TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje
• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih

• Analizira svoje osobine i ume da ih predstavi drugima
• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe
• Prihvata druge učenika i uvažava njihovu različitost
• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminaciju, netoleranciju po različitim osnovama.
• Prepozna posledice postojanja netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda

• Izradi "lični bedža", predstavi svoje osobine i karakteristike drugima
• Dramatizacija "U kupeu"
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (7 časova)
• Komunikacija u grupi (9 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (19 časova)

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima
• Aktivno sluša
• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih
• Objasni razliku između dijaloga i debate
• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Analizira karakteristike debate i osmišljava i organizuje debatu na izabranu temu
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju

• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe

• Osposobljavanje učenika da prepozna primere nasilje u svojoj sredini

• Radi u grupi/timu
• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada
• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih
• Objasni potrebu, važnost participacije mladih
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u svakodnevnom životu

• Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu

• Prepozna i objasni vrste nasilja
• Detektuje, analizira uzroke nasilja (u svojoj sredini, među vršnjacima, školi)
• Detektuje, analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve nasilja i iz pozicije posmatrača
• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira karakteristike ponuđenih načina grupnog odlučivanja

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira zadate konfliktne situacije primenjujući preporučene načine analize.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira situacije nasilja iz novinskih tekstova i situacije nasilja koje su se dogodile u njihovoj sredini

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava- međunarodnim i domaćim dokumentima koja garantuju ostvarivanje i zaštitu prava svakom pojedinca
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava ali i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa, sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira međunarodne i domaće dokumente o zaštiti ljudskih prava i prava deteta
• Analizira sadržaj pojedinačnim članovima Konvencije o pravima deteta ljudi/deteta

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (34 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (18 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (16 časova)

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Osmišljava plan akcije prema ponuđenoj strukturi i koracima projektnog planiranja

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

DEMOKRATIJA I POLITIKA

• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život
• Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije
• Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji

• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život
• Objasni (razlike demokratskog od nedemokratskog načina odlučivanja
• Objasni razlike neposredne od posredne demokratije
• Analizira različite načine ograničavanja vlasti
• Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Demokratija i politika (4 časova)
• Građanin i društvo (7 časova)
• Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu (8 časova)
• Planiranje konkretne akcije (6 časova)
• Svet profesionalnog obrazovanja i rada (5 časova)

GRAĐANIN I DRUŠTVO

• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu
• Upoznavanje sa radom lokalne samouprave
• Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji
• Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici

• Objasni političko određenje pojma građanin/građanka
• Objasni značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi
• Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se bavi
• Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva
• Detektuje mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija)
• Detektuje i analizira faktore koji/ ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Poseta lokalnoj samoupravi gde ga zaposleni upoznaju sa službama, poslovima i načinom svog rada

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih, političkih prava i pravom na građansku inicijativu
• Sagledavanje uloge i građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu
• Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu

• Objasni pojam ljudskih prava
• Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj
• Detektuju primere poštovanja/kršenja ljudskih prava u aktuelnim medijima
• Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava
• Objasni pojam građanska inicijativa
• Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se bavi
• Razlikuje formalnu od neformalne inicijative
• Objasni formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative
• Objasni strukturu, funkcionisanje, pravila, procedure rada Skupštine
• Izvede simulaciju zasedanja Skupštine, poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana
• Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana
• Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Organizuje simulaciju rada Skupštine u procesu donošenja odluke na osnovu procedura koje postoje u Skupštini
• Upoznavanja sa radom lokalnih udruženja građana i njihovim programima rada

PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

• Podsticanje i osposobljava za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Izrađuje projektni plan za izabrani problem, koristeći ponuđenu strukturu i korake

SVET PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA I RADA

• Razume važnosti definisanja ciljeva i planiranje karijere
• Razvijanje veštine traženja informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada
• Osnaživanje učenika da postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj

• Postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj
• Analizira sopstvene veštine, sposobnosti, osobine značajne za dalji profesionalni razvoj
• Aktivno traži informacije značajne za dalji profesionalni razvoj
• Napiše ličnu radnu biografiju
• Predstavi svoje lične karakteristike prilikom razgovora sa poslodavcem

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Pronalazi, analizira različite načine i izvore traženja informacija značajnih za dalji profesionalni razvoj
• Piše ličnu radnu biografiju i pratećeg pisma prema predloženom modelu
• Simulira razgovor poslodavca i kandidata za posao

CILJ

ISHODI

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

RAZUMEVANJE GOVORA

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času (govor nastavnika i drugova, audio i audio-vizuelni materijali u nastavi)
• razume jednostavne fraze i rečenice nastale u spontanoj interakciji uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka na ulici, telefonski razgovori, intervju licem u lice, telefonskim putem ili putem skajpa itd.)
• oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje ključne elemente poruke
• posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta (približnog trajanja 4-5 minuta u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta) postavi hipoteze u vezi sa:
- vrstom usmenog teksta koji sluša, npr. objava preko razglasa, intervju, reklame i drugo
- brojem sagovornika, njihovim statusom i namerama
- opštim sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključene reči, intonaciju i dr.)
• posle drugog i po potrebi narednih slušanja (u zavisnosti od težine teksta i naloga za slušanje):
- proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu i sadržaj usmenog teksta, na status, namere i međusobne odnose sagovornika
- razume najbitnije elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja
- uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja
- razume opšti sadržaj kratkih, prilagođenih tekstova stručne sadržine

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi
• XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike)
• Mediji (štampa, televizija, internet)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

U drugom razredu srednje škole uvodi se malo novih gramatičkih sadržaja s obzirom da učenici izborni strani jezik nisu učili u prvom razredu. Potrebno je da se znanja i veštine učenika, stečeni u osnovnoj školi:
• osveste i sistematizuju, tako da predstavljaju čvrstu osnovu za dalje učenje
• utvrde i automatizuju, tako da ih učenici spontano, i bez većih grešaka (koje bi dovele do zabune ili onemogućile sporazumevanje), receptivno i produktivno koriste u komunikaciji

Engleski jezik

Imenička grupa

- Brojive i nebrojive imenice: friends, parties; food (beans, cereals, coffee, cheese, etc.), abstract (happiness, time, money)
- Složenice: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework
- Kvantifikatori: much, many, a lot of, few, a few, little, a little, some, too much, too many

Član

- Razlika u upotrebi određenog i neodređenog člana u širem kontekstu:
My brother is a football player and he is the captain of the school football team.
- Prvopomenuti, drugi put pomenut
He lives in a big house. The house is new.
- Poznat iz konteksta
This is a nice house - the garden is big.
- Nulti član u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch

Glagolska grupa

- Modalni glagoli: can, can't, have to, don't have to; will (ponuda - I'll do that for you).
- Upotreba gerunda i infinitiva: I like playing football, I want to play football.
- Razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense
- The Simple Past Tense pravilnih glagola i najčešćih nepravilnih glagola
- The Present Perfect, razlika između The Present Perfect i The Simple Past Tense
- Imperativi
- The Future Simple - predviđanje
- Iskazivanje namere i planova pomoću be going to

Pridevi

- Razlika između boring, bored; interested, interesting
- Građenje prideva od imenica: arrogance-arrogant, romance-romantic, culture-cultural
- Konstrukcije too good/expensive; not good enough

Predlozi

- posle prideva: afraid of, keen on, allergic to
- posle glagola: apologize for,pay for, agree with, argue with,complain about, use as, arrive at, belong to, agree on, believe in, consist of, suffer from
- u izrazima: by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move

Upitne rečenice

- How + pridev; How much - how many
- Građenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who did you go with?)

Veznici
because, so, too, for example, like
- Veznici i veznički izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, when

Italijanski jezik

Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Upotreba člana. Sistematizacija
Oblici određenog i neodređenog člana Osnovna upotreba
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre.
Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.)
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni)
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta
Naglašene lične zamenice u službi objekta
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello)
Upitne zamenice chi? che?/ che cosa?
Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ: Maria è bellisima.
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi: questo, quello
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva: viola, rosa, blu, arancione
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

Predlozi
Prosti predlozi: di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba
Predlozi: dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Upotreba predloga: di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno
Prosti perfekt (Passato Remoto) tvorba iosnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Samo receptivno

Prilozi
Potvrdni, odrečni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.
Veznici e, o, ma, se.

Rečenica
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

Nemački jezik

Imenice

vlastite i zajedničke (u oblicima jednine i množine: Bild - Bilder, Kopf - Köpfe, Frau - Frauen), sa odgovarajućim rodom
izvedene sufiksacijom: Faulheit, Bildung
izvedene prefiksacijom: Ausbildung
složenice: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe

Pridevi
izvedeni sufiksacijom od glagola i imenica: fehlerfrei, liebevoll, sprachlos, trinkbar
složeni: steinreich
Pridevska promena - jaka, slaba, mešovita
Komparativ i superlativ (pravilna tvorba i glavni izuzeci: groß - größer, teuer - teurer)
Pridevi sa predlozima: zufrieden mit, reich an

Član:
određeni (der, die, das), neodređeni (ein, eine), nulti, prisvojni (mein, dein), pokazni (dieser, jener), negacioni (kein, keine), neodređeni (mancher, solcher, einige). Upotreba člana u nominativu (subjekt), akuzativu i dativu (direktni i indirektni objekat), partitivnom genitivu (die Hälfte des Lebens), posesivnom genitivu (die Mutter meiner Mutter)

Brojevi:

osnovni i redni (der siebte erste; am siebten ersten)

Predlozi sa akuzativom (Ich bin gegen dich), sa dativom (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Predlozi sa dativom ili akuzatviom (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule).

Glagoli (glagolska vremena: prezent, preterit modalnih, pomoćnih, slabih i nafrekventnijih jakih glagola, perfekt slabih i jakih glagola, futur). Glagoli sa predlozima (warten auf, sich interessieren für). Konjuktiv u funkciji izražavanja želje (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern...)

Veznici i veznički izrazi: und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, bowohl; weder … noch

Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu

Prilozi za vreme (gestern), mesto (nebenan), način (allein), količinu (viel, wenig)

Rečenice Izjavne rečenice, upitne rečenice; nezavisne i zavisno-složene rečenice; Red reči u rečenici.

Ruski jezik

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice (sastavne, rastavne; subjekatske, predikatske, objekatske, vremenske itd.)
Upravni i neupravni govor

Fonetsko-fonološki sadržaji i prozodija
Obnavljanje i sistematizacija pravila izgovora i beleženja akcentovanih i redukovanih samoglasnika о, а, е, я
Obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika
Izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн; izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija (IК1, IК2, IК3) u okviru proste i složene rečenice
Intonacija izjavne i upitne rečenice sa upitnom rečju i bez nje

Imenice
Varijante različitih nastavaka: lokativ na - у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost
Promena imenica na -ия, -ие, -мя: история, здание, время
Osnovno značenje i funkcija pojedinih padeža
Imenice pluralia tantum: каникулы, сумерки, очки, Балканы (receptivno).
Nepromenljive imenice: кино, кофе, метро, кафе (receptivno)
Ruska prezimena na -ов, -ев: Петров, Фадеев i sl.
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena

Zamenice
Odrične zamenice: никто, ничто, ничей, никакой
Neodređene zamenice: кто-то, что-то, кто-нибудь, что-нибудь, некто, нечто, некоторый

Pridevi
Poređenje prideva: komparativ prideva tipa: старший, младший; prost oblik superlativa: ближайший, ростейший, худший
Prisvojni pridevi na -ов, -ев, -ин,
-ский: братов, Игорев, мамин, пушкинский
Pridevi za označavanje prostora i vremena: сегодняшний, здешний
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika: больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl.

Brojevi
Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100, 500-900, 1000 i njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje količine i vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к itd.
Redni brojevi: первый, второй, пятый, десятый
Iskazivanje vremena na satu u razgovornom i službenom stilu
Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет
Spojevi sa imenicom год u konstrukcijama: два, три... года тому назад,пять,шесть... лет тому назад, за десять лет i sl.
Četiri računske radnje (receptivno)

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom budućem vremenu. Tvorba vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove
Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна (Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь
Potencijal - građenje i upotreba
Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje u oba pravca; obnavljanje i aktiviranje glagola kretanja obrađenih u osnovnoj školi: идти - ходить, ехать - ездить, бежать - бегать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить; receptivno usvajanje novih (manje frekventnih) glagola kretanja: гнать - гонять, ползти - ползать, катить - катать, тащить - таскать
Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идёт; дождь идёт; часы идут; костюм тебе идёт; идёт интересный фильм; часы хорошо ходят i sl.
Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Дай мне игу! Давайте повторим! Подумайте об этом! Сядьте! Пошли! Смотри не опоздай! По газонам не ходить! К вечеру вы это напишите!
Glagolski prilozi (receptivno)
Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika: поздравить кого с чем, поблагодарить кого за что, пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чём, интересоваться кем-чем, привыкнуть к чему, следить за кем-чем itd.

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način, cilj i količinu. Poređenje priloga - građenje i upotreba

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik: для s genitivom, из-за s genitivom, u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl; predlog с sa genitivom i instrumentalom

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama: а, да, и, но, или, если, пока, что, почему, потому, что, так как, перед тем как, несмотря на то что itd.

Rečenični modeli
Rečenične modele koji su programom redviđeni i obrađeni u osnovnoj školi neophodno je sistematično obnavljati i dalje primenjivati u srednjoj školi u različitim varijacijama i kombinacijama. Pri tome težiti da se uočavaju sličnosti i razlike u izražavanju istih odnosa u ruskom i maternjem jeziku. U ovom razredu posebnu pažnju treba posvetiti različitim vrstama i tipovima vežbi, pre svega, rečeničnim modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:

- subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom - kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
- odsustvo kopule
Его брат токарь по металу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
- objekatski odnosi
- sa direktnim objektom
Мы купили новый учебник.
Я не получил ответа.
Ученик не решил задачи.
- indirektnim objektom
Он их поблагодарил за помощь.
Я взял эту книгу у товарища.
Ученики писали о зиме.
- zavisnom rečenicom
Брат в письме сообщает, что он летом приедет к нам.
Олег написал, что в Москве стоит хорошая погода.
- prostorni odnosi
Rečenice sa odredbom
- izraženom prilogom
Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).
Он остался там (внизу, наверху, внутри).
- izraženom zavisnim padežom
Машина появилась из-за угла.
Саша сидит за первой партой.
Мы долго гуляли по городу.
- vremenski odnosi
Rečenice sa odredbom
- izražene prilogom
Саша шёл впереди.
Книга стоит на полке.
Я пришёл раньше тебя.
- izraženom zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к шести часам).
Я сегодня работал с пяти до семи часов.
Мы дружим с детства.
- načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izražene prilogom
Миша странно ведёт себя.
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
- uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom
Он не приехал в срок по болезни.
Я опоздал на урок из-за тебя.
Несмотря на плохую погоду мы пошли гулять.
- atributivni odnosi
Rečenice sa atributom
- u superlativu
А.С.Пушкин является величайшим русским поэтом.
- u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.
Это мой товарищ по школе.

Ortografija
Podela reči na slogove
Pisanje velikih i malih slova
Pisanje prefiksa
Interpunkcija ruske rečenice u poređenju s maternjim jezikom

Tvorba reči
Najčešći ruski prefiksi i sufiksi: без-, бес-, вы-, из-, со-, при-, пере-, про-; -ация, -ение, -ик, -ист, -ка, -онок, -тель, -щик

Leksikografija
Struktura dvojezičnih, pre svega, školskih (didaktičkih) rečnika i ovladavanje tehnikom služenja njima. Vežbe za korišćenje rečnika. Nalaženje opštestručne leksike u rečniku povezane sa opštestručnom tematikom predviđenom za nastavu ruskog jezika u srednjim stručnim školama

Francuski jezik

Imenička grupa
• upotreba determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih i rednih brojeva; neodređenih reči; odsustvo determinanata (na primer: kod etiketiranja proizvoda - fromage de brebis, natpisa na prodavnicama i ustanovama - boulangerie, banque, naziva rubrika u štampanim medijima - faits divers, na znakovima upozorenja - entrée interdite; ispred imenici u poziciji atributa: il est boulanger i slično)
• rod i broj imenica i prideva; mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: un grand homme/un homme gran; un brave homme/un homme brave; poređenje prideva;
• zamenice: lične nenaglašene (uključujući i zamenicu on) i naglašene; zamenice za direktni i za indirektni objekat.

Glagolska grupa
- glagolski načini i vremena: prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost; il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur
- najfrekventniji unipersonalni glagoli

Predlozi
- najčešći predlozi
- kontrahovanje člana i predloga

Prilozi
- za mesto, za vreme, za način, za količinu
- mesto priloga
- priloške zamenice en i y

Modaliteti i forme rečenice
- deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet
- afirmacija i negacija
- rečenice sa prezentativima.

Španski jezik

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi
(alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha actor/actriz trabajador/trabajadora generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru

Pitanja sa upitnim rečima
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie./Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande/Un gran hombre

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji;
mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, el domingo pasado. Salió hace treinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…com.
Este libro es el más interesante que he leído.
Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom
(sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku)
Pisanje velikog slova

Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike
• gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• U I razredu planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja
• napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime predhodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji
• napiše jednostavne povezane rečenice o porodici, svom okruženju i interesovanjima
• napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka)
• napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik)
• piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici kako sa nastavnikom tako i sa ostalim učenicima i učenicama (radeći u paru, grupi ili plenumu)
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju, mesto, doživljaj ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke (leksiku i morfosintaksičke strukture) i nejezičke (mimika, gestika, prozodija) elemente
• saopštava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje/nedopadanje itd.), koristeći poznate jezičke elemente
• stupa u kratke razgovore, pod uslovom da sagovornik, po potrebi, sarađuje
• vodi rutinske dijaloge bez napora, razmenjuje misli i informacije u vezi sa svojim okruženjem i porodicom u svakodnevnim situacijama
• sa pripremom ili bez nje ukratko predstavlja rezultate samostalnog istraživanja rada na određenu temu u paru ili grupi
• interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve.

RAZUMEVANJE PISANOG TEKSTA
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (dužine do 120 reči) o konkretnim, bliskim i svakodnevnim temama, oslanjajući se na prepoznavanje imena, frekventnih internacionalizama, pozajmljenica i poznatih reči i fraza iz drugih stranih jezika
• razume opšti sadržaj kratkih autentičnih, adaptiranih i udžbeničkih tekstova u kojima preovlađuju poznate reči i izrazi
• razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima (znaci, natpisi za orijentaciju, plakati, električni i drugi natpisi)
• razume kraću ličnu poruku upućenu u svrhu korespondencije - razglednicu, pismo, sms ili neku drugu elektronsku poruku, elektronsko pismo
• razume opšti sadržaj i osnovnu poruku - obaveštenje iz kraćeg informativnog teksta: novinske vesti, reportaže, intervjua, grafikona, statistike (globalno razumevanje)
• pronađe, izdvoji i razume određenu relevantnu ili traženu informaciju unutar prepoznatljive i specifične vrste teksta koji sadrži veći broj različitih informacija - npr. vremensku prognozu za određeno područje, podatke u malim oglasima, prospektima, brošurama, jelovniku, redu vožnje, planu grada, TV programu i sl. (selektivno razumevanje)
• razume kratka i jednostavna uputstva i savete o načinu ponašanja, upotrebi određenih predmeta i aparata ukoliko su pisana jednostavnim jezikom i/ili praćena određenim vizuelnim elementima (detaljno razumevanje)
• razume kratke literarne forme ukoliko sadrže svakodnevne i većim delom poznate reči, fraze i izraze - konkretnu poeziju, anegdote, stripove (estetsko čitanje)

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor:

U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:

atletika

gimnastika

ritmička gimnastika

rukomet

košarka

odbojka

mali fudbal

ples

• Upoznavanje učenika sa vrednostima sporta
• usmereni razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;
• učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;
• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
• poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;
• formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
• socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenja;
• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
• učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
• pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;
• učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
• obavezna realizacija takmičenja na odeljenjskom i razrednom nivou;
• zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr;
• stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
• podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa
• etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

• teorijski objasni vrednosti fizičkih aktivnosti pri učestvovanju u sportskoj igri;
• prikaže tehničke veštine individualne tehnike;
• prikaže, objasni i demonstrira kolektivnu taktiku sportske grane sa kojom se upoznao i učio;
• igra uz primenu pravila igre;
• učestvuje u organizaciji školskih sportskih takmičenja
• primenjuje pravila fer pleja

• Programski sadržaji fizičkog vaspitanja-izabranog sporta čini sledeća struktura:
• razvijanje motoričkih spoosbnosti učenika;
• sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);
• individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
• teorijsko obrazovanje;
• pravila izabranog sporta;
• organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

• upoznavanje učenika vrednostima izabranog sporta;
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

• Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
• savladanost osnovne tehnike i njena primena;
• poznavanje i primena elementarne taktike;
• poznavanje i primena pravila;
• angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

• Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ili dva časa nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu;
• svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda;
• škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova;
• prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja;
• predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole.
• predlog mora biti realan;
• predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi;
• učenici jednog odeljenja mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u predhodnim razredima ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

• Osnovne karakteristike programa su:
• izbornost;
• da služe potrebama učenika;
• omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;
• program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
• program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.

• Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.
1. U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
• atletika;
• gimnastika;
• ritmička gimnastika;
• rukomet;
• košarka;
• odbojka;
• mali fudbal;
• ples.

2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

• časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja;
• u skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa;
• težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima;
• kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima;Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.;
• kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre;
• na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
• u radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima;
• na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika);
• sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika;
• programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja;
• ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije);
• realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.;
• tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.);
• časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada;
• shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika

• praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
• stanje motoričkih sposobnosti;
• usvojene zdravstveno-higijenske navike;
• dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogućnostima;
• odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Selo i grad nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu života gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u životu gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Razumevanje odnosa sela i grada u prošlosti i sadašnjosti.

• uoči osnovna obeležja različitih tipova naselja od praistorije do savremenog doba;
• izvede zaključak o značaju nastanka gradova;
• locira na istorijskoj karti najznačajnije antičke, srednjovekovne i moderne gradove u svetu, Evropi i Srbiji;
• opiše način života u gradu u različitim istorijskim periodima (na primeru Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga…);

• Naselja u praistoriji (primeri Vinče i Lepenskog Vira).
• Život u antičkim gradovima (primeri Vavilona, grčkih polisa, Aleksandrije, Rima...).
• Život u srednjovekovnim gradovima i selima (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Beograda...; srednjovekovni zamak - u miru i za vreme opsade; položaj zavisnog seljaka - obaveze stanovništva, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava realizujese u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Svakoj od četiri teme koje budu izabrane treba posvetiti četvrtinu časova predviđenih nastavnim planom.

• Sticanje znanja o migracijama selo - grad kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva.
• Proširivanje znanja o životu seoskog i gradskog stanovništva u Srbiji u XIX i XX veku.

• opiše način život u srpskim gradovima u XIX i XX veku (na primeru Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...);
• opiše način život u srpskim selima u XIX i XX veku;
• uoči sličnosti i razlike u načinu života u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku;
• razume značaj i posledice razvoja modernih gradova;
• obrazloži najvažnije uzroke i posledice migracija selo-grad;
• uoči razlike u načinu stanovanja između sela i grada kroz istoriju;
• uoči razlike u načinu stanovanja između pripadnika različitih društvenih slojeva kroz istoriju.

• Život u gradovima i selima u novom veku i savremenom dobu (primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga...; prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između pripadnika različitih društvenih slojeva, migracije; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni aparati; opleminjivanje stambenog prostora).
• Život u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku (primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...; osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi; osnovni tipovi seoskih naselja, obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače; migracije selo - grad, razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića, kneza Aleksandra i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza).

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je da na početku školske godine od dvanaest ponuđenih nastavnih tema, učenicima predloži šest, od kojih će oni, kao grupa, u skladu sa svojim sklonostima, izabrati četiri,
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,

Kultura odevanja i ishrane nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu odevanja i ishrani kroz istoriju.
• Uočavanje promena u načinu odevanja kod Srba kroz istoriju.
• Uočavanje uloge različitih kulturnih uticaja na način odevanja i ishranu kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja kulture odevanja od antike do savremenog doba;
• identifikuje osnovna obeležja kulture odevanja kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između sela i grada kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između pripadnika različitih društvenih grupa kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način odevanja kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način ishrane kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ishrane u različitim istorijskim periodima.

• Kultura odevanja od antike do danas (materijali, način obrade i bojenje, razlike u odevanju kod pripadnika različitih društvenih grupa; pojava veštačkih materijala, stilovi u odevanju, modne kuće, pojava modne industrije, svakodnevna i svečana odeća, džins kao karakteristika odevanja mladih u čitavom svetu; nakit, frizure, šminka, parfemi...).
• Odevanje kod Srba kroz istoriju (materijali i tkanine - kudelja, konoplja, čoja, krzno, koža, lan, svila; razlika u odevanju kod Srba u Habzburškom i Osmanskom carstvu, kao i kod pripadnika različitih društvenih grupa; građansko odelo i evropski uzori u oblačenju srpskog građanskog staleža; uniforme državnih činovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja, savremeni način odevanja).
• Kultura ishrane od antike do danas (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, načini čuvanja hrane, piće, rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; posni i mrsni ciklusi; nacionalna kuhinja kod Srba, uticaji drugih kuhinja; konzumiranje kafe i duvana, upotreba istočnjačkih začina, ponašanje za stolom, pribor za jelo; kuhinjski aparati; restorani "brze hrane").

Preporuke za realizaciju nastave:
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,

Vojska, oružje i rat nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju vojne tehnike i promenama u načinu ratovanja kroz istoriju.
• Proširivanje znanja o razvoju vojske i načinu ratovanja kod Srba kroz istoriju.
• Razvijanje kritičkog stava prema ratu.

• uoči osnovna obeležja ratova i vojne organizacije i tehnike od antike do savremenog doba;
• razume uticaj naučno-tehnoloških dostignuća na promene u načinu ratovanja kroz istoriju;
• uoči karakteristike razvoja oružja i vojne organizacije;
• uoči osnovna obeležja vojne organizacije kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ratovanja u različitim periodima;
• razume ulogu pojedinca u ratu (vojskovođa, oficira, regruta, civila);
• argumentovano diskutuje o ratu i njegovim posledicama na život ljudi.

• Vojska, oružje i rat kroz istoriju (vojnička oprema - odeća, oklopi, štitovi, oružje; rodovi vojske, opsadne sprave, uvežbavanje ratničkih veština, viteški turniri, megdani, pojava vatrenog oružja - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, život vojnika u ratu i miru; žene u vojsci; međunarodne konvencije o pravilima ratovanja, najveće vojskovođe).
• Vojska kod Srba kroz istoriju (srpska vojska u srednjem veku - oprema, način ratovanja; Srbi u austrijskoj i osmanskoj vojsci; vojska ustaničke Srbije; vojna organizacija u XIX i XX veku u srpskoj i jugoslovenskoj državi; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije; srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja).

Preporuke za realizaciju nastave:
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),

Novac i banke kroz istoriju

• Proširivanje znanja o ulozi novca i banaka u ekonomskim sistemima kroz istoriju.
• Usvajanje znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu nekad i sad.
• Proširivanje znanja o istoriji novca i razvoju bankarstva kod Srba.

• uoči osnovne karakteristike i funkcije novca od antike do savremenog doba;
• izvede zaključak o ulozi i značaju banaka kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja istorijata srpskog novca i banaka kroz istoriju;
• primeni stečeno znanje o novcu i bankama u svakodnevnom životu.

• Numizmatika (kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca).
• Novac i banke u sadašnjosti (novac kao mera vrednosti, platežno sredstvo i jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, novac u savremenom potrošačkom društvu…).
• Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
• Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).

Preporuke za realizaciju nastave:
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,

Verski život i običaji kroz istoriju

• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima u prošlosti i sadašnjosti.
• Uočavanje prožimanja verovanja i kulture kroz istoriju.
• Sagledavanje sličnosti i razlika u verovanjima i običajima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja verovanja od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike običaja i verovanja u različitim periodima;
• identifikuje sličnosti i razlike u običajima različitih verskih zajednica;
• uoči uticaj verovanja i običaja na kulturno stvaralaštvo;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kroz istoriju;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume osnovne odlike verskog života i običaja kod Srba kroz istoriju.

• Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, obredi i ritualni predmeti...).
• Verovanja starih Grka i Rimljana (proročišta, zagrobni život, sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima...).
• Religije Dalekog istoka.
• Verski život i običaji u srednjem veku (glavne odlike hrišćanstva, islama i judaizma; obeležja različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima; obeležavanje verskih praznika, strahovi srednjovekovnog čoveka).
• Verski život i običaji u novom veku i savremenom dobu (verski identitet, sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta,
• tokom rada sa učenicima potrebno je stalno praviti poređenja sa savremenim dobom, čime se naglašava shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvo sadržaja iz prošlosti,

Obrazovanje i vaspitanje kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u obrazovanju i vaspitanju nekad i sad.
• Razumevanje uticaja privrednog razvoja na kvalitet obrazovanja.
• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja obrazovanja i vaspitanja od antike do savremenog doba;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kroz istoriju;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike obrazovanja i vaspitanja u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju obrazovanja i vaspitanja u životu ljudi;
• prepozna međusobnu uslovljenost stepena privrednog razvitka i kvaliteta obrazovanja.

• Obrazovanje i vaspitanje u starom veku (Egipat, Mesopotamija, stara Grčka i Rim).
• Obrazovanje i vaspitanje u srednjem veku (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje škola i univerziteta, uticaj crkve na obrazovanje i vaspitanje...).
• Obrazovanje i vaspitanje u novom veku i savremenom dobu (pojava štamparstva i širenje pismenosti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja, školskih udžbenika; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika...).
• Obrazovanje i vaspitanje kod Srba (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; značaj Hilandara, prosvetiteljski rad u ustaničkoj Srbiji, osnivanje svetovnih škola, osnivanje Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta; jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece; stipendiranje učenika).

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je i da podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, da ih usmerava na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose, čime se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku i podstiče razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima,
• ovaj predmet pruža velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionica, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa,
• nastavnik treba da teži kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija...),

Komunikacije, putovanja i turizam nekad i sad

• Uočavanje značaja komunikacija i njihovog razvoja u istoriji društva.
• Razumevanje uticaja komunikacija na upoznavanje i približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• opiše razvoj komunikacija od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike komunikacije u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju komunikacije u životu ljudi kroz istoriju;
• razume posledice razvoja modernih komunikacija;
• izvede zaključak o uticaju razvoja komunikacija na integraciju svake nacije i društva;
• koristi informacije sa istorijske karte i poveže ih sa stečenim znanjem o komunikacijama;
• uoči uticaj komunikacija na približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• Komunikacije, putovanja i turizam kroz istoriju (uticaj trgovine i vojnih pohoda na razvoj komunikacija; hodočašća - sveta mesta, misionari; značajni sajmovi, razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada, a nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet,
• u pripremi i realizaciji časova nastavnicima može koristiti sledeća literatura:

D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Beograd 2008.
D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.
D. Babac, Č. Vasić, M. Marković,
Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.
D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.

Društveni i porodični život kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju društvenog i porodičnog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u društvenom i porodičnom života nekad i sad.
• Proširivanje znanja o društvenom i porodičnom životu kod Srba kroz istoriju.

• identifikuje osnovna obeležja društvenog života od antike do danas;
• identifikuje osnovna obeležja porodičnog života od antike do danas;
• navede osnovna obeležja društvenog života kod Srba kroz istoriju;
• navede osnovna obeležja porodičnog života kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike društvenog i porodičnog života u različitim periodima;
• uoči sličnosti i razlike u načinu obeležavanja praznika kroz istoriju;
• istakne odlike društvenog i porodičnog života danas u odnosu na ranije epohe.

• Društveni život od antike do danas (igre, gozbe, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, maskiranje, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači; balovi, pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere, književne družine i čitališta, koncerti, bioskopi, igre na sreću, savremena popularna muzika).
• Društveni život kod Srba kroz istoriju (osnovni praznici i njihov značaj; uticaj političkih prilika na praznike i praznovanja, radni i neradni dani; različiti oblici društvenih aktivnosti na selu i u gradu...).
• Porodični odnosi od antike do danas (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici, tradicionalni i moderni pogledi na porodicu; promene u odnosima među polovima...).
• Porodični odnosi kod Srba kroz istoriju (položaj muškarca, žene i deteta; svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici - krsna slava...)

Preporuke za realizaciju nastave:
V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti 1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju

• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju.
• Razumevanje uticaja fotografije, filma, radija i televizije na društveni, politički i kulturni život.
• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji.
• Uočavanje značaja fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora.

• uoči osnovna obeležja razvoja fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije u životu pojedinca i čitavog društva;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora;
• opiše razvoj fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji;
• razume posledice razvoja fotografije, filma, radija i televizije.

• Značaj fotografije, filma, radija i televizije (kao tehničkih dostignuća, načina umetničkog izražavanja, sredstava masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao istorijskih izvora).
• Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi; prva filmska projekcija, film kao izvor informacija o događajima; film kao masovna zabava i industrija; početak ere zvučnog filma, pojava animiranih filmova; pojava kolor filmova; filmski festivali i nagrade; osnivanje radio-stanica, pojava televizije; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku).
• Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi i bioskopi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, kućni radio i TV aparati kao pokazatelji životnog standarda).

Preporuke za realizaciju nastave:
Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.
A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.
Istorija privatnog života, I-V, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000-2004.
M. Jovanović-Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008.
D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999.
P. J. Marković, Beograd 1918-1941, Beograd 1992.
P. J. Marković,Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.
P. J. Marković,Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.
M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.

Briga o telu i zdravlju kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kroz istoriju.
• Uočavanje uticaja ekonomskog i kulturnog razvitka na stepen zdravstvene kulture.
• Proširivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kod Srba.

• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture od antike do danas;
• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi različite metode lečenja kroz istoriju;
• razume povezanost stepena ekonomskog i kulturnog razvitka i zdravstvene kulture;
• razume značaj humanitarnih organizacija i njihovog delovanja.

• Briga o telu i zdravlju od antike do danas (bolesti ljudi, higijenski uslovi, epidemije, razvoj medicine, medicinski instrumenti, lekovi i lekovito bilje, zdravstvene ustanove - manastirske bolnice, sanatorijumi, stacionari, domovi zdravlja, apoteke; načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije).
• Briga o telu i zdravlju kod Srba (uticaj životnih uslova i higijenskih prilika na pojavu bolesti; najčešće bolesti i epidemije, narodna medicina i nadrilekarstvo, manastirske bolnice; prve bolnice i lekari, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša, osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu...).

Preporuke za realizaciju nastave:
D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić,Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006.
R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović-Dušanić i D. Popović, Beograd 2004.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.
Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili A. Stolić i
N. Makuljević, Beograd 2006.

Grbovi i zastave nekad i sad

• Produbljivanje znanja o razvoju grbova i zastava i njihovom značaju u istoriji.
• Upoznavanje sa razvojem, ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda.

• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kod Srba kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju grbova i zastava kroz istoriju;
• navede najčešće heraldičke simbole;
• opiše izgled i poreklo savremenog srpskog grba i zastave.

• Uloga i značaj grbova i zastava (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...; pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli; pojava prvih zastava - veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog; osnovni elementi zastava).
• Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo savremenog srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih država i dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).

Preporuke za realizaciju nastave:
Privatni život kod Srba u dvadesetom veku, priredio M. Ristović, Beograd 2007.
R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.
R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radić, Carigrad - priče sa Bosfora, Beograd 2007.
Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
D. Stojanović, Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, Beograd 2008.
Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.
DŽ. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.

Sport nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u sportskim igrama i nadmetanjima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kod Srba.

• uoči osnovna obeležja sporta od antike do savremenog doba;
• razume ulogu i značaj sporta u ljudskom društvu;
• imenuje i opiše sportske discipline zastupljene na antičkim Olimpijskim igrama;
• navede i uporedi karakteristike sportskih nadmetanja u različitim periodima;
• opiše razvoj sportskog života kod Srba.

• Uloga i značaj sporta od antike do savremenog doba (sport kao deo brige o zdravlju i kao zabava; sport i Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj kao osnov sportskih igara savremenog doba; sportska nadmetanja kroz istoriju - najpopularniji sportovi, amaterski i profesionalni sport, moderne Olimpijske igre).
• Sport kod Srba kroz istoriju (narodne i pastirske igre kao prva sportska nadmetanja, prva sportska društva, osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi; savremeni sport i sportski život).

Preporuke za realizaciju nastave:
F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004. F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pojam i značaj etike

• Razvoj saznanja o pojmu i predmetu etike, značaju moralnih normi za život pojedinca u društvu

• nabraja pravila (norme) iz različitih sfera života
• izdvaja pravila koja slobodno prihvatamo i razlikuje ih od onih koja imaju spoljašnje poreklo
• definiše predmet etike

• Nastanak i predmet etike
• Pojam norme i pojam morala
• Razlika između običajnih, pravnih i etičkih normi

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (10 časova)
• debate (16 časova)
• prikazivanje filmova (4 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Opažanja nastavnika - praćenje rada na času
Pitanja - odgovori

Okvirni broj časova po temama
• Pojam i značaj etike (3 časa)
• Lični identitet, sloboda i odgovornost (15 časova)
• Osnovne etičke norme i vrednosti (12 časova)

Lični identitet, sloboda i odgovornost

• Razvoj saznanja o identitetu, formiranju identiteta i o fluidnosti identiteta preko socijalnih uloga
• Razvoj sposobnosti identifikovanja razlikovanja pojmova pol i rod i uticaj kulture na formiranje pojmova pola i roda (razlike u kulturama)
• Formiranje stava o ulozi medija u kreiranju identiteta

• nabraja kako se sve manifestuje lični identitet
• razlikuje uticaje koji formiraju lični identitet (razlikuje rod i pol)
• uviđa kolika je moć vizuelnog identiteta
• prepoznaje uticaj medija na kreiranje vizuelnog identiteta
• uočava razliku između modnih i etičkih imperativa
• suprotstavlja medijski nametnute životne ideale i etičke vrednosti

• Uloga vizuelnog identiteta u formiranju ličnog identiteta - međusobni uticaji
• Pojmovi pola i roda
• Uticaj medija na relativizaciju etičkih vrednosti
• Estetski i etički ideal
• Telo i intervencije na telu
• Sajber identitet, moral i sloboda izbora

Osnovne etičke norme i vrednosti

• Upoznavanje učenika sa osnovnim etičkim normama i vrednostima i razvijanje ličnog vrednosnog sistema

• prepoznaje važnije ljudske vrednosti
• razlikuje slobodne od samovoljnih i nametnutih postupaka
• shvata postojanje slobode izbora kao uslova moralnog postupanja
• razume vezu između izbora i odgovornosti
• upoređuje odgovorne i neodgovorne postupke
• može da raspravlja o tome da li je izvor morala u nama ili izvan nas (autonomna i heteronomna etika)
• uviđa razliku između osnovnih etičkih pravaca

• Prijateljstvo
• Vernost
• Porodica
• Ljubav
• Moralno dobro
• Donacija organa
• Surogat majka
• Kloniranje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Uvod u logiku

• Uvođenje učenika u predmet logike
• Prepoznavanje područja logike i glavnih logičkih principa
• Ovladavanje logičkom terminologijom i prepoznavanje primene logike u svakodnevnom životu

• prepozna da i sam već koristi logiku kao i gramatiku
• iskaže definiciju logike, razume i opiše u čemu se sastoji formalni karakter logike

• Pojam i podela logike.
• Logika kao nauka o formi mišljenja
• Osnovni logički principi (identitet, neprotivurečnost i i isključenje trećeg)

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (11 časova)
• logička vežbanja (19 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• dijalog sa učenicima
• vežbanja na primerima iz struke

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u logiku (3 časa)
• Pojam (7 časova)
• Sud (9 časova)
• Zaključak (8 časova)
• Logičke greške (3 časa)

Formalna logika:
• Pojam,
• Sud
• Zaključak

• Razvoj saznanja o pojmu i odnosima među pojmovima
• Upoznavanje učenika sa strukturom suda, vrstama sudova i odnosima između sudova
• Osposobljavanje učenika za logičko zaključivanje

• razlikuje obim i sadržaj pojma
• razlikuje rodne i vrsne pojmove i ume da navede primer
• imenuje neke odnose među pojmovima
• navodi sopstveni primer za zadati odnos među pojmovima
• razlikuje definiciju od drugih rečenica
• određuje strukturu definicije
• navodi primere definicija koje je naučio u drugim predmetima, raščlanjuje ih i procenjuje ispravnost
• razlikuje delove suda i imenuje ih
• imenuje logičke veznike
• razlikuje kvantitet i kvalitet suda
• navede primer za podelu sudova po kvantitetu i kvalitetu
• imenuje odnose među sudovima pomoću logičkog kvadrata i daje sopstvene primere sudova.
• navodi primere za induktivno zaključivanje
• navodi primere za zaključivanje po analogiji
• daje primere deduktivnog zaključivanja iz svoje struke
• definiše silogizam i razlikuje pojmove i sudove koji čine silogizam.
• određuje funkciju srednjeg pojma

• Pojam
• Obim i sadržaj pojma
• Odnosi među pojmovima
• Odnos rodova i vrsta
• Definicija
• Sud
• Prosti i složeni sudovi
• Podela sudova po kvantitetu
• Podela sudova po kvalitetu
• Kombinovana podela sudova
• Odnosi među sudovima (logički kvadrat)
• Vrste zaključivanja
• Konverzija
• Potpuna i nepotpuna indukcija
• Analogija
• Kategorički silogizam
• Struktura kategoričkog silogizma
• Figure kategoričkog silogizma
• Dokaz

• Logičke greške

• Osposobljavanje učenika za uočavanje grešaka u argumentaciji, zaključivanju i dokazivanju

• razlikuje namerne od slučajnih logičkih grešaka

• Logičke greške
• Paralogizmi i sofizmi

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sistemi jednačina i determinante

• Proširivanje znanja o rešavanju sistema jednačina i sticanje osnovnih znanja o determinantama

• izračuna determinantu reda 2 i 3
• primeni osobine determinanti na izračunavanje determinante
• primeni Kramerovo pravilo na rešavanje sistema linearnih jednačina 2*2 i 3*3
• reši sistem jednačina sastavljen od jedne kvadratne i jedne linearne jednačine
• grafički nađe rešenje kvadratne i linearne jednačine

• Determinante reda dva i tri
• Osobine determinanti
• Rešavanje sistema Kramerovim pravilom
• Sistem kvadratne i linearne jednačine

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu

Kombinatorika

• Sticanje osnovnih znanja iz kombinatorike

• primeni pravilo zbira i pravilo proizvoda
• odredi broj permutacija datoga skupa
• odredi broj varijacija datoga skupa
• odredi broj kombinacija datoga skupa
• navede permutacije (varijacije, kombinacije) datoga skupa od najviše četiri člana
• odredi k-ti binomni koeficijent u razvoju binoma na n-ti stepen
• odredi nepoznati član u razvoju binoma iz datih uslova-jednostavniji primeri

• Permutacije
• Varijacije
• Kombinacije
• Binomni obrazac

• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Sistemi jednačina i determinante: dokazati Kramerovu teoremu i postupak ilustrovati na primerima.
• Kombinatorika: pri rešavanju zadataka prebrojavanja razmatrati varijacije, permutacije i kombinacije kombinatornim problemima u kojima nema ponavljanja (bez ponavljanja). Pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života.
• Verovatnoća i statistika: pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Determinante i sistemi linearnih jednačina 8 časova
• Kombinatorika 6 časova
• Verovatnoća i statistika 13-14 časova
U toku školske godine predviđena su 2 pismena zadatka (po 1 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirana su 4 časa.

Verovatnoća i statistika

• Sticanje osnovnih znanja iz verovatnoće i statistike

• uoči slučajne događaje
• prepozna koji su događaji mogući, povoljni, sigurni, nemogući
• izračuna verovatnoću preko klasične definicije verovatnoće (statističke definicije verovatnoće)
• odredi uslovnu verovatnoću događaja A u odnosu na događaj B
• navede primer slučajne promenljive
• primeni raspodelu verovatnoća poznatu pod nazivom binomna raspodela
• prepozna osnovne pojmove statistike
• formira statističke tabele i na osnovu njih da grafički prikaže podatke
• izračuna određene karakteristike slučajnog uzorka (aritmetičku sredinu uzorka, medijanu uzorka, mod uzorka i disperziju uzorka)

• Slučajni događaji. Prostor elementarnih događaja
• Različite definicije verovatnoće
• Uslovna verovatnoća
• Slučajne promenljive. Diskretne slučajne promenljive i binomna raspodela
• Statistika. Osnovni pojmovi
• Formiranje statističkih tabela i grafičko prikazivanje podataka
• Karakteristike empirijske raspodele (aritmetička sredina uzorka, medijana uzorka, mod uzorka, disperzija uzorka)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Globalizacija i kult hrane u XXI veku

• Sticanje znanja o procesu globalizacije, njenom uticaju na proizvodnju, razmenu hrane i načine ishrane naroda sveta

• objasni pojam globalizacije i njen uticaj u domenu proizvodnje i razmene hrane u svetu
• opiše domen delovanja i značaj međunarodne organizacije FAO
• opiše uticaj urbanizacije na promene u načinu ishrane stanovništva
• objasni povezanost različitih tradicija, kultura i religija na načine ishrane stanovništva u svetu
• navede uzroke i posledice nedovoljne ishrane stanovništva u pojedinim delovima sveta
• primeni zdrave oblike ishrane
• navede zaštićene prehrambene proizvode iz naše zemlje i iz pojedinih država sveta

• Globalizacija i globalni procesi; globalizacija svetske privrede i njene posledice
• Međunarodna organizacija FAO i njeni dometi i uloga u savremenom svetu
• Urbanizacija i savremena ishrana stanovništva
• Oblici ishrane stanovništva i njihovo rasprostranjenje
• Uzroci i posledice nedovoljne ishrane stanovništva, problem gladi, u pojedinim delovima sveta
• Ishrana savremenog čoveka
• Zaštićeni prehrambeni proizvodi u Srbiji i u ostalim delovima sveta

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje interaktivnih metoda rada
• Korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Globalizacija i kult hrane u XXI veku (10 časova)
• Prehrambena industrija i trgovinski tokovi (10 časova)
• Poreklo, proizvodnja i distribucija prehrambenih proizvoda (15 časova)

Prehrambena industrija i trgovinski tokovi hrane

• Sticanje znanja o prehrambenoj industriji i trgovinskim tokovima hrane

• navede načine proizvodnje i distribucije hrane
• opiše strukturu prehrambene industrije (mlinska industrija, mesna industrija, industrija za preradu ribe i morskih plodova, mlečna industrija, industrija ulja i namaza, industrija šećera i konditorskih proizvoda, industrija alkoholnih i bezalkoholnih pića)
• objasni geografski razmeštaj prehrambene industrije u našoj zemlji i u svetu
• imenovati savremene tehnologije za skladištenje i transport hrane
• navede najveće prehrambene kompanije u našoj zemlji i u svetu
• navede osnovne trgovinske tokove hranom

• Načini proizvodnje i distribucije hrane
• Prehrambena industrija: struktura proizvodnje, razmeštaj u Srbiji i u svetu
• Moderne tehnologije za skladištenje i transport hrane
• Najveće prehrambene kompanije u Srbiji i u svetu - primeri
• Berze i trgovinski tokovi hranom

Poreklo, proizvodnja i distribucija prehrambenih proizvoda

• Sticanje znanja o poreklu, proizvodnji i distribuciji pojedinih vrsta prehrambenih proizvoda

• Navede žitarice i njihovo geografsko rasprostranjenje od kojih se spravlja hleba i pecivo
• navede najveće proizvođače i distributere hleba i peciva u lokalnoj sredini i u regionu
• opiše vrste mesa koje se koristi u ishrani ljudi na globalnom nivou
• navede najveće proizvođače i distributere mesa i mesnih prerađevina
• opiše vrste mlečnih proizvoda i geografsko poreklo sira
• navede najvažnija ribolovna područja u svetu i najveće proizvođače i distributere ribom i morskim plodovima
• opiše rasprostranjenje uljarica, najveće proizvođače i distributere ulja
• opiše najveća vinogradarska područja u Srbiji i u svetu
• imenuje najveće svetske proizvođače vina u Srbiji i u svetu
• navede najveće proizvođače i distributere piva u svetu
• opiše geografsko poreklo biljnih kultura od kojih se spravljaju topli napici
• navede najveće proizvođače i distributere toplih i hladnih bezalkoholnih napitaka
• opiše geografsko poreklo, proizvodnju i distribuciju drugih alkoholnih pića
• opiše proizvodnju i distribuciju konditorskih proizvoda u Srbiji i u svetu
• imenuje vrste ranog povrća, najveće proizvođače i distributere u Srbiji i u svetu
• opiše geografski razmeštaj voćarske proizvodnje i način trgovine voćem u Srbiji i u svetu

• Geografsko poreklo, proizvodnja i distribucija pojedinih prehrambenih proizvoda u Srbiji i u svetu (hleb, meso i riba, mleko i mlečni proizvodi, ulja, alkoholnih pića, toplih napitaka, konditorskih proizvoda, voća i povrća...)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u agrarnu geografiju

• Sticanje znanja o predmetu izučavanja, razvoju i značaju agrarne geografije

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto agrarne geografije u sistemu nauka
• objasni pojam i granice agrarnog prostora
• navede podelu i tipove poljoprivrede u svetu
• opiše važnost geografskog razmeštaja poljoprivredne proizvodnje
• objasni vertikalnu i horizontalnu povezanost poljoprivrede sa drugim privrednim delatnostima
• objasni značaj agroindustrije
• objasni pojam globalizacije hrane kao posledice međudejstva geografskih uslova i tehnološkog razvoja

• Predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto agrarne geografije u sistemu nauka
• Agrarni prostor i njegove granice
• Podela i tipovi poljoprivrede u svetu
• Geografski razmeštaj poljoprivredne proizvodnje
• Mesto poljoprivrede u prostornoj organizaciji privrede i značaj agroindustrije
• Globalizacija hrane i njene posledice

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje interaktivnih metoda rada
• Korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u agrarnu geografiju (6 časova)
• Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede (7 časova)
• Društveni uslovi za razvoj poljoprivrede (7 časova)
• Geografska svojstva biljne i stočarske proizvodnje (15 časova)

Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede

• Sticanje znanja o fizičkogeografskim odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede

• objasni uticaj i značaj reljefa, klime, vode, tla, biljnih i životinjskih zajednica za razvoj poljoprivredne proizvodnje
• prepozna degradaciju prirodne sredine u okruženju i da predloži mere za zaštitu i unapređivanje agrarnog prostora
• izvodi aktivnosti vezane za zaštitu i unapređivanje poljoprivrede i životne sredine

• Fizičkogeografske odlike geografske sredine kao važan uslov za razvoj poljoprivredne proizvodnje
• Zaštita i unapređivanje poljoprivrede i životne sredine

Društveni uslovi za razvoj poljoprivrede

• Sticanje znanja o društvenogeografskim odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede

• objasni odnos između broja stanovnika na Zemlji i raspoloživih količina hrane
• dovede u vezu strukture stanovništva sa proizvodnjom hrane i načine ishrane
• objasni proces deagrarizacije kao posledicu migracije poljoprivrednog stanovništva
• objasni vezu između seoskih naselja kao agrarnih proizvođača i gradova kao agrarnih tržišta
• navede vrste agrotehničkih mera u poljoprivredi (mehanizacija, hemizacija, melioracija, agrarne revolucije)

• Porast svetskog stanovništva i raspoložive količine hrane
• Povezanost strukturnih odlika stanovništva sa proizvodnjom hrane i načinima ishrane
• Migracije poljoprivrednog stanovništva i proces deagrarizacije
• Seoska naselja i seoski atari kao prostori poljoprivredne proizvodnje
• Gradovi kao agrarna tržišta
• Naučno-tehnološki razvoj i prostorna organizacija poljoprivrede

Geografska svojstva biljne i stočarske proizvodnje

• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju biljne i stočarske proizvodnje

• opiše nastanak, razvoj i granice zemljoradnje
• navede značaj i perspektive razvoja zemljoradnje i stočarstva
• objasni geografsko poreklo i prostorni razmeštaj proizvodnje najvažnijih biljnih kultura u našoj zemlji i u svetu (žitarice, povrće, voće, šećerna repa, šećerna trska, uljarice, kafa, kakao, čaj, duvan, začini, narkotične biljke, tekstilne biljke, agrumi, vinova loza...)
• navede važnije vrste stoke koje se gaje u svetu i u našoj zemlji
• opiše stočarske oblasti u svetu i u našoj zemlji
• predvidi mere za zaštitu i unapređivanje biljne i stočarske proizvodnje u svom okruženju

• Nastanak, razvoj, granice i značaj zemljoradnje i stočarstva
• Geografsko poreklo i prostorni razmeštaj najvažnijih biljnih kultura u Srbiji i u svetu
• važnije vrste stoke
• oblasti gajenja pojedinih vrsta stoke u svetu i u našoj zemlji
• Zaštita i unapređivanje biljne i stočarske proizvodnje

Planiranje i organizacija nastave

1. Prilikom izrade godišnjeg plana, od 15 ponuđenih tema treba odabrati najmanje 4. Minimalno vreme za realizaciju jedne teme je pet časova. Nastavnik formira program birajući teme prema:
• ciljevima predmeta;
• raspoloživom fondu časova;
• godini učenja;
• specifičnostima profila;
• mogućnostima škole;
• specifičnostima lokalne zajednice;
• predznanjima i saznajnim mogućnostima učenika.

2. Teorijski sadržaji i praktični likovni rad su integrisani.

3. Teme treba obraditi kombinovanjem savremenih nastavnih metoda, uz raznovrsne vizuelne primere.

4. Posebni sadržaji su preporučeni sadržaji namenjeni pojedinim profilima i/ili zainteresovanim učenicima.

5. Preporučeni sadržaji su sadržaji koji nisu ključni za dostizanje ishoda i mogu da se obrade informativno: kroz jedan redovni čas, kroz domaći zadatak, tematsku nastavu ili individualne, odeljenske i školske projekte.

6. U zavisnosti od teme, poželjno je pripremati nastavu u saradnji sa nastavnicima opšteobrazovnih, stručnih i izbornih predmeta, pedagogom, lokalnim umetnicima i stručnjacima i/ili institucijama kulture.

7. Koristiti stručnu literaturu i internet u pripremanju nastave. Radi lakšeg prikupljanja nastavnog materijala, program sadrži preporučene adrese ili linkove na internet-stranice. Međutim, treba imati u vidu da se ove adrese često menjaju i da je nastavnik upućen na kontinuirano ažuriranje nastavnog materijala.

8. U zavisnosti od teme, nastava se realizuje u kabinetu za likovnu kulturu (ateljeu), kabinetu za informatiku, radionici, prostoru škole, biblioteci, muzeju, galeriji, ateljeu umetnika, lokalnom okruženju.

9. Kako se ne bi prekinula motivacija i kontinuitet u radu, dopustiti učenicima da završe radove kod kuće.

10. Podsticati učenike da odstupaju od rutinskih postupaka i stereotipije, a elemente iskustva restrukturiraju i stavljaju u nove odnose, isprobavaju različita originalna rešenja u samostalnom likovnom izražavanju i procenjuju svoj rad i radove drugih.

11. Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• aktivnost na času.

12. Poželjno je na kraju polugodišta i/ili godine organizovati izložbu u lokalnoj zajednici i pozvati roditelje na otvaranje.

13. Preporučuje se nastavnicima vođenje elektronskog portfolija koji sadrži: osnovne podatke o nastavniku, opis uspešno realizovane teme, preporučeno vreme za realizaciju, korišćene materijale i tehnike, primere radova učenika, eventualno nastavni materijal (vizuelne primere) i preporučenu literaturu ili adrese internet-stranica. Elektronski portfolio treba da bude dostupan na sajtu ili profilu škole. Cilj objavljivanja portfolija je promocija rada nastavnika i razmena nastavnih materijala, ideja i linkova.

TEME

CILJEVI:

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Digitalna fotografija

• Osposobljavanje za primenu digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i radu.

• fotografiše celinu i detalj pod različitim uslovima osvetljenja;
• učita digitalnu fotografiju na računar;
• obradi fotografiju u odabranom računarskom programu.

• Primena digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i budućoj profesiji, digitalna fotografija kao savremeni umetnički medij;
• Principi komponovanja u fotografiji, kadriranje, osvetljenje;
• Etičke norme u izboru motiva, obradi fotografije i objavljivanju fotografija;
• Fotografisanje digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom: eksterijer, enterijer, detalj, mrtva priroda, autoportret;
• Prenos fotografije na računar, obrada fotografije osnovnim alatkama: opsecanje, podešavanje svetline, kontrasta i boje;
• Sortiranje, obeležavanje i čuvanje fotografija na računaru;
• Moguće preoblikovanje neuspelih fotografija u apstraktne slike, pozadine, kolaže;
• Samoprocena radova.

Posebni sadržaji:
• Crtanje svetlom;
• Izrada elektronskog portfolija;
• Reklamna fotografija;
• Modna fotografija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• prostor škole.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i razmenu informacija i iskustava između učenika i učenika i nastavnika;
• prema uslovima osvetljenja i vremenskim prilikama - jedan čas realizovati u školskom dvorištu ili u prirodi;
• izabrati računarski program za obradu fotografija prema mogućnostima škole i predznanjima učenika;
• objasniti učenicima kako da fotografišu likovne radove;
• naprednijim učenicima dopustiti eksperimentisanje složenijim alatkama u programu po izboru;
• uputiti zainteresovane učenike na literaturu i besplatne foto-editore na internetu;
• motivisati učenike da učestvuju u uređenju školskog časopisa ili sajta/profila škole.

Internet:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
www.graphicssoft.about.com
http://www.photographymad.com/blog/post/10-top-photography-composition-rules
http://graphicssoft.about.com/od/pixelbasedwin/tp/freephotoedw.htm
http://www.shapecollage.com/
http://download.cnet.com/
http://AndreaPlanet.com/

Primitivna plemenska umetnost

• Sticanje znanja o pojavi, značaju i funkciji umetnosti u praistoriji;
• Razvijanje interesovanja za plemensku umetnost i tradiciju različitih naroda;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog identiteta.

• navede ulogu primitivne plemenske umetnosti u praistorijsko i savremeno doba;
• odabere medij, motiv i materijal za rad i obrazloži izbor;
• uradi likovni rad sa odlikama primitivne plemenske umetnosti.

• Primitivna plemenska umetnost od praistorije do savremenog doba;
• Uslovi za nastanak umetnosti, funkcije umetnosti u praistorijsko doba, materijali;
• Razlozi za dugotrajni opstanak primitivne plemenske umetnosti, popularnost savremene plemenske umetnosti, posledice komercijalizacije;
• Umetnost afričkih plemena, inuitska umetnost, umetnost indijanskih plemena, aboridžanska, polinezijska... ples, muzika, odeća, ukrašavanje, ornamentika, zanati;
• Primitivna umetnost kao inspiracija savremenim umetnicima;
• Izrada crteža, slika, skulptura, upotrebnih i ukrasnih predmeta, totema, maski, skica za šminku, odeću, nakit, frizure.

Posebni sadržaji:
• Kreiranje zvuka oblicima iz prirode, uobličavanje kompozicije na računaru, učitavanje zvuka u prezentaciju;
• Ritualni ples: objedinjavanje slike, muzike i plesa;
• Terapija putem umetnosti: umetnički zanati;
• Istraživanje: narodna umetnost Srbije;
• Izrada suvenira;
• Prezentacija: poređenje kultura (šminke, nošnje, frizura, obuće, keramike, veza...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti vizuelni pregled praistorijske umetnosti svih kontinenata, uključujući i nalaze na tlu Srbije, kao uvod u temu;
• uporediti primere praistorijske umetnosti sa savremenom plemenskom umetnošću;
• motivisati učenike da samostalno uoče specifičnosti primitivne plemenske umetnosti različitih kultura i naroda;
• u skladu sa mogućnostima, prikazati prezentaciju, dokumentarni film ili promotivni spot; pustiti karakterističnu muziku; ostvariti saradnju sa muzejima;
• uputiti učenike na stvaralačko izražavanje prirodnim materijalima: ugljen, kreda, drvo, lišće, šljunak, slama, plodovi, koža, kamen, glina, kanap, vlakna, organske boje;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
http://www.bradshawfoundation.com/
http://www.nativevillage.org/
http://www.indianetzone.com/
http://www.aboriginalartonline.com/culture/symbols.php
http://www.inuit.com/
http://www.wamena-gallery.com/en/tribal-art/oceania/primitive-magic-stone-malekula~60~671.html
http://www.visual-arts-cork.com/ancient-art/tribal-art.htm
http://www.tribal-explorer.com/bygeo_2.html
http://www.archaeology.org/
www.youtube.com: Janet and Kathy throat singing between classes, Aboriginal Didgeridoo part1, Masai tribe dance, Naga tribal chant and dance, Zulu-premarital dance…

Civilizacije prošlosti

• Upoznavanje sa značajnim spomenicima kulture;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• objasni značaj očuvanja spomenika kulture;
• uradi likovni rad sa karakteristikama odabrane civilizacije;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Civilizacija - pojam;
• Opšti prikaz: geografski položaj, gradovi, trajanje i razlog nestanka, verovanja, položaj vladara, uloga umetnika i umetnosti;
• Orijentacioni izbor spomenika prošlosti: Persepolis, Tutankamonova grobnica, Mohenjo-daro, Sanchi (Indija), Qin dinastija - ratnici od terakote, Machu Picchu, Mesa Verde, Chichen Itza,Tikal, El Tajin, toltečki ratnici u Tuli, Angkor, Petra, Nara;
• Umetnička ideja u prošlim civilizacijama, uticaj verovanja i društvene organizacije na umetnost;
• Izrada crteža i skica za palate, hramove, stubove, ornamente, spomenike, reljefe, fasade, fontane, prestole, nameštaj, upotrebne i ritualne predmete, dvorske odežde, vladarske simbole, vajanje vladarskog portreta.

Posebni sadržaji:
• Osmišljavanje turističke ture, izrada reklamne prezentacije ili brošure;
• Zaštićena svetska kulturna baština.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati civilizacije na vremenskoj lenti ili ih označiti na karti sveta;
• temu obraditi metodom analogije; posvetiti više pažnje kulturama (civilizacijama) koje su učenicima nepoznate;
• naglasiti značaj spomenika prošlih civilizacija kao nasleđa svih naroda;
• motivisati učenike da samostalno uoče sličnosti i razlike u umetnosti različitih civilizacija;
• prilikom postavljanja zadatka, nastavnik je u ulozi naručioca umetničkog rada, a učenik u ulozi umetnika;
• postaviti više zadataka različitog stepena složenosti i omogućiti učenicima da samostalno odaberu zadatak;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
www.youtube.com/
http://www.ancientcivilizations.co.uk/home_set.html
http://www.mayalords.org/
http://whc.unesco.org/en/list/668
http://www.latinamericanstudies.org/olmecs.htm
http://www.dinosoria.com/archeologie.htm

Ktitori, mecene i kolekcionari

• Sagledavanje vrednosti i značaja umetničkih dela iz ugla investitora;
• Formiranje navike praćenja kulturno-umetničkih manifestacija.

• objasni ulogu i značaj ktitora, mecena i kolekcionara u istoriji umetnosti;
• formira elektronsku ili štampanu zbirku umetničkih dela;
• obrazloži izbor umetničkih dela.

• Pojmovi: ktitor, mecena, kolekcionar;
• Veliki investitori u umetnost kroz istoriju: crkva, vladari, plemstvo, buržoazija, država, privatni fondovi... uloga i značaj;
• Investiranje u različite oblike umetnosti kroz istoriju: sakralni objekti, palate, spomenici, likovna umetnost, pozorište, balet, muzika, moda, film... muzejske kolekcije, privatne zbirke, motivi za ulaganje u umetnost;
• Prikaz deset značajnih umetničkih dela po izboru nastavnika, uz obrazloženje izbora;
• Odeljenski obilazak elektronskih: muzeja, galerija, kulturno-istorijskih spomenika, festivala;
• Uloga kolekcionara ili investitora: prikupljanje i formiranje elektronske ili štampane zbirke umetničkih dela po izboru učenika.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: značajne kulturno-umetničke manifestacije u Srbiji;
• Istraživanje: institucije kulture u Srbiji;
• Terapija putem umetnosti: uključivanje starije populacije u umetničke aktivnosti.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• izvući zanimljivosti iz literature i sa interneta o dvorskim umetnicima, gradnji spomenika, izradi narudžbina;
• objasniti učenicima razliku između umetničkih dela i kiča;
• prilikom podele uloga, postaviti učenicima smernice, npr. utvrđenu sumu novca, instituciju za koju se nabavlja umetničko delo, vrstu umetnosti u koju se ulaže;
• u skladu sa mogućnostima, formirati individualne ili zajedničku elektronsku, štampanu ili foto-zbirku umetničkih dela;
• izbeći negativne komentare, motivisati učenike da obrazlože svoj izbor;
• u skladu sa mogućnostima, jedan čas realizovati u muzeju ili galeriji;
• motivisati učenike na kontinuirano ažuriranje zbirke;
• motivisati učenike na posećivanje institucija kulture i kulturno-umetničkih manifestacija u lokalnom okruženju.

Internet:
http://www.woopidoo.com/profession/art-collectors/index.htm
http://www.famousartistsgallery.com/
http://www.museumstuff.com/
http://mason.gmu.edu/~montecin/museum.htm
http://www.louvre.fr/llv/commun/home.jsp?bmLocale=en
http://www.theatrehistory.com/
http://www.artabus.com/
http://www.filmsite.org/directors.html
http://www.famouspeople.co.uk/dancers/
http://www.greatbuildings.com/
http://www.notablebiographies.com
http://www.wga.hu/

Umetnost recikliranja

• Osposobljavanje za kreativno preoblikovanje materijala za reciklažu.

• objasni značaj recikliranja;
• navede ulogu umetnosti u očuvanju životne sredine;
• uradi likovni rad od materijala za reciklažu;
• obrazloži izbor motiva i materijala.

• Uklanjanje otpada u velikim gradovima, vreme raspadanja pojedinih materijala, značaj recikliranja, uloga i značaj umetnosti u očuvanju životne sredine i smanjenju siromaštva;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje predmeta i materijala za reciklažu: izrada tapiserije od plastičnih traka, izrada asamblaža, skulptura i instalacija, izrada nakita, torbi, šešira, kutija za olovke i nakit, posuda, lustera, stonih lampi, mozaika;
• Orijentacioni izbor umetnika: Daniel Clemmett, Nick Gentry, Robert Bradford, James Corbett, Subodh Gupta, Emma Whiteside, Michel de Broin, Hong Kyoung, Aurora Robson, Lucy Norman, Nek Chand…

Posebni sadržaji:
• Izrada kolekcije odeće od materijala za reciklažu;
• Građenje zidova, pultova, klupa, ograda i manjih objekata od plastičnih flaša, konzervi, stiropora, guma, zatvarača;
• Terapija putem umetnosti: materijali za reciklažu koji su pogodni za rad sa decom i starijim osobama;
• Kreiranje zvuka predmetima za reciklažu;
• Video-rad: akcija čišćenja okoline.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• uspostaviti povezanost sa sličnim sadržajima (oblikovanje i preoblikovanje) iz osnovne škole;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• izbeći šablonske radove, npr. ljudske figure i robote napravljene od plastičnih flaša;
• uputiti učenike u proces izrade, ali insistirati na inovativnim rešenjima u okviru procesa;
• ukoliko učenici rade na jednom ili dva složenija rada većeg formata, pomoći u tehničkoj realizaciji (npr. spajanje delova u celinu, postavka i sl.);
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i objaviti radove na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://webecoist.com/
http://www.arteco.com/
http://www.bags2riches.co.uk/
http://www.robbierowlands.com.au/artworks.php
http://www.johndahlsen.com/
http://www.toontoonz.com/canart/canartmain.html
http://www.bonniemeltzer.com/MixedMedia.html
http://www.heart2art2heart.com/pages/theforevertron.html
http://www.aluminouspublishing.com/phpBB/
http://www.arthunt.co.uk/index.htm
http://www.recycle2art.com/
http://freshome.com/2010/07/17/original-wall-clocks-made-from-vinyl-records/
http://www.ghostforest.org/
http://quazen.com/arts/architecture/seven-strange-houses-made-of-recycled-materials/
http://inhabitat.com/low-income-housing-made-of-recycled-materials/
http://www.greenhomebuilding.com/recyclematerials.htm
http://sciencehax.com/2010/01/beautiful-home-built-from-recycled-materials/
http://www.expeditio.org/
http://www.scivee.tv/node/6935http://www.achildgrows.com/2008/02/28/cool-recycled-bags-by-a-womens-co-op/

Umetnost i nauka

• Formiranje celovite slike o povezanosti umetnosti, nauke i različitih delatnosti.

• navede primere povezanosti umetnosti i nauke, nastavnih predmeta i različitih delatnosti.

• Povezanost nauke i umetnosti;
• Matematika u umetnosti: simetrija, perspektiva, modularnost, zlatni presek, ornamentika, teselacija, origami;
• Geografija u umetnosti: pejzaži; apstraktne slike inspirisane satelitskim snimcima i geografskim kartama;
• Biologija u umetnosti: umetnost pod mikroskopom, ilustracije, anatomski crteži;
• Hemija u umetnosti: proizvodnja pigmenata i materijala, fotografije;
• Fizika u umetnosti: optika, akustika, fotografije;
• Istorija i umetnost: istorijski događaji u umetničkim delima, umetnička dela kao istorijski izvori;
• Razgovor o povezanosti umetnosti i drugih nastavnih predmeta i delatnosti;
• Izrada crteža, skulptura, slika, grafika, postera, instalacija, fotografija, video-radova, ornamenata, origamija, kolaža... nauka, nastavni predmet, oblast, lekcija, definicija, formula, pojam kao inspiracija.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: lečenje bojom, zvukom i pokretom;
• Tematski dan.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• razgovarati o umetničkoj vrednosti naučnih ilustracija;
• prikazati Leonardove, Rembrantove i Direrove skice i crteže;
zadati učenicima projektne zadatke, prema interesovanjima;
• izbeći naglašavanje likovnog rada kao ilustracije nastavnih sadržaja, insistirati na originalnom likovnom prikazu;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.mi.sanu.ac.rs/~jablans/s-d3.htm
http://www.litandart.com/2008/01/30/the-art-science-phenomenon/
www.origamitessellations.com
http://cedison.wordpress.com/category/origami-tessellation/
www.artofgeography.com
www.brainpicking.org
http://www.scienceart.nl/
http://www.scienceart.co.uk/
https: //bioart.med.harvard.edu/
http://www.worldsciencefestival.com/BioArt
http://atunu.blogspot.com/2006/11/who-says-engineering-and-art-cant.html
http://www.arttherapy.org/
http://www.cap.ca/aop/art.html
http://www.fieldsproject.com/
http://artofchemistry.com/index.html
http://www.shands.org/aim/
http://cade.writtle.ac.uk/AgricultureArt.asp
http://www.geologyinart.com/geoart_webzine.html
http://www.pbs.org/seeinginthedark/resources-links/astronomy-and-the-arts.html
http://artandtech.osu.edu/

Umetnost XXI veka

• Upoznavanje sa uticajem tehnologije na umetnost XXI veka;
• Stvaralačko izražavanje savremenim medijima.

• objasni uticaj tehnologije na umetnost XXI veka;
• navede primer uticaja tehnologije na umetnost XXI veka;
• izrazi ideje, emocije, poruke i stavove savremenim medijima.

• Tradicionalni i savremeni mediji u XXI veku;
• Odgovarajući primeri umetničkih medija, pravaca i tehnika: 3D animacija, slikanje peskom, dinamičko slikarstvo, digitalna umetnost, laserska umetnost, genetička umetnost, nano umetnost, interaktivna umetnost, virtuelna umetnost, akciono slikanje na sceni, vizuelni efekti za film;
• Pribor: glow graffiti sprej, LED svetlosni kanapi, interaktivne table, I/O četka, Filipsov pribor za digitalno slikanje svetlom;
• Cyberfest (Kiberfest, Rusija), STRP festival; VIDFEST (Vankuver);
• Crtanje, slikanje, grafika i vajanje u računarskom programu; video-zapisi, odeljenski spotovi, montaža i animacija u računarskom programu; kolektivno akciono slikanje na sceni; objedinjavanje likovne umetnosti, filma, muzike i plesa; izrada svetlosne skulpture, slike ili instalacije; izrada zvučne skulpture, kinetičke skulpture...

Posebni sadržaji:
• Specijalni (mehanički)efekti u pozorištu i vizuelni efekti za film;
• Zvučni efekti;
• Elektronska muzika;
• Terapija putem umetnosti: materijali i tehnike;
• Eksperimentalna arhitektura, pametne zgrade;
• Crno pozorište; ples senki;
• Likovno oblikovanje veb stranice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i/ili nastavnicima stručnih predmeta;
• prikazati učenicima raznovrsne primere;
• po završetku teme zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.cyland.ru
https: //bioart.med.harvard.edu/
http://sandfantasy.com/
http://www.flixxy.com/ukraine-talent-sand-animation.htm
http://www.sanbase.com/
http://www.davemc.net/GenArt/
http://www.gamasutra.com
http://www.virtualart.at/
http://www.abstractdigitalartgallery.com
http://www.neme.org/main/524/collecting-new-media-art
http://www.dpandi.com/jd/index.html
http://creativefan.com/30-incredible-matte-paintings-from-famous- films/
http://www.e-onsoftware.com/products/solutions/?page=matte
http://www.zoicstudios.com
http://www.alchemists.com
http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.mat.ucsb.edu/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com
youtube: Blacklight Nu2ART performance; Paint dance; Mo (ve)ment: live painting and dance; Synchronized Elements; light painting; ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-light-painting-kit, I/O brush...

Ambijent i prostor

• Osposobljavanje za estetsko preoblikovanje elemenata enterijera i oblikovanje prostora

• opiše uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• preoblikuje elemente enterijera;
• uredi deo školskog prostora.

• Uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• Odgovarajući primeri dizajna školskog prostora, instalacija u enterijeru i preoblikovanja elemenata enterijera;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje elemenata enterijera: oslikavanje i preoblikovanje pohabanih stolica, klupa, stolova, ormana, zidova, prozorskih okvira, staklenih površina, stubova; lepljenje i umetanje različitih materijala; izrada vitraža, lustera, lampi, asamblaža, mozaika;
• Oblikovanje prostora u delu učionice ili prostoru škole.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: psihologija boje;
• Biodekoracija stubova i zidova ili zelenih površina;
• Dizajn svetla, oblikovanje prostora svetlom;
• Dekoracija zidova: rad sa šablonima i projektorom, nazivi boja, mehaničko mešanje boja, nijanse, psihologija boje;
• Lend art;
• Ambijentalna muzika.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• školski prostor.

Preporuke za realizaciju nastave:
• učenike motivisati vizuelnim primerima;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• u radu koristiti ekološke boje i lakove;
• oblikovanje prostora može biti zajednički rad na nivou odeljenja, razreda ili škole;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme objaviti radove svih učenika na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.arteco.com/
http://www.skifurniture.com
http://www.bikefurniture.com/
http://freshome.com/
http://www.instructables.com/id/DIY-Vinyl-Wall-Art/
http://comeuptomyroom.com/
http://www.apartmentherapy.com/
http://www.alldriftwoodfurniture.com/driftwood_tables.html
http://www.fauxfinish.com/FauxFinish/faux-appetite-design.htm
http://bhousedesain.com/
http://azmyarch.com/
http://www.google.rs/images
http://home.rebstech.com/cool-wall-painting/
http://inter1or.com/decoration/tag/office-chairs/
http://homes-designing.com/decorate/decoration/old-furniture-new-life/
http://www.nobleparkps.vic.edu.au/art_show_2008.htm
http://www.salvationsct.com/furniture.htm
http://www.stylehive.com/tag/rustic_furniture
http://www.flickr.com/photos/29371360@N00/272362405/
http://www.dezignwithaz.com/
http://www.bhajanhunjan.com/wp/?page_id=798
http://www.conceptualgardens.co.uk/

Strip

• Formiranje celovite slike o stripu kao savremenom umetničkom mediju.

• prepozna umetnički crtež u stripu;
• opiše tradicionalni postupak crtanja stripa;
• nacrta likovno-grafički rad.

• Pojmovi: strip, manga, čibi, grafički roman;
• Razvojni put stripa, različite funkcije stripa kroz istoriju;
• Škole stripa: američka i japanska, francusko-belgijska, engleska, italijanska - karakteristike, tipični predstavnici, međusobni uticaji, popularnost škola i autora kod nas i u svetu;
• Festivali stripa, muzeji, društva;
• Uticaj stripa na umetničke pravce, kulturu i društvo;
• Orijentacioni izbor autora: Rodolphe Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka, Richard Outcault, Steve Ditko, Alan Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata, Marko Stojanović, Bane Kerac, Vlada Vesović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Zoran Janjetov;
• Tradicionalni pribor i postupak izrade; računarski programi i grafičke table;
• Izrada table stripa, strip junaka, korica za grafički roman, izrada odeljenskog fanzina; ilustracija odlomaka priče, pesme, filma... tradicionalnim ili savremenim tehnikama.

Posebni sadržaji:
• Animirani film;
• Izrada scenarija za strip, grafički roman, računarsku igricu ili animirani film;
• Studija figure u pokretu;
• Kolekcija odeće, obuće ili nakita inspirisana stripom;
• Muzika u animiranom filmu.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti poređenje između američkog, evropskog i japanskog stripa;
• ukazati učenicima na moguće smerove crtanja i čitanja stripa;
• razgovarati o uticaju japanskog stripa na savremeni evropski strip i animirani film;
• objasniti učenicima razliku između karikature i umetničkog stripa; više pažnje posvetiti grafičkom romanu kao književno-grafičkoj formi;
• na reprezentativnim primerima ukazati učenicima na likovni rukopis, kompoziciju, pokret, skraćenje, senku;
• uputiti učenike kako da uvežbavanjem postignu prepoznatljiv stil i sa jednostavnim, neprofesionalnim crtežom;
• po mogućnosti organizovati gostovanje profesionalnih crtača stripa kako bi učenici stekli celokupnu sliku o temi;
• uputiti zainteresovane učenike na elektronske udžbenike, škole stripa i računarske programe;
• tema može da se realizuje kao odeljenski rad - izradom table stripa na hameru, ucrtavanjem ili lepljenjem pojedinačnih crteža;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://en.wikipedia.org/wiki/European_comics
http://www.seecult.org/
http://www.comicartdepot.com/
http://www.linesandcolors.com/
http://www.filetransit.com/screenshot.php?id=79391
http://ideja.forum-express.net/t2093-manga
http://www.dereksantos.com/comicpage/

Znameniti srpski umetnici

• Upoznavanje sa znamenitim srpskim umetnicima i razumevanje značaja njihovih dela.

• navede nekoliko znamenitih srpskih umetnika;
• objasni značaj odabranog umetnika;
• uradi originalan vizuelni prikaz života i/ili dela odabranog umetnika.

• Znameniti srpski umetnici, izbor nastavnika;
• Izrada originalnog, netradicionalnog likovnog prikaza života i/ili dela srpskog umetnika po izboru učenika: prezentacija, grafička priča, kolaž, instalacija; kombinacija teksta, ilustracija i fotografija; video-rad, animacija;
• Razgovor o značaju, životu i delu odabranih umetnika.

Posebni sadržaji:
• Izrada monografije odabranog umetnika, odeljenski rad;
• Terapija putem umetnosti: organizovanje gostovanja profesionalnih umetnika u bolnicama i domovima za stare; organizovanje likovne radionice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti sažet prikaz života i dela odabranih umetnika;
• porediti senzibilitet odabranih umetnika;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Tragom nasleđa

• Osposobljavanje učenika za izradu promotivnog rada.

• prikuplja informacije iz različitih izvora;
• diskutuje o znamenitostima kraja;
• uradi promotivni likovni rad.

• Značaj kvalitetne promocije u budućoj profesiji;
• Istraživanje kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja: obilazak okoline, obilazak lokalnih galerija i muzeja; istraživanje stručne literature, interneta, arhive, novinskih članaka; razgovori sa odgovarajućim profilom stručnjaka, nastavnicima, roditeljima, familijom; intervjui, ankete; proučavanje i pravljenje foto i pisane dokumentacije;
• Orijentacioni izbor tema u okviru projekta: prirodne odlike, istorija, kulturno-istorijski spomenici, manifestacije, sport, umetnost, turizam, delatnosti, stari zanati, običaji i verovanja, znameniti ljudi, odevanje kroz istoriju, arhitektura, kulinarstvo, muzika;
• Dizajn promotivnog materijala;
• Izrada promotivnog spota, prezentacije, brošure, plakata, ilustrovanih priča, razglednica, panoa za promovisanje kulturno-istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja.

Posebni sadržaji:
• Promocija profesije;
• Promocija škole;
• Promocija odeljenja;
• Terapija putem umetnosti: postavka izložbe, organizovanje promocije radova putem interneta i štampe;
• Marketing i brendovi.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• biblioteka;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju nastave:
• temu obraditi kao odeljenski projekat;
• motivisati učenike atraktivnim vizuelnim primerima;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje predloga likovnih rešenja;
• po završetku teme objaviti rad na sajtu/profilu škole.

Neobična umetnost

• Podsticanje inovativnosti u likovnom izražavanju.

• predloži netradicionalni materijal za rad;
• uradi likovni rad od netradicionalnog materijala;
• obrazloži izbor materijala i motiva.

• Vizuelni prikaz: neobične ideje, umetnička dela na neuobičajenoj podlozi ili od neuobičajenih materijala;
• Orijentacioni izbor umetnika: Julian Beever, Guido Daniele, Jim Denevan, Richard Long, Daniel Baumann, Olafur Elasson, Michael de Broin, Agata Olek, Hang Nga, Mathier Collos, Rebecca Murtaugh, Jonathan Borofsky, Livio de Marchi, Chakaia Booker, Choi Jung Hyun, Margaret Benyon, Jennifer Maestre, Nathan Sawaya, Baptiste Debombourg, Toge-NYC, Ran Hwang, Don Lucho, Scott Gundersen, Sydney Cash, Scott Hove, Evan Blackwell, Jean-Luc Cornec, Jason Hackenwerth, Jason de Caires Taylor, Shinichi Marayama, Joan Dulla, Janet Echelman, Alain Guerra, Lara Schnitger, Maurizio Savini, Renata Memole, Neraldo de la Paz, Elisabeth Higgins O`Connor, Carabosse;
• Izrada likovnih radova od neuobičajenih materijala.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• vizuelnim primerima, razgovorom i asocijacijama motivisati učenike da osmisle originalne predloge;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole, zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.myunusual
www.creativity-portal.com
www.dornob.com
www.flatrock.org
www.webcoist.com
www.weburbanist.com
http://weburbanist.com/2009/01/08/food-art-and-food-artists/
http://www.darkroastedblend.com/2009/04/pasta-monster-and-other-strange-food.html
http://www.collthings.co.uk/2008/12/cool-food-art.html
http://www.agilitynut.com/h/bh.html
http://www.jennifermaestre.com/portfolio.php
http://karenswhimsy.com
http://www.lostateminor.com/2009/08/06/scott-hoves-cakeland/
http://www.greenpiecewireart.com/
http://www.jeffbots.com
http://www.deepapanchamia.com/

Arhitektura Srbije

• Upoznavanje sa odlikama arhitekture na tlu Srbije;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• navede nekoliko značajnih spomenika i građevina u Srbiji;
• objasni značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• uradi likovni rad sa stilskim odlikama lokalne arhitekture.

• Znameniti spomenici i zgrade - obeležja svetskih gradova;
• Sakralna arhitektura Srbije;
• Zamkovi, utvrđenja i palate Srbije;
• Svetovna arhitektura Srbije: tipovi starih srpskih kuća, znameniti objekti XIX i XX veka;
• Spomenici, fontane, parkovi i parkovske skulpture;
• Značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• Izrada skica za vikendicu, vikend-naselje, etno-selo, namenske objekte, rekonstrukcija zamka ili utvrđenja, skica za reljefe, trgove, ograde, prozorska okna i druge elemente eksterijera, spomenike i skulpture u pleneru...

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: rimska naselja na tlu Srbije;
• Povezivanje učenika putem interneta sa vršnjacima iz drugog mesta u Srbiji, razmena fotografija i informacija o arhitekturi, spomenicima i parkovima;
• Osmišljavanje turističke ture;

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju teme:
• izlaganje prilagoditi saznajnim mogućnostima i interesovanjima učenika, prikazati samo karakteristične primere;
• preporučuje se obilazak rodnog mesta ili lokalnog okruženja, fotografisanje objekata i spomenika, skiciranje fasada i spomenika, razgovor o elementima arhitekture, stilovima, fasadama, stubovima, fontanama, spomenicima;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.greatbuildings.com/

Ulična umetnost

• Prepoznavanje umetničkih vrednosti u supkulturi;
• Formiranje odgovornog odnosa prema očuvanju zdravlja i okruženja.

• prepozna estetske i idejne vrednosti ulične umetnosti;
• navede materijale štetne po zdravlje i mere zaštite;
• uradi skicu za mural ili grafit.

• Pojmovi: ulična umetnost, murali, grafiti, tagiranje;
• Vidovi ulične umetnosti: murali, grafiti, stikeri, instalacije;
• Istorijat grafita, legalni grafiti, grafiti u galerijama;
• Diskusija: namera umetnika, ideje, poruke, stavovi, emocije, stilovi; tagiranje po kulturno-istorijskim spomenicima, znamenitim zgradama, privatnoj svojini, radovima umetnika;
• Materijali, opasnost po zdravlje i okolinu, mere zaštite;
• Orijentacioni izbor umetnika, umetničkih grupa i projekata: Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt Wenner, Jeroen Koolhaas -Dre Urhahn, Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson, David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon Reiss (Bomb it - dokumentarni film), Blu (odabrani radovi), Rinpa Eshidan, Reverse Graffiti Project;
• Izrada skice za mural ili grafit tradicionalnim materijalima ili u računarskom programu.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: ulična kultura, muzika i ples;
• Pantomima;
• Znamenite građevine Srbije;
• Izrada dokumentarnog filma.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju teme:
• razgovarati o tome šta jedan grafit čini umetničkim i o različitim doživljajima posmatrača;
• radove urađene u računarskom programu treba odštampati kako bi učenici po njima uradili slobodoručni crtež uz dodavanje originalnih detalja;
• u skladu sa mogućnostima, realizovati skicu ekološkim bojama na oštećenom zidu škole ili u okruženju;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.graffiti.org/
http://www.barcelonastreetart.net/
http://www.unurth.com/
http://www.xmarkjenkinsx.com/outside.html
http://artradarjournal.com/2010/01/21/what-is-street-art-vandalism-graffiti-or-public-art-part-i/
http://www.metanamorph.com
http://www.european-street-painting.com
http://www.toxel.com/inspiration/2008/09/15/pedestrian-street-art-by-peter-gibson/
http://www.heatheronhertravels.com/crimes-of-passion-street-art-on-show-in-bristol/
http://weburbanist.com
http://graffiti.playdo.com/
http://www.carolynrydercooley.com/photo440.html
http://been-seen.com/index.php/articles/passport/creative-subways-around-the-world

Vremeplov

• Formiranje opšte slike o promenama u umetnosti tokom istorije.

• navede uzroke promena u umetnosti tokom istorije;
• prikaže likovnim radom specifičnost odabranog istorijskog perioda.

• Svakodnevni život, pronalasci, otkrića, važni istorijski događaji i ličnosti, odevanje, nameštaj, arhitektura, likovna umetnost, muzika, pozorište, ples, sport, zabava... od kritsko-mikenske kulture do kraja XX veka;
• Likovni prikaz istorijskog perioda po izboru učenika; izrada maski, kostima, šešira, perika, dekoracija, skica za upotrebne predmete...

Posebni sadržaji:
• Projekat svih odeljenja, tematska zabava - rekonstrukcija odabranog perioda: izrada scenografije, kostima, maski, frizura, šminke, izbor muzike, koncert, nastup hora, predstava, ples, lutkarsko pozorište...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati vizuelnu prezentaciju pojedinačnih istorijskih perioda, izneti samo ključne informacije i karakteristične primere;
• razgovarati o tome kako su istorijski događaji, razvoj tehnologije i otkrića uticali na promene u estetici i umetnosti;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje mišljenja i ideja;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.historyworld.net/
http://www.hyperhistory.com/
http://www.eyewitnesstohistory.com
http://www.britannica.com/
http://www.fashion-era.com/
http://www.essentialsofmusic.com/
http://www.theatrehistory.com/

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Klasična muzika
(opšta muzička analiza i teorija kroz slušanje muzike)

• Osposobljavanje učenika za razlikovanje muzičkih stilova od prvobitne zajednice do 21. veka.
• Razvijanje navika za slušanje umetničke muzike.
• Osposobljavanje učenika za samostalno istraživanje, odnosno stimulacija podsticaja za dalje istraživanje.
• Osposobljavanje uočavanja razlika karaktera kompozicija
• Prepoznavanje naziva kompozicija nakon slušanja istih, kao i prepoznavanje i imenovanje elementarnih muzičkih elemenata koji se odnose na dinamiku, tempo, oblik dela...
• Formiranje muzičkog ukusa i adekvatnog muzičkog ekspresivnog doživljaja muzičkog dela prilikom slušanja (audio aparatima i uživo na koncertima)

• Prepoznaje i razlikuje odlike stilova u muzičkom izražavanju od prvobitne zajednice do danas.
• Ispoljava potrebu za svakodnevnim slušanjem muzike i na osnovu toga formira trajno interesovanje prema muzici uopšte
• Prepoznaje nazive odslušanih kompozicija uz poznavanje njihovih autora kao i vreme nastanka..
• Prepoznaje i imenuje elementarne muzičke oznake za tempo, dinamiku....
• Ekspresivno, autonomno doživljava karakter odslušane kompozicije
• Poseduje adekvatan muzički ukus.
• Samoinicijativno posećuje koncerte i druge muzičke manifestacije u lokalnoj zajednici.
• Ekspresivno, autonomno doživljava karakter odslušane kompozicije

• Značaj muzike u životu i društvu: prvobitna zajednica, stari vek i razvoj muzike u srednjem veku (duhovna i svetovna muzika)
- Gregorijanski koral, Vizantijsko pevanje, Kir Stefan Srbin: Ninja sili.
• Renesansa i barok:
Palestrina L.: Ogni belta, Vivaldi A.: 4 godišnja doba, Hendl G. F.: Mesija (Aleluja), Bah J. S.: Tokata i fuga d - mol, Brandeburški koncert br. 3 G - dur
• Klasicizam:
Hajdn J.: Simfonija iznenađenja br 94. G - dur,
Mocart V. A.: Simfonija br. 40. G-dur, Rekvijem, Mala noćna muzika, Turski marš, Betoven L. V.: 5. i 9. simfonija, Za Elizu, Mesečeva sonata,
• Romantizam
Mendelson F.: Svadbeni marš, Šopen F.: Valcer des-dur, Brams J.: Mađarske igre po izboru, Smetana B.: Vltava, Dvoržak A.: Simfonija iz novog sveta
• Impresionizam
Debisi K.: Prelid za popodne jednog pauna, Ravel M.: Bolero
• Muzika XX veka
Šostakovič: Kamerna simfonija, Prokofjev S.: Romeo i Julija, Šenberg, Stravinski, Vebern

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (25 časova)
• kabinetske vežbe (10 časova).

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• kabinetskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici
• Kabinetske vežbe se realizuju u kabinetu za muziku

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti sva dostupna nastavna sredstva
• Koristiti multimedijalne prezentacije
• Upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu
• Primenjivati individualni rad, rad u parovima i rad u manjim grupama
• Motivisati učenike da rade samostalne radove koristeći istraživački metod u nauci
• Kontinuirano upućivati učenike na prisustvo muzike u svakodnevnom životu, primenu u praksi i drugim nastavnim predmetima

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• klasična muzika (10 časova)
• opera i balet; opereta i mjuzikl (6 časova)
• tradicionalna muzika (6 časova)
• džez i bluz muzika (4 časa)
• film i filmska muzika (4 časa)
• hor, kamerno i orkestarsko izvođenje kompozicija (5 časova)

Opera i balet
Opereta i mjuzikl

• Povezivanje aktivnosti pevanja i kretanja na sceni kao celine koja deluje stimulativno na razvoj elementarnih muzičkih sposobnosti (precizno intonativno pevanje uz dočaravanje ritma pokretom)
• Podržavanje javnog izvođenja kreiranih sopstvenih mjuzikla kao i mogućnost njihovog javnog popularisanja.

• Simultano uspešno izvodi melodijsko-ritmičke zahteve uz igru uloga na sceni.
• Javno izvodi samostalno ili grupno kreirane teme različitih muzičkih žanrova (npr. mjuzikl)

• opere: Bize Ž.: Karmen, Verdi Đ.: Trubadur, Rosini Đ.: Seviljski berberin, Pučini: Toska, Boemi,
• baletiČajkovski P. I.: Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Prokofjev S.: Romeo i Julija
• operete Štraus J.: Slepi miš
• Mjuzikli: Cigani lete u nebo, Kosa, Mama Mia, Čikago...

Tradicionalna muzika (narodne pesme, igre, plesovi)

• Razvijanje estetskih kriterijuma kod učenika
• Osposobljavanje učenika za prepoznavanje i razlikovanje kulture i tradicije kako svog tako i drugih naroda
• Razvijanje sposobnosti uočavanja uticaja narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.
• Stimulacija ritmičke preciznosti, koordinacije i kulture pokreta pri izvođenju plesova, odnosno stimulisanje skladnosti, lakoće i slobode u izražavanju muzičkog doživljaja.

• Prepoznaje estetske vrednosti u kulturi svog i naroda drugih zemalja uočavanjem karakterističnih obeležja muzike svetske narodne baštine.
• Sagledava i vrednuje uticaj narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.
• Precizno izvodi ritmičko-melodijske zahteve uz preciznost i lakoću u izvođenju osmišljenih koreografija.
• Procenjuje i donosi sudove i odluke u vezi kvaliteta i razumevanja izvedenog muzičkog zadatka, odnosno zadataka koji se odnose na kvalitet izvedenih pokreta u toku plesa.

• Izvorno pevanje tradicionalnih kompozicija sa našeg i susednih područja. Kola i narodne igre Srbije i susednih zemalja.
Mokranjac St. St.: Rukoveti, Tajčević M.: Ohridska legenda
• Narodna muzika integrisana u zabavnu, elektronsku, džez i razne alternativne pravce.
izvođači: Biljana Krstić, sastav Balkanika, Slobodan Trkulja, Vasilisa, Kiril Džajkovski...

Džez i bluz muzika
Film i filmska muzika

• Sposobnost analiziranja kriterijuma koji se odnose na ritmičku strogost i improvizovanje melodije kao karakteristika određene vrste muzike (džez, bluz)
• Sposobnost simultanog igranja uloge kreatora muzičkih aktivnosti i njihovog gledaoca, u kojima učesnik doživljava, izražava ali i procenjuje svoje izvođenje.
• Stimulacija sposobnosti razlikovanja boje zvuka različitih instrumenata kao i njihovih sastava.

• Sagledava i upotrebljava kriterijume koji se odnose na načine nastajanja melodijsko ritmičkih obrazaca različitih muzičkih žanrova.
• Samostalno kreira muzičku aktivnost, bilo da je učesnik ili gledalac, uz delimičnu mogućnost procenjivanja kvaliteta sopstvenog izvođenja.
• Razlikuje boju zvuka različitih instrumenata, kao i njihov vizuelni izgled
• Razlikuje sastave izvođača (Solo glas-hor, Solo instrument-kamerni sastav-orkestar)

• Džez i bluz:
Luis Armstrong, Majls Dejvis; Bili Holidej; Džon Koltrejn, Čarli Parker, Jovan Maljoković, Šaban Bajramović...

• Film: Mocart
• filmska muzika:
E. Morikone: muzika iz filmova: Amelija Pulen, Titanik, Vatrene ulice, Klavir...

Horsko pevanje, kamerni sastavi
Orkestar

• precizna intonacija
• precizna dikcija i artikulacija teksta pesama
• stimulacija diskriminacije ritma
• stimulacija diskriminacije visine tonova
• stimulacija uspešnog solo ili horskog, odnosno orkestarskog izvođenja kompozicija

• intonativno precizno izvodi melodijske zahteve kompozicija
• razlikuje i precizno izvodi različite ritmičke strukture kompozicija
• razlikuje i precizno izvodi melodijske strukture kompozicija
• uspešno javno izvodi predviđene kompozicije (solo, kamerni sastavi, orkestri)

• izbor instrumenata i izvođača u formiranju orkestra
• izbor kompozicija prema mogućnostima izvođača
• izvođenje vokaliza
• izvođenje aktivnosti za razvoj pravilnog disanja i impostacije glasa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Biologija ćelije

• Upoznavanje sa predmetom proučavanja citologije
• Upoznavanje sa osobinama živih bića i nivoima organizacije bioloških sistema
• Upoznavanje sa građom i funkcijom ćelije
• Shvatanje značaja fotosinteze i ćelijskog disanja
• Razumevanje procesa koji se odigravaju tokom ćelijskog ciklusa
• Upoznavanje sa ćelijskim deobama

• definiše predmet proučavanja citologije
• navede glavne osobine živih bića i nivoe organizacije bioloških sistema
• objasni hemijsku strukturu ćelije i funkciju ćelijskih organela
• objasni razlike između biljne i životinjske ćelije
• objasni tok i značaj ključnih metaboličkih procesa: fotosinteze i ćelijskog disanja
• objasni faze ćelijskog ciklusa, tok i značaj mitoze i mejoze

• Citologija kao naučna disciplina biologije koja proučava organizaciju ćelije
• Osnovne karakteristike živih bića
• Nivoi organizacije bioloških sistema
• Građa ćelije i ćelijskih organela
• Biljna i životinjska ćelija
• Ćelijski ciklus i ćelijske deobe

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela) (34 časa)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa

Preporuke za realizaciju nastave
• poštovanje svih didaktičkih principa
• primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija
• kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije)
• realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti)

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, praktičnih radova - vežbanja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• biologija ćelije (4 časa)
• osnovi fiziologije čoveka (18 časova)
• biologija razvića čoveka (7 časova)
• polno i reproduktivno zdravlje (5 časova)

Osnovi fiziologije čoveka

• Upoznavanje sa funkcijama ljudskog organizma

• objasni nastanak i prenos nervnog impulsa
• ilustruje prost refleksni luk
• objasni ulogu nervnog sistema
• objasni mišićnu kontrakciju
• objasni ulogu čulnih organa
• definiše poziciju i ulogu žlezda sa unutrašnjim lučenjem
• objasni sastav i ulogu krvi i limfe
• objasni građu i ulogu srca i krvnih sudova i neurohumoralnu regulaciju srčanog rada
• objasni razmenu gasova u plućima i tkivima i nervnu regulaciju disanja
• objasni varenje, resorpciju hrane i neurohumoralnu regulaciju varenja
• objasni ulogu ekskretornih organa čoveka
• objasni ulogu organa za razmnožavanje

• Nervni sistem
• Čula
• Mišićno - skeletni sistem
• Endokrine žlezde
• Sistem organa za varenje
• Sistem organa za disanje
• Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti
• Sistem organa za izlučivanje i razmnožavanje

Biologija razvića čoveka

• Upoznavanje sa osnovnim fazama razvića čoveka
• Razumevanje procesa polnog sazrevanja

• objasni procese spermatogeneze i oogeneze
• opiše proces oplođenja
• navede faze intrauterinog razvića
• objasni nastanak tkiva i začetaka organa
• opiše promene koje se događaju u organizmu čoveka od rođenja do puberteta
• objasni polno sazrevanje čoveka

• Stvaranje i sazrevanje polnih ćelija
• Oplođenje
• Intrauterino razviće
• Rađanje i detinjstvo
• Polno sazrevanje

Polno i reproduktivno zdravlje

• Razumevanje problema vezanih za period odrastanja
• Shvatanja uloge i značaja porodice
• Upoznavanje sa oblicima rizičnog ponašanja

• prepozna probleme vezane za period odrastanja
• objasni značaj porodice
• opiše biološku funkciju porodice
• definiše pojam "planiranje porodice"
• navede oblike rizičnog ponašanja i oblike zaštite od neželjene trudnoće
• objasni štetnost abortusa po zdravlje žene
• navede najčešće polno prenosive bolesti i bolesti zavisnosti

• Pojam i definicija zdravlja
• Problemi vezani za period adolescencije
• Planiranje porodice
• Zaštita od polnih bolesti
• Bolesti zavisnosti

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

11

2

0

385

70

0

0

8

0

0

272

0

0

0

9

0

0

270

0

0

0

927

70

0

0

997

1.

Srpski jezik i književnost

3

105

2

68

2

60

233

233

1.1

____________jezik i književnost

3

105

2

68

2

60

233

233

2.

Srpski kao nematernji jezik

2

70

2

68

2

60

198

198

3.

Strani jezik I

2

70

2

68

1

30

168

168

4.

Fizičko vaspitanje

2

70

2

68

2

60

198

198

5.

Matematika

2

70

2

68

1

30

168

168

6.

Istorija

2

70

70

70

7.

Računarstvo i informatika

2

70

70

70

8.

Geografija

1

30

30

30

9.

Ekologija i zaštita životne sredine

1

30

30

30

10.

Sociologija sa pravima građana

1

30

30

30

A2: IZBORNI PREDMETI

1

0

0

35

0

0

0

2

0

0

68

0

0

0

2

0

0

60

0

0

0

163

0

0

0

163

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

35

1

34

1

30

99

99

2.

Izborni predmet**

1

34

1

30

64

64

Ukupno: A1+A2

14

490

9
(10**)

306
(340**)

10
(11**)

300
(330**)

1096
(1160**)

1096
(1160**)

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

Opšteobrazovni predmeti

1.

Strani jezik

1

1

2.

Izabrani sport

1

1

3.

Istorija (odabrane teme)

1

4.

Etika

1

5.

Logika

1

6.

Matematika

1

7.

Geografija hrane

1

1

8.

Agrarna geografija

1

1

9.

Geografija stočarstva

1

1

10.

Likovna kultura

1

1

11.

Muzička kultura

1

1

12.

Biologija

1

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

70

68

60

198

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Razredno-časovna nastava

35

34

30

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

2

3

4

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

Završni ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Računarstvo i informatika

70

12

Operacije i merenja u mesarstvu

35

12

Sirovine u mesarstvu

70

210

60

12

II

Obrada mesa

476

90

12

Zdravstvena bezbednost hrane

34

12

III

Prerada mesa

420

120

12

Preduzetništvo

60

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet književnog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti kao umetnosti i odnos književnosti i drugih umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• uviđa razliku između usmene i pisane književnosti
• razlikuje književne rodove i vrste
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje utiske i zapažanja o književnom delu, tumači njegove bitne činioce i vrednuje ga

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Lirika kao književni rod: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Epika kao književni rod: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Drama kao književni rod: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda - test

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi i gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor o dramskom tekstu i njegovoj pozorišnoj realizaciji. Takođe je ovu nastavnu temu moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu i odlike dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu i odlike lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. vraćanje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje dela (14 časova)
• Književnost starog veka (12 časova)
• Srednjovekovna književnost (12 časova)
• Narodna književnost (12 časova)
• Humanizam i renesansa (10 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (5 časova)
• Fonetika (10 časova).
• Pravopis (10 časova).
• Kultura izražavanja (20 časova)

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost: Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona (odlomak)
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Procena ostvarenosti ishoda

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore i dela
• razume poetiku žanrova srednjovekovne književnosti
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević; "Slovo ljubve"
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, čuvara moralnog i nacionalnog kodeksa

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči odlike usmene umetnosti reči (kolektivnost, varijantnost, formulativnost)
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• tumači likove, bitne motive, fabulu, siže, kompoziciju i poruke u odabranim delima
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Lirska narodna pesma "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Epska narodna pesma "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Lirsko-epske pesme (po izboru)
• Narodne proza (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnijim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navodi i na obrađenim delima obrazlaže odlike epohe
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri "Pakao" (prikaz dela, odlomak)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Procena ostvarenosti ishoda

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, upoznavanje sa njegovom funkcijom, društvenom uslovljenošću i istorijskim razvojem

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razume prirodu modernog književnog (standardnog) jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici kod Srba do 19. veka
• Procena ostvarenosti ishoda

Fonetika

• Sticanje znanja iz oblasti fonetike (fonologije) književnog jezika i sposobnosti da se ta znanja primene u govoru i pisanju

• pravilno izgovara glasove i akcente književnog jezika
• razlikuje glasovne alternacije

• Fonetika i fonologija
• Glasovi književnog jezika i njihov izgovor
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), samoglasnika (promena o u e i umekšanost suglasnika, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i uprošćavanje suglasničkih grupa sa pravopisnim rešenjima
• Akcenti književnog jezika
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• ume da se služi pravopisom
• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Školski pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo

• Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku književnost

• navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u književnosti
• prepozna na obrađenim delima odlike prosvetiteljstva
• objasni značaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i književnost
• napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj književnosti

• Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u našoj i evropskoj književnosti
• Molijer: "Tvrdica"
• Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas
• Književno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovića
• Dositej Obradović: "Život i priključenija" (odlomci)
• Jovan Sterija Popović: "Tvrdica" (odlomci)
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (68 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost gledanja ekranizacije nekih od dela realističke književnosti

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
4. praćenje ostvarenosti ishoda
5. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo (10 časova)
• Romantizam (15 časova)
• Realizam (15 časova)
• Morfologija sa tvorbom reči (10 časova)
• Pravopis (6 časova)
• Kultura izražavanja (12 časova)

Romantizam

• Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike romantizma i njihova dela
• uočava i obrazlaže odlike romantizma
• iznese svoj sud o književnim delima koristeći stečena znanja i sopstvena zapažanja
• prepozna i usvoji vrednosti nacionalne kulture i razume/poštuje kulturne vrednosti drugih naroda

• Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Puškin: "Cigani" (odlomak)
• Hajne: "Lorelaj" ili Š. Petefi: "Sloboda sveta"
• Vuk Karadžić - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad
• Značaj 1847. godine
• Petar Petrović Njegoš: Humanističko-filozofske misli "Gorskog vijenca" (tumačenje gnomskih izraza po izboru)
• Branko Radičević: "Kad mlidija` umreti"
• Đura Jakšić: "Na Liparu"
• Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor)
• Laza Kostić: "Santa Maria della Salute"
• Procena ostvarenosti ishoda

Realizam

• Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike pravca i njihova dela
• definiše odlike realizma i prepozna ih na obrađenim književnim delima
• tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela

• Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Balzak: "Čiča Gorio" (odlomci po izboru)
• Gogolj: "Revizor" (odlomak)
• Milovan Glišić: "Glava šećera"
• Laza Lazarević: "Vetar"
• Radoje Domanović: "Danga"
• Simo Matavulj: "Povareta"
• Branislav Nušić: "Gospođa ministarka"
• Vojislav Ilić: "Sivo, sumorno nebo"
• Procena ostvarenosti ishoda

Morfologija sa tvorbom reči

• Sistematizovanje znanja o vrstama reči, njihovim oblicima i osnovnim pravilima građenja reči

• odredi vrstu reči i gramatičke kategorije
• upotrebi u usmenom i pisanom izražavanju oblike reči u skladu sa jezičkom normom
• prepozna proste, izvedene i složene reči
• prepozna osnovne principe tvorbe reči

• Morfologija u užem smislu
• Vrste reči
• Imenske reči i njihove gramatičke kategorije
• Glagoli. Gramatičke kategorije glagola
• Prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici
• Osnovni pojmovi o izvođenju reči
• Osnovni pojmovi o tvorbi složenica i polusloženica.
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja reči u skladu sa jezičkom normom

• Spojeno i odvojeno pisanje reči (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zameničkih priloga, spojevi predloga i drugih rečci, glagoli i rečce, pisanje negacije)
• Osnovna pravila spojenog, polusloženičkog i odvojenog pisanja

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom,
• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• izražava razmišljanja i kritički stav prema problemima i pojavama koje nameću književni tekstovi ali su i deo svakodnevnog života
• primeni odlike novinarskog stila

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Školski pismeni zadaci 2x2+2
• Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja
• Milutin Milanković: "Kroz vasionu i vekove"

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Moderna

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama moderne, predstavnicima i njihovim delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Odlike simbolizma i impresionizma
• Šarl Bodler: "Albatros"
• Bogdan Popović: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike"
• Aleksa Šantić: "Pretprazničko veče"
• Jovan Dučić: "Blago cara Radovana" (izbor) ili pesma po izboru
• Milan Rakić: "Dolap" ili "Jasika"
• V. P. Dis: "Možda spava" ili S. Pandurović: "Svetkovina"
• B. Stanković: delo po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (60 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Moderna (12 časova)
• Međuratna književnost (12 časova)
• Savremena književnost (7 časova)
• Leksikologija (6 časova)
• Sintaksa (5 časova)
• Pravopis (6 časova)
• Kultura izražavanja (12 časova)

Međuratna književnost

• Upoznavanje učenika sa odlikama međuratne književnosti, predstavnicima i delima

• navede odlike pravaca, predstavnike i njihova dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Odlike međuratne književnosti i predstavnici u svetskoj i srpskoj književnosti
• Tagore: "Gradinar" (izbor)"
• Dušan Vasiljev: "Čovek peva posle rata"
• Milutin Bojić: "Plava grobnica"
• Miloš Crnjanski: "Seobe I" (odlomak)
• Ivo Andrić: " Most na Žepi" ili pripovetka po izboru
• Rastko Petrović: "Ljudi govore" ili I. Andrić: "Ex Ponto"
• Procena ostvarenosti ishoda

Savremena književnost

• Upoznavanje učenika sa odabranim delima savremene književnosti

• iznese svoje utiske o pročitanim delima savremene srpske književnosti
• uoči odlike savremene književnosti na pročitanim delima
• uoči razliku između književnog dela i njegove interpretacije u filmskoj i pozorišnoj umetnosti

• Savremena srpska književnost u drugoj polovini 20. veka
• Savremena poezija - (po izboru obraditi pesmu Vaska Pope, Miodraga Pavlovića ili Desanke Maksimović)
• Savremena proza - Ivo Andrić: "Prokleta avlija"
• Savremena drama - Dušan Kovačević: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

Leksikologija

• Upoznavanje učenika sa osnovama leksikologije

• prepozna i odredi vrednost lekseme
• navede primere sinonima, antonima, homonima, žargona…

• Sinonimija
• Homonimija
• Antonimija
• Polisemija
• Sastav leksike srpskog književnoj jezika
• Dijalektizmi
• Arhaizmi i istorizmi
• Vulgarizmi
• Neologizmi
• Žargonizmi
• Termini
• Frazeologizmi
• Evaluavija- test

Sintaksa

• Sistematizovanje znanja o sintaksi

• odredi sintaksičke jedinice u rečenici
• prepozna tipove zavisnih, nezavisnih rečenica i naporednih konstrukcija

• Sintaksičke jedinice
• Osnovne rečenične i sintagmatske konstrukcije
• Sistem zavisnih rečenica
• Sistem nezavisnih rečenica
• Naporedne konstrukcije

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisne znake u skladu sa jezičkom normom
• upotrebi interpunkciju u skladu sa jezičkom normom
• primenjuje pravopisna pravila u pisanju skraćenica

• Pravopisni znaci
• Opšta pravila interpunkcije u rečenici
• Skraćenice
• Procena ostvarenosti ishoda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izražavanju
• Osposobljavanje učenika da popunjavaju administrativne obrasce u skladu sa jezičkom normom i koriste funkcionalni administrativni stil

• iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opšte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni odlike administrativnog stila
• primeni veštinu komunikacije u situacijama vezanim za struku

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Govorne vežbe
• Školski pismeni zadaci 2x2+2
• Pisanje molbe, žalbe, biografije…

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREDVIĐENE TEME OPŠTE I STRUČNE

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Razumevanje na sluh

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

- Razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
- Razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)
- Razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera - rasprostranjenost i primena

STRUČNE TEME

• Alati, mašine i uređaji u proizvodnji i preradi mesa
• Proizvodnja, obrada, prerada i prodaja mesa
• Osiguranje i kontrola kvaliteta proizvodnje mesa
• Poslovna komunikacija i organizacija rada u sopstvenoj mesari
• Praćenje novina u oblasti proizvodnje mesa

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Razumevanje pročitanog teksta

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

- U nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
- Razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

Usmena produkcija

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje na stranom jeziku

- Upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

Pismena produkcija

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

- Piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
- Piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
- Popunjava formular gde se traže lični podaci

Interakcija

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

- Na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
- Postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
- Napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

Medijacija

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

- Na ovom nivou nije predviđena

Znanja o jeziku

Osposobljavanje učenika za upotrebu jezika u skladu sa jezičkim normama

- Prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

Medijska pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

- Koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju)
• razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje
• (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životnepriče i događaji
• Svet kompjutera
(mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME

Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Sistematizacija svih tipova upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
- Indirektni govor: samo receptivno
a) izjave sa promenom glagolskih vremena
- Određene relativne klauze
- Složene rečenice: vremenske klauze, uzročne klauze, dopusne klauze

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori

4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as… (as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvantifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti razliku u upotrebi Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
- Obnoviti sve upotrebe Present Perfect
- Used to
- Načini izražavanja budućnosti, planova u budućnosti (going to, will)
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might
- Pasivne konstrukcije - sadašnje i prošlo vreme - the Present Simple, Past Simple (produktivno i receptivno),
- Present perfect passive (receptivno)
3. Predlozi i najčešći prilozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Prvi kondicional (receptivno i produktivno)č drugi kondicional (receptivno

ITALIJANSKI JEZIK

1. Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.
2. Član. Upotreba člana. Sistematizacija.
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta.
Naglašene lične zamenice u službi objekta.
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)
4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria è bellisima.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.
Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

6. Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno
Prosti perfekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli. Samo receptivno.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.
7. Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

8. Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.

9. Veznici.

10. Rečenica:
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
Upitna rečenica:
S konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici.
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija ca ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Rečenice sa glagolskim prilozima. Upotreba нет i не u rečenici.

Imenice
Sinonimi, antonimi, homonimi. Međujezički homonimi.

Zamenice
Neodređene zamenice кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько (obrađivati kao leksiku)
Odrične zamenice никто, ничто, никакой
Opšte zamenice сам, самый, любой, каждый

Pridevi
Duži i kraći oblik prideva. Upotreba kratkog oblika.

Brojevi
Redni brojevi

Glagoli
Imperativ
Prošlo vreme glagola od infinitiva na suglasnik
Glagoli kretanja sa prefiksima в-, вы-, у-, при-,
Glagolski prilozi - prepoznavanje

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (у, около, вокруг, в, на)

SINTAKSA

Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu (Он болен гриппом, Я способен к математике)
Rečenice sa objektom u infinitivu (Я уговорил товарища молчать)
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom (Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)
Rečenice sa glagolskim prilogom (Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)

FRANCUSKI JEZIK

Imenička grupa
- upotreba determinanata: redosled u rečenici; upotreba reči même, autre, seul;
- determinanti u funkciji zamenice, posebno: pokazne zamenice ispred predloga de + imenička grupa; ispred relativne rečenice; ispred partikula ci i là; neodređene zamenice;
- brojevi: osnovni, redni, razlomački, aproksimativni;
- rod i broj imenica i prideva specifičnih za datu struku; poređenje prideva, posebno superlativ.

Glagolska grupa
- glagolski načini i vremena: prezent, složeni perfekt, imperfekt, pluskvamperfekt (receptivno), futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, bliska prošlost, radnja u toku être en train de...; il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; sois sage!
- particip prezenta i gerundiv; participi prezenta i perfekta kao pridevi;
- frekventni unipersonalni glagoli i konstrukcije.

Predlozi
- najčešći predlozi; predložni izrazi à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
- kontrahovanje člana i predloga.

Prilozi
- za mesto, za vreme, za način, za količinu;
- alors - za iskazivanje posledice;
- mesto priloga;
- priloške zamenice en i y (receptivno).

Modaliteti i forme rečenice
- deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet;
- afirmacija i negacija; aktiv i pasiv;
- rečenice sa prezentativima;
- naglašavanje rečeničnih delova pomoću formule c’est... qui i c’est... que.

Osnovni tipovi složenih rečenica
- koordinirane rečenice sa veznicima et, ou, mais, car, ni i prilozima/priloškim izrazima c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par contre, par conséquent, au contraire;
- zavisne rečenice: relativne sa zamenicama qui, que,où i dont; komparativne sa veznicima/vezničkim izrazima comme, autant.... que, le même... que, plus... que, moins... que; vremenske sa veznicima/vezničkim izrazima quand, avant que/avant de+infinitiv, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que; uzročne sa veznicima parce que i puisque; (receptivno) koncesivne i opozitivne sa veznicima bien que i alors que; finalne sa veznicima pour que/pour+infinitiv i afin que/afin de+infinitiv; hipotetične sa veznikom si (verovatni, mogući i irealni potencijal); rečenice sa que u funkciji objekta (npr. Nous espérons que tu réussiras ton examen); slaganje vremena u objekatskim rečenicama.

ŠPANSKI JEZIK

Glagolska grupa
Oblici subjunktiva: prezent

Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?

Sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledece (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
B) Zavisne rečenice u subjunktivu
Upotreba subjunktva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto), oblici i upotreba (receptivno)

Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.

Upravni i neupravni govor (potrvdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…

Hipotetične rečenice (drugi tip)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.

Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak;
formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama

• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje
• otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika
• uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima (formulari, šeme, izveštaji)

11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
• vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine reaguje učtivo na pitanja, zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije

Medijska Pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume osnovne poruke i zahteve iskazane jasnim standardnim jezikom kada je reč o bliskim temama (škola, posao, hobi)
• razume globalno suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/ličnosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera
(prednosti i mane upotrebe kompjutera)
STRUČNE TEME

• Kao u prvom razredu

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume jednostavnije tekstove (standardna pisma, informacije o procesu rada u struci) koji su pisani običnim jezikom ili jezikom struke
• razume opis događaja i osećanja
• razume osnovni sadržaj kao i važnije detalje u izveštajima, brošurama i ugovorima vezanim za struku

GRAMATIČKI SADRŽAJI
Napomena:
U trećem razredu trogodišnje srednje stručne škole nisu predviđeni novi gramatički sadržaji. U nastavi se sistematizuju i utvrđuju oni gramatički sadržaji čije savladavanje učenicima predstavlja posebnu teškoću a koji se u datoj struci često koriste.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• jednostavnim sredstvima opiše status i obrazovanje, buduće zaposlenje
• opiše delatnost, firmu, proces rada ili pak prepriča telefonski razgovor ili odluke nekog dogovora u okviru poznate leksike
• obrazloži kraće svoje namere, odluke, postupke

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• popunjava račune, priznanice i hartije od vrednosti napiše jednostavno poslovno pismo prema određenom modelu opiše i pojasni sadržaj shema i grafikona vezanih za struku

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• povede, nastavi i završi neki jednostavan razgovor, pod uslovom da je lice u lice sa sagovornikom
• bude shvaćen u razmeni ideja i informacija o bliskim temama u predvidljivim, svakodnevnim situacijama

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Sažima sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava jednostavne strukture koristeći zavisne rečenice (uz određene sistemske elementarne greške koje globalni smisao ne dovode u pitanje)