zaštita bežičnih mreža
• Napadi na bežične mreže
• War-driving
• Napad ponavljanjem inicijalizacionog vektora

• Pri realizaciji tematske celine Sigurnost računarskih mreža:
◦ poželjno je da u laboratoriji postoji ruter (ili više njih) na kome se može konfigurisati mrežna barijera
◦ na vežbama demonstrirati podešavanja mrežnih barijera, kao i metode napada na mrežu
◦ demonstrirati na primeru bežičnih mreža razbijanje WEP ključeva (Aircrack ili neki drugi alat) da bi učenici shvatili sve slabosti tog vida zaštite bežične mreže

Sigurnost operativnih sistema

• Upoznavanje učenika sa sigurnosnim aspektima operativnih sistema

• objasni sigurnosne mehanizme koje poseduje operativni sistem i način njihove upotrebe

• Autentifikacija i autorizacija
• Kontrola pristupa resursima operativnog sistema
• Alokacija resursa
• Deljenje resursa i zaštita deljenih resursa
• Zlonameran softver (trojanski konj, crvi, virusi, zadnja vrata,...)

• Pri realizaciji tematske celine Sigurnost operativnih sistema:
◦ učenici treba da upoznaju sigurnosne aspekte operativnih sistema
◦ poželjno je da se učenicima demonstrira kontrola pristupa resursima operativnog sistema
◦ uvodeći pojmove vezane za zlonamerni softver, nastavnik treba da upozna učenike sa sigurnosnim aspektima u tom slučaju

Sigurnost softvera/aplikacija/informacionih sistema

• Upoznavanje učenika sa vrstama napada na informacione sisteme
• Upoznavanje učenika sa merama prevencije odgovarajućih napada

• objasni vrste napada na informacioni sistem
• objasni napade na informacioni sistem
• objasni načine prevencije napada na informacione sisteme

• Vrste napada
• Napadi na aplikacije i metode prevencije
• Napadi vezani za autentifikaciju (Brute Force, Nedovoljna autentifikacija, Nedovoljna zaštita korisničke lozinke)
• Napadi vezani za autorizaciju (nagađanje broja sesije, nedovoljna kontrola trajanja sesije)
• Napadi na klijentsku stranu (ubacivanje nepostojećeg sadržaja, izvršavanje napadačkog koda)
• Napadi vezani za izvršavanje naredbi (SQL Injection, SSI Injection, Format String napadi)
• Otkrivanje poverljivih informacija (otkrivanje prečica, listanje direktorijuma, predviđanje lokacije resursa)
• Logički napadi (zloupotreba funkcionalnosti, uskraćivanje usluge (DoS), distribuirano uskraćivanje usluge (DDoS))
• Etičko hakerisanje

• Pri realizaciji tematske celine Sigurnost softvera/aplikacija/informacionih sistema:
◦ demonstrirati na vežbama izabrane vrste napada na aplikacije
◦ demonstrirati kako neki propusti u programiranju utiču na bezbednost aplikacija
◦ demonstrirati alate za razbijanje lozinki (npr. John the Ripper, L0phtCrack) u cilju upoznavanja učenika sa slabostima tog vida zaštite

Detekcija i prevencija napada

• Upoznavanje učenika sa metodama detekcije napada
• Upoznavanje učenika sa metodama prevencije napada

• objasni funkcionisanje sistema za detekciju napada
• objasni funkcionisanje sistema za prevenciju napada

• Sistem za detekciju napada-arhitektura sistema
• Detekcije potpisa
• Detekcija anomalija
• Sistemi za prevenciju napada zasnovani na kontroli sadržaja
• Sistemi za prevenciju napada zasnovani na kontroli protoka

• Pri realizaciji tematske celine Detekcija i prevencija napada:
◦ učenici treba da se upoznaju sa sistemom za detekciju napada
◦ učenici treba da se upoznaju sa prevencijom napada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• ocenjivanje osposobljenosti za praktični rad

Okvirni broj časova po temama
• osnovi kriptologije (preporučuje se 16 časova teorijske nastave i 8 časova laboratorijskih vežbi)
• kontrola pristupa (preporučuje se 8 časova teorijske nastave i 4 časa laboratorijskih vežbi)
• sigurnost računarskih mreža (preporučuje se 14 časova teorijske nastave i 7 časova laboratorijskih vežbi)
• sigurnost operativnih sistema (preporučuje se 8 časova teorijske nastave i 4 časa laboratorijskih vežbi)
• sigurnost softvera/aplikacija/informacionih sistema (preporučuje se 10 časova teorijske nastave i 5 časova laboratorijskih vežbi)
• detekcija i prevencija napada (preporučuje se 6 časova teorijske nastave i 3 časa laboratorijskih vežbi)

Naziv predmeta:

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Godišnji fond časova:

93 (62 teorija + 31 vežbe)

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje svesti učenika o značaju primene informaciono-komunikacionih tehnologije u poslovanju.
2. Upoznavanje učenika sa strukturom i osnovnim komponentama elektronskih poslovnih sistema.
3. Upoznavanje učenika sa različitim oblicima elektronskog poslovanja.
4. Osposobljavanje učenika za obavljanje poslovnih procesa i operacija u sistemima elektronskog poslovanja.
5. Osposobljavanje učenika za implementaciju, ažuriranje i održavanje softverske platforme za elektronsko poslovanje.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u elektronsko poslovanje

• Usvajanje osnovnih znanja o elektronskom poslovanju i osnovnim vrstama elektronskog poslovanja

• Definiše pojam elektronskog poslovanja
• Objasni ulogu Interneta u elektronskom poslovanju
• Navede prednosti i nedostatke elektronskog poslovanja
• Navede osnovne vrste elektronskog poslovanja
• Navede osnovne tendencije u razvoju i budućoj primeni elektronskog poslovanja

• Pojam elektronskog poslovanja; istorijski razvoj; uloga Interneta u elektronskom poslovanju
• Prednosti i nedostaci elektronskog poslovanja
• Osnovne vrste elektronskog poslovanja
• Razvoj i primena elektronskog poslovanja u budućnosti

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava (2 časa x 31 sedmica = 62 časa)
Laboratorijske vežbe (1 čas x 31 sedmica = 31 čas)

Ukupno: 93 časa

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici, a laboratorijske vežbe u kabinetu sa računarima (za vežbe se preporučuje po jedan učenik za računarom).
Blok nastava se realizuje van škole (u organizacijama koje koriste neki oblik elektronskog poslovanja).

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na 3 grupe prilikom realizacije laboratorijskih vežbi, a na dve grupe za blok nastavu.

Elektronski poslovni sistemi

• Usvajanje osnovnih znanja o hardverskoj i softverskoj platformi elektronskih poslovnih sistema.

• Navede osnovne komponente koje čine strukturu elektronskih poslovnih sistema
• Objasni ulogu osnovnih komponenata tehnološke strukture elektronskog poslovanja
• Objasni ulogu aplikativne strukture elektronskog poslovanja
• Objasni ulogu sistema za upravljanje odnosima sa korisnicima (CRM)
• Objasni ulogu sistema za upravljanje resursima preduzeća (ERP)
• Objasni ulogu sistema za upravljanje lancima snabdevanja (SCM)
• Navede vrste virtuelnih organizacija
• Objasni princip funkcionisanja telework virtuelnih organizacija, virtuelnih kancelarija i virtuelnih timova

• Informatička revolucija i informatizacija poslovnih procesa
• Osnovne komponente elektronskih poslovnih sistema (hardver, komunikacije, softver, servisi, ljudski resursi)
• Tehnološka struktura elektronskog poslovanja
• Aplikativna struktura elektronskog poslovanja
• Sistem za upravljanje odnosima sa korisnicima (CRM - Customer Relatioship Management)
• Sistem za upravljanje resursima preduzeća (ERP - Enterprise Resource Planning)
• Sistem za upravljanje lancima snabdevanja (SCM - Supply Chain Management)
• Virtuelne organizacije (telework, virtuelne kancelarije, virtuelni timovi)

Preporuke za realizaciju nastave
• S obzirom da se za laboratorijske vežbe odeljenje deli na 3 grupe, časove vežbi organizovati u bloku od 3 časa
• Časove laboratorijskih vežbi iz Elektronske trgovine i Elektronskog bankarstva izvoditi korišćenjem kompletne softverske platforme za upravljanje poslovanjem preduzeća. Učenike najpre upoznati sa svim aplikacijama iz paketa, radnim okruženjem i opcijama za elektronsko poslovanje koje aplikacije nude. Izbor softvera prepušta se nastavniku (u skladu sa uslovima i mogućnostima u školi). Najpovoljnije bi bilo da se koriste demo verzije nekih od najčešće korišćenih softverskih platformi - na primer kompanije SAP (SAP Business One, SAP Business All-in-One...) ili kompanije Microsoft (Microsoft Dynamics NAV, Microsoft Dynamics AX…).
• Za časove laboratorijskih vežbi iz Elektronskog obrazovanja koristiti raspoloživi LMS "open source" sistem (Moodle, Claroline…).

Elektronsko poslovanje u trgovini

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima elektronske trgovine
• Osposobljavanje učenika za korišćenje aplikacija za elektronsko poslovanje u trgovini
• Osposobljavanje učenika za implementaciju, ažuriranje i održavanje platforme za elektronsku trgovinu

• Definiše pojam elektronske trgovine
• Navede prednosti i nedostatke elektronske trgovine
• Definiše pojam elektronskog dokumenta
• Objasni princip elektronske razmene podataka
• Navede oblike elektronske trgovine
• Objasni princip elektronske trgovine u modelima B2B, B2C, C2C i C2B.
• Objasni princip berzanske trgovine na Internetu
• Koristi aplikacije za obavljanje transakcija u elektronskoj trgovini
• Učestvuje (kao deo tima) u implementaciji, ažuriranju i održavanju platforme za elektronsku trgovinu, kao i u sprovođenju mera zaštite sistema za elektronsko poslovanje u trgovini

• Pojam i definicija elektronske trgovine; istorijat; poređenje elektronske trgovine sa klasičnom
• Elektronski dokumenat
• Elektronska razmena podataka - EDI (Electronic data interchange)
• Oblici elektronske trgovine; elektronska trgovina između poslovnih sistema (B2B model)
• Elektronska trgovina između poslovnog sistema i krajnjeg potrošača (B2C model)
• Elektronska trgovina između dva krajnja potrošača (C2C model)
• Elektronska trgovina između potrošača i poslovnog sistema (C2B model)
• Berzansko elektronsko poslovanje na Internetu
• Softverska platforma za elektronsku trgovinu; sigurnost elektronskog poslovanja u trgovini

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama:

Teorija:
Uvod u elektronsko poslovanje: 4
Elektronski poslovni sistemi: 10
Elektronsko poslovanje u trgovini: 10
Elektronsko poslovanje u bankarstvu: 10
Elektronski marketing: 6
Elektronsko poslovanje u javnoj upravi: 6
Elektronsko obrazovanje: 6
Elektronsko zdravstvo: 4
Mobilno elektronsko poslovanje: 6

Laboratorijske vežbe:
Uvod u elektronsko poslovanje: 1
Elektronsko poslovanje u trgovini: 12
Elektronsko poslovanje u bankarstvu: 9
Elektronsko obrazovanje: 6
Mobilno elektronsko poslovanje: 3

Elektronsko poslovanje u bankarstvu

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima elektronskog bankarstva
• Osposobljavanje učenika za korišćenje aplikacija za elektronsko poslovanje u bankarstvu
• Osposobljavanje učenika za implementaciju, ažuriranje i održavanje platforme za elektronsko bankarstvo

• Definiše pojam elektronskog bankarstva
• Navede prednosti i nedostatke elektronskog bankarstva
• Navede sisteme plaćanja u elektronskom bankarstvu
• Objasni princip elektronskog plaćanja u maloprodaji
• Objasni princip plaćanja u ATM sistemu (bankomatu)
• Navede tipove elektronskog bankarstva
• Koristi aplikacije za obavljanje transakcija u elektronskom bankarstvu
• Učestvuje (kao deo tima) u implementaciji, ažuriranju i održavanju platforme za elektronsko bankarstvo, kao i u sprovođenju mera zaštite sistema za elektronsko poslovanje u bankarstvu

• Pojam i definicija elektronskog bankarstva; istorijat
• Svetska organizacija za međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication)
• Prednosti i nedostaci elektronskog bankarstva
• Sistemi plaćanja u elektronskom bankarstvu (platne kartice, elektronski novac, digitalni ček, mikro-plaćanja)
• Sistemi elektronskog plaćanja u maloprodaji (EFT/POS)
• AMT (Atomated Teller Machines) sistemi - bankomati
• Tipovi elektronskog bankarstva (kućno - Homebanking, On-line bankarstvo, Internet bankarstvo, mobilno bankarstvo)
• Softverska platforma za elektronsko bankarstvo; sigurnost elektronskog poslovanja u bankarstvu

Elektronski marketing

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima elektronskog marketinga

• Definiše pojam elektronskog marketinga
• Navede faze razvoja Internet prisustva
• Navede tehnike elektronskog marketinga
• Navede modele poslovnog nastupa na Internetu
• Objasni princip mobilnog reklamiranja
• Navede servise mobilnog reklamiranja

• Pojam elektronskog (Internet) marketinga; faze razvoja Internet prisustva
• Tehnike Internet marketinga (promoterske tehnike, Internet oglasi, pop-up prozori, diskusione grupe i forumi)
• Modeli poslovnog nastupa na Internetu
• Mobilno reklamiranje; servisi mobilnog reklamiranja

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima elektronske uprave

• Definiše pojam elektronske javne uprave
• Navede prednosti i nedostatke elektronske javne uprave
• Navede Internet servise koji se koriste u elektronskoj javnoj upravi
• Objasni postupak automatizacije procesa javne uprave
• Navede elemente koji čine infrastrukturu elektronske javne uprave
• Objasni funkcionisanje Intraneta u institucijama javne uprave
• Navede modele elektronskog poslovanja u javnoj upravi

• Definicija elektronskog poslovanja u javnoj upravi (e-government); prednosti i nedostaci
• Internet servisi kao podrška tradicionalnim procesima javne uprave; informacione tehnologije za automatizaciju procesa javne uprave
• Infrastruktura elektronskog poslovanja u javnoj upravi; Intranet u institucijama javne uprave

• Modeli elektronskog poslovanja u javnoj upravi; elektronsko poslovanje vlade sa pravnim licima (G2B - Government to Business model)
• Elektronsko poslovanje vlade sa građanima (G2C - Government to Citizens model)
• Elektronsko poslovanje među institucijama javne uprave (G2G - Government to Government model)
• Elektronsko poslovanje javne uprave sa zaposlenima (G2E - Government to Employers model)
• Softverska platforma za elektronsku javnu upravu; sigurnost elektronskog poslovanja u javnoj upravi

Elektronsko obrazovanje

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima elektronskog obrazovanja
• Osposobljavanje učenika za korišćenje aplikacija za elektronsko obrazovanje
• Osposobljavanje učenika za implementaciju, administriranje i održavanje platforme za elektronskog obrazovanja

• Definiše pojam elektronskog obrazovanja
• Navede prednosti i nedostatke elektronskog obrazovanja
• Navede vrste elektronskog obrazovanja
• Navede tehnologije na kojima se zasniva elektronsko obrazovanje
• Objasni ulogu sistema za upravljanje učenjem
• Navede najčešće korišćene alate za elektronsko učenje
• Objasni princip funkcionisanja virtuelne učionice
• Koristi aplikacije za organizovanje procesa elektronskog obrazovanja
• Učestvuje (kao deo tima) u implementaciji, ažuriranju i održavanju platforme za elektronsko obrazovanje, kao i u sprovođenju mera zaštite sistema za elektronsko poslovanje u obrazovanju

• Pojam i definicije elektronskog obrazovanja; razvoj obrazovanja na daljinu; prednosti i nedostaci
• Vrste elektronskog obrazovanja
• Tehnologije na kojima se zasniva elektronsko obrazovanje
• Sistemi za upravljanje učenjem (Learning Management System); alati za elektronsko učenje (curseware alati)
• Virtuelna učionica
• Softverska platforme za elektronsko obrazovanje; sigurnost elektronskog poslovanja u obrazovanju

Elektronsko zdravstvo

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima elektronskog zdravstva

• Definiše pojam elektronskog zdravstva
• Navede tehnologije na kojima se zasniva elektronsko zdravstvo
• Objasni strukturu zdravstvenog informacionog sistema
• Objasni princip funkcionisanja telemedicine
• Objasni primenu elektronskog zdravstvenog kartona
• Objasni primenu elektronske zdravstvene knjižice
• Objasni primenu elektronskog recepta

• Pojam i definicija elektronskog poslovanja u zdravstvu; preduslovi za uvođenje elektronskog zdravstva; zaštita podataka pacijenata
• Tehnologije na kojima se zasniva elektronsko zdravstvo; zdravstveni informacioni sistemi; telemedicina

• Elektronski zdravstveni karton; elektronska zdravstvena knjižica; elektronski recept
• Softverska platforma za elektronsko poslovanje u zdravstvu; sigurnost elektronskog poslovanja u zdravstvu

Mobilno elektronsko poslovanje

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima mobilnog elektronskog poslovanja
• Osposobljavanje učenika za korišćenje aplikacija za mobilno elektronsko poslovanje

• Definiše pojam mobilnog elektronskog poslovanja
• Navede prednosti mobilnog elektronskog poslovanja
• Navede mobilne tehnologije koje se primenjuju u mobilnom elektronskom poslovanju
• Objasni princip mobilne trgovine
• Objasni princip mobilnog bankarstva
• Objasni princip mobilnog marketinga
• Koristi aplikacije za mobilno elektronsko poslovanje

• Pojam mobilnog elektronskog poslovanja; prednosti mobilnog elektronskog poslovanja
• Primena mobilnih tehnologija u poslovanju
• Mobilna trgovina (mobilna trgovina u poslovnim sistemima, servisi, mobilna trgovina preko SMS-a i MMS-a)
• Mobilno bankarstvo
• Mobilni marketing
• Softverska platforma za mobilno elektronsko poslovanje; sigurnost mobilnog elektronskog poslovanja

Naziv predmeta:

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

Godišnji fond časova:

62

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje svesti učenika o značaju primene tehničke dokumentacije u izradi i korišćenju softvera
2. Upoznavanje učenika sa strukturom i osnovnim komponentama tehničke dokumentacije
3. Osposobljavanje učenika za korišćenje softverskih alata u izradi tehničke dokumentacije
4. Osposobljavanje učenika za implementaciju, ažuriranje i održavanje softvera na osnovu tehničke dokumentacije

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u tehničku dokumentaciju

• Usvajanje osnovnih znanja o pojmu tehničke dokumentacije

• objasni pojam tehničke dokumentacije
• navede osnovnu namenu i svrhu tehničke dokumentacije

• Pojam, namena i svrha tehničke dokumentacije

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Nastava se realizuje kroz laboratorijske vežbe

Mesto realizacije nastave
• Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na tri grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• s obzirom da se za laboratorijske vežbe odeljenje deli na 3 grupe, časove vežbi organizovati u bloku od 3 časa (učenici bi trebalo da imaju svake 3. nedelje po 3 časa vežbi)
• Pri realizaciji tematske celine Uvod u tehničku dokumentaciju, učenici treba da ovladaju pojmom tehničke dokumentacije, da objasne namenu i da navedu svrhu

Zahtev za projektovanje

• Usvajanje osnovnih znanja o sadržaju zahteva za projektovanje

• navede osnovne elemente tehničke dokumentacije
• definiše ko daje zahtev za projektovanje i šta sadrži taj zahtev

• Elementi tehničke dokumentacije
• Sadržaj zahteva za projektovanje
• Tehnološki proces

• pri realizaciji tematske celine Zahtev za projektovanje, učenici treba da se osposobe da samostalno osmisle sadržaj zahteva za projektovanje, koristeći elemente tehničke dokumentacije i poznavanje tehnološkog procesa

Alat za projektovanje

• Usvajanje osnovnih znanja o alatima za izradu tehničke dokumentacije
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata za izradu tehničke dokumentacije

• poznaje rad sa programima za projektovanje tehničke dokumentacije
• izrađuje samostalno bazu simbola
• povezuje pojedine simbole u celinu

• Alati za izradu delova tehničke dokumentacije
• Simboli u elektrotehnici prema IEC standardu
• Izrada baze simbola
• Povezivanje delova sistema

• pri realizaciji tematske celine Alat za projektovanje:
◦ učenici treba da upoznaju funkcionalne mogućnosti alata za izradu tehničke dokumentacije
◦ učenici treba da se osposobe da samostalno izrađuju bazu simbola, i da ih primene pri izradi tehničke dokumentacije bilo samostalno, bilo povezivanjem u celinu

Izrada idejnog rešenja

• Usvajanje osnovnih znanja o tehničkoj dokumentaciji idejnog rešenja
• Upoznavanje sa primerima idejnog rešenja

• objasni pojam idejnog rešenja
• navede osnovnu namenu i svrhu idejnog rešenja

• Pojam idejnog rešenja i njegova namena
• Pojam, namena i svrha tehničke dokumentacije idejnog rešenja

• pri realizaciji tematske celine Izrada idejnog rešenja, od učenika tražiti da pojam idejnog rešenja objasne kroz primere

Izrada tehničkog rešenja

• Usvajanje osnovnih znanja o tehničkoj dokumentaciji za izradu tehničkog rešenja
• Upoznavanje učenika sa primerima tehničkog rešenja u okviru tehničke dokumentacije

• objasni pojam tehničkog rešenja
• navede šta treba da sadrži kvalitetno tehničko rešenje
• planira eventualne softverske komponente kako bi postojao kompromis između cene koštanja i kvaliteta softvera

• Izrada plana tehničkog rešenja na osnovu korigovanog idejnog rešenja
• Izbor softverskih komponenti
• Izbor softverskih komponenti i proračun cene koštanja izrade i korišćenja softvera

• pri realizaciji tematske celine Izrada tehničkog rešenja:
◦ insistirati da učenici znaju da navedu sadržaj kvalitetnog tehničkog rešenja
◦ navesti učenike da shvate izradu plana tehničkog rešenja korigovanjem idejnog rešenja
◦ Učenici treba da ovladaju izborom softverskih komponenti i proračunom cene koštanja izrade i korišćenja softvera, tako što im to prethodno demonstrira nastavnik

Izrada glavnog projekta

• Usvajanje osnovnih znanja o tehničkoj dokumentaciji za izradu glavnog projekta
• Upoznavanje učenika sa primerima izrade glavnog projekta

• definiše predmer i predračun u okviru tehničke dokumentacije
• objasni neophodnost tehničke kontrole i revizije dokumentacije

• Izrada projektne dokumentacije na osnovu usvojenog tehničkog rešenja
• Sastavni delovi tehničke dokumentacije, opis tehničkog rešenja
• Predmer i predračun. Ukupna cena
• Ukupna investicija, tehnička kontrola, revizija projektne dokumentacije
• Usaglašavanje projektne dokumentacije sa ostalim projektima na istom sistemu
• Razrada projekta

• pri realizaciji tematske celine Izrada glavnog projekta:
◦ polazna tačka pri upoznavanju izrade glavnog projekta je da učenici usvoje pojmove predmer i predračun
◦ da shvate značaj usvojenog tehničkog rešenja, kako bi radili projektnu dokumentaciju
◦ učenicima treba objasniti kako se projektna dokumentacija usaglašava sa ostalim projektima

Analiza za izvođenje radova na osnovu glavnog projekta

• Usvajanje osnovnih znanja o izvođenju radova na osnovu glavnog projekta
• Upoznavanje učenika za izvođenjem radova na osnovu glavnog projekta

• objasni način izvođenja radova prilikom kreiranja softvera
• definiše način za za utvrđivanje stvarne cene potrebnih radova

• Analiza potrebnog vremena na osnovu projektne dokumentacije
• Način izvođenja radova po tehnološkom redu
• Način za utvrđivanje stvarne cene radova
• Formiranje ponude za izvođenje radova i njena tehnička obrada

• pri realizaciji tematske celine Analiza za izvođenje radova na osnovu glavnog projekta, vežbe treba da budu zasnovane na primerima koji su učenicima iskustveno najbliži.

Tehnički prijem radova

• Usvajanje osnovnih znanja o pregledu i tehničkom prijemu radova

• navede načine za kontrolu izvršenih radova
• poznaje način sastavljanja zapisnika primedbi

• Završetak izvođenja radova
• Obrada mernih rezultata
• Tehnički pregled radova
• Način tehničkog pregleda
• Zapisnik primedbi

• pri realizaciji tematske celine Tehnički prijem radova:
◦ Poželjno je da učenik ovlada načinima za kontrolu izvršenih radova
◦ učenike uputiti da korišćenjem uputstava samostalno sastave zapisnik primedbi

Izrada projekta izvedenog stanja

• Usvajanje osnovnih znanja o snimanju stvarnog stanja i izradi projektne dokumentacije izvedenog stanja
• Upoznavanje učenika sa primerima projekata izvedenog stanja

• definiše u koje svrhe se izrađuje projekat izvedenog stanja
• objasni u kojim slučajevima se projekat izvedenog stanja ne razlikuje od glavnog projekta

• Izrada projekta stvarnog stanja na osnovu tehničkog pregleda
• Snimanje stvarnog stanja
• Primer izrade projektne dokumentacije izvedenog stanja

• pri realizaciji tematske celine Izrada projekta izvedenog stanja, učenicima objasniti izradu projektne dokumentacije izvedenog stanja kroz primer

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• ocenjivanje osposobljenosti za praktični rad

Okvirni broj časova po temama
• uvod u tehničku dokumentaciju (preporučuje se 2 časa)
• zahtev za projektovanje (preporučuje se 5 časova)
• alat za projektovanja (preporučuje se 12 časova)
• izrada idejnog rešenja (preporučuje se 4 časa)
• izrada tehničkog rešenja (preporučuje se 5 časova)
• izrada glavnog projekta (preporučuje se 18 časova)
• analiza za izvođenje radova na osnovu glavnog projekta (preporučuje se 8 časova)
• tehnički prijem radova(preporučuje se 4 časa)
• izrada projekta izvedenog stanja (preporučuje se 4 časa)

Naziv predmeta:

PREDUZETNIŠTVO

Godišnji fond časova:

62

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje poslovnih i preduzetničkih znanja, veština i ponašanja.
2. Razvijanje preduzetničkih vrednosti i sposobnosti da se prepoznaju preduzetničke mogućnosti u lokalnoj sredini i deluje u skladu sa tim.
3. Razvijanje poslovnog i preduzetničkog načina mišljenja.
4. Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
5. Osposobljavanje za aktivno traženje posla (zapošljavanje i samozapošljavanje).
6. Osposobljavanje za izradu jednostavnog plana poslovanja male firme.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Preduzetništvo i preduzetnik

Razumevanje pojma i značaja preduzetništva

Prepoznavanje osobenosti preduzetnika.

- navede adekvatne primere preduzetništva iz lokalnog okruženja.
- navede karakteristike preduzetnika objasni značaj motivacionih faktora u preduzetništvu.
- dovede u odnos pojmove preduzimljivost i preduzetništvo.

- Pojam, razvoj i značaj preduzetništva.
- Profil i karakteristike uspešnog preduzetnika.
- Motivi preduzetnika.
- Tehnike i kriterijumi za utvrđivanje preduzetničkih predispozicija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (62 časa)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave:
Vežbe se realizuju u kabinetu / učionici (deo vežbi se realizuje u kabinetu za informatiku).

Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan

Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje i procenu poslovnih ideja.

Upoznavanje učenika sa elementima marketing plana.

Razvijanje smisla za timski rad.

- odabira iz mnoštva ideja onu koja je primenljiva i realna za otpočinjanja biznisa.
- prepozna različite načine otpočinjanja posla.
- uoči međusobno delovanje faktora koji utiču na tržište.
- samostalno prikupi podatke sa tržišta-konkurencija, potencijalni klijenti, veličina tržišta.
- pravi ponudu usluge.
- razvija marketing strategiju za svoju poslovnu ideju i prezentuje svoj marketing plan.
- radi timski u učeničkoj grupi.

- Procena poslovnih mogućnosti za novi poslovni poduhvat.
- SWOT analiza-osnovi
- Elementi marketing miksa (5P)-proizvod, usluga, cena, kanali distribucije, promocija)
- Faktori poslovnog okruženja: potencijalni klijenti, veličina tržišta, direktna i indirektna konkurencija, trendovi na tržištu i td.
- Elementi marketing plana.
- Rad na terenu-istraživanje tržišta.
- Važnost tima za produktivnost u poslu.

Preporuke za realizaciju nastave:

Preduzetništvo i preduzetnik: Dati primer dobrog preduzetnika i/ili pozvati na jedan čas gosta - preduzetnika koji bi govorio učenicima o svojim iskustvima. Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan: Koristiti oluju ideja i vođene diskusije da se učenicima pomogne u kreativnom smišljanju biznis ideja i izboru relne za dalji rad na njoj. Učenici se dele na grupe u kojima ostaju do kraja i rade na delovima poslovnog plana. Grupe učenika okupljene oko jedne poslovne ideje vrše istraživanje tržišta po nastavnikovim uputstvima. Grupe učenika u posetama malim preduzećima informišu se o načinu pravljenja ponude i samostalno prave ponudu za primer njihovog preduzeća.

Upravljanje i organizacija: određen broj časova prema izboru nastavnika u informatičkom kabinetu. Davati uputstva učenicima gde i kako da dođu do neophodnih informacija. Koristiti sajtove za prikupljanje informacija (www.apr.gov.rs, www.sme.gov.rs; www.mspbg.rs...). Poseta socijalnim partnerima na lokalnom nivou (opština, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i sl.)

Upravljanje i organizacija

Upoznavanje učenika sa stilovima rukovođenja

- navede osobine uspešnog menadžera.
- poznaje različite upravljačke stilove.
- objasni osnove menadžmenta usluga / proizvodnje.
- uviđa značaj planiranja i odabira ljudskih resursa za potrebe organizacije.
• objasni značaj informacionih tehnologija za savremeno poslovanje.

- Menadžment funkcije (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola).
- Menadžment stilovi -(preduzetnik kao menadžer).
- Osnovna znanja o upravljanju i liderstvu - demokratski stil, centralizovan, lise fer..
- Menadžment usluga proizvodnje - upravljanje proizvodim resursima, upravljanje sirovinama i poluproizvodima, upravljanje proizvodnim procesom).
- Informacione tehnologije u poslovanju (poslovni informacioni sistemi, internet, intranet i ekstranet u poslovanju, elektronsko poslovanje, elektronska trgovina, itd.).

Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana: Pozvati na jedan čas gosta - preduzetnika za procenu biznis plana. U prezentaciji koristiti sva raspoloživa sredstva za vizualizaciju. Preporuka je da se tema "Učenički projekt-izrada i prezentacija poslovnog plana" započne prilikom obrađivanja teme "Procena poslovnih ideja". Na ovaj način predavač može da integriše učenički projekt tokom narednih tema predmeta.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
Praćenje ostvarenosti ishoda.
Testove znanja.
Testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama:
Preduzetništvo i preduzetnik 10 časova
Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan 12 časova
Upravljanje i organizacija 10 časova
Pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje delatnosti 10 časova
Ekonomija poslovanja 10 časova
Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana 10 časova

Pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje delatnosti

Upoznavanje sa pravnim okvirom za osnivanje i funkcionisanje delatnosti

- izabere najpovoljniju organizacionu i pravnu formu organizovanja delatnosti.
- prikupi informacije koje su potrebne za uspešno vođenje posla.
- samostalno sačini ili popuni poslovnu dokumentaciju (CV, poslovna pisma, molbe, zapisnik, obrasci...).

- Zakonske forme organizovanja delatnosti.
- Institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu.

Ekonomija poslovanja

Upoznavanje učenika sa finansijskim aspektima preduzeća / radnje

- planira proizvodnju i troškove za sopstveni biznis.
- klasifikuje troškove preduzeća i izračuna prag rentabilnosti.
- sastavi finansijske izveštaje u najjednostavnijoj formi (bilans stanja, bilans uspeha i tok gotovine preduzeća).
- prikupi informacije potrebne za proizvodni i finansijski plan i o izvorima finansiranja.
- prezentuje određeni deo plana proizvodnje/ finansijskog plana.

- Struktura troškova (fiksni i varijabilni troškovi) i prag rentabilnosti.
- Prihodi i gubici.
- Prikupljanje potrebnih podataka na terenu i njihova prezentacija
- Osnovni elementi i organizacioni plan za sopstvenu biznis ideju.

Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana

Osposobljavanje učenika veštini prezentacije poslovnog plana

- izradi jednostavan poslovni plan (deo poslovnog plana).
- prema usvojenoj poslovnoj ideji prezentuje poslovni plan (deo) u okviru svoje timske uloge.

Izrada celovitog biznis plana za sopstvenu biznis ideju.
- Prezentacija pojedinačnih / grupnih biznis planova i diskusija.

Naziv predmeta:

PRAKTIČNA NASTAVA

Godišnji fond časova:

74

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje navika za čuvanje zdravlja i pridržavanja mera zaštite na radu;
2. Osposobljavanje učenika za organizovanje rada i racionalno korišćenje energije i materijala;
3. Osposobljavanje učenika da koriste standarde, normative, kataloge i tehničko tehnološku dokumentaciju;
4. Osposobljavanje učenika da pravilno koriste uređaje, alat i pribor;
5. Osposobljavanje učenika da vrše mašinske i ručne operacije na materijalima (obeležavanje, rezanje, turpijanje, bušenje);
6. Osposobljavanje učenika da izvode radove u elektrotehničkoj struci (priprema krajeva provodnika, ugradnja elektronskih elemenata, montaža i povezivanje elektrotehničkog pribora, merenja i ispitivanja);
7. Razvijanje odgovornosti prema rokovima, kvalitetu i preciznosti u poslu.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Praktična nastava u mašinstvu

• Osposobljavanje učenika za čuvanje zdravlja i pridržavanje mera zaštite na radu
• Osposobljavanje učenika za pravilnu primenu i održavanje radioničkog alata
• Osposobljavanje učenika za organizovanje rada i racionalno korišćenje energije i materijala
• Osposobljavanje učenika za izvođenje mašinskih i ručnih operacija

• primenjuje zaštitne mere od mehaničkih povreda
• primenjuje zaštitne mere od požara
• koristi zaštitnu opremu
• koristi uređaje za obradu materijala;
• koristi alat za obeležavanje
• koristi merni alat
• koristi ručni alat
• održava uređaje i alat
• primenjuje mere zaštite na radu
• koristi tehničko tehnološko uputstvo
• obeleži predmet rada
• izvede mašinske operacije
• koristi osnovne mašinske elemente

• Pravilnik zaštite na radu
• Mere zaštite od požara
• Zaštitna oprema
• Radionički alat
• Alat za merenje (metar, šestari, univerzalno pomično merilo, mikrometar, dubinomer)
• Primena i održavanje alata (klešta, odvijači, burgije, bušilice, stege, testere, turpije, čekići, ključevi...)
• Higijena rada
• Mere zaštite na radu
• Čitanje tehničko tehnološke dokumentacije.
• Obeležavanje materijala.
• Tehnološki postupak pri obradi materijala: sečenjem, turpijanjem, bušenjem, savijanjem
• Osnovni mašinski elementi (navoji, navrtke, podloške)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Nastava se realizuje kroz časove praktične nastave

Mesto realizacije nastave
• radionica

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije praktične nastave odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• pri realizaciji tematske celine Praktična nastava u mašinstvu:
◦ koristiti zakon i pravilnike zaštite na radu
◦ koristiti pravilnik o protivpožarnoj zaštiti
◦ demonstrirati upotrebu zaštitne opreme
◦ koristiti stručnu literaturu
koristiti kataloge proizvođača, uređaja i alata
◦ demonstrirati upotrebu uređaja i alata
◦ demonstrirati postupak merenja mernim alatima
◦ demonstrirati način održavanja uređaja i alata
◦ objasniti kako se koristi tehničko tehnološka dokumentacija
◦ demonstrirati kako se pravilno obeležava predmet pri obradi
◦ demonstrirati kako se učvršćuje predmet
◦ demonstrirati pravilan položaj tela i pravilno vođenje alata pri obradi materijala
◦ objasniti kako se ostvaruje organizacija radnog mesta i značaj higijene rada

Praktična nastava u elektrotehnici

• Osposobljavanje učenika za čuvanje zdravlja i pridržavanja mera zaštite na radu
• Osposobljavanje učenika za čitanje projekata i šema
• Osposobljavanje učenika za korišćenje alata
• Osposobljavanje učenika za održavanje alata
• Osposobljavanje učenika za primenu elektrotehničkih materijala
• Osposobljavanje učenika za korišćenje standarda, normativa i tehničko tehnološke dokumentacije
• Osposobljavanje učenika za prepoznavanje provodnika koji se koriste u elektrotehnici
• Osposobljavanje učenika za pripremu i nastavljanje provodnika
• Osposobljavanje učenika za povezivanje pribora koji se koristi u elektro, telekomunikacionim i instalacijama lokalnih računarskih mreža
• Osposobljavanje učenika za rad sa instrumentom
• Osposobljavanje učenika za priključenje potrošača na izvor električne energije
• Osposobljavanje učenika za lemljenje
• Osposobljavanje učenika za ispitivanje i ugradnju pasivnih elemenata

• primenjuje zaštitne mere od štetnog uticaja električne struje
• koristi zaštitnu opremu
• pruži prvu pomoć unesrećenom od udara električne struje
• prepozna simbole u tehničko tehnološkoj dokumentaciji
• odabere elemente na osnovu simbola
• ucrta simbole elemenata u dokumentaciju
• odabere i koristi alat
• održava alat
• prepoznaje elektrotehničke materijale
• poznaje mehaničke i električne karakteristike materijala
• koristi standarde i kataloge proizvoda
• prepozna elektroenergetske, elektroinstalacione, telekomunikacione, optičke kablove i kablove za lokalne računarske mreže
• skine izolaciju, nastavi i izoluje provodnik
• postavi mikrokonektore na krajeve UTP kabla
• poveže pomoću provodnika osnovni elektroinstalacioni pribor
• poveže pomoću provodnika telekomunikacioni pribor
• poveže pomoću provodnika osnovni pribor lokalnih računarskih mreža
• koristi analogne i digitalne merne instrumente
• podesi instrument (jednosmerna, naizmenična struja), odabere merno područje
• odredi konstantu analognog instrumenta
• izmeri osnovne električne veličine: napon, struju, opor i kapacitivnost
• razlikuje sisteme naizmenične i jednosmerne struje
• priključi potrošače na izvore električne energije
• odabere opremu i materijal
• izvede pripremu za lemljenje
• izvrši lemljenje
• odabere na osnovu oznake otpornik kondezator i kalem
• ispita ispravnost elemenata
• zameni i ugradi pasivne elemente u odgovarajuće strujno kolo

• Uticaj električne struje na čoveka
• Mere zaštite na radu
• Pružanje prve pomoći
• Simboli i oznake u elektrotehnici
• Alati koji se koriste u elektrotehnici
• Alati koji se koriste za postavljanje lokalne računarske mreže (klešta za krimpovanje, univerzalni striper, koaksijalni striper)
• Održavanje alata
• Provodnici (bakar, aluminijum, srebro, zlato), osobine i primena
• Poluprovodnici (germanijum, silicijum), osobine i primena
• Izolacioni materijali i dielektrici (pertinaks, klirit, guma, prešpan, liskun, staklo, keramika, porculan), osobine i primena
• Magnetni materijali (meki i tvrdi magnetici: feriti, alniko, magnetici na bazi retkih zemalja), osobine i primena
• Proizvodi koji se koriste u elektrotehnici (žice, kleme, izolacione trake, bužiri, izolacije, stalni magneti...)
• Elektroenergetski kablovi
• Elektroinstalacioni provodnici
• Telekomunikacioni provodnici
• Optički kablovi
• Kablovi za lokalne računarske mreže (UTP, FTP, SFTP, USB…)
• Elektroinstalacioni pribor (osigurači, prekidači, utičnice, sijalična grla)
• Telekomunikacioni pribor (reglete, telefonska priključnica, telefonski utikač)
• Pribor za lokalne računarske mreže (mrežne utičnice, priključnice, PATCH paneli)
• Univerzalni digitalni instrument
• Univerzalni analogni instrument
• Izvori jednosmerne struje (galvanski elementi, ispravljači, akumulator)
• Izvori naizmenične struje (trofazni i monofazni sistem)
• Spajanje provodnika lemljenjem
• Lemljenje na štampanoj ploči
• Otpornici (način izrade, vrsta, obeležavanje, primena)
• Kondezatori (način izrade, vrsta, obeležavanje, primena)
• Kalemovi i transformatori (način izrade, primena)

• pri realizaciji tematske celine Praktična nastava u elektrotehnici:
◦ demonstrirati rad zaštitnih sredstava
◦ demonstrirati pružanje prve pomoći učenici
◦ koristiti stručnu literaturu, kataloge, standarde i propise
◦ koristiti tehničke planove i projekte električnih instalacija i električne šeme uređaja
◦ demonstrirati primenu alata
◦ demonstrirati način održavanja alata
◦ koristiti uzorke materijala i proizvode
◦ koristiti kablove
◦ demonstrirati pripremu krajeva provodnika i nastavljanje
◦ demonstrirati postavljanje mikrokonektora na krajeve UTP kabla
◦ demonstrirati montažu i povezivanje opreme u strujno kolo
◦ demonstrirati metode za utvrđivanje ispravnosti pribora
◦ napraviti vežbe na montažnim pločama i maketama
◦ demonstrirati montažu i povezivanje opreme u strujno kolo
◦ demonstrirati metode za utvrđivanje ispravnosti pribora
◦ napraviti vežbe na montažnim pločama i maketama
◦ vežbe raditi u ciklusu
◦ demonstrirati rad sa instrumentom
◦ izvršiti konkretna merenja na montažnim pločama
◦ prikazati izvore jednosmerne struje
◦ demonstrirati povezivanje potrošača na izvor
◦ demonstrirati povezivanje potrošača na sisteme naizmenične struje
◦ demonstrirati spajanje provodnika lemljenjem
◦ demonstrirati lemljenje na štampanoj ploči
◦ demonstrirati proveru ispravnosti pasivnih elemenata
◦ demonstrirati ugradnju i povezivanje elemenata u strujno kolo

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• praćenje praktičnog rada
• test praktičnih veština
• aktivnost na času

Okvirni broj časova po temama
• Praktična nastava u mašinstvu (20 časova)
• Praktična nastava u elektrotehnici (54 časa)

Naziv predmeta:

PRAKTIČNA NASTAVA

Godišnji fond časova:

70(PN) + 60(B) = 130

Razred:

drugi

Ciljevi predmeta:

1. Upoznavanje učenika sa alatom i sa merama zaštite na radu;
2. Ovladavanje veštinom lemljenja i razvijanje smisla za utvrđen redosled radnji prilikom rukovanja alatom za lemljenje;
3. Osposobljavanje za samostalno obavljanje merenja i lako prilagođavanje specifičnim uslovima merenja;
4. Upoznavanje sa teorijskim principima funkcionisanja elemenata, kao i osposobljavanje za očitavanje i merenje karakteristika elemenata;
5. Osposobljavanje za samostalnu realizaciju štampanog kola na osnovu odgovarajućih električnih šema;
6. Osposobljavanje za samostalno pronalaženje nedostataka na izrađenim uzorcima štampanih kola i otklanjanje istih;
7. Upoznavanje sa principima funkcionisanja električnih kola i osposobljavanje za samostalno pronalaženje i otklanjanje kvarova na električnim kolima.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Upoznavanje učenika sa uticajem električne energije na čoveka, zaštitnim sredstvima i preventivnim tehničkim merama zaštite
• Upoznavanje učenika sa radnim mestom, organizacijom radnog mesta, kao i sa postupcima i pravilima za korišćenje opreme i alata

• uredi svoje radno mesto kako bi njegov rad bio efikasniji i bezbedniji
• primenjuje mere zaštite od strujnog udara i drugih opasnosti na radnom mestu

• Radno mesto, alat, pribor
• Zaštita na radu
• ABH zaštita
• Zaštita od napona dodira
• Protivpožarna zaštita

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (2 časa x 35 sedmica = 70 časova)
Nastava u bloku (60 časova)

Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u kabinetu, a blok nastava van škole

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije vežbi i blok nastave odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• U skladu sa mogućnostima škole, blok nastavu realizovati u preduzećima koja se bave proizvodnjom, distribucijom ili prodajom elektronskih komponenti, kao i u preduzećima koja se bave proizvodnjom ili servisiranjem elektronskih sklopova i uređaja.

Tehnološki postupci spajanja elemenata

• Upoznavanje učenika sa tehnologijom i postupkom lemljenja
• Upoznavanje učenika sa alatom, priborom i materijalom za lemljenje
• Osposobljavanje učenika da izvrše spajanje elektronskih komponenti i lemljenje na štampanu ploču, kao i njihovo odvajanje od štampane ploče
• Razvijanje smisla za utvrđeni redosled radnji prilikom rukovanja alatom za lemljenje

• vlada veštinom rukovanja alatom za lemljenje
• demonstrira utvrđeni redosled radnji prilikom rukovanja alatom

• Lemljenje
• Lemljenje spojeva na štampanom kolu (pločici)
• Odvajanje komponenti sa štampane pločice

• Preporučuje se da po 12 časova blok nastave bude posvećeno upoznavanju učenika sa aktuelnim elektronskim komponentama i mernim elektronskim uređajima, 18 časova upoznavanju sa savremenim tehnologijama izrade štampanih ploča, a 30 časova podsklopovima i sklopovima za elektronske uređaje različite vrste (kako bi se učenici u realnim proizvodnim okolnostima upoznali sa njihovim načinom projektovanja, izrade i ugradnje u odgovarajuće uređaje, kao i načinom i procedurom dijagnostifikovanja i otklanjanja kvarova na njima).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama (praktična nastava+blok nastava)

• Uvod - (4+0)
• Tehnološki postupci spajanja elemenata - (5 +0)
• Elektronski merni instrumenti - (9 + 6)
• Elektronske komponente - (15 + 6)
• Štampane veze (štampane pločice) - (6 + 18)
• Izrada osnovnih elektronskih kola, podsklopova i sklopova - (31 + 30)

Elektronski merni instrumenti

• Upoznavanje učenika sa osnovnim principom rada multimetra i osciloskopa
• Osposobljavanje učenika da rukuju, vrše merenja multimetrom i vrše merenja i prate oblik signala osciloskopom
• Razvijanje smisla za utvrđeni redosled radnji prilikom rukovanja mernim instrumentima i opremom

• objasni princip rada univerzalnog instrumenta
• rukuje univerzalnim instrumentom.
• objasni princip rada osciloskopa.
• rukuje osciloskopom.
• meri električne i neelektrične veličine: napon struje, periodu, učestanost
• demonstrira utvrđeni redosled radnji prilikom rukovanja mernim uređajima i opremom

• Rukovanje univerzalnim instrumentom i digitalnim multimetrom
• Osciloskop: rukovanje i upotreba.

Elektronske komponente

• Obučavanje učenika da prepoznaju elemente elektronskih kola u klasičnoj i SMD tehnologiji, kao i da očitaju karakteristike koje su naznačene na samom kućištu elementa, ili da ih odrede pomoću mernih instrumenata
• Upoznavanje učenika sa sledećim elektronskim komponentama: otpornici, kondenzatori, kalemovi, prigušnice i transformatori, diode, tranzistori, ntegrisana kola i optoelektronske komponente

• prepozna elemente električnih kola,
• poznaje načine označavanja karakteristika na elektronskim komponentama
• praktično realizuje postupke montaže
• očita karakteristike koje su naznačene na samom kućištu elementa, ili ih odredi pomoću mernih instrumenata

• Podela, svojstva, postupci pri montaži, merenja, obeležavanja, kontrola ispravnosti elektronskih komponenata
• Otpornici
• Kondenzatori
• Kalemovi i prigušnice
• Transformatori
• Elektromagnetne elektronske komponente
• Mehaničke elektronske komponente
• Diode
• Tranzistori
• Optoelektronske komponente
• Štampane veze
• Osnovni tehnološki postupci u mikroelektronici.
• Poluprovodnička integrisana kola

Štampane veze (štampane pločice)

• Upoznavanje učenika sa osnovnom tehnologijom izrade štampanih kola kao i sa SMD - tehnologijom (Surface Mounted Devices, Tehnologija površinske montaže)
• Osposobljavanje učenika za izradu štampanih kola

• objasni tehnologije izrade štampanih kola
• praktično izradi klasična štampana kola
• praktikuje sistematski pristup poslu, uz pridržavanje tehničkih propisa, pravila i uputstava, primenjujući propisane zaštitne mere

• Tehnologija izrade klasičnih štampanih kola i štampanih kola u SMD tehnologiji

Izrada osnovnih elektronskih kola, podsklopova i sklopova

• Osposobljavanje učenika za samostalan i timski rad u projektovanju, izradi, ostvarivanju funkcije, kontroli, testiranju i otklanjanju eventualnih nedostataka sledećih podsklopova i sklopova: ispravljača napona sa stabilisanim naponima, koji se primenjuju u računaru, (5V, +12V, -12V); generatora pravogaonog napona sa integrisanim kolom 555; digitalnog elektronskog brojača za jednu i dve cifre;

• praktično realizuje navedena kola, pri čemu koristi razne mogućnosti montaže: na rednim spojkama, na mostu, na raster ploči, na univerzalnoj štampanoj pločici, na originalnoj štampanoj pločici.
• samostalno koristi montažne i električne šeme pri izradi, kontroli, pronalaženju i otklanjanju kvarova.
• praktikuje sistematski pristup poslu, uz pridržavanje tehničkih propisa, pravila i uputstava, primenjujući propisane zaštitne mere.

• Ispravljač napona sa stabilisanim naponom, koji se primenjuju u računaru (+5V, +12V, -12V)
• Generator pravougaonog napona sa integrisanim kolom 555
• Digitalni elektronski brojač sa jednom i dve cifre

Naziv predmeta:

PRAKTIČNA NASTAVA

Godišnji fond časova:

60

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Upoznavanje učenika sa sa značajem informatike za savremeno društvo;
2. Upoznavanje učenika sa principima rada informacionih sistema, računarskih mreža i komunikacionih tehnologija, veb aplikacija, kao i sa metodama i postupcima koji se primenjuju radi njihovog povezivanja, održavanja, popravke i pravilnog funkcionisanja;
3. Upoznavanje učenika sa osnovnim hardverskim i softverskim komponentama koje čine savremene računarske mreže i informacione sisteme, kao i sa mogućnostima njihove praktične primene.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Veb programiranje

• Osposobljavanje učenika za kreiranje i objavljivanje veb aplikacija na veb serveru

• kreira i konfiguriše virtuelni direktorijum
• instalira i konfiguriše Apache veb server

• Kreiranje i konfigurisanje virtuelnog direktorijuma
• Kopiranje veb sajta
• Instalacija i konfigurisanje Apache veb servera

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Nastava se realizuje kao praktična nastava u bloku

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuju u računarskoj laboratoriji ili van škole

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije nastave odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje kao blok nastava i traje dve nedelje (10 radnih dana po 6 časova).
• Nastavu u bloku organizovati u toku godine tako da učenici rade u prepodnevnoj smeni a profesor u popodnevnoj, kako se ne bi gubili časovi.
• U zavisnosti od mogućnosti škole, blok nastavu organizovati tako da časovi po pojedinim temama budu održani u kontinuitetu (dva ili tri dana).
• Za svaku temu, osim za Računarske mreže i komunikacije, učenicima definisati projektni zadatak.
• Pri realizaciji projekta insistirati na timskom radu učenika i podeli zadataka u skladu sa sposobnostima i interesovanjima učenika.

Programiranje

• Osposobljavanje učenika za kreiranje i testiranje desktop aplikacija

• Formira projekat
• Primenjuje standardne komponente iz biblioteke komponenti
• Formira i pozicionira komponente
• Podešava veličinu i izgled komponenti
• Koristi svojstva i metode komponenti
• Programira događaje miša
• Uoči zajednička svojstva komponenti
• Koristi nizove i matrice komponenti
• Primenjuje komponentu Timer
• Programira događaje tastature

• Izrada projekta
• Forma
• Svojstva
• Metode
• Događaji
• Labela
• Dugme
• Događaji miša
• Slika (Image)
• Zajednička svojstva za sve komponente
• Okvir za tekst (Edit)
• Panel
• Kastovanje komponente nad kojom se desio događaj
• Okvir za grupu
• Okvir za potvrdu
• Grupa radio dugmadi
• Događaj tastature
• Komponenta ListBox
• Kombinovani okvir za tekst sa listom (ComboBox)
• Komponenta Timer
• Dinamičko kreiranje komponenti
• Niz pokazivača na komponente
• Matrica pokazivača na komponente

• U okviru teme Veb programiranje najpre sa učenicima analizirati postojeća rešenja različitih veb aplikacija, pri čemu će dovoditi u vezu stečena znanja sa njihovom praktičnom primenom.
• U okviru teme Programiranje osmisliti projektni zadatak izrade desktop aplikacije.
• U okviru teme Informacioni sistemi i baze podataka realizovati zadatu bazu podataka, sa svim propratnim zahtevima koji će se odnositi na kreiranje SQL upita i konekcija.
• U okviru teme Računarske mreže i komunikacije, organizovati blok nastavu u okviru školske računarske mreže (ukoliko za to postoje preduslovi) ili u računarskoj mreži neke organizacije van škole. Učenike upoznati sa karakteristikama najčešće korišćenih mrežnih uređaja i načinima funkcionisanja različitih računarskih mreža. Učenici treba da savladaju tehnike samog projektovanja računarske mreže u skladu sa postojećim zahtevima, kao i tehnike za njihovu realizaciju, poštujući kriterijume koji se odnose na optimalno korišćenje resursa.
• Za svaki radni dan nastave u bloku koja se izvodi van škole učenik je obavezan da vodi svoj dnevnik rada.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• ocenjivanje aktivnosti u okviru projekta
• ocenjivanje vođenja dnevnika rada
• ocenjivanje projekata na zadatu temu

Okvirni broj časova po temama

• Veb programiranje (preporučuje se 12 časova)
• Objektno orijentisano programiranje (preporučuje se 18 časova)
• Informacioni sistemi i baze podataka (preporučuje se 18 časa)
• Računarske mreže i komunikacije
(preporučuje se 12 časova)

Informacioni sistemi i baze podataka

• Upoznavanje učenika sa principima projektovanja informacionih sistema
• Osposobljavanje učenika za kreiranje baze podataka

• razume kako korišćenje interfejsa ADO.NET-a omogućuje pristup različitim bazama podataka
• koristi najvažnije klase ADO.NET tehnologije za spajanje na bazu podataka
• kreira SQL komande za prihvatanje podataka iz baze podataka u Windows program

• ADO.NET snabdevači podacima (Data Provider-i)
• Osnovni objekti ADO.NET Data Provider-a
• Konekcija na bazu podataka u dizajn modu
• Kreiranje konekcije ka bazi podataka iz programskog koda
• Kreiranje SQL komande
• Rad u konektovanom okruženju
• Rad u diskonektovanom okruženju

Računarske mreže i komunikacije

• Osposobljavanje učenika za kreiranje LAN mreže i proveru njene funkcionalnosti
• Osposobljavanje učenika za povezivanje LAN mreža

• povezuje mrežne uređaja u LAN mrežu i dodeljuje im IP adrese
• poveže dve lokalne mreže
• poveže udaljenog člana sa lokalnom mrežom
• proveri funkcionalnost mreže
• koristi mrežne resurse

• povezivanje mrežnih uređaja
• pristup mrežnim resursima

Naziv predmeta:

PRAKTIČNA NASTAVA

Godišnji fond časova:

90

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Obučavanje učenika u izradi veb aplikacija, kao i desktop aplikacija složenih struktura koje koriste bazu podataka
2. Savladavanje postupaka zaštite informacionih sistema
3. Osposobljavanje učenika za implementaciju, ažuriranje i održavanje softverske platforme za elektronsko poslovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Veb programiranje

• Osposobljavanje učenika za programiranje baza podataka na vebu

• koristi alate za pristup i konfigurisanje sistema baze
• kreira konekcije ka bazi podataka
• programira XML veb servis
• kreiranje veb aplikacija korišćenjem MVC arhitekture

• Kreiranje i rad sa bazama podataka koristeći različite alate kao što su SQL Server Management Studio i Visual Studio
• Kreiranje konekcija ka bazi podataka
• Klase i kontrole za rad sa korisničkim nalozima
• Programiranje XML veb servisa
• Kreiranje veb aplikacija korišćenjem MVC arhitekture

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Nastava se realizuje kao praktična nastava u bloku

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuju u računarskoj laboratoriji ili van škole

Podela odeljenja na grupe
• Prilikom realizacije nastave odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje kao blok nastava i traje tri nedelje (15 radnih dana po 6 časova).
• Nastavu u bloku organizovati u toku godine tako da učenici rade u prepodnevnoj smeni a profesor u popodnevnoj, kako se ne bi gubili časovi.
• U zavisnosti od mogućnosti škole, blok nastavu organizovati tako da časovi po pojedinim temama budu održani u kontinuitetu (dva, tri ili pet radnih dana).
• Za prve dve teme učenicima definisati projektni zadatak.
• Pri realizaciji projekta insistirati na timskom radu učenika i podeli zadataka u skladu sa sposobnostima i interesovanjima učenika.
• U okviru teme Veb programiranje učenici treba da primene znanja stečena na teorijskoj nastavi. Učenici treba da realizuju veb aplikacije različite složenosti koje će biti u skladu sa njihovim sposobnostima i prethodno stečenim znanjima iz veb programiranja. Sama realizacija veb aplikacija bi trebala da teče kroz faze: analiza već postojećih rešenja za slične veb aplikacije; grub plan same realizacije zadate veb aplikacije; instalacija i konfigurisanje veb servera; projektovanje neophodne baze podataka za zadatu aplikaciju; realizacija same veb aplikacije korišćenjem tehnika objektno orijentisanog programiranja, testiranje realizovane veb aplikacije
• U okviru teme Programiranje učenici treba da kroz konkretne zadatke primene stečena znanja iz objektno orijentisanog programiranja kroz pisanja složenih aplikacija koje koriste baze podataka. Pri tome koristiti što veći broj elemenata objektno orijentisanog programiranja kako bi se kroz rešavanje praktičnog problema utvrdilo i zaokružilo obrađeno gradivo.
• U okviru teme Zaštita informacionih sistema učenici treba da primene stečena znanja kroz upotrebu različitih vidova zaštite informacionih sistema. Primeniti različite algoritme i rešenja kriptovanja podataka i autentifikacije upotrebom raspoloživog softvera. Primenom dostupnih programskih alata izvršiti skeniranje portova. Izvršiti konfigurisanje mrežnih barijera (firewall) kako softverskih, tako i hardverskih rešenja poput Cisco rutera. Izvršiti konfigurisanje bežične mreže i postavljanje odgovarajuće enkripcije podataka.
• U okviru teme Elektronsko poslovanje učenici treba da primene stečena znanja kroz praktičnu upotrebu odgovarajućih programskih paketa za upravljanje poslovanjem preduzeća. Kroz organizaciju poslovanje preduzeća objasniti način korišćenja programskog paketa u upravljanju logistikom, finansijama i ljudskim resursima. Koristeći postojeće servise za on-line trgovinu, kreirati veb prezentaciju koje će sadržati mogućnost on-line kupovine. Koristiti postojeće servise za on-line trgovinu, objasniti način otvaranja računa za on-line poslovanje.
• Za svaki radni dan nastave u bloku koja se izvodi van škole učenik je obavezan da vodi svoj dnevnik rada.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• ocenjivanje aktivnosti u okviru projekta
• ocenjivanje vođenja dnevnika rada
• ocenjivanje projekata na zadatu temu

Okvirni broj časova po temama

• Veb programiranje (preporučuje se 30 časova)
• Programiranje (preporučuje se 30 časova)
• Zaštita informacionih sistema (preporučuje se 18 časa)
• Elektronsko poslovanje (preporučuje se 12 časova)

Programiranje

• Osposobljavanje učenika za pisanje aplikacija koje koriste baze podataka

• formira šablon za niz, listu
• primeni šablone iz biblioteke šablona
• koristi metode klase stringa
• piše programe sa kontrolom unosa
• piše aplikacije sa više formi

• Dinamičke strukture podataka
• Definisanje šablona i primena šablona iz biblioteke
• Klase podataka
• Sistem menija
• Rad sa grafikom Kreiranje animacija
• Projektovanje baza podataka
• Upravljanje bazom podataka
• Štampanje podataka iz baze.

Zaštita informacionih sistema

• Osposobljavanje učenika za zaštitu operativnih sistema i računarsih mreža

• koristi infrastrukturu javnih ključeva u cilju zaštite informacija
• implementira kontrole pristupa mreži
• predloži mere prevencije i zaštite

• Kriptovanje podataka
• Autentifikacija
• Realizacija i konfigurisanje mrežnih barijera
• Alati za skeniranje portova
• Zaštita bežičnih mreža

Elektronsko poslovanje

• Osposobljavanje učenika za implementaciju, ažuriranje i održavanje softverske platforme za elektronsko poslovanje

• učestvuje (kao deo tima) u implementaciji, ažuriranju i održavanju platforme za elektronsku trgovinu, kao i u sprovođenju mera zaštite sistema za elektronsko poslovanje u trgovini i bankarstvu
• koristi servise za on-line trgovinu
• koristi veb prezentacije sa on-line prodajom

• Programski paketi za elektronsko poslovanje
• Implementacija, ažuriranje i održavanje platforme za elektronsko poslovanje
• Servisi za on-line trgovinu
• Veb prezentacije sa on-line prodajom

Naziv predmeta:

POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Godišnji fond časova:

70

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Upoznavanje učenika sa pojmom i vrstama komunikacije
2. Osposobljavanje za prevazilaženje konfliktnih situacija
3. Ovladavanje osnovama poslovne kulture
4. Ovladavanje znanjima i veštinama poslovne komunikacije
5. Osposobljavanje za samostalnu verbalnu i pisanu komunikaciju
6. Upoznavanje učenika sa značajem informacionih tehnologija u komunikaciji
7. Osposobljavanje za aktivno traženje posla (zapošljavanje i samozapošljavanje)
8. Multidisciplinarni pristup i orijentacija na praksu

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pojam, vrste i barijere u komunikaciji

• Upoznavanje učenika sa pojmom i vrstama komunikacije

• Osposobljavanje učenika za prevazilaženje konfliktnih situacija

• Objasni pojam i funkcije komunikacije
• Prepozna različite vrste komunikacije
• Objasni razliku između društvene, privatne i poslovne komunikacije
• Objasni razliku između verbalne i neverbalne komunikacije
• Demonstrira različite vrste neverbalne komunikacije
• Prepozna moguće barijere u komunikaciji
• Primeni različite metode rešavanja konfliktnih situacija

• Pojam, činioci i funkcije komunikacije
• Modeli komunikacije - "rani" model, matematički model, Njukomov model simetrije
• Vrste komunikacije - usmena i pismena komunikacija, verbalna i neverbalna komunikacija, interna i eksterna poslovna komunikacija
• Moguće barijere u komunikaciji - socio - kulturološke, psihološke, organizacione
• Prevazilaženje konfliktnih situacija u komunikaciji

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
• Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Teorija (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici / kabinetu opremljenom projektorom, moderacijskom tablom, telefonom sa faks mašinom

Preporuke za realizaciju nastave

• Sadržaj predmeta se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave
• Koristiti preporučenu literaturu
• Adekvatna priprema časa u saradnji sa pedagoško - psihološkom službom
• Priprema didaktičkog materijala za realizaciju časa
• Koristiti šeme, video i audio materijal u realizaciji nastave
• Jasno i konkretno izlaganje gradiva sa osvrtom na konkretne primere iz svakodnevnog života i prakse
• Planiranje interaktivnih metoda rada

Poslovna kultura (bonton)

• Upoznavanje učenika sa pravilima poslovnog bontona

• Ponaša se u skladu sa pravilima poslovnog bontona
• Primeni pravila lepog ponašanja pri predstavljanju, upoznavanju i komuniciranju
• Razume tok poslovnog sastanka
• Prepozna ulogu i značaj osoba sa različitim poslovnim zadacima u toku poslovnog sastanka
• Primeni pravila horizontalne i vertikalne komunikacije u preduzeću ili konkretnoj situaciji
• Razume specifičnosti lepog ponašanja drugih kulturnih sredina

• Pravila poslovnog ponašanja (poslovni bonton)
• Aspekti poslovnog bontona (predstavljanje, upoznavanje, komuniciranje)
• Norme ponašanja (navike, običaji, konvencije, protokol)
• Poslovni sastanak (razgovor)
• Formalna i neformalna interna komunikacija
• Kulturološke razlike u međunarodnom poslovnom komuniciranju

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Pojam, vrste i barijere u komunikaciji 12 časova
• Poslovna kultura (bonton) 10 časova
• Poslovno predstavljanje i tržišno komuniciranje 12 časova
• Sredstva komunikacije 12 časova
• Pisana poslovna komunikacija (korespondencija) 14 časova
• Komunikacija i korespondencija u vezi sa zapošljavanjem 10 časova

Poslovno predstavljanje i tržišno komuniciranje

• Upoznavanje učenika sa osnovnim mehanizmima tržišnog predstavljanja
• Osposobljavanje učenika za korišćenje prezentacionih veština

• Objasni mehanizme tržišnog komuniciranja
• Koristi pojedine mehanizme tržišnog komuniciranja
• Vlada načelima ponašanja i organizacije na javnim nastupima i predstavljanjima
• Primenjuje vizuelna sredstva u komunikaciji
• Preduzme aktivnosti koje doprinose izgradnji i popravljanju sopstvenog imidža
• Koristi veštine i tehnike prezentacije

• Mehanizmi tržišnog komuniciranja
• Medijsko oglašavanje, odnosi s javnošću, publicitet, ekonomska propaganda
• Pravila ponašanja na javnim nastupima, predstavljanjima, konferencijama za štampu
• Vizuelna sredstva u komunikaciji
• Imidž kao deo komunikacije
• Pregovaračke veštine
• Prezentacione veštine
• Pisanje i držanje prezentacije

Sredstva komunikacije

• Upoznavanje učenika sa značajem informacionih tehnologija u komunikaciji
• Osposobljavanje učenika za uspešno obavljanje telefonskog razgovora i pravilno sastavljanje e-mail poruka

• Razlikuje namenu i koristi tehnička sredstva komunikacije
• Pripremi se za uspešno obavljanje telefonskog razgovora, primi i ostavi poruku preko telefona
• Izradi i pošalje telefaks poruku
• Sastavi e-mail poruke različitih namena
• Koristi sredstva web komunikacije
• Popuni programiranu dokumentaciju

• Tehnička i tehnološka podrška obavljanju poslovne komunikacije (telefon, telefaks, računar, štampač, skener)
• Upućivanje i prijem telefonskog poziva - simulacija
• Internet u poslovnoj komunikaciji (e-mail, forum, čet, socijalne mreže)
• Pravila za pisanje i korišćenje e-mail poruka

Pisana poslovna komunikacija (korespondencija)

• Upoznavanje učenika sa načelima, stilom i tipovima pisane poslovne komunikacije
• Osposobljavanje učenika za samostalnu poslovnu korespondenciju

• Objasni zadatke i primeni načela poslovne korespondencije
• Razlikuje stilove i fraze u pisanoj poslovnoj komunikaciji
• Primenjuje na pismenim primerima poslovno protokolarno obraćanje
• Razlikuje vrste pisane poslovne komunikacije
• Samostalno izradi poslovno pismo
• Navede karakteristike digitalne pisane poslovne komunikacije

• Načela i zadaci poslovne korespondencije
• Tipovi poslovne korespondencije
• Poslovni jezik i stil
• Vrste poslovnih pisama
• Elementi i forma poslovnog pisma
• Samostalna izrada poslovnog pisma
• Posebne vrste pisane poslovne komunikacije (molba, preporuka, zapisnik, izveštaj)

Komunikacija i korespondencija u vezi sa zapošljavanjem

• Osposobljavanje učenika za aktivno traženje posla (zapošljavanje i samozapošljavanje)

• Sastavi i oblikuje CV i propratno pismo
• Popuni prijavu o slobodnom radnom mestu
• Uoči značaj ugovora o radu
• Primeni stečene veštine i pravila komunikacije u razgovoru za poslodavcem

• Radna biografija (CV)
• Propratno pismo
• Prijava na oglas ili konkurs
• Ugovor o radu
• Intervju sa poslodavcem
• Samostalna izrada CV-ja i propratnog pisma
• Simulacija razgovora za posao

Naziv predmeta:

PRIMENJENA ELEKTRONIKA

Godišnji fond časova:

70

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje znanja o diskretnim elektronskim elementima, njihovim karakteristikama i primeni u elektronskim kolima,
2. Analiza i sinteza linearnih, impulsnih i integrisanih elektronskih sklopova koji se nalaze u svakodnevnom okruženju.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Izvori napajanja

• Usvajanje znanja o izvorima napajanja i njihovoj primeni
• Linearni izvori napajanja
• Prekidački izvori napajanja

• navede podelu izvora napajanja;
• objasni princip rada linearnog izvora napajanja
• objasni princip rada polutalasnog usmerača sa povratnom (zamajnom) diodom;
• objasni princip rada punotalasnog usmerača;
• objasni princip rada usmerača sa transformatorom sa srednjom tačkom;
• objasni princip rada Grecovog usmerača bez kondenzatora i sa njim i nacrta talasne oblike napona;
• objasni ulogu filtera;
• objasni princip rada induktivnog i složenog LC filtra;
• objasni ulogu stabilizatora napajanja;
• objasni princip rada stabilizatora napajanja;
• objasni princip rada prekidačkog izvora napajanja;
• objasni ulogu ulaznog ispravljačkog stepena, invertorskog stepena, izlaznog ispravljačkog stepena i regulacije kod prekidačkog izvora napajanja;
• objasni princip rada prekidačkog spuštača napona;
• objasni princip rada prekidačkog podizača napona;
• objasni princip rada prekidačkog obrtača napona;
• objasni princip rada flaj-bek konvertora;
• objasni princip rada ćukovog konvertora;
• objasni ulogu
• karakterističnih veličina u funkciji ulaznog napona kod stabilizatora napona.

• podela izvora napajanja;
• princip rada linearnog izvora napajanja;
• polutalasni usmerač sa povratnom (zamajnom) diodom;
• punotalasni usmerač;
• usmerač sa transformatorom sa srednjom tačkom;
• Grecov usmerač;
• induktivni filter;
• LC filter;
• stabilizatori;
• prekidački izvori napajanja;
• prekidački spuštač napona;
• prekidački podizač napona;
• prekidački obarač napona;
• flaj bek konverter;
• ćukov konverter;

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
• Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe (2 časa x 35 sedmica = 70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u laboratoriji.

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi.

Preporuke za realizaciju nastave
• Sadržaj predmeta se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave
• Priprema didaktičkog materijala za realizaciju časa

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda.
• Testove znanja.
• Testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama
• Izvori napajanja 10 časova
• Dijagnostika elektronskih kola 10 časova
• Pojačavači 10 časova
• Oscilatori 10 časova
• Radio i televizija 10 časova
• Primena logičkih kola 10 časova
• Mikrokontroleri 10 časova

Dijagnostika elektronskih kola

• Primena osnovnih metoda za rešavanje problema koji nastaju u elektronskim kolima
• Pravilno korišćenje opreme za otklanjanje kvarova
• Određivanje nivoa greške u elektronskim kolima Testiranje elektronskih komponenti i njihova zamena

• izvrše vizuelnu kontrolu elektronskog kola;
• proveri ispravnost izvora napajanja elektronskog kola;
• proverava stanja u koji se može naći elektronsko kolo;
• testira komponente pojedinačno;
• izvrši zamenu neispravnih komponenti;
• izvrši kalibraciju komponenti;
• pravilno koristi opremu za otklanjanje kvarova;
• pravilno koristi osciloskop;
• pravilno koristi signal generator;
• pravilno koristi spektrum analajzer;
• pravilno koristi merač frekvencije;
• izvrši ispitivanje elektronskog kola u radu;
• izmeri signale u određenim tačkama u elektronskom kolu u toku rada;
• izvrši simulaciju ulaznih signala;
• izvrši praćenje signala kroz električno kolo;
• testira pojedine komponente (otpornici, kondenzatori, kalemovi, transformatori, diode, tranzistori, integrisana kola);
• usvoji bezbedonosna pravila koja se primenjuju prilikom testiranja.

• metode rešavanja problema;
• vizuelna kontrola;
• kontrola izvora napajanja;
• oprema za otklanjanje kvara;
• primena osciloskopa;
• primena generatora signala;
• primena spektrum analajzera;
• primena merača frekvencije;
• izbor tačaka za testiranje elektronskog kola;
• korišćenje spoljašnjeg izvora signala u pojedinim tačka elektronskog kola;
• praćenje signala kroz elektronsko kolo;
• testiranje pojedinih komponenti;
• bezbednost čoveka prilikom dijagnostike elektronskih kola;

Pojačavači

• Usvajanje znanja o pojačavačima i njihovoj primeni
• Snimanje karakteristika pojačavača i provera njihovog rada u cilju njihovog boljeg razumevanja i sticanja praktičnih iskustava

• nacrta i objasni princip rada izvora napajanja pojačavača;
• objasni pojam struje saturacije;
• nacrta električnu šemu pojačavača sa zajedničkim emitorom, objasni ulogu elemenata pojačavača i nacrta radnu pravu i radnu tačku;
• navede uzroke nestabilnosti radne tačke i objasni kako se vrši stabilizacija radne tačke;
• navede i objasni razloge nastanka distorzije kod pojačavača;
• objasni kako se vrši stabilizacija naponskog pojačavača;
• objasni princip povratne sprege kod pojačavača;
• objasni i navede karakteristike pozitivne i negativne povratne sprege;
• objasni jednačinu povratne sprege;
• objasni pojam impedanse i usklađivanje impedanse kod pojačavača;
• objasni i izračuna naponsko pojačanje pojačavača;
• objasni i izračuna pojačanje snage pojačavača;
• nacrta i objasni ulogu emiter folovera kod pojačavača;
• nacrta i objasni ulogu sors folovera kod pojačavača;
• prepozna i objasni klase pojačavača;
• objasni stepen iskorišćenja pojačavača;
• objasni pojam krosover distrozije;
• primeni stečeno znanje iz pojačavača na dijagnostiku kvarova.

• Izvori napajanja pojačavača
• Struja saturacije
• Pojačavač sa zajedničkim emitorom.
• Radna prava i radna tačka
• Uzroci nestabilnosti radne tačke i njena stabilizacija
• Izrazi za pojačanje struje, napona i snage, ulazne i izlazne otpornosti
• Distorzija kod pojačavača
• Stabilizacija naponskog pojačavača
• Povratna sprega
• Pozitivna povratna sprega
• Negativna povratna sprega
• Jednačina povrate sprege
• Usklađivanje impedanse kod pojačavača
• Naponsko pojačanje pojačavača
• Pojačanje snage pojačavača
• Emiter folover
• Sors folover
• Klase pojačavača
• Stepen iskorišćenja pojačavača
• Krosover distrozija
• Dijagnostika kvarova od pojačavača

Oscilatori

• Upoznavanje učenika sa principom rada oscilatora i njihovom primenom

• objasni delove oscilatora;
• objasni ulogu pojačavača;
• objasni ulogu mreže koja određuje frekvenciju;
• objasni ulogu povratne sprege;
• objasni princip rada LC oscilatora;
• objasni princip rada RC oscilatora;
• objasni princip rada kvarca i oscilatora sa kvarcom;
• objasni princip rada vejn bridž oscilatora;
• objasni princip rada kolpic oscilatora;
• objasni princip rada hartli oscilatora;
• objasni princip rada amstrong oscilatora;
• objasni princip rada klap oscilatora;
• objasni primenu oscilatora u radio predajnicima;
• objasni primenu oscilatora u radio prijemnicima;
• objasni primenu oscilatora u TV tehnici;
• objasni primenu oscilatora kod generatora signala;

• Delovi oscilatora, pojačavač, mreža koja određuje frekvenciju, povratna sprega
• LC oscilator
• RC oscilator
• Osobine kvarca
• Oscilatori sa kvarcom
• Oscilatorna kola: Vejn bridž, Kolpic, Hartli, Armstrong Klap
• Primena oscilatora u radio predajnicima
• Primena oscilatora u radio prijemnicima
• Primena oscilatora u TV tehnici
• Primena oscilatora kod generatora signala.

Radio i televizija

• Usvajanje osnovnih znanja o radio i televiziji

• objasni principe transmisije signala;
• definiše i i objasni amplitudsku modulaciju;
• definiše i objasni frekvencijsku modulaciju;
• objasni pojam talasne širine (band vit);
• objasni pojam bočnog pojasa (sajd band);
• objasni pojam površinskog talasa (surfejs vejv);
• objasni pojam reflektujućeg talasa (skaj vejv);
• objasni pojam direktnog talasa (spejs vejv);
• navede i objasni delove radio predajnika;
• objasni stepen za generisanje oscilacija radne frekvencije;
• objasni stepen za pojačavanje visokofrekventne (VF) snage;
• objasni modulacioni stepen (modulator);
• objasni antenski sistem;
• navede i objasni delove radio prijemnika;
• objasni princip rada kristalnog radio prijemnika;
• objasni princip rada direktnog prijemnika
• objasni princip rada superakcijskog prijemnika;
• objasni princip rada superheterodinskog prijemnika;
• objasni princip rada televizijske kamere;
• objasni razliku između monohromatske kolor kamere;
• objasni princip skeniranja i generisanja signala koji odgovara slici koja se obrađuje;
• objasni princip rada prenosa TV signala;
• objasni blok šemu monohromatskog i kolor TV prijemnika.

Transmisija signala
• Amplitudska modulacija
• Frekvencijska modulacija
• Talasna širina (band vit)
• Bočni pojas (sajd band)
• Površinski talas (surfejs vejv)
• Reflektujući talas (skaj vejv)
• Direktni talas (spejs vejv)
• Delovi radio predajnika
• Stepen za generisanje oscilacija radne frekvencije
• Stepen za pojačavanje visokofrekventne (VF) snage
• Modulacioni stepen (modulator)
• Antenski sistem
• Delovi radio prijemnika
• Princip rada kristalnog radio prijemnika
• Princip rada direktnog prijemnika
• Princip rada super-akcijskog prijemnika
• Princip rada superheterodinskog prijemnika
• Televizijske kamere
• Proces skeniranja
• Generisanje signala koji predstavlja sliku
• Prenos TV signala
• Monohromatski i kolor TV prijemnik.

Primena logičkih kola

• Proširivanje znanja o logičkim kolima realizaciji logičko-prekidačkim mrežama i njihovoj primeni

• navede i objasni vrste elektronskih sabirača;
• nacrta i objasni princip rada polusabirača;
• nacrta i objasni princip rada potpunog sabirača;
• nacrta i objasni princip rada višebitnog serijskog sabirača;
• nacrta i objasni princip rada paralelnog sabirača;
• nacrta i objasni princip rada monostabilnog multivibratora;
• nacrta i objasni princip rada bistabilnog multivibratora;
• nacrta i objasni princip rada astabilnog multivibratora;
• navede nekoliko primena multivibratora;
• nacrta i objasni princip rada binarnog brojača;
• nacrta i objasni princip rada pomeračkog (šift) registra;
• nacrta i objasni princip rada tajmera.

• Elektronski sabirači
• Polusabirač
• Potpuni sabirač
• Višebitni serijski sabirač
• Paralelni sabirač
• Monostabilni multivibrator
• Bistabilni multivibrator
• Astabilni multivibrator
• Primena multivibratora
• Binarni brojač
• Pomerački (šift) registar
• Tajmer.

Mikro-kontroleri

• Usvajanje osnovnih znanja o mikro-kontrolerima, pratećim elektronskim kolima i njihovoj primeni

• nacrta i objasni blok šemu mikrokontrolera;
• objasni ulogu akumulatora;
• navede i objasni registre mikrokontrolera;
• objasni princip rada upravljačke logike;
• objasni princip rada dekodera instrukcija;
• objasni princip rada tajmera i brojača;
• objasni princip rada ulazno izlaznih portova;
• objasni princip rada temperaturnih senzora i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni princip rada optičkih senzora i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni princip rada senzora pritiska i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni princip rada kontaktnih senzora i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni princip rada induktivnih senzora i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni princip rada displeja i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni upravljanje jednosmernim motorima i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• objasni upravljanje koračnim motorima i povezivanje sa mikrokontrolerom;
• predstavi i objasni dijagram upravljanja, ulaz, obrada, odlučivanje i izlaz;
• objasni primenu mikrokontrolera u računarima, kalkulatorima, kasama, benzinskim stanicama, semaforima, parking prostoru itd.

• Blok šema mikrokontrolera
• Akumulator
• Registri
• Upravljačka jedinica
• Dekoder instrukcija
• Tajmeri i brojači
• Portovi
• Temperaturni senzor
• Optički senzor
• Senzor pritiska
• Kontaktni senzori
• Induktivni senzor
• Displej
• Upravljanje jednosmernim motorima
• Upravljanje koračnim motorima
• Dijagram upravljanja
• Primena mikrokontrolera

Naziv predmeta:

SOFTVERSKI MULTIMEDIJALNI ALATI

Godišnji fond časova:

70

Razred:

treći

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje osnovnih znanja o softverskim alatima za kreiranje animacija
2. Osposobljavanje za kreiranje animacija
3. Sticanje osnovnih znanja o softverskim alatima za obradu video signala
4. Osposobljavanje za montiranje video materijala

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Kreiranje animacija

• Sticanje osnovnih znanja o softverskim alatima za kreiranje animacija
• Osposobljavanje za kreiranje animacija

• Navede softverske alate za kreiranje animacija
• Podešava radni prostor i koristi opcije alata
• Kreira jednostavne animacije - frejm po frejm
• Ubacuje zvuk i video materijal u animaciju
• Kreira interaktivne animacije
• Razlikuje izlazne formate animacija

• Podešavanje radnog prostora
• Paleta sa alatkama
• Vremenska osa (time line)
• Frejm (Frame)
• Slojevi u animaciji
• Rad sa objektnom grafikom
• Rad sa simbolima.
• Biblioteka simbola
• Kreiranje jednostavnih animacija
• Programiranje; tipovi podataka i promenljive,
• Operatori,
• Funkcije,
• Objekti
• Događaji instanci
• Ubacivanje zvuka i video materijala u animaciju
• Kreiranje interaktivnih animacija
• Izlazni formati

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
• Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe (70 časova)

• Mesto realizacije nastave
• Vežbe realizovati u kabinetu sa računarima pri čemu svako od učenika treba imati računar za rad.

• Preporuke za realizaciju nastave

• Sadržaj predmeta se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave
• Priprema didaktičkog materijala za realizaciju časa

• Ocenjivanje
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama:
• Kreiranje animacija - 34 časa
• Obrada video signala - 36 časova

Obrada video signala

• Sticanje osnovnih znanja o softverskim alatima za obradu video signala
• Osposobljavanje za montiranje video materijala

• Navede softverske alate za obradu video zapisa
• Podešava radni prostor i koristi opcije alata
• Koristi softverske alate za obradu video sadržaja
• Montira video sadržaj
• Ubacuje titlove i špice u video materijal
• Razlikuje izlazne formate video zapisa
• Razlikuje standarde za kompresiju video zapisa

• Formati video zapisa
• Standardi u kompresiji video zapisa
• Radno okruženje softverskog alata
• Izrada sekvenci
• Osnove montiranja
• Prelazi
• Montaža video zapisa (kadar po kadar, ugnježdene sekvence, višestruke sekvence)
• Specijalni efekti
• Titlovi i špice
• Ubacivanje zvuka u video materijal
• Konvertovanje video formata različitih zapisa
• Snimanje video zapisa u odgovarajućem formatu

Naziv predmeta:

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

Godišnji fond časova:

62

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje svesti učenika o značaju primene upravljanja projektima u poslovanju.
2. Upoznavanje učenika sa strukturom i osnovnim komponentama upravljanja projektom.
3. Upoznavanje učenika sa procesima za upravljanje projektima.
4. Upoznavanje učenika sa različitim oblicima upravljanja projektima.
5. Osposobljavanje učenika za primenu alata i tehnika pri upravljanju projektima.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Definicija osnovnih pojmova

• Usvajanje osnovnih znanja o pojmu upravljanja projektima

• Definiše pojam projekta i upravljanje projektom
• Objasni životni ciklus i faze projekta
• Definiše odnos projekta i operacije
• Navede uticaje organizacije na upravljanje projektom

• Projekat i upravljanje projektom - osnovni pojmovi
• Životni ciklus projekta. Faze projekta
• Odnos projekata i operacija. Interesne grupe.
• Uticaji organizacije na upravljanje projektom

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava (2 časa x 31 sedmica = 62 časa)

Ukupno: 62 časa

Mesto realizacije nastave

Teorijska nastava se realizuje u učionici, ili u računarskom kabinetu u školi.

Procesi za upravljanje projektima

• Usvajanje osnovnih znanja o procesima za upravljanje projektima

• Navede osnovne procese za upravljanje projektima
• Objasni ulogu i navede osnovne komponente procesa za pokretanje
• Objasni ulogu i navede osnovne komponente procesa za planiranje
• Objasni ulogu i navede osnovne komponente procesa za izvršenje
• Objasni ulogu i navede osnovne komponente procesa za nadzor i kontrolu
• Objasni ulogu i navede osnovne komponente procesa za završavanje

• Procesi za pokretanje
• Procesi za planiranje
• Procesi za izvršenje
• Procesi za nadzor i kontrolu
• Procesi za završavanje

Preporuke za realizaciju nastave

• Sadržaj predmeta se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave
• Priprema didaktičkog materijala za realizaciju časa.
• Pri izradi projektnog zadatka (proračuna), učenike podeliti na timove i koristiti Microsoft Project 2003 ili noviji.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• realizaciju proračuna bitnih parametara, kod upravljanja projektom

Okvirni broj časova po temama:

• DEFINICIJA OSNOVNIH POJMOVA (4)
• PROCESI ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA (8)
• UPRAVLJANJE INTEGRACIJOM PROJEKTA (8)
• UPRAVLJANJE OBIMOM PROJEKTA (8)
• UPRAVLJANJE VREMENOM NA PROJEKTU (8)
• UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA I KVALITETOM PROJEKTA (8)
• UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA I KOMUNIKACIJAMA NA PROJEKTU (8)
• UPRAVLJANJE RIZIKOM PROJEKTA I NABAVKAMA ZA PROJEKAT (10)

Upravljanje integracijom projekta

• Usvajanje osnovnih znanja o upravljanju integracijom projekta
• Osposobljavanje učenika za izbor odgovarajućih ulaza, alata i tehnika, i izlaza neophodnih za realizaciju upravljanja integracijom projekta

• Objasni razvoj plana upravljanja projektom
• Navede neophodne korake za upravljanje izvršenjem projekta
• Objasni princip nadzora i kontrole rada na projektu
• Objasni izvođenje integrisane kontrole promena
• Objasni završavanje projekta
• Objasni i navede ulaze, alate i tehnike, i izlaze za svaku fazu projekta

• Razvoj plana upravljanja projektom
• Usmeravanje i upravljanje izvršenjem projekta
• Nadzor i kontrola rada na projektu
• Izvođenje integrisane kontrole promena
• Završavanje projekta

Upravljanje obimom projekta

• Usvajanje osnovnih znanja o principima upravljanja obimom projekta
• Osposobljavanje učenika za strukturiranje projekta WBS (Work Breakdown Structure) tehnikom

• Definiše pojmove za prikupljanje zahteva i određivanje obima projekta
• Navede ulaze, alate i tehnike, i izlaze koje karakterišu upravljanje obimom projekta
• Objasni princip provere obima
• Objasni princip kontrole obima
• Učestvuje (kao deo tima) u kreiranju WBS-a

• Prikupljanje zahteva
• Definisanje obima
• Kreiranje WBS-a
• Provera obima
• Kontrola obima

Upravljanje vremenom na projektu

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima upravljanja vremenom na projektu
• Osposobljavanje učenika za realizaciju proračuna upravljanja vremenom

• Definiše aktivnosti projekta
• Realizuje proračun resursa
• Realizuje proračun trajanja aktivnosti (kao deo tima)
• Objasni razvoj terminskog plana
• Objasni kontrolu terminskog plana

• Definisanje aktivnosti
• Slaganje aktivnosti
• Proračun resursa aktivnosti
• Proračun trajanja aktivnosti
• Razvoj terminskog plana
• Kontrola terminskog plana

Upravljanje troškovima i kvalitetom projekta

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima upravljanja troškovima i kvalitetom projekta
• Osposobljavanje učenika za realizaciju proračuna troškova projekta

• Navede neophodne aktivnosti vezane za upravljanje troškovima projekta
• Navede i objasni alate i tehnike koji se koriste pri upravljanju troškovima projekta
• Učestvuje (kao deo tima) u proračunu troškova projekta
• Definiše pojam planiranja kvaliteta
• Navede zahteve neophodne za kvalitet
• Objasni izvođenje i ulogu kontrole kvaliteta

• Procena troškova
• Određivanje budžeta
• Kontrola troškova
• Planiranje kvaliteta
• Obezbeđenje zahteva kvaliteta

Upravljanje ljudskim resursima i komunikacijama na projektu

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima upravljanja ljudskim resursima i komunikacijama na projektu
• Osposobljavanje učenika za primenu alata i tehnika pri upravljanju resursima i komunikacijama na projektu

• Definiše pojam upravljanja ljudskim resursima
• Navede ulaze, alate i tehnike, i izlaze neophodne u ovoj fazi
• Objasni matricu i histogram resursa
• Učestvuje (kao deo tima) u razvoju plana ljudskih resursa
• Definiše pojam upravljanja komunikacijama na projektu
• Objasni princip identifikovanja interesnih grupa
• Objasni princip planiranja komunikacija
• Objasni princip distribucije informacija
• Objasni upravljanje očekivanjima interesnih grupa
• Definiše izveštavanje o realizaciji

• Izrada i razvoj plana ljudskih resursa
• Okupljanje i razvoj projektnog tima i upravljanje projektnim timom
• Identifikovanje interesnih grupa i planiranje komunikacija
• Distribucija informacija
• Upravljanje očekivanjima interesnih grupa
• Izveštavanje o realizaciji

Upravljanje rizikom projekta i nabavkama za projekat

• Usvajanje osnovnih znanja o principima i modelima upravljanja rizikom projekta i nabavkama za projekat

• Definiše pojam planiranja upravljanja rizicima
• Objasni princip identifikovanja rizika
• Objasni princip izvođenja kvalitativne analize rizika
• Objasni princip izvođenja kvantitativne analize rizika
• Objasni kako se planira reakcija na rizike
• Navede šta je neophodno za nadzor i kontrolu rizika
• Objasni pojam planiranja nabavke
• Objasni pojam sprovođenja nabavke
• Objasni procesuiranje nabavki
• Navede ulaze, alate i tehnike, i izlaze neophodne u ovoj fazi
• Učestvuje (kao deo tima) u razvoju plana nabavki za projekat

• Planiranje upravljanja rizicima
• Identifikovanje rizika
• Izvođenje kvalitativne i kvantitativne analize rizika
• Planiranje reakcije na rizike. Nadzor i kontrola rizika
• Planiranje i sprovođenje nabavke
• Procesuiranje i završavanje nabavki

Naziv predmeta:

BAZE PODATAKA

Godišnji fond časova:

62

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljavanje učenika za obavljanje osnovnih radnji administriranja SQL Servera kao što su kreiranje korisničkih naloga i rola, implementiranje sigurnosnih mehanizama, backup i oporavak baze.
2. Usvajanje osnovnih znanja o optimizaciji performansi kao i automatizaciji procesa nadgledanja i održavanja baze.
3. Osposobljavanje učenika za kreiranje SQL Server aplikacija.
4. Razvijanje sposobnosti učenika za napredno korišćenje upitnog jezika T-SQL.
5. Usvajanje osnova za dalje sticanje znanja i usavršavanje.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Administracija SQL server-a

Upoznavanje učenika sa načinima konfigurisanja, administracije, praćenja i optimizacije baza podataka.

Ovladavanje tehnikama očuvanja sigurnosti podataka.

• instalira i konfiguriše SQL Server
• upravlja fajlovima baze podataka
• upravlja sigurnošću i pravima pristupa bazi
• pravi rezervne kopije i vrši ponovno iniciranje prethodno sačuvanih kopija
• pravi poslove za automatsku administraciju
• prebacuje podatke u i izvan SQL Servera
• razmenjuje podatke između SQL Server instanci

• Šta je SQL server
• Instalacija SQL server-a
• Alati SQL Server sistema
• Konfiguracija, upravljanje i administracija komponenata unutar SQL Server-a
• SQL Server Management Studio
• Server Configuration Manager
• Objekti unutar SQL Server 2008 baze podataka
• Sigurnost baze podataka, korisnici i uloge
• Prijavljivanje korisnika na bazu
• Dodeljivanje dozvola korisnicima
• Šeme (schemas) i organizacija korisnika i objekata unutar baze
• Rutine za automatsku administraciju
• backup podataka i oporavak baze
• Repliciranje podataka
• Nadgledanje i optimiziranje rada
• Uvoz i izvoz podataka

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave - učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (2 časa x 31 sedmica = 62 časa)

Podela odeljenja na grupe:
Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave:
Vežbe se realizuju u kabinetu za informatiku.

Programiranje SQL server-a

Osposobljavanje učenika za rad sa naprednim funkcijama SQL Servera.

Ovladavanje veštinama programiranja Microsoft SQL Servera.

• kreira SQL Server bazu podataka
• kreira tabele i koristi tipove podataka
• kreira i optimizira indekse
• primeni integritet podataka koristeći ograničenja
• koristi okidače
• primeni poglede
• primeni procedure koje se smeštaju na serveru
• primeni funkcije
• primeni i upravlja kodom u bazama podataka
• vrši analizu i optimizaciju upita
• upravlja transakcijama i katancima
• koristi XML u MSSQL serveru

• Upitni jezik TRANSACT-SQL
• Dizajniranje SQL Server baze podataka
• Tipovi podataka i rad sa njima
• Tabele
• Ograničenja i referencijalni integritet
• Indeksi
• Pogledi
• Korisnički definisane funkcije
• Uskladištene procedure
• Okidači
• Skripte
• Analiza upita
• Optimizacija upita
• Transakcije i zaključavanje
• Distribuirani upiti i transakcije
• Integracija XML-a u SQL Server

Preporuke za realizaciju nastave:
Za obuku koristiti: Microsoft SQL Server 2008 Express Edition

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
Praćenje ostvarenosti ishoda.
Testove znanja.
Testove praktičnih veština.

Okvirni broj časova po temama:
Administracija SQL server-a 30 časova
Programiranje SQL server-a 32 časa

Naziv predmeta:

RAČUNARI U SISTEMIMA UPRAVLJANJA

Godišnji fond časova:

62 (31 teorija + 31 vežbe)

Razred:

četvrti

Ciljevi predmeta:

1. Upoznavanje sa osnovama upravljanja i jednostavnim sistemima upravljanja
2. Upoznavanje sa opštim karakteristikama računara u sistemima upravljanja
3. Upoznavanje sa PLC-om i osposobljavanje za izradu jednostavnih korisničkih programa
4. Upoznavanje sa SCADA sistemom i osposobljavanje za izradu jednostavnih aplikacija
5. Upoznavanje sa tehnikama komunikacije u sistemima upravljanja

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnove upravljanja i sistema upravljanja

• Usvajanje osnovnih znanja o upravljanju, sistemima i elementima sistema upravljanja
• Usvajanje osnovnih znanja o procesu proizvodnje neposrednom upravljanju i nadzoru

• Razlikuje tipove automatskog upravljanja
• Prepozna ulazne i izlazni signal datog sistema kontinualnog upravljanja
• Prepozna cilj upravljanja datog sistema kontinualnog upravljanja
• Prepozna uloge elemenata datog sistema kontinualnog upravljanja
• Razume pojam i tipove procesa proizvodnje kao i osnovne funkcije nadzora

• Pojam upravljanja i automatizacije
• Opšta struktura sistema upravljanja
• Primeri senzora i izvršnih elemenata
• Tipovi automatskog upravljanja.
• Primeri sekvencijalnog upravljanja
• Klasifikacija sistema kontinualnog upravljanja
• Opšta struktura sistema kontinualnog upravljanja
• Primer sistema automatske regulacije
• Primer servomehanizma
• Pojam i upravljanje procesom proizvodnje

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinom ocenjivanja

Oblici nastave
• Teoretska nastava (31 čas)
• Laboratorijske vežbe (31 čas)

Mesto realizacije nastave
• Teoretska nastava u učionici
• Laboratorijske vežbe u laboratorijama za automatiku, mikrokontrolere i PLC

Preporuke za realizaciju nastave
• Sadržaj predmeta se realizuje kroz metode aktivno orijentisane nastave
• Adekvatna priprema časa u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom
• Priprema didaktičkog materijala za realizaciju časa

• Ocenjivanje
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Osnove upravljanja i sistema upravljanja: 8+6
• Računari u sistemima neposrednog upravljanja i nadzora: 3+0
• Programabilni logički kontroleri (PLC): 10+14
• Sistem za nadzorno upravljanje i akviziciju podataka (SCADA): 3+6
• Tehnike komunikacije u sistemima upravljanja: 8+4

Računari u sistemima neposrednog upravljanja i nadzora

• Usvajanje osnovnih znanja o mikroračunarima kao sastavnim delovima sistema neposrednog upravljanja
• Usvajanje osnovnih znanja o arhitekturi savremenog sistema upravljanja

• Poznaje osnovne karakteristike mikroračunara u sistemima upravljanja
• Razume razliku između računara opšte namene i mikroračunara u sistemima upravljanja
• Razume princip distribuiranog računarskog upravljanja

• Istorijski razvoj arhitekture sistema za upravljanje i nadzor
• Sistem distribuiranog računarskog upravljanja
• Osnovne karakteristike mikroračunara u sistemima upravljanja

Programabilni logički kontroleri (PLC)

• Usvajanje osnovnih znanja o modulima, konfigurisanju hardvera, povezivanju sa U/I uređajima i načinu rada PLC-a
• Osposobljavanje za implementaciju jednostavnih korisničkih programa za PLC

• Razume namenu, konfiguracije i način rada PLC-a
• Zna da opiše module osnovne konfiguracije PLC-a
• Poveže PLC sa U/I uređajima
• Programira PLC koristeći osnovni set naredbi jezika lestvičastih dijagrama

• Pojam, namena i minimalna konfiguracija PLC-a
• Diskretni U/I moduli
• Analogni U/I moduli
• Povezivanje U/I modula sa U/I uređajima
• Procesorski modul
• Režimi rada PLC-a i način izvršavanja korisničkog programa
• Struktura memorije podataka
• Dodeljivanje reči memorije podataka fizičkim ulazima i izlazima
• Pojam i namena PLC-programera
• Opšta struktura jezika lestvičastih dijagrama
• Opšta struktura naredbe
• Ulazne i izlazne naredbe
• Naredbe tajmera i brojača
• Naredbe za poređenje i prenos podataka
• Matematičke naredbe
• Proširenje PLC-a
• Projektovanje upravljačkog sistema

Sistem za nadzorno upravljanje i akviziciju podataka (SCADA)

• Usvajanje osnovnih znanja o funkcijama, elementima i projektovanju sistema SCADA
• Osposobljavanje za izradu jednostavne SCADA aplikacije

• Razume pojam i zna da navede osnovne funkcije SCADA-e
• Navede i opiše osnovne elemente SCADA-e
• Izradi jednostavnu SCADA aplikaciju

• Pojam i funkcije SCADA-e
• Elementi SCADA-e
• Projektovanje SCADA-e

Tehnike komunikacije u sistemima upravljanja

• Usvajanje osnovnih znanja o industrijskim računarskim mrežama kroz primenu već usvojenih znanja o informacionim mrežama opšte namene
• Usvajanje osnovnih znanja o industrijskim magistralama
• Usvajanje osnovnih znanja o primeni GSM mreže za komunikaciju u računarskim upravljačkim sistemima
• Osposobljavanje za realizaciju jednostavne funkcije signalizacije i kontrole putem GSM mreže

• Razume organizaciju razmene podataka unutar proizvodnog preduzeća
• Razume razliku između industrijskih računarskih mreža i informacionih računarskih mreža opšte namene
• Zna da navede glavne standardne procesne magistrale, njihove osobine i oblasti primene
• Razume princip vezivanja uređaja na industrijske magistrale
• Realizuje jednostavne funkcije signalizacije i kontrole preko GSM mreže

• Nivoi komunikacija u proizvodnim preduzeću
• Industrijske računarske mreže
• Industrijske magistrale
• Komunikacija u procesu standardnim strujnim signalima
• Procesne magistrale
• HART protokol
• Povezivanje PLC-eva u mrežu
• Bežična komunikacija preko GSM-mreže