MATEMATIKA

1. CILJEVI:

• Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
• Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
• Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa
• Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
• Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
• Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalni i grupni rad
• Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno-teoretskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
• Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
• Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
• Razvoj sposobnosti potrebnih za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu

MATEMATIKA

Razred:	prvi
Godišnji fond časova:	111

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
VEKTORI	• Sticanje znanja o vektorima	• definiše pojam vektor • objasni pojmove pravac, smer i intenzitet vektora • ume da izvrši operacije sa vektorima (sabiranje i oduzimanje vektora, proizvod broja i vektora)	• Pojam vektora, suprotan vektor, osnovne operacije sa vektorima • Primeri razlaganja sila u fizici	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (111 časova)
SKUPOVI I FUNKCIJE	• Proširivanje znanja o skupovima i sticanje osnovnih znanja iz funkcija i jednostavnih kombinatornih problema	• odredi elemente skupa zadatog na različite načine • izvrši skupovne operacije na zadatim skupovima • navede primere funkcija • definiše linearnu funkciju • odredi inverznu funkciju linearne funkcije • reši jednostavne kombinatorne probleme primenom pravila zbira i proizvoda	• Skupovi i skupovne operacije • Pojam funkcije, linearna funkcija kao primer • Složena funkcija • Inverzna funkcija • Pravilo zbira i pravilo proizvoda u kombinatorici	Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku Preporuke za realizaciju nastave • obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika • insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
REALNI BROJEVI	• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva	• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije N⊂Z⊂Q⊂R, I⊂R • odredi NZS i NZD prirodnih brojeva • obavlja računske operacije u skupu racionalnih brojeva • izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada • odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi • zaokruži broj na određeni broj decimala • odredi apsolutnu i relativnu grešku	• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima • NZS i NZD prirodnih brojeva • Apsolutna vrednost realnog broja • Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokruživanja • Apsolutna i relativna greška	• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija • Trigonometrija pravouglog trougla: Sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike i stručnih predmeta: nagib strme ravni, razlaganje sila (normalna komponenta kod sile trenja ili komponenta sile u pravcu kretanja tela...), veličina senke... Treba insistirati na upotrebi kalkulatora, kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije Realni brojevi: sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA	• Sticanje znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i primena	• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla • izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice • konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija • navede trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne • navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°) i da sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto • elemente trigonometrije pravouglog trougla koristi u rešavanju praktičnih problema	• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu • Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 30°, 45°, 60° • Osnovne trigonometrijske identičnosti • Rešavanje pravouglog trougla	• Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke npr. kod planova i geografskih karata, receptura za određene prehrambene proizvode, račun mešanja koristi za određivanje količine komponenata u prehrambenim proizvodima • Linearne jednačine i nejednačine: Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike, hemije i praktične nastave
PROPORCIONALNOST	• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena	• izračuna određen deo neke veličine • odredi nepoznate članove proste proporcije • proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele • prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine i primeni je u rešavanju jednostavnih problema • rešava problem koji se odnosi na smešu dve komponente • odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos	• Razmera i proporcija • Direktna i obrnuta proporcionalnost • Prost srazmerni račun • Račun podele • Račun mešanja • Procentni i promilni račun	Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. usmenu proveru znanja 2. pismenu provera znanja 3. testove znanja
RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI	• Sticanje osnovnih znanja o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima	• sabira, oduzima i množi polinome • primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma • rastavi polinom na činioce • odredi NZD i NZS polinoma • transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz	• Polinomi • Rastavljanje polinoma na činioce • NZD i NZS polinoma • Transformacije racionalnih algebarskih izraza	Okvirni broj časova po temama • Vektori 6 časova • Skupovi i funkcije 9 časova • Realni brojevi 9 časova • Trigonometrija pravouglog trougla 11 časova • Proporcionalnost 13 časova • Racionalni algebarski izrazi 16 časova
GEOMETRIJA	• Proširivanje znanja iz geometrije	• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove • razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni) • navede veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima) • navede relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla • primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima) i relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla na izračunavanje nepoznatog ugla u jednostavnijim zadacima • definiše pojam simetrala duži i konstruiše simetralu duži • konstruiše centar opisane kružnice oko trougla • definiše pojam simetrala ugla i konstruiše simetralu ugla • konstruiše centar upisane kružnice u trougao • konstruiše visinu trougla • definiše pojam težišna duž trougla i navede svojstvo težišta • definiše pojam srednja linija trougla i navede njeno svojstvo • navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu • razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine • navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni • navede osobine specijalnih paralelograma • formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova • navede stavove o sličnosti trouglova primeni stavove o sličnosti trouglova na određivanje nepoznatih elemenata u jednostavnijim zadacima	• Geometrijski pojmovi i veze između njih • Trougao • Značajne tačke trougla • Četvorougao • Talesova teorema • Sličnost figura • Sličnost trouglova, stavovi sličnosti	• Geometrija 18 časova • Linearne jednačine i nejednačine 17 časova U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 12 časova
LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE	• Usvajanje pojmova i rešavanje linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički prikaz linearne funkcije	• definiše pojam linearne jednačine • reši linearnu jednačinu • primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema • rešava jednačine koje se svode na linearne jednačine • definiše pojam linearne funkcije • prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju • reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja • reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate • rešava sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom i grafički prikaže skup rešenja	• Linearna jednačina i njene primene • Linearna funkcija i njen grafik • Linearna nejednačina • Sistem linearnih jednačina

MATEMATIKA

Razred:	drugi
Godišnji fond:	105 časova

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
STEPENOVANJE I KORENOVANJE	• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju	• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza • navede osobine operacija korenovanja i primenjuje ih u transformacijama jednostavnih izraza • navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza • racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima • definiše pojam imaginarna jedinica i kompleksni broj sabira, oduzima, množi i deli dva kompleksna broja • odredi konjugovan broj datog kompleksnog broja • izračuna moduo kompleksnog broja	• Pojam stepena. Operacije sa stepenima • Stepen sa celim izložiocem • Pojam korena. Operacije sa korenima • Stepen sa racionalnim izložiocem • Racionalisanje imenioca razlomka • Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima • Konjugovan broj kompleksnog broja. Moduo	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (105 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku
FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE	• Sticanje osnovnih znanja o funkcijama i čitanju grafika funkcije	• navede primere funkcija • odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku • pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine; • podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom;	• Pojam funkcije. • Funkcije sa konačnim domenom • Grafičko predstavljanje funkcije • Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma)- bez formalne definicije tih pojmova • Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug) • Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine	Preporuke za realizaciju nastave • obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika • insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu • upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA	• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina, skiciranje i analizu grafika kvadratnih funkcija	• reši nepotpune kvadratne jednačine u skupu R • navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R • primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine • odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine • rastavi kvadratni trinom • skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (da pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, gde raste a gde opada) • reši jednostavnu kvadratnu nejednačinu • reši sistem linearne ikvadratne jednačine • grafički rešava sistem linearne i kvadratne jednačine • reši sistem jednostavnih kvadratnih jednačina	• Nepotpuna i potpuna kvadratna jednačina • Formula za rešavanje. Priroda rešenja kvadratne jednačine • Vietove formule. Primena • Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce • Kvadratna funkcija • Kanonski oblik kvadratnog trinoma. Teme • Grafik kvadratne funkcije • Kvadratne nejednačine • Sistem linearne i kvadratne jednačine • Sistemi kvadratnih jednačina	• Stepenovanje i korenovanje: Naglasiti i dalje važenje osobina stepenovanja pri proširivanju skupa iz koga je izložilac. Osposobiti učenika da pomoću kalkulatora odredi vrednosti korena i stepena datog broja. • Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke; • Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: Pokazati odnose između rešenja i koeficijenata, kao i rastavljanje kvadratnog trinoma na činioce. Za crtanje kvadratne funkcije koristiti nule (rešavanje jednačine) i teme (svođenje na kanonski oblik). Nacrtati svih šest oblika kvadratne funkcije i detaljno ih analizirati. Znak kvadratne funkcije čitati sa grafika i primenjivati na rešavanje nejednačina. Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.
EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA	• Sticanje znanja o eksponencijalnoj i logaritamskoj funkciji	• nacrta tačkasto grafik eksponencijalne funkcije čitajući podatke iz tabele • navede osnovne osobine funkcije za različite uporedive osnove • reši jednostavnije eksponencijalne jednačine • definiše pojam logaritma • nacrta tačkasto grafik logaritamske funkcije čitajući podatke iz tabele • navede osnovne osobine logaritamske funkcije • reši jednostavnije logaritamske jednačine	• Eksponencijalna funkcija na skupu racionalnih brojeva • Opšta eksponencijalna funkcija • Eksponencijalne jednačine • Definicija logaritma i osobine • Logaritamska funkcija • Pojam inverzne funkcije • Jednostavnije logaritamske jednačine	• Eksponencijalna i logaritamska funkcija: Važno je istaći da su ekponencijalna i logaritamska funkcija inverzne. Pri rešavanju jednačina insistirati na postavljanju odgovarajućih uslova. • Trigonometrijske funkcije: Pažnju posvetiti adicionim formulama iz kojih neposredno sledi većina trigonometrijskih formula kao što su transformacije zbira u proizvod, operacije sa kompleksnim brojevima u trigonometrijskom obliku itd. Obraditi inverzne trigonometrijske funkcije u obimu koji je potreban za rešavanje jednostavnijih trigonometrijskih jednačina.
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE	• Proširivanje znanja iz trigonometrije i njihova primena	• pretvori ugao izražen u stepenima u radijane i obrnuto • koristi trigonometrijski krug (npr. zna da pročita vrednosti trigonometrijskih funkcija proizvoljnih uglova tipa 3π/4+7π) • izračuna ostale trigonometrijske funkcijeako je poznata vrednost jedne trigonometrijske funkcije primenjujući osnovne trigonometrijske identičnosti • nacrta grafike osnovnih trigonometrijskih funkcija • nacrta grafik funkcije f (x)=a cos (x)+b i da ga objasni • nacrta grafik funkcije f (x)=asin (x)+b i da ga objasni • primeni adicione formule u rešavanju jednostavnijih zadataka • primeni trigonometrijske funkcije dvostrukog ugla i polovine ugla u rešavanju jednostavnijih zadataka • objasni pojam inverzne trigonometrijske funkcije • reši jednostavnu trigonometrijsku jednačinu • primeni sinusnu, kosinusnu teoremu na rešavanje trougla	• Trigonometrijske funkcije u pravouglom trouglu • Projekcija vektora na osu. Merenje ugla. Radijan • Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla. Trigonometrijski krug • Formule svođenja • Osobine trigonometrijskih funkcija • Grafik funkcije f (x)=sin (x) i funkcije f (x)=cos (x) • Grafik funkcije f (x)=asin (x)+b. Fazno pomeranje • Grafik funkcije f (x)=tg (x) i funkcije f (x)=ctg (x) • Adicione formule • Trigonometrijske funkcije dvostrukog argumenta • Trigonometrijske funkcije polovine argumenta • Inverzne trigonometrijske funkcije. Definicije • Jednačine sin (x)=m, cos (x)=m, tg (x) = m i ctg (x)=m • Sinusna i kosinusna teorema • Tangensna teorema	Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. usmenu proveru znanja 2. pismenu provera znanja 3. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Stepenovanje i korenovanje 18 časova • Funkcija i grafik funkcije 6 časova • Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 26 časova • Eksponencijalna i logaritamska funkcija 20 časova • Trigonometrijske funkcije 23 časa U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 12 časova

MATEMATIKA

Razred:	treći
Godišnji fond:	105 časova

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Trigonometrija	• Proširivanje znanja iz trigonometrije	• nacrta grafike inverznih trigonometrijskih funkcija i navede njihove osnovne osobine • uprosti izraz primenom formula za pretvaranje proizvoda u zbir i obrnuto • dokaže jednostavnije identitete primenom formula za pretvaranje proizvoda u zbir i obrnuto • reši trigonometrijske jednačine • reši trigonometrijske nejednačine • pretvori kompleksan broj u trigonometrijski oblik • primeni muavrovu formulu • odredi sva rešenja pri korenovanju kompleksnog broja	• Inverzne trigonometrijske funkcije i njihovi grafici • Pretvaranje proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir trigonometrijskih funkcija • Pretvaranje zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod trigonometrijskih funkcija • Trigonometrijske jednačine • Trigonometrijske nejednačine • Trigonometrijski oblik kompleksnog broja • Muavrova formula • Korenovanje kompleksnih brojeva	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (105 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku
POLIEDRI	• Proširivanje znanja o poliedrima	• objasni šta je poliedar • objasni kako nastaju prizma, piramida i zarubljena piramida • primeni odgovarajuće formule i izračunava površine i zapremine poliedara	• Prava i ravan • Poliedri. Pravilni poliedri • Prizma, piramida i zarubljena piramida • Površine poliedara. Formule • Pojam zapremine. Zapremina prizme • Kavaljerijev princip. Zapremina piramide	Preporuke za realizaciju nastave • obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika • insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu • upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija • Trigonometrija: Dokazati formule za transformaciju proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir i obrnuto Pri rešavanju trigonometrijskih jednačina i nejednačina insistirati na prikazivanju rešenja na trigonometrijskom krugu.
OBRTNA TELA	• Proširivanje znanja o obrtnim telima	• objasni kako nastaju valjak, kupa, sfera i lopta • primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine obrtnih tela • reši jednostavniji problemski zadatak sa opisanim i/ili upisanim telom	• Valjak, kupa, sfera i lopta • Površina valjka i kupe • Površina lopte • Zapremina valjka i kupe • Zapremina lopte • Površina i zapremina delova lopte • Opisana i upisana tela	• Poliedri i Obrtna tela: Insistirati na samostalnom pravljenju modela tela. Koristiti simulacije preseka na računaru. Pravilne poliedre prikazati korišćenjem računara. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života. • Analitička geometrija u ravni: Gausov algoritam primeniti samo na konkretne primere. Istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije:pristup geometriji pomoću koordinata omogućava da se razni likovi (objekti) opišu algebarskim jednačinama.
ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI	• Sticanje osnovnih znanja o pravoj i krugu	• reši sistem linearnih jednačina primenom Gausovog algoritma • nacrta Dekartov pravougli koordinatni sistem i u njemu predstavi tačku • izračuna rastojanje između dve tačke, obim i površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena • razlikuje opšti oblik jednačine prave od eksplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi • objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n • odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca • odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama • primeni uslov normalnosti i uslov paralelnosti dve prave • odredi ugao koji zaklapaju dve prave • izračuna rastojanje tačke od prave • prevede opšti oblik jednačine kruga u eksplicitni • kaže kakav je položaj kruga u Dekartovom koordinatnom sistemu i koliki mu je poluprečnik • ispita međusobni položaj prave i kruga • odredi tangentu kruga iz zadatih uslova • odredi međusobni položaj dva kruga • zna definiciju elipse i njen kanonski oblik • odredi tangentu elipse iz zadatih uslova-jednostavniji primeri • prepoznaje ostale krive drugog reda (hiperbolu i parabolu)	• Sistemi linearnih jednačina, Gausov postupak • Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke, rastojanje između dve tačke, podela duži u datoj razmeri • Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Kanonski oblik • Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave • Segmentni oblik jednačine prave • Dve prave. Paralelnost i normalnost • Ugaoni koeficijent. Ugao između dve prave • Razni oblici jednačine prave • Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave • Jednačina kruga. Kanonski oblik • Prava i krug. Uslov dodira prave i kruga • Položaj dva kruga • Jednačina elipse • Osobine elipse (ekscentricitet i direktrise) • Elipsa i prava • Hiperbola i parabola (kao krive drugog reda)	• Nizovi: Zbir prvih n prirodnih brojeva i Bernulijevu nejednakost dokazati matematičkom indukcijom. Obraditi pojam realnog niza pri čemu posebnu pažnju usmeriti na aritmetički i geometrijski niz. Nizove zadavati kako formulom, tako i svojim članovima i rekurzivno i u svakom od slučajeva kod učenika stvarati predstavu o ponašanju niza • Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. usmenu proveru znanja 2. pismenu provera znanja 3. testove znanja
NIZOVI	• Sticanje osnovnih znanja o nizovima	• prepozna niz i ume da ga nastavi (jednostavniji primeri) • prepozna aritmetički niz, zna šta su n i d i kako se zapisuje opšti član niza • izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza • prepozna geometrijski niz, zna šta su n i d i kako se zapisuje opšti član niza • izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza • definiše pojam granične vrednosti niza • navede osobine konvergentnih nizova	• Matematička indukcija • Neke važnije jednakosti • Brojni nizovi. Osobine • Aritmetički niz. Zbir prvih n članova aritmetičkog niza • Geometrijski niz. Zbir prvih n članova geometrijskog niza • Granična vrednost niza • Osobine konvergentnih nizova	Okvirni broj časova po temama • Trigonometrija 15 časova • Poliedri 15 časova • Obrtna tela 11 časova • Analitička geometrija u ravni: 29 časova • Nizovi 16 časova • Elementi finansijske matematike 7 časova U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadatakasa ispravkama planirano je 12 časova
ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE	• Sticanje osnovnih znanja iz elemenata finansijske matematike	• primeni kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima) • primeni kamatni račun više sto i niže sto • objasni pojam menice i na koji način se upotrebljava • primenjuje prost kamatni račun na obračunavanje kamate kod štednih uloga i potrošačkih kredita • zna pojam složenog kamatnog računa • pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru	• Prost kamatni račun (kamatni račun od sto, više sto i niže sto) • Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti) • Pojam složenog kamatnog računa

MATEMATIKA

Razred:	četvrti
Godišnji fond:	96 časova

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
FUNKCIJE	• Proširivanje znanja o funkcijama	• definiše funkciju i vrste funkcija (1-1, NA i bijekcija) • koristi eksplicitni i implicitni oblik funkcije • objasni monotonost funkcije, ograničenost, parnost, periodičnost i nulu funkcije i ume svaku da odredi (ako je data funkcija ima) • odredi inverznu funkciju date, jednostavne funkcije • odredi složenu funkciju od dve zadate funkcije • nacrta i analizira elementarne funkcije • odredi graničnu vrednost funkcije • nabroji važne limese • odredi asimptote date funkcije	• Funkcije. Osnovne osobine realnih funkcija realne promenjive • Složena funkcija • Inverzna funkcija • Pregled elementarnih funkcija (linearna, stepena, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijska) • Granična vrednost funkcije. Osobine • Broj e. Važni limesi • Neprekidnost funkcije • Asimptote funkcija. Horizontalna asimptota • Vertikalna asimptota • Kosa asimptota	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (96 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku Preporuke za realizaciju nastave • obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika • insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu • upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija • Funkcije: Značajnije osobine istaći u prikazu elementarnih funkcija. Za prikazivanje grafika elementarnih funkcija koristiti računar. Pojam granične vrednosti usmeriti na bliže određenje pojma neprekidnosti i za ispitivanje funkcije na krajevima domena tj. nalaženje asimptota. • Izvod funkcije: Primenjujući znanje iz analitičke geometrije o pravoj uvesti učenike u oblast diferencijalnog računa. Pojam priraštaja predstaviti i grafički. • Integrali: Potrebno je jasno istaći da je kod diferenciranja data funkcija i treba naći njen izvod, a u slučaju integracije dat je izvod i treba naći funkciju. Naglasiti da su ta dva procesa jedan drugom inverzni Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. usmenu proveru znanja 2. pismenu provera znanja 3. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Funkcije: 28 časova • Izvod funkcije: 28 časova • Integrali: 28 časova U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu).Za realizaciju pismenih zadatakasa ispravkama planirano je 12 časova
IZVOD FUNKCIJE	• Sticanje osnovnih znanja o izvodu funkcije	• objasni problem tangente u datoj tački i problem brzine • kaže i zapiše definiciju izvoda • primenjuje pravila diferenciranja • određuje izvod složene i izvod inverzne funkcije • zna tablicu elementarnih izvoda i ume da je primenjuje • određuje ekstremne vrednosti koristeći izvod • ispita monotonost funkcije pomoću izvoda • ispita i nacrta grafike jednostavnijih funkcija	• Problem tangente i brzine • Definicija izvoda funkcije • Pravila diferenciranja (izvod zbira, proizvoda i količnika funkcija) • Tablica izvoda nekih elementarnih funkcija • Izvod inverzne funkcije. Izvod složene funkcije • Ispitivanje ekstremnih vrednosti i monotonosti funkcija pomoću izvoda • Ispitivanje i crtanje grafika funkcija
INTEGRAL	• Sticanje osnovnih znanja o integralu	• Razume odnose: primitivna funkcija - funkcija - izvod funkcije, primitivna funkcija - neodređeni integral • navede osnovne teoreme o integralu i tablicu neodređenih integrala • primenjuje metod zamene • primenjuje metod parcijalne integracije • rešava integrale jednostavnijih racionalnih funkcija • zna definiciju određenog integrala • primenjuje Njutn-Lajbnicovu formulu • primenjuje metod zamene i metod parcijalne integracije kod određenog integrala • reši jednostavnije diferencijalne jednačine • izračuna površinu ravnog lika • izračuna zapreminu rotacionog tela • izračuna dužinu luka krive	• Primitivna funkcija. Neodređeni integral • Osnovne osobine neodređenog integrala • Metodi integracije. Metod zamene • Metod parcijalne integracije • Integracija racionalnih funkcija • Definicija određenog integrala • Osobine određenog integrala • Njutn-Lajbnicova formula • Metod zamene promenljive kod određenog integrala • Parcijalna integracija kod određenog integrala • Primeri diferencijalnih jednačina I reda • Izračunavanje površine ravnog lika • Zapremina rotacionih tela • Dužina luka krive

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
• Hemija
• Fizika
• Stručni predmeti

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Ciljevi predmeta:	Sticanje znanja, veština i formiranje vrednosnih stavova informatičke pismenosti neophodnih za život i rad u savremenom društvu
Razred:	prvi

Naziv i trajanje modula predmeta

NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
NAZIV MODULA	V
Osnove računarske tehnike	14
Obrada teksta	16
Tabelarni proračuni	16
Slajd - prezentacije	12
Internet i elektronska komunikacija	16
UKUPNO:	74

NAPOMENA:

Godišnji fond časova zavisi od broja nastavnih nedelja u prvom razredu koji je definisan nastavnim planom za svaki obrazovni profil.

Naziv modula:	Osnove računarske tehnike
Trajanje modula:	14 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

1. klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
2. navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
3. definiše pojmove hardvera i softvera
4. objasni Fon Nojmanov model računara
5. razlikuje jedinice za meru količine podataka
6. razlikuje osnovne komponente računara
7. razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
8. razlikuje vrste softvera
9. definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
10. podešava radno okruženje OS
11. hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
12. razlikuje tipove datoteka
13. koristi tekst editor operativnog sistema
14. crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
15. instalira novi softver
16. kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
17. obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
18. instalira periferne uređaje
19. navodi primere i prednosti umrežavanja računara
20. manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
21. upravlja štampanjem dokumenata
22. primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
23. objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
24. primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1. laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti RS na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Testove praktičnih veština

Naziv modula:	Obrada teksta
Trajanje modula:	16 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

1. podešava radno okruženje programa za obradu teksta
2. upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. kreira i uređuje tekstualne dokumente
4. kreira i uređuje tabele
5. umetne objekte u tekst i modifikuje ih
6. napravi cirkularna pisma
7. podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
8. pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta.
9. pregleda i štampa tekstualni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
• Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

Naziv modula:	Tabelarni proračuni
Trajanje modula:	16 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

1. podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
2. upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
4. izmeni sadržaje ćelija
5. sortira i postavlja filtere
6. manipuliše vrstama i kolonama
7. organizuje radne listove
8. unosi formule u ćelije
9. formatira ćelije
10. bira, oblikuje i modifikuje grafikone
11. podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
12. ispravlja greške u formulama i tekstu
13. pregleda i štampa tabelarni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

Naziv modula:	Slajd - prezentacije
Trajanje modula:	12 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

1. podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
2. upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
3. dodaje i premešta slajdove
4. pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
5. koristi različite organizacije slajda
6. unosi i formatira tekst na slajdu
7. dodaje objekte na slajd
8. unosi beleške uz slajd
9. podešava pozadinu slajda
10. koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
11. dodaje i podešava animacione efekte objektima
12. bira i podešava prelaze između slajdova
13. izrađuje interaktivne slajd prezentacije
14. razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
15. priprema za štampu i štampa prezentaciju
16. podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
17. priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
18. izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...).

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

Naziv modula:	Internet i elektronska komunikacija
Trajanje modula:	16 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

1. objasni pojam i strukturu Interneta
2. razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
3. razlikuje Internet - servise
4. objasni pojmove hiperteksta i WWW
5. koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
6. pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
7. procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
8. preuzima sadržaje sa veba
9. komunicira putem elektronske pošte
10. razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
11. koristi raznovrsne Internet - servise
12. popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
13. objašnjava pojam elektronskog poslovanja
14. primeni servis "u oblaku"
15. objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
16. primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
17. primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
18. poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Svi predmeti

ISTORIJA

Naziv predmeta:	ISTORIJA
Godišnji fond časova:	74
Razred:	prvi
Ciljevi predmeta:	1. Sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti; 2. Razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti; 3. Razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta; 4. Sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru); 5. Razvijanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (podsticanje kritičkog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanje multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga).

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Srpska država i državnost	• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti. • Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države. • Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti. • Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države. • Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.	• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom; • razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država; • navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku; • uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje; • objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata; • uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države; • locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata; • opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu; • izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.	• Srpska državnost u srednjem veku. • Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku. • Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek). • Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja. • Razvoj državnih institucija. • Razvoj ustavnosti. • Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti. • Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878. • Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke). • Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka. • Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. • Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave: Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava. Mesto realizacije nastave: • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu. Ocenjivanje: Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja.
Srpska država i državnost				Okvirni broj časova po temama: • Srpska država i državnost - 34 časa; • Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 16 časova; • Dostignuća srpske kulture - 13 časova; • Srpski narod i Srbija u savremenom svetu - 11 časova. Preporuke za realizaciju nastave: • struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja, za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
Srpski narod u jugoslovenskoj državi	• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države. • Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država. • Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države. • Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi.	• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države; • uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod; • identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike; • razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi; • uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države; • obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu; • imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.	• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države. • Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja). • Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH. • Otpor, ustanak i građanski rat. • Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije. • Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja. • Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok. • Jugoslavija između istoka i zapada. • Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore.	Preporuke za realizaciju nastave: • sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode, • nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta, program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke), • u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda, • važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
	• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države. • Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.		• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).	• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično, • posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija, • dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
Dostignuća srpske kulture	• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora. • Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture. • Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulturnog nasleđa. • Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture. • Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak. • Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.	• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture; • uporedi odlike srpske kulture različitih perioda; • objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja; • opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima; • imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.	• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici). • Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu). • Uspon građanske klase. • Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva. • Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta. • Evropski kulturni uticaji. • Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...). • Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).	Preporuke za realizaciju nastave: • u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak), • da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture, • korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,
Srpski narod i Srbija u savremenom svetu	• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu. • Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije. • Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima. • Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.	• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima; • razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu; • utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama; • objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.	• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima. • Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika. • Geopolitički položaj Srbije. • Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…). • Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori). • Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...	Preporuke za realizaciju nastave: • treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika, • u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme, • poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština, • u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti, • određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Srpski jezik i književnost
• Geografija
• Ustav i prava građana
• Građansko vaspitanje
• Verska nastava

EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Naziv predmeta:	EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Godišnji fond časova:	37
Razred:	prvi
Ciljevi predmeta:	• Shvatanje odnosa čoveka i životne sredine; • Razumevanje strukture ekosistema i biosfere; • Shvatanje koncepta održivog razvoja; • Upoznavanje sa različitim oblicima zagađivanja životne sredine i njihovim uticajima na zdravlje čoveka.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovni pojmovi ekologije	• Upoznavanje sa predmetom istraživanja i značajem ekologije • Shvatanje strukture ekosistema/biosfere i procesa koji se u njima odvijaju • Razumevanje značaja biodiverziteta za opstanak života na Zemlji	• definiše predmet istraživanja i značaj ekologije • objasni strukturu ekosistema • objasni procese koji se odigravaju u ekosistemu • analizira međusobne odnose organizama u lancima ishrane • objasni strukturu biosfere • analizira biogeohemijske cikluse u biosferi • utvrđuje značaj biodiverziteta za opstanak života na Zemlji	• Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije • Struktura ekosistema • Procesi koji se odigravaju u ekosistemu • Biodiverzitet • Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela) (37 časova) Mesto realizacije nastave • Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa, priroda Preporuke za realizaciju nastave • poštovanje svih didaktičkih principa • primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija • kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije) • realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti
Životna sredina i održivi razvoj	• Upoznavanje sa izvorima i vrstama zagađivanja životne sredine • Razumevanje koncepta održivog razvoja • Razumevanje značaja različitih oblika zaštite i unapređivanja životne sredine • Razvijanje svesti o posledicama globalnih klimatskih promena	• navede izvore zagađivanja životne sredine • analizira vrste zagađivanja svog neposrednog okruženja • proceni posledice zagađivanja životne sredine • objasni značaj održivog razvoja • navede oblike energetske efikasnosti • navede uzroke nestajanja biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Srbije • ispolji odgovoran odnos prema domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, oglednim životinjama, krznašicama i ostalim ugroženim životinjskim i biljnim vrstama • proceni posledice globalnih klimatskih promena	• Izvori zagađivanja životne sredine • Posledice zagađivanja životne sredine • Zaštita životne sredine i održivi razvoj • Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice	Ocenjivanje Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata) Okvirni broj časova po temama • osnovni pojmovi ekologije (6 časova) • životna sredina i održivi razvoj (20 časova) • ekološka kultura (11 časova)
Ekološka kultura	• Upoznavanje sa načinima i značajem održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora • Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda • Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka	• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora • razlikuje aditive opasne po zdravlje • objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine • proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže • objasni načine i značaj odlaganja otpada • protumači uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke aktivnosti na zdravlje čoveka	• Uređenje životnog i radnog prostora • Potrošačka kultura • Upotreba GM hrane • Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Hemija
• Fizika
• Ishrana ljudi

GEOGRAFIJA

Godišnji fond časova:	74
Razred:	prvi
Ciljevi predmeta:	1. Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka; 2. Sticanje novih aktuelnih znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi; 3. Sticanje novih i produbljenih znanja i objašnjenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji Republike Srbije; 4. Sticanje novih aktuelnih znanja o porastu, kretanjima, strukturnim promenama i teritorijalnom razmeštaju stanovništva; 5. Razumevanje aktuelne geografske stvarnosti naše zemlje i savremenog sveta; 6. Razvijanje osećanja pripadnosti svojoj naciji kao delu integralnog sveta, izgradnja i negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta u multietničkom, multikulturalnom i multijezičkom svetu; 7. Osposobljavanje učenika da primenjuju geografsko znanje i veštine u daljem obrazovnom i profesionalnom razvoju; 8. Osposobljavanje učenika za odgovorno ophođenje prema sebi i okruženju i za aktivno učestvovanje u zaštiti, obnovi i unapređivanju životne sredine.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod	• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka • Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka	• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka • razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose • odredi mesto geografije u sistemu nauka • prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja	• Predmet proučavanja, podela i značaj • Mesto geografije u sistemu nauka	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: teorijska nastava (74 časova) Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja • korišćenje informacija sa Interneta • korišćenje interaktivnih metoda rada • korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje • koristiti geografske i istorijske karte opšte i tematske • korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...) Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testovi znanja Okvirni broj časova po temama • uvod (najmanje 3 časa) • savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 4 časa) • prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 14 časova) • stanovništvo Srbije (najmanje 7 časova) • naselja Srbije (najmanje 8 časova) • privreda Srbije (najmanje 10 časova) • regionalne celine Srbije (najmanje 10 časova) • Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu (najmanje 8 časova)
Savremene komponente geografskog položaja Srbije	• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi • Uočavanjem opštih geografskih karakteristika sagledati složene društveno-ekonomske procese i promene u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.	• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu • locira na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama • definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske • analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje • definiše pojam geografski položaj i navede njegovu podelu • odredi ukupan geografski položaj Srbije (povoljan, nepovoljan), analizom svojstava činilaca koji ga formiraju: apsolutni i relativni položaj • diskutuje o prednostima i nedostacima geografskog položaja Srbije	• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije • Regionalne geografske komponente u svetlu savremenih procesa na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi • Komponente geografskog položaja Srbije
Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj	• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi • Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede	• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla, značajnih za pojavu ruda i minerala • locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila) • identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast • kratko opiše postanak Panonskog basena, odvoji panonsku Srbiju: Panonsku niziju i južni obod Panonskog basena sa pregledom glavnih elemenata reljefa • odredi planinsku oblast i napravi kartografski pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina • objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike • napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, locira tranzitne i domicilne reke, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda • zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje tla, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam • diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite • definiše pojam zemljište (tlo), odredi tipove tla na prostoru Srbije, njihov sastav i karakter • poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije • definiše: pojam prirodna sredina, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode • navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite • prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju • definiše : park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti • Razlikuje zaštićena prirodna dobra u Srbiji: Golija, Fruška gora, Đerdap, Tara i dr.	• Geološki sastav i postanak osnovnih geotektonskih celina • Panonska Srbija i južni obod Panonskog basena • Planinsko-kotlinska Srbija. Rodopske, Dinarske i Karpatsko-balkanske planine. • Klima. Odlike i ekonomsko-geografski značaj • Vode i vodni resursi. Reke, jezera i termomineralne vode - odlike i ekonomsko-geografski značaj • Sastav i karakter tla u Srbiji - ekonomsko-geografski značaj. • Biljni i životinjski svet. Odlike i ekonomsko-geografski značaj • Zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode • Zaštićena prirodna dobra u Srbiji
Stanovništvo Srbije	• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji • Uočavnje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje • Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta	• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije • objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji • ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva • uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; objašnjava ih, vrši predviđanja i izvodi zaključke • definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj • definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija • objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna) • razlikuje pojmove nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta • izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost • objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji • definiše pojam dijaspore • locira područja na kojima živi srpsko stanovništvo u neposrednom i širem okruženju (Mađarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija) • razlikuje oaznu, kompaktnu i pojedinačnu naseljenost srpskog stanovništva u područjima neposrednog i šireg okruženja • objasni osnovne karakteristike stanovništva Republike Srpske • locira autohtone srpske teritorije (severni delovi Dalmacije, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja) • objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva • objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente • razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje • imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo • objasni odnos i veze dijaspore i Srbije	• Antropogeografska obeležja. Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije • Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj) • Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi • Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska) • Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji • Srbi u neposrednom i širem okruženju • Srbi i naše stanovništvo u Evropi i vanevropskim kontinentima. Odnos dijaspore i Srbije
Naselja Srbije	• Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja • Razumevanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama • Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara • Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema	• definiše pojam naselja • objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije • navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema • locira gradske centre Srbije • obrazloži ulogu gradskih centara u regionalnoj organizaciji Srbije • locira osovine (pojaseve) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska • razlikuje vrste, funkcije i tipove naselja. • opiše karakteristike urbanih celina. • razlikuje značenje pojmova urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija. • imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu	• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije • Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena • Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema (urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija) • Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije • Osovine (pojasevi) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska • Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita.
Privreda Srbije	• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama • Sagledavanje potencijala i mogućnosti Srbije za njenu konkurentnost u svetskoj privredi	• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima • objasni kako prirodni i društveni faktori utiču na razvoj i razmeštaj poljoprivrede Srbije • definiše grane poljoprivrede u užem smislu (zemljoradnja i stočarstvo) i širem smislu (šumarstvo, lov i ribolov), navede značaj poljoprivrede • prepozna osnovne funkcije šumarstva, značaj šuma, faktore koji ih ugrožavaju i mere zaštite • utvrdi značaj lova i ribolova • definiše značaj Energetike i Rudarstva; navede energetske resurse i mineralne sirovine i napravi njihov kartografski pregled na teritoriji Srbije • objasni pojmove: industrija i industrijalizacija, održivi razvoj i navede faktore razvoja i razmeštaja, podelu industrije i njen značaj • analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj saobraćaja, kratko opiše vrste saobraćaja i njihov značaj • napravi kartografski pregled glavnih drumskih i železničkih pravaca u Srbiji, plovnih reka i kanala, većih luka i aerodroma • definiše pojmove: trgovina, trgovinski i platni bilans i odredi značaj trgovine • analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma	• Razvoj, razmeštaj i osnovne karakteristike privrede Srbije • Poljoprivreda - razvoj, značaj i podela • Šumarstvo, lov i ribolov • Rudarstvo i energetika • Industrija - pojam, podela, struktura i značaj • Saobraćaj i trgovina • Turizam
Regionalne celine Srbije	• Sticanje i proširivanje geografskih znanja oregionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti	• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije • locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike • potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike • prepozna na karti Srbije granice zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike • identifikuje na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika • locira na karti Srbije granice istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike • prepozna na karti Srbije granice južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike • potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama	• Vojvodina • Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko) • Zapadna Srbija • Starovlaško-raška visija • Istočna Srbija • Južno Pomoravlje • Kosovo i Metohija
Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu	• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu kao uslova napretka svih zemalja i naroda • Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima	• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija • objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu • locira na karti Evrope zemlje članice EU, opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije • objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice. • razlikuje ulogu, značaj i vidove delovanja međunarodnih organizacija: (CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...) • objasni ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i ulogu Srbije u ovim organizacijama • opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN • definiše pojam globalizacije i razlikuje odlike političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije. Objasni prioritete Srbije u pogledu procesa globalizacije	• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama • Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost • Odnos Srbije prema ostalim evropskim i vanevropskim ekonomskim i političkim integracijama • Svetsko tržište kapitala, struktura i međunarodni značaj • Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN • Globalizacija kao svetski proces

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Srpski jezik i književnost
• Istorija
• Stručni predmeti u zavisnosti od obrazovnog profila
• Građansko vaspitanje
• Verska nastava

SOCIOLOGIJA SA PRAVIMA GRAĐANA

Godišnji fond časova:	64
Razred:	četvrti

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Struktura i organizacija društva	• Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva	• shvati strukturu i organizaciju društva • objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu • shvati društvenu podelu rada • objasni uzroke društvenog raslojavanja • navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih • razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva	• Pojam i elementi društva • Društvene grupe • Brak i porodica • Društvena podela rada • Društveno raslojavanje • Društvene ustanove i organizacije • Naselja i stanovništvo	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (64 časa) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet • Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja 3. testove praktičnih veština Okvirni broj časova po temama • Struktura i organizacija društva (12časova) • Država i politika (18 časova) • Ustav i pravna država (11 časova) • Ljudska prava i slobode (6 časova) • Kultura i društvo (12 časova) • Društvene promene i razvoj društva (5 časova)
Država i politika	• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom • Osposobljavanje za demokratsko mišljenje • Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti s posebnim osvrtom na lokalnu samoupravu	• objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije • opiše ulogu politike u društvu • zna državne simbole i elemente državnosti • razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast • razlikuje udruženja građana i političke partije • prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar • shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade • razlikuje državne organe vlasti • razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu • razume funkcionisanje lokalne samouprave	• Suverenost • Pojam i razvoj demokratije • Politika - veština upravljanja društvom • Konstitutivni elementi države • Državni simboli • Podela vlasti • Organizacije građana • Političke partije • Izbori • Skupština • Državni organi vlasti • Autonomija • Lokalna samouprava
Ustav i pravna država	• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije	• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta • razlikuje ustav od zakona • napravi pregled razvoja • stavnosti u Srbiji • razlikuje ustavnost i zakonitost • uoči značaj vladavine prava i pravne države • zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije • shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije • razlikuje vrste sudskih postupaka	• Značenje pojma ustav • Istorijski razvoj ustavnosti • Vrste ustava • Ustavnost i zakonitost • Vladavina prava - pravna država • Ustav Republike Srbije • Pravosudni sistem Republike Srbije (sudova i tužilaštava) • Mreža sudova u Republici Srbiji - Vrhovni kasacioni sud - Viši sud - Apelacioni sud - Osnovni sud • Sudski postupci
Ljudska prava i slobode	• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu	• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu • zna na koji način se štite prava i slobode građana	• Pojam građanina i njegove obaveze i prava • Lična prava i slobode građana • Politička prava i slobode građana • Ekonomska prava i slobode građana • Porodično pravo • Ostala prava i slobode građana • Zaštita prava i sloboda građana
Kultura i društvo	• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama	• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije • shvati nastanak religije i religiskog mišljenja • identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva • razlikuje običaj i moral • shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča	• Pojam kulture i civilizacije • Religija • Nastanak religijskog mišljenja • Monoteističke religije • Hrišćanstvo • Običaj i moral • Umetnost • Masovna kultura
Društvene promene i razvoj društva	• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva • Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva i	• identifikuje društvene promene • zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti • prepozna društveni razvoj • formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva	• Pojam i vrste društvenih promena • Društvena pokretljivost • Društveni razvoj

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Istorija

A2: IZBORNI PREDMETI

GRAĐANSKO VASPITANJE

Godišnji fond časova:	37
Razred:	prvi

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
JA, MI I DRUGI	• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje • Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih	• Analizira svoje osobine i ume da ih predstavi drugima • Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe • Prihvata druge učenika i uvažava njihovu različitost • Prepozna predrasude,stereotipe, diskriminacije, netoleranciju po različitim osnovama. • Prepozna posledice postojanja netolerancje, diskriminacije, stereotipa, predrasuda	• Izradi "lični bedža", predstavi svoje osobine i karakteristike drugima • Dramatizacija "U kupeu" • Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (37 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže. • Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti. • Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe. • Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva. • Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti. • U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju. • Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet • Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja 3. testove praktičnih veština Okvirni broj časova po temama • Ja, mi i drugi (9 časova) • Komunikacija u grupi (8 časova) • Odnosi u grupi/zajednici (20 časova)
KOMUNIKACIJA U GRUPI	• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi	• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima • Aktivno sluša • Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih • Objasni razliku između dijaloga i debate • Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine	• Analizira karakteristike debate i osmišljava i organizuje debatu na izabranu temu • Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI	• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju • Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i da izbegavaju sukobe • Osposobljavanje učenika da prepozna primere nasilje u svojoj sredini	• Radi u grupi/timu • Prepozna prednosti grupnog/timskog rada • Učestvuje u donošenju grupnih odluka • Razlike moguće oblike učešća mladih • Objasni potrebu, važnost participacije mladih • Objasni stepene i oblike učešća mladih u svakodnevnom životu • Objasni razloge, tok i posledice sukoba • Objasni efekte konflikta na tok komunikacije • Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta • Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu. • Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba • Objasni značaj posredovanja u sukobu • Prepozna i objasni vrste nasilja • Detektuje, analizira uzroke nasilja (u svojoj sredini, među vršnjacima, školi) • Detektuj, analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja , iz pozicije žrtve nasilja i iz pozicije posmatrača • Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje	• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu • Analizira karakteristike ponuđenih načina grupnog odlučivanja • Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu • Analizira zadate konfliktne situacije primenjujući preporučene načine analize . • Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu • Analizira situacije nasilja iz novinskih tekstova i situacije nasilja koje su se dogodile u njihovoj sredini

GRAĐANSKO VASPITANJE

Godišnji fond časova:	35
Razred:	drugi

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava - međunarodnim i domaćim dokumentima koja garantuju ostvarivanje i zaštitu prava svakom pojedinca
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava ali i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalno-ekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa, sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira međunarodne i domaće dokumente o zaštiti ljudskih prava i prava deteta
• Analizira sadržaj pojedinačnim članovima Konvencije o pravima deteta ljudi/deteta

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (18 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (17 časova)

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Osmišljava plan akcije prema ponuđenoj strukturi i koracima projektnog planiranja

GRAĐANSKO VASPITANJE

Godišnji fond časova:	35
Razred:	treći

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
DEMOKRATIJA I POLITIKA	• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život • Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije • Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji	• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život • Objasni (razlike demokratskog od nedemokratskog načina odlučivanja • Objasni razlike neposredne od posredne demokratije • Analizira različite načine ograničavanja vlasti • Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti	• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (35 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže. • Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti. • Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe. • Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva. • Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti. • U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju. • Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet • Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja 3. testove praktičnih veština Okvirni broj časova po temama • Demokratija i politika (5 časova) • Građanin i društvo (9 časova) • Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu (9 časova) • Planiranje konkretne akcije (12 časova)
GRAĐANIN I DRUŠTVO	• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu • Upoznanje se sa radom lokalne samouprave • Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji • Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici	• Objasni političko određenje pojma građanin/građanka • Objasni značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi • Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se bavi • Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva • Detektuje mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija) • Detektuje i analizira faktore koji/ ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva	• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu • Poseta lokalnoj samoupravi gde ga zaposleni upoznaju sa službama, poslovima i načinom svog rada
GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU	• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih, političkih prava i pravom na građansku inicijativu • Sagledavanje uloge i građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu • Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu	• Objasni pojam ljudskih prava • Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj • Detektuju primere poštovanja/kršenja ljudskih prava u aktuelnim medijima • Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava • Objasni pojam građanska inicijativa • Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se bavi • Razlikuje formalnu od neformalne inicijative • Objasni formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative • Objasni strukturu, funkcionisanje, pravila, procedure rada Skupštine • Izvede simulaciju zasedanja Skupštine, poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana • Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana • Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.	• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu • Organizuje simulaciju rada Skupštine u procesu donošenja odluke na osnovu procedura koje postoje u Skupštini • Upoznavanja sa radom lokalnih udruženja građana i njihovim programima rada
PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE	• Podsticanje i osposobljava za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici	• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici • Analizira izabrane probleme, izučava ih • Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima • Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka • Formuliše ciljeve i korake akcije • Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih • Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.	• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu • Izrađuje projektni plana za izabrani problem, koristeći ponuđenu strukturu i korake

GRAĐANSKO VASPITANJE

Godišnji fond časova:	32
Razred:	četvrti

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

SVET INFORMACIJA

• Upoznavanja sa mogućnostima koje Zakon o slobodnom pristupu informacijama pruža u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda
• Osposobljavanje učenika da samostalno traži i dolazi do informacija od javnog značaja
• Razumevanje uloge i značaja medija u savremenom društvu;
• Razvijanje kritičkog odnosa prema medijima i i informacija dobijenih preko različitih medija

• Objasni značaj postojanja prava na slobodan pristup informacijama i socijalno-ekonomska prava za pojedinca
• Objasni pojam javne informacije i označi koje informacije od javnog značaja građanin može da dobije
• Objasni ulogu Zakon o slobodnom pristupu informacijama i ulogu poverenika
• Objasni proceduru podnošenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
• Popuni obrazac i traži informaciju od javnog značaja
• Analizira informaciji koje dobija preko medija (pisanih, elektronskih)
• Traži, pronađe i daje informaciju
• Otkriva primere manipulacije u medijima
• Objasni značaj objektivnosti i verodostojnosti informacija

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira Zakona o slobodnom pristupu informacija
• Analizira obrazac i proceduru podnošenja zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja
• Podnosi zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja nadležnoj službi odabranog problema
• Analizira fotografije, video materijale, novinske tekstove, video materijale i prepoznaje primere medijske manipulacije

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1. teorijska nastava (32 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Svet informacija (16 časova)
• Svet profesionalnog obrazovanja i rada (16 časova)

SVET PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA I RADA

• Razume važnosti definisanja ciljeva i planiranje karijere
• Razvijanje veštine traženja informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada
• Osnaživanje učenika da postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj

• Postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj
• Analizira sopstvene veštine, sposobnosti, osobine značajne za dalji profesionalni razvoj
• Aktivno traži informacije značajne za dalji profesionalni razvoj
• Napiše ličnu radnu biografiju
• Predstavi svoje lične karakteristike prilikom razgovora sa poslodavcem

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Pronalazi, analizira različite načine i izvore traženja informacija značajnih za dalji profesionalni razvoj
• Piše ličnu radnu biografiju i pratećeg pisma prema predloženom modelu
• Simulira razgovor poslodavca i kandidata za posao

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Srpski jezik i književnost
• Istorija
• Sociologija sa pravima građana

A2: IZBORNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

DRUGI STRANI JEZIK

Godišnji fond časova:	70
Razred:	drugi razred
Ciljevi predmeta:	Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

CILJ	ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA Učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
SLUŠANJE Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora	• razume kraće spontane dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), tekstove sa temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa • razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja • razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).	OPŠTE TEME • Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme) • Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta) • Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama • Sportovi i poznata sportska takmičenja • Život i dela slavnih ljudi • XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike) • Mediji (štampa, televizija, internet) • Interesantne životne priče i događaji • Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane) • Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE • Predstavljanje sebe i drugih • Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima) • Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.) • Davanje jednostavnih uputstava i komandi • Izražavanje molbi i zahvalnosti • Izražavanje izvinjenja • Izražavanje potvrde i negiranje • Izražavanje dopadanja i nedopadanja • Izražavanje fizičkih senzacija i potreba • Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa • Davanje i traženje informacija i obaveštenja • Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta • Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu • Izražavanje pripadanja i posedovanja • Skretanje pažnje • Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja • Traženje i davanje dozvole • Iskazivanje čestitki • Iskazivanje preporuke • Izražavanje hitnosti i obaveznosti • Iskazivanje sumnje i nesigurnosti GRAMATIČKI SADRŽAJI Italijanski jezik Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa. Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz predhodnih godina učenja. Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto). Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...) 2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio. Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena. Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?). 3. Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20. 4. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane. 5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo. Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne. 6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo, komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna. 7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta. 8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta. 9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani? 10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani. 11. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro! 12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica. 13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo. 14. Glagolska vremena: a. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne; b. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei. c. Passato prossimo i Imperfetto- građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni! d. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi. e. Gerundio presente. Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato. f. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...). g. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare. 15. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi. 16. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo. 17. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri. 18. Veznike e, o, ma, se. Nemački jezik Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern). Množina imenica na -en, -e , - , -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler. Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten. a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen. b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao 2. Član: određeni, neodređeni i nulti a) Određeni član: - razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato : određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb. - kontrahovani (sažeti) član: - uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren - uz godišnja doba: im Sommer - uz strane sveta: im Norden - uz doba dana: am Vormittag - uz datume: am 6. März - uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini) Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA ... b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen g) Nulti član: - uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben - uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen - u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen - uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin - uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer, Italiener, Sie wird blad Krankenschwester. 3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer. 4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder) Prideve u komparativu i superlativu: - pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste - nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der, die, das längste). a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno). b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch) v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger). 5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich. Prisvojne zamenice: meiner, deiner 6. Frekventne predloge: a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber. b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde d) za poreklo: aus der Schweiz đ) za sredstvo: mit dem Taxi e) za namenu: für Kinder f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse 7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima: a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima g) futur d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja): Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen. - najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom - povratni glagoli: sich waschen , sich die Hände waschen 8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen. b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links. v) za način: zufällig. g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich. 9. Brojeve Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. godine. 10. Upitne rečenice: a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein; b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel. 11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn. Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als 12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre. Ruski jezik Učenici treba da razumeju i koriste: 1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči. Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru složene rečenice. 2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальтo. 3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena : Aнна (Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Mила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь. 4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать, ехать, ездить, идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать., 5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайтe) вслух! Давайтe повторим! Сядьтe! Смотри нe oпoздaй! Пo газонам нe ходить! 6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет нe карандашом, a ручкой. Нет, oнa нe придет. Никого (ничего) не вижу. Ни o ком (чем) не думаю. 7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать пo-русски..; расказать своими словами, написать без ошибок. 8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году. 9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, вo что; за чем, за что; быть у врача, прийти oт врача; идти пo городу (пo улице). 10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; котюм тебе идет; идет! FRANCUSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste1 1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delovac’est ... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire ; c’est toi que j’aime. 2. Sredstva koja ukazuju na lice: a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux; b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa : Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur ! 3. Aktualizatore imenice: a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble; b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin ; Il est boulanger; v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle ?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère; g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne; d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de. 4. Modalitete rečenice: a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher; b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris ? Voulez-vous essayer ? 5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji). 6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa: a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans; b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne ? J’y vais chaque été. 7. Kvalifikaciju: a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave. 8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa: a) predlozi dans, depuis i izraz il y a : Je pars dans deux jours ; On est ici depuis lundi ; Nous sommes arrivés il y a trois jours; b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait ; il m’a dit qu’il allait déménager ; il a promis qu’il nous écrirait. 9. Glagolske načine i vremena: - indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost; - il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; - prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! - imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; - receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine). 10. Sredstva za iskazivanje pogodbe:Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs. ŠPANSKI JEZIK 1. Imenice- receptivno i produktivno a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc. b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros) 2. Pridevi - receptivno i produktivno a. Poređenje prideva: comparativoy superlativorelativo: más bonito que, el más bonito b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo 3. Lične zamenice - receptivno i produktivno a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de... 4. Predlozi - receptivno i produktivno de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc. 5. Glagoli: a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima (- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.) v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno El fin de semana pasado visité a mis abuelos. Lo siento, se me olvidó la tarea en casa. Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas. ¿Has terminado la tarea? Me dijo que lo había hecho. d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar Me gusta este libro. ¿Puedo salir? Quiero viajar a México. Tengo que estudiar mucho. đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno Es importante que estudies lenguas extranjeras. Es necesario que duermas bien. e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno Te recomiendo que viajes a España. ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove Este verano viajaré a España. Te lo diré mañana. z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí) i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que, ... Pienso que le gusta esta película. Dice que te va a prestar el libro. j. Osnovni principi slaganja vremena (prevenstveno receptivno): Me dijo que vendría. Me dijo que lo había hecho. k. Kondicionalne rečenice (prevenstveno receptivno): Si tengo mucho dinero, viajaré a España. Si tuviera mucho dinero, viajaría a España. Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España. 6. Prilozi - receptivno i produktivno a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika). b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc... v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente). g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente. d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc. 7. Brojevi: osnovni do 10000 8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.), b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no) 9. Negacija - receptivno i produktivno No trabaja hoy. No quiero ir al cine esta tarde.	Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU) Mesto realizacije nastave • Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu Preporuke za realizaciju nastave • slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa • rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.) • manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.) • debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu) • rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti • obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate • razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke • u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike • gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativ-nim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost • planira se izrada dva pismena zadatka.
PISANJE Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja	• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja • napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime prethodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji • napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka) • napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik) • piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu
GOVOR Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku	• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije • pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
ČITANJE Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)	• razume kraće tekstove (do 120 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika • razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika	• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije • adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava • adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.) • učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže) • koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

_____________
1Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantičkih gramatika koncipiranih za učenike francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udžbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih učenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvističkih termina u nastavnim materijalima i u procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj, po mogućnosti shematizovanoj formi.

DRUGI STRANI JEZIK

Godišnji fond časova:	70
Razred:	treći
Ciljevi predmeta:	Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), druge vrste tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 1-2 slušanja;
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima u poslovnom okuruženju

OPŠTE TEME
• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera
(mladi i društvene mreže)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

ITALIJANSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti.

6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.

7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.

10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica ?

11. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare);
- Passato prossimo i Imperfetto- građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.

Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.

Veznike e, o, ma.

NEMAČKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e , -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten.

a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja
Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti
a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato : određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März

b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)

Poređenje prideva
- pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr).

a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

5. Frekventne predloge:
a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März,
g) doba dana, godišnje doba: am Abend, im Frühjahr,
d) poreklo: aus der Schweiz
đ) sredstvo: mit dem Taxi
e) namena: fur Kinder

6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola
b) preterit pomoćnih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola
g) futur
d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
- glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
- povratni glagoli: sich waschen

7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)

a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

8. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine.

9. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.

Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob.

11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

RUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:

1) Relaciju slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije.

2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала.

3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...

4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач.

5) Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.

6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.

6) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.

7) Iskazivanje pitanja: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?

8) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет...

9) Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.
Какое сегодня число?Первое февраля.

10) Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо.

11) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь!

12) onstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison?

2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis.

3. Partitivni član: J’ai acheté de la crème solaire.

4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien.

5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre ? Et à ta soeur, tu lui as écrit ? Samo receptivno: Je te le prête avec plaisir !

6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous.

7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage.

8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite ? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez ?! Il vient quand ? Tu habites où ? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi… ?

9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère.

10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi!

11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable?

12. Glagolska vremena:
- prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger);
- složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné.
- futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère.

13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle…

14. Predloge i sažete članove: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo ; il rentre du stade/de l’école à quelle heure ? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi.

15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd.

16. Veznike et, ou, mais.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice- receptivno i produktivno

a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno

a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno

a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...

4. Predlozi (i receptivno i produktivno)

de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Glagoli:

a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno
v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno)
Te recomiendo que viajes a España.
đ. Futur (i receptivno i produktivno)
Este verano viajaré a España.
ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno)
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)
6. Prilozi (i receptivno i produktivno)
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer (o (s))/primera (s), etc.)

8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno):
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija (i receptivno i produktivno)
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po uogama, simulacije, itd.) manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
• izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;
• piše kratka poslovna pisma prema datom modelu poštujući pravila poslovne korespodencije

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj , pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
• jednostavnim rečima opiše lica, predmete iz okruženja i uporedi ih sa drugima.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd).
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120-150 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;

• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove,TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.

• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi)

• Može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči

• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči

• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije

• adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava

• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formanosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)

• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, drštvene mreže)

• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

DRUGI STRANI JEZIK

Godišnji fond časova	64
Razred:	četvrti
Ciljevi predmeta:	Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

CILJ	ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA Učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
SLUŠANJE Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora	• razume kraće dijaloge (do 15 replika / pitanja i odgovora), priče, druge vrste tekstova i pesme o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa • razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih autentičnih tekstova iz svakodnevnog života posle 1-2 slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u supermarketu ili u školi) • razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.) • razume kraće reklame, radio i TV emisije o temama predviđenim nastavnim programom iz domena svakodnevnog jezika kao i poslovnog.	OPŠTE TEME • Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja) • Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika) • Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči • Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima) • Zaštita čovekove okoline (volonterski rad) • Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji) • Istorijski događaji/linosti iz zemalja čiji se jezik uči • Svet kompjutera (prednosti i mane upotrebe kompjutera) KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE • Predstavljanje sebe i drugih • Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima) • Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.) • Davanje jednostavnih uputstava i komandi • Izražavanje molbi i zahvalnosti • Izražavanje izvinjenja • Izražavanje potvrde i negiranje • Izražavanje dopadanja i nedopadanja • Izražavanje fizičkih senzacija i potreba • Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa • Davanje i traženje informacija i obaveštenja • Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta • Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu • Izražavanje pripadanja i posedovanja • Skretanje pažnje • Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja • Traženje i davanje dozvole • Iskazivanje čestitki • Iskazivanje preporuke • Izražavanje hitnosti i obaveznosti • Iskazivanje sumnje i nesigurnosti GRAMATIČKI SADRŽAJI Napomena: U četvrtom razredu četvorogodišnje srednje stručne škole nisu predviđeni novi gramatički sadržaji. U nastavi se sistema-tizuju i utvrđuju oni gramatički sadržaji čije savladavanje učenicima predstavlja posebnu teškoću.	Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU) Mesto realizacije nastave • Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu Preporuke za realizaciju nastave • slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučih zapisa • rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po uogama, simulacije, itd.) • manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.) • debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu) • rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti • obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate • razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke • gramatička građa predviđena dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativ-nim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost • planira se izrada dva pismena zadatka.
PISANJE Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja	• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem • zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao • koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.) • u kratkim formalnim i neformalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja • zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.
GOVOR Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku	• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije • pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • jednostavnim rečima opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta. *Interakcija* • u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku) • učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd) • da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.
ČITANJE Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)	• razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika • razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom • pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi) • može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života • razume kraće tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i predhodno stečena znanja.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika	• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije • adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava • adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formanosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.) • učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, drštvene mreže) • koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• maternji jezik
• istorija
• istorija umetnosti
• sociologija
• filozofija
• muzičko i likovno obrazovanje
• računarstvo i informatika

IZABRANI SPORT

Godišnji fond:	70 ili 64 časa (prema nastavnom planu)
Razred :	drugi, treći ili četvrti razred

Cilj nastave predmeta - izabrani sport jeste da učenici zadovolje svoja interesovanja i potrebe za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fizičke kulture i nastojanje da stečena znanja primenjuju u životu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i učešćem na takmičenjima);

Ciljevi predmeta:
• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu, pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi, tehnike, način vežbanja - treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja;
• socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenju;
• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor:
U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:

atletika

gimnastika

ritmička gimnastika

rukomet

košarka

odbojka

mali fudbal

ples

• Upoznavanje učenika sa vrednostima sporta
• usmereni razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;
• učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;
• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
• poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;
• formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
• socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenju;
• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
• učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
• pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;
• učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
• obavezna realizacija takmičenja na odeljenskom i razrednom nivou;
• zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr;
• stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
• podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).
• upoznavanje učenika sa osnovnim principimna vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

• teorijski objasni vrednosti fizičkih aktivnosti pri učestvovanju u sportskoj igri;
• prikaže tehničke veštine individualne tehnike;
• prikaže, objasni i demonstrira kolektivnu taktiku sportske grane sa kojom se upoznao i učio;
• igra uz primenu pravila igre;
• učestvuje u organizaciji školskih sportskih takmičenja
• primenjuje pravila fer pleja

• Programski sadržaj fizičkog vaspitanja - izabranog sporta čini sledeća struktura:
• razvijanje motoričkih sposobnosti učenika;
• sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavnje i usavršavanje tehnike);
• individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
• teorijsko obrazovanje;
• pravila izabranog sporta;
• organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

• upoznavanje učenika sa vrednostima izabranog sporta;
• upoznavanje učenika sa osnovnim principimna vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

• Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
• savladanost osnovne tehnike i njena primena;
• poznavanje i primena elementarne taktike;
• poznavanje i primena pravila;
• angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

• Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ili dva časa nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu;

• svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda;
• škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova;

• prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja;
• predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole.

• predlog mora biti realan;
• predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi;
• učenici jednog odeljenja mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim razredima ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

• Osnovne karakteristike programa su:
• izbornost;
• da služe potrebama učenika;
• omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;

• program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
• program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.

• Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.

1. U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
• atletika;
• gimnastika;
• ritmička gimnastika;
• rukomet;
• košarka;
• odbojka;
• mali fudbal;
• ples.

2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

• časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja;
• u skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa;
• težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima;
• kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima; Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.;
• kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre;
• na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
• u radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima;

• na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika);
• sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika;
• programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja;
• ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije);
• realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja;
• tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.);
• časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada;
• shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika

• praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
• stanje motoričkih sposobnosti;
• usvojene zdravstveno-higijenske navike;
• dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;
• odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.

2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

ISTORIJA (ODABRANE TEME)

Godišnji fond časova:	70 ili 64 (prema nastavnom planu)
Razred:	drugi, treći ili četvrti razred
Ciljevi predmeta:	1. Sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti; 2. Razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti; 3. Razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta; 4. Sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru); 5. Razvijanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (podsticanje kritičkog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanje multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga).

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Selo i grad nekad i sad	• Proširivanje znanja o promenama u načinu života gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju. • Uočavanje sličnosti i razlika u životu gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju. • Razumevanje odnosa sela i grada u prošlosti i sadašnjosti. • Sticanje znanja o migracijama selo - grad kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva. • Proširivanje znanja o životu seoskog i gradskog stanovništva u Srbiji u XIX i XX veku.	• uoči osnovna obeležja različitih tipova naselja od praistorije do savremenog doba; • izvede zaključak o značaju nastanka gradova; • locira na istorijskoj karti najznačajnije antičke, srednjovekovne i moderne gradove u svetu, Evropi i Srbiji; • opiše način života u gradu u različitim istorijskim periodima (na primeru Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga…); • opiše način život u srpskim gradovima u XIX i XX veku (na primeru Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...); • opiše način život u srpskim selima u XIX i XX veku; • uoči sličnosti i razlike u načinu života u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku; • razume značaj i posledice razvoja modernih gradova; • obrazloži najvažnije uzroke i posledice migracija selo-grad; • uoči razlike u načinu stanovanja između sela i grada kroz istoriju; • uoči razlike u načinu stanovanja između pripadnika različitih društvenih slojeva kroz istoriju.	• Naselja u praistoriji (primeri Vinče i Lepenskog Vira). • Život u antičkim gradovima (primeri Vavilona, grčkih polisa, Aleksandrije, Rima...). • Život u srednjovekovnim gradovima i selima (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Beograda...; srednjovekovni zamak - u miru i za vreme opsade; položaj zavisnog seljaka - obaveze stanovništva, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...). • Život u gradovima i selima u novom veku i savremenom dobu (primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga...; prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između pripadnika različitih društvenih slojeva, migracije; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni aparati; opleminjivanje stambenog prostora). • Život u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku (primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...; osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi; osnovni tipovi seoskih naselja, obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače; migracije selo - grad, razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića, kneza Aleksandra i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza).	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave: Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava. Mesto realizacije nastave: • Teorijska nastava realizuje se u učionici ili odgovarajućem kabinetu. Ocenjivanje: Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja. Okvirni broj časova po temama: • Svakoj od četiri teme koje budu izabrane treba posvetiti četvrtinu časova predviđenih nastavnim planom.
Selo i grad nekad i sad				Preporuke za realizaciju nastave: • zadatak nastavnika je da na početku školske godine od dvanaest ponuđenih nastavnih tema, učenicima predloži šest, od kojih će oni, kao grupa, u skladu sa svojim sklonostima, izabrati četiri, • struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja, • za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare, • sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode, nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,
Kultura odevanja i ishrane nekad i sad	• Proširivanje znanja o promenama u načinu odevanja i ishrani kroz istoriju. • Uočavanje promena u načinu odevanja kod Srba kroz istoriju. • Uočavanje uloge različitih kulturnih uticaja na način odevanja i ishranu kod Srba kroz istoriju.	• uoči osnovna obeležja kulture odevanja od antike do savremenog doba; • identifikuje osnovna obeležja kulture odevanja kod Srba kroz istoriju; • navede i uporedi razlike u načinu odevanja između sela i grada kroz istoriju; • navede i uporedi razlike u načinu odevanja između pripadnika različitih društvenih grupa kroz istoriju; • prepozna i razume uticaje različitih kultura na način odevanja kod Srba kroz istoriju; • prepozna i razume uticaje različitih kultura na način ishrane kod Srba kroz istoriju; • navede i uporedi karakteristike ishrane u različitim istorijskim periodima.	• Kultura odevanja od antike do danas (materijali, način obrade i bojenje, razlike u odevanju kod pripadnika različitih društvenih grupa; pojava veštačkih materijala, stilovi u odevanju, modne kuće, pojava modne industrije, svakodnevna i svečana odeća, džins kao karakteristika odevanja mladih u čitavom svetu; nakit, frizure, šminka, parfemi...). • Odevanje kod Srba kroz istoriju (materijali i tkanine - kudelja, konoplja, čoja, krzno, koža, lan, svila; razlika u odevanju kod Srba u Habzburškom i Osmanskom carstvu, kao i kod pripadnika različitih društvenih grupa; građansko odelo i evropski uzori u oblačenju srpskog građanskog staleža; uniforme državnih činovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja, savremeni način odevanja). • Kultura ishrane od antike do danas (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, načini čuvanja hrane, piće, rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; posni i mrsni ciklusi; nacionalna kuhinja kod Srba, uticaji drugih kuhinja; konzumiranje kafe i duvana, upotreba istočnjačkih začina, ponašanje za stolom, pribor za jelo; kuhinjski aparati; restorani "brze hrane").	Preporuke za realizaciju nastave: • program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke), • u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda, • važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja, • nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično, • posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
Vojska, oružje i rat nekad i sad	• Proširivanje znanja o razvoju vojne tehnike i promenama u načinu ratovanja kroz istoriju. • Proširivanje znanja o razvoju vojske i načinu ratovanja kod Srba kroz istoriju. • Razvijanje kritičkog stava prema ratu.	• uoči osnovna obeležja ratova i vojne organizacije i tehnike od antike do savremenog doba; • razume uticaj naučno-tehnoloških dostignuća na promene u načinu ratovanja kroz istoriju; • uoči karakteristike razvoja oružja i vojne organizacije; • uoči osnovna obeležja vojne organizacije kod Srba kroz istoriju; • navede i uporedi karakteristike ratovanja u različitim periodima; • razume ulogu pojedinca u ratu (vojskovođa, oficira, regruta, civila); • argumentovano diskutuje o ratu i njegovim posledicama na život ljudi.	• Vojska, oružje i rat kroz istoriju (vojnička oprema - odeća, oklopi, štitovi, oružje; rodovi vojske, opsadne sprave, uvežbavanje ratničkih veština, viteški turniri, megdani, pojava vatrenog oružja - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, život vojnika u ratu i miru; žene u vojsci; međunarodne konvencije o pravilima ratovanja, najveće vojskovođe). • Vojska kod Srba kroz istoriju (srpska vojska u srednjem veku - oprema, način ratovanja; Srbi u austrijskoj i osmanskoj vojsci; vojska ustaničke Srbije; vojna organizacija u XIX i XX veku u srpskoj i jugoslovenskoj državi; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije; srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja).	Preporuke za realizaciju nastave: • dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja, • u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, • nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, • u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
Novac i banke kroz istoriju	• Proširivanje znanja o ulozi novca i banaka u ekonomskim sistemima kroz istoriju. • Usvajanje znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu nekad i sad. • Proširivanje znanja o istoriji novca i razvoju bankarstva kod Srba.	• uoči osnovne karakteristike i funkcije novca od antike do savremenog doba; • izvede zaključak o ulozi i značaju banaka kroz istoriju; • uoči osnovna obeležja istorijata srpskog novca i banaka kroz istoriju; • primeni stečeno znanje o novcu i bankama u svakodnevnom životu.	• Numizmatika (kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca). • Novac i banke u sadašnjosti (novac kao mera vrednosti, platežno sredstvo i jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, novac u savremenom potrošačkom društvu…). • Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...). • Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).	Preporuke za realizaciju nastave: • da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture, • treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
Verski život i običaji kroz istoriju	• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima u prošlosti i sadašnjosti. • Uočavanje prožimanja verovanja i kulture kroz istoriju. • Sagledavanje sličnosti i razlika u verovanjima i običajima nekad i sad. • Proširivanje znanja o verovanjima i običajima kod Srba kroz istoriju.	• uoči osnovna obeležja verovanja od praistorije do savremenog doba; • navede i uporedi karakteristike običaja i verovanja u različitim periodima; • identifikuje sličnosti i razlike u običajima različitih verskih zajednica; • uoči uticaj verovanja i običaja na kulturno stvaralaštvo; • razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kroz istoriju; • razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kod Srba kroz istoriju; • prepozna i razume osnovne odlike verskog života i običaja kod Srba kroz istoriju.	• Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, obredi i ritualni predmeti...). • Verovanja starih Grka i Rimljana (proročišta, zagrobni život, sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima...). • Religije Dalekog istoka. • Verski život i običaji u srednjem veku (glavne odlike hrišćanstva, islama i judaizma; obeležja različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima; obeležavanje verskih praznika, strahovi srednjovekovnog čoveka). • Verski život i običaji u novom veku i savremenom dobu (verski identitet, sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).	Preporuke za realizaciju nastave: • u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme, • poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština, • u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti, • određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta, • tokom rada sa učenicima potrebno je stalno praviti poređenja sa savremenim dobom, čime se naglašava shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvo sadržaja iz prošlosti,
Obrazovanje i vaspitanje kroz istoriju	• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kroz istoriju. • Uočavanje sličnosti i razlika u obrazovanju i vaspitanju nekad i sad. • Razumevanje uticaja privrednog razvoja na kvalitet obrazovanja. • Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kod Srba kroz istoriju.	• uoči osnovna obeležja obrazovanja i vaspitanja od antike do savremenog doba; • opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kroz istoriju; • opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kod Srba kroz istoriju; • uporedi karakteristike obrazovanja i vaspitanja u različitim periodima; • izvede zaključak o značaju obrazovanja i vaspitanja u životu ljudi; • prepozna međusobnu uslovljenost stepena privrednog razvitka i kvaliteta obrazovanja.	• Obrazovanje i vaspitanje u starom veku (Egipat, Mesopotamija, stara Grčka i Rim). • Obrazovanje i vaspitanje u srednjem veku (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje škola i univerziteta, uticaj crkve na obrazovanje i vaspitanje...). • Obrazovanje i vaspitanje u novom veku i savremenom dobu (pojava štamparstva i širenje pismenosti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja, školskih udžbenika; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika...). • Obrazovanje i vaspitanje kod Srba (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; značaj Hilandara, prosvetiteljski rad u ustaničkoj Srbiji, osnivanje svetovnih škola, osnivanje Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta; jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece; stipendiranje učenika).	Preporuke za realizaciju nastave: • zadatak nastavnika je i da podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, da ih usmerava na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose, čime se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku i podstiče razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima, • ovaj predmet pruža velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionica, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa, • nastavnik treba da teži kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija...),
Komunikacije, putovanja i turizam nekad i sad	• Uočavanje značaja komunikacija i njihovog razvoja u istoriji društva. • Razumevanje uticaja komunikacija na upoznavanje i približavanje država, naroda i njihovih kultura.	• opiše razvoj komunikacija od praistorije do savremenog doba; • navede i uporedi karakteristike komunikacije u različitim periodima; • izvede zaključak o značaju komunikacije u životu ljudi kroz istoriju; • razume posledice razvoja modernih komunikacija; • izvede zaključak o uticaju razvoja komunikacija na integraciju svake nacije i društva; • koristi informacije sa istorijske karte i poveže ih sa stečenim znanjem o komunikacijama; • uoči uticaj komunikacija na približavanje država, naroda i njihovih kultura.	• Komunikacije, putovanja i turizam kroz istoriju (uticaj trgovine i vojnih pohoda na razvoj komunikacija; hodočašća - sveta mesta, misionari; značajni sajmovi, razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).	Preporuke za realizaciju nastave: • u izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada, a nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet, • u pripremi i realizaciji časova nastavnicima može koristiti sledeća literatura: D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Beograd 2008. D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006. D. Babac, Č. Vasić, M. Marković, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007. D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.
Društveni i porodični život kroz istoriju	• Produbljivanje znanja o razvoju društvenog i porodičnog života kroz istoriju. • Uočavanje sličnosti i razlika u društvenom i porodičnom života nekad i sad. • Proširivanje znanja o društvenom i porodičnom životu kod Srba kroz istoriju.	• identifikuje osnovna obeležja društvenog života od antike do danas; • identifikuje osnovna obeležja porodičnog života od antike do danas; • navede osnovna obeležja društvenog života kod Srba kroz istoriju; • navede osnovna obeležja porodičnog života kod Srba kroz istoriju; • uporedi karakteristike društvenog i porodičnog života u različitim periodima; • uoči sličnosti i razlike u načinu obeležavanja praznika kroz istoriju; • istakne odlike društvenog i porodičnog života danas u odnosu na ranije epohe.	• Društveni život od antike do danas (igre, gozbe, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, maskiranje, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači; balovi, pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere, književne družine i čitališta, koncerti, bioskopi, igre na sreću, savremena popularna muzika). • Društveni život kod Srba kroz istoriju (osnovni praznici i njihov značaj; uticaj političkih prilika na praznike i praznovanja, radni i neradni dani; različiti oblici društvenih aktivnosti na selu i u gradu...). • Porodični odnosi od antike do danas (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici, tradicionalni i moderni pogledi na porodicu; promene u odnosima među polovima...). • Porodični odnosi kod Srba kroz istoriju (položaj muškarca, žene i deteta; svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici - krsna slava...)	Preporuke za realizaciju nastave: V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007. M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989. S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005. E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006. A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001. P. Vilar, Zlato i novac u povijesti 1450-1920, Beograd 1990. A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005. R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008. K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006. S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.
Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju	• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju. • Razumevanje uticaja fotografije, filma, radija i televizije na društveni, politički i kulturni život. • Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji. • Uočavanje značaja fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora.	• uoči osnovna obeležja razvoja fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju; • izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije u životu pojedinca i čitavog društva; • izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora; • opiše razvoj fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji; • razume posledice razvoja fotografije, filma, radija i televizije.	• Značaj fotografije, filma, radija i televizije (kao tehničkih dostignuća, načina umetničkog izražavanja, sredstava masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao istorijskih izvora). • Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi; prva filmska projekcija, film kao izvor informacija o događajima; film kao masovna zabava i industrija; početak ere zvučnog filma, pojava animiranih filmova; pojava kolor filmova; filmski festivali i nagrade; osnivanje radio-stanica, pojava televizije; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku). • Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasija Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi i bioskopi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, kućni radio i TV aparati kao pokazatelji životnog standarda).	Preporuke za realizaciju nastave: Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996. A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004. Istorija privatnog života, I-V, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000-2004. M. Jovanović-Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008. D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985. Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999. P. J. Marković, Beograd 1918-1941, Beograd 1992. P. J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996. P. J. Marković, Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007. M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995. J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.
Briga o telu i zdravlju kroz istoriju	• Produbljivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kroz istoriju. • Uočavanje uticaja ekonomskog i kulturnog razvitka na stepen zdravstvene kulture. • Proširivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kod Srba.	• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture od antike do danas; • uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture kod Srba kroz istoriju; • navede i uporedi različite metode lečenja kroz istoriju; • razume povezanost stepena ekonomskog i kulturnog razvitka i zdravstvene kulture; • razume značaj humanitarnih organizacija i njihovog delovanja.	• Briga o telu i zdravlju od antike do danas (bolesti ljudi, higijenski uslovi, epidemije, razvoj medicine, medicinski instrumenti, lekovi i lekovito bilje, zdravstvene ustanove - manastirske bolnice, sanatorijumi, stacionari, domovi zdravlja, apoteke; načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije). • Briga o telu i zdravlju kod Srba (uticaj životnih uslova i higijenskih prilika na pojavu bolesti; najčešće bolesti i epidemije, narodna medicina i nadrilekarstvo, manastirske bolnice; prve bolnice i lekari, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša, osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu...).	Preporuke za realizaciju nastave: D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987. Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001. E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006. R. Plat, Svet filma, Beograd 2006. Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović - Dušanić i D. Popović, Beograd 2004. Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005. Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili A. Stolić i N. Makuljević, Beograd 2006.
Grbovi i zastave nekad i sad	• Produbljivanje znanja o razvoju grbova i zastava i njihovom značaju u istoriji. • Upoznavanje sa razvojem, ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda.	• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kroz istoriju; • uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kod Srba kroz istoriju; • izvede zaključak o značaju grbova i zastava kroz istoriju; • navede najčešće heraldičke simbole; • opiše izgled i poreklo savremenog srpskog grba i zastave.	• Uloga i značaj grbova i zastava (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...; pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli; pojava prvih zastava - veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog; osnovni elementi zastava). • Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo savremenog srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih država i dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).	Preporuke za realizaciju nastave: Privatni život kod Srba u dvadesetom veku, priredio M. Ristović, Beograd 2007. R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000. R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006. R. Radić, Carigrad - priče sa Bosfora, Beograd 2007. Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001. D. Stojanović, Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, Beograd 2008. Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996. N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006. Dž. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006. F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.
Sport nekad i sad	• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kroz istoriju. • Uočavanje sličnosti i razlika u sportskim igrama i nadmetanjima nekad i sad. • Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kod Srba.	• uoči osnovna obeležja sporta od antike do savremenog doba; • razume ulogu i značaj sporta u ljudskom društvu; • imenuje i opiše sportske discipline zastupljene na antičkim Olimpijskim igrama; • navede i uporedi karakteristike sportskih nadmetanja u različitim periodima; • opiše razvoj sportskog života kod Srba.	• Uloga i značaj sporta od antike do savremenog doba (sport kao deo brige o zdravlju i kao zabava; sport i Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj kao osnov sportskih igara savremenog doba; sportska nadmetanja kroz istoriju - najpopularniji sportovi, amaterski i profesionalni sport, moderne Olimpijske igre). • Sport kod Srba kroz istoriju (narodne i pastirske igre kao prva sportska nadmetanja, prva sportska društva, osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi; savremeni sport i sportski život).	Preporuke za realizaciju nastave: F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004. F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005. F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006. S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.

Korelacija sa drugim predmetima

• Srpski jezik i književnost
• Geografija
• Građansko vaspitanje
• Verska nastava
• Likovna kultura
• Muzička kultura

FILOZOFIJA

Godišnji fond časova:	64
Razred:	četvrti
Ciljevi predmeta:	• Upoznavanje sa smislom osnovnih filozofskih pitanja, istorijom filozofije, najčuvenijim filozofima, filozofskim pravcima i disciplinama. • Uvođenje u metodu filozofije kao misaone delatnosti koja se razvija postavljanjem pitanja, uviđanjem problema, argumentisanjem u korist sopstvenih i suprotnih teza sa krajnjim ciljem da se dođe do istine. • Osposobljavanje učenika za samostalno, kritičko razmišljanje i formiranje stavova o društvenim problemima, razvijanje građanske svesti o značaju sloboda, solidarnosti i ekologije za razvoj harmoničnog društva • Pokazivanje da se u filozofiji kao teorijsko-misaonoj delatnosti stvaraju vodeće vrednosti, ideje i istine na kojima se temelji evropska kultura

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u filozofiju	• Upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima o filozofiji i njeno razlikovanje od drugih nauka, umetnosti i religije • Upoznavanje učenika sa filozofskim pitanjima, filozofskim disciplinama i različitim filozofskim gledištima	• odredi pojam i predmet filozofije • navede filozofske discipline i razlikuje pravce unutar disciplina	• Ime i pojam filozofije • Odnos filozofije prema nauci, umetnosti i religiji • Filozofske discipline i pravci	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (30 časova) • razgovori, testovi i debate (22 časa) • radionice (8 časova) • prikazivanje filmova (4 časa) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe od po 4 učenika prilikom realizacije: • radionica Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava i radionice se realizuju u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje rada na času 2. testove primene znanja Okvirni broj časova po temama • 1 (4 časa) • 2 (24 časa) • 3 (12 časova) • 4 (11 časova) • 5 (6 časova) • 6 (7 časova)
Antička i srednjovekovna filozofija	• Upoznavanje učenika sa istorijom antičke i srednjovekovne filozofije • Osposobljavanje učenika za učestvovanje u argumentovanoj i tolerantnoj diskusiji	• razlikuje pesničko-mitološke vizije o nastanku sveta od pojmovnog mišljenja • objasni pojmove počela (arhe-a) i da uporedi različita shvatanja ovog pojma kod pretsokratskih mislioca • opiše sadržaj pojmova logos, fizis, kosmos • razlikuje suprotnosti: jedno - mnoštvo, kretanje - mirovanje, konačno - beskonačno, promenljivo - nepromenljivo • primenjuje neku od Sokratovih metoda (majeutika, ironija, indukcija) • izdvoji glavne optužbe protiv Sokrata • objasni Platonovu teoriju ideja preko "Mita o pećini" iz dijaloga "Država" • navede vrste vladavine prema Platonovom učenju i opiše njegovu viziju idealne države • primeni Aristotelovu teoriju o četiri uzroka na konkretne predmete • da uspostavi uzajamni odnos sreće, materijalnih dobara, mudrosti i drugih vrlina • uporedi srednjovekovnu i antičku filozofiju	• Konačno i beskonačno, večno i promenljivo, nepokretno i pokretno: Tales, Anaksimen, Heraklit, Pitagora, Parmenid, Zenon, Empedokle, Anaksagora i Demokrit • Etički i saznajni relativizam: sofisti i Sokrat, • Sokratova metoda, njen filozofski značaj i odbrana Sokratova • Sokratske škole • Platonova teorija ideja i učenje o državi • Aristotel kao osnivač logike • Aristotelova metafizika i teorija uzroka • Etička stanovišta Aristotela, Epikura i Stoika • Glavne teme srednjovekovne filozofije, upliv hrišćanstva i odnos vere i znanja
Moderna filozofija	• Osposobljavanje učenika da prepoznaju specifičnosti moderne epohe • Upoznavanje učenika sa značajem metode za sticanje novih saznanja • Razvijanje kritičkih sposobnosti učenika u odnosu na nauku i religiju • Razvijanje sposobnosti kod učenika za etički argumentovanom odbranom vlastitih stavova	• povezuje vrednosti antičkog perioda sa renesansom. Prepoznaje sadržaje iz oblasti književnosti, istorije i umetnosti i sklapa celinu • poveže stav "Znanje je moć" sa pronalascima koji su se dogodili u vremenu renesanse • objasni smisao indukcije kao nove metode istraživanja i ovladavanja prirodom • objasni smisao metodske sumnje kod Dekarta i stava "mislim, dakle, postojim" • navede četiri Dekartova pravila metode • razume pojam supstancije na primeru jednog predstavnika racionalizma • definiše teoriju saznanja i povezuje empirizam sa kritikom teorije urođenih ideja • demonstrira kauzalitet na primerima iz svakodnevnog života • nabroji najvažnije predstavnike prosvetiteljstva i navede osnovne ideje tog pravca • objasni Kantov kopernikanski obrt • razlikuje pojmove kategoričkog i hipotetičkog imperativa. Navodi primere • prepoznaje osnovne teze idealizma	• Promene koje donosi renesansa, formula "znanje je moć", nova metoda i idoli kod Frensisa Bekona. • Dekartova metoda • Spinozino etičko učenje. • Lajbnicova metafizika (monadologija) • Empirizam Džona Loka • Hjumova kritika metafizike i pojma uzročnosti • Prosvetiteljstvo: osnovne karakteristike, značaj i nosioci • Kantova kritika čistog uma i kopernikanski obrat u teoriji saznanja • Kantova etika • Hegelova apsolutna ideja
Savremena filozofija	• Upoznavanje učenika sa osnovnim karakteristikama savremenog doba • Razvijanje kod učenika kritičkog odnosa prema društvenim pojavama	• uviđa smisao Marksovog zahteva za revolucijom • imenuje osnovne teme Ničeove filozofije • objasni pojam egzistencije i prepoznaje situacije egzistencijalnog izbora • uviđa bogatstvo pravaca u savremenoj filozofiji. Kratko opisuje njihove karakteristike	• Marksova filozofija i teorija društva • Ničeova kritika dekadencije 19. veka, pojmovi volje za moć, prevrednovanja vrednosti i nadčoveka • Egzistencija u savremenom dobu, sukob pojedinca i društva kod Kjerkegora, Kamija i Sartra • Kontov pozitivizam i nepoverenje prema metafizici, • Ostali pravci savremene filozofije (fenomenologija, pragmatizam, strukturalizam, kritička teorija i postmoderna)
Savremeni filozofski problemi	• Osposobljavanje učenika za snalaženje u savremenim raspravama	• samostalno pripremi za diskusiju koristeći literaturu i internet • diskutuje i obrazlaže vlastiti stav o nekom savremenom problemu • prepoznaje karakteristike savremenog doba i prepoznaje činjenice koje bi zahtevale filozofsko objašnjenje	• Rod, pol i filozofija • Univerzalnost i multikulturalizam • Postmoderno stanje: nestanak velikih priča, relativizacija i individualizacija • Živimo li u postideološkom vremenu? • Odnos virtuelne realnosti i stvarnosti

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Sociologija
• Ekologija
• Građansko vaspitanje
• Veronauka
• Logika sa etikom

LOGIKA SA ETIKOM

Godišnji fond časova:	70
Razred:	treći
Ciljevi predmeta:	• Sticanje osnovnih znanja o logici i etici i shvatanje značaja tih znanja za jasno razmišljanje i razvoj ličnosti • Upoznavanje sa elementima i zakonima logike i razumevanje uloge koju logika ima u nauci i svakodnevnom životu • Razumevanje pojmova koji se javljaju u etičkim raspravama i razvijanje senzibiliteta za etička pitanja savremenog društva • Osposobljavanje učenika za samostalno, kritičko razmišljanje i formiranje stavova o društvenim problemima

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u logiku	• Uvođenje učenika u predmet logike	• prepozna da i sam već koristi logiku kao i gramatiku • razlikuje mišljenje od mašte, nadanja, opažanja i navodi primere iz svakodnevnog života • iskaže definiciju logike, razume i opiše u čemu se sastoji formalni karakter logike • razlikuje principe mišljenja, navede primere za osnovne logičke principe i simbolički ih prikazuje	• Pojam i podela logike. • Logika kao nauka o formi mišljenja • Osnovni logički principi (identitet, neprotivurečnost i isključenje trećeg)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (22 časa) • obrada i provera znanja (20 časa) • radionice - debate (22 časa) • prikazivanje filmova (6 časova) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe od po 4 učenika prilikom realizacije: • radionica Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava i radionice se realizuju u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate • Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija • Koristiti aktuelne primere vezane za struku učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. Opažanja nastavnika - praćenje rada na času 2. Pitanja - odgovori Okvirni broj časova po temama • 1 (3 časa) • 2 (7+7+10 časova) • 3 (5 časova) • 4 (4 časa) • 5 (14 časova) • 6 (14 časova)
Formalna logika: • pojam • sud • zaključak	• Razvoj saznanja o pojmu i odnosima među pojmovima • Upoznavanje učenika sa strukturom suda, vrstama sudova i odnosima između sudova • Osposobljavanje učenika za logičko zaključivanje	• uvidi razliku između pojma, termina, opažaja, predmeta, predstave • razlikuje obim i sadržaj pojma, uviđa odnos između obima i sadržaja, navodi primer za obim i sadržaj i definiše obim i sadržaj pojma • prepoznaje i imenuje pojmove, nabraja ih, uočava razliku između pojedinačnih i opštih pojmova • prepoznaje odnose među pojmovima i imenuje ih (subordinacija, koordinacija, kontrarnost) i grafički prikazuje odnose među pojmovima • navede delove definicije • daje primere definicije iz svoje struke • razlikuje preširoku i preusku definiciju • razlikuje članove deobe od principa deobe • uviđa značaj principa deobe samostalno izvodi jednu deobu • razlikuje subjekat i predikat suda i uviđa značaj kopule za kvalitet suda • prepoznaje formu složenog suda, razlikuje i imenuje logičke veznike (negacija, konjukcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija) i navodi primere • razlikuje kvantitet i kvalitet suda, prepoznaje formu a, e, i, o suda i navodi primere • imenuje odnose među sudovima • prepoznaje induktivno, deduktivno i zaključivanje po analogiji na primerima iz svakodnevnog života • uviđa da i sam koristi navedene forme zaključivanja, imenuje ih i razlikuje • demonstrira konverziju i obverziju na primerima • navede i objasni četiri figure silogizma • izvodi zadate moduse silogizma • izlaže primere za hipotetički i disjunktivni silogizam • povezuje forme zaključivanja u obliku dokaza	• Razlika između pojma, stvari i predstave, Vrste pojmova • Obim i sadržaj pojma • Odnosi među pojmovima • Definicija i deoba • Sud i vrste sudova • Istinosna vrednost složenih sudova (negacija, konjukcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija) • Kombinovana podela sudova, raspodeljenost pojma • Odnosi među sudovima (logički kvadrat) • Vrste zaključivanja • Neposredno zaključivanje - konverzija, obverzija, logički kvadrat • Posredno zaključivanje - indukcija, analogija i dedukcija • Figure kategoričkog silogizma, modusi kategoričkog silogizma • Hipotetički i disjunktivni silogizam • Dokaz • Primeri induktivnog i deduktivnog zaključivanja u naukama.
Logičke greške	• Osposobljavanje učenika za uočavanje grešaka u argumentaciji, zaključivanju i dokazivanju	• razlikuje slučajne od namernih logičkih grešaka • primenjuje forme zaključka i dokaza • prepoznaje i imenuje logičke greške: uvođenje četvrtog pojma u silogizam, neraspodeljen pojam, zamena teza, argumentum ad hominem, post hoc ergo propter hoc.	• Paralogizmi i sofizmi • Greške u zaključku • Greške u dokazu • Greške u argumentaciji
Pojam i značaj etike	• Razvoj saznanja o pojmu i predmetu etike, značaju moralnih normi za život pojedinca u društvu	• nabraja pravila (norme) iz različitih sfera života • izdvaja pravila koja slobodno prihvatamo i razlikuje ih od onih koja imaju spoljašnje poreklo • definiše predmet etike	• Nastanak i predmet etike • Pojam norme i pojam morala • Razlika između običajnih, pravnih i etičkih normi
Lični identitet, sloboda i odgovornost	• Razvoj saznanja o identitetu, formiranju identiteta i o fluidnosti identiteta preko socijalnih uloga • Razvoj sposobnosti identifikovanja razlikovanja pojmova pol i rod i uticaj kulture na formiranje pojmova pola i roda (razlike u kulturama) • Formiranje stava o ulozi medija u kreiranju identiteta	• nabraja kako se sve manifestuje lični identitet • razlikuje uticaje koji formiraju lični identitet (razlikuje rod i pol) • uviđa kolika je moć vizuelnog identiteta • prepoznaje uticaj medija na kreiranje vizuelnog identiteta • uočava razliku između modnih i etičkih imperativa • suprotstavlja medijski nametnute životne ideale i etičke vrednosti	• Uloga vizuelnog identiteta u formiranju ličnog identiteta - međusobni uticaji • Pojmovi pola i roda • Uticaj medija na relativizaciju etičkih vrednosti • Estetski i etički ideal • Telo i intervencije na telu • Sajber identitet, moral i sloboda izbora
Osnovne etičke norme i vrednosti	• Upoznavanje učenika sa osnovnim etičkim normama i vrednostima i razvijanje ličnog vrednosnog sistema	• prepoznaje važnije ljudske vrednosti • razlikuje slobodne od samovoljnih i nametnutih postupaka • shvata postojanje slobode izbora kao uslova moralnog postupanja • razume vezu između izbora i odgovornosti • upoređuje odgovorne i neodgovorne postupke • može da raspravlja o tome da li je izvor morala u nama ili izvan nas (autonomna i heteronomna etika) • uviđa razliku između osnovnih etičkih pravaca	• Prijateljstvo • Vernost • Porodica • Ljubav • Moralno dobro • Donacija organa • Surogat majka • Kloniranje

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Građansko vaspitanje
• Srpski jezik i književnost
• Istorija
• Veronauka

NEORGANSKA HEMIJA

Godišnji fond časova:	70 časova
Razred:	drugi ili treći razred
Ciljevi predmeta:	• Razvoj sistema hemijskog znanja kao podrške za dalje profesionalno obrazovanje na univerzitetskom nivou; • Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u hemiji; • Razvoj odgovornosti, sistematičnosti, preciznosti i pozitivnog stava prema učenju; • Razumevanje korisnosti od hemijske proizvodnje u savremenom društvu; • Razumevanje prirodnih pojava i procesa i hemijskog pristupa u njihovom izučavanju; • Razumevanje odnosa između strukture supstanci, njihovih svojstava kao i mogućnosti njihove primene; • Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu; • Razvoj osetljivosti za probleme i sposobnosti rešavanja problema, logičkog i kritičkog mišljenja; • Razvoj svesti o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama; • Razvoj svesti o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
1. grupa elemenata PSE	• Proširivanje znanja o elementima 1. grupe PSE i njihovim jedinjenjima	• Navede i objasni svojstva elemenata prve grupe • Objasni zavisnost svojstava elemenata od njihove elektronske konfiguracije • Objasni svojstva i izotope vodonika • Objasni ulogu vode u prirodi i njene anomalije kao posledicu vodonične veze • Navede i objasni karakteristična jedinjenja natrijuma i kalijuma, njihova svojstva i upotrebu • Objasni nastanak superoksida • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora	• svojstva elemenata 1. grupe PSE • vodonik i voda • natrijum, NaOH, NaHCO3, Na2CO3, NaNO3 • kalijum, KOH, KNO3 • Superoksidi • Izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • demonstrirati različitu reaktivnost ovih elemenata • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 1. grupa elemenata PSE • teorijska nastava (10 časova).
2. grupa elemenata PSE	• Proširivanje znanja o elementima 2. grupe PSE i njihovim jedinjenjima	• Navede i objasni opšta svojstva elemenata druge grupe • Objasni zavisnost svojstava elemenata od njihove elektronske konfiguracije • Objasni ponašanje berilijuma • Navede i objasni karakteristična jedinjenja magnezijuma i kalcijuma, njihova svojstva i upotrebu • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora	• Svojstva 2. grupe PSE (izuzetak kod berilijuma) • magnezijum, MgO, Mg(OH)2 • kalcijum, Ca(OH)2, CaO, CaCO3 • Izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 2. grupa elemenata PSE • teorijska nastava (10 časova).
13. i 14. grupa elemenata PSE	• Proširivanje znanja o elementima 13. grupe PSE i njihovim jedinjenjima • Proširivanje znanja o elementima 14. grupe PSE i njihovim jedinjenjima	• Navede i objasni svojstva elemenata 13. grupe • Objasni zavisnost svojstava elemenata od njihove elektronske konfiguracije • Navede i objasni svojstva aluminijuma i njegovih jedinjenja Navede i objasni svojstva elemenata 14. grupe • Navede i objasni ponašanje oksida ugljenika i karbonatne kiseline • Navede i objasni ponašanje i upotrebu oksida silicijuma i natrijum-silikata • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora	• Svojstva elemenata 13. grupe PSE • aluminijum i njegova jedinjenja • svojstva elemenata 14. grupe PSE • ugljenik i njegova jedinjenja • silicijum i njegova jedinjenja • Izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 13. i 14. grupa elemenata PSE • teorijska nastava (10 časova).
15. grupa elemenata PSE	Proširivanje znanja o elementima 15.grupe PSE i njihovim jedinjenjima	• Navede i objasni svojstva elemenata 15. grupe • Objasni zavisnost svojstava elemenata od njihove elektronske konfiguracije • Navede i objasni svojstva i upotrebu azota i njegovih jedinjenja • Navede i objasni svojstva i upotrebu fosfora i njegovih jedinjenja • Navede i objasni ponašanje hidrida elemenata ove grupe • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora	• Svojstva elemenata 15. grupe PSE • azot i njegova jedinjenja (NH3, oksidi, HNO2, HNO3, soli ovih kiselina) • fosfor i njegova jedinjenja (PH3 oksidi, H2PHO3, H3PO4, soli ovih kiselina) • Izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 15. grupa elemenata PSE (teorijska nastava (14 časova)
16. grupa elemenata PSE	• Proširivanje znanja o elementima16. grupe PSE i njihovim jedinjenjima	• Navede i objasni svojstva elemenata 16. grupe • Objasni zavisnost svojstava elemenata od njihove elektronske konfiguracije • Navede i objasni svojstva i upotrebu kiseonika i njegovih jedinjenja (peroksidi, oksidi i superoksidi) • Navede i objasni svojstva i upotrebu sumpora i njegovih jedinjenja • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora	• Svojstva elemenata 16. grupe PSE • Kiseonik i njegova jedinjenja (peroksidi, oksidi i superoksidi) • Sumpor i njegova jedinjenja (H2S, oksidi, H2SO3, H2SO4, soli) Izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 16. grupa elemenata PSE • teorijska nastava (8 časova)
17. i 18. grupa elemenata PSE	• Proširivanje znanja o elementima 17. grupe PSE i njihovim jedinjenjima • Proširivanje znanja o elementima 18. grupe PSE	• Navede i objasni svojstva elemenata 17. grupe PSE • Objasni zavisnost svojstava elemenata od njihove elektronske konfiguracije • Navede i objasni svojstva i upotrebu halogenih elemenata i njihovih jedinjenja (hidrida, oksida, kiselina i soli) • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora • Navesti opšte karakteristike elemenata 18. grupe PSE	• Svojstva elemenata 17. grupe PSE • Najvažnija jedinjenja elemenata 17. grupe PSE • Izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora) • Svojstva elemenata 18. grupe PSE	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 17. grupa elemenata i 18. grupa elemenata PSE teorijska nastava (8 časova)
Prelazni elementi	• Sticanje znanja o prelaznim elementima i njihovim jedinjenjima	• Navede i objasni opšta svojstva prelaznih elemenata • Navede i objasni svojstva i upotrebu hroma, mangana, kobalta, gvožđa, bakra, cinka, srebra, žive i njihovih jedinjenja • Izračuna maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinsku i masenu koncentraciju, pH rastvora	• Svojstva hroma i njegovih soli • Svojstva mangana, KMnO4 • Kobalt kao biogeni element • Svojstva gvožđa, dobijanje, Fe(OH)3, soli, kompleksna jedinjenja, gvožđe kao biogeni element • Svojstva bakra, Cu(OH)2, soli, kompleksna jedinjenja • Svojstva cinka i njegovih jedinjenja-amfoternost • Svojstva srebra, AgNO3, kompleksna jedinjenja • Svojstva žive i njena jedinjenja izrada zadataka (maseni udeo elemenata u jedinjenju, maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora), količinska i masena koncentracija, pH rastvora)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • koristiti PSE, šeme, slike, grafofolije • demonstrirati karakteristična svojstva elemenata i njihovih jedinjenja • navesti upotrebu jedinjenja • primenjivati različita izračunavanja • sadržaje ove teme povezati sa temom klase neorganskih jedinjenja • koristiti pribor, posuđe i supstance koje su potrebne za demonstraciju ogleda Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi Prelazni elementi teorijska nastava (10 časova).

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Hemija prvog razreda
• Fizika
• Matematika
• Ekologija
• Analitička hemija

RAČUNANJE U HEMIJI

Godišnji fond časova:	64 časa
Razred:	četvrti razred
Ciljevi predmeta:	• Razvoj sistema hemijskog znanja kao podrške za dalje profesionalno obrazovanje na univerzitetskom nivou; • Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u hemiji; • Razvoj odgovornosti, sistematičnosti, preciznosti i pozitivnog stava prema učenju; • Razumevanje korisnosti od hemijske proizvodnje u savremenom društvu; • Razumevanje prirodnih pojava i procesa i hemijskog pristupa u njihovom izučavanju; • Razumevanje odnosa između strukture supstanci, njihovih svojstava kao i mogućnosti njihove primene; • Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu; • Razvoj osetljivosti za probleme i sposobnosti rešavanja problema, logičkog i kritičkog mišljenja; • Razvoj svesti o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama; • Razvoj svesti o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Hemijski zakoni - zadaci	• Primeniti hemijske zakone u različitim izračunavanjima • Primeniti gasne zakone u različitim izračunavanjima	• odredi maseni odnos elemenata u jedinjenju • izračuna maseni udeo elementa u jedinjenju • prikaže primere za pojedine hemijske zakone • u zadacima primeni gasne zakone	• Zakon o održanju mase • Zakon stalnih masenih odnosa • Zakon umnoženih masenih odnosa • Zakon stalnih zapreminskih odnosa • Gasni zakoni • Jednačina stanja idealnog gasa	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije, analitičke hemije, fizičke hemije i fizike Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 1. Hemijski zakoni - zadaci teorijska nastava (4 časa)
Stehiometrijska izračunavanja - zadaci	• Primeniti do sada stečena znanja na složenija stehiometrijska izračunavanja	• izračuna zapreminu gasa, broj čestica, masu supstance i molarnu masu ako je poznat jedan od ovih podataka • na osnovu masenog odnosa elemenata izračuna empirijsku formulu jedinjenja • na osnovu empirijske formule i molekulske mase odredi molekulsku formulu jedinjenja • napiše jednačinu hemijske reakcije i na osnovu datog podatka izračuna traženu vrednost	• Određivanje relativne atomske i relativne molekulske mase • Veza između količine supstance, molarne zapremine i broja čestica • Empirijska i molekulska formula jedinjenja • Stehiometrijska izračunavanja	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u prethodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije, analitičke hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 2. Stehiometrijska izračunavanja - zadaci teorijska nastava (5 časova)
Elektronska konfiguracija i hemijske veze - zadaci	• * Na osnovu položaja elementa u PSE predvideti njegova svojstva, ponašanje i hemijske veze koje gradi u svojim jedinjenjima	• na osnovu elektronske konfiguracije odredi mesto elementa u PSE i obrnuto • definiše izotope i na osnovu poznavanja njihovih atomskih masa i masenog udela u prirodi odredi relativnu atomsku masu datog elementa • definiše izotone i izobare i nađe primer u PSE • odredi vrstu hemijske veze između dva elementa • prepozna jedinjenja koja mogu da grade vodonične veze	Zavisnost položaja hemijskog elementa u PSE i svojstava od njegove elektronske konfiguracije * Izotopi, izotoni i izobari elemenata * Energija jonizacije, afinitet prema elektronu, elektronegativnost * Hemijske veze (jonska, kovalentna: polarna i nepolarna, sigma i pi, koordinativno-kovalentna, vodonična)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije, analitičke hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 3. Elektronska konfiguracija i hemijske veze - zadaci teorijska nastava (3 časa)
Oksido-redukcija - zadaci	• Razvijanje sposobnosti za primenu teorijskog znanja iz oblasti oksido-redukcionih procesa	• na osnovu promene oksidacionih brojeva određuje koeficijente u hemijskoj jednačini • izračuna teorijsku masu izdvojene supstance na elektrodi pri procesima elektrolize • odredi polove i izračuna EMS galvanskog sprega	• Određivanje oksidacionih brojeva elemenata u jedinjenju i pojam oksidacije i redukcije • Određivanje koeficijenata kod redoks reakcija i primena stehiometrijskih izračunavanja • Elektroliza rastvora i primena Faradejevih zakona • Galvanski element i izračunavanja EMS sprega na osnovu podataka iz naponskog niza	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije, analitičke hemije i fizičke hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 4. Oksido-redukcija - zadaci teorijska nastava (5 časova)
Termohemija i hemijska kinetika - zadaci	• Produbiti znanje iz termohemije i hemijske kinetike	• izračuna reakcionu toplotu • definiše uslove spontanosti procesa u zavisnosti od entalpije, entropije i slobodne energije kao i uslove za sistem u stanju ravnoteže • izračuna brzinu hemijske reakcije u zavisnosti od faktora koji utiču na brzinu reakcije • izračuna konstantu ravnoteže, ravnotežne i početne koncentracije reaktanata i produkata kao i uticaj različitih faktora na stanje ravnoteže	• Entalpija, entropija i slobodna energija • Brzina hemijske reakcije i hemijska ravnoteža	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima fizičke hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 5. Termohemija i hemijska kinetika - zadaci teorijska nastava (5 časova)
Disperzni sistemi - zadaci	• Primena znanja o rastvorljivosti, koncentraciji rastvora i koligativnim svojstvima rastvora na različita izračunavanja	* izračuna rastvorljivost i proizvod rastvorljivosti teško rastvorljivih jedinjenja • izračuna maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sadržaj supstance u rastvoru) • izračuna masenu koncentraciju rastvora • izračuna količinsku koncentraciju rastvora i da jednu koncentraciju prevodi u drugu • izračuna molalnu koncenrtraciju • izračunava tačku mržnjenja, tačku ključanja i osmotski pritisak rastvora • objasni Tindalov efekat i Braunovo kretanje koloidnih čestica	*rastvorljivost i proizvod rastvorljivosti - izračunavanja • maseni udeo rastvora - izračunavanja • masena koncentracija - izračunavanja • količinska koncentracija - izračunavanja • molalna koncentracija -izračunavanja • izračunavanje tačke mržnjenja, tačke ključanja i osmotskog pritiska rastvora • svojstva koloidnih rastvora i primena	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije, analitičke hemije i fizičke hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 6. Disperzni sistemi - zadaci teorijska nastava (8 časova)
pH rastvora - zadaci	• Primena znanja o rastvorima elektrolita i kiselo-baznoj ravnoteži	* izračuna pH rastvora koji je nastao rastvaranjem kiselina ili baza, mešanjem istih rastvora različitih koncentracija i mešanjem rastvora kiselina i baza • odredi pH rastvora kod slabih kiselina i baza • predvidi svojstva rastvora na osnovu hidrolize soli odnosno disocijacije soli • izračunava pH rastvora pufera	• Izračunavanje pH rastvora kiselina i baza • Izračunavanje pH rastvora dobijenih mešanjem rastvora različitih koncentracija • Izračunavanje pH rastvora dobijenog mešanjem kiselina i baza u nesrazmernom odnosu • Izračunavanje pH kod slabih elektrolita (Osvaldov zakon razblaženja) • Disocijacija i hidroliza soli • Puferi-izračunavanja	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije, analitičke hemije i fizičke hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 7. pH rastvora - zadaci teorijska nastava (8 časova)
Ugljovodonici - zadaci	• Primena znanja o osnovnim reakcijama ugljovodonika	• Izračunati prinose kod reakcija dobijanja metana, etena, etina i benzena • Pronađe broj izomera kod ugljovodonika uzimajući u obzir sve vrste izomerije • Primeni stehiometrijska izračunavanja na primerima reakcija ugljovodonika (sagorevanje, supstitucija i adicija) • Predvidi jedinjenja koja grade acetilide	• Reakcije dobijanja ugljovodonika • Reakcije supstitucije • Reakcije adicije • Reakcije dobijanja acetilida	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 8. Ugljovodonici - zadaci teorijska nastava (5 časova)
Alkil-halogenidi, alkoholi, fenoli i etri - zadaci	• Primena znanja o alkil-halogenidima, alkoholima, fenolima i etrima	• Izračuna prinos u reakcijama kod kojih je alkil-halogenid polazno jedinjenje pri dobijanju drugih jedinjenja (alkana, alkena, alkina, uvođenju bočnog niza u benzenov prsten, dobijanju etara) • Kod reakcija alkohola i fenola primeni stehiometrijska izračunavanja (sa metalima, dehidratacije i oksidacije alkohola, supstitucije i neutralizacije fenola) • Pronađe broj izomera alkohola, fenola i etara uzimajući u obzir sve vrste izomerije	• Alkil-halogenidi-reakcije • Reakcije alkohola • Reakcije fenola	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 9. Alkil-halogenidi, alkoholi, fenoli i etri - zadaci teorijska nastava (5 časova)
Aldehidi i ketoni - zadaci	• Primena znanja o aldehidima i ketonima	* primeni stehiometrijska izračunavanja na reakcije aldehida i ketona (oksidacije, redukcije, adicije, reakcije sa alkoholima, polimerizacije, kondenzacije , sa Grinjarovim reagensom, redukcije Tolensovog i Felingovog rastvora) • pronađe broj izomera aldehida, ketona i nezasićenih alkohola uzimajući u obzir sve vrste izomerije	• Reakcije aldehida i ketona	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 10. Aldehidi i ketoni - zadaci teorijska nastava (5 časova)
Organske kiseline i derivati organskih kiselina - zadaci	• Primena znanja o organskim kiselinama i njihovim derivatimaa	• Primeni stehiometrijska izračunavanja na reakcije kiselina sa metalima, bazama, reakcije dekarboksilacije, reakcije dezaminacije amino kiselina • Napiše proizvode reakcije hidrolize, amonolize i alkohololize različitih derivata organskih kiselina	• Reakcije organskih kiselina Reakcije dezaminacije različitih amino kiselina • Reakcije amino kiselina • Derivati organskih kiselina (hloridi, anhidridi, amidi i estri)	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije i biohemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 11. Organske kiseline i derivati organskih kiselina - zadaci teorijska nastava (8 časova)
Organska jedinjenja sa sumporom i azotom - zadaci	• Primena znanja o organskim sumpornim i organskim azotnim jedinjenjima	• Primeni stehiometrijska izračunavanja na reakcijama dobijanja i reakcijama tiola i amina	• Dobijanje i reakcije tiola • Dobijanje i reakcije amina	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije i biohemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 12. Organska jedinjenja sa sumporom i azotom - zadaci teorijska nastava (4 časa)
Heterociklična jedinjenja - zadaci	• Primena stečenih znanja o heterocikličnim jedinjenjima	• izračuna maseni udeo pojedinih elemenata u heterocikličnom jedinjenju • predvidi ponašanje pojedinih heterocikličnih jedinjenja u reakciji sa bazama i kiselinama	• Petočlani heterociklusi • Šestočlani heterociklusi • Purinske i pirimidinske baze	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave * Ponoviti sadržaje koji su obrađeni u predmetima koji su slušani u predhodnim razredima • Koristiti zbirke zadataka koje se koriste da bi se savladalo gradivo u gimnaziji • Koristiti zbirke zadataka za prijemne ispite na fakultetima • Sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema iz hemije i biohemije Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda metodom razgovora i testovima znanja Okvirni broj časova po temi 13. Heterociklična jedinjenja - zadaci teorijska nastava (3 časa)

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Hemija
• Analitička hemija
• Biohemija
• Matematika
• Fizička hemija

BIOLOGIJA

Godišnji fond časova:	70
Razred:	treći
Ciljevi predmeta:	• Upoznavanje sa osobinama živih bića i nivoima organizacije bioloških sistema, građom i funkcijom ćelije, ćelijskim deobama; • Upoznavanje sa funkcijama ljudskog organizma; • Upoznavanje sa osnovnim fazama razvića čoveka; • Upoznavanje sa osnovnim pojmovima nasleđivanja osobina; • Razumevanje problema vezanih za period odrastanja, upoznavanje sa oblicima rizičnog ponašanja i shvatanje uloge i značaja porodice; • Shvatanje značaja ekološke kulture.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Biologija ćelije	• Upoznavanje sa predmetom proučavanja citologije • Upoznavanje sa osobinama živih bića i nivoima organizacije bioloških sistema • Upoznavanje sa građom i funkcijom ćelije • Shvatanje značaja fotosinteze i ćelijskog disanja • Razumevanje procesa koji se odigravaju tokom ćelijskog ciklusa • Upoznavanje sa ćelijskim deobama	• definiše predmet proučavanja citologije • navede glavne osobine živih bića i nivoe organizacije bioloških sistema • objasni hemijsku strukturu ćelije i funkciju ćelijskih organela • objasni razlike između biljne i životinjske ćelije • objasni tok i značaj ključnih metaboličkih procesa: fotosinteze i ćelijskog disanja • objasni faze ćelijskog ciklusa, tok i značaj mitoze i mejoze	• Citologija kao naučna disciplina biologije koja proučava organizaciju ćelije • Osnovne karakteristike živih bića • Nivoi organizacije bioloških sistema • Građa ćelije i ćelijskih organela • Biljna i životinjska ćelija • Ćelijski ciklus i ćelijske deobe	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela) (70 časova) Mesto realizacije nastave • Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa Preporuke za realizaciju nastave • poštovanje svih didaktičkih principa • primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija • kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije) • realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti) Ocenjivanje Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, praktičnih radova, vežbanja, izrade prezentacija i projekata) Okvirni broj časova po temama • biologija ćelije (7 časova) • osnovi fiziologije čoveka (21 čas) • biologija razvića čoveka (11 časova) • nasleđivanje bioloških osobina (11 časova) • polno i reproduktivno zdravlje (10 časova) • ekološka kultura (10 časova).
Osnovi fiziologije čoveka	• Upoznavanje sa funkcijama ljudskog organizma	• objasni nastanak i prenos nervnog impulsa • ilustruje prost refleksni luk • objasni ulogu nervnog sistema • objasni mišićnu kontrakciju • objasni ulogu čulnih organa • definiše poziciju i ulogu žlezda sa unutrašnjim lučenjem • objasni sastav i ulogu krvi i limfe • objasni građu i ulogu srca i krvnih sudova i neurohumoralnu regulaciju srčanog rada • objasni razmenu gasova u plućima i tkivima i nervnu regulaciju disanja • objasni varenje, resorpciju hrane i neurohumoralnu regulaciju varenja • objasni ulogu ekskretornih organa čoveka • objasni ulogu organa za razmnožavanje	• Nervni sistem • Čula • Mišićno - skeletni sistem • Endokrine žlezde • Sistem organa za varenje • Sistem organa za disanje • Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti • Sistem organa za izlučivanje i razmnožavanje
Biologija razvića čoveka	• Upoznavanje sa osnovnim fazama razvića čoveka • Razumevanje procesa polnog sazrevanja	• objasni procese spermatogeneze i oogeneze • opiše proces oplođenja • navede faze intrauterinog razvića • objasni nastanak tkiva i začetaka organa • opiše promene koje se događaju u organizmu čoveka od rođenja do puberteta • objasni polno sazrevanje čoveka	• Stvaranje i sazrevanje polnih ćelija • Oplođenje • Intrauterino razviće • Rađanje i detinjstvo • Polno sazrevanje
Nasleđivnje bioloških osobina	• Upoznavanje sa osnovnim pojmovima nasleđivanja osobina	• uporedi DNK, hromatin, hromozom • definiše gen, genom, genotip, fenotip • objasni osnovna pravila nasleđivanja osobina (Mendelova pravila) • objasni tipove nasleđivanja osobina • objasni vrste i uzroke mutacija • navede nasledne bolesti čoveka i njihove uzroke	• Genetika čoveka • Pojam i funkcije gena • Nasleđivanje i variranje osobina kod čoveka • Nasledne bolesti • Praćenje osobina na osnovu rodoslovnog stabla • Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja • Genetičko savetovanje i testiranje
Polno i reproduktivno zdravlje	• Razumevanje problema vezanih za period odrastanja • Shvatanja uloge i značaja porodice • Upoznavanje sa oblicima rizičnog ponašanja	• prepozna probleme vezane za period odrastanja • objasni značaj porodice • opiše biološku funkciju porodice • definiše pojam "planiranje porodice" • navede oblike rizičnog ponašanja i oblike zaštite od neželjene trudnoće • objasni štetnost abortusa po zdravlje žene • navede najčešće polno prenosive bolesti i bolesti zavisnosti	• Pojam i definicija zdravlja • Problemi vezani za period adolescencije • Planiranje porodice • Zaštita od polnih bolesti • Bolesti zavisnosti
Ekološka kultura	• Upoznavanje sa načinima i značajem održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora • Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda • Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka	• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora • razlikuje aditive opasne po zdravlje • objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine • proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže • objasni načine odlaganja otpada • protumači uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke neaktivnosti na zdravlje čoveka	• Uređenje životnog i radnog prostora • Potrošačka kultura • Upotreba GM hrane • Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Enzimologija
• Mikrobiologija
• Hemija
• Fizika

LIKOVNA KULTURA

Godišnji fond časova:	70 ili 64
Razred:	drugi, treći ili četvrti
Ciljevi predmeta:	1) razvijanje stvaralačkog i kritičkog mišljenja, vizuelnog opažanja, individualnosti i samopouzdanja u samostalnom likovnom izražavanju, radoznalosti i maštovitosti; 2) osposobljavanje za izražavanje ideja, stavova, poruka i emocija tradicionalnim i savremenim vizuelnim medijima, za uspešnu verbalnu komunikaciju, timski rad, samostalno pronalaženje i sistematizovanje informacija iz različitih izvora, za samoprocenu i prezentaciju svog rada; 3) razvijanje odgovornosti prema očuvanju zdravlja i životne sredine; 4) upoznavanje sa značajem i ulogom umetnosti u društvu, svakodnevnom životu i radu; 5) upoznavanje sa značajem i ulogom umetnosti u društvu, svakodnevnom životu i radu; 6) formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog identiteta, nacionalne i svetske kulturne baštine i navike praćenja kulturno-umetničkih sadržaja putem štampe i elektronskih medija, posećivanja muzeja, galerija, biblioteka, koncerata, bioskopa, pozorišta i drugih institucija kulture.
Planiranje i organizacija nastave	1. Prilikom izrade godišnjeg plana, od 15 ponuđenih tema treba odabrati najmanje 4. Minimalno vreme za realizaciju jedne teme je pet časova. Nastavnik formira program birajući teme prema: • ciljevima predmeta; • raspoloživom fondu časova; • godini učenja; • specifičnostima profila; • mogućnostima škole; • specifičnostima lokalne zajednice; • predznanjima i saznajnim mogućnostima učenika. 2. Teorijski sadržaji i praktični likovni rad su integrisani. 3. Teme treba obraditi kombinovanjem savremenih nastavnih metoda, uz raznovrsne vizuelne primere. 4. Posebni sadržaji su preporučeni sadržaji namenjeni pojedinim profilima i/ili zainteresovanim učenicima. 5. Preporučeni sadržaji su sadržaji koji nisu ključni za dostizanje ishoda i mogu da se obrade informativno: jedan redovni čas, kroz domaći zadatak, tematsku nastavu ili individualne, odeljenske i školske projekte. 6. U zavisnosti od teme, poželjno je pripremati nastavu u saradnji sa nastavnicima opšteobrazovnih, stručnih i izbornih predmeta, pedagogom, lokalnim umetnicima i stručnjacima i/ili institucijama kulture. 7. Koristiti stručnu literaturu i internet u pripremanju nastave. Radi lakšeg prikupljanja nastavnog materijala, program sadrži preporučene adrese ili linkove na internet-stranice. Međutim, treba imati u vidu da se ove adrese često menjaju i da je nastavnik upućen na kontinuirano ažuriranje nastavnog materijala. 8. U zavisnosti od teme, nastava se realizuje u kabinetu za likovnu kulturu (ateljeu), kabinetu za informatiku, radionici, prostoru škole, biblioteci, muzeju, galeriji, ateljeu umetnika, lokalnom okruženju. 9. Kako se ne bi prekinula motivacija i kontinuitet u radu, dopustiti učenicima da završe radove kod kuće. 10. Podsticati učenike da odstupaju od rutinskih postupaka i stereotipije, a elemente iskustva restrukturirju i stavljaju u nove odnose, isprobavaju različita originalna rešenja u samostalnom likovnom izražavanju i procenjuju svoj rad i radove drugih. 11. Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda; • aktivnost na času. 12. Poželjno je na kraju polugodišta i/ili godine organizovati izložbu u lokalnoj zajednici i pozvati roditelje na otvaranje. 13. Preporučuje se nastavnicima vođenje elektronskog portfolija koji sadrži: osnovne podatke o nastavniku, opis uspešno realizovane teme, preporučeno vreme za realizaciju, korišćene materijale i tehnike, primere radova učenika, eventualno nastavni materijal (vizuelne primere) i preporučenu literaturu ili adrese internet-stranica. Elektronski portfolio treba da bude dostupan na sajtu ili profilu škole. Cilj objavljivanja portfolija je promocija rada nastavnika i razmena nastavnih materijala, ideja i linkova.

TEME

CILJEVI:

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Digitalna fotografija

• Osposobljavanje za primenu digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i radu.

• fotografiše celinu i detalj pod različitim uslovima osvetljenja;
• učita digitalnu fotografiju na računar;
• obradi fotografiju u odabranom računarskom programu;
• demonstrira kako je obradio/la fotografiju;
• selektuje svoje radove prema zadatim kriterijumima.

• Primena digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i budućoj profesiji, digitalna fotografija kao savremeni umetnički medij;
• Principi komponovanja u fotografiji, kadriranje, osvetljenje;
• Etičke norme u izboru motiva, obradi fotografije i objavljivanju fotografija;
• Fotografisanje digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom: eksterijer, enterijer, detalj, mrtva priroda, autoportret;
• Prenos fotografije na računar, obrada fotografije osnovnim alatkama: opsecanje, podešavanje svetline, kontrasta i boje;
• Sortiranje, obeležavanje i čuvanje fotografija na računaru;
• Moguće preoblikovanje neuspelih fotografija u apstraktne slike, pozadine, kolaže;
• Samoprocena radova.

Posebni sadržaji:
• Crtanje svetlom;
• Izrada elektronskog portfolija;
• Reklamna fotografija;
• Modna fotografija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• prostor škole.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i razmenu informacija i iskustava između učenika i učenika i nastavnika;
• prema uslovima osvetljenja i vremenskim prilikama - jedan čas realizovati u školskom dvorištu ili u prirodi;
• izabrati računarski program za obradu fotografija prema mogućnostima škole i predznanjima učenika;
• objasniti učenicima kako da fotografišu likovne radove;
• naprednijim učenicima dopustiti eksperimentisanje složenijim alatkama u programu po izboru;
• uputiti zainteresovane učenike na literaturu i besplatne foto-editore na internetu;
• motivisati učenike da učestvuju u uređenju školskog časopisa ili sajta/profila škole.

Internet:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
www.graphicssoft.about.com
http://www.photographymad.com/blog/post/10-top-photography-composition-rules
http://graphicssoft.about.com/od/pixelbasedwin/tp/freephotoedw.htm
http://www.shapecollage.com/
http://download.cnet.com/
http://AndreaPlanet.com/

Primitivna plemenska umetnost

• Sticanje znanja o pojavi, značaju i funkciji umetnosti u praistoriji;
• Razvijanje interesovanja za plemensku umetnost i tradiciju različitih naroda;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog identiteta.

• navede opšte karakteristike primitivne umetnosti;
• objasni ulogu primitivne plemenske umetnosti u praistorijsko i savremeno doba;
• odabere medij, motiv i materijal za rad i obrazloži izbor;
• uradi likovni rad sa odlikama primitivne plemenske umetnosti.

• Primitivna plemenska umetnost od praistorije do savremenog doba;
• Uslovi za nastanak umetnosti, funkcije umetnosti u praistorijsko doba, materijali;
• Razlozi za dugotrajni opstanak primitivne plemenske umetnosti, popularnost savremene plemenske umetnosti, posledice komercijalizacije;
• Umetnost afričkih plemena, inuitska umetnost, umetnost indijanskih plemena, aboridžanska, polinezijska... ples, muzika, odeća, ukrašavanje, ornamentika, zanati;
• Primitivna umetnost kao inspiracija savremenim umetnicima;
• Izrada crteža, slika, skulptura, upotrebnih i ukrasnih predmeta, totema, maski, skica za šminku, odeću, nakit, frizure.

Posebni sadržaji:
• Kreiranje zvuka oblicima iz prirode, uobličavanje kompozicije na računaru, učitavanje zvuka u prezentaciju;
• Ritualni ples: objedinjavanje slike, muzike i plesa;
• Terapija putem umetnosti: umetnički zanati;
• Istraživanje: narodna umetnost Srbije;
Izrada suvenira;
• Prezentacija: poređenje kultura (šminke, nošnje, frizura, obuće, keramike, veza...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti vizuelni pregled praistorijske umetnosti svih kontinenata, uključujući i nalaze na tlu Srbije, kao uvod u temu;
• uporediti primere praistorijske umetnosti sa savremenom plemenskom umetnošću;
• motivisati učenike da samostalno uoče specifičnosti primitivne plemenske umetnosti različitih kultura i naroda;
• u skladu sa mogućnostima, prikazati prezentaciju, dokumentarni film ili promotivni spot; pustiti karakterističnu muziku; ostvariti saradnju sa muzejima;
• uputiti učenike na stvaralačko izražavanje prirodnim materijalima: ugljen, kreda, drvo, lišće, šljunak, slama, plodovi, koža, kamen, glina, kanap, vlakna, organske boje;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
http://www.bradshawfoundation.com/
http://www.nativevillage.org/
http://www.indianetzone.com/
http://www.aboriginalartonline.com/culture/symbols.php
http://www.inuit.com/
http://www.wamena-gallery.com/en/tribal-art/oceania/primitive-magic-stone-malekula~60~671.html
http://www.visual-arts-cork.com/ancient-art/tribal-art.htm
http://www.tribal-explorer.com/bygeo_2.html
http://www.archaeology.org/
www.youtube.com: Janet and Kathy throat singing between classes, Aboriginal Didgeridoo part1, Masai tribe dance, Naga tribal chant and dance, Zulu-premarital dance…

Civilizacije prošlosti

• Upoznavanje sa značajnim spomenicima kulture;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• razlikuje najpoznatije spomenike prošlih civilizacija;
• objasni značaj očuvanja spomenika kulture;
• objasni ulogu umetnika i umetnosti u prošlim civilizacijama;
• prikaže likovnim radom umetničku ideju odabrane civilizacije;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Civilizacija - pojam;
• Opšti prikaz: geografski položaj, gradovi, trajanje i razlog nestanka, verovanja, položaj vladara, uloga umetnika i umetnosti;
• Orijentacioni izbor spomenika prošlosti: Persepolis, Tutankamonova grobnica, Mohenjo-daro, Sanchi (Indija), Qin dinastija - ratnici od terakote, Machu Picchu, Mesa Verde, Chichen Itza,Tikal, El Tajin, toltečki ratnici u Tuli, Angkor, Petra, Nara;
• Umetnička ideja u prošlim civilizacijama, uticaj verovanja i društvene organizacije na umetnost;
• Izrada crteža i skica za palate, hramove, stubove, ornamente, spomenike, reljefe, fasade, fontane, prestole, nameštaj, upotrebne i ritualne predmete, dvorske odežde, vladarske simbole, vajanje vladarskog portreta.

Posebni sadržaji:
• Osmišljavanje turističke ture, izrada reklamne prezentacije ili brošure;
• Zaštićena svetska kulturna baština.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati civilizacije na vremenskoj lenti ili ih označiti na karti sveta;
• temu obraditi metodom analogije; posvetiti više pažnje kulturama (civilizacijama) koje su učenicima nepoznate;
• naglasiti značaj spomenika prošlih civilizacija kao nasleđa svih naroda;
• motivisati učenike da samostalno uoče sličnosti i razlike u umetnosti različitih civilizacija;
• prilikom postavljanja zadatka, nastavnik je u ulozi naručioca umetničkog rada, a učenik u ulozi umetnika;
• postaviti više zadataka različitog stepena složenosti i omogućiti učenicima da samostalno odaberu zadatak;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
www.youtube.com/
http://www.ancientcivilizations.co.uk/home_set.html
http://www.mayalords.org/
http://whc.unesco.org/en/list/668
http://www.latinamericanstudies.org/olmecs.htm
http://www.dinosoria.com/archeologie.htm

Ktitori, mecene i kolekcionari

• Sagledavanje vrednosti i značaja umetničkih dela iz ugla investitora;
• Formiranje navike praćenja kulturno-umetničkih manifestacija.

• objasni ulogu i značaj ktitora, mecena i kolekcionara u istoriji umetnosti;
• preporuči kulturno-umetničke sadržaje iz štampe i sa interneta;
• formira elektronsku ili štampanu zbirku umetničkih dela;
• obrazloži izbor umetničkih dela.

• Pojmovi: ktitor, mecena, kolekcionar;
• Veliki investitori u umetnost kroz istoriju: crkva, vladari, plemstvo, buržoazija, država, privatni fondovi...uloga i značaj;
• Investiranje u različite oblike umetnosti kroz istoriju: sakralni objekti, palate, spomenici, likovna umetnost, pozorište, balet, muzika, moda, film...muzejske kolekcije, privatne zbirke, motivi za ulaganje u umetnost;
• Prikaz deset značajnih umetničkih dela po izboru nastavnika, uz obrazloženje izbora;
• Odeljenski obilazak elektronskih: muzeja, galerija, kulturno-istorijskih spomenika, festivala;
• Uloga kolekcionara ili investitora: prikupljanje i formiranje elektronske ili štampane zbirke umetničkih dela po izboru učenika.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: značajne kulturno-umetničke manifestacije u Srbiji;
• Istraživanje: institucije kulture u Srbiji;
• Terapija putem umetnosti: uključivanje starije populacije u umetničke aktivnosti.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• izvući zanimljivosti iz literature i sa interneta o dvorskim umetnicima, gradnji spomenika, izradi narudžbina;
• objasniti učenicima razliku između umetničkih dela i kiča;
• prilikom podele uloga, postaviti učenicima smernice, npr. utvrđenu sumu novca, instituciju za koju se nabavlja umetničko delo, vrstu umetnosti u koju se ulaže;
• u skladu sa mogućnostima, formirati individualne ili zajedničku elektronsku, štampanu ili foto-zbirku umetničkih dela;
• izbeći negativne komentare, motivisati učenike da obrazlože svoj izbor;
• u skladu sa mogućnostima, jedan čas realizovati u muzeju ili galeriji;
• motivisati učenike na kontinuirano ažuriranje zbirke;
• motivisati učenike na posećivanje institucija kulture i kulturno-umetničkih manifestacija u lokalnom okruženju.

Internet:
http://www.woopidoo.com/profession/art-collectors/index.htm
http://www.famousartistsgallery.com/
http://www.museumstuff.com/
http://mason.gmu.edu/~montecin/museum.htm
http://www.louvre.fr/llv/commun/home.jsp?bmLocale=en
http://www.theatrehistory.com/
http://www.artabus.com/
http://www.filmsite.org/directors.html
http://www.famouspeople.co.uk/dancers/
http://www.greatbuildings.com/
http://www.notablebiographies.com
http://www.wga.hu/

Umetnost recikliranja

• Osposobljavanje za kreativno preoblikovanje materijala za reciklažu.

• objasni značaj recikliranja;
• objasni kako umetnost doprinosi očuvanju životne sredine;
• predloži nekoliko idejnih rešenja za likovno preoblikovanje materijala za reciklažu;
• uradi likovni rad od materijala za reciklažu;
• obrazloži izbor motiva i materijala.

• Uklanjanje otpada u velikim gradovima, vreme raspadanja pojedinih materijala, značaj recikliranja, uloga i značaj umetnosti u očuvanju životne sredine i smanjenju siromaštva;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje predmeta i materijala za reciklažu: izrada tapiserije od plastičnih traka, izrada asamblaža, skulptura i instalacija, izrada nakita, torbi, šešira, kutija za olovke i nakit, posuda, lustera, stonih lampi, mozaika;
• Orijentacioni izbor umetnika: Daniel Clemmett, Nick Gentry, Robert Bradford, James Corbett, Subodh Gupta, Emma Whiteside, Michel de Broin, Hong Kyoung, Aurora Robson, Lucy Norman, Nek Chand…

Posebni sadržaji:
• Izrada kolekcije odeće od materijala za reciklažu;
• Građenje zidova, pultova, klupa, ograda i manjih objekata od plastičnih flaša, konzervi, stiropora, guma, zatvarača;
• Terapija putem umetnosti: materijali za reciklažu koji su pogodni za rad sa decom i starijim osobama;
• Kreiranje zvuka predmetima za reciklažu;
• Video-rad: akcija čišćenja okoline.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• uspostaviti povezanost sa sličnim sadržajima (oblikovanje i preoblikovanje) iz osnovne škole;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• izbeći šablonske radove, npr. ljudske figure i robote napravljene od plastičnih flaša;
• uputiti učenike u proces izrade, ali insistirati na inovativnim rešenjima u okviru procesa;
• ukoliko učenici rade na jednom ili dva složenija rada većeg formata, pomoći u tehničkoj realizaciji (npr. spajanje delova u celinu, postavka i sl.);
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i objaviti radove na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://webecoist.com/
http://www.arteco.com/
http://www.bags2riches.co.uk/
http://www.robbierowlands.com.au/artworks.php
http://www.johndahlsen.com/
http://www.toontoonz.com/canart/canartmain.html
http://www.bonniemeltzer.com/MixedMedia.html
http://www.heart2art2heart.com/pages/theforevertron.html
http://www.aluminouspublishing.com/phpBB/
http://www.arthunt.co.uk/index.htm
http://www.recycle2art.com/
http://freshome.com/2010/07/17/original-wall-clocks-made-from-vinyl-records/
http://www.greenhomebuilding.com/recyclematerials.htm
http://www.ghostforest.org/
http://quazen.com/arts/architecture/seven-strange-houses-made-of-recycled-materials/
http://inhabitat.com/low-income-housing-made-of-recycled-materials/
http://sciencehax.com/2010/01/beautiful-home-built-from-recycled-materials/
http://www.expeditio.org/
http://www.scivee.tv/node/6935
http://www.achildgrows.com/2008/02/28/cool-recycled-bags-by-a-womens-co-op/

Umetnost i nauka

• Formiranje celovite slike o povezanosti umetnosti, nauke i različitih delatnosti.

• navede primere povezanosti umetnosti i nauke, nastavnih predmeta i različitih delatnosti.

• Povezanost nauke i umetnosti;
• Matematika u umetnosti: simetrija, perspektiva, modularnost, zlatni presek, ornamentika, teselacija, origami;
• Geografija u umetnosti: pejzaži; apstraktne slike inspirisane satelitskim snimcima i geografskim kartama;
• Biologija u umetnosti: umetnost pod mikroskopom, ilustracije, anatomski crteži;
• Hemija u umetnosti: proizvodnja pigmenata i materijala, fotografije;
• Fizika u umetnosti: optika, akustika, fotografije;
• Istorija i umetnost: istorijski događaji u umetničkim delima, umetnička dela kao istorijski izvori;
• Razgovor o povezanosti umetnosti i drugih nastavnih predmeta i delatnosti;
• Izrada crteža, skulptura, slika, grafika, postera, instalacija, fotografija, video-radova, ornamenata, origamija, kolaža... nauka, nastavni predmet, oblast, lekcija, definicija, formula, pojam kao inspiracija.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: lečenje bojom, zvukom i pokretom;
• Tematski dan.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• razgovarati o umetničkoj vrednosti naučnih ilustracija;
• prikazati Leonardove, Rembrantove i Direrove skice i crteže;
• zadati učenicima projektne zadatke, prema interesovanjima;
•izbeći naglašavanje likovnog rada kao ilustracije nastavnih sadržaja, insistirati na originalnom likovnom prikazu;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.mi.sanu.ac.rs/~jablans/s-d3.htm
http://www.litandart.com/2008/01/30/the-art-science-phenomenon/
www.origamitessellations.com
http://cedison.wordpress.com/category/origami-tessellation/
www.artofgeography.com
www.brainpicking.org
http://www.scienceart.nl/
http://www.scienceart.co.uk/
https://bioart.med.harvard.edu/
http://www.worldsciencefestival.com/BioArt
http://atunu.blogspot.com/2006/11/who-says-engineering-and-art-cant.html
http://www.arttherapy.org/
http://www.cap.ca/aop/art.html
http://www.fieldsproject.com/
http://artofchemistry.com/index.html
http://www.shands.org/aim/
http://cade.writtle.ac.uk/AgricultureArt.asp
http://www.geologyinart.com/geoart_webzine.html
http://www.pbs.org/seeinginthedark/resources-links/astronomy-and-the-arts.html
http://artandtech.osu.edu/

Umetnost XXI veka

• Upoznavanje sa uticajem tehnologije na umetnost XXI veka;
• Stvaralačko izražavanje savremenim medijima.

• objasni uticaj tehnologije na umetnost XXI veka;
• navede nekoliko primera uticaja tehnologije na umetnost XXI veka;
• izrazi ideje, emocije, poruke i stavove savremenim medijima.

• Tradicionalni i savremeni mediji u XXI veku;
• Odgovarajući primeri umetničkih medija, pravaca i tehnika: 3D animacija, slikanje peskom, dinamičko slikarstvo, digitalna umetnost, laserska umetnost, genetička umetnost, nano umetnost, interaktivna umetnost, virtuelna umetnost, akciono slikanje na sceni, vizuelni efekti za film;
• Pribor: glow graffiti sprej, LED svetlosni kanapi, interaktivne table, I/O četka, Filipsov pribor za digitalno slikanje svetlom;
• Cyberfest (Kiberfest, Rusija), STRP festival; VIDFEST (Vankuver);
• Crtanje, slikanje, grafika i vajanje u računarskom programu; video-zapisi, odeljenski spotovi, montaža i animacija u računarskom programu; kolektivno akciono slikanje na sceni; objedinjavanje likovne umetnosti, filma, muzike i plesa; izrada svetlosne skulpture, slike ili instalacije; izrada zvučne skulpture, kinetičke skulpture...

Posebni sadržaji:
• Specijalni (mehanički) efekti u pozorištu i vizuelni efekti za film;
• Zvučni efekti;
• Elektronska muzika;
• Terapija putem umetnosti: materijali i tehnike;
• Eksperimentalna arhitektura, pametne zgrade;
• Crno pozorište; ples senki;
• Likovno oblikovanje veb stranice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i/ili
• nastavnicima stručnih predmeta;
• prikazati učenicima raznovrsne primere;
• po završetku teme zajednički odabrati radove za objavljivanje
• na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.cyland.ru
https://bioart.med.harvard.edu/
http://sandfantasy.com/
http://www.flixxy.com/ukraine-talent-sand-animation.htm
http://www.sanbase.com/
http://www.davemc.net/GenArt/
http://www.gamasutra.com
http://www.virtualart.at/
http://www.abstractdigitalartgallery.com
http://www.neme.org/main/524/collecting-new-media-art
http://www.dpandi.com/jd/index.html
http://creativefan.com/30-incredible-matte-paintings-from-famous- films/
http://www.e-onsoftware.com/products/solutions/?page=matte
http://www.zoicstudios.com
http://www.alchemists.com
http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.mat.ucsb.edu/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com
youtube: Blacklight Nu2ART performance; Paint dance; Mo(ve)ment: live painting and dance; Synchronized Elements; light painting; ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-light-painting-kit, I/O brush...

Ambijent i prostor

• Osposobljavanje za estetsko preoblikovanje elemenata enterijera i oblikovanje prostora.

• opiše uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• predloži nekoliko ideja za preoblikovanje elemenata enterijera;
• preoblikuje elemente enterijera;
• uredi deo školskog prostora.

• Uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• Odgovarajući primeri dizajna školskog prostora, instalacija u enterijeru i preoblikovanja elemenata enterijera;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje elemenata enterijera: oslikavanje i preoblikovanje pohabanih stolica, klupa, stolova, ormana, zidova, prozorskih okvira, staklenih površina, stubova; lepljenje i umetanje različitih materijala; izrada vitraža, lustera, lampi, asamblaža, mozaika;
• Oblikovanje prostora u delu učionice ili prostoru škole.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: psihologija boje;
• Biodekoracija stubova i zidova ili zelenih površina;
• Dizajn svetla, oblikovanje prostora svetlom;
• Dekoracija zidova: rad sa šablonima i projektorom, nazivi boja, mehaničko mešanje boja, nijanse, psihologija boje;
• Lend art;
• Ambijentalna muzika.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• školski prostor.

Preporuke za realizaciju nastave:
• učenike motivisati vizuelnim primerima;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• u radu koristiti ekološke boje i lakove;
• oblikovanje prostora može biti zajednički rad na nivou odeljenja, razreda ili škole;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme objaviti radove svih učenika na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.arteco.com/
http://www.skifurniture.com
http://www.bikefurniture.com/
http://freshome.com/
http://www.instructables.com/id/DIY-Vinyl-Wall-Art/
http://comeuptomyroom.com/
http://www.apartmentherapy.com/
http://www.alldriftwoodfurniture.com/driftwood_tables.html
http://www.fauxfinish.com/FauxFinish/faux-appetite-design.htm
http://bhousedesain.com/
http://azmyarch.com/
http://www.google.rs/images
http://home.rebstech.com/cool-wall-painting/
http://inter1or.com/decoration/tag/office-chairs/
http://homes-designing.com/decorate/decoration/old-furniture-new-life/
http://www.nobleparkps.vic.edu.au/art_show_2008.htm
http://www.salvationsct.com/furniture.htm
http://www.stylehive.com/tag/rustic_furniture
http://www.flickr.com/photos/29371360@N00/272362405/
http://www.dezignwithaz.com/
http://www.bhajanhunjan.com/wp/?page_id=798
http://www.conceptualgardens.co.uk/

Strip

• Formiranje celovite slike o stripu kao savremenom umetničkom mediju.

IV stepen:
• razlikuje vrste stripa;
• prepozna umetnički crtež u stripu;
• diskutuje o ulozi stripa u savremenom društvu;
• opiše tradicionalni postupak crtanja stripa;
• nacrta likovno-grafički rad.

• Pojmovi: strip, manga, čibi, grafički roman;
• Razvojni put stripa, različite funkcije stripa kroz istoriju;
• Škole stripa: američka i japanska, francusko-belgijska, engleska, italijanska - karakteristike, tipični predstavnici, međusobni uticaji, popularnost škola i autora kod nas i u svetu;
• Festivali stripa, muzeji, društva;
• Uticaj stripa na umetničke pravce, kulturu i društvo;
• Orijentacioni izbor autora: Rodolphe Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka, Richard Outcault, Steve Ditko, Alan Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata, Marko Stojanović, Bane Kerac, Vlada Vesović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Zoran Janjetov;
• Tradicionalni pribor i postupak izrade; računarski programi i grafičke table;
• Izrada table stripa, strip junaka, korica za grafički roman, izrada odeljenskog fanzina; ilustracija odlomaka priče, pesme, filma... tradicionalnim ili savremenim tehnikama.

Posebni sadržaji:
• Animirani film;
• Izrada scenarija za strip, grafički roman, računarsku igricu ili animirani film;
• Studija figure u pokretu;
• Kolekcija odeće, obuće ili nakita inspirisana stripom;
• Muzika u animiranom filmu.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti poređenje između američkog, evropskog i japanskog stripa;
• ukazati učenicima na moguće smerove crtanja i čitanja stripa;
• razgovarati o uticaju japanskog stripa na savremeni evropski strip i animirani film;
• objasniti učenicima razliku između karikature i umetničkog stripa; više pažnje posvetiti grafičkom romanu kao književno-grafičkoj formi;
• na reprezentativnim primerima ukazati učenicima na likovni rukopis, kompoziciju, pokret, skraćenje, senku;
• uputiti učenike kako da uvežbavanjem postignu prepoznatljiv stil i sa jednostavnim, neprofesionalnim crtežom;
• po mogućnosti organizovati gostovanje profesionalnih crtača stripa kako bi učenici stekli celokupnu sliku o temi;
• uputiti zainteresovane učenike na elektronske udžbenike, škole stripa i računarske programe;
• tema može da se realizuje kao odeljenski rad - izradom table stripa na hameru, ucrtavanjem ili lepljenjem pojedinačnih crteža;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://en.wikipedia.org/wiki/European_comics
http://www.seecult.org/
http://www.comicartdepot.com/
http://www.linesandcolors.com/
http://www.filetransit.com/screenshot.php?id=79391
http://ideja.forum-express.net/t2093-manga
http://www.dereksantos.com/comicpage/

Znameniti srpski umetnici

• Upoznavanje sa znamenitim srpskim umetnicima i razumevanje značaja njihovih dela.

• navede nekoliko znamenitih srpskih umetnika;
• objasni značaj odabranog umetnika;
• uradi originalan vizuelni prikaz života i/ili dela odabranog umetnika.

• Znameniti srpski umetnici, izbor nastavnika;
• Izrada originalnog, netradicionalnog likovnog prikaza života i/ili dela srpskog umetnika po izboru učenika: prezentacija, grafička priča, kolaž, instalacija; kombinacija teksta, ilustracija i fotografija; video-rad, animacija;
• Razgovor o značaju, životu i delu odabranih umetnika.

Posebni sadržaji:
• Izrada monografije odabranog
• umetnika, odeljenski rad;
• Terapija putem umetnosti: organizovanje gostovanja profesionalnih umetnika u bolnicama i domovima za stare; organizovanje likovne radionice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti sažet prikaz života i dela odabranih umetnika;
• porediti senzibilitet odabranih umetnika;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Tragom nasleđa

• Osposobljavanje učenika za izradu promotivnog rada.

IVstepen:
• prikuplja i sortira informacije iz različitih izvora;
• diskutuje o znamenitostima kraja;
• uradi promotivni likovni rad.

• Značaj kvalitetne promocije u budućoj profesiji;
• Istraživanje kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja: obilazak okoline, obilazak lokalnih galerija i muzeja; istraživanje stručne literature, interneta, arhive, novinskih članaka; razgovori sa odgovarajućim profilom stručnjaka, nastavnicima, roditeljima, familijom; intervjui, ankete; proučavanje i pravljenje foto i pisane dokumentacije;
• Orijentacioni izbor tema u okviru projekta:
• prirodne odlike, istorija, kulturno-istorijski spomenici,
• manifestacije, sport, umetnost, turizam, delatnosti, stari zanati, običaji i verovanja, znameniti ljudi, odevanje kroz istoriju, arhitektura, kulinarstvo, muzika;
• Dizajn promotivnog materijala;
• Izrada promotivnog spota, prezentacije, brošure, plakata, ilustrovanih priča, razglednica, panoa za promovisanje kulturno-istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja.

Posebni sadržaji:
• Promocija profesije;
• Promocija škole;
• Promocija odeljenja;
• Terapija putem umetnosti: postavka izložbe, organizovanje promocije radova putem interneta i štampe;
• Marketing i brendovi.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• biblioteka;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju nastave:
• temu obraditi kao odeljenski projekat;
• motivisati učenike atraktivnim vizuelnim primerima;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje predloga likovnih rešenja;
• po završetku teme objaviti rad na sajtu/profilu škole.

Neobična umetnost

• Podsticanje inovativnosti u likovnom izražavanju.

• predloži netradicionalni materijal za rad;
• uradi likovni rad od netradicionalnog materijala;
• obrazloži izbor materijala i motiva.

• Vizuelni prikaz: neobične ideje, umetnička dela na neuobičajenoj podlozi ili od neuobičajenih materijala;
• Orijentacioni izbor umetnika: Julian Beever, Guido Daniele, Jim Denevan, Richard Long, Daniel Baumann, Olafur Elasson, Michael de Broin, Agata Olek, Hang Nga, Mathier Collos, Rebecca Murtaugh, Jonathan Borofsky, Livio de Marchi, Chakaia Booker, Choi Jung Hyun, Margaret Benyon, Jennifer Maestre, Nathan Sawaya, Baptiste Debombourg, Toge-NYC, Ran Hwang, Don Lucho, Scott Gundersen, Sydney Cash, Scott Hove, Evan Blackwell, Jean-Luc Cornec, Jason Hackenwerth, Jason de Caires Taylor, Shinichi Marayama, Joan Dulla, Janet Echelman, Alain Guerra, Lara Schnitger, Maurizio Savini, Renata Memole, Neraldo de la Paz, Elisabeth Higgins O'Connor, Carabosse;
• Izrada likovnih radova od neuobičajenih materijala.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• vizuelnim primerima, razgovorom i asocijacijama motivisati učenike da osmisle originalne predloge;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole, zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.myunusual
www.creativity-portal.com
www.dornob.com
www.flatrock.org
www.webcoist.com
www.weburbanist.com
http://weburbanist.com/2009/01/08/food-art-and-food-artists/
http://www.darkroastedblend.com/2009/04/pasta-monster-and-other-strange-food.html
http://www.collthings.co.uk/2008/12/cool-food-art.html
http://www.agilitynut.com/h/bh.html
http://www.jennifermaestre.com/portfolio.php
http://karenswhimsy.com
http://www.lostateminor.com/2009/08/06/scott-hoves-cakeland/
http://www.greenpiecewireart.com/
http://www.jeffbots.com
http://www.deepapanchamia.com/

Arhitektura Srbije

• Upoznavanje sa odlikama arhitekture na tlu Srbije;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• navede značajne primere spomenika, sakralne i svetovne arhitekture u Srbiji;
• objasni značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• uradi likovni rad sa stilskim odlikama lokalne arhitekture.

• Znameniti spomenici i zgrade - obeležja svetskih gradova;
• Sakralna arhitektura Srbije;
• Zamkovi, utvrđenja i palate Srbije;
• Svetovna arhitektura Srbije: tipovi starih srpskih kuća, znameniti objekti XIX i XX veka;
• Spomenici, fontane, parkovi i parkovske skulpture;
• Značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• Izrada skica za vikendicu, vikend-naselje, etno-selo, namenske objekte, rekonstrukcija zamka ili utvrđenja, skica za reljefe, trgove, ograde, prozorska okna i druge elemente eksterijera, spomenike i skulpture u pleneru...

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: rimska naselja na tlu Srbije;
• Povezivanje učenika putem interneta sa vršnjacima iz drugog mesta u Srbiji, razmena fotografija i informacija o arhitekturi, spomenicima i parkovima;
• Osmišljavanje turističke ture;

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju teme:
• izlaganje prilagoditi saznajnim mogućnostima i interesovanjima učenika, prikazati samo karakteristične primere;
• preporučuje se obilazak rodnog mesta ili lokalnog okruženja, fotografisanje objekata i spomenika, skiciranje fasada i spomenika, razgovor o elementima arhitekture, stilovima, fasadama, stubovima, fontanama, spomenicima;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.greatbuildings.com/

Ulična umetnost

• Prepoznavanje umetničkih vrednosti u supkulturi;
• Formiranje odgovornog odnosa prema očuvanju zdravlja i okruženja.

• razlikuje vrste ulične umetnosti;
• prepozna estetske i idejne vrednosti ulične umetnosti;
• navede materijale štetne po zdravlje i mere zaštite;
• uradi skicu za mural ili grafit;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Pojmovi: ulična umetnost, murali, grafiti, tagiranje;
• Vidovi ulične umetnosti: murali, grafiti, stikeri, instalacije;
• Istorijat grafita, legalni grafiti, grafiti u galerijama;
• Diskusija: namera umetnika, ideje, poruke, stavovi, emocije, stilovi; tagiranje po kulturno-istorijskim spomenicima, znamenitim zgradama, privatnoj svojini, radovima umetnika;
• Materijali, opasnost po zdravlje i okolinu, mere zaštite;
• Orijentacioni izbor umetnika, umetničkih grupa i projekata: Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt Wenner, Jeroen Koolhaas - Dre Urhahn, Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson, David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon Reiss (Bomb it-dokumentarni film), Blu (odabrani radovi), Rinpa Eshidan, Reverse Graffiti Project;
• Izrada skice za mural ili grafit tradicionalnim materijalima ili u računarskom programu.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: ulična kultura, muzika i ples;
• Pantomima;
• Znamenite građevine Srbije;
• Izrada dokumentarnog filma.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju teme:
• razgovarati o tome šta jedan grafit čini umetničkim i o različitim doživljajima posmatrača;
• radove urađene u računarskom programu treba odštampati kako bi učenici po njima uradili slobodoručni crtež uz dodavanje originalnih detalja;
• u skladu sa mogućnostima, realizovati skicu ekološkim bojama na oštećenom zidu škole ili u okruženju;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.graffiti.org/
http://www.barcelonastreetart.net/
http://www.unurth.com/
http://www.xmarkjenkinsx.com/outside.html
http://artradarjournal.com/2010/01/21/what-is-street-art-vandalism-graffiti-or-public-art-part-i/
http://www.metanamorph.com
http://www.european-street-painting.com
http://www.toxel.com/inspiration/2008/09/15/pedestrian-street-art-by-peter-gibson/
http://www.heatheronhertravels.com/crimes-of-passion-street-art-on-show-in-bristol/
http://weburbanist.com
http://graffiti.playdo.com/
http://www.carolynrydercooley.com/photo440.html
http://been-seen.com/index.php/articles/passport/creative-subways-around-the-world

Vremeplov

• Formiranje opšte slike o promenama u umetnosti tokom istorije.

IVstepen:
• navede uzroke promena u umetnosti tokom istorije;
• prepozna istorijski period prema prikazanom umetničkom delu;
• prikaže likovnim radom specifičnost odabranog istorijskog perioda.

• Svakodnevni život, pronalasci, otkrića, važni istorijski događaji i ličnosti, odevanje, nameštaj, arhitektura, likovna umetnost, muzika, pozorište, ples, sport, zabava... od kritsko-mikenske kulture do kraja XX veka;
• Likovni prikaz istorijskog perioda po izboru učenika; izrada maski, kostima, šešira, perika, dekoracija, skica za upotrebne predmete...

Posebni sadržaji:
• Projekat svih odeljenja, tematska zabava - rekonstrukcija odabranog perioda: izrada scenografije, kostima, maski, frizura, šminke, izbor muzike, koncert, nastup hora, predstava, ples, lutkarsko pozorište...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati vizuelnu prezentaciju pojedinačnih istorijskih perioda, izneti samo ključne informacije i karakteristične primere;
• razgovarati o tome kako su istorijski događaji, razvoj tehnologije i otkrića uticali na promene u estetici i umetnosti ;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje mišljenja i ideja;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru
• škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.historyworld.net/
http://www.hyperhistory.com/
http://www.eyewitnesstohistory.com
http://www.britannica.com/
http://www.fashion-era.com/
http://www.essentialsofmusic.com/
http://www.theatrehistory.com/

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Muzička umetnost;
• Srpski jezik i književnost;
• Istorija;
• Biologija;
• Fizika;
• Hemija;
• Matematika;
• Računarstvo i informatika.

MUZIČKA KULTURA

Godišnji fond časova:	70 ili 64
Razred:	drugi, treći ili četvrti
Ciljevi predmeta:	1. Osposobljavanje učenika za razlikovanje obeležja stilova različitih muzičkih žanrova; 2. Razvijanje svesti o značaju i ulozi muzičke umetnosti kroz razvoj civilizacije i društva; 3. Osposobljavanje učenika za razlikovanje osnovnih odlika umetnosti različitih civilizacija i kultura kroz sagledavanje elemenata muzičkih dela; 4. Osposobljavanje učenika za uočavanje razlika i sličnosti između naše i drugih tradicija i kultura u domenu muzike; 5. Osposobljavanje učenika za uočavanje međusobnog uticaja različitih kultura prožimanjem karakterističnih elemenata muzičkih dela; 6. Unapređivanje estetskih kriterijuma kod učenika; 7. Razvijanje divergentnog mišljenja kroz rešavanje problemskih i projektnih zadataka; 8. Razvijanje navika kod učenika za praćenje kulturno-umetničkih manifestacija u lokalnoj sredini i putem elektronskih medija (koncerti, televizija, film, internet); 9. Osposobljavanje učenika za samostalno istraživanje stručne literature, arhive, medijateke, interneta; 10. Osposobljavanje učenika za javno nastupanje (javni časovi, koncerti...); 11. Osposobljavanje učenika za kreativnu izradu muzičkih udaračkih instrumenata; 12. Upoznavanje učenika sa značajnim srpskim kompozitorima i izvođačima; 13. Osposobljavanje učenika za primenu umetničkih veština u drugim predmetima i svakodnevnom životu; 14. Osposobljavanje učenika za timski i istraživački rad; 15. Podsticanje umetničkog razvoja i usavršavanja u skladu sa individualnim interesovanjima i sposobnostima.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Izražajna sredstva muzičke umetnosti - Muzički instrumenti -	- Stimulacija razvoja sposobnosti razlikovanja boje zvuka instrumenata kao i njihovih sastava. - Razumevanje korelacije između izbora izvođačkog sastava, sadržaja i karaktera kompozicije.	- Poznaje karakteristike zvuka i tona (visinu, jačinu, trajanje i boju) kao i elemente koji na to utiču. - Razlikuje boju zvuka pojedinih vrsta instrumenata i ansambala. - Razlikuje izvođačke sastave: instrumentalne, vokalne, vokalno instrumentalne.	Izvori zvuka i tona. Osobine zvuka i tona. Podela muzičkih instrumenata po načinu dobijanja tona i po građi. Gudački, žičani, duvački, Instrumenti sa dirkama, Perkusioni instrumenti Sa određenom i neodređenom Visinom tona. Narodni instrumenti. Elektronski instrumenti. Orkestri i instrumentalni sastavi. Slušanje muzike: Koncert za violinu po izboru (Paganini - de mol i De dur, Vivaldi-a mol, Bah-a mol, Ce dur, E dur. Mocart-Ce dur, Ge dur, A dur, De dur. Betoven-De dur, Mednelson-e mol, Čajkovski-De dur, Vienjavski-De-dur....) Za violu: Brams-Prvi deo Nemačkog rekvijema, deonice Iz Berliozovog Harolda u Italiji, Hindemit-koncerti.. Za violončelo: Izbor kompozicija Vivaldija, Hajdna, Šumana, Dvoržaka i Sen Sansa za ovaj Instrument.. Za kontrabas: Izbor dela Sen Sansa, Gustav Maler, Za harfu: Mocart-Koncert za harfu i flautu u Ce duru Sen Sans-Koncert za Harfu u Ge duru Za gitaru: Izbor dela Tarege, Segovije, Granadosa, De Falje, Albenisa... Primeri savremene muzike za gitaru. Izbor dela za mandolinu, tamburu, Balalajku, citru.. Za duvačke instrumente: Za flautu Bah-Svita za flautu i orkestar ha mol, Smetana-Vltava, Debisi i Ravel-Izbor.. Za obou: Vivaldi 12 koncerata, Hajdn-Ce dur, Mocart-Ce dur Rihard Štraus..Sonate Hendla Sen Sans, Dejan Despić 7 pastorala Za obou solo. Za Fagot: Vivaldi, koncert Za klarinet: Mocart, koncert u A duru, K.M. Veber, koncerti U ef molu i Es duru, D. Obradović, Sonata za solo klarinet, Boki Milošević, odlomci iz Odabranih dela. Za saksofon: Izbor iz džez muzike. Za trubu: Verdi, iz opere Aida-drugi čin, Vagner, Valkire, treći čin, Musorgski, Slike s izložbe, Maršing bendovi, Izbor pesama Sa festivala Dragačevska truba, Luis Armstrong, Mails Dejvis... Za trombon - odlomci iz dela Stravinskog, Žar ptica, Ravel-Bolero. Za hornu: K. Ferster, koncert Es dur, Sens Sans-koncert op 94, R. Štraus Primeri narodnih duvačkih Instrumenata: frula, zurle, Kaval, leika, rog, duvački instrumenti drugih naroda-Aboridžini, Alpski rogovi... Koncert, Es dur. Za klavir: Izbor iz Bahovih, Mocartovih, Betovenovih, Šopenovih, Listovih koncerta, Čajkoviski, Primeri za džez i Zabavnu muziku... Za orgulje: Izbor iz dela J.S Baha, Hendla, Franka... Za harmoniku: Izbor umetničke Muzike za harmoniku, Narodna kola, Pjacola-Liber tango.. Za udaraljke: izbor repertoara Ansambla SPE, B. Bartok Koncert za udaraljke i čelestu, Izbor kompozicija rok i džez muzike, Narodna muzika-Tapan, Goč, Daire.. Tarabuka, Kastanjete... Za orkestre: - simfonijski - izbor simfonije iz klasike i romantizma. (Hajdn, Mocart, Betoven, Čajkovski, Brams, Berlioz, Brams, Dvoržak, Maler.. Gudački-izbor dela Vivaldija, Baha, Mocarta. Duvački-Hendl, Muzika za vatromet, Dragačevski trubači, Big bend, Vojni orkestri... Perkusionisti: Izbor dela SPE, primeri narodne, zabavne, džez i muzike drugih zemalja po izboru. Vokalni i vokalno instrumentalni oblici: duhovni i svetovni. Vrste višeglasja. Homofonija i polifonija. Melizmatika i silabika. Oblici instrumentalne muzike (apsulutni i programski), Muzička dramaturgija i tok. Preporučeni oblici za obradu: Vokalni i vokalno instrumentalni- Duhovni: Liturgija, opelo, misa, rekvijem, motet, kantata, oratorijum, pasija, koral, horska pesma. Svetovni: Opera, Opereta, Mjuzikl, Solo pesma, Horska pesma, Rukovet, Kantata, Zabavna pesma (džez, rok, narodna pesma.. Instrumentalni oblici-apsolutni: Sonatni ciklusi: sonata, simfonija, koncert, kamerna muzika. Polifoni oblici: fuga, invencija, barokna svita. Programski oblici: simfonijska poema, simfonijska svita, komad, programska simfonija. Preporučeni primeri za Slušanje muzike: Mokranjac-Liturgija i Opelo, Mocart-Krunidbena misa, Rekvijem Palestrina-Misa Papi Marčelu, Moteti renesansnih Kompozitora po izboru, Kantate-J.S.Bah (izbor), Oratorijumi (Hendl, izbor), Pasija po Mateji, Bah, Korali-Bah, izbor. Horska pesma: Milojević, Dušan Maksimović Dumaks, Svetislav Božić... Opera-Verdi, Rosini, Belini, Pučini, Vagner.. izbor... Operete: Ofembah i J. Štraus-Izbor.. Mjuzikl-Mačke, Brilijantin, Kosa, Cigani lete u nebo... Solo pesme-Šubert, Šuman.. Milojević, Bajić.. izbor Rukoveti-Mokranjac Džez, Rok, Zabavna, Narodna-pesma po izboru domaćih i stranih autora. Instrumentalni oblici: Sonata-Mocart, Betoven.. izbor, Simfonije-izbor iz klasicizma, Romantizma i savremenih autora.. Koncert-List, Šopen, Rahmanjihov, Čajkovski, Medelson, Grig.. i mnogi drugi po izboru. Kamerna muzika: barokna dela, Klasičarski kvarteti, Savremeni autori-izbor Fuga, invencija-Bah, Frank.. Barokna svita-Bah.. Simfonijska poema- List, Smetana.. Simfonijska svita - Korsakov, Šeherezada... Izbor iz raznih zbirki Klavirskih komada klasičnih, romantičarskih i savremenih autora. Programska simfonija-Berlioz-Fantastična, List-Dante i Faust... Gustav Maler... Durske i molske lestvice, stupanj, stepen, vođica, tetrahord, intervali, trozvuci, četvorozvuci, vrste takta, trajanje nota, tempo, dinamika, agogika.. Primeri za slušanje: - V.A. Mocart-Sonata Ce duru KV 545 - F. Šopen-Valcer u ce molu OP 19 - T. Albinoni-Adađo - N.R.Korsakov-Priča o caru Saltanu-Bumbarov let Izbor primera za solfeđo i primera iz muzičke literatureraznih autora (Bora Popović, Vlada Jovanović, Zorislava Vasiljević, Miodrag Vasiljević..) kao i horske literature za ilustraciju, izvođenje i analizu. Izbor narodnih i zabavnih pesama. Koreni muzike i njene prvobitne uloge, izvori, dokumenti, najstariji muzički instrumenti. Primeri za slušanje: Snimci tradicionalne muzike raznih naroda. Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima (uloga, oblici, instrumenti, teorija). Jevreji - Psalmi po izboru: Grci (napitnica Seikilosa).	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: teorijska nastava (časova) kabinetske vežbe (časova) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 ili više grupa prilikom realizacije: kabinetskih vežbi Mesto realizacije nastave nastava se realizuje u kabinetu muzičke kulture.
Muzički oblici - Poznavanje različitih muzičkih oblika, formi i žanrova i njihovih sastavnih elemenata. - Poznavanje i razumevanje pojava i razvoja najznačajnijih muzičkih oblika kroz vekove.	Razvijanje sposobnosti razumevanja i razlikovanja strukture i dramaturgije određenog muzičkog žanra. Razumevanje specifičnih karakteristika narodne muzike našeg područja. Osposobljavanje za samostalno kreativno izražavanje u okviru manjih formi.	Poznaje i razlikuje muzičke oblike, forme i žanrove kao i njihove sastavne elemente: tema, rečenica, period, pesma, princip variranja, cikličnost.. opera: uvertira, arija, rečitativ, numere..kao i njihovu podelu na osnovu izvođačkih sastava: vokalni, instrumentalni, vokalno instrumentalni.. - Samostalno kreira manje muzičke forme u skladu sa mogućnostima koristeći klasične instrumente i-ili kompjutersku tehnologiju.
Opšta muzička teorija i analiza	- Razvoj muzičke pismenosti, usvajanje pojmova koji se odnose na nazive tonova, lestvice, intervale, akorde, ritam i metar, tempo, dinamiku i agogiku... - Negovanje precizne intonacije, dikcije i artikulacije teksta pesama, razvoj ritmičkih sposobnosti, razvoj muzičkog sluha i poznavanje vokalnih tehnika, - Stimulacija uspešnog solo ili izvođenja kompozicija u okviru ansambla. - Povezivanje aktivnosti pevanja i kretanja na sceni kao celine koja deluje stimulativno na razvoj elementarnih muzičkih sposobnosti (precizno intonativno pevanje uz dočaravanje ritma pokretom) - Osposobljavanje učenika za razlikovanje karakteristika muzičkih stilova od prvobitne zajednice do kraja renesanse. - Razvijanje sposobnosti uočavanja uticaja narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo. - Razvijanje navika za slušanje umetničke muzike. - Osposobljavanje učenika za samostalno istraživanje, odnosno stimulacija podsticaja za dalje istraživanje.	- Učenik je usvojio i proširio znanja o osnovnim muzičko-teoretskim pojmovima. - Vlada elementima muzičke pismenosti, zna da pročita i piše note u violinskom i bas ključu, u različitim tonalitetima, metrima i sa različitim ritmičkim kombinacijama. - Poznaje oznake za tempo, dinamiku i agogiku i ume da ih primeni na konkretnom muzičkom primeru. - Uspešno izvodi melodijsko-ritmičke zahteve uz igru uloga na sceni. - Precizno izvodi ritmičko-melodijske zahteve uz osmišljene koreografije. - Poznaje muzičke intervale i akorde i može samostalno da ih formira od zadatog tona. - Poznaje kompjuterske programe za pisanje nota i obradu zvuka.
Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama Starog veka	- Osposobljavanje uočavanja razlika karaktera kompozicija u odnosu na period nastanka. - Prepoznavanje naziva kompozicija nakon slušanja istih, kao i prepoznavanje i imenovanje elementarnih muzičkih elemenata koji se odnose na dinamiku, tempo, oblik dela... - Formiranje muzičkog ukusa i adekvatnog muzičkog ekspresivnog doživljaja muzičkog dela prilikom slušanja (audio aparatima i uživo na koncertima) - Razvijanje estetskih kriterijuma kod učenika - Osposobljavanje učenika za prepoznavanje i razlikovanje kulture i tradicije kako svog tako i drugih naroda	- Prepoznaje i razlikuje odlike stilova u muzičkom izražavanju od prvobitne zajednice do kraja renesanse. - Ispoljava potrebu za svakodnevnim slušanjem muzike i na osnovu toga formira trajno interesovanje prema muzici uopšte - Prepoznaje nazive odslušanih kompozicija uz poznavanje njihovih autora, oblika kao i vreme nastanka... Ekspresivno, autonomno doživljava karakter odslušane kompozicije - Poseduje adekvatan muzički ukus. - Samoinicijativno posećuje koncerte i druge muzičke manifestacije. - Prepoznaje estetske vrednosti u kulturi svog i naroda drugih zemalja uočavanjem karakterističnih obeležja muzike svetske narodne baštine. - Sagledava i vrednuje uticaj narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.
Muzika srednjeg veka			Stara hrišćanska muzika: gregorijanski koral i vizantijsko pevanje. Rani oblici višeglasja: organum, diskant, motet (starofrancuski). Svetovna muzika srednjeg veka: trubaduri, minezengeri. Počeci duhovne i svetovne muzike kod nas. Primeri za slušanje: Gregorijanski korali-izbor, vizantijsko pevanje, organum, Hildegard of Bingen (izbor). Rambo de Vakeira-Kalenda maja; Adam de la Al- Igra o Robenu i Marioni; Kir Stefan Srbin - Ninja sili, Vkusite i vidite.
Muzika renesanse			Tri veka velikih dostignuća u umetnosti (14, 15. i 16). Razvoj duhovnog i svetovnog višeglasja. Motet, misa, madrigal. Najveći predstavnici renesansne vokalne muzike: Palestrina, Orlando di Laso, Galus, Marencio, Da Venoza. Instrumentalna muzika renesanse. Renesansa kod nas: Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin. Primeri za slušanje: Žaneken - Bitka kod Marinjana; Palestrina-Misa Papi Marčelu (odlomak); Laso-Madona mia kara; Eho; Galus- Pater noster; Evo kako umire pravednik. Neki madrigali Marencija ili Da Venoze; Đ. Gabrijeli - Sonata piano e forte; Neka tačka iz programa ansambla "Renesans"; Motovunjanin - Frotola. Franjo Bosanac - Ti spavaš a ja bdim... (ansambl "Ars nova").

IZABRANA POGLAVLJA MATEMATIKE

Godišnji fond časova:	70 ili 64 časa
Razred:	treći ili četvrti
Ciljevi predmeta:	• Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja • Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja matematičko-logičkog jezika • Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa • Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena • Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti

TEMA	CILJEVI	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Sistemi linearnih jednačina i determinante	• Proširivanje znanja o rešavanju sistemima linearnih jednačina i sticanje osnovnih znanja o determinantama	• izračuna determinantu reda 2 i 3 • primeni osobine determinanti na izračunavanje determinante • primenjuje Kramerove formule na sisteme 22 i 33 • rešava jednostavnije sisteme linearnih jednačina sa parametrom • razmatra rešenja sistema linearnih jednačina u zavisnosti od vrednosti realnog parametra	• Determinante reda dva i tri • Osobine determinanti • Kramerova teorema za rešavanje sistema linearnih jednačina • Rešavanje sistema linearnih jednačina sa realnim parametrom	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (64 ili 70 časova) Mesto realizacije nastave • Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku Preporuke za realizaciju nastave • obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika • insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu • upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija • Sistemi linearnih jednačina i determinante: dokazati Kramerovu teoremu i postupak ilustrovati na primerima. • Vektori: Definisati kolinearne i komplanarne vektore kao i linearnu nezavisnost. • Izraziti vektore u koordinatnom obliku i pažnju usmeriti na algebarski pristup. • Birati računske primere koji ističu osobine normalnosti, kolinearnosti, komplanarnosti i računanje površine i zapremine. • Kombinatorika: pri rešavanju zadataka prebrojavanja razmatrati varijacije, permutacije i kombinacije sa i bez ponavljanja. Pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života • Verovatnoća i statistika: pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života i struke. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. usmenu proveru znanja 2. pismenu provera znanja 3. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Sistemi linearnih jednačina i determinante 9-10 časova • Vektori 13-15 časova • Kombinatorika 12-13 časova • Verovatnoća i statistika 22-24 časa U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova.
Vektori	• Proširivanje znanja o vektorima	• zna definiciju skalarnog (vektorskog, mešovitog) proizvoda • predstavi vektor u Dekartovom koodinatnom pravouglom sistemu u prostoru • izračuna intenzitet vektora • odredi tačku koja deli duž u datoj razmeri • primeni skalarni (vektorski, mešovit) proizvod u koordinatama • utvrdi da li su dva vektora uzajamno ortogonalna • odredi ugao između dva vektora zadata koordinatama • izračuna površinu trougla i zapreminu paralelopipeda	• Vektori. Operacije i osobine • Skalarni proizvod vektora. Kolinearni vektori • Vektorski proizvod vektora • Mešoviti proizvod tri vektora • Vektori u koordinatnom sistemu • Skalarni proizvod u koordinatama • Ugao između dva vektora • Vektorski proizvod u koordinatama. Površina trougla • Mešoviti proizvod u koordinatama. Zapremina paralelopipeda
Kombinatorika	• Sticanje osnovnih znanja iz kombinatorike	• primeni pravilo zbira i pravilo proizvoda • odredi broj permutacija datoga skupa • odredi broj varijacija datoga skupa • odredi broj kombinacija datoga skupa • ume da zapiše permutacije (varijacije, kombinacije) datoga skupa od najviše četiri člana • odredi k-ti binomni koeficijent u razvoju binoma na n-ti stepen • odredi nepoznati član u razvoju binoma na n-ti stepen koji zadovoljava date uslove	• Kombinatorika. Pravilo zbira i pravilo proizvoda • Permutacije • Varijacije • Kombinacije • Binomni obrazac
Verovatnoća i statistika	• Sticanje osnovnih znanja iz verovatnoće i statistike	• uoči slučajne događaje • prepozna koji su događaji mogući, povoljni, sigurni, nemogući • izračuna verovatnoću preko klasične definicije verovatnoće (statističke definicije verovatnoće) • odredi uslovnu verovatnoću događaja A u odnosu na događaj B • objasni formulu totalne verovatnoće i ume da je primeni • objasni i primeni Bajesovu formulu • ume da navede primer slučajne promenljive • primeni raspodelu verovatnoća poznatu pod nazivom binomna raspodela • primeni raspodelu verovatnoća poznatu pod nazivom normalna raspodela • ume da izračuna numeričke karakteristike slučajnih promenljivih (matematičko očekivanje, disperziju, medijanu i mod) • ume da prepozna osnovne pojmove statistike • ume da formira statističke tabele i na osnovu njih da grafički prikaže podatke • ume da izračuna određene karakteristike slučajnog uzorka (aritmeričku sredinu uzorka, medijanu uzorka, mod uzorka i disperziju uzorka)	• Slučajni događaji. Prostor elementarnih događaja • Različite definicije verovatnoće • Uslovna verovatnoća • Formula totalne verovatnoće. Bajesova formula • Slučajne promenljive. Diskretne slučajne promenljive i binomna raspodela • Neprekidne slučajne promenljive i normalna raspodela • Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih (matematičko očekivanje, disperzija, medijana, mod) • Statistika. Osnovni pojmovi • Formiranje statističkih tabela i grafičko prikazivanje podataka • Karakteristike empirijske raspodele (aritmerička sredina uzorka, medijana uzorka, mod uzorka, disperzija uzorka)

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Fizika
• Stručni predmeti

FIZIKA

Godišnji fond časova:	70 ili 64
Razred:	treći ili četvrti
Ciljevi predmeta:	• Razvijanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučna, tehnička i matematička); • Upoznavanje i razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu zakona fizike i njenih metoda istraživanja; • Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja; • Razvijanje svesti o značaju eksperimenta pri upoznavanju, razumevanju i proveravanju fizičkih zakonitosti; • Sticanje znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju; • Razvijanje pravilnog odnosa učenika prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine; • Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija; • Razvijanje radnih navika i odgovornosti i sposobnosti za primenu stečenih znanja; • Formiranje osnove za dalje obrazovanje.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Molekulska fizika	• Razvijanje znanja o molekulskoj strukturi i svojstvima supstancije	• razume postojanje veze između mikroskopskih i makroskopskih svojstava supstancije • objasni strukturu čvrstih tela i njihova fizička svojstva • opiše fizička svojstva tečnosti (površinski napon, kvašenje, kapilarnost, viskoznost) • razume jednačinu idealnog gasnog stanja i gasne zakone • izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju	• Međumolekulske sile, agregatna stanja • Čvrsta tela (struktura, elastična svojstva, Hukov zakon) • Tečnosti (svojstva tečnosti, površinski napon, kvašenje, kapilarne pojave, viskoznost) • Pritisak, zapremina, temperatura gasa • Gasni procesi, jednačina stanja i gasni zakoni • Demonstracioni ogledi: • Demonstracija različitih vrsta elastičnosti • Demonstracija površinskog napona tečnosti • Laboratorijske vežbe: • Određivanje koeficijenta viskoznosti Stoksovom metodom • Proveravanje Bojl- Mariotovog zakona	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava sa demonstracionim ogledima (62 časa) • laboratorijske vežbe (8 časova) Mesto realizacije nastave • Nastava se realizuje u učionici ili u kabinetu za fiziku Preporuke za realizaciju nastave • koristiti sva dostupna nastavna sredstva • koristiti multimedijalne prezentacije • upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu • podsticati učenike da rade računske zadatke • primenjivati rad u parovima i rad u manjim grupama • motivisati učenike da samostalno rešavaju probleme koristeći istraživački pristup naučnom obrazovanju • kontinuirano upućivati učenike na primenu fizike u budućem pozivu i svakodnevnom životu kroz primere iz prakse Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja Okvirni broj časova po temama • Molekulska fizika (24 časa) • Toplotne pojave (15 časova) • Električne pojave (18 časova) • Talasna optika (13 časova) Napomena: nastavnici će, u zavisnosti od godišnjeg broja časova i značaja tema za obrazovni profil, odrediti broj časova za svaku temu
Toplotne pojave	• Proširivanje znanja o toplotnim pojavama	• razume promene koje nastaju u telima pri toplotnoj razmeni • shvati pojam latentne toplote i promene agregatnih stanja • razlikuje načine prenosa toplote • razume značaj očuvanja energijskih resursa	• Veza između količine toplote i promene temperature tela • Promene agregatnih stanja (topljenje, kristalizacija, isparavanje, kondenzacija) • Latentne toplote supstancije • Načini prenošenja toplote. Toplotni provodnici i izolatori • Očuvanje energijskih resursa. Klasični i alternativni izvori energije • Demonstracioni ogledi: • Demonstracija toplotne provodljivosti čvrstih tela • Demonstracija prenosa toplote strujanjem • Demonstracija prenosa toplote zračenjem
Električne pojave	• Proširivanje znanja o osobinama provodnika • Sticanje znanja o naizmeničnoj struji • Upoznavanje sa električnim strujama visoke frekvencije	• razume statičku raspodelu naelektrisanja kod metalnih provodnika • razume električna svojstva izolatora • razume električnu otpornost provodnika, kapacitivnost kondenzatora i induktivnost zavojnice • shvati kako nastaje naizmenična struja i znaće da razlikuje maksimalne, trenutne i efektivne vrednosti struje i napona • razume šta je impedansa u kolu naizmenične struje • opiše karakteristike visokofrekventnih struja • izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju	• Statička raspodela naelektrisanja na provodniku (električno polje i potencijal) • Električna svojstva izolatora • Naizmenična struja. Aktivni i reaktivni otpornici • Rad i snaga jednosmerne i naizmenične struje • Teslin transformator • Demonstracioni ogledi: - Demonstracija raspodele potencijala na naelektrisanom provodniku - Demonstracija promene kapaciteta kod pločastog kondenzatora - Merenje efektivne vrednosti električnog napona • Laboratorijska vežba: - Provera Omovog zakona u kolu naizmenične struje
Talasna optika	• Upoznavanje talasne prirode svetlosti	• shvati talasna svojstva svetlosti • opiše šta je interferencija, difrakcija, polarizacija, disperzija i rasejanje svetlosti • izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju	• Hajgensov princip. Interferencija svetlosti • Difrakcija svetlosti • Polarizacija i disperzija svetlosti • Rasejanje svetlosti • Demonstracioni ogledi: - Disperzija bele svetlosti na prizmi - Difrakcija svetlosti na rešetki • Laboratorijska vežba: - Određivanje konstante difrakcione rešetke

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Svi stručni predmeti u kojima se primenjuje fizika
• Matematika

GEOGRAFIJA U POLJOPRIVREDI

Godišnji fond časova:	70
Razred:	drugi ili treći
Ciljevi predmeta:	• Sticanje znanja o prirodnim i društvenim odlikama odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede. • Osposobljavanje učenika da primenjuju geografsko znanje u daljem obrazovnom i profesionalnom razvoju. • Osposobljavanje učenika za posmatranje, klasifikaciju, sistematizaciju, rešavanje problema i zaključivanje. • Osposobljavanje učenika da koriste pisane, grafičke i likovne izvore informacija, da ih analiziraju i primenjuju u procesu učenja i istraživanja. • Osposobljavanje učenika za odgovorno ophođenje prema sebi i okruženju i za aktivno učestvovanje u zaštiti, obnovi i unapređivanju životne sredine.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Poljoprivreda i njena prostorna svojstva	• Sticanje znanja o poljoprivredi i njenim prostornim svojstvima	• definiše značaj, razvoj i mesto u strukturi privrede • navodi funkcije poljoprivrede • navede podelu i tipove poljoprivrede u svetu • opiše važnost geografskog razmeštaja poljoprivredne proizvodnje • objasni značaj agroindustrije	• Poljoprivreda - mesto u strukturi privrede i funkcije • Podela i tipovi poljoprivrede u svetu • Geografski razmeštaj poljoprivredne proizvodnje • Agroindustrija - pojam i značaj	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (74 časa) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja • Korišćenje informacija sa Interneta • Korišćenje interaktivnih metoda rada • Korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testovi znanja Okvirni broj časova po temama • Poljoprivreda i njena prostorna svojstva (6 časova) • Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede (12 časova) • Društveni uslovi za razvoj poljoprivrede (10 časova). • Socioekonomski i organizaciono-tehnički uslovi za razvoj poljoprivrede (6 časova) • Geografska svojstva zemljoradnje (15 časova) • Geografska svojstva stočarstva, lova i ribolova (12 časova) • Šumarstvo - prostorne karakteristike (4 časa) • Globalizacija i kult hrane u XXI veku (9 časova)
Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede	• Sticanje znanja o fizičkogeografskim odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede	• objasni uticaj i značaj reljefa, klime, vode, tla, biljnih i životinjskih zajednica za razvoj poljoprivredne proizvodnje • prepozna degradaciju prirodne sredine u okruženju i da predloži mere za zaštitu i unapređivanje agrarnog prostora • izvodi aktivnosti vezane za zaštitu i unapređivanje poljoprivrede i životne sredine	• Fizičkogeografske odlike geografske sredine kao važan uslov za razvoj poljoprivredne proizvodnje • Zaštita i unapređivanje poljoprivrede i životne sredine
Društveni uslovi za razvoj poljoprivrede	• Sticanje znanja o društveno-geografskim odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede	• objasni odnos između broja stanovnika na Zemlji i raspoloživih količina hrane • dovede u vezu strukture stanovništva sa proizvodnjom hrane i načine ishrane • objasni proces deagrarizacije kao posledicu migracije poljoprivrednog stanovništva • objasni vezu između saoskih naselja kao agrarnih proizvođača i gradova kao agrarnih tržišta • navede pozitivne i negativne posledice naučnotehnoloških dostignuća na poljoprivrednu proizvodnju	• Porast svetskog stanovništva i raspoložive količine hrane • Povezanost strukturnih odlika stanovništva sa proizvodnjom hrane i načinima ishrane • Migracije poljoprivrednog stanovništva i proces deagrarizacije • Seoska naselja i seoski atari kao prostori poljoprivredne proizvodnje • Gradovi kao agrarna tržišta • Naučnotehnološka dostignuća i poljoprivreda - pozitivne i negativne posledice
Socioekonomski i organizaciono-tehnički uslovi za razvoj poljoprivrede	• Sticanje znanja o socioekonomskim i organizacionotehničkim uslovima za razvoj poljoprivrede	• navede tipove vlasništva i raspolaganja zemljom (privatno, zajedničko, stvarno) • navede tipove agrarnih sistema • objasni sisteme iskorišćavanja zemljišta • objasni značaj veličine poseda i parcelacije zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji • navede strukturu zemljišnog fonda • navede vrste agrotehničkih mera u poljoprivredi (mehanizacija, hemizacija, melioracija, agrarne revolucije)	• Prostoni aspekti agrarnih odnosa • Agrarni prostor i struktura zemljišnog fonda • Naučno-tehnološki razvoj i prostorna organizacija poljoprivrede
Geografska svojstva zemljoradnje	• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju zemljoradnje	• opiše nastanak, razvoj i granice zemljoradnje • objasni geografsko poreklo i prostorni razmeštaj proizvodnje najvažnijih biljnih kultura u našoj zemlji i u svetu • navede industrijske grane koje koriste proizvode zemljoradnje kao sirovine • predvidi mere za zaštitu i unapređivanje biljne proizvodnje u svom okruženju	• Nastanak, razvoj, granice i značaj zemljoradnje i stočarstva • Geografsko poreklo i prostorni razmeštaj najvažnijih biljnih kultura u Srbiji i u svetu • Zemljoradnja kao izvor sirovina za industriju • Zaštita i unapređivanje biljne i stočarske proizvodnje
Geografska svojstva stočarstva, lova i ribolova	• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju stočarstva, lova i ribolova	• opiše razvoj stočarstva, lova i ribolova • objasni prostorni razmeštaj proizvodnje najvažnijih stočarskih proizvoda u našoj zemlji i u svetu • objasni prostorni razmeštaj lovnih i riblovnih područja • navede industrijske grane koje koriste proizvode stočarstva i ribolova • predvidi mere za zaštitu i unapređivanje stočarstva, lova i ribolova u svom okruženju	• Razvoj stočarstva, lova i ribolova • Prostorni razmeštaj stočarstva, lova i ribolova • Stočarstvo i ribolov kao izvor sirovina za industriju • Zaštita i unapređivanje stočarstva, lova i ribolova
Šumarstvo - prostorne karakteristike	• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju šuma	• opiše tipove i rasprostranjenje šuma u našoj zemlji i u svetu • navede oblike eksploatacije šuma • navede industrijske grane koje koriste drvo kao sirovinu • predvidi mere za zaštitu i unapređivanje šuma	• Tipovi i geografski razmeštaj šuma u Srbiji i u svetu • Eksploatacija, prerada, zaštita i unapređivanje šuma
Globalizacija i kult hrane u XXI veku	• Sticanje znanja o procesu globalizacije, njenom uticaju na proizvodnju, razmenu hrane i načine ishrane naroda sveta	• objasni pojam globalizacije i njen uticaj u domenu proizvodnje i razmene hrane u svetu • opiše domen delovanja i značaj međunarodne organizacije FAO • opiše uticaj urbanizacije na promene u načinu ishrane stanovništva • objasni povezanost različitih tradicija, kultura i religija na načine ishrane stanovništva u svetu • navede uzroke i posledice nedovoljne ishrane stanovništva u pojedinim delovima sveta • primeni zdrave oblike ishrane • navede zaštićene prehrambene proizvode iz naše zemlje i iz pojedinih država sveta	• Globalizacija i globalni procesi; globalizacija svetske privrede i njene posledice • Međunarodna organizacija FAO i njeni dometi i uloga u savremenom svetu • Urbanizacija i savremena ishrana stanovništva • Oblici ishrane stanovništva i njihovo rasprostranjenje • Uzroci i posledice nedovoljne ishrane stanovništva, problem gladi, u pojedinim delovima sveta • Ishrana savremenog čoveka • Zaštićeni prehrambeni proizvodi u Srbiji i u ostalim delovima sveta

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Biologija
• Hemija
• Istorija
• Računarstvo i informatika