RAZRED

NASTAVA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

222

222

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Mere bezbednosti u laboratoriji

6

Održavanje laboratorijskog posuđa i pribora

12

Merenje mase

24

Merenje zapremine

18

Merenje temperature

6

Određivanje gustine

12

Priprema rastvora određene koncentracije

60

Dobijanje čistih supstanci

36

Merenje pritiska

12

Merenje viskoziteta

6

Uzorkovanje

12

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da primenjuje mere HTZ pri svakodnevnom radu

• navede mere higijensko tehničke zaštite u laboratoriji

• navede mere higijensko tehničke zaštite u pogonu

• održava higijenu na radnom mestu

• Pravilnik o merama higijensko tehničke zaštite

• Održavanje radnog mesta

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti pravilnik o merama HTZ;

• koristiti obavezan pribor za održavanje higijene na radnom mestu koji učenik mora da ima uvek na vežbama;

• demonstrirati održavanje radnog mesta;

• dati uputstva učenicima za vođenje dnevnika rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da pere i održava laboratorijski pribor i posuđe

• razlikuje laboratorijski pribor i posuđe

• razlikuje laboratorijsku opremu

• razlikuje namenu laboratorijskog pribora i posuđa

• odabere adekvatna sredstva za pranje laboratorijskog posuđa

• samostalno pere laboratorijsko posuđe

• Vrste i primena laboratorijskog posuđa

• Vrste i primena laboratorijskog pribora

• Sredstva za pranje i načini pranja

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• Pokazati laboratorijsko posuđe i opremu

• Insistirati da učenici u dnevniku rada prikažu crtežom laboratorijsko posuđe

• Demonstrirati pranje posuđa

• Zadati učenicima da operu različite vrste posuđa

• Koristiti različita sredstva za pranje posuđa

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri masu i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam mase;

• definiše sistemske jedinice za masu;

• definiše nesistemske jedinice za masu koje su u svakodnevnoj upotrebi;

• izrazi zadatu veličinu mase, u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema;

• izrazi izmerenu veličinu mase u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema;

• navede jedinice u kojima se masa izražava u svakodnevnom životu, laboratoriji i pogonu

• razlikuje vrste vaga koje se koriste u laboratoriji i pogonu

• izmeri masu na tehničkoj i automatskoj vagi

• obavi tariranje vage

• definiše pojmove bruto i neto masa

• izračuna apsolutnu i relativnu grešku pri merenju

• Jedinice za masu u SI sistemu;

• Decimalne i dekadne jedinice za masu u SI sistemu (Prefiksi jedinica)

• Nesistemske jedinice za mase koje su u upotrebi u svakodnevnom životu;

• Nesistemske jedinice mase koje se koriste u praksi EU i SAD.

• Merenje mase

• Tehnička vaga

• Automatska vaga

• Bruto i neto masa

• Apsolutna i relativna greška merenja

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti tabele osnovnih i izvedenih jedinica SI sistema

• koristiti tabelarni prikaz prefiksa jedinica i vrednosti koje oni prikazuju

• tabelarno prikazati nesistemske jedinice za masu koje su u svakodnevnoj upotrebi

• prikazati jedinice za masu koje se koriste u EU i SAD.

• osposobiti svakog učenika da meri na tehničkoj i automatskoj vagi

• insistirati da podatke o merenju, apsolutnu i relativnu grešku merenja učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri zapreminu i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam zapremine

• definiše sistemske jedinice za zapreminu

• definiše nesistemske jedinice za zapreminu koje su u svakodnevnoj upotrebi

• izrazi zadatu veličinu zapremine u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema

• izrazi izmerenu veličinu zapremine u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema

• navede jedinice u kojima se zapremina izražava u svakodnevnom životu, laboratoriji i pogonu

• razlikuje načine merenja zapremine različitim sudovima za merenje (čaše, menzure, normalni sudovi, pipete, birete)

• izmeri zapreminu svim vrstama sudova za merenje

• izračuna apsolutnu i relativnu grešku merenja

• Jedinice za zapreminu u SI sistemu;

• Decimalne i dekadne jedinice za zapreminu u SI sistemu (Prefiksi jedinica)

• Nesistemske zapreminske jedinice koje su u upotrebi u svakodnevnom životu;

• Nesistemske jedinice zapremine koje se koriste u praksi EU i SAD.

• Merenje zapremine

• Sudovi za merenje zapremine

• Apsolutna i relativna greška merenja

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti tabele osnovnih i izvedenih jedinica SI sistema;

• koristiti tabelarni prikaz prefiksa jedinica i vrednosti koje oni prikazuju;

• prikazati tabelarno nesistemske jedinice za zapreminu koje su u svakodnevnoj upotrebi

• prikazati jedinice za zapreminu koje se koriste u EU i SAD

• osposobiti svakog učenika da meri zapreminu korišćenjem različitih čaša, menzura, normalnih sudova, pipeta i bireta

• insistirati da podatke o merenju, apsolutnu i relativnu grešku merenja učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri temperaturu i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam temperature i jedinice u kojima se ona izražava u SI sistemu i svakodnevnom životu

• razlikuje instrumente za merenje temperature

• izmeri temperaturu

• izrazi zadatu vrednost temperature u sistemskim i nesistemskim jedinicama

•  izrazi izmerenu vrednost temperature u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• Jedinice za temperaturu u SI sistemu;

• Nesistemske jedinice za temperaturu koje su u upotrebi u svakodnevnom životu;

• Nesistemske jedinice za temperaturu koje se koriste u praksi EU i SAD.

• Termometri

• Merenje temperature

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• vežbati sa učenicima prevođenje vrednosti temperatura iz sistemskih u nesistemske jedinice

• koristiti različite instrumente za merenje temperature

• osposobiti svakog učenika da meri temperaturu

• Insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da odredi gustinu tečnosti

• definiše pojam gustine i jedinice u kojima se ona izražava

• izrazi zadatu vrednost gustine u sistemskim i nesistemskim jedinicama;

• izrazi izmerenu vrednost gustine u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• izmeri gustinu pomoću areometra

• izmeri gustinu pomoću piknometara

• Pojam gustine

• Jedinice za gustinu

• Određivanje gustine areometrom

• Određivanje gustine piknometrom

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti piknometre i areometar

• osposobiti svakog učenika da meri gustinu piknometrom i areometrom

• insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• osposobljavanje učenika da pripremi rastvore različitih koncentracija

• definiše pojam rastvora i rastvorljivost

• razlikuje rastvore po stepenu zasićenosti

• definiše pojam masenog udela

• definiše pojam količinska koncentracije rastvora i jedinice u kojima se ona izražava

• izračuna količine rastvorene supstance i rastvarača potrebne za pripremu rastvora zadate koncentracije

• pripremi rastvore određenih koncentracija

• odredi koncentraciju rastvora

• izrazi koncentraciju ispitivanog rastvora u različitim jedinicama

• Pojam rastvora i načini izražavanja koncentracije rastvora

• Proračun potrebnih količina za pripremu rastvora određenih koncentracija

• Priprema rastvora određenih masenih, procentnih i količinskih koncentracija

• Standardizacija rastvora

•  na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

•  nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• zadati učenicima da naprave rastvore različitih koncentracija

• za pripremu rastvora i određivanje koncentracije koristiti automatsku vagu i normalne sudove, biretu

• prikazati načine proračuna koncentracije

• vežbati računske zadatke sa učenicima

• za učenike pripremiti individualne praktične i računske zadatke

• insistirati da učenici u dnevniku rada imaju sve proračune, školske i domaće računske zadatke

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da dobije hemijski čiste supstance uz korišćenje različitih operacija

• razdvoji smeše dekantovanjem i filtracijom

• izdvoji supstance sublimacijom i kristalizacijom

• sastavi aparaturu za destilaciju

• predestiliše rastvor

• sastavi aparaturu za ekstrakciju

• izdvoji uljanu komponentu ekstrakcijom

• ukloni vlagu iz uzorka sušenjem

• odredi sadržaj pepela žarenjem uzoraka

• Filtracija i dekantovanje

• Sublimacija i kristalizacija

• Destilacija

• Ekstrakcija

• Sušenje

• Žarenje

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti aparature za destilaciju, eksrakciju, sušnice i peć za žarenje

• pre samostalnog rada, učenicima demonstrirati dekantovanje, filtraciju, sublimaciju, kristalizaciju, destilaciju, ekstrakciju

• insistirati da učenici u dnevniku rada prikažu crtežom svaku aparaturu i unesu svoja zapažanja o toku vežbe

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri pritisak i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam pritiska i jedinice u kojima se izražava

• razlikuje instrumente za merenje pritiska

• izmeri atmosferski pritisak barometrom

• izmeri pritisak manometrom

• izrazi zadatu vrednost pritiska u sistemskim i nesistemskim jedinicama;

• izrazi izmerenu vrednost pritiska u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• Pojam pritiska

• Sistemske i nesistemske jedinice za pritisak

• Merenje atmosferskog pritiska

• Manometri

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti različite instrumente za merenje pritiska (barometar, manometar)

• prikazati tabelarno jedinice za merenje pritiska

• osposobiti svakog učenika da meri pritisak

• Insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da odredi viskozitet tečnosti

• definiše pojam viskoziteta i jedinice u kojima se ona izražava

• odredi viskozitet pomoću viskozimetara

• izrazi vrednost viskoziteta u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• Pojam i značaj merenja viskoziteta

• Jedinice za viskozitet

• Viskozimetri

• Merenje viskoziteta

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti viskozimetar

• osposobiti učenike da mere viskozitet

• insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da izvrši uzimanje uzorka različitih materijala

• razlikuje načine uzimanja uzoraka

• definiše prosečan uzorak za različite materijale

• uzima uzorke sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda

• Načini uzimanja uzoraka različitih materijala u obliku suspenzije, emulzije, rastvora, zrnastog materijala, testastog materijala...

• Prosečan uzorak

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave

• prikazati različite načine uzorkovanja i različita sredstva za uzimanje uzoraka

• insistirati da učenici u dnevniku rada prikažu rezultate uzorkovanja tabelarno i grafički

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Kinematika

• Osposobljavanje učenika da opiše procese kretanja pomoću vektorskih i skalarnih fizičkih veličina

• navede osnovne fizičke veličine u SI sistemu

• konvertuje osnovne merne jedinice

• rešava jednostavnije računske zadatke

• opiše i navede primer referentnog sistema

• vrši osnovne operacije sa vektorima

• definiše i koristi pojmove brzine i ubrzanja

• objasni različite vrste kretanja i izračunava veličine vezane za njih

• Fizika-predmet izučavanja, metode, veza sa drugim naukama

• Skalarne i vektorske veličine, operacije sa vektorima

• SI sistem

• Pojmovi: referentni sistem, materijalna tačka, vektor položaja, kretanje, putanja;

• Veličine: put, pomeraj, brzina, ubrzanje

• Ravnomerno i ravnomerno ubrzano pravolinijsko kretanje

• Kružno kretanje, rotacija (veličine: ugaoni pomeraj, ugaona brzina, ugaono ubrzanje)

• Klasično sabiranje brzina

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

• navoditi primere konkretne primene

• pronalaziti primere primene u struci

• rešavati jednostavnije zadatke

• davati zadatke za samostalan rad uz korišćenje raznih izvora (internet, udžbenici, zbirke zadataka, enciklopedije)

• u zavisnosti od opremljenosti škole demonstrirati eksperimentom fizičke pojave

• koristiti se različitim izvorima znanja

• koristiti multimedijalne projekcije

• koristiti podatke sa interneta

Dinamika

• Sticanje znanja o dinamičkim procesima u prirodi i njihova primena u tehnici

• razlikuje pojam mase od pojma težine tela

• formuliše i primenjuje Njutnove zakone

• opiše gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela.

• opiše mehanički rad, snagu i energiju

• uvidi postojanje analogije veličina i jednačina u translaciji i rotaciji

• navede primere primene fizičkih zakona u tehnici

• rešava jednostavnije računske zadatke

• Masa, impuls, sila

• Njutnovi zakoni mehanike

• Inercijalni i neinercijalni sistemi

• Moment inercije, moment sile, moment impulsa;

• Mehanički rad, snaga i energija

• Ravnoteža tela

• Gravitaciona sila i polje

Zakoni održanja

• Sticanje znanja o osnovnim zakonima održanja

• razlikuje izolovane i neizolovane sisteme

• objasni zakone održanja: impulsa, mehaničke energije i momenta impulsa

• primenjuje zakone održanja pri rešavanju jednostavnijih problema

• Opšti karakter zakona održanja, izolovan sistem, zakon održanja impulsa

• Zakon održanja momenta impulsa

• Zakon održanja mehaničke energije

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

Okvirni broj časova po temama

• Kinematika (25 časova)

• Dinamika (27 časova)

• Zakoni održanja (10 časova)

• Mehaničke oscilacije i talasi (12 časova)

Mehaničke oscilacije i talasi

• Sticanje znanja o oscilatornim i talasnim kretanjima

• definiše veličine i navede primere harmonijskih oscilatora

• definiše mehanički talas i veličine koje ga opisuju

• navede osnovne karakteristike, vrste i primere pojedinih talasa

• opiše svojstva i navede podele zvučnih talasa i primere primene

• rešava jednostavnije računske zadatke

• Harmonijsko oscilatorno kretanje, harmonijska sila, period, frekvencija, elongacija, amplituda, jednačina oscilovanja

• Matematičko klatno (jednačina oscilovanja, period, mehanička energija)

• Mehanički talasi (nastanak, vrste talasa, brzina, talasna dužina)

• Zvuk

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Jednosmerna struja

• Razvijanje sposobnosti razumevanja prirodnih pojava i procesa

• Sticanje osnovnih znanja o naelektrisanim telima i kretanju naelektrisanih čestica

• definiše osnovne pojmove elektrostatike

• navede električna svojstva provodnika i dielektrika

• definiše pojam i uslove za nastanak struje

• opiše pojmove i veličine kojima se opisuje jednosmerna električna struja

• napiše i objasni osnovne zakone o jednosmernoj struji

• objasni konstrukciju i osobine hemijskih izvora struje

• Naelektrisano telo, električna sila, elektrostatičko polje, jačina polja, potencijal i napon

• Električna svojstva materijala, električna kapacitivnost, električni kondenzator

• Električna struja (definicija, jačina, smer, strujno kolo, dejstva)

• Električna otpornost, Omov zakon

• Kirhofova pravila

• Toplotno dejstvo struje, Džulov zakon, primena

• Rad i snaga električne struje

• Hemijski izvori struje

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

• Navoditi primere konkretne primene

• Pronalaziti primere primene u struci

• Rešavati jednostavnije zadatke

• Davati zadatke za samostalan rad uz korišćenje raznih izvora (internet, enciklopedije)

• Demonstrirati sve što je moguće

• Koristiti se različitim izvorima znanja

• Koristiti multimedijalne projekcije

• Koristiti podatke sa interneta

Magnetno polje

• Sticanje osnovnih znanja o magnetnim svojstvima tela i pojavama koje se ispoljavaju posredstvom magnetnog polja

• Razvijanje svesti o vezi električnih i magnetnih pojava

• definiše pojam magnetnog polja i veličine koje ga opisuju

• objasni značaj i primenu magnetnih pojava

• definiše i okarakteriše Lorencovu i Amperovu silu i navede primere primene

• opiše elektromagnetnu indukciju i navede primere primene

• Magnetno polje (izvori, grafička interpretacija)

• Jačina magnetnog polja, magnetna indukcija, magnetni fluks

• Zemljino magnetno polje

• Magnetna sila, Lorencova sila, primena

• Dejstvo magnetnog polja na strujni provodnik

• Elektromagnetna indukcija, Faradejev zakon elektromagnetne indukcije, Lencovo pravilo, primena elektromagnetne indukcije

Naizmenična struja

• Sticanje osnovnih znanja o naizmeničnoj struji, nastanku i prenosu električne energije

• opiše pojam naizmenične struje

• objasni značaj i primene naizmenične struje

• prepozna različite vrste otpora u kolu naizmenične struje

• opiše generatore, transformatore i elektromotore

• opiše proces prenosa naizmenične struje

• opiše različite mere zaštite od električne struje

• Naizmenična struja (pojam, dobijanje i karakteristike)

• Otpori u kolu naizmenične struje, Omov zakon

• Snaga u kolu naizmenične struje

• Trofazna struja

• Generatori, transformatori, elektromotori

• Zaštita od strujnih udara

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

Okvirni broj časova po temama

• Jednosmerna struja (18 časova)

• Magnetno polje (16 časova)

• Naizmenična struja (16 časova)

• Osnove atomske i nuklearne fizike (20 časova)

Osnove atomske i nuklearne fizike

• Sticanje osnovnih znanja o strukturi atoma, pobuđivanju i zračenju

• Sticanje osnovnih znanja o strukturi atomskog jezgra i radioaktivnosti razvijanje sposobnosti primene znanja

• Razvijanje sposobnosti razumevanja važnosti zaštite životne sredine

• opiše strukturu atoma

• objasni procese pobuđivanja i zračenja

• ukratko opiše principe rada rendgen aparata i lasera i navede primere primene

• opiše strukturu atomskog jezgra

• opiše radioaktivnost, nuklearne reakcije i njihovu primenu

• prepozna posledice čovekovog delovanja na prirodu u kontekstu primene tehnologija zasnovanih na nuklearnoj fizici

• Raderfordov eksperiment i model atoma

• Pobuđivanje i zračenje, spektar atoma vodonika

• Rentgensko zračenje

• Stimulisano zračenje, laser, primena

• Struktura atomskog jezgra, nuklearne sile

• Defekt mase, stabilnost jezgra

• Radioaktivni raspadi

• Nuklearne reakcije, fisija i fuzija

RAZRED

NASTAVA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

111

74

185

II

105

70

175

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

Struktura materije

24

16

Disperzni sistemi

15

10

Neorganska jedinjenja

21

14

Oksidoredukcioni procesi

9

6

Uvod u organsku hemiju

12

8

Ugljovodonici

21

14

Alkil halogenidi

6

4

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

Alkoholi, fenoli i etri

12

8

Aldehidi i ketoni

10

8

Organske kiseline

10

8

Derivati organskih kiselina

8

6

Lipidi

9

12

Ugljeni hidrati

15

14

Organska jedinjenja sa sumporom i azotom

6

4

Amino kiseline i proteini

15

10

Heterociklična jedinjenja

6

0

Nukleinske kiseline

6

0

Vitamini, alkaloidi i antibiotici

8

0

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o strukturi materije

• razlikuje elemente, jedinjenja, smeše;

• definiše mol molarnu masu, molarnu zapreminu, brojnost jedinki, Avogadrov broj, A_r i M_r koristi simbole i formule pri pisanju hemijskih reakcija i jednačina

• izvrši stehiometrijska izračunavanja

• objasni građu atoma

• definiše izotope

• objasni strukturu elektronskog omotača (nivoi podnivoi, orbitale)

• odredi elektronsku konfiguraciju elementa i na osnovu nje pronađe mesto elementa u PSE (grupa i perioda) i odredi svojstva tog elementa

• opiše karakteristike 1. 2. i 17. grupe Periodnog sistema elemenata

• definiše jonsku vezu i objasni način njenog građenja

• definiše kovalentnu vezu, navede vrste kovalentnih veza, objasni polarnu i nepolarnu kovalentnu vezu

• objasni vodoničnu vezu i njen značaj u prirodnim sistemima

Teorija

• Osnovni hemijski pojmovi

• Određivanje masenog udela supstanci u smešama

• Građa atoma i izotopi

• Struktura elektronskog omotača

• Elektronska konfiguracija elementa i izgradnja periodni sistem elemenata

• Elementi 1. 2. i 17. grupe Periodnog sistema elemenata

• Jonska veza

• Kovalentna veza i vrste kovalentnih veza

• Polarna i nepolarna kovalentna veza

• vodonična veza

Računske vežbe

• Izračunavanje količine supstance, zapremine i mase supstance, brojnosti jedinki u nekoj supstanci

• Stehiometrijska izračunavanja

• Elektronska konfiguracija elemenata

• Jonska veza

• Kovalentna veza

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (24 časa)

• računske vežbe (16 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• računske vežbe se realizuju u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti PSE, šeme, slike, kompjuterske animacije...

• vežbati stehiometrijska izračunavanja

• vežbati pisanje elektronskih konfiguracija atoma

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanje o disperznim sistemima i načinima izražavanja koncentracije

• definiše pojam disperznog sistema

• razlikuje vrste i svojstva disperznih sistema

• definiše pojmove rastvorljivost, rastvor, rastvorena supstanca, rastvarač

• definiše pojam koncentracije i objasni načine izražavanja koncentracije rastvora

• izračuna maseni udeo rastvorene supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora)

• izračuna količinsku koncentraciju rastvora

• izračuna masenu koncentraciju rastvora

• izvrši stehiometrijska izračunavanja u reakcijama u njima se koriste rastvori

Teorija

• Vrste i svojstva disperznih sistema

• Rastvorljivost

Računske vežbe

• Rastvorljivost - računski zadaci

• Maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora)-računski zadaci

• Količinska koncentracija rastvora-računski zadaci

• Masena koncentracija rastvora-računski zadaci

• Stehiometrijska izračunavanja

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (15 časova)

• računske i laboratorijske vežbe (10 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava i računske vežbe se realizuje u učionici

• laboratorijske vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• vežbati zadatke i izračunavati različite koncentracije rastvora

• koristiti različite primere disperznih sistema

• vežbati računske zadatke iz oblasti rastvora

• eksperimentalno utvrditi zavisnost rastvorljivosti supstance od temperature

• proračun i rezultate uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• ispita rastvorljivost različitih supstanci u zavisnosti od temperature

Laboratorijske vežbe

• Ispitivanje rastvorljivosti supstance u zavisnosti od temperature

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o klasama neorganskih jedinjenja (oksidi, baze, kiseline i soli)

• objasni pojam oksida, podelu, dobijanje i nomenklaturu oksida

• objasni podelu, dobijanje i disocijaciju baza

• objasni podelu, dobijanje i disocijaciju kiselina

• definiše elektrolitičku disocijaciju i stepen disocijacije

• objasni disocijaciju vode i pH vrednost

• definisati indikatore

• definiše i objasni ulogu pufera

• objasni dobijanje i disocijaciju soli

• razlikuje vrste soli (kisele, bazne i neutralne)

• objasni hidrolizu soli

• predvidi svojstva rastvora kao posledicu disocijacije odnosno hidrolize soli

Teorija

• Oksidi

• Baze

• Kiseline

• Elektrolitička disocijacija

• Jonski proizvod vode i pH

• Indikatori

• Puferi

• Soli

• Hidroliza soli

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (21 čas)

• vežbe (14 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti PSE, slike, šeme, kompjuterske animacije...

• sadržaje obogatiti primerima iz svakodnevnog života

• za primere koristiti supstance koje se koriste u svakodnevnom životu

• zaključke o svojstvima ovih jedinjenja uneti u dnevnik rada

• koristiti univerzalni indikatorski papir i pH-metar

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi svojstva kiselih oksida i kiselina

• odredi svojstva baznih oksida i baza

• sintetiše različite soli, dokaže i objasni svojstva rastvora tih soli (kiselost, baznost ili neutralnost)

• odredi pH vrednost rastvora različitim metodama

Vežbe

• Određivanje svojstava kiselih oksida i kiselina

• Određivanje svojstava baznih oksida i baza

• Dobijanje soli i hidroliza soli

• Određivanja pH vrednosti

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o oksido-redukcionim procesima

• definiše pojam oksidacionog broja

• objasni procese oksidacije i redukcije

• definiše pojmove oksidacionog i redukcionog sredstva

• odredi koeficijente u oksido-redukcionim jednačinama

• sprovede stehiometrijska izračunavanja na osnovu sređene jednačine oksido-redukcione reakcije

Teorija

• Oksidacioni broj

• Procesi oksido-redukcije

• Određivanje koeficijenata u jednačinama oksido-redukcionih reakcija

• Stehiometrijski zadaci

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (9 časova)

• vežbe (6 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti PSE, šeme, slike, skice i kompjuterske animacije...

• koristiti supstance koje se koriste u svakodnevnom životu

• zaključke uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• izvede oksido-redukcione reakcije i uoči promene

Vežbe

• Reakcije oksido-redukcije

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o prirodi organskih jedinjenja

• objasni svojstva ugljenikovog atoma

• razlikuje klase organskih jedinjenja

• prepozna hibridizaciju ugljenikovog atoma i strukturu organskih molekula

• definiše pojam asimetričnog ugljenikovog atoma i optičku izomeriju

• identifikuje optičke izomere i izračuna broj mogućih stereoizomera

Teorija

• Svojstva ugljenikovog atoma

• Karakter veze u organskim molekulima

• Hibridizacija ugljenikovog atoma

• Struktura organskih molekula

• Asimetričnost ugljenikovog atoma

• Optička izomerija i izomeri

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (12 časova)

• vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti modele, šeme, slike, grafofolije...

• za dokaz pojedinih elemenata u organskim jedinjenjima, uzeti supstance koje se koriste u svakodnevnom životu

• primere optički aktivnih jedinjenja raditi na ugljovodonicima i dopustiti kombinovanje i sastavljanje različitih molekula koji sadrže asimetričan ugljenikov atom

• zaključke uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• dokaže (C, H, N, S) elemente u organskim jedinjenjima

• izdvoji organska jedinjenja iz smeše

Vežbe

• Dokazivanje ugljenika, vodonika, azota i sumpora u organskim jedinjenjima

• Izdvajanje organskih jedinjenja iz smeše različitim metodama

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Unapređivanje znanje o ugljovodonicima

• razlikuje vrste ugljovodonika

• definiše i prikaže homologi niz, nomenklaturu, izomeriju, svojstva i reakcije alkana

• definiše i prikaže homoligi niz, nomenklaturu, izomeriju, svojstva i reakcije alkena

• definiše i prikaže homoligi niz, nomenklaturu, izomeriju, svojstva i reakcije alkina

• objasni strukturu i hemijske reakcije benzena

• razlikuje poliarene

Teorija

• Alkani

• Alkeni

• Alkini

• Areni

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (21 čas)

• vežbe (14 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti modele, šeme, slike, skice, kompjuterske animacije, grafofolije...

• za ispitivanje svojstava ugljovodonika koristiti primere supstanci koje pokazuju ista svojstva (butan, heksan, nezasićena jedinjenja npr. oleinsku kiselinu...) ako ne postoji mogućnost dobijanja metana, etena i etina.

• zabeležiti u dnevniku rada rezultate do kojih se došlo

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• ispita svojstva alkana

• ispita svojstva alkena

• ispita svojstva alkina

• ispita svojstva arena

VEŽBE

• svojstva alkana

• svojstva alkena

• svojstva alkina

• svojstva arena

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o alkil halogenidima

• definiše alkilhalogenide

• navede primere dobijanja alkilhalogenida

• prikaže reakcije alkilhalogenida

Teorija

• Dobijanje alkilhalogenida

• Reakcije alkilhalogenida (supstitucija, eliminacija, dobijanje Grinjarovog reagensa)

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (6 časova)

• vežbe (4 časa)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• ponoviti supstituciju alkana, alkena i arena sa halogenim elementima, kao i adiciju halogenih elemenata i halogen-vodonika na alkene, alkine i arene.

• prikazati dobijanje alkilhalogenida iz alkohola

• vežbati različite reakcije alkilhalogenida na više različitih primera

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• izvede eksperiment dobijanja alkil halogenida

• identifikuje fizička i hemijska svojstva alkilhalogenida

Vežbe

• Dobijanje alkilhalogenida

• Svojstva alkilhalogenida

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Proširivanje znanja o alkoholima, fenolima i etrima

• definiše alkohole

• koristi nomenklaturu alkohola, prikaže formulama dobijanje i objasni fizička i hemijska svojstva alkohola

• navede polihidroksilne alkohole i objasni njihova svojstva i ulogu u biološkim sistemima

• definiše aromatične i nezasićene alkohole

• definiše fenole i uporedi ih sa aromatičnim alkoholima

• objasni svojstva i reakcije fenola

• definiše etre i objasni njihova svojstva

Teorija

• Alkoholi

• Polihidroksilni alkoholi

• Fenoli

• Etri

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (12 časova)

• vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti modele, šeme kompjuterske animacije, pojedine primere alkohola, fenola i etara i ukazati na njihovu ulogu u prirodi

• etanol dobiti alkoholnim vrenjem iz glukoze i posredno dokazati da je do reakcije došlo (dokazivanjem ugljen dioksida)

• svojstva alkohola prikazati dobijanjem alkoholata (alkoksida), oksidaciju alkohola sa KMnO4, K-dihromatom i sagorevanjem alkohola

• svojstva fenola prikazati na njihovom dokazivanju, oksidaciji, rastvorljivosti, dobijanju fenolata (fenoksida) i dokazu da je fenol slaba kiselina

• rezultate uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Ispitivanje svojstava alkohola i fenola i razvijanje praktičnih veština

• eksperimentalno dobije etanol alkoholnim vrenjem

• različitim ogledima ispita svojstva alkohola

• različitim ogledima ispita svojstva fenola

Vežbe

• Dobijanje etanola alkoholnim vrenjem

• Ispitivanje svojstava alkohola (oksidacija, jodoformska proba na etanol, dobijanje alkoholata, sagorevanje)

• Ispitivanje svojstava fenola (dokaz fenola, oksidacija, dokaz da su kiseline i dokaz da su slabe kiseline)

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o aldehidima i ketonima

• definiše aldehide i ketone

• objasni nomenklaturu i prikaže formulama dobijanje i hemijske reakcije aldehida i ketona

Teorija

• Aldehidi

• Ketoni

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (10 časova)

• vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti modele, šeme, slike i kompjuterske animacije i primere iz prirode

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajem teme, vežbi alkoholi i fenoli

• za ispitivanje svojstava koristiti i jedinjenja koja pokazuju ista svojstva npr. glukozu kod svojstava aldehida a kod ketona oglede raditi na propanonu (acetonu)

• zaključke uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Razvijanje praktičnih veština i ispitivanje svojstava aldehida i ketona

• putem eksperimenta dobije aldehid ili keton

• različitim eksperimentima ispita i dokaže svojstva aldehida i ketona

Vežbe

• Dobijanje aldehida i ispitivanje njihovih svojstava (Felingova i Tolensova proba, oksidacija pomoću kalijum-dihromata)

• Ispitivanje svojstava ketona (jodoformska proba na propanon)

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o karboksilnim kiselinama

• definiše karboksilne kiseline i izvrši njihovu podelu

• objasni nomenklaturu, formulama prikaže dobijanje i hemijske reakcije karboksilnih kiselina

• objasni karakteristike zasićenih, nezasićenih, dikarbonskih, aromatičnih, oksi i masnih kiselina

Teorija

• Podela i svojstva karboksilnih kiselina

• Zasićene karboksilne kiseline

• Nezasićene karboksilne kiseline

• Aromatične karboksilne kiseline

• Dikarboksilne kiseline

• Oksi (hidroksi) kiseline

• Masne kiseline

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (10 časova)

• vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti modele, šeme, slike, skice, kompjuterske animacije...

• upoznati učenike sa svojstvima oksi-, di- i trikarboksilnih kiselina

• koristiti kiseline koje se najviše upotrebljavaju u prehrambenoj industriji

• rezultate uneti u dnevnik rada

• sadržaje povezati sa sadržajima predhodnih modula

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Eksperimentalno ispitivanje svojstava karboksilnih kiselina

• eksperimentalnim putem dobije karboksilne kiseline

• različitim eksperimentima ispita svojstva karboksilnih kiselina

• dokaže prisustvo mlečne kiseline u kiselom mleku

• dokaže etansku, oksalnu, vinsku, limunsku, salicilnu i oleinsku kiselinu

Vežbe

• Dobijanje metanske i etanske kiseline

• Svojstva karboksilnih kiselina i njihovo dokazivanje (reakcije kiselina sa metalima, bazama i dokazivanje reagensima koji služe za dokazivanje kiselina)

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o derivatima karboksilnih kiselina

• razlikuje derivate organskih kiselina (hloride, anhidride, amide i estre)

• objasni i formulama prikaže njihovo dobijanje,

•  reakcije hidrolize i esterifikaciju

Teorija

• Dobijanje i reakcije hlorida karboksilnih kiselina

• Dobijanje i reakcije anhidrida karboksilnih kiselina

• Dobijanje i reakcije amida karboksilnih kiselina

• Dobijanje i reakcije estara karboksilnih kiselina

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (8 časova)

• vežbe (6 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti različite primere derivata karboksilnih kiselina iz prirode

• koristiti šeme, slike, kompjuterske animacije...

• najviše pažnje obratiti na estre i amide

• podatke uneti u dnevnik rada

• sadržaje povezati sa sadržajima predhodne teme

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Dobiti, dokazati i ispitati svojstva derivata karboksilnih kiselina

• eksperimentalnim putem dobije različite derivate karboksilnih kiselina

• različitim eksperimentima ispita svojstva derivata karboksilnih kiselina

Vežbe

• Dobijanje derivata karboksilnih kiselina

• Ispitivanje svojstava derivata karboksilnih kiselina

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o lipidima, njihovim svojstvima i ulozi u organizmu

• definiše lipide i razlikuje proste i složene lipide

• objasni opšte karakteristike lipida

• objasni svojstva triacilglicerola i fosfolipida

• definiše voskove

• definiše sapune

Teorija

• Opšte karakteristike lipida

• Prosti i složeni lipidi

• Triacilgliceroli

• Fosfolipidi

• Neosapunljivi lipidi

• Voskovi

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (9 časova)

• vežbe (12 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti šeme, slike, kompjuterske animacije...

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima teme derivati karboksilnih kiselina

• pri obradi ovih sadržaja ukazati na važnost ovih jedinjenja

• koristiti različite organske i neorganske rastvarače

• prikazati dobijanje sapuna

• od složenih masti koristiti lecitin

• podatke uneti u dnevnik rada

• sadržaje povezati sa sadržajima predhodnih modula

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Dokazivanje svojstava lipida pomoću eksperimenta

• izvrši izbor pogodnog rastvarača za masti i ulja i izvrši njihovo emulgovanje

• izvrši hidrolizu masti (saponifikacija)

• odredi kiselinski broj lipida

• izvrši dokaz i analizu složenih masti (lecitina) i dokaže njegove sastojke

Vežbe

• Rastvorljivost masti i ulja

• Hidroliza masti i ulja

• Određivanje kiselinskog broja lipida

• Dokazivanje lecitina

• Hidroliza lecitina i dokaz njegovih sastojaka

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o ugljenim hidratima

• objasni ulogu, svojstva i podelu ugljenih hidrata

• definiše pojam monosaharida i da razlikuje vrste monosaharida

• objasni cikličnu strukturu i hemijska svojstva monosaharida

• definiše pojmove oligo i disaharida

• razlikuje redukujuće i neredukujuće disaharide objasni njihovu strukturu i hemijska svojstva

• definiše pojam polisaharida i razlikuje gradivne i energetske polisaharide

• objasni svojstva skroba, celuloze i glikogena

Teorija

• Svojstva i podela ugljenih hidrata

• Monosaharidi

• Disaharidi

• Polisaharidi

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (15 časova)

• vežbe (14 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti modele, šeme, slike, kompjuterske animacije...

• koristi primere ugljenih hidrata koji se najčešće upotrebljavaju u prehrambenoj industriji

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima teme aldehidi i ketoni

• koristiti ugljene hidrate koji se koriste u prehrambenoj industriji

• podatke i rezultate uneti u dnevnik rada

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajem teme vežbi aldehidi i ketoni

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Ispitati pomoću eksperimenta svojstva ugljenih hidrata

• eksperimentalno izvede karakteristične reakcije na ugljene hidrate

• eksperimentalno dokaže prisustvo saharoze u smeši sa redukujućim šećerima

• eksperimentalno dokaže prisustvo ugljenih hidrata u prirodnim proizvodima

• eksperimentalno dokaže skrob i celulozu

• izvrši hidrolizu skroba i pomoću eksperimenta dokaže da je do nje došlo

Vežbe

• Dokazne reakcije ugljenih hidrata

• Felingova i Tolensova proba

• svojstva skroba i celuloze

• Hidroliza skroba

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvije znanje o organskim jedinjenjima koja sadrže sumpor i azot i njihovom značaju

• definiše organska jedinjenja sa sumporom

• objasni ponašanje tiola i formulama prikaže reakcije tiola

• definiše organska azotna jedinjenja

• definiše nitro jedinjenja

• definiše amine

• objasni dobijanje amina i njihova svojstva

• objasni ponašanje i reakcije anilina

Teorija

• organska jedinjenja koja sadrže sumpor

• Tioli, njihovo dobijanje, ponašanje i reakcije

• Organska jedinjenja koja sadrže azot

• Nitro jedinjenja

• Amini, dobijanje, ponašanje i reakcije

• Dobijanje i ponašanje anilina

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (6 časova)

• vežbe (4 časa)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti saznanja iz predhodnih oblasti kao i dokazivanje sumpora u organskim jedinjenjima

• kao primer azotnih jedinjenja koristi jedinjenja koja se koriste u svakodnevnom životu

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima teme ugljovodonici i temom alkoholi, fenoli i etri

• posebno istaći baznost amina

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Eksperimentalno ispitivanje svojstava ugljenih hidrata

• eksperimentalno odredi svojstva i ponašanje anilina

Vežbe

• Rastvorljivost anilina i ponašanje prema indikatorima

• Dokaz da anilin pokazuje bazna svojstva

• Dobijanje anilinskog crnila

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Proširivanje znanja o amino kiselinama i proteinima

• objasni značaj i podelu amino kiselina

• prikaže formulama reakcije aminokiselina

• definiše i prikaže peptidnu vezu

•  objasni podelu, svojstva i strukturu proteina

• definiše i objasni podelu složenih proteina

• razlikuje denaturaciju i koagulaciju proteina

Teorija

• Aminokiseline

• Peptidna veza

• Proteini

• Složeni proteini

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (15 časova)

• vežbe (10 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

• Vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti različite primere azotnih jedinjenja

• koristiti šeme, slike, kompjuterske animacije...

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima tema karboksilne kiseline, organska jedinjenja sa sumporom i azotom

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• Ispitivanje svojstava amino kiselina i proteina pomoću eksperimenta

• eksperimentalno izvede bojene reakcije na proteine i zaključi šta se sa njima dokazuje

• eksperimentalno izvede taloženje proteina sa različitim reagensima

• eksperimentalno odredi izoelektričnu tačku proteina (kazeina)

• eksperimentalno izdvoji kazein iz mleka

Vežbe

• Bojene reakcije na amino kiseline i proteine

• Taložne reakcije proteina

• Izoelektrična tačka proteina (pripremiti pufere različitih pH vrednosti i odrediti izoelektričnu tačku kazeina)

• Izdvajanje kazeina iz mleka

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o heterocikličnim jedinjenjima i njihovom značajniju

• definiše heterociklična jedinjenja

• navede primere različitih petočlanih i šestočlanih heterociklusa

• napravi razliku između ponašanja pirola i piridina

• navede derivate pirola i pirimidina i objasni njihov značaj za žive organizme

• navede pirimidinske i purinske baze i objasni njihov značaj za žive organizme

Teorija

• Heterociklična jedinjenja

• Heterociklična jedinjenja sa azotom

• Derivati pirola, piridina, pirimidina i purina

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (6 časova)

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti različite primere heterocikličnih jedinjenja

• koristiti šeme, slike, kompjuterske animacije...

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima teme, organska jedinjenja sa sumporom i azotom i temom ugljovodonici

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o nukleinskim kiselinama

• objasni vrste i strukturu nukleinskih kiselina

• podeli i objasni ulogu pojedinih RNK

• objasni strukturu i ulogu DNK i objasni pravilo o sparivanju baza

• definiše gen

• definiše kodon i antikodon

• definiše mutacije

• objasni replikaciju DNK koristeći se šemom

• objasni biosintezu proteina koristeći se šemom

• znati da objasni značaj energetski vrednih jedinjenja (ATP, ADP...)

Teorija

• Nukleinske kiseline

• Struktura i uloga DNK i RNK

• Šematski prikaz replikacije DNK

• Šematski prikaz biosinteze proteina

• Značaj visokoenergetskih jedinjenja

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (6 časova)

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti šeme, modeli, slike, kompjuterske animacije...

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima teme, heterociklična jedinjenja, amino kiseline i proteini

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Razvijanje znanja o vitaminima, alkaloidima i antibioticima

• razlikuje vrste vitamina (liposolubilne i hidrosolubilne)

• objasni izvor, avitaminozu i ulogu za vitamine A, D, E, kompleks B i C

• definiše i objasni alkaloide, njihov značaj i vrste najvažnijih alkaloida sastojaka hrane

• objasni značaj i vrste najvažnijih antibiotika (penicilin)

Teorija

• Vitamini

• Alkaloidi

• Antibiotici

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (8 časova)

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti, slike, kompjuterske animacije...

• sadržaje ove teme povezati sa sadržajima teme heterociklična jedinjenja i ugljeni hidrati

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

RAZRED

NASTAVA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

35

70

105

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

Kvalitativna hemijska analiza

12

18

Kvantitativna hemijska analiza

23

52

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• osposobljavanje učenika da samostalno dokaže određene elemente u pojedinim supstancama

• definiše pojam i podelu analitičke hemije

• razlikuje dokazne reakcije elemenata I analitičke grupe katjona

• razlikuje dokazne reakcije elemenata II analitičke grupe katjona

• razlikuje dokazne reakcije elemenata IIIa analitičke grupe katjona

• razlikuje dokazne reakcije elemenata IV analitičke grupe katjona

• razlikuje dokazne reakcije elemenata V analitičke grupe katjona

• definiše proizvod rastvorljivosti

Teorija

• analitička hemija kao nauka

• analitička hemija i ostale nauke koje se bave izučavanjem supstance

• disocijacija elektrolita

• protoliza

• proizvod rastvorljivosti

• hidroliza soli

• pH

• analiza katjona

• analiza anjona

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (12 časova)

• laboratorijske vežbe (18 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• laboratorijske vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• prikazati važnost analitičke hemije na primerima analize zemljišta, minerala, vode, vazduha, prirodnih i prehrambenih proizvoda

• na primerima različitih elektrolita primeniti disocijaciju i protolizu

• napraviti postere sa dokaznim reakcijama po analitičkim grupama

• raditi zadatke u vezi pH

• koristiti odgovarajuće reagense, laboratorijsko posuđe i pribor

• demonstrirati analizu

• uz svaku nastavnu jedinicu obavezno raditi računske zadatke

• voditi dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• izvrši analizu katjona I, II, IIIa, IIIb, IV i V analitičke grupe

• izvrši analizu anjona

Laboratorijske vežbe

• analiza katjona I analitičke grupe

• analiza katjona II analitičke grupe

• analiza katjona IIIa analitičke grupe

• analiza katjona IIIb analitičke grupe

• analiza katjona IV analitičke grupe

• analiza katjona V analitičke grupe

• analiza anjona

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o metodama kvantitativne analize

• Osposobljavanje učenika da samostalno obavi različite kvantitativne analize

• definiše princip volumetrijskih metoda i razlikuje vrste volumetrijskih određivanja

• objasni princip metoda neutralizacije

• pripremi i standardizuje različite rastvore

• objasni princip taložnih metoda

• objasni princip metode oksido-redukcije

• objasni princip kompleksometrijske metode

• objasni osnovne principe gravimetrijskih metoda

Teorija

• Princip volumetrijske analize

• Količinska koncentracija rastvora

• Standardni rastvori

• Acidimetrija i alkalimetrija

• Taložne metode

• Metode oksido-redukcije

• Kompleksometrija

• Gravimetrija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (23 časa)

• laboratorijske vežbe (52 časa)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• laboratorijske vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti skice, sheme

• raditi zadatke iz koncentracije rastvora

• za svaku metodu analize vršiti stehiometrijski proračun

• napraviti poster za svaku metodu

• koristiti odgovarajuće reagense, laboratorijsko posuđe i pribor

• demonstrirati analizu

• uz svaku nastavnu jedinicu obavezno raditi računske zadatke

• voditi dnevnik rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• samostalno pripremi i standardizuje rastvore HCl, NaOH, AgNO3, KMnO4, Na2S2O3

• samostalno, volumetrijskim metodama, odredi mase NaOH, HCl, CH3COOH, NaCl, Cl-, Fe, Cu, u uzorku

• samostalno izvrši gravimetrijsko određivanje nikla u uzorku

Vežbe

• Priprema i standardizacija rastvora HCl, NaOH, AgNO3, KMnO4, Na2S2O3, kompleksom III

• Volumetrijsko određivanje mase NaOH u uzorku

• Volumetrijsko određivanje mase HCl u uzorku

• Volumetrijsko određivanje mase CH3COOH u uzorku

• Volumetrijsko određivanje mase NaCl u uzorku

• Volumetrijsko određivanje mase Cl-u uzorku

• Volumetrijsko određivanje mase Fe u uzorku

• Volumetrijsko određivanje mase Cu u uzorku

• Kompleksometrijska metoda

• Gravimetrijsko određivanje nikla u uzorku

RAZRED

NASTAVA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

34

34

36

104

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

B

Pomoćne sirovine i aditivi u prehrambenoj industriji

16

16

0

Ambalaža

10

10

18

Skladištenje

8

8

18

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o pomoćnim sirovinama i aditivima u prehrambenoj industriji i njihovom bezbednom korišćenju

• navede pomoćne sirovine koje se koriste u prehrambenoj industriji

• razlikuje zaslađivače

• objasni značaj kuhinjske soli i začina

• navede sredstava za narastanje testa

• razlikuje načine korišćenja sredstava za narastanje testa

• objasni značaj upotrebe čajeva, lekovitog i začinskog bilja

• objasni ulogu kakaa i kafe u prehrambenoj industriji

• navede vrste aditiva

• koristi zakonske norme o upotrebi aditiva

• razlikuje vrste aditiva

• objasni ulogu različitih vrsta aditiva u prehrambenim proizvodima

Teorija

• Podela i vrste pomoćnih sirovina

• Zaslađivači

• Kuhinjska so, začini i začinsko bilje

• Sredstva za narastanje testa

• Čajevi, lekovito bilje, kakao i kafa

• Podela i vrste aditiva

• Zakonske norme o upotrebi aditiva

• Oznake aditiva

• Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

• Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (16 časova)

• vežbe (16 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• učionica

• školske i pogonske laboratorije

• Nastavu u bloku izvoditi u proizvodnim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

Koristiti uzorke zaslađivača

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• odredi sadržaj vlage u pomoćnim sirovinama

• odredi procenat pepela u pomoćnim sirovinama

• odredi procenat sadržaj masti u kafi

• dokaže prisustvo veštačkih zaslađivača u prehrambenim proizvodima

• dokaže prisustvo veštačkih boja u prehrambenim proizvodima

• dokaže prisustvo benzoeve kiseline

Laboratorijske vežbe

• Određivanje sadržaja vlage

• Određivanje sadržaja pepela

• Određivanje sadržaja masti

• Dokazivanje prisustva veštačkih zaslađivača, veštačkih boja, benzoeve kiseline u različitim uzorcima sirovina i prehrambenih proizvoda

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o značaju ambalaže, pranju, dezinfekciji i njenoj reciklaži u prehrambenoj industriji

• razlikuje ambalažne materijale

• navede vrste ambalaže

• objasni ulogu i značaj ambalaže

• razlikuje načine reciklaže korišćene ambalaže

• definiše paletizaciju i depaletizaciju

•  objasni ulogu sredstava za pranje i dezinfekciju ambalaže;

• definiše pojam dezinfekcije;

• navede sredstva za dezinfekciju;

• razlikuje ekološki nepoželjne komponente sredstava za pranje i dezinfekciju

• razlikuje načine pranja povratne ambalaže

• navede sadržaj etikete i "bar koda"

• objasni postupak nanošenja etiketa na ambalažu

Teorija

• Podela i vrste ambalaže;

• Funkcija pojedinih vrsta ambalaže u zavisnosti od njenih karakteristika;

• Reciklaža ambalaže;

• Podela i vrste sredstava za pranje i dezinfekciju

• Ekološki nepoželjne komponente sredstava za pranje;

• Postupci pranja ambalaže

• Obeležavanje ambalaže i etiketiranje

• Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

• Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (10 časova)

• vežbe (10 časova)

• nastava u bloku (18 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave

• učionica

• školske i pogonske laboratorije

• Nastavu u bloku izvoditi u proizvodnim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• Prikazati uzorke različitih ambalažnih materijala (sa učenicima napraviti zbirku ambalaža)

• Prikazati postupke reciklaže ambalaže

• Prikazati načine pranja i dezinfekcije

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi poroznost belog lima;

• odredi otpornost staklene ambalaže;

• odredi hermetičnost zatvaranja staklene ambalaže

• odredi gramaturu hartije za etikete

• radi na liniji izrade kartonskih kutija

• radi na liniji pakovanja gotovih proizvoda

• radi na liniji pranja boca i gajbi

Laboratorijske vežbe

• Određivanje poroznosti belog lima;

• Određivanje hidrolitičke otpornosti stakla;

• Određivanje gramature hartije

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o značaju pravilnog skladištenja i praćenja promena kvaliteta uskladištenih sirovina i gotovih proizvoda

• razlikuje vrste i tipove skladišta

• objasni uslove skladištenja prema vrsti proizvoda koji se skladišti

• definiše kondicionirani vazduha

• objasni način pripreme vazduha i inertnog gasa pri čuvanju

• razlikuje načine čuvanja i skladištenja sirovina i gotovih proizvoda;

• razlikuje komore za naknadno dozrevanje i hladnjače

• objasni način rada silosa, podnih skladišta i hladnjača..

• proračuna potreban kapacitet skladišta

Teorija

• Podela i vrste skladišta privremena i stalna skladišta komore i hladnjače;

• Karakteristike pojedinih vrsta skladišta

• Uslovi u toku skladištenja

• Priprema vazduha za skladištenje

• Načini čuvanja sirovina i gotovih proizvoda

• Proračun kapaciteta skladišta (podnog i silosnog)

• Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

• Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (8 časova)

• vežbe (8 časova)

• nastava u bloku (18 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave

• učionica

• hemijske i pogonske laboratorije

• Nastavu u bloku izvoditi u proizvodnim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• Prikazati šeme raznih tipova skladišta;

• Koristiti kataloge i prospekte različitih tipova skladišta.

• Koristiti Šoperovu vagu

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi primese u sirovinama pre skladištenja

• odredi vlagu sirovina pre skladištenja

• odredi hektolitarsku masu žitarica pre skladištenja;

• prati temperaturu i vlagu vazduha u silosu

• radi na uzimanju uzoraka pri prijemu sirovina

• radi na skladištenju voća i povrća

Laboratorijske vežbe

• Određivanje hektolitarske mase žitarica;

• Određivanje primesa u žitaricama

• Određivanje vlage u sirovinama pre skladištenja

RAZRED

NASTAVA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

36

36

24

96

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

B

Tehnologija vode

36

36

24

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Ovladavanje veštinama potrebnih za obavljanje poslova u laboratoriji i u pogonima industrijske prerade vode primenjujući principe dobre proizvođačke prakse (HACCP)

• razlikuje vrste voda koje se koriste u prehrambenoj industriji;

• razlikuje karakteristike voda koje se koriste u prehrambenoj industriji;

•  definiše tvrdoću vode;

• razlikuje načine omekšavanja vode;

• objasni pojam dezinfekcije vode;

• razlikuje postupke za dezinfekciju vode;

• razlikuje karakteristike otpadnih voda u prehrambenoj industriji;

• objasni načine prečišćavanja otpadnih voda;

• razlikuje ekološki nepoželjne komponente otpadnih voda

Teorija

• Vrste prirodnih voda

• Tvrdoća vode

• Omekšavanje vode

• Dezinfekcija vode

• Otpadne vode u prehrambenoj industriji

• Prečišćavanje otpadnih voda

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (36 časova)

• vežbe (36 časova)

• nastava u bloku (24 časa)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave

• učionica

• školska laboratorija

• pogoni vodovoda

Preporuke za realizaciju nastave

• koristiti zakonske propise

• koristiti šematski prikaz pripreme vode za prehrambenu industriju

• proračune u toku određivanja obavezno raditi postupno, a ne koristiti gotove obrasce

• HACCP - sistemski pristup identifikaciji, proceni i kontroli rizika po bezbednost vode i zaposlenih u vodovodu

• HACCP - analiza rizika i kritične kontrolne tačke u pogonima vodovoda

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

• testove praktičnih veština

• odredi karbonatnu i ukupnu tvrdoću vode;

• odredi sadržaj kiseonika u vodi;

• odredi sadržaj hlora u vodi;

• odredi sadržaj gvožđa u vodi;

• sprovodi proces pripreme vode

• koristi sredstva za ličnu i kolektivnu zaštitu na radu

• održava radno mesto i opremu

• uoči kritične tačke tokom pripreme i prerade vode za prehrambenu industriju (HACCP)

Laboratorijske vežbe i nastava u bloku

• Određivanje karbonatne tvrdoće vode

• Određivanje ukupne tvrdoće vode

• Omekšavanje vode menjačima jona

• Određivanje kiseonika u vodi

• Određivanje hlora u vodi

• Određivanje gvožđa u vodi

• Rad na pripremi vode

• Kritične tačke (HACCP) pri proizvodnji

RAZRED

NASTAVA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

105

70

175

III

105

70

175

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

Karakteristike fluida

30

20

Transport materijala

15

10

Sitnjenje i mešanje materijala

12

8

Razdvajanje nehomogenih sistema

21

14

Razmena toplote

27

18

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

T

V

Toplotne operacije

21

14

Difuzione operacije

66

44

Sistemi upravljanja i regulacije

18

12

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• sticanje znanja o osobinama fluida

• razumevanje procesa strujanja fluida

• osposobljavanje učenika da meri procesne veličine

• razlikuje vrste fluida

• definiše osobine idealnih i realnih gasova

• navede osnovne veličine stanja fluida i njihove jedinice

• objasni Klapejronovu jednačinu

• objasni pojmove: pritisak, atmosferski pritisak, nadpritisak, vakuum

• definiše izobarski, izohorski i izotermski proces

•  definiše Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Šarlov i Daltonov zakon

• definiše gustinu fluida, jedinice u kojima se izražava i zavisnost od drugih veličina

• definiše viskozitet, jedinice u kojima se izražava i zavisnost od drugih veličina

• objasni uzajamne veze između gustine i viskoziteta fluida

• definiše hidrostatički pritisak i hidrostatički paradoks

• razlikuje vrste protoka, kao i jedinice u kojima se izražavaju

• objasni zakonitosti strujanja fluida

• razlikuje vrste energija pri strujanju fluida

• objasni Bernulijevu jednačinu i njenu primenu

• razlikuje režime strujanja fluida

• objasni značaj veličine graničnog sloja u tehnološkim operacijama

• rešava računske zadatke u vezi mehanike fluida

Teorija

• fluidi

• idealni gasovi

• jednačina idealnog gasa

• Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Šarlov i Daltonov zakon

• Realni gasovi

• Van der Valsova jednačina

• osobine tečnog stanja

• stišljivost

• gustina

• viskozitet

• pritisak

• protok

• jednačina kontinuiteta

• energija fluida

• Bernulijeva jednačina

• Toričelijeva teorema

• Pitoova cev

• prigušna ploča

• granični sloj fluida

• stepen kontrakcije

• režim strujanja fluida

• Rejnoldsov kriterijum (broj)

• otpori pri strujanju

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (30 časova)

• laboratorijske vežbe (20 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• napraviti sa učenicima poster veličina stanja i njihovih jedinica

• sa učenicima uvežbavati prevođenje nesistemskih u sistemske jedinice

• insistirati na tabelarnom i grafičkom prikazu uzajamne zavisnosti veličina stanja

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• izvesti Bernulijevu jednačinu za cev konstantnog i promenljivog preseka

• izvesti Bernulijevu jednačinu za Pitoovu cev, Toričelijevu teoremu i prigušnu ploču

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi veličinu pritiska i nadpritiska fluida

• odredi razliku pritiska u fluidu

• odredi veličinu protoka fluida

• izrazi procesne veličine u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• izbaždari merilo sa prigušnom pločom, kao i da odredi konstantu prigušne ploče

• odredi režim strujanja fluida

• merenjem pada pritiska odredi veličine hidrauličnih otpora pri strujanju fluida malim i velikim brzinama

Vežbe

• provera Bojl-Mariotovog, Gej-Lisakovog i/ili Šarlovog zakona

• merenje pritiska, nadpritiska i : pijezometarska cev,

• U-manometar i Burdonov manometar

• merenje protoka: rotametar, gasni sat, merilo sa prigušnom pločom

• Rejnoldsov ogled

• određivanje hidrauličkih otpora pri malim i velikim brzinama strujanja

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• razumevanje operacije transporta fluida i čvrstog materijala u prehrambenim tehnologijama

• razvijanje veštine rada sa uređajima koji se koriste za transport u prehrambenoj tehnologiji

• razlikuje tehnološke operacije i tehnološke procese;

• nacrta tehnološku šemu zadatog procesa;

• definiše brzinu tehnološke operacije;

• objasni da je razlika pritisaka pogonska sila za transport fluida;

• definiše kapacitet uređaja;

• definiše stepen korisnog dejstva uređaja;

• razlikuje na cevovodima određene elemente cevnih vodova;

• razlikuje crpke za tečne i gasovite fluide;

• objasni način rada karakterističnih tipova crpki za tečne i gasovite fluide;

• objasni način rada kompresora

• razlikuje vrste transportera koji se koriste u prehrambenoj industriji;

• objasni način rada onih transportera koji se izučavaju u sklopu odabranih modula prehrambene tehnologije;

• odabere transporter u zavisnosti od karakteristika materijala koji se transportuje;

Teorija

• tehnološki proces

• tehnološke operacije

• brzina tehnološke operacije

• pogonska sila

• kapacitet uređaja

• stepen korisnog dejstva

• elementi cevovoda

• crpke za tečnosti

• crpke za gasovite fluide

• transporteri za čvrste materije

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (15 časova)

• laboratorijske vežbe (10 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava i računske vežbe se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• izbor uređaja zavisi od izbora modula prehrambene tehnologije

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje rada pojedinačnih vrsta crpki za gasove i tečnosti i transportera

• sa učenicima uvežbavati prevođenje nesistemskih u sistemske jedinice

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi karakteristike centrifugalne crpke (kapacitet, snaga, stepen iskorišćenja)

• odredi veličinu vakuuma koji se ostvaruje radom laboratorijske vakuum crpke

• izrazi procesne veličine u sistemskim i nesistemskim jedinicama

Vežbe

• karakteristike centrifugalne crpke

• karakteristike vakuum crpke

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• razumevanje operacija sitnjenja i prosejavanja za prehrambene tehnologije

• razumevanje operacija mešanja za prehrambene tehnologije

• razvijanje veštine rada sa uređajima koji se koriste za sitnjenje i mešanje u prehrambenoj tehnologiji

• definiše pojmove sitnjenja, stepen sitnjenja i prosejavanja;

• razlikuje materijale koji se drobe, melju ili seku;

• objasni način rada uređaja za sitnjenje (drobilice, mlinovi i seckalice);

• razlikuje vrste sita;

• objasni način rada uređaja za prosejavanje

• objasni frakciono prosejavanje materijala;

• objasni principe mešanja tečnih, praškastih i testastih materijala;

• razlikuje mešalice za tečnosti, testo i prah;

• objasni način rada mešalica

Teorija

• teorija sitnjenja

• stepen sitnjenja

• drobilice

• mlinovi

• seckalice

• prosejavanje

• sistemska sita

• različite vrste sita (rotaciona, oscilatorna, vibraciona)

• frakciono prosejavanje

• mešanje

• ″mrtvi uglovi″

• mešalice za tečnosti (propelerske, planetarne)

• pneumatske mešalice

• pužaste mešalice

• unutrašnja struktura testa

• mešalice za testaste materijale

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (12 časova)

• laboratorijske vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• izbor uređaja zavisi od izbora modula prehrambene tehnologije

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje rada pojedinačnih vrsta uređaja za sitnjenje, prosejavanje i mešanje

• sa učenicima uvežbavati prevođenje nesistemskih u sistemske jedinice

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi kritičan i radni broj obrtaja mlina sa kuglama;

• izvrši granulometrijsku analizu materijala pre i posle sitnjenja;

Vežbe

• granulometrijska analiza materijala pre i posle sitnjenja

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• razumevanje operacija taloženja, filtriranja, centrifugiranja i separacije u prehrambenim tehnologijama

• razvijanje veštine rada sa uređajima koji se koriste za razdvajanje heterogenih sistema u prehrambenoj tehnologiji

• razlikuje disperzne sisteme

• definiše heterogene sisteme

• razlikuje načine razdvajanja faza u heterogenim sistemima

• objasni šta je taloženje i koji faktori utiču na brzinu taloženja

• razlikuje vrste taložnika

• objasni rad onih taložnika koji se izučavaju u sklopu odabranih modula prehrambene tehnologije

• definiše pojmove: filtriranje, filter (cedilo), filtraciona pogača, filtrat i pogonska sila za filtriranje

• razlikuje vrste uređaja za filtriranje

• objasni rad uređaja za filtriranje

• objasni šta je centrifugiranje i od kojih faktora zavisi

• razlikuje vrste centrifuga

• objasni način rada centrifuga

• objasni šta je separacija i od kojih faktora zavisi

• razlikuje vrste separatora

• objasni način rada separatora

Teorija

• faza

• disperzni sistemi

• heterogeni sistemi

• načini razdvajanja heterogenih sistema

• taloženje, brzina taloženja

• taložnici

• filtriranje, pogonska sila i brzina filtriranja

• uređaji za filtriranje tečnih i gasovitih heterogenih sistema

• centrifugiranje

• centrifuge

• separacija

• separatori

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (21 čas)

• laboratorijske vežbe (14 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• izbor uređaja zavisi od izbora modula prehrambene tehnologije

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje rada pojedinačnih vrsta uređaja za razdvajanje heterogenih sistema

• sa učenicima uvežbavati prevođenje nesistemskih u sistemske jedinice

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi brzinu taloženja različitih suspenzija pod atmosferskim i sniženim pritiskom

• rešava zadatke iz oblasti taloženja i centrifugiranja

• odredi kapacitet filter prese

Vežbe

• Određivanje brzine taloženja različitih suspenzija pod atmosferskim i sniženim pritiskom

• Računski zadaci iz taloženja i centrifugiranja

• Određivanje kapaciteta filter prese

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• sticanje znanja o osnovnim termodinamičkim veličinama, procesima i uređajima u kojima se ti procesi odvijaju

• razvijanje veštine rada sa uređajima koji se koriste u toplotnim operacijama

• definiše termodinamički sistem

• definiše termodinamičke veličine stanja i veličine procesa

• definiše pojmove temperature i energije (unutrašnja i toplotna)

• definiše toplotnu energiju kao vid elektromagnetnog zračenja

• objasni pojmove: toplota, temperatura, toplotni kapacitet, specifičan i molarni toplotni kapacitet

• razlikovati osetnu od latentne toplote

• objasni pojmove toplota faznog prelaza i specifična toplota faznog prelaza

• razlikuje endotermne i egzotermne procese

• razlikuje mehanički i zapreminski rad

• definiše pogonsku silu za prenos toplote

• definiše I zakon termodinamike na razne procese

• definiše adijabatski proces

• primeni I zakon termodinamike na sve termodinamičke procese

• definiše pojam entalpije i promenu entalpije

• razlikuje povratne, nepovratne procese i kružne procese

• definiše II zakon termodinamike

• objasni Karnoov ciklus

• razlikuje mehanizme prenosa toplote

• objasni kondukciju, konvekciju i zračenje

• analizira faktore koji utiču na brzinu prenosa toplote i na otpor prenosu toplote

• rešava računske zadatke u vezi prenosa toplote;

Teorija

• termodinamički sistem

• termodinamičke veličine

• energija (unutrašnja, toplotna), toplotni kapacitet

• rad, zapreminski rad

• I zakon termodinamike

• adijabatski procesi

• entalpija

• energetski efekti tehnoloških procesa

• endotermni i egzotermni procesi

• II zakon termodinamike

• Karnoov ciklus

• toplota (osetna i latentna)

• toplotni kapacitet

• kondenzacija i ključanje

• topljenje i očvršćavanje

• prenos toplote: kondukcija, konvekcija, zračenje

• prolaz toplote

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (27 časova)

• laboratorijske vežbe (18 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• dopuniti sa učenicima poster veličina stanja i njihovih jedinica

• sa učenicima uvežbavati prevođenje nesistemskih u sistemske jedinice

• insistirati na tabelarnom i grafičkom prikazu uzajamne zavisnosti veličina stanja

• izbor mašina i aparata zavisi od izbora modula prehrambene tehnologije

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje mehanizama prenosa toplote

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• meri temperaturu različitim instrumentima

• eksperimentalno odredi toplotni kapacitet kalorimetra

• na osnovu merenja procesnih veličina na izolovanom cevovodu odredi karakteristične koeficijente i otpore pri prenosu toplote

Vežbe

• merenje temperature

• određivanje toplotnog kapaciteta

• eksperimentalno određivanje koeficijenata (l, a i K) i otpora pri prenosu toplote

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• sticanje znanja o osnovnim termodinamičkim veličinama, procesima i uređajima u kojima se ti procesi odvijaju

• razvijanje veštine rada sa uređajima koji se koriste u toplotnim operacijama

• objasni pojam i značaj materijalnog i toplotnog bilansa tehnološke operacije i procesa;

• razlikuje vrste izvora i nosilaca toplote, kao i da definiše karakteristike vodene pare

• definiše vrste razmenjivača toplote

• objasni način rada razmenjivača toplote

• razlikuje efekte razmene toplote pri istostrujnom i suprotnostrujnom toku fluida

• objasni operaciju ukuvavanja

• objasni način rada ukuvača

• objasni princip višestepenog ukuvavanja

• razlikuje vrste rashladnih mašina

• objasni način rada rashladnih mašina

Teorija

• vodena para i njene karakteristike

• razmenjivači toplote

• razmena toplote pri istostrujnom i suprotnostrujnom toku fluida

• ukuvavanje

• ukuvači

• višestepeno ukuvavanje

• rashladni uređaji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (21 časova)

• laboratorijske vežbe (14 časa)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• insistirati na tabelarnom i grafičkom prikazu uzajamne zavisnosti veličina stanja

• izbor uređaja zavisi od izbora modula prehrambene tehnologije

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje rada pojedinačnih vrsta uređaja u kojima se odvijaju toplotne operacije

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• opsluži parni kotao

• odredi veličinu toplotnih gubitaka, stepen koncentrisanja i specifičnu potrošnju primarne pare prilikom ukuvavanja u otvorenom i zatvorenom ukuvaču

Vežbe

• proizvodnja zasićene vodene pare

• eksperimentalno određivanje veličine toplotnih gubitaka, stepena koncentrisanja i specifične potrošnje primarne pare prilikom ukuvavanja u otvorenom i zatvorenom ukuvaču

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• razumevanje fenomena prenosa mase

• razvijanje veštine rada sa uređajima koji se koriste u difuzionim operacijama

• definiše pogonsku silu za prenos mase

• razlikovati difuziju i konvektivni prenos mase

• odredi brzinu prenosa mase i faktore koji je određuju

• objasni pojmove rastvaranja i kristalizacije

• definiše rastvorljivost

• konstruiše dijagram rastvorljivosti i očita rastvorljivost na određenoj temperaturi sa dijagrama

• objasni koligativne osobine rastvora

• objasni nastajanje kristalne klice i proces kristalizacije

• objasni način rada odabranih kristalizatora

• analizira uslove kristalizacije kod svakog tipa kristalizatora ponaosob

• definiše osnovne parametre vlažnog vazduha: apsolutna i relativna vlažnost, tačka rose i temperatura vlažne kugle

• očita vlažnost vazduha iz dijagrama vlažnosti vazduha na osnovu izmerenih veličina

• objasni proces sušenja i faze sušenja

• definiše brzinu sušenja

• objasni rad sušnica

• analizira uslove sušenja kod svakog tipa sušnice ponaosob

• objasni vrste apsorpcije

• razlikuje vrste apsorbera

• objasni način rada apsobera

• analizira uslove apsorpcije kod svakog tipa apsorbera ponaosob

• objasni princip adsorpcije

• objasni način rada adsobera

• analizira uslove adsorpcije kod svakog tipa adsorbera ponaosob

• objasni princip ekstrakcije

• definiše brzinu ekstrakcije i od čega zavisi

• objasni način rada ekstraktora

• definiše tečne smeše i temperaturu ključanja tih smeša

• definiše molski i maseni udeo

• objasni proces isparavanja čistih tečnosti i rastvora

• objasni fazni i ravnotežni dijagram

• definiše azeotropske smeše

• objasni Henrijev, Raulov i Daltonov zakon

• objasni princip destilacije pod atmosferskim i sniženim pritiskom

• objasni višestepenu destilaciju

• objasni princip rektifikacije

• definiše teorijski pod i refluksni odnos

• utvrdi efikasnost rektifikacione kolone

• objasni način rada rektifikacionih kolona

• rešava računske zadatke u vezi difuzionih operacija

Teorija

• pogonska sila za prenos mase

• difuzija i konvektivni prenos mase

• koeficijent difuzjie

• Fikov zakon difuzije

• konvektivni fluks i koeficijent prelaza mase

• rastvaranje

• rastvorljivost

• kriva rastvorljivosti

• koligativne osobine rastvora

• kristalna klica i kristalizacija

• kristalizatori

• određivanje stepena iskorišćenja kristaliztora

• vlažan vazduh i parametri vlažnog vazduha

• dijagram vlažnosti vazduha

• sušenje i faze procesa sušenja

• brzina sušenja

• princip rada sušnica

• apsorpcija i desorpcija

• apsorberi

• adsorpcija i brzina adsorpcije

• adsorberi

• ekstrakcija

• brzina ekstrakcije

• ekstraktori

• ravnotežni dijagram

• Henrijev, Raulov i Daltonov zakon

• ravnotežna destilacija

• šaržna destilacija

• destilatori

• destilacija vodenom parom

• relativna isparljivost

• višestepena destilacija

• teorijski pod

• realni pod

• refluks i refluksni odnos

• efikasnost rektifikacione kolone

• vrste rektifikacionih kolona

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (66 časova)

• laboratorijske vežbe (44 časa)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• dopuniti sa učenicima poster veličina stanja i njihovih jedinica

• sa učenicima uvežbavati prevođenje nesistemskih u sistemske jedinice

• insistirati na tabelarnom i grafičkom prikazu uzajamne zavisnosti veličina stanja

• izbor mašina i aparata zavisi od izbora modula prehrambene tehnologije

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje rada pojedinačnih vrsta uređaja u kojima se odvijaju difuzione operacije

• insistirati na postavljanju materijalnog i toplotnog bilansa za svaku operaciju

• sa učenicima vežbati računske zadatke

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• odredi veličinu toplote rastvaranja kalorimetrom

• odredi povećanje temperature ključanja ebulioskopskom metodom

• pripremi presićen rastvor određene soli i izvrši kristalizaciju

• odredi stepen iskorišćenja kristalizatora

• koristi dijagram vlažnog vazduha

• odredi vlažnost vazduha metodom tačke rose i pomoću psihrometra

• odredi brzinu sušenja u laboratorijskim i pogonskim sušnicama

• odredi brzinu apsorpcije

• odredi brzinu adsorpcije

• konstruiše fazni i ravnotežni dijagram

• praćenjem promene gustine, prati promenu sastava destilata

• odredi efikasnost rektifikacione kolone na osnovu ravnotežnog dijagrama i koncentracije u početnom rastvoru i destilatu

VEŽBE

• određivanje toplote rastvaranja neke soli kalorimetrom

• ebulioskopija

• određivanje vlažnosti vazduha metodom tačke rose i pomoću psihrometra

• određivanje brzine sušenja u sušnici

• apsorpcija ugljendioksida u koloni s vodom i kalijumhidroksidom

• određivanje brzine adsorpcije metilensko plavog na aktivnom uglju

• eksperimntalno određivanje promene sastava destilata na osnovu praćenja promene gustine

• eksperimentalno određivanje efikasnost rektifikacione kolone

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• održavanje regulisanih veličina pri automatskom upravljanju procesima

• objasni značaj automatizacije

• razlikuje vrste sistema upravljanja i regulacije

• razlikuje osnovne uređaje sistema automatske regulacije

• objasni automatsku regulaciju tehnološkog procesa proizvodnje, praćenjem automatske kontrole osnovnih promenljivih veličina procesa

Teorija

• automatizacija

• sistemi automatskog upravljanja i regulacije

• povratna sprega

• elementi regulacionog kola

• signali

• merni element

• izvršni element

• regulator

• način rada kola automatske regulacije

• transmiter

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava (18 časova)

• laboratorijske vežbe (12 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:

• vežbi

Mesto realizacije nastave

• teorijska nastava se realizuje u učionici

• vežbe se realizuju u pogonskoj laboratoriji ili fabričkim pogonima

Preporuke za realizaciju nastave

• napraviti sa učenicima poster simbola i oznaka koji se koriste u automatskoj regulaciji

• koristiti slike, sheme, modele i kompjuterske animacije za objašnjenje rada pojedinačnih elemenata regulacionog kola

• sa učenicima vežbati čitanje blok dijagrama

• definisati pojedinačne i grupne domaće zadatke

• učenik je obavezan da vodi dnevnik rada na laboratorijskim vežbama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• test znanja

• test praktičnih veština

• pročita blok dijagram

• objasni način rada regulacionog ventila

• prati određenu veličinu na komandnoj tabli

VEŽBE

• simboli

• blok dijagram

• regulacioni ventil

• automatska regulacija temperature, nivoa, ili pritiska

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Enzimi

• Sticanje znanja o enzimima, njihovoj ulozi, faktorima i kofaktorima koji utiču na njihovu aktivnost

• definiše enzime i njihov značaj za prehrambenu industriju

• objasni ulogu enzima

• objasni strukturu, poreklo i mehanizam delovanja enzima

• objasni uticaj faktora na aktivnost enzima i njihov značaj pri konzervisanju namirnica

• definiše inhibiciju i njen značaj za prehrambenu industriju

• objasni kofaktore enzimatske aktivnosti

• definiše koenzime

• klasifikuje enzime prema tipu bihemijske reakcije

• Definicija i uloga enzim

• Osobine enzima

• Mehanizam delovanja enzima

• Faktori koji utiču na aktivnost enzima (T, pH, koncentracija enzima i supstrata)

• Inhibicija, inhibitori

• Kofaktori enzimatske aktivnosti

• Koenzimi

• Klasifikacija i nomenklatura enzima

• Oksidoreduktaze, transferaze, hidrolaze, izomeraze i ligaze

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

• izraditi sa učenicima postere sa podelom enzima i njihovim osobinama

• izraditi sa učenicima šeme biohemijskih procesa razlaganja ugljenih hidrata, masti, proteina

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• praćenje ostvarenosti ishoda

• testove znanja

Okvirni broj časova po temama

• enzimi (13 časova)

• biohemijski procesi u namirnicama (21 čas)

Biohemijski procesi u namirnicama

• Sticanje znanja o biohemijskim procesima razlaganja proteina, masti i ugljenih hidrata i njihovom značaju pri proizvodnji i kvarenju prehrambenih proizvoda

• definiše biohemijske procese

• razlikuje procese razlaganja ugljenih hidrata, proteina i lipida i njihove specifičnosti

• objasni mlečno-kiselinsko vrenje

• objasni alkoholnu fermentaciju

• objasni sirćetnu fermentaciju

• objasni proces razlaganja proteina

• objasni proces razlaganja lipida

• identifikuje procese razlaganja ugljenih hidrata, belančevina i masti u tehnologijama u kojim se ovi procesi odvijaju

• razlikuje biohemijske procese kvarenja namirnica

• Razlaganje složenih ugljenih hidrata

• glikoliza

• Mlečna fermentacija

• Alkoholna fermentacija

• Propionska fermentacija

• Sirćetna fermentacija

• Buterna fermentacija

• Razlaganje proteina

• Razlaganje lipida