REČENICA
Prosta i proširena rečenica - subjekat i predikat; subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri:
Pedro lee. Pedro lee un libro. El libro está en la mesa.
a) U potvrdnom obliku
b) U odričnom obliku
Upitna rečenica:
a) s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (¿Entienden? ¿Escriben?);
b) s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (¿No entienden? ¿No escriben?);
Red reči u rečenici.
IMENSKA GRUPA
Imenice
Vlastita imena lica i gradova: María, Juan, Belgrado, Madrid itd.
Zajednička imenica s promenom u članu i drugim determinativima - (los libros, estos libros, mis libros).
Determinativi
a) određeni i neodređeni član: el, la, los, las, un, una, unos, unas. Osnovna upotreba: Lee un libro. Tiene la pelota.
b) sažeti oblici: del, al
v) pokazni: este, ese, aquel;
g) prisvojni: mi/mío, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su (mi libro, mi casa, mi escuela).
Pridevi
Opisni pridevi: isti oblici muškog i ženskog roda (feliz, verde, itd.).
Pridevi sa oznakama -o/a za muški i ženski rod (bonito/bonita, alto/alta, rojo/roja). Slaganje prideva s imenicom.
Množina prideva (bonitos, felices, verdes).
Lične zamenice
u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
d) povratna zamenica: se;
Brojevi
Osnovni brojevi do 30.
Predlozi
a) a acusativa: Quiero a María. Veo a Pedro.
b) de i a u u glagolskim sintagmama (Habla de su padre, Escribe a su hermana);
v) de, a, en u vezivanju glagola sa ostalim dodacima u rečenici: za mesto, vreme, način ( Va a la escuela. Vuelve a casa. Va al cine. Llega a las siete. Viene al mediodía. Va a Espaňa. Viene en coche....); de, kao veza reči u imenskoj grupi (El libro de mi padre. La fiesta de la República. Una taza de café. Un libro de poesía espanola.)
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -ar, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.
a) Potvrdni oblici u govoru
b) Odrični oblici u govoru
v) Prezent glagola: ser i estar
g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay)
d) perifrastični futur: ir a + infinitivo
đ) Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado, no he entendido, ...
Partikule i prilozi
Potvrdna partikula: sí
Odrična partikula: no
Osnovni prilozi za mesto, vreme i način: aquí, allí, en..., ahora, ayer, maňana, por la maňana, por la tarde, por la noche, bien, mal, despacio, rápido
PRAVOPIS
Dijakritički znaci: grafički akcenat (´ ) , dijereza (¨ ).
Pisanje slova "h muda"
Pisanje grupa "gue, gui, qui, que"
Osnovna pravila pravopisa
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika; nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;
- bitno je značenje jezičke poruke;
- počev od petog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- počev od petog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;
- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.
Tehnike (aktivnosti)
Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika
10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova
12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)
prepoznavanje veze između grupa slova i glasova
odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor
izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi
14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova;
- zamenjivanje reči crtežom ili slikom;
- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično);
- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama;
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer);
- pisanje čestitki i razglednica;
- pisanje kraćih tekstova.
Strategije za uvežbavanje jezičkih veština i upotrebu leksičkih i stilskih sredstava
1. Morfologija. Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu različitih morfoloških oblika.
2. Sintaksa. Obratiti pažnju na:
- slaganje reči (kongruenciju);
- pravilnu upotrebu glagolskih vremena;
- pravilno strukturiranje rečenice;
- jasnost, nedvosmislenost rečenice;
- adekvatnu upotrebu zavisnih rečenica;
- adekvatan red reči u rečenici;
- ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne rečenice, kao i između rečenica.
3. Koherentnost. Obratiti pažnju da se različiti delovi teksta dobro "uklope" jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju:
- informacije i argumente iznositi postepeno i u logičnom sledu;
- tekst oblikovati tako da predstavlja semantičku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine.
4. Kohezija. Poštovati logičko-semantičke veze između različitih delova teksta. Obratiti pažnju na:
- adekvatnu upotrebu zamenica i zameničkih reči;
- adekvatnu upotrebu veznika i konektora;
- ispravnu upotrebu reči i izraza kojima se upućuje na neki drugi deo teksta.
5. Leksička prikladnost. Obratiti pažnju na:
- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.);
- primernu upotrebu ustaljenih metafora;
- odgovarajuću upotrebu kolokacija i frazeologizama;
- semantičko-leksičko nijansiranje;
- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.
6. Stilska prikladnost. Obratiti pažnju na:
- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta);
- skladno korišćenje različitih jezičkih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza različitog stepena ekspresivnosti.
Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)
TIP TEKSTA: |
VRSTA TEKSTA: |
Deskriptivni tekst Predstavlja detalje u vezi sa jednim središnim subjektom. Preovlađuje prostorna nad vremenskom percepcijom. |
kratka priča, pripovetka; novinski članak, esej; stručni/naučni članak; reklamni tekst, letak; katalog; itd. |
Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). Prati sled činjenica, |
bajka, basna, pripovetka, |
Informativni tekst Osnovna svrha mu je pružanje informacija. |
telegram, vest, izjava, |
Argumentativni tekst Pruža argumente, sa ciljem da dokaže ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav. |
diskusija, debata; referat,
seminarski, maturski, |
- Regulativni tekst Planira i/ili uređuje |
uputstva i pravila |
Gramatički sadržaji u petom razredu
U prvom i drugom razredu osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno nesvesno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno izrazili u sličnim kontekstima.
U trećem razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje.
Počev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatički sadržaji predviđeni u petom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:
1. ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;
2. otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;
3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;
4. primere i vežbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;
6. ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.
Budući da se na tom uzrastu stiču tek početna gramatička znanja koja će se u višim razredima utvrđivati i proširivati (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene/pismene vežbe kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugođa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.
Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima. Elementi za proveru znanja su:
- razumevanje govora;
- razumevanje kraćeg pisanog teksta;
- usmeno izražavanje;
- pismeno izražavanje;
- usvojenost leksičkih sadržaja;
- usvojenost gramatičkih struktura;
- pravopis;
- zalaganje na času;
- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).
FIZIČKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT
Cilj i zadaci
Cilj fizičkog vaspitanja - izabrani sport je da se raznovrsnim i sistematskim sportskim obučavanjem i vežbanjem doprinese ostvarivanju cilja fizičkog vaspitanja kao integralnog dela vaspitno-obrazovnog sistema u celini, a da se, pri tom, zadovolje individualne potrebe učenika, njegova radoznalost i želja za dostignućima u izabranom sportu.
Opšti operativni zadaci:
zadovoljenje primarnih motiva učenika, posebno potrebe za kretanjem, igrom i takmičenjem;
podsticanje potrebe učenika za ličnom afirmacijom, grupnom identifikacijom kao doprinosom za bržu socijalizaciju ličnosti;
razvijanje potrebe za stvaralaštvom u smeru sportsko-tehničkih i taktičkih dostignuća i doživljavanju ličnog učinka u izabranoj sportskoj grani;
primena stečenog znanja u sistemu školskih sportskih takmičenja;
razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;
formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti.
Posebni operativni zadaci:
razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije i preciznosti izabrane sportske grane;
sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom izabrane sportske grane;
primena stečenih sportsko tehničkih i taktičkih znanja i umenja izabranog sporta u složenim uslovima (kroz igru i takmičenje);
usvajanje etičkih vrednosti: poštovanje partnera - protivnika, pravila takmičenja i fer pleja.
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Cilj fizičkog vaspitanja - izabranog sporta ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada:
časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport,
sportskog takmičenja.
Programski sadržaji usmereni su na:
razvijanje fizičkih sposobnosti specifičnih za izabrani sport;
usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika izabranog sporta i
teorijsko obrazovanje iz oblasti izabranog sporta.
I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI SPECIFIČNIH ZA IZABRANI SPORT
Na svim časovima na kojima se realizuje izabrani sport posvećuje se pažnja:
razvijanju fizičkih sposobnosti koje su karakteristične za izabrani sport: brzine, snage, izdržljivosti, gipkosti, koordinacije i okretnosti, pri čemu se polazi od individualnih mogućnosti učenika;
učvršćivanju pravilnog držanja tela;
usvajanju motoričkih znanja, umenja i navika koje su karakteristične za izabrani sport.
II. PROGRAM IZABRANE SPORTSKE GRANE
Na osnovu razrađenog programa rada učenik treba da ovlada neophodnim tehničko-taktičkim znanjima i umenjima koji mu omogućavaju individualni i kolektivni napredak i pripremu za takmičenje. Usvajanje motoričkih znanja i umenja mora da budu primereni karakteristikama uzrasta i pola.
III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje znanja izabranog sporta putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj fizičkog vaspitanja. Sadržaji se realizuju na redovnom času i na sportskim takmičenjima. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika. Posebnu pažnju usmeriti na pravilno držanje tela i sprečavanje sportskih povreda. Učenici treba da se upoznaju sa osnovama olimpijskog vaspitanja.
Fizičko vaspitanje - izabrani sport ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom odeljenju od četvrtog do osmog razreda (obavezno). Program se odnosi na sportsku granu, po izboru učenika, a u skladu sa prostorno tehničkim uslovima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.
Za izabrani sport učenici se opredeljuju na početku školske godine. Izabrana sportska grana obrađuje se tokom cele školske godine. U svakom razredu učenici mogu da nastave izabrani sport od prošle školske godine ili da izaberu drugu sportsku granu.
Časovi fizičko vaspitanje - izabrani sport za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (redovan raspored časova; suprotna smena; na školskim ili iznajmljenim sportskim vežbalištima).
Nastavni program fizičko vaspitanje - izabrani sport sačinjava predmetni nastavnik.
Nastavnik fizičkog vaspitanja u istom odeljenju obavezno ostvaruje 2 redovna časa fizičkog vaspitanja i jedan čas fizičko vaspitanje - izabrani sport.
PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme: nastavnik sačinjava pripreme za pojedine nastavne teme izabranog sporta koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodske postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja. Karton sačinjava nastavnik, i prilagođava ga karakteristikama izabranog sporta.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
Cilj i zadaci
Cilj nastave izbornog predmeta čuvari prirode jeste razvijanje funkcionalne pismenosti iz oblasti zaštite životne sredine, usvajanje i primena koncepta održivog razvoja i ostvarivanje obrazovanja o kvalitetu života.
Zadaci nastave predmeta čuvari prirode su da učenici:
razvijaju obrazovanje za zaštitu životne sredine;
razvijaju vrednosti, stavove, veštine i ponašanje u skladu sa održivim razvojem;
razvijaju zdrav odnos prema sebi i drugima;
umeju da na osnovu stečenih znanja izaberu kvalitetne i zdrave stilove života;
primenjuju racionalno korišćenje prirodnih resursa;
prepoznaju izvore zagađivanja i uočavaju posledice;
stiču sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;
razvijaju radoznalost, aktivno učestvovanje i odgovornost;
poseduju razvijenu svest o ličnom angažovanju u zaštiti i očuvanju životne sredine, prirode i biodiverziteta.
POLOŽAJ I ULOGA ČOVEKA U PRIRODI
Osnovni pojmovi iz oblasti životne sredine.
Uticaji čoveka na životnu sredinu.
Koncept održivog razvoja.
Prirodna ravnoteža.
Sprovođenje akcija u zaštiti i očuvanju životne sredine (mali projekti).
Vođenje sopstvene ekonomije i ekonomije prirode (mali projekti).
Kvalitetan i zdrav stil života (mali projekti).
PRIRODNA BOGATSTVA (RESURSI)
I ODRŽIVO KORIŠĆENJE
Prirodni resursi (bogatstva) - definicija podela i značaj.
Obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi.
Živa bića kao prirodni resurs.
Održivo korišćenje resursa.
IZVORI I POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE
Pojam, izvori i vrste zagađivanja.
Globalne promene i globalne posledice.
Globalno zagrevanje i posledice.
Ozonske rupe i posledice.
Smanjenje zagađenja od otpada. Reciklaža.
BIODIVERZITET - BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST
Definicija i pojam biodiverziteta.
Ugrožavanje biodiverziteta.
Nestajanje vrsta i zaštita.
Sadržaji programa izbornog predmeta čuvari prirode imaju tendenciju pojačanog razvijanja znanja u odnosu na prvi ciklus, programski kontinuitet i dalju razvojnu koncepciju zaštite životne sredine i održivog razvoja.
Navedeni sadržaji programa pored osnovnog teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka praktičnoj realizaciji van učionice i ka izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje velike mogućnosti nastavnicima i učenicima da ga na kreativan način realizuju shodno uslovima, mogućnostima i vremenu.
Uloga nastavnika je da uz primenu različitih metoda rada podstiču i usmeravaju interesovanje i kreativnost učenika u pokušaju da samostalno objasne uzroke i posledice čovekovog dejstva na životnu sredinu.
Operativna razrada programskih sadržaja prepuštena je nastavnicima koji sami kreiraju vreme, mesto izvođenja i broj časova za određene teme.
Cilj i zadaci
Cilj izučavanja predmeta je proširivanje znanja iz oblasti opšte kulture i osposobljavanje učenika da, kroz upoznavanje s načinom života ljudi u prošlosti, bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. Učenici bi trebalo da se upoznaju sa specifičnostima dinamike kulturnih promena i da nauče kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog", da bi sopstveni identitet što potpunije integrisali u širi kontekst razuđene i složene sadašnjosti.
Zadaci predmeta su da učenici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s različitim elementima svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, dečje igre, zabava, staništa, odevanje itd, uoče njihovu uslovljenost istorijskim procesima i događajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Jugoistočne Evrope, Sredozemlja i Evrope u celini, s namerom da se uoče njihovi zajednički imenitelji i upoznaju različitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem učenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživačkog duha u proučavanju ovog predmeta, učenici treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske građe, kao i da razviju kritički odnos prema njoj.
Operativni zadaci:
razumevanje pojma svakodnevni život;
razumevanje pojma prošlost;
razumevanje značaja proučavanja svakodnevnog života u prošlosti;
usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama između svakodnevnog života danas i u prošlosti;
identifikovanje aktuelnih dečjih igara (vrste i njihova funkcija);
upoznavanje s dečjim igrama u prošlosti (vrste i njihova funkcija);
identifikovanje sličnosti i razlika između igara nekad i sad;
razumevanje značaja igre u razvoju pojedinca i društva;
upoznavanje sa svakodnevnim životom ljudi u praistoriji;
upoznavanje sa svakodnevnim životom naroda Starog istoka;
upoznavanje sa svakodnevnim životom starih Grka;
upoznavanje sa svakodnevnim životom starih Rimljana;
podsticanje učenika na samostalni istraživački rad;
razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti;
podsticanje kreativnosti.
UVOD
Prošlost (pojam prošlosti).
Vreme (hronologija, orijentacija u vremenu).
Značaj proučavanja prošlosti.
Pojam svakodnevnog života (odnosi u porodici, ishrana, stanovanje, odevanje, školovanje, lečenje, proizvodnja, zabava, razlika između političke istorije i istorije svakodnevnog života...).
Značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovođama i državnicima, već i običnim ljudima, kojima se možemo približiti jedino istraživanjem njihove svakodnevice).
IGRE U PROŠLOSTI
Pojam i fenomen igre (mesto i uloga igre u razvoju pojedinca i društva).
Igračke (vrste i značaj).
Dečje igre u sadašnjosti (karakteristike i funkcije).
Dečje igre u prošlosti (vrste i funkcija - od našeg vremena do praistorije).
Tradicionalne igre u Srbiji (Žmurke, Skakanje u džakovima, Trule kobile, Janjine, Ćuškanje, Klis ili Pincike, Potezanje konopca, Bacanje kamena s ramena, Rvanje, Hodanje na štulama, Deri-gaće, Sardine, Motanje, Tutumiš, Štaponja, Šuge, Radibaba, Car govedar, Jelečkinje, barjačkinje, Dajem ti talir, Elem, belem, cedilo, Stari čika, Gazda i pčele, Pošto, seko, mleko, Kolariću, paniću, Ringe, ringe, raja...).
Igračke u prošlosti (vrste i funkcija - od našeg vremena do praistorije).
Dečje igre i igre odraslih (sličnosti i razlike).
Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj (osnov sportskih igara savremenog doba).
SVAKODNEVNI ŽIVOT U PRAISTORIJI I STAROM VEKU
Svakodnevni život ljudi u praistoriji
Svakodnevni život praistorijskih zajednica (arheološki lokaliteti, uticaj pojave ribolova, zemljoradnje, stočarstva i korišćenja metala na promene u svakodnevnom životu).
Način ishrane i odevanja u praistoriji (vrste hrane, njena priprema i čuvanje, odevni materijali, alatke...).
Stanovanje u praistoriji (naselja i stambeni objekti: pećine, zemunice, nadzemni objekti, sojenice...).
Upotrebni predmeti i nakit (oruđe, oružje, posuđe, nameštaj, ognjišta, peći, način obrade, umeće izrade...).
Izumi (vatra, jedro, točak, udica, luk i strela...).
Verovanja (zagrobni život, kult predaka i plodnosti i kultni predmeti: žrtvenici, ritoni, zoomorfne i antropomorfne figurine...).
Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (Oci - ledeni čovek, Pazirik - čovek s tetovažama, Kostjenki - kuće od kljova mamuta, Sungir - pokojnik prekriven perlama, megaliti, Stounhendž, arhitektura na Lepenskom viru, figurine iz Vinče, organizacija naselja u Čatal Hijuku...).
Svakodnevni život naroda Starog istoka
Način ishrane u starom Egiptu i Mesopotamiji (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, zemljoradnja, vinogradarstvo, pića).
Odevanje u starom Egiptu i Mesopotamiji (materijali, sirovine i načini obrade, nakit, bojenje, šminka i lična higijena).
Stanovanje u starom Egiptu i Mesopotamiji (građevinski materijali, način gradnje, oruđa za rad, izgled objekata i organizacija prostora).
Porodični odnosi u starom Egiptu i Mesopotamiji (položaj muškarca, žene i deteta).
Obrazovanje u starom Egiptu i Mesopotamiji (pismo, tehnika pisanja, škole...).
Obaveze stanovništva (porez, prisilni rad - izgradnja puteva, kanala za navodnjavanje, nasipa, utvrđenja, hramova, piramida...).
Društveni život u starom Egiptu i Mesopotamiji (igre na tabli - senet, ples uz muziku, muzički instrumenti - flauta, harfa, udaraljke, frula, sistrum...).
Upotrebni predmeti u starom Egiptu i Mesopotamiji (oruđe, oružje ratnika, posuđe, kućni inventar, pečati, novac, tehnika i umeće izrade).
Lečenje (bolesti i lekovite biljke).
Putovanja i trgovina kod naroda Starog istoka.
Izumi u starom Egiptu i Mesopotamiji (sunčani i vodeni časovnik, staklo, sistem za navodnjavanje, šaduf...).
Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, ritualni obredi i predmeti).
Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (Tutankamonova grobnica i njen inventar, brodovi pored piramida, kraljevska grobnica u Uru, biblioteka u Ninivi...).
Svakodnevni život starih Grka
Način ishrane starih Grka (eksploatacija prirodnih resursa, uzgajanje biljaka i životinja, pripremanje i čuvanje hrane, jelovnik...).
Odevanje kod starih Grka (materijali - lan i ovčija vuna, način obrade i bojenje, nakit, parfemi...).
Stanovanje u staroj Grčkoj (materijali od kojih se gradilo, zidovi od ćerpiča, krovovi pokriveni glinenim crepovima, prozori s drvenim kapcima...).
Porodični odnosi u staroj Grčkoj (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima...).
Obrazovanje u staroj Grčkoj (školovanje dečaka - uloga gramatista, kitarista, sofista, pedotriba, značaj fizičke kulture i muzike, abakus, spartansko vaspitanje...).
Društveni život u staroj Grčkoj (igra kotabos, trke dvokolica, gozbe, hetere, pozorišta...).
Upotrebni predmeti u staroj Grčkoj (oruđe, posuđe, oružje ratnika, novac, zanati...).
Putovanja i trgovina.
Medicina i nauka u staroj Grčkoj (bolesti i lečenje, Hipokrat sa Kosa...).
Verovanja starih Grka (proročišta, zagrobni život, podzemni svet...).
Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (atinski Akropolj, Delfi, Efes, Mikena...).
Svakodnevni život starih Rimljana
Način ishrane u starom Rimu (eksploatacija prirodnih resursa, uzgajanje biljaka i životinja, pripremanje i čuvanje hrane, jelovnik...).
Odevanje u starom Rimu (materijali, toga, purpurna boja - boja carevog odela, kozmetika, frizure, lična higijena, latrine…).
Stanovanje u starom Rimu (građevinski materijal, način gradnje, izgled objekata i organizacija prostora, insule, akvadukti, kupatila…).
Porodični odnosi u starom Rimu (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, adopcija - usvajanje kao prilika za socijalnu afirmaciju, slavljenje rođendana oca porodice u čast njegovog duha zaštitnika - genija).
Obrazovanje u starom Rimu (školovanje dečaka - uloga "dojkinje", "pedagoga" i "gramatičara", značaj besedništva...).
Društveni život u starom Rimu (zabava, gozbe, pozorište, kolske trke, borbe gladijatora, ples, muzika, muzički instrumenti...).
Upotrebni predmeti i nakit (oruđe, oružje, novac, prstenje, narukvice, ogrlice...).
Rimska vojska (legije i oprema legionara).
Putovanja i trgovina (izgradnja puteva, pomorska trgovina...).
Verovanja i ritualni obredi u starom Rimu (sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima, kao i kućnim božanstvima - larima i penatima, nošenje hrane na groblje, apoteoza...).
Lečenje u starom Rimu (medicinski instrumenti i lekovito bilje - žalfija, ruzmarin, slačica, morač, beli luk...).
Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (Sirmijum, Singidunum, Naisus, Viminacijum - vojni logor, Gamzigrad - carska palata, Trajanov most, rimski Forum, Koloseum, Kartagina, Pompeji...).
Program za peti razred je koncepcijski tako postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogućnosti za dalji razvoj i nadogradnju sadržaja u programima ovog predmeta za šesti, sedmi i osmi razred. Sastoji se iz tri tematske celine.
Prva celina se može odrediti kao bazična, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda njome započinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem određivanju bitnih pojmova kao što su prošlost, hronologija, svakodnevni život, kao i objašnjavanju značaja proučavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.
Druga je fokusirana na samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U petom razredu to je igra, koja se obrađuje polazeći od sadašnjosti koja je učenicima poznata, ka sve daljoj prošlosti.
Treća tematska celina se bavi različitim aspektima svakodnevnog života u određenom vremenskom periodu, u petom razredu to su praistorija i stari vek, čime se obezbeđuje veza sa proučavanjem istorijskih događaja u okviru obaveznog predmeta istorija i utire put hronološkom razvoju predmeta.
Podelom na pomenute tematske celine, učenicima je omogućeno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni učenici koji izaberu da tokom čitavog drugog ciklusa pohađaju ovaj predmet ovladaće najvažnijim pojmovima i pojavama svakodnevnog života ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadržajima četiri teme (po jedna za svaki razred) biće detaljnije upoznati.
Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa učenicima vrši stalna komparacija sa savremenim dobom čime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i društva. Takođe, sadržaji se obrađuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde učenici imaju priliku da svoj zavičaj bolje prouče u odnosu na zadatu epohu.
U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konačnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajući interesovanja učenika i ciljeve i zadatke predmeta. Početni časovi, kad se učenici međusobno bolje upoznaju jer najčešće pripadaju različitim odeljenjima, pogodan su trenutak da se sa njima razgovara o izboru sadržaja. Nastavnikova je obaveza da stvori takvu atmosferu (navodeći istorijske činjenice koje pobuđuju učeničku radoznalost) u kojoj je kroz formu pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?) navedeno što više potencijalnih tema, a nastavnikova je odgovornost da ih uobliči i pretvori u konkretne tematske sadržaje, koji će biti obrađivani na časovima.
Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za čas. Poželjno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadržajima na kojima će raditi sa učenicima, ali će konačni obim informacija biti određen učeničkim potrebama i mogućnostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost činjenica u smisaone celine. On na različite načine podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, usmerava ih na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose. Na taj način se neguje istraživački duh, ljubav prema nauci i podstiče mišljenje zasnovano na proverenim činjenicama i argumentima.
Osnovni pristup u radu je interdisciplinarnost i savlađivanje novih i nepoznatih činjenica uz pomoć bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionice, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo što može da pomogne u realizaciji programa.
Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu za koji zajedno sa učenicima pronalazi odgovarajuća rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju različitih metoda rada, koji mogu biti, na primer, kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analize slika, posete lokalitetima ili pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti. Posebno je prikladno organizovati učenike u timove gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinačni radni zadatak i ulogu u timu.
U izvođenju nastave, aktivnost učenika je najvažnija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče i održava učenička interesovanja za predmet. U toku svih aktivnosti trebalo bi podsticati stalnu razmenu informacija, kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika.
Nastavu bi trebalo obogatiti različitim nastavnim sredstvima kao što su ilustracije (slike, dijapozitivi, šeme, grafikoni), dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.
Domaći zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neće dodatno opteretiti učenike, niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvođenje domaćih zadataka ne proizilazi iz malog fonda časova i obimnog gradiva, već iz samog cilja predmeta. Domaći zadaci će u velikoj meri doprineti da se učenici osamostale u istraživačkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima učenika (ne treba svi učenici da imaju isti domaći zadatak). Mnoge domaće zadatke učenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoć porodice, za vreme raspusta, što su nedovoljno iskorišćeni modaliteti u radu s učenicima.
Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiče na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugačiju dimenziju. Za ovaj predmet klasično pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se učenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad učenika i nagrađuju sve njegove aspekte. Pored stečenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i učešće i posvećenost aktivnostima nezavisno od postignuća. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj.
Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, lečenje, proizvodnja, zabava...), učenici imaju priliku da obrađivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije značajne za njihov budući profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i ukoliko prepozna kod nekog učenika posebno interesovanje za određene sadržaje, treba da mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiču znanja i zvanja za određenu oblast.
Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna i muzička kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava i građansko vaspitanje. Učenici koji su u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti dragoceni pomagači nastavniku jer po načinu rada, a delimično i po sadržaju, postoji srodnost između ova dva predmeta.
Na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se organizovati izložba/priredba kojom bi učenici pokazali stečeno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu.
Posebni zahtevi
IGRE U PROŠLOSTI
Kroz obradu tematske celine Igre u prošlosti, učenici će se upoznati sa kratkom istorijom dečje igre i najznačajnijim faktorima koji su presudno uticali na njen razvoj. Na osnovu toga, učenici bi trebalo da razumeju zašto je igra oduvek bila centralna aktivnost dečjeg života i kako se menjala sa promenama u društvima i epohama ostvarujući uvek istu važnu funkciju, vezanu za psihofizički i socijalni razvoj deteta i pripremu za svet odraslih. Analizom pojedinih tradicionalnih igara učenici bi trebalo da uoče njihovu povezanost sa društveno-ekonomskim i kulturnim sistemom iz koga potiču.
Položaj dece oba pola u društvu kroz različite epohe, pojam detinjstva i njegovo trajanje, kao i nivo privrednog razvoja u neposrednoj su vezi s transformacijom dečjih igara i igračaka. To su sadržaji od kojih treba poći u proučavanju igara u prošlosti. Dovoljno je da ih učenici analiziraju na nivou tri generacije (sopstvene, roditeljske i generacije baba i deda) i da shvate kako je detinjstvo u prošlosti kraće trajalo i da su se deca u svet rada uključivala na ranijem uzrastu, obavljajući često vrlo teške poslove. S druge strane, učenici bi, kroz obradu teme Igre u prošlosti, trebalo da shvate da je dečja igra, u suštini, i u prošlosti bila slična današnjoj i da je imala iste funkcije.
Tradicionalne dečje igre posredstvom simboličkog sistema uvek su imale ulogu posrednika između deteta i stvarnosti koja ga okružuje. Prva iskustva o predmetima dete stiče kroz igru (saznajna funkcija), određujući njihove karakteristike, razlike i sličnosti i kako se mogu upotrebljavati. U igri dete razvija različite sposobnosti kao što su opažanje, održavanje pažnje, shvatanje prostornih odnosa i uzročno-posledičnih veza. Razvoj dečijih sposobnosti i socijalnih odnosa u igri se međusobno prepliću i utiču jedni na druge. Socijalni kontakti pobuđuju dete da usavršava svoje sposobnosti, a usavršene sposobnosti omogućavaju bolje učešće u socijalnim odnosima i uključivanje u društvo odraslih. Kroz igru, dete istovremeno oslobađa i razvija svoja osećanja, uči da poštuje pravila, uzdržava se od zadovoljenja sopstvenih i poštuje tuđe potrebe. U fizičkom razvoju dece igra ima posebno mesto i zato su u svakoj epohi brojne igre koje podstiču fizičku aktivnost dece, istovremeno omogućavajući međusobno poređenje (ko je jači, brži, spretniji...), što je neophodni element odrastanja i određivanja mesta unutar grupe kojoj dete pripada. Kroz igru, dete jača samopouzdanje, potvrđuje se, uspostavlja prijateljstva, a u kasnijoj fazi igra je moćno sredstvo udvaranja. Igre od deteta često zahtevaju imaginaciju i dramatizaciju. Uloga mašte vrlo je važna u nekim igrama, a neke druge igre od deteta zahtevaju određene stvaralačke sposobnosti (pevanje, crtanje, oblikovanje itd.).
Dečju igru bi trebalo povezati sa svetom rada, jer se kroz nju ispoljavaju interesovanja koja su od značaja za kasniji izbor zanimanja. Često se može čuti da je za dete igra rad. Ona počinje neformalno na mlađem uzrastu (dete se spontano igra, bez vremenskog ograničenja, pravila i nezavisno od igračaka) i odrastanjem sve više postaje formalna (postoje pravila, prateća oprema, vremenska dimenzija, definisan broj učesnika) čime dobija svojstva koja postoje u svetu rada.
U analizi pojedinih igara učenici treba da prepoznaju njihovu funkciju u razvoju dece (saznajna, edukativna, vaspitna, ekspresivna...). Bilo bi dobro pronaći srodne igre prošlosti i sadašnjosti, i to ne samo po sadržaju i neophodnoj opremi, već i po funkciji koju imaju u psihofizičkom i socijalnom razvoju učenika. Učenici bi, takođe, trebalo da znaju da igra, u promenjenoj formi, ali sa sličnim funkcijama, traje tokom celog ljudskog života i da se mogu napraviti paralele između igara dece i odraslih.
Igre se mogu na različite načine klasifikovati (npr. igre-vežbanja, simboličke igre i igre sa pravilima ili podela tradicionalnih igara na tri osnovne grupe: takmičarske, takmičarsko-dramske i imitativno-dramske). Ukoliko su učenici zainteresovani, posebna pažnja bi se mogla posvetiti vezi između dečjih takmičarskih igara i sporta i njegovog razvoja tokom prošlosti. Ako grupu čine pretežno učenice, moguće je da njihova interesovanja budu više okrenuta imitativnim i dramskim igrama gde se preslikavaju porodični odnosi i događaji iz svakodnevnog života. Ukoliko učenici pokažu interesovanje za analizu takmičarskih društvenih igara (kao što su karte, šah i druge igre na tabli koje imaju pravila npr. monopol, riziko...) pažnju treba usmeriti ka njihovim karakteristikama, značenju i funkcijama, kao i istorijskom poreklu.
Dečja igra i igračke su tesno povezani. Učenici bi trebalo da shvate da svaka epoha i njene karakteristike bitno utiču na to kakvim igračkama će se deca igrati, kao i od kog su materijala napravljene i kakvog su kvaliteta. Za neke igračke bi se moglo reći da su univerzalne jer su se malo menjale tokom vremena i srećemo ih u različitim epohama i kulturama. Takve su npr. lutke i lopta. Neke igračke su u potpunosti namenjene dečjoj igri (klikeri, slagalice...), dok su druge umanjene kopije upotrebnih predmeta odraslih (pegle, šivaća mašina, pištolji...). Muzičke igračke su uvek bile omiljene jer deca vole da se igra odvija uz obilje zvukova. Neke igračke su striktno vezane za određene igre, a druge se mogu upotrebljavati na različite načine (npr. drvena kocka). Učenici treba da shvate zašto se običan konopac kroz vekove održao u dečjoj igri, nasuprot igračkama visoke tehnologije, koje vrlo kratko zadržavaju pažnju deteta savremenog doba.
Nove tehnologije 20. veka bitno su promenile izgled i kvalitet igračaka, kao i masovnost njihove proizvodnje i dostupnost deci. Sa decom se može raspravljati o kompjuteru kao igri/igrački, o sličnostima i razlikama sa tradicionalnim igrama i o njegovim prednostima i nedostacima.
Tematska celina Igre u prošlosti trebalo bi da počne analizom igara i igračaka sadašnjosti koja je učenicima poznata. Kada učenici ovladaju osnovnim razumevanjem njihovih karakteristika i funkcija, prelazilo bi se na igre bliže i dalje prošlosti, lokalno i globalno. Učenici mogu simulirati neke igre iz prošlosti ili napraviti igračku kojom su se nekada deca igrala.
SVAKODNEVNI ŽIVOT U PRAISTORIJI I STAROM VEKU
Nastavni sadržaji preporučeni u ovoj temi daju mogućnost učenicima da steknu jasniju sliku o praistoriji i starom veku. Najveći deo prošlosti pripada običnim ljudima, koji su nam po mnogo čemu veoma bliski. Taj "običan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica čini zapravo istoriju sveta koju klasična istorija, politički i događajno usmerena, predstavlja kroz istoriju država i delatnost vodećih ličnosti i organizacija u njima. Upoznavanjem sa svakodnevicom u praistoriji i starom veku učenicima će se ukazati brojne sličnosti i razlike s današnjim vremenom. Uočavajući te sličnosti i razlike, oni će moći da sagledaju neposredno okruženje i društvo u kome žive, kao i sebe same. Na taj način, doći će do proširivanja stečenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu biće upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika različitih zajednica, koje najčešće odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod učenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritičkog sagledavanja njegovog sopstvenog okruženja i sadašnjice. Iako se učenici prvi put susreću sa sistematskim izučavanjem predloženih tema, u radu se mogu koristiti njihova znanja o društvenim pojavama i određenim događajima, koja su stekli u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Mali fond časova i uzrasne karakteristike učenika zahtevaju od nastavnika racionalnost pri izboru bitnih činjenica i definicija pojmova i socioloških kategorija.
ODABRANA LITERATURA:
S. Vederil, S. Vederil, Egipat - pročitaj i napravi, Beograd 2006.
S. Vederil, S. Vederil, Grčka - pročitaj i napravi, Beograd 2006.
T. Deri, Otkačeni Grci, Beograd 2004.
T. Deri, Pokvareni Rimljani, Beograd 2004.
T. Deri, Strašni Egipćani, Beograd 2004.
Dečja ilustrovana enciklopedija, Razvoj civilizacije, Beograd 2005.
D. B. Eljkonjin, Psihologija dečje igre, Beograd 1990.
Istorija privatnog života I, od Rimskog carstva do 1000. godine, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000.
K. Kanduri, Veliko istraživanje - Istorija, Beograd 2005.
K. Kanduri, Veliko istraživanje - Praistorija, Beograd 2005.
S. N. Kramer, Historija počinje u Sumeru, Zagreb 1966.
A. Krel, Dečije igre. Tradicionalne srpske takmičarske dečije igre u Tovariševu (Bačka), Beograd 2005.
Likovi starog Egipta, priredio S. Donadoni, Beograd 2005.
J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.
E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006.
Lj. Sikimić, Dečje igre nekad i sad, Beograd 2001.
Ž. Trebješanin, Predstave o detetu u srpskoj kulturi, Beograd 1991.
S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.
R. Džesap, Taj divni, čudesni svet. Arheologija, Beograd 1972.
Dž. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006.
Cilj i zadaci:
Cilj vaspitno-obrazovnog rada ovog izbornog predmeta jeste da dodatno podstiče razvoj i praktičnih i teorijskih znanja učenika koja su važna za njihovo slobodno, spontano i kreativno kombinovanje likovnih elemenata u oblasti: crtanja, slikanja, vajanja, grafike, primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija, a u cilju razvoja njihovog kreativnog mišljenja.
Ova izborna nastava takođe:
omogućava i podstiče razvoj učenikovog spontanog i kreativnog mišljenja u oblastima likovne kulture;
omogućava i podstiče učenike na savladavanje tehnoloških postupaka likovnog rada u okviru određenih sredstava i medijuma;
motiviše učenike na upoznavanje osnovnih elemenata i zakonomernosti likovnog jezika;
razvija sposobnosti i veće osetljivosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata: linija, oblika, boja;
stvara uslove da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da kreativnim izražavanjem bolje upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;
razvija sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje, za povezivanje opaženih informacija kao osnove uvođenja u kreativno vizuelno mišljenje;
razvija veću osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;
razvija motoričke sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;
kontinuirano podstiče i prati interesovanja za posećivanjem muzeja, izložbi i jača potrebe kod učenika za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;
stvara uslove da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;
omogući razumevanje pozitivnog emocinalnog stava prema vrednostima izraženim u delima različitih područja umetnosti;
razvija sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.
CRTANJE (12)
Vrste i svojstva linije (2)
Stvaranje različitih vrednosti linija.
Crtanje, crtački materijali, meke olovke, krede, pero, trska, razni crtački materijali.
Linija kao sredstvo za stvaranje različitih kvaliteta površina (2)
Percepcija, stvaranje različitih vrednosti kvaliteta površina.
Crtanje, crtački materijali, meke olovke, krede, pero, trska, razni crtački materijali.
Estetsko procenjivanje (1)
Odnosi veličina (2)
Percepcija, opažanje ritma linija, boja, oblika.
Crtanje, crtački materijali, meke olovke, krede, pero, trska, razni crtački materijali.
Lepo pisanje sa kaligrafijom (2)
Percepcija, opažanje ritma linija, boja, oblika.
Crtanje, crtački materijali, obične olovke sa oznakom "B" pljosnato zaoštrene olovke, metalno pero, tuš i pero i penkalo, razni crtački materijali.
Komponovanje više ritmičkih celina u prostoru (2)
Percepcija, opažanje ritma linija, boja, oblika.
Crtanje, slikanje i vajanje.
Estetsko procenjivanje (1)
SLIKANJE (12)
Svojstva slikarskih materijala i podloga (2)
Percepcija.
Slikanje i crtanje raznim slikarskim i crtačkim materijalima.
Ritmičko komponovanje boja i oblika (2)
Percepcija, opažanje ritma linija, boja, oblika.
Slikanje, crtanje i vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali.
Korišćenje raznih materijala za komponovanje (2)
Percepcija.
Slikanje, crtanje i kolaž; odgovarajuća sredstva i materijali.
Vizuelno sporazumevanje (2)
Percepcija linija, boja i oblika.
Slikanje, crtanje i vajanje; odgovarajuća sredstva i materijali.
Vremenski i prostorni nizovi (crtani film, strip) (2+1)
Apercepcija, percepcija - asocijacije u nizu pokretne slike; boje, mrlje, crteži, oblici.
Slikanje, crtanje i vajanje; odgovarajuća sredstva i materijali.
Slikanje, estetsko procenjivanje (1)
VAJANJE (12)
Vajanje, vrste vajarskog materijala (4)
Percepcija i apercepcija, stvaranje različitih vrednosti forme (konveksno, konkavno; otvoreno, zatvoreno) i čvrsti materijali.
Vajanje, glina, gips i ostala odgovarajuća sredstva i čvrsti materijali.
Vezivanje trodimenzionalnih oblika u prostoru (2)
Percepcija i apercepcija.
Vajanje, glina, keramička glina i ostala odgovarajuća sredstva i materijali.
Slobodno komponovanje (2)
Percepcija i apercepcija.
Vajanje, glina, keramička glina, gips i ostala odgovarajuća sredstva i materijali.
Oblikovanje upotrebnih premeta (sitna plastika, nakit) (2+1)
Apercepcija, percepcija.
Vajanje, glina, keramička glina, plastelin, gips i ostala odgovarajuća sredstva i materijali.
Vajanje, estetska analiza (1).
Osnovni razlog za uvođenje nastavnog predmeta crtanje, slikanje i vajanje je nedovoljan fond časova na kojima daroviti i zainteresovani učenici mogu da u celosti izraze svoje kreativne potencijale i tako u potpunosti iskoriste planirane sadržaje programa likovne kulture.
Izborna nastava odmerenim zadacima sistematično razvija različite psihičke i likovne sposobnosti učenika, a naročito one sposobnosti koje podstiču njihovo individualno i kreativno izražavanje.
Ona dodatno motiviše likovne pedagoge na usavršavanje i primenu savremenih metoda učenja (oslanjajući se i na savremena iskustva dečije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izražavanja učenika.
Zbog toga ova nastava omogućava prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih individualnih sposobnosti i omogućava postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti.
S obzirom da postoje inicijative za većom podrškom darovite dece ovim predmetom, ostvarena je mogućnost da se na vreme podstiče prepoznavanje ove dece u čemu bi učestvovali roditelji i vaspitači (pedagozi, psiholozi) u skladu sa individualnim sposobnostima i njihovom didaktičko-metodičkom tretmanu.
Izvanredna postignuća ili mogućnosti za velika postignuća uglavnom se koriste pod nazivom darovitost (opšti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina, izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog učenja. U redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktičko-metodički odnos prema zainteresovanim i talentovanim učenicima, oslanjajući se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, što se odnosi i na obrazovanje darovite dece.
Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci koja imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu. Stoga je za izradu ovog programa stručna komisija oslonce tražila pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura, kako bi se nastavila korelacija i produbila započeta realizacija sadržaja. U realizaciji ove nastave treba u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija.
Nastavnici su dužni da prate darovito dete i da ga podržavaju u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju.
Smisao planiranja sadržaja programa izbornog predmeta crtanje, slikanje i vajanje je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati tako da se postigne:
viši nivo opažanja;
osposobljenost primanja;
odgovarajući nivo razumevanja;
sposobnost postupanja;
Vrste plana:
godišnji plan;
operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene.
Ostvarivanje sadržaja:
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jačanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost vaspitno-obrazovnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima-pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, a takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.
Pretpostavka kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.
Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomoću razgovora sa učenicima.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika te je od tri elementa u strukturi programa, kreativnost, koja u stvari znači sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza.
Strukturu programa čine:
1.nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2.kreativnost - sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju je pretpostavka za podsticanje, motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:
domen učeničkih doživljaja;
domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima.
3.likovni medijumi i sredstva - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, prošireni medijumi.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika, kao i metodički kvalitet u pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem opterećenosti učenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.
Crtanje: korišćenje svih vrsta linija kako bi se postepeno obogaćivalo linearno grafičko izražavanje i bogatstvo pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive, ptičje, žablje, linearne i insistiranje na preciznosima i detalju sa naglaskom na odnose veličina, proporcije.
Slikanje: obogaćivanje skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa i uvođenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju. Slikarske tehnike i podloge.
Grafika: obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima. Obrada prostora, vrste grafičkih tehnika, linorez, drvorez itd.
Vajanje: trodimenzionalno oblikovanje, osnovni trodimenzionalni oblici. Volumen i prostor, opšta orijentacija u vajarskim oblastima. Konveksno, konkavno, otvoreno i zatvoreno, napregnuta i zategnuta forma, prodor, rascep, tvrda i meka forma. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjeno vajarstvo, sitna plastika. Dekorativna skulptura, ornament. Vajarski materijali, čvrsti materijali. Alati i proces rada pri izradi vajarskog rada. Oblici i umnožavanje vajarskih radova. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u istoriji umetnosti.
U realizaciji ove nastave treba u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija. U ovoj nastavi sadržaji nastavnog rada se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika koja podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava iz oblasti primenjenih umetnosti. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa prema savremenom trenutku. Stoga se preporučuju sadržaji iz oblasti primenjene grafike i keramike.
Primenjena grafika: Osnovi primenjene grafike. Korišćenje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu. Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).
Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova). Grafika-skica za poštansku marku. Grafika i ambalaža (kutije-nacrt i finalni rad).
Plakat-izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt - skica kolažom.
Keramika: Uvod u keramiku. Istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike. Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom. Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline. Plastične forme. Konkavne i konveksne forme, puni i prazni prostori u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Ostali ciljevi i zadaci su:
da kod učenika razvija muzičke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem/pevanjem i sudelovanjem u školskim ansamblima;
da podstiče kreativne sposobnosti učenika i smisao za kolektivno muziciranje;
da razvija navike slušanja muzike, podstiče doživljaj i osposobljenost za razumevanje muzičkih poruka;
da podstiče stvaralačko angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);
da razvija kritičko mišljenje.
IZVOĐENJE MUZIKE
a) Pevanje pesama (učenje po sluhu i učenje pesme sa notnog teksta) različitog sadržaja i raspoloženja tradicionalne i umetničke muzike, koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).
b) Sviranje
- Sviranje pesama i lakših instrumentalnih dela po sluhu i notnog teksta na instrumentima Orfovog instrumentarija.
- Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati i svirati delove pesama.
v) Osnove muzičke pismenosti
Kroz obradu pesama informativno steći pojam ce-dur i a-mol lestvice, razlike između dura i mola, pojam predznaka - povisilica, pojam uzmah i predtakt, takt 6/8, šesnaestina note u grupi.
SLUŠANJE MUZIKE
Slušanje vokalno-insrumentalnih i kratkih instrumentalnih kompozicija, domaćih i stranih kompozitora, umetničkih dela inspirisanih folklorom naroda i narodnosti, različitog sadržaja, oblika i raspoloženja, kao i muzičkih priča.
U slušanim primerima prepoznati različite tonske boje (glasove i instrumente), različit tempo, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su slušali, a na osnovu karakterističnog odlomka.
Osposobljavati učenike da uoče vrednosti i ulogu muzike u svakodnevnom životu.
STVARANJE MUZIKE
Ritmičkim i zvučnim efektima kreiranje pratnje za pesme, stihova, koristeći pri tom različite izvore zvuka.
Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.
Smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva.
Improvizacija melodije na zadani tekst.
Improvizacija dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarija.
U programu izbornog predmeta istaknuto mesto ima slušanje muzičkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzičke pismenosti i muzičko-teoretski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzičkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času. Pri tome treba obuhvatiti sva područja predviđena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. Čas posvećen samo jednom području i izvođen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni zanimljiv za učenike, što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava izbornog predmeta ostvaruje se kroz:
pevanje, sviranje i osnove muzičke pismenosti;
slušanje muzike;
dečje muzičko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinačnim pevanjem ili sviranjem razvija se sposobnost učenika da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje sredine.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta
Slušanje muzike
Sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, muzički instrumenti).
Navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike.
Podsticanje izražavanja učenika o slušanom delu.
Upoznavanje muzičkog dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.
Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, uvođenje u osnove muzičke pismenosti
Narodne pesme i igre; običajne pesme.
Dečje pesme.
Utvrđivanje muzičkog rečnika u vezi sa jačinom (p, mp, f, mf), brzinom (adagio, andante, moderato, allegro) i postepenim dinamičkim prelazima iz tišeg u jače i obrnuto (crescendo, decrescendo).
Savlađivanje tonskih visina.
Usvajanje muzičkog pisma i pojmova: šesnaestina nota u grupi, takt 6/8, a-mol lestvica (prirodna i harmonska), pojam predznaka - povisilica, uzmah i predtakt.
Sviranje i pevanje pesama u funkciji ovladavanja muzičke pismenosti.
Izvođenje pesama na melodijskim instrumentima.
Ponavljanje zadatog melodijskog motiva (vežba pamćenja, razvijanje motorike).
Sviranje
Osposobljavanje učenika da se snalaze u jednostavnom notnom zapisu.
Stvaranje kod učenika navike praćenja i pohađanja koncertnih priredbi.
Podsticanje kod učenika želje da se aktivnije bave muzikom.
Muzičko stvaralaštvo
Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje i sviranje naučenih pesama.
Slobodno improvizovanje na instrumentima Orfovog instrumentarija.
Improvizovanje dečje melodije na vlastiti ili od strane nastavnika predložen stih.
Osmišljavanje pokreta uz muziku.
Slobodno muzičko izražavanje.
Preporučeni sadržaji izbornog nastavnog predmeta učenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muzičke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka izbornog predmeta potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove.
Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Učenik treba da bude aktivan učesnik na času, a čas izbornog predmeta treba da bude doživljaj za učenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi.
Izborni predmet treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine i učestvovati na takmičenjima i muzičkim priredbama.
ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA
Izvođenje muzike
Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od psihofizičkog razvoja učenika, od njemu bliskih sadržaja i dostupnih melodijsko-ritmičkih celina, šireći time njihov interes i bogatiti ih novim sadržajima. Potrebno je, takođe, da oceni glasovne mogućnosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Nastavnik je slobodan u izboru predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene narodne, prigodne, pesme savremenih dečjih kompozitora kao i kompozicije sa festivala dečjeg stvaralaštva.
Sviranje
U petom razredu koristiti ritmičke i melodijske instrumente. Pošto su sada učenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima biće olakšano jer možemo koristiti notne primere pojedinih pesama koje su solmizaciono obrađene.
Potrebno je razvijati dečje predispozicije za muzičko oblikovanje i omogućiti im da dožive radost sviranja, čime se bogati ličnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Putem vlastitih stvaralačkih pokušaja dati detetu da zaviri u "radionicu kompozitora" kako bi bolje shvatilo vrednost umetničkog napora u stvaranju muzičkih dela.
Slušanje muzike
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muzičkim izrazom da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika. Kod slušanja dečjih pesama potrebno je da učenici uočavaju i objašnjavaju tekst, instrumentalnu pratnju i način kako je muzika dočarala tekst.
Posle slušanog dela potrebno je sa učenicima kroz razgovor raščlaniti i objasniti ulogu izvođača i instrumentalne pratnje u prikazivanju literarnog teksta.
U izboru instrumentalnih kompozicija treba biti obazriv i slušati one u kojima će biti puno izraza, karakterističnih raspoloženja i izrazitog ritma, bilo da su programskog karaktera ili ne.
Muzičko stvaralaštvo
Dečje muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti, koje se stiču u svim muzičkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju muzičkih reproduktivnih i stvaralačkih aktivnosti i znanja.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
komponovanje melodije na zadani tekst;
sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva.
Ove aktivnosti treba vrednovati u smislu stvaralačkog angažovanja učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer i najskromnije muzičke improvizacije su pedagoški opravdane.
Praćenje i vrednovanje učenika
Da bi se ostvario proces praćenja napredovanja i stepena postignuća učenika u nastavi izbornog predmeta, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzičke sposobnosti svakog učenika.
Praćenje učenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati poseban razvoj svakog učenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i slično. Nastavnik treba da prati razvoj ličnosti u celini i objektivno određuje stepen na kojem je učenik savladao programske zahteve.
Smisao praćenja nastave izbornog predmeta treba sagledati tako da se svakom učeniku omogući razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada.
Pevanje u razrednom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti i učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.
Mogu se osnovati:
grupe pevača vokalnih solista;
grupe solista instrumentalista, sa kojima se uvežbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti i mali kamerni instrumentalni sastavi;
grupa ljubitelja slušanja muzike - koji će slušati razna muzička izvođenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzičke filmove i sl.);
grupa mladih kompozitora, sa kojima se radi na razvijanju muzičke kreativnosti;
grupa mladih etnomuzikologa, koji će prikupljati malo poznate, ili gotovo zaboravljene, pesme sredine u kojoj žive.
Vrste aktivnosti koje je moguće osnovati u školi, u odnosu na sposobnosti i interesovanja učenika, određene su interesovanjem učenika.
Nastava orkestra se odvija u grupi do četiri učenika, odnosno od pet do devet učenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogućnosti i interesovanja učenika, u izbornoj nastavi formiraju se mali muzički sastavi, kao i hor i orkestar u većim sastavima.
Da bi se realizovao program izbornog predmeta, koriste se odgovarajući udžbenici, priručnici i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagođena sastavima učenika) domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvođačkim mogućnostima učenika.
Učenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuća iz izbornog nastavnog predmeta na školskim i drugim priredbama i takmičenjima.
Cilj i zadaci
Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog predmeta je da se učenici osposobe za samostalno korišćenje računara.
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:
upoznavanje učenika sa primenom računara u različitim oblastima ljudske delatnosti;
razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;
podsticanje kreativnog rada na računaru;
osposobljavanje za rad na računaru.
Operativni zadaci:
upoznavanje učenika sa grafičkim radnim okruženjem operativnog sistema;
upoznavanje učenika sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma;
upoznavanje učenika sa podešavanjem okoline za rad na srpskom jeziku;
upoznavanje učenika sa instalacijom dodatnih uređaja i programa;
upoznavanje učenika sa radom u programu za obradu teksta;
upoznavanje učenika sa osnovnim programima za rad u multimediji;
osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje računarskih programa.
OPERATIVNI SISTEM (14)
Uvod u predmet. Grafičko radno okruženje operativnog sistema. Pokretanje programa. Rad u programu za upravljanje datotekama i direktorijumima. Podešavanje radnog okruženja. Instalacija programa. Instalacija dodatnih uređaja. Rad sa tastaturom i mišem.
RAD SA TEKSTOM (14)
Izgled osnovnog prozora. Unos i korigovanje teksta. Rad sa dokumentima. Format stranice, podešavanje margina. Formatiranje znakova. Formatiranje pasusa. Štampanje. Rad sa slikama. Crtanje u programu za obradu teksta.
UVOD U MULTIMEDIJU (8)
Uvod u multimediju. Programi za rad sa multimedijom. Primena multimedije u nastavi. Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima (knjige, enciklopedije, atlasi).
Pri realizaciji tematske celine "Operativni sistem" treba upoznati učenike sa operativnim sistemom Windows ili Linux. Potrebno je na samom početku upoznati učenike sa grafičkim radnim okruženjem, sa posebnim naglaskom na radnu površinu - Desktop i njegove delove (Taskbar, ikonice, pozadinska slika). Objasniti učenicima šta je Shortcut i upotrebu desnog i levog klika mišem. Objasniti učenicima rad sa objektima u My Computer-u. U okviru ove nastavne jedinice upoznati ih sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma. Objasniti prenosne i fiksne memorijske medijume: diskete, CD i DVD, Flash memorije kao i hard diskove. Pošto su učenici savladali ovaj deo programa treba ih upoznati sa programom za upravljanje datotekama i direktorijumima, Windows Explorer. Učenicima ukazati na sličnosti sa ikonom My Computer, objasniti im rad sa objektima i funkciju desnog tastera miša u ovom programu, a poseban akcenat staviti na Clipboard (na kopiranje i premeštanje objekata). Svaki učenik treba da nauči da kopira odnosno premesti objekat sa diska na prenosni memorijski medijum (disketu, flash memoriju, CD i drugo) i obrnuto. Nakon što su učenici savladali osnove, objasniti im i ostale pojmove u Explorer-u, manipulaciju grupama objekata (pomoću tastera Shift ili Ctrl) i akcenat staviti na pronalaženje fajlova odnosno na naredbu Find. Nakon što su savladali Explorer, učenicima omogućiti da vežbaju jedan čas te da samostalno prave direktorijume i da pronalaze određene vrste datoteka korišćenjem džoker znakova * i ? (na primer slike, *.jpg), kao i na osnovu datuma izmene ili veličine fajla.
Objašnjavanje Control Panel-a početi sa podešavanjem izgleda radne površine i tastature. Svaki učenik treba da nauči da promeni pozadinsku sliku i da podesi srpsku ćiriličnu i latiničnu tastaturu. Ostala podešavanja, kao što su datum i vreme, podešavanje miša, multimedijalnih uređaja, zvuka i postavljanje password-a pokazati učenicima bez detaljnije obrade ovih opcija. Objasniti im šta su to fontovi. Učenicima omogućiti jedan čas da ponove stečena znanja kroz vežbu. Učenicima treba pokazati kako se instalira program, a takođe i kako se uklanja nepotreban program opcijom Add/Remove programs. Jedan čas dopustiti učenicima da vežbaju instaliranje programa, a uklanjanje programa im dopustiti samo uz nadzor nastavnika. Objasniti grupe programa (Accessories, Communication, Fax, Multimedia) i kako se njima manipuliše.
Instalaciju novih dodatnih uređaja učenicima objasniti na praktičnom primeru. Objasniti im pojam plug&play (priključi i počni da koristiš) kao i tok instalacije. Na posebnom času za vežbanje svaki učenik treba da instalira program sa CD-a, da ga pokrene i na kraju da ga pod nadzorom nastavnika ukloni sa računara.
Objasniti pojam računarskog virusa i zlonamernog programa. Objasniti opasnosti od računarskih virusa i zlonamernih programa i kako se od njih treba štititi. Objasniti pojam legalnog i piratskog softvera.
Pri realizaciji tematske celine "Rad sa tekstom" pokazati učenicima na koje se načine može pokrenuti program za obradu teksta (ikonica, Start/Programs, Start/Run). Posebnu pažnju obratiti na radni prostor kao i na glavni meni i traku sa alatima. Svaki učenik treba da nauči kako se postavljaju i uklanjaju toolbar-ovi. Pokazati učenicima kako se kreira novi dokument, odnosno kako se otvara već postojeći. Objasniti kako se snima dokument i naročito naglasiti razliku između komandi Save i Save As. Pošto su obrađene osnovne komande File menija objasniti učenicima kako se određuje izgled i veličina strane, kao i margine (dijalog Page Setup).
Pošto su se upoznali sa osnovnim operacijama u programu za obradu teksta, učenicima detaljno objasniti funkcije tastera sa tastature, naročito onih koji su neophodni za rad u programu za obradu teksta (Del, Backspace, Insert…), kao i pojam kurzora. Pokazati kako se selektuje tekst a nakon toga učenici sami treba da primene opcije Clipboard-a koje su naučili u prethodnoj temi (Cut, Copy, Paste).
Pojam formatiranja objasniti na primeru znaka, objašnjavajući učenicima dijalog Font. Kroz praktičan rad učenici treba da savladaju tehniku promene izgleda karaktera (promena veličine, boje, vrste fonta).
Kod formatiranja pasusa objasniti funkciju tastera Enter i dijalog Paragraph, odnosno kako se vrši poravnavanje teksta, uvlačenje redova i definisanje proreda. U okviru ove jedinice pokazati učenicima i dijalog Bullets and Numbering. Učenicima obezbediti dovoljno vremena da utvrde stečeno znanje kroz praktičnu izradu zadataka.
U nastavnoj jedinici štampanje objasniti ukratko učenicima kako se instalira štampač i posebno se osvrnuti na dijaloge Print i Print Preview sa svojim komandama.
Učenicima treba objasniti na koji način se radi sa slikama u tekstprocesoru korišćenjem menija Insert. Takođe demonstrirati upotrebu Word Art-a. Nakon toga nastaviti sa grafikom u programu za obradu teksta i to sa toolbar-om Drawing. U ovoj nastavnoj jedinici pokazati učenicima kako se crtaju objekti, gotove objekte (Autoshapes) kao i tekst boksove i objasniti im kako se vrši promena boje fonta, linija i površine.
Pri realizaciji tematske celine "Uvod u multimediju" učenike upoznati sa pojmom multimedija. Osposobiti učenike da koriste neke najčešće upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr. Media Player, Real Player, Micro DVD ...). Dati im osnovne informacije o prenosu, obradi i reprodukciji slike i zvuka na računaru. Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu edukativnih CD-a i DVD-a (elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
BOŠNJAČKI JEZIK
BOSANSKI JEZIK
Cilj
Cilj nastave Bošnjačkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima bošnjačkog/bosanskog jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti o sopstvenom nacionalnom identitetu.
Kod učenika treba probuditi interesovanje da upoznaju, prihvate i afirmišu osobenosti svoje kulture, običaja i načina života, kao i da uočavaju i upoređuju sličnosti i razlike u odnosu na narode sa kojima žive - na nivou jezika, religije, običaja i kulture.
Operativni zadaci
ovladavanje bošnjačkim/bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;
njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza;
upoznavanje leksike svojstvene usmenom izražavanju sandžačkih Bošnjaka;
upoznavanje, njegovanje i afirmisanje kulture Bošnjaka;
upoznavanje učenika sa narodnim stvaralaštvom Bošnjaka (epske pjesme-krajišnice, balade, sevdalinke, hićaje);
sticanja znanja iz historije Bošnjaka;
uočavanje uticaja kulture drugih naroda na kulturu Bošnjaka;
njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama i isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga.
1. JEZIK
GRAMATIKA
Riječi i rečenice
- riječ - značenje, oblik i porijeklo riječi;
- pisani i usmeni izraz;
- jednoznačnost i višeznačnost riječi i izraza;
- rečenica kao komunikaciona jedinica;
- rečenice: proste, proširene, složene;
- subjekat, predikat;
- atribut, apozicija, objekat;
- sintagma;
- prvi pisani spomenici na bošnjačkom/bosanskom jeziku.
Pravopis i ortoepija
- pisanje NE uz imenice, pridjeve i glagole;
- izgovor i pisanje Č i Ć;
- izgovor i pisanje Dž i Đ;
- pisanje hlasa H;
- pisanje J, JE, IJE.
Književnoteorijski pojmovi
- književni rodovi i vrste;
- kompozicija književnog djela (pjesme);
- opis vanjskog i unutrašnjeg prostora;
- vrste stihova (peterac, osmerac, deseterac);
- vrste strofa (distih, tercina, katren);
- vezani i slobodni stih;
- likovi u dramskom djelu;
- pozorište, televizija, radio.
2. KNJIŽEVNOST
Alija Nametak.......... Za obraz (odlomak)
Ćamil Sijarić............ Hrt
Zija Dizdarević......... Majka
Ismet Rebronja........ Selmanova kruška
Alija Isaković........... Niko-i-ništa
Alija H. Dubočanin.... Lađarski put
Ahmet Hromadžić..... Vodeni cvjetovi
Nedžad Ibrišimoviš ... Sijelo mudraca
Abdulah Sidran......... Dok se dvoje svađaju - treći se koristi
Vefik Hadžismajlović.. (filmski scenarij) Đaci-pješaci
Zuko Džumhur.......... Slika Isfahana (putopis)
Advan Hozić............ Majstorija (odlomak)
Ismet Bekrić............ Otac s kišobranom
Kasim Deraković....... Svici
Ibrahim Kajan.......... Odijelo
Muhidin Šarić........... Kuću kućom čine djeca
Džemaludin Latić...... Srebrna česma
Enisa Osmančević - Ćurić................ Različak
Bisera Alikadić.......... Voz do neba
Hasan Kikić............. Veliki pljusak
Izet Sarajlić............ Neka nam oproste trave
Enes Kišević............ Kiša
Husein Bašić............ Zemlja
Nerkezi................... O pero
Halil Džubran........... Himna cvijeta
Kemal Mahmutefendić Roman o novčiću (odlomak)
Safet Sijarić............ Vučja gora (odlomak)
Vijlam Sarojan.......... Pet zrelih krušaka
Lirska narodna pjesma..................... Djevojka i behar
Balada.................... Čelebija Mujo i njegova draga
Narodna bajka......... Bajka o prstenu
Šaljiva narodna priča. Putnik i gostioničar
Basna.................... Lisica i gavran
Romska narodna pjesma.................. Uspavanka
Epska narodna pjesma.................... Ličanin Tale dolazi u Liku
3. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
prepričavanje;
stvaralačko prepričavanje;
razgovor (spontani, telefonski).
Slušanje
razvijanje kulture slušanja različitih tekstova ili usmenog izlaganja.
Čitanje
- izražajno žitanje lirskog, proznog i dramskog teksta;
- glasno čitanje;
- čitanje po ulogama;
- čitanje u sebi sa određenim zadatkom.
Pismeno izražavanje
- pismeno prepričavanje;
- dopisivanje: lična i poslovna korespodencija;
- lijepo pisanje;
- opis lika (portret);
- opis pejzaža (slika prirode).
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Narodno stvaralaštvo
Lirska narodna pjesma... Djevojka je ružu brala
Sevdalinka.................. Po Taslidži pala magla
Balade....................... Čelebija Mujo i njegova draga
Epska narodna pjesma... Mujo Hrnjica ženi brata Halila
Bajka......................... Bajka o prstenu
Znamenitosti
- Značajni kulturno-historijski spomenici Bošnjaka;
- značajne ličnosti iz historije Bošnjaka;
- život i običaji Bošnjaka;
- događaji iz bliže i dalje prošlosti Bošnjaka, koje ne treba zaboraviti;
- geografski položaj Sandžaka.
U procesu nastave Bošnjačkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno-radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažavati intelektualne i psihičke sposobnosti učenika, kako bi pronašao pogodna didaktičko-metodička rešenja, koja će omogućiti da učenici uspešno savladaju nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko-literarne vrijednosti koje će učenici uspešno usvojiti i koje će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijeniti i:
metodu čitanja i rada na tekstu (tekst metoda)
metodu razgovora - dijalošku metodu
metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)
metodu praktičnog rada - uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja učenicima, kao na primer: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...).
Treba takođe primijeniti različite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te učenje kroz različite vrste igara, kao što su kvizovi, recitali, imitacije, skečevi i slično, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih rezultata.
Cilj
Cilj nastave hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture je da učenici ovladaju hrvatskim standardnim jezikom u okviru predviđenih sadržaja te upoznaju elemente hrvatske kulture.
- Razumijevanje i međuovisnost društva i kulture zavičaja.
- Uočavanje specifičnosti hrvatskog jezika i jezika okoline.
- Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje
- Osposobljavanje za kritičku uporabu informacija radi uočavanja sličnosti i razlika: jezika, religije i kulture.
Operativne zadaće
- Usporediti govorne vrijednosti hrvatskoga jezika s vrijednostima jezika okoline
- Proširivanje znanja o kulturi bunjevačkih Hrvata
- Njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u vlastitoj i drugim kulturama
- Upoznati osnovne promjene svakodnevnog života
- Oplemenjivanje i bogaćenje mašte, upućivanje u simboličke forme i njegovanje osobnog izraza i komunikativnosti učenika
- Upoznati važnost interkulturalnog dijaloga
- Upoznati raznolikost kulturnih utjecaja na razvoj vlastite kulture
Rječnik:
riječ (značenje, oblik i uloga riječi);
riječ u standardnom i nestandardnom jeziku (narječjima);
pisana i usmena riječ;
jednoznačnost i višeznačnost riječi;
riječi za imenovanje pripadnosti mjestu, kraju, zemlji, narodu;
riječi za oponašanje zvukova (onomatopeje).
Gramatika:
obnavljanje gradiva o jeziku od prvog do četvrtog razreda;
rečenica kao komunikacija jedinica;
jednostavna rečenica; neproširena i proširena;
glagolski i imenski predikat;
rečenica s izrečenim subjektom;
rečenica s više subjekata;
rečenica bez subjekta;
rečenični dodaci (pojam);
promjenljive riječi: imenice, zamjenice, pridjevi, brojevi, glagoli;
nepromjenljive riječi: prilozi, prijedlozi, veznici; čestice; usklici;
promjenljive riječi: osnova i nastavak;
deklinacija: funkcija i značenje padeža; padežna pitanja, osnovna značenja padeža;
imenice: opće, vlastite, zbirne, deklinacije imenica;
zamjenice: lične, povratne, posvojne, povratno-posvojna, upitne, odnosne, pokazne, neodređene; deklinacija zamjenica;
pridjevi - značenje i vrste, rod i broj, određeni i neodređeni oblik;
deklinacija pridjeva;
komparacija pridjeva;
brojevi: osnovni, redni i zbirni; brojevna imenica;
deklinacija brojeva;
prilozi (pojam);
prijedlozi (pojam);
veznici i usklici (pojam);
samoglasnici i suglasnici;
slog, dužina sloga;
akcent: razlikovanje dugih i kratkih slogova;
glasovne promjene u deklinaciji imenica i komparaciji pridjeva (palatalizacija, sibilarizacija, jotacija, prijeglas, nepostojano a).
Pravogovor i pravopis:
rečenični i pravopisni znakovi;
veliko i početno slovo u imenima mjesta, krajeva, zemalja i naroda;
veliko početno slovo u imenima građevina, vozila, administrativnih jedinica;
usustavljivanje pisanja velikog slova u višečlanim imenima;
sastavljeno i rastavljeno pisanje imenica, zamjenica, pridjeva i brojeva (uvježbavanje);
pisanje ne uz imenice, pridjeve i glagole;
izgovor i pisanje izgovornih cjelina uz zamjeničke enklitike;
pisanje superlativa;
pisanje brojeva.
Povijest jezika:
hrvatski standardni jezik;
hr. narj. štokavko, čakav. i kajkavsko.
KNJIŽEVNOST
Školska lektira
Hans Christian Andersen, Majka
Italo Calvino, Košulja sretnog čovjeka
Dobriša Cesarić, Slavonija
Jack London, Zov divljine (ulomak)
Pere Ljubić, Podne
Ivana Brlić Mažuranić, Šuma Striborova (ulomak)
Ivan Goran Kovačić, Pada snijeg, pada snijeg
Krilov, Pčele i muve
Gustav Krklec, Val
Ivan Kušan, Uzbuna na zelenom vrhu
Dositej Obradović, Basne
Luko Paljetak, Stonoga u trgovini
Veljko Petrović, Jabuka na drumu
Dušan Radović, Kapetan Džo Piplfoks (odlomak)
Dinko Šimunović, Srna
Dragutin Tadijanović, Nosim sve torbe a nisam magarac
Grigor Vitez, Ptičja pjevanka
Krešimir Zimonić, Šuma Striborova (strip)
Usmena književnost: Ero s onoga svijeta; Ive vara duždeva sina.
Domaća lektira
Ivan Kušan, Koko u Parizu
Mark Twain, Tom Sojer
Grigor Vitez, Pjesme
Balint Vujkov, Zlatni prag
Književnoteorijski pojmovi:
Poezija
- kompozicija: suodnos dijelova - stihova i kitica;
- motiv;
- akustički i vizulani elementi pjesničke slike;
- ritmičko ustrojstvo pjesme;
- vrste stihova: peterac, šesterac, sedmerac, osmerac, deseterac, dvanaesterac;
- vrste strofa: dvostih, trostih, četverostih;
- vezani i slobodni stih;
- epitet (pojam, određenje);
usporedba (pojam, određenje);
onomatopeja (pojam, određenje);
epska pjesma (osnovna obilježja);
lirska pjesma (osnovna obilježja);
pejzažna i rodoljubna lirska pjesma;
himna (osnovna obilježja);
usmeno i pisano pjesništvo.
Proza:
pripovjedač u prvom i trećem licu;
dijelovi fabule: uvod, zaplet; vrhuna, rasplet;
opis vanjskog i unutarnjeg prostora;
glavni i sporedni likovi;
etička karakterizacija lica; odnos prema drugima;
portret kao sredstvo karakterizacije;
crtica - mali epski oblik;
roman za mladež (osnovna obilježja).
Drama:
igrokaz (osnovna obilježja);
vrste igrokaza (kazališni, televizijski, radijski);
likovi u dramskom djelu.
JEZIČNO IZRAŽAVANJE
Govorenje:
prepričavanje;
stvaralačko prepričavanje;
razgovor (spontani, humoristični, telefonski);
izvješćivanje prema planu;
usmeni dijalog i monolog;
objašnjavanje;
raspravljanje.
Slušanje:
razvijanje kulture slušanja različitih vrsta tekstova.
Čitanje:
govorne vrednote pri čitanju lirskog, proznog i dramskog teksta;
pravilna intonacija izjavne, upitne i usklične rečenice;
glasno čitanje;
čitanje po ulogama;
usmjereno čitanje;
čitanje u sebi sa određenom zadaćom.
Pisanje:
pismeno prepričavanje;
stvaralačko prepričavanje;
opisivanje (prema planu);
pisanje pisma (intimno, poslovno);
objašnjavanje;
dokazivanje;
četiri školske pismene zadaće sa ispravcima tijekom školske godine.
Hrvatski je jezik osnovno sredstvo sporazumijevanja, najsveobuhvatniji je predmet osnovnoškolskoga obrazovanja i temelj je za razumijevanje i usvajanje drugih predmeta. Tijekom osnovnoškolskoga obrazovanja predmet se ostvaruje kroz četiri nastavna područja: hrvatski jezik, jezično izražavanje, književnost i medijsku kulturu. Sadržaji i zadaće unutar predmeta međusobno se prožimaju, a prema načelu međupredmetnog povezivanja funkcionalno se nadopunjuju s ostalim nastavnim predmetima.
Svrha je nastave hrvatskoga jezika:
ovladavanje hrvatskim standardnim jezikom na razini osnovnoga obrazovanja;
razvoj jezičnih komunikacijskih sposobnosti i vještina;
razvijanje literarnih sposobnosti, čitateljskih interesa i kulture;
stjecanje osnovnih književnoteorijskih znanja te poznavanje najznačajnih hrvatskih i svjetskih pisaca i njihovih djela;
osvješćivanje važnosti znanja hrvatskoga jezika kao općeg kulturnoga dobra;
razvijanje jezičnih sposobnosti u govornoj i pisanoj uporabi jezika;
poticanje učenika na usvajanje sadržaja medijske kulture, stjecanje znanja o medijima koji obilježavaju svijet današnjeg čovjeka.
Uz preporučene obrazovne zadatke nastava hrvatskoga jezika trebala bi:
u učenicima razviti zanimanje za zavičajne književnike, njihova djela i kulturnu baštinu zavičaja;
na primjerima iz književnih djela prepoznati moralne, duhovne, socijalne, vjerske i ljudske vrijednosti;
poticati učeničko zanimanje, razumijevanje i prihvaćanje različitih kultura, jezika i govora kako bi kvalitetnije surađivali i živjeli u multietničkom društvu;
na književnim predlošcima potaknuti učenike na razmišljanje i raspravu o razlozima rasne i vjerske mržnje, toleranciji, ljudskim pravima, prihvaćanju različitosti među ljudima;
razvijati učeničko usmeno i pismeno izražavanje, poticati ih da prepoznaju i izraze svoje misli i osjećaje.
БУЊЕВАЧКИ ГОВОР СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ
BUNJEVAČKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
ПЕТИ РАЗРЕД
PETI RAZRED
Cilj nastave Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture je proširivanje stečenih znanja iz prethodnih razreda o bunjevačkom govoru u okviru predviđenih sadržaja, proučavanje književnosti na maternjem jeziku, osposobljavanje učenika za nove forme usmenog i pismenog izražavanja, stalno bogaćenje rečnika izvornim bunjevačkim rečima, kao i negovanje i razvijanje multikulturalnosti u našoj, multietničkoj sredini.
Operativni zadaci
- negovanje bunjevačkog govora u svakodnevnoj komunikaciji;
- osposobljavanje učenika za tečno čitanje i prepričavanje;
- bogaćenje sopstvenog rečnika izvornim bunjevačkim rečima uz pomoć Rečnika bačkih bunjevaca;
- proširivanje znanja o prostoproširenoj rečenici i njenim delovima;
- proširivanje znanja o promenljivim vrstama reči;
- sticanje znanja o nepromenljivim vrstama reči;
- sticanje osnovnih znanja o padežima i uočavanje razlika u deklinaciji srpskog jezika i bunjevačkog govora;
(odsustvo sibilarizacije, instrumentalni nastavak - om)
- sticanje osnovnih znanja o glagolskom rodu i glagolskom vidu;
- uvođenje učenika u tumačenje motiva, pesničkih slika i stilskih izražajnih sredstava u lirskoj pesmi;
- uvođenje učenika u strukturu epskog književnog dela, njegovu kompoziciju i likove;
- uvođenje učenika u tumačenje dramskog dela, likove, obrte u radnji, elemente kompozicije;
- savladavanje tehnike u pisanju poetskih i proznih radova;
- proširivanje znanja o istoriji, kulturi i tradiciji Bunjevaca;
- razvijanje ljubavi prema bunjevačkom govoru sa naglaskom na potrebi njegovog očuvanja, negovanja i usavršavanja.
I. BUNJEVAČKI GOVOR
- podela rečenica prema komunikativnoj funkciji;
- uočavanje razlike između prostoneproširene i prostoproširene rečenice;
- razlikovanje i prepoznavanje imenskog i glagolskog predikata;
- subjekatski skup u rečenici (subjekat, atribut, apozicija);
- predikatski skup u rečenici (objekat i glagolske odredbe);
- promenljive vrste reči, obnavljanje i proširivanje stečenih znanja;
- nepromenljive vrste reči;
- osnovna značenja padeža i uočavanje razlika u deklinaciji srpskog jezika i bunjevačkog govora;
(odsustvo sibilarizacije, instrumentalni nastavak - om)
- glagoli, glagolski vid i glagolski rod;
- uvežbavanje pravilne dikcije bunjevačkog govora;
- uočavanje i prepoznavanje razlika bunjevačkog govora u odnosu na standardni srpski jezik;
- pravilna upotreba velikog i malog slova;
- tri modela upravnog govora;
- pravopisni znaci.
II. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
- svakodnevno bogaćenje rečnika izvornim bunjevačkim rečima;
- pričanje o događajima i osećanjima;
- pričanje na osnovu zadate teme;
- prepričavanje pročitanog teksta prema utvrđenom planu;
- dovršavanje priče na zadati početak;
- razvijanje konverzacije na osnovu novousvojenih reči.
Pismeno izražavanje
- statičko opisivanje (portret, pejzaž, enterijer, eksterijer)
- dinamičko opisivanje (događaj)
- pisanje pisma;
- diktat, autodiktat;
- pravilna upotreba znakova interpunkcije;
- uključivanje učenika u nagradni konkurs "Bunjevačka lipa rič"
(prozni i poetski radovi na maternjem jeziku)
- pisanje 2 školska pismena zadatka;
(po jedan u svakom polugodištu)
- pisanje 2 domaća pismena zadatka i njihova analiza na času.
III. KNJIŽEVNOST
Školska lektira
- bunjevačke narodne pripovetke, bajke i basne - izbor;
- epske narodne pesme GROKTALICE - izbor;
- lirske narodne pesme KRALJIČKE I KOLEDARSKE - izbor;
- kraće narodne prozne vrste - poslovice, izreke;
- Gabrijela Diklić - "Veliki dan"
- Ana Popov - "Nediljom"
- Tomislav Kopunović - "Kad smo kadgod gazde bili"
- Alisa Prćić - "Moja nana"
- Stipan Šarčević - "Napušteni salaš"
- Gabrijela Diklić - "Božić u jednom danu"
- Vinko Janković - "Srića"
- Ana Popov - "Zagrljaj reka" (igrokaz)
- Alisa Prćić - "Dužijanca"
- Geza Babijanović - "Đeram"
Domaća lektira
- izbor iz "Tandrčkovog blaga 1"
- čitamo "Bunjevačku lipu rič 1" - zbornik radova školske dece na maternjem jeziku.
IV. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- istorija - poreklo i ime Bunjevaca;
- verski običaji kod Bunjevaca vezani za Božić, Korizmu i Uskrs;
- narodni običaji kod Bunjevaca vezani za Božić, Uskrs, Kraljice, Dužijancu, svatove i prela;
- arhitektura - prvobitne nastambe Bunjevaca i prvi bunjevački salaši;
- muzika - prve bunjevačke umetničke, preljske pesme "Podvikuje bunjevačka vila", "Kolo igra, tamburica svira", "Kad zasvira tamburica jasna"
- savremene dečije pesme na maternjem jeziku;
- slikarstvo - Pavle Blesić - Slika salaša;
- filmska umetnost - dokumentarni film o Ivanu Sariću;
- domaća radinost - slamarstvo, ljuskura;
- bunjevačka nošnja - ženska i muška svakidašnja, radna nošnja;
- bunjevačke institucije i nacionalni praznici;
- bunjevačka jela - listići.
Program Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u 5. razredu ostvaruje se u nekoliko jasno definisanih etapa.
U oblasti govora stavljamo akcenat na veći unos izvornih bunjevačkih reči u svakodnevno izražavanje, u njihovo pravilno naglašavanje, kao i u poseban oblik rečeničkog iskaza koji je karakterističan za bunjevački govor.
Kultura usmenog i pismenog izražavanja se nadovezuje na pravilan bunjevački govor i predstavlja osnovu za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju. Posebno treba insistirati na dečijem proznom i poetskom izražavanju i uzimanju što masovnijeg učešća na nagradnom konkursu "Bunjevačka lipa rič" koji kontinuirano sprovodi Bunjevačka matica i koji okuplja decu osnovnih i srednjih škola sa prostora Subotice i Sombora, koja rado pišu bunjevačkom ikavicom. Kao krajnji rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem tekuće godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim radovima učenika.
U oblasti književnosti proučavaju se dela savremenih bunjevačkih autora, ali se kroz sve naredne četiri godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralaštvo, kao i u starijim razredima, starija bunjevačka umetnička književnost. Razvija se logičko mišljenje putem razumevanja i tumačenja poetskih, proznih i dramskih tekstova koji obogaćuju dečiju maštu i doprinose većoj kreativnosti na maternjem jeziku.
Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o bunjevačkoj istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih običaja svake godine obrađuju se iste teme proširivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna pažnja u ovom segmentu posvećuje se razvijanju kreativnosti učenika, kao i posetama bunjevačkim institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih manifestacija.
Nastava se izvodi putem sledećih metoda:
- interaktivna, nastavnik - učenik;
- radioničarska metoda;
- ambijentalna metoda;
- grupni rad;
- problemska metoda itd.
ČEŠKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave češkog jezika jeste da učenici ovladaju zakonitostima češkog književnog jezika na kom će se pismeno i usmeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz češke kulturne baštine.
Zadaci nastave češkog jezika su sledeći:
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;
- opismenjivanje učenika na temeljima književnog češkog jezika;
- postupno i sistematično upoznavanje gramatike češkog jezika;
- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove pismene i usmene upotrebe u okviru tema iz svakodnevnog života (slušanje, čitanje, usmena i pisana produkcija i interakcija);
- usvajanje pravilnog izgovora i intonacije pri usmenom izražavanju i čitanju;
- savladavanje pisma i osnova pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;
- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u češkoj književnoj umetnosti;
- upoznavanje, čuvanje, razvijanje i poštovanje češkog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima češke književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema češkoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
- vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima;
- sticanje svesti o interkulturalnosti.
PETI RAZRED
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Ciljevi predviđeni nastavnim programom češkog jezika i književnosti sa elementima nacionalne kulture kao ishod imaju razvijanje sledećih kompetencija kod učenika:
- upoznavanje sa materijalnom i duhovnom kulturom češkog naroda;
- sticanje osnovnih znanja, umenja i navika od kojih zavisi opšta i književna kultura učenika, izgrađivanje potrebe za književnoumetničkim tekstovima, poštovanje nacionalnog, književnog i umetničkog nasleđa;
- uvođenje u osnovne pojmove o književnosti;
- upoznavanje sa književnoumetničkim tekstovima;
- aktivno slušanje čitanja teksta (audio i video zapisi);
- kazivanje napamet naučenih kraćih tekstualnih formi;
- upoznavanje osnovnih praznika i čeških običaja vezanih za te praznike;
- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u češkoj književnoj umetnosti;
- upoznavanje, čuvanje, razvijanje i poštovanje češkog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima češke književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema češkoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
- vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima;
- sticanje svesti o samom sebi i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o sopstvenom kulturnom identitetu, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini Srbije čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet;
- poznavanje čeških običaja vezanih za važne datume u životu pojedinca i kolektiva;
- poznavanje češke narodne nošnje;
- poznavanje geografskih pojmova (važni gradovi i turistički centri u Češkoj);
- poznavanje istorije i formiranja češkog naroda;
- poznavanje čeških folklornih pesama;
- poznavanje čeških folklornih plesova;
- poznavanje arhitekture (specifične kuće u češkim selima) i dr.
Operativni zadaci
U toku nastave Češkog jezika sa elementima nacionalne kulture u petom razredu osnovne škole, učenici treba da:
- usvoje predviđene jezičke strukture, komunikativne funkcije i leksički fond od oko 250-400 novih reči i izraza;
- razumeju na sluh povezanu složeniju sadržinu sa više leksičkih jedinica od onih koje učenici koriste produktivno;
- dalje se osposobe za razgovor o predviđenim temama, kao i za monološko izlaganje sa novim zahtevima u skladu sa predviđenom povećanom jezičkom građom;
- koriguju greške, i gramatičke i u domenu izgovora, koje se javljaju pod uticajem maternjeg jezika učenika;
- dalje se osposobe za samostalno, informativno čitanje lakših tekstova različitog žanra (literarnih, naučno-popularnih, publicističkih - listova za decu) i da upoznaju elemente kulture naroda koji govori češkim jezikom;
- dalje se osposobe za pismeno izražavanje na osnovu složenijih pitanja, zadatog plana i dr., uz savladavanje propisanih pravila koja se razlikuju u pravopisu jezika učenika, kao i za pisanje kraćih poziva, obaveštenja i dr.;
- steknu znanja iz jezika i o jeziku putem nastave gramatike, što će doprineti bržem razvijanju jezičke kompetencije;
- osposobe se za korišćenje jezičkih priručnika i dvojezičnih rečnika.
1. Češki jezik (jezička materija), jezičko izražavanje (veština slušanja, čitanja, pisanja, govorenja i govorne interakcije) i tematika.
1.1. Ishod nastave i kompetencije učenika na nivou jezičkog izražavanja (veština komunikacije) nastavlja korišćenje vežbi iz prethodnog razreda i uvođenje novih.
1.1.1. Veština slušanja (razumevanje govora). Učenik treba da:
- razume kraće dijaloge (do 7 replika - pitanja i odgovora), priče i pesme predviđene nastavnim programom, koje čuje uživo ili sa audio-vizuelnih zapisa;
- razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2 - 3 slušanja;
- razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru ili neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori itd.).
1.1.2. Veština čitanja. Učenik treba da:
- razume kraće tekstove (do 80 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;
- razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom;
- može da izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagođenom književnom tekstu (pesma, skraćena verzija priče, muzička pesma) koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (crteži, modeliranje, gluma).
1.1.3. Veština pisanja. Učenik treba da:
- piše rečenice i kraće tekstove (do 50 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
- izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;
- koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu itd.).
1.1.4. Veština govorenja (usmeno izražavanje). Učenik treba da:
- usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;
- pored informacija o sebi i svom okruženju, opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
- prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova, na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
- u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje i nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
1.1.5. Govorna interakcija (uloga sagovornika). Učenik treba da:
- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi sa kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);
- učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge i dr.).
1.2. Ishod nastave i kompetencije učenika na nivou jezičke materije. Učenik treba da:
- prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom;
- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja rečenica u šire celine;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);
- razume značaj upotrebe internacionalizama, primenjuje kompenzacione strategije, i to tako što: usmerava pažnju na ono što razume; pokušava da odgonetne značenje na osnovu konteksta i proverava pitajući nekog ko dobro zna (druga, nastavnika itd.); obraća pažnju na reči i izraze, koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima; obraća pažnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, u usmenim tekstovima; ilustracije i drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima); razmišlja da li neka reč koju ne razume liči na neku koja postoji u maternjem jeziku; traži značenje u rečniku; pokušava da upotrebi poznatu reč približnog značenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo); pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom ili mimikom; uz pomoć nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija učenja.
1.3. Tematika sadrži nekoliko tematskih oblasti:
- škola: zajedničke aktivnosti i interesovanja u školi i van nje (izlasci, dogovori, preuzimanje odgovornosti u dogovorenoj situaciji); novi nastavni predmeti; rad učenika u okviru slobodnih aktivnosti; služenje bibliotekom i medijatekom; upotreba informacija iz medija; služenje alatom u školskoj radionici; izleti; listovi za decu;
- porodica i blisko okruženje: dogovor i uzajamno poštovanje među članovima porodice, privatne proslave (rođendani, godišnjice i dr.);
- moj dom: priprema, organizacija, podela poslova; obaveze u kući; uređenje prostora u kom se živi, promene u sopstvenom kutku (posteri, nove boje...);
- okruženje - grad i selo: razvijanje pozitivnog odnosa prema životnoj sredini i drugim živim bićima; održavanje čistoće; stambena naselja, kako stanujemo (kuća, zgrada, blok, naselje i dr.); tipični kvartovi u velikim gradovima (u Češkoj); zgrade u kojima se obavlja neka funkcija: opština, pozorište, muzej; fabrika, specijalizovana prodavnica; poljoprivredni radovi; kulturni spomenici u bližoj okolini; svakodnevni život: putovanje, bioskopska predstava; zoološki vrt; lična interesovanja učenika;
- ishrana: sličnosti i razlike sa ishranom u Češkoj i Srbiji;
- odeća, obuća: kupovina odeće i obuće (veličina, boje, moda, trendovi, stilovi);
- tradicija i običaji u češkoj kulturi (proslave, karnevali, manifestacije...); razvijanje kritičkog stava prema negativnim elementima vršnjačke kulture (netolerancija, agresivno ponašanje i sl.); aktuelne teme iz kulturne istorije Čeha;
- komunikativne funkcije su iste kao u prethodnom razredu, samo se usložnjavaju novim leksičkim i gramatičkim aspektima: pozdravljanje; predstavljanje sebe i drugih; identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva itd. (u vezi sa temama); razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi; postavljanje i odgovaranje na pitanja; molbe i izrazi zahvalnosti; primanje i davanje poziva za učešće u igri / grupnoj aktivnosti; izražavanje dopadanja / nedopadanja; izražavanje fizičkih senzacija i potreba; imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama); iskazivanje prostornih odnosa i veličina; davanje i traženje informacija o sebi i drugima; traženje i davanje obaveštenja; opisivanje lica i predmeta; izricanje zabrane i reagovanje na zabranu; izražavanje pripadanja i posedovanja; traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku; skretanje pažnje; traženje mišljenja i izražavanje slaganja/ neslaganja; iskazivanje izvinjenja i opravdanja.
2. Češka književnost. Elementi nacionalne kulture (praznici, običaji, važni događaji)
Integrisanje nastave jezika sa nastavom književnosti i elementima nacionalne kulture omogućuje ostvarivanje efikasnih rezultata u svakoj od navedenih oblasti. U petom razredu osnovne škole već čitaju na češkom jeziku, te se usvajanje književnoumetničkih sadržaja, kao i elemenata nacionalne kulture, pored slušanja sprovodi i kroz čitanje na glas i u sebi. Tumačenje teksta ima za cilj sticanje sledećih kompetencija kod učenika:
- prepoznavanje rime, stiha i strofe u lirskoj pesmi;
- određivanje karakterističnih osobina, osećanja, izgleda i postupaka likova;
- uočavanje veze između događaja;
- razlikovanje pripovedanja od dijaloga i opisivanja;
- povezivanje naslova pročitanih književnih dela sa imenima autora tih dela;
- razlikovanje tipova književnog stvaralaštva (usmena i autorska književnost);
- razlikovanje osnovnih književnih rodova (lirike, epike i drame);
- prepoznavanje različitih oblika kazivanja u književnoumeničkom tekstu: naracija, deskripcija, dijalog i monolog.
Nastavni program Češkog jezika sa elementima nacionalne kulture je osmišljen tako da pozitivno odgovori na različite kriterijume i potrebe. Drugim rečima, program ima mnogostruku upotrebu i podrazumeva: učenje češkog jezika, književnosti i kulture, s tim što je fleksibilan u meri koja omogućava prilagođavanje različitim uslovima, dorađivanje i proširivanje u zavisnosti od povratnih informacija iz prakse. Budući da sadržaj predmeta obuhvata češki jezik, književnost i elemente nacionalne kulture, korelacija ovih sadržaja može se iskoristiti kao prednost pri integrisanom tematskom planiranju u realizaciji razredne nastave, koje je prepušteno nastavniku.
Izbor sadržaja se prepušta nastavniku, a preporuka je da se sadržaji ovog dela nastavnog programa ostvare i kroz muziku i ples (slušanje čeških pesama, upoznavanje sa instrumentima, narodnim plesovima), crtane filmove, filmove, priče, bajke, legende, značajne ličnosti i događaje iz češke istorije, običaje i njihovo predstavljanje kako na času, tako i na školskim priredbama i sl. Na taj način učenici bi stekli i sledeće kompetencije:
- upoznavanje, čuvanje, razvijanje i poštovanje češkog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima češke književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema češkoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
- vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima;
- sticanje svesti o samom sebi i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o sopstvenom kulturnom identitetu, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini Srbije čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet;
- poznavanje čeških običaja vezanih za važne datume u životu pojedinca i kolektiva;
- poznavanje češke narodne nošnje;
- poznavanje geografskih pojmova (važni gradovi i turistički centri u Češkoj);
- poznavanje istorije i formiranja češkog naroda;
- poznavanje čeških folklornih pesama;
- poznavanje čeških folklornih plesova;
- poznavanje arhitekture (specifične kuće u češkim selima) i dr.
Preporučena lektira: - Zpívánky - filmy, texty, noty (S Pájou, Komáři se ženili, Holka Modrooká, Travička zelená); - Renata Frančiková - Říkadla pro nejmenší (Kolo, kolo mlýnský, Skákal pes přes oves, Á, BÉ, CÉ, DÉ kočka přede, Tiše děti, ježek spí); - Helena Zmatlíková - Dětem (v první částí jsou verše pro nejmenší, ve druhé klasické pohádky K. J. Erbena i B. Němcové, ve třetí moderní pohádky českých autorů - Edvarda Petišly, Hany Doskočilové či Miloše Macourka); - Iva Maráková - Pranostiky a hry na celý rok; - Josef Václav Sládek - Dětem (Dětská poezie); - Časopisi - Sluníčko, Mateřídouška.
- Pristup. U domenu književnosti cilj je da se učenik uvede u razumevanje književnog dela, što podrazumeva prepoznavanje i razlikovanje poetskog, proznog i dramskog teksta, razumevanje konstrukcije teksta, kao što su uvod, zaplet, rasplet.
U domenu nastavnog programa koji se fokusira na elemente nacionalne kulture, preporučuje se komparativni metod, kao pristup koji omogućava sagledavanje elemenata kulture u užem ili širem kontekstu.
Kad je reč o jeziku, primenjuje se komunikativno-interaktivna nastava, kao i u prethodnim razredima.
- Učenici. U nastavi češkog jezika sa elementima nacionalne kulture težište rada prenosi se na učenike: oni se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u nastavnom procesu, koji svojim zalaganjem i radom treba da stiču i razvijaju jezička umenja, da usvajaju jezik i stečena znanja primenjuju u komunikaciji.
Kada je reč o književnosti i elementima nacionalne kulture, deca mogu da aktivno učestvuju u spontanom razgovoru na času ili sakupljanjem obaveštenja, istraživanjem i saznanjem od starijih članova porodice (posebno baka i deda) o nizu tema koje se tiču narodne tradicije.
- Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, metode rada, oblik rada, tipove i broj vežbi i dr.), koordinira radom učenika kako bi se što uspešnije ostvarili postavljeni ciljevi. Nastavnik poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom da je znanje jezika među učenicima veoma heterogeno i vežbe postavlja tako da svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti. Kada je reč o aktivnostima vezanim za sticanje znanja o elementima nacionalne kulture i književnosti, praktični vid nastave u ovom segmentu nastavnog programa podrazumeva aktivan dodir sa predmetima koji čine materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se izrađuju prema postojećem modelu, bilo da se sa njima upoznaje u autentičnom ambijentu.
U učionici se koristi ciljni jezik, a govor nastavnika prilagođen je znanju i uzrastu učenika. Nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente. Počev od petog razreda, očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza. Počev od petog razreda, nastavnik upućuje učenike na zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa. Svi gramatički sadržaji uvode se bez detaljnih gramatičkih objašnjenja, osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju.
- Nastavna sredstva: visok nivo motivacije učenika nastavnik postiže upotrebom odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava, kompakt-diskova, udžbenika i vežbanki, slika, fotografija, emisija, filmova i sl. Nastavnik mora da podstiče učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, čestitke, slike, članci iz novina i sl.). Kada je reč o podučavanju književnosti i elemenata nacionalne kulture, navedena je preporučena literatura, iako se izbor sadržaja u određenoj meri prepušta nastavniku;
- Ocenjivanje: Ostvaruje se kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovana aktivnost. Evaluacija treba da obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignuća, i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama. Ocenjuje se razumevanje govora, razumevanje kraćeg pisanog teksta, monološko i dijaloško usmeno i pismeno izražavanje, usvojenost leksičkih sadržaja, usvojenost gramatičkih sadržaja (poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu), pravopis, zalaganje na času, izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih i u paru). Načini provere moraju učenicima biti unapred poznati i usklađeni sa tipom vežbi koje su primenjivane na času.
- Tehnike:
- Veština čitanja: povezivanje glasova i slova; odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno-netačno, višestruki izbor izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi; uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice i sl.);
- Veština pisanja: povezivanje glasova i slova; zamenjivanje pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči i sl.); povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama; popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplata na dečji časopis ili sl., nalepnice za putnu torbu i sl.); pisanje čestitki i razglednica; pisanje kraćih tekstova;
- Veština slušanja: reagovanje na komande nastavnika ili sa audio-zapisa; povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom; povezati pojmove u vežbanki, selektovati tačne i netačne izraze, utvrditi hronologiju i sl.;
- Veština govorenja: igre, pevanje u grupi, klasiranje i upoređivanje (po veličini, obliku, boji i dr.); pogađanje predmeta ili lica; "prevođenje" gesta u iskaz;
- Veština govorne i pisane interakcije: rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori u vezi sa aktivnostima; zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala (albuma fotografija sa izleta ili proslava; plan nedeljnih aktivnosti sa izleta ili druženja i sl.); interaktivno učenje, spontani razgovor; rad u parovima, malim i velikim grupama (mini dijalozi, igra po ulogama i dr.);
- Transponovanje dečje književnosti u druge medije: igru, pesmu, dramski iskaz, likovni izraz i sl.
- Literatura:
- Mluvnice současné čaštiny. 1, Jak se píše a jak se mluví / Václav Cvrček a kolektiv. Praha: Karolinum, 2010. - 353 str.
- Remediosová Helena, Do you want to speak Czech?: workbook, volume 1 = Wollen Sie Tschechisch sprechen?: Arbeitsbuch zum 1. Teil / Helena Remediosová, Elga Čechová, Harry Putz; [ilustrace Ivan Mraček-Jonáš]. - 2. vyd. - Liberec: H. Putz, 2001. - 224 str.
- M. Hádková, J. Línek, K. Vlasáková, Čeština jako cizí jazyk = Češki jezik kao strani jezik, Úroven A1 = nivo A1, Univerzita Palackého v Olomouci Katedra bohemistiky Filozofiché fakulty, podle "Společného evropského referenčního rámce pro jazyky. Jak se učíme jazykúm, jak je vyučujeme a jak v jazycích hodnotime" - vydáni prvni, vydalo Ministerstvo školstvi, mládeže a tělovýchovy České republiky / nakladatelstvi TAURIS, 2005. - 320 str.
- Koprivica Verica, Češko-srpski, srpsko-češki rečnik = Česko-srbský, srbsko-český slovník: [izgovor, gramatika] / [priredila] Verica Koprivica. - 1. izd. - Beograd: Agencija Matić, 2008 (Beograd: Demetra). - 540 str.; 20 cm. - (Nova edicija);
Jeníková Anna, Srpsko-češki, češko-srpski rečnik = Srbsko-český, česko-srbský slovník / vydalo nakladatelstvi LEDA spol. s.r.o. - vydáni prvni, Voznice (Czech), 2002. - 592 str.
ČESKÝ JAZYK S PRVKY NÁRODNÍ KULTURY
CÍLE A ÚKOLY
Cílem výuky českého jazyka je to, aby žáci získali schopnost vyjadřovat se spisovným jazykem správně, a to jak v projevech ústních tak i písemných.Aby byli schopni interpretovat vybraná literární díla, divadelní hry, filmy a další umělecká díla týkající se českého kulturního dědictví.
Úkoly výuky českého jazyka jsou:
- probudit v dětech lásku k mateřskému jazyku, aby ho poznali ve všech jeho složkách;
- naučit se číst a psát na základě spisovné podoby českého jazyka;
- postupně a systematicky se seznamovat s pravopisem českého jazyka;
- získané vědomosti a dovednosti umět využít v různých situacích každodenního života (poslech, čtení, ústní a písemné projevy, interakce);
- v mluveném projevu ovládat zásady spisovné výslovnosti a jazykového projevu;
- učit se a procvičovat základy pravopisu, což je základem pro správný písemný projev v rámci přijatých jazykových struktur i slovní zásoby;
- utvářet zájem a vkus pro autentické, estetické hodnoty literárního umění;
- seznámit, uchovat, rozvíjet a respektovat vlastní národní a kulturní identitu za pomoci české literatury, divadla, filmu a jiných uměleckých děl;
- rozvíjet úctu ke svému kulturnímu dědictvé a potřebu aby se ono chránilo a rozvíjelo;
- výchova v duchu míru, tolerance, dobrých mezilidských vztahů a spolupráce mezi lidmi;
- seznámit se s interkulturní komunikací.
PÁTÁ TŘÍDA
(2 hodiny týdně, 72 hodin ročně)
Cílem učebních osnov vyučovacího předmětu: český jazyk s elementy národní kultury je rozvoj odpovídajících kompetencí žáků.
- seznámí se s hmotnou a duchovní kulturou českého národa;
- rozpozná základní literární druhy, učí se vnímat jejich specifické znaky, žáci dospívají k takovým poznatkům a prožitkům, které mohou pozitivně ovlivnit jejich postoje a životní hodnotovou orientaci, učí se respektovat své kulturní dědictví;
- učí se základní literární druhy;
- odliší jednotlivé literární pojmy;
- čte litetrární texty, pozorně naslouchá čtení (audioorální metoda);
- stručně reprodukuje obsah literárního textu;
- seznámí se z nevýznamnějšími českými svátky a zvyky které se k nim vztahují;
- ííská povědomí o sobě, o svém místě ve světě, pochopí význam českého jazyka jako prvku své národní identity, naučí se chránit si v multinacionálním a multikonfesionálním prostředí jako je Srbsko svou národní identitu;
- seznámí se zvyky v České Republice, které jsou spojeny s významnými daty v životě jednotlivce i kolektivu;
- seznámí se s českým lidovým krojem;
- seznámí se s zeměpisnými údaji (významná místa a turistická centra v České republice);
- seznámí se s českými dějinami;
- seznámí se s českými lidovými písněmi;
- seznámí se s českými lidovými tanci;
- seznámí se s arhitekturou (typické stavby českého venkova) atd.
ZADANÉ ÚKOLY
V rámci výuky Českého jazyka s prvky národní kultury v páté třídě základní školy, žák by měl:
- rozvijí čtenářské a komunikační dovednosti, jeho slovní zásoba obsahuje zhruba 250-400 slov a nových výrazů;
- spojuje krátké věty do souvětí a užívá k tomu vhodné spojovací výrazy;
- i dále si zvyšuje své komunikační dovednosti, vytvoří a osvojí si pravidla vedení diskuse, zapojuje se aktivně do diskuse;
- koriguje gramatické a fonetické chyby, které se vyskytují pod vlivem mateřského jazyka;
- čte plynule a s porozuměním jednoduché texty různých žánrů (literárních, populárně vědeckých, publicistických - dětských časopisů), seznamuje se s kulturními prvky národa, který hovoří češtinou;
- správně aplikuje pravopisné a gramatické jevy ve složitějších písemných projevech, napíše vzkaz, pozdrav, vyplní správně jednoduché formuláře v tištěné podobě a podobně;
- pro vyjádření používá adekvátních gramatických struktur, lexikálních a jiných jazykových prostředků;
- naučí se pracovat s dvojjazyčným slovníkem.
NÁPLN’ PROGRAMU
1. Český jazyk (jazyková látka), jazykový výraz (poslech, psaní, čtení hovor a hovorová interakce) a tématika.
1.1. Na výsledek výuky a dovednosti žáka na úrovni jazykového projevu (komunikační dovednost) navazuje cvičení správné výslovnosti nových jazykových tvarů. Opakování hlasových cvičení z minulého ročníku a zavedení nových.
1.1.1. Náslech (porozumí mluvenému projevu). Žák by měl:
- porozumí krátkým dialogům (do 7 replik, otázky a odpovědi), povídky a básničky, předepsané učebním plánem, reprodukuje obsah slyšeného projevu;
- porozumí obsahu slyšeného projevu a vybere z něj podstatné informace po 2 - 3 násleších;
- porozumí a adekvátně reaguje na jazykové sdělení v souvislosti s osobní zkušeností a činností ve třídě (výzva ke hře nebo skupinové činnosti, příkaz, návod, událost z blízké minulosti, plány do budoucna, každodenní činnost, přání, volby atd.).
1.1.2. Čtení. Žák by měl:
- porozumí kratšímu textu (do 80 slov), který obsahuje velké procento známých jazykovývh prvků, strukturálních a lexikálních, jejihž obsah je v souladu se stupněm rozvoje, zkušenosti a zájmu žáka;
- správně interpretuje obsah ilustrovaných textů (komiks, televizní program, rozvrh hodin, program kina, jízdní řád, informace na veřejných místech atd.) za pomoci jazykových prvků předepsaných učebním plánem;
- při četbě literárního textu vyjádří své pocity a dojmy (básen, kratší verze povídky, hudební skladba), za pomoci verbálních a neverbálních prostředků (kresby, modelování, hra).
1.1.3. Psaní. Žák by měl:
- píše věty a kratší texty (do 50 slov) jejíž soudržnosti dosáhne s použitím známých jazykových prvků;
- vyčlení základní informace a převypráví co viděl, zažil, slyšel nebo četl;
- používá lexikální a jiné jazykové prostředky (posílá zprávy, blahopřání, jak v tištěné tak v elektronické formě.).
1.1.4. Hovor (ústní projev). Žák by měl:
- správně dýchá a volí vhodné tempo řeči, v připravených i nepřipravených školních projevech;
- kromě informací o sobě a svém okolí, stručně popíše situaci v čase minulém, přítomném a budoucím, a při tom aplikuje znalosti osvojené v jazykové výchově (slovní zásoba a morfosintaktická struktura);
- stručně interpretuje obsah psaných a ilustrovaných textů, podle učebních osnov, a při tom aplikuje znalosti osvojené v jazykové výchově (slovní zásoba a morfosintaktická struktura);
- stručně vyjádří svůj názor (líbí se, nelíbí se, atd.), a při tom aplikuje znalosti osvojené v jazykové výchově (slovní zásoba a morfosintaktická struktura).
1.1.5. Hovorová interakce (role partnera). Žák by měl:
- vyjadřuje se o současné a hypotetické situaci v minulosti, aktivně diskutuje na známé téma a vyjadřuje svůj názor (s použitím známé slovní zásoby a morfosintaktické struktury);
- během rozhovoru respektuje společenské normy komunikace (hlásí se o slovo, neskáče druhému do řeči, pozorně naslouchá ostatním apod.).
1.2. Výsledky výuky žáků na úrovni jazykové látky. Žák by měl:
- ve svém projevu dbá na to, aby byl gramaticky a věcně správný;
- správně aplikuje gramatické a pravopisné jevy, spojuje krátké věty do souvětí a užívá k tomu vhodné spojovací výrazy;
- používá jazyk v souladu s komunikační situací (například formy zdvořilosti);
- chápe význam multikulturní výchovy, používá kompenzační strategii a to tak, že: věnuje pozornost tomu, čemu rozumí; snaží se najít význam na základě kontextu a přesnost si ověří u toho kdo zná (spolužáka, učitele atd..); věnuje pozornost výrazům a frázím, které se stále opakují, jako jsou například titulky a podtitulky textech, věnuje pozornost neverbálním prostředkům (gesty a mimika v ústním projevu; ilustrace a druhé vizuální prostředky v písemném projevu); přemýšlí o tom, zda se výraz kterému nerozumí nepodobá nějakému výrazu v jeho mateřském jazyce; hledá jeho význam ve slovníku; pokouší se použít podobný výraz (například vůz místo automobil); pokusí se svůj projev doplnit, nebo nahradit adekvátním gestem nebo mimikou; za pomoci učitele dále rozvijí své kompetence.
1.3. Tématické okruhy:
- škola: společné aktivity a zájmy ve škole a mimo ni (vycházky, přejímání odpovědnosti v dané situaci); nové učební předměty; mimoškolní aktivity; knihovna; informace z médií, nářadí ve školní dílně, výlety, dětské časopisy;
- rodina a okolí: domluva a vzájemný respekt mezi členy rodiny, vzájemná úcta v rodině, rodiné oslavy (narozeniny, výročí atd.);
- můj domov: příprava, organizace a dělba práce; domácí povinnosti; uspořádání životního prostoru, změny ve vlastním pokoji (plakáty, nové barvy...);
- okolí - město a venkov: pozitivní vztah k životnímu prostředí a jiným živým bytostem; čištění; obytné prostory, jak bydlíme (byt, dům, sídliště, část města atd.); typické městské čtvrti ve velkých městech (v Česku); veřejné budovy: magistrát, divadlo, muzeum, továrna, specializovaná prodejna; zemědělské práce; kulturní památky v okolí; každodenní život: cestování, kino; zoologická zahrada; osobní zájmy žáka;
- výživa: stravovací návyky v Česku a Srbsku;
- oděvy a obuv: nakupování oděvů a obuvy (velikost, moda, barvy, styl, trendy);
- tradice a zvyky v české kultuře (oslavy, karnevaly, manifestace...); rozvoj kritického postoje vůdči negativním jevům (nesnášenlivost, agresivní chování); aktuální témata z oblasti kulturních dějin Čechů;
- komunikační funkce jsou stejné jako v předchozím ročníku, jedině jsou obohaceny o nové lexikální a gramatické aspekty: pozdrav, představení, představení sebe a druhých (jméno, věk, bydliště) pojmenování a popis lidí, částí těla, jiných živých bytostí, objektů, místností, atd.. ve vztahu k jejich fyzickým vlastnostem (velikost, barva, tvar), ptát se a dávat informace o jiné osobě nebo předmětu, popsat polohu a místo, kde se nachází osoba nebo objekt; vyžádat si a dávat informace, vyžádat si a dávat povolení, poděkovat, omluvit se, přimout omluvu, dát jednoduché pokyny a příkazy, poprosit, zdvořile požádat, zakázat, vyjádřit své pocity a potřeby, vyjádřit sounáležitost, čísla a číslovky, zeptat se kolik je hodin); část dne, dny v týdnu, měsíce, roční období, popsat počasí spojené s ročním obdobím, vyjadřit schopnost / neschopnost, vyjádřit zálibu, odpor, poblahopřát (narozeniny, svátky atd.), dát návrh ke spolupráci, přijmout návrh, nabízet, přijímout nabízené.
2. Česká literatura. Prvky národní kultury (svátky, zvyky, významné události)
Integrace výuky jazyka s výukou literatury a prvky národní kultury nám dává možnost dosažení dobrých výsledků v každé jednostlivé oblasti. V páté třídě základní školy se žáci naučili číst česky, prvky národní kultury, naslechu, čtení nahlas a potichu. Interpretace textu mu dává možnost získat určité kompetence:
- v básni rozpozná literární pojmy, verš, rým;
- v literárním díle určí vlastnosti, pocity a jednání postav;
- identifikuje vztahy mezi událostmi;
- rozliší vyprávění od dialogu a popisu;
- spojí název literárního díla s jejím autorem;
- odliší vyjadřování v proze a ve verších (lyriku, epiku a drama);
- identifikuje různé formy žánru a vyjadřování: vyprávění, popis, dialog a monolog
Vyučovací předmět Český jazyk s prvky národní kultury je koncipován tak, aby vyhověl různým potřebám. Jinými slovy, program má vícenásobné použití, což znamená: výuku českého jazyka, literatury a kultury, s tím, že se přizpůsobuje různým podmínkám, vylepšuje a doplnuje, v závislosti na zpětnou vazbu. Vzhledem k tomu, že obsah výuky zahrnuje český jazyk, literaturu a prvky národní kultury, korelace těhto jednotlivých částí, se může využít při plánování integrální tématické výuky v hodině.
Výběr obsahu necháváme na učiteli, ale doporučuje se, aby se výuka této části učebních osnov realizovala prostřednictvím hudby a tance (poslech českých dětských písniček, seznámení s hudebními nástroji, lidovými tanci), kreslené filmy, filmy, povídky, pohádky, pověsti, významné osobnosti a události z české minulosti, staré zvyky a jejich interpretace jak ve třídě tak i na školních besídkách. Tímto způsobem si žáci osvojí tyto kompetence:
- definují svou národní a kulturní identitu pomocí děl české literatury, divadelní a filmové tvorby a jiných uměleckých forem;
- rozvíjí úctu ke svému kulturnímu dědictví a potřebu aby se ono chránilo a rozvíjelo;
- rozvíjí smysl pro spravedlnost, solidaritu a toleranci;
- získá povědomí o sobě, o svém místě ve světě, pochopí význam českého jazyka jako prvku své národní identity, naučí se chránit si v multinacionálním a multikonfesionálním prostředí jako je Srbsko svou národní identitu;
- seznámí se zvyky v České republice, které jsou spojeny s významnými daty v životě jednotlivce i kolektivu;
- seznámí se s českým lidovým krojem;
- seznámí se s zeměpisnými údaji (významná místa a turistická centra v České republice);
- seznámí se s českými dějinami;
- seznámí se s českými lidovými písněmi;
- seznámí se s českými lidovými tanci;
- seznámí se s arhitekturou (typické stavby českého venkova) atd.
Doporučená literatura: - Zpívánky - filmy, texty, noty (S Pájou, Komáři se ženili, Holka Modrooká, Travička zelená); - Renata Frančiková - Říkadla pro nejmenší (Kolo, kolo mlýnský, Skákal pes přes oves, Á, BÉ, CÉ, DÉ kočka přede, Tiše děti, ježek spí); - Helena Zmatlíková - Dětem (v první částí jsou verše pro nejmenší, ve druhé klasické pohádky K. J. Erbena i B. Němcové, ve třetí moderní pohádky českých autorů - Edvarda Petišly, Hany Doskočilové či Miloše Macourka); - Iva Maráková - Pranostiky a hry na celý rok; - Josef Václav Sládek - Dětem (Dětská poezie); Doporučené časopisy - Sluníčko, Mateřídouška.
METODIKA VÝUKY
- Metodika. Sdělí své dojmy z přečteného literárního textu, rozliší poezii, prozu, drama, rozpozná základní literární druhy, úvod zápletku.
V oblasti vyučovacích osnov, které se soustředí na prvky národní kultury, se doporučuje komparativní metoda, zde jazykový materiál musíme neustále umist‘ovat v užší nebo širší kontext.
Ve výuce jazyka se uplatnuje komunikativně-interaktivní metoda, stejně tak, jako v předchozích ročnících.
- Žáci. Výuka českého jazyka s prvky národní kultury se zaměřuje především na žáky: žáci se považují za odpovědné, kreatvní a aktivní účastníky ve vyučovacím procesu, kteří vynakládají značné úsilí pro získání jazykových znalostí a potom je aplikují v komunikaci. Během výuky literatury s prvky národní kultury, se děti aktivně zapojují do rozhovoru v hodině, nebo schromaždují informace o celé řadě témat souvisejících s lidovou tradicí, zejména od starších členů své rodiny (prarodičů).
- Vyučující. plánuje, vede a organizuje vyučovací proces (výběr obsahu, lexiky, metody, druhu a počtu cvičení atd.), řídí práci žáků tak, aby mohli úspěšně zvládat učivo. Učitel zadává cvičení tak často, jak je potřeba, aby každý žák měl možnost si cvičit hovor, protože jednině tak se může kvalitně naučit jazyk. Učitel respektuje to, že znalost jazyka u žáků není na stejné úrovni a tak pracuje s žáky i jednotlivě. Co jde o aktivity vázané za výuku literatury a národní kultury, praktické metody v této části učebních osnov, zahrnuje kontakt s předměty, které tvoří významnou část lidové kultury, at’ už jsou vyrobeny podle současných modelů, anebo se s nimi seznámíme v autentickém prostředí.
Ve třídě se používá cílový jazyk, a hovor učitele musí být přizpůsoben znalosti a věku žáků. Učitel musí mít jistotu, že žáci jeho výklad správně pochpopili a to včetně jeho výchovných a socializačních prvků. Počínajíc od páté třídy, od učitele se očekává, že seznámí žáky s významem gramatické správnosti textu. Od páté třídy, učitel seznámí žáky s rovnoceností ústního a psaného kodu a jejich vzájemném vztahu..Tyto gramatické popisy se zavádí bez podrobného vysvětlení gramatiky, jedině jestli žák na vysvětlení netrvá.
- Didaktické prostředky: vysokou motivaci žáků učitel zvyšuje pomocí vhodných audio-vizuálních prostředků, CD, ilustrací v učebnicích,obrázků, fotografií, pořadů, filmů a podobně. Učitel by měl přimět žáky k tomu, aby se aktivně zapojili do shromažd‘ování materiálů, které se vztahují k určité lekci (pohlednice, obrázky, články z novin atd.). Ve výuce literatury s prvky národní kultury, se doporučuje literatura i když výběr obsahu je do jisté míry ponechán na učiteli.
- Hodnocení: Hodnocení není oddělená činnost, ale nedílná součást výuky. Učitel se při veškerých činnostech cíleně zaměřuje také na rozvíjení a hodnocení klíčových kompetencí žáků. Hodnotí se komunikační kompetence, řečové dovednosti, slovní zásoba pravopis, pozornost v hodině, vypracování domácích úkolů a projektů, (jednotlivých nebo skupinových). Způsob ocenování musí žák znát předem, a musí být v souladu s cvičebními postupy v hodině.
- Technika:
- Čtení: v souvislosti s textem se zeptá i jednoduše odpoví na dotaz, dobře - špatně, výběr z více možností, provádí metodické pokyny a příkazy; určí základní charakteristiku která určuje gramatické kategorie (rod, číslo, slovesný čas atd.);
- Psaní: rozlišuje zvukovou a grafickou podobu slova; nahradí literární text jednoduchými výtvarnými technikami komixem nebo obrázkem, doplní text o chybějící část (doplní řadu, najde "vetřelce", křížovky, osmisměrky atd.); podle svých schopností ztvární obsah textu jednoduchými obrázky, ilustracemi; vyplní formulář/ přihláška na kurz, předplatné dětského časopisu, jmenovka na kufru/, psaní blahopřání a pohledů, psaní krátkých textů;
- Náslech: reaguje na příkazy učitele nebo z audio záznamu; seřadí ilustrace podle dějové posloupnosti, podle obzázkové osnovy vypráví jednoduchý příběh, pochopí obsah a smysl jednoduchého dialogu a nahrávky; v novém krátkém textu odvodí význam některých neznámých slovíček a slovních spojení za pomoci obrázků; stanoví chronologii;
- Hovor: hra, zpěv ve skupině, porovnání a třídění (podle velikosti, tvaru, barvy atd.) pozná předmět nebo osobu; "utvoří" z gesta výklad;
- Hovorová a písemná interakce: řešení "aktuálních otázek" ve třídě, respektive dohoda ohledně činnosti; společná práce s ilustrovanými materiály (fotoalba, fotografie z výletu nebo nějaké slavnosti, týdenní plán aktivit,); interaktivní učení, spontánní rozhovor, práce vedvojicích, malých a velikých skupinách (mini dialog, výměna rolí atd..);
- převedení dětské litaratury do jiného media: tanec, zpěv, divadlo, výtvarná výchova.
- Literatura:
- Mluvnice současné čaštiny. 1, Jak se píše a jak se mluví / Václav Cvrček a kolektiv. Praha: Karolinum, 2010. - 353 str.
- Remediosová Helena, Do you want to speak Czech?: workbook, volume 1 = Wollen Sie Tschechisch sprechen?: Arbeitsbuch zum 1. Teil / Helena Remediosová, Elga Čechová, Harry Putz; [ilustrace Ivan Mraček-Jonáš]. - 2. vyd. - Liberec: H. Putz, 2001. - 224 str.
- M. Hádková, J. Línek, K. Vlasáková, Čeština jako cizí jazyk, Úroven A1, Univerzita Palackého v Olomouci Katedra bohemistiky Filozofiché fakulty, podle "Společného evropského referenčního rámce pro jazyky. Jak se učíme jazykům, jak je vyučujeme a jak v jazycích hodnotíme" - vydání první, vydalo Ministerstvo školství, mládeže a tělovýchovy České republiky / nakladatelstvi TAURIS, 2005. - 320 str.
- Koprivica Verica, Česko-srbský, srbsko-český slovník: [výslovnost, gramatika] / [autor] Verica Koprivica. - 1. vyd. - Bělehrad: Agentůra Matić, 2008 (Bělehrad: Demetra). - 540 str.; 20 cm. - (Nova edicija)
Jeníková Anna, Srbsko-český, česko-srbský slovník / vydalo nakladatelstvi LEDA spol. s.r.o. - vydáni prvni, Voznice (Czech), 2002. - 592 str.
Cilj i zadaci
Cilj nastave šaha jeste da učenici ovladaju osnovnim i naprednim zakonitostima i principima šahovske igre radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvažavanje tuđeg mišljenja i načela lepog ponašanja, da se kod učenika izgradi kultura rada, da se rad obavlja u određeno vreme u predviđenom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se započeti posao dovrši do kraja.
Zadaci nastave šaha su:
izgrađivanje interesovanja za šahovsku igru;
igranje šaha;
stimulisanje mašte, kreativnosti i radoznalosti tokom učenja šaha;
povezivanje znanja o šahu sa životnim situacijama;
izgrađivanje logičkog shvatanja šahovske igre kao osnove za logičko mišljenje;
osposobljavanje učenika da samostalno donose odluku kroz igranje šaha;
jačanje tolerancije na frustraciju kao bitnog faktora emocionalne inteligencije;
razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jačanje motivacije za dalje učenje šaha.
Operativni zadaci
Učenici treba da se:
kroz veći broj zanimljivih i atraktivnih primera, koji se odnose na veštinu igranja šaha, zainteresuju za šahovsku igru;
kroz veći broj zadataka osposobe da samostalno donose odluke u toku šahovske igre.
UVOD (1+0)
Upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i načinom rada (posmatranje, vežbanje).
SREDIŠNJICA (5+10)
1. Privremene i trajne prednosti. Koncept i primeri: (1+2)
način realizacije trajnih prednosti;
način realizacije privremenih prednosti; faktor vremena.
2. Taktika u igri i njen značaj: (1+2)
realizacija prednosti u središnjici putem kombinatornih motiva;
utvrđivanje kroz primere iz prakse.
3. Kombinatorna igra kroz praktične primere. Napad na kralja: (2+4)
napad na zaostalog kralja u centru; otvaranje linija, uništavanje odbrane;
utvrđivanje kroz primere iz prakse;
velikani šaha: Adolf Andersen; njegov doprinos žrtvenom stilu igre. Andersenove partije: "besmrtna", "večito zelena";
napad na rokadni položaj kralja (žrtva na polju h7, itd.);
utvrđivanje kroz primere iz prakse i aktivno rešavanje zadataka;
napad pešacima pri suprotnosmernim rokadama;
utvrđivanje kroz primere iz prakse i aktivno rešavanje zadataka.
4. Poziciona igra sa primerima iz prakse (1+2):
koncept blokade;
utvrđivanje kroz primere iz prakse;
povoljna i nepovoljna izmena figura;
utvrđivanje kroz primere iz prakse.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+2)
Turnir učenika.
ZAVRŠNICA (2+4)
1. Način realizacije prednosti ili spasavanja iz teške situacije u završnici putem kombinatornih motiva: (1+2)
kombinacije u završnicama lakih figura;
kombinacije u završnicama lake figure sa topom;
kombinacije u pešačkim završnicama.
2. Primeri sa jednim pešakom na tabli: (1+2)
dama protiv pešaka; poseban slučaj: pešak na ivičnoj ili lovčevoj liniji;
top protiv pešaka;
"odbacivanje ramenom" protivničkog kralja;
skakač protiv pešaka;
poseban slučaj: ivični pešak.
TEORIJA OTVARANJA (2+3)
Ravnoteža u otvaranju. Osnovne teorijske varijante i njihova primena u praksi.
Otvorene igre:
Španska partija:
varijanta izmene (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante, poučna partija);
otvorena španka (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante, poučna partija);
praktična igra u tematskim varijantama;
klasični nastavci: Čigorinova i Brajerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante, poučna partija);
praktična igra u tematskim varijantama.
PRELAZAK IZ OTVARANJA U SREDIŠNJICU (2+2)
Narušavanje ravnoteže u otvaranju:
faktor vremena u otvaranju; značaj tempa;
igra na inicijativu; gambitna igra;
utvrđivanje kroz primere iz prakse;
velikani šaha: Pol Morfi; njegov značaj za borbu za inicijativu u otvaranju;
Morfijeve minijature (oko 20 poteza, klasični primeri) u kojima jedna strana brzo zahvata inicijativu i stiče odlučujuću prednost.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
1. Turnir učenika (0+2).
2. Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika (0+1).
Da bi se organizovala kvalitetna nastava, primerena potrebama i mogućnostima učenika petog razreda osnovne škole, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara:
Predmetni parametri
Sadržaji koji se proučavaju u okviru ovog predmeta deo su opšte šahovske kulture, koja afirmiše ovu drevnu igru kao društveno prihvatljiv model za sagledavanje životnih zakonitosti kroz simboliku šahovskog nadmetanja dveju suprotstavljenih strana. Trinaesti svetski prvak i možda i najveći šampion svih vremena Gari Kasparov govorio je o tome da su "kreativnost, imaginacija i intuicija nezamenljivi, baš kao i čvrst karakter, ali pobeda dolazi samo kroz borbu." Na taj način pregnuće i voljni momenat izbijaju u prvi plan, pružajući oslonac mladoj osobi koja se nalazi u delikatnoj životnoj fazi, u kojoj se od nje očekuje da odgovori zahtevima koje pred njega/nju postavlja školski sistem.
Proučavanje šaha trebalo bi da podstakne napredak logičkog mišljenja i sposobnosti generalizacije, a posebno je dragocena pouka legendarnog svetskog šampiona Emanuela Laskera, doktora filozofskih nauka, koji je naglašavao da putem šaha treba "podučavati o nezavisnom razmišljanju i prosuđivanju". Već pomenuto jačanje karaktera stvara neophodne preduslove za preuzimanje odgovornosti prilikom donošenja teških odluka pred koje nas stavljaju situacije koje nastaju tokom šahovske igre, ali i okolnosti koje donosi sam život. Gradi se i odnos prema greškama putem njihovog razumevanja i prihvatanja kao neizbežnih pratilaca nastojanja da se nešto postigne, ali i razvija navika da se uči i na sopstvenim i na tuđim greškama, i ulaže svestan napor da se one ne ponavljaju.
Nastavni parametri
Teorijska nastava iz šaha pruža skup fundamentalnih znanja koja predstavljaju nadgradnju onih koja su stečena tokom prve četiri godine učenja šaha. Kako je već oformljena baza osnovnih znanja, stiču se preduslovi za njihovu neposredniju primenu u praktičnim uslovima. Stoga, kad god je to moguće, predmetni nastavnik u ulozi moderatora treba da izdvoji dovoljno vremena za praktičnu nastavu u vidu rešavanja primera na demonstracionoj tabli i kroz testove, ali i kroz proigravanje u parovima. Na kraju svakog polugodišta predviđa se održavanje šahovskog turnira za učenike, koji će biti u prilici da tom prilikom zajedno sa svojim vršnjacima neposredno testiraju primenljivost stečenih znanja. Prelazak u više razrede podrazumeva i uzrast u kojem se može, uz povišen oprez i senzibilnost predmetnog nastavnika, raditi i na građenju tolerancije na frustraciju (koja je neminovan pratilac bilo kojeg oblika odmeravanja snaga, makar i u pažljivo kontrolisanim uslovima), kao jednog od osnova emocionalne inteligencije.
Parametri okruženja i ostali parametri
U zavisnosti od neposrednog okruženja u kojem se nalazi škola, poželjno je koristiti prednosti lokalnih resursa i negovati kontakte sa obližnjim šahovskim klubovima. Ukoliko postoje mogućnosti, prirodno je najmotivisanije uključiti u rad šahovske sekcije, organizovati gostovanja nekog od takmičarski aktivnih šahista iz neposrednog okruženja, uz mogućnost odigravanja simultanke protiv zainteresovanih učenika. Preporuka je da se na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje u ovom izbornom nastavnom predmetu, organizuje takmičenje među učenicima istog razreda, gde bi oni u uslovima odigravanja šahovskih partija, uz poštovanje turnirskih pravila, pokazali koja su znanja stekli tokom nastave.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa šaha
Pri izradi programa šaha dominantnu ulogu imale su sledeće činjenice:
- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju učenika;
- škola je dužna da, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta sa liste B, ponudi još najmanje četiri izborna predmeta sa liste V, za svaki razred, od kojih učenik bira jedan predmet, prema sklonostima, na početku školske godine;
- grupa učenika za realizaciju sadržaja programa nastavnog predmeta šah broji od 10 do 16 učenika.
3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.
4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA
4.1. Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje
Muzičke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifičnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.
4.2. Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih
Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.
4.3. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju
Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za peti razred osnovne škole, a specifičnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.
4.4. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima
Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima vrši se:
individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;
izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;
formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, a u skladu sa potrebama;
procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;
ponudom odgovarajućih izbornih predmeta;
ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;
uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenika, kao i za procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.
4.5. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine
Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:
maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;
nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;
fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;
nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;
za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine. U nastavi muzičke kulture, do 60% sadržaja koji se obrađuju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadržaja u oblasti slušanja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca. U nastavi likovne kulture, do 30% sadržaja, po izboru nastavnika, obuhvata umetnička dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Standardi obrazovanja određuju nivo razvijenosti očekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i posebnom nivou.
Očekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, čija su polazišta određena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.
Posebni standardi određuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete.
Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti očekivanih postignuća i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.
Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i očekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuća - nacionalnih standarda, formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom određuju se realistička očekivanja u okviru definisanih postignuća za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za određeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća propisanih na školskom nivou, određuje se takođe na osnovu:
rezultata školskih ispitivanja i
očekivanog i poželjnog nivoa postignuća - školskog standarda.
Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa postignuća formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se određuje stepen ostvarenosti postignuća koji se očekuje u određenom vremenskom periodu.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća, određuju se tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika, kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo školskog programa obuhvata obavezne izborne nastavne predmete i izborne nastavne predmete. U okviru izbornog dela obavezni izborni nastavni predmeti, učenik se obavezno opredeljuje za:
versku nastavu ili građansko vaspitanje, i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
strani jezik, sa liste stranih jezika koju nudi škola, i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
sportsku granu (izborni predmet: fizičko vaspitanje - izabrani sport), sa liste koju nudi škola na početku školske godine.
Škola je dužna da u petom razredu učenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, još najmanje četiri izborna predmeta za peti razred, od kojih učenik bira jedan, na početku školske godine.
Fakultativni deo školskog programa zadovoljava interese učenika u skladu sa mogućnostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti...).
Učenik petog razreda ima 23 časa nedeljno, odnosno 26 časova ako obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine.
Navedeni broj časova uvećava se sa maksimalno pet časova izbornih nastavnih predmeta, odnosno šest časova za učenike pripadnike nacionalnih manjina.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
Cilj i zadaci
Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstva kroz učenje zasnovano na iskustvu. Pored formiranja stavova i usvajanja znanja, životne veštine su neophodne da se na osnovu informacija i kritičkog razmišljanja izgrađuju zdravi odnosi i stilovi življenja.
Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje znanja o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje razvoja ličnosti.
Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su:
razvijanje zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju;
stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja;
vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini;
sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;
promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja;
podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima;
razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama;
motivisanje i osposobljavanje učenika kao aktivnih učesnika u očuvanju svog zdravlja;
razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje okruženja;
razvijanje istraživačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti;
proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi;
razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima;
razvijanje svesti i potrebu čuvanja zdravlja u okviru cilja u politici Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje za sve u 21. veku";
formiranje i razvijanje potrebe za stalnim bavljenjem sportom i rekreacijom;
razvijanje humanih, tolerantnijih odnosa među ljudima, da svaki pojedinac oseća uvažavanje i poštovanje dostojanstva ličnosti i odgovornost prema sebi i okolini;
formiranje svesti i navika o potrebi sistematskog unapređivanja zdravlja i zdravih odnosa školske populacije;
razvijanje motivacije i ličnog stava da bi se delovalo u skladu sa znanjem;
primenjivanje znanja i iskustva u promovisanju zdravog stila življenja;
razvijanje empatijskog odnosa prema bolesnima i spremnost da se pomogne;
formiranje svesti o rizičnom ponašanju, zdravstvenim i psihosocijalnim potrebama;
motivisanje učenika za akciono ponašanje;
sticanje znanja vezanih za specijalne zdravstvene probleme;
sticanje odgovornosti za sopstveno ponašanje;
upoznavanje fizioloških procesa reprodukcije kao osnove za sticanje znanja o reproduktivnom zdravlju.
ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE
Uloga škole u ekosistemu.
Odnos pojedinca i društva prema čovekovoj životnoj sredini.
Higijena školske sredine i njen uticaj na zdravlje učenika (prevencija deformiteta i traumatizma kod školske dece).
Obrazovanje u funkciji i zaštiti životne sredine.
PUBERTET
Rast i razvoj.
Psihoemotivni razvoj.
Primarne i sekundarne polne karakteristike.
Humani odnosi među polovima.
Vaspitavanje za održavanje lične higijene.
Oralno zdravlje.
Higijena sporta (značaj fizičke aktivnosti i uticaj na normalan rast i razvoj; prevencija deformiteta i traumatizma kod dece školskog uzrasta).
Mentalna higijena (faktori koji utiču na formiranje ličnosti).
ISHRANA
Vaspitavanje za pravilnu ishranu.
Ishrana dece.
Hranljive materije - uloga, značaj i potrebe.
Bolesti nepravilne ishrane.
Anoreksija.
Prevencija i lečenje gojaznosti.
Kontaminacija hrane.
KULTURA ŽIVLJENJA I LJUDSKE POTREBE
Zloupotreba i manipulacija ljudskim potrebama.
Socijalni pritisak vršnjaka i problemi ponašanja.
Kultura ishrane, stanovanja i odevanja.
Uticaj porodice na psihosocijalni razvoj deteta.
Alkoholizam u porodici.
Nasilje u porodici.
Zlostavljanje dece u porodici i zajednici.
Kultura rada (radne navike, odgovornost prema radu, stvaralaštvo - smisao stvaranja).
Sredstva masovne komunikacije i njihov uticaj na zdravlje.
Uticaj informatičke tehnologije na zdravlje dece školskog uzrasta.
"Kompjuterska" zavisnost.
BOLESTI ZAVISNOSTI
Rizično ponašanje u dečjem uzrastu.
Prevencija alkoholizma.
Pušenje i zdravlje.
Zloupotreba droge.
Prevencija narkomanije.
Predložene teme škola unosi u svoj godišnji program rada. Pored predloženih tema škola može realizovati i sadržaje koji su specifični za lokalnu sredinu, odnosno šire školsko okruženje.
Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u školama su prosvetni i zdravstveni radnici. Za uspešno ostvarivanje programa posebnu odgovornost imaju direktor škole i stručni saradnici. Oni pripremaju godišnji program rada škole. Pored toga što predlaže godišnji program rada, direktor obezbeđuje saradnju sa ustanovama i predavačima van škole, kao i stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji čine deo tima za realizaciju ovog programa.
Uloga direktora škole je bitna za uspostavljanje uspešnih i pozitivnih relacija sa roditeljima, društvenim organizacijama, institucijama iz okruženja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za što uspešniju promociju zdravlja i zdravih stilova života, veoma je važno efikasno partnerstvo između nastavnika, zdravstvenih radnika i resornih ministarstava.
U realizaciji programskih sadržaja potrebno je koristiti radni i intelektualni potencijal svakog pojedinca, pri čemu važnu ulogu imaju organizatorske sposobnosti direktora. Svojim kompetencijama direktor stvara prijatan ambijent za realizaciju programa i utiče na motivaciju realizatora programa.
Realizacija programa se ostvaruje na nivou škole, razreda i odeljenja. Učesnici u realizaciji programa su: koordinatori aktivnosti - školski odbor, direktor škole i pedagoška služba. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, učenici, masovni mediji, usko specijalizovani stručnjaci angažovani za određenu oblast i ostali radnici škole.
U cilju što uspešnije realizacije sadržaja poželjno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome će savladati tehnike i metode rada sa učenicima. Sadržaji programa se realizuju kroz obavezne i izborne nastavne predmete, časove odeljenjskog starešine, dodatni rad, sekcije i ostale slobodne aktivnosti, saradnju sa roditeljima i lokalnom zajednicom i rad stručnih saradnika.
Odeljenjske starešine učestvuju u realizaciji sadržaja za koje su osposobljeni, a za drugi deo sadržaja, u saradnji sa stručnim saradnicima, pripremaju programske celine i angažuju odgovarajuće saradnike iz škole ili van škole. Pošto su sadržaji integrisani u više nastavnih predmeta, neophodna je i korelacija među njima, tako da se postigne jedinstvo vaspitne i obrazovne komponente škole.
Vaspitni proces treba usmeriti na celokupan razvoj ličnosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizičkim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, srpskog odnosno maternjih jezika, likovne i muzičke kulture, fizičkog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada, daju učenicima osnovne naučno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja.
Svaka odeljenjska zajednica, kao deo programa škole, donosi svoj program aktivnosti sa orijentacionim brojem časova po mesecima. Na časovima predviđenim za rad sa odeljenjskom zajednicom učenika realizuju se sadržaji koji nisu obrađeni po nastavnim predmetima, ostvaruje se sinteza znanja, koriguju i utvrđuju stavovi i uverenja, objektiviziraju kriterijumi vrednovanja i ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti, roditeljima i zdravstvenim radnicima.
Istovremeno je u školi neophodno organizovati slobodne aktivnosti, što doprinosi stvaranju i unapređivanju uslova života i rada, kao i uspešnoj realizaciji sadržaja programa.
U slobodnim aktivnostima učenici se uključuju u rad sekcija, čiji je jedan od ciljeva održavanje zdravstveno-higijenskih uslova u školi. Učešće učenika je dobrovoljno, ali je obaveza škole da im obezbedi mentora i uslove za rad. Realizacija sadržaja zavisi od tehničkih i organizacionih mogućnosti škole.
U zdravstveno vaspitnom radu veoma je važno odabrati pravu informaciju i metod rada sa učenicima.
Metode rada treba prilagoditi sadržaju, pri čemu prednost treba dati metodama koje podrazumevaju aktivno učešće učenika u nastavnom procesu (planirani razgovor, kreativne radionice, igranje tuđih uloga i simulacije, izložbe, pisani radovi, analiza situacija i praktični primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vežbanje životnih veština specifičnih za određeni kontekst). Najčešće se preporučuju individualni i grupni oblici rada.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI
Hor
Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizuje i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.
Horsko pevanje može biti:
odeljensko horsko pevanje,
razredno horsko pevanje,
horsko pevanje starijih razreda.
Pevanje u odeljenskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.
Hor učenika starijih razreda obuhvata uzrast učenika od V do VIII razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.
Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
Na repertoaru hora starijih učenika treba da se nađu dvoglasne i troglasne kompozicije u izvođenju‚ "a kapela" ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.
U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA RAD HOROVA
Pesme domaćih autora
K. Babić - Balada o dva akrepa
I. Bajić - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gajić - Tužna muha
D. Despić - Kiša
D. Despić - Oglasi
D. Despić - Smejalica
V. Đorđević - Veće vrana
V. Ilić - Vodenica
D. Jenko - Bože pravde
D. Jenko - pesme iz Đida
J. Kaplan - Žuna
P. Konjović - Vragolan
J. Marinković - Ljubimče proleća
M. Milojević - Vetar
Miloje Milojević - Mladost
M. Milojević - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar živine
S. Mokranjac - Slavska
S. Mokranjac - Tebe pojem
S. Mokranjac - odlomci iz Božanstvene liturgije "Jako da carja"; "Budi imja"; "Aleluja"; narodna - ne sedi Džemo (Karaklajić)
B. Simić - Pošla mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajčević - Dodolske pesme
M. Tajčević - I svita iz Srbije
Šistek-Babić - Oj, Srbijo
Strani kompozitori
Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Moi cplьta
G. Dimitrov - Ana mьrzelana
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. Di Lasso - O che bon echo
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. Đovani - Chi la gagliarda
S. Obretenov - Gaudar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. Šopen - Želja
F. Šubert - Pastrmka
Kanoni
Autor nepoznat - Dona nobis Pacem
L. Kerubini - Na času pevanja
V. A. Mocart - Noć je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Ilić - Sine musica
J. Hajdn - Mir je svuda
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogućnostima učenika jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.
Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma, pevane pesme ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.
U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (harmonike, mandoline, tambure, blok flaute). Časovi rada orkestra (3 časa nedeljno) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.