Obrazovni profil: VETERINARSKI TEHNIČAR
Programi za opšteobrazovne predmete: srpski jezik i književnost, srpski jezik (kao nematernji za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika naroda i narodnosti), strani jezik, sociologija, istorija, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, odbrana i zaštita, matematika, računarstvo i informatika, geografija, fizika i ustav i prava građana ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/90 i 4/91), izuzev predmeta hemije i biologije Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama
CILJ I ZADACI
Cilj nastave fizike je da učenicima omogući upoznavanje osnovnih fizičkih zakona, metoda fizičkog istraživanja i sticanje osnova za raznovrsne primene fizike u struci, životu i radu.
Zadaci nastave fizike su:
- upoznavanje celovitog sistema fizičkih zakona;
- upoznavanje i uvođenje učenika u metode fizičkog eksperimenta;
- osposobljavanje za samostalno kvalitativno i kvantitativno rešavanje lakših fizičkih zadataka;
- sticanje osnove za primenu stečenog znanja u različitim disciplinama medicine i farmacije;
- razvijanje radnih navika i zainteresovanosti učenika za opitna i apstraktna ispitivanja u nauci;
- razvijanje kritičkog naučnog analitičko-sintetičkog načina mišljenja;
- razvijanje pravilnog odnosa učenika prema zaštiti i unapređivanju životne sredine:
- navikavanje učenika na štednju svih oblika energije.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
FIZIKA I NJENE METODE (5 + 3)
Fizika - oblast i priroda naučne discipline. Fizički ogled. Fizički zakoni. Modeli u fizici. Empirijski zakoni. Makroskopske i mikroskopske pojave. Osnovni oblici materije.
Fizičke veličine. Fizičke formule. Sistematizacija fizičkih veličina. Dimenzija. Merenje (jedinice, brojna vrednost fizičke veličine, greške). SI sistem. (R) Skalarne i vektorske fizičke veličine. Algebra vektora (P). [Grafičko predstavljanje vektora, definicija trigonometrijskih funkcija, sabiranje, proizvod skalara (P) i vektora, ort vektora, skalarni i vektorski proizvod (P) dva vektora].
Demonstracioni ogledi:
Operacija sa vektorima (pomoću dinamometra na magnetnoj tabli).
KINEMATIKA (12 + 8)
Prostor, vreme, kretanje. Referentni sistem. Modeli u mehanici (materijalna tačka, mehanički čvrsto telo). (R).
Kinematika, materijalne tačke. Vektor položaja. Vektor pomeranja putanja, put. Podela kretanja po obliku putanje. (P).
Srednja i trenutna brzina. Srednje i trenutno ubrzanje. Tangencijalna i normalna (centripetalna) komponenta ubrzanja. Podela kretanja prema brzini. Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje. (P).
Kružno kretanje materijalne tačke. Specifični kinematički parametri kružnog kretanja (ugao obrtanja, ugaona brzina, ugaono ubrzanje - definicija, relacije sa opštim kinematičkim parametrima). (P).
Kinematika mehanički čvrstog tela. Translatorno i obrtno kretanje. Osnovni kinematički parametri.
Demonstracioni ogledi:
Ravomerno i ravnomerno ubrzano pravolinijsko kretanje (pomoću kolica ili Atvudovom mašinom).
Merenje brzine i ubrzanja (pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni).
Snimanje slobodnog pada kuglice uz pomoć stroboskopa.
Srednja brzina, trenutna brzina i ubrzanje (pomoću elektronskog sekundomera).
Kružno kretanje.
DINAMIKA (15 + 9)
Princip inercije. Masa. Impuls. Njutnovi osnovni zakoni mehanike. (P)
Inercijalni i neinercijalni sistemi referencije Inercijalne sile. (R)
Cetrifugalna sila. Prva kosmička brzina, sateliti. Centrifuge. (R)
Obrtno kretanje materijalne tačke i mehanički čvrstog tela - dinamički parametri (moment inercije, moment impulsa, moment sile). Jednačina obrtnog kretanja mehanički čvrstog tela. (R)
Osnovni zakoni statike. Poluga (vrste, uslov ravnoteže). (R)
Pomerajući i deformacioni efekat delovanja sile. Rad. Snaga. (P)
Mehanička energija (kinetička i potencijalna). Konzervativne sile. (P) Ergometrija.
Vrste fizičkih polja. Njutnov zakon opšte gravitacije. Gravitaciono polje. Parametri polja (jačina, potencijalna energija, potencijal gravitacionog polja). (P)
Trenje (vrste, empirijski zakoni trenja). (P)
Ograničenja Njutnove mehanike - relativistička i kvantna mehanika.
Ajnštajnov princip relativnosti. Kontrakcija dužine i dilatacija vremenskog intervala.
Demonstracioni ogledi:
Eksperimentalno zasnivanje II Njutnovog zakona (pomoću kolica sa tegovima).
Galilejev eksperiment - (kretanje kuglica niz i uz strmu ravan).
Eksperimentalno zasnivanje III Njutnovog zakona (pomoću kolica spregnutih spiralnom oprugom ili dinamometrom).
Veza momenata sile i momenta inercije - (Oberbekov točak).
Klatno (na obrtnom disku).
Centripetalna i centrifugalna sila (pomoću dinamometra ili rotirajućeg diska).
Potencijalna energija (pomoću istegnute ili sabijene opruge). Energija i rad (pomoću topa sa oprugom).
Sila trenja ne zavisi od veličine dodirne površine.
ZAKONI ODRŽANJA (6+4)
Izolovani sistem. Opšti karakter i značaj zakona održanja u fizici (R).
Zakon održanja impulsa (kretanje rakete). Zakon održanja momenta impulsa (momenta količine kretanja). (R)
Zakon održanja mase i naelektrisanja u klasičnoj fizici. (P)
Zakon održanja energije u klasičnoj fizici. Druga kosmička brzina. (P)
Opisivanje kretanja zakonima održanja (elastičan i neelastičan sudar), (R)
Demonstracioni ogledi:
Zakoni održanja impulsa (pomoću kuglica sa oprugom). Kretanje kolica sa epruvetom u kojoj se voda zagreva i prelazi u paru.
Zakon održanja momenta impulsa: žiroskopski efekat, stabilnost ose rotacije i čigra.
Zakon održanja energije (pomoću oscilovanja tega na opruzi i odskoka loptice za stoni tenis). Maksvelov disk.
Elastičan sudar dveju kugli. Snimanje elastičnih sudara kuglica pomoću fotoaparata sa dugom ekspozicijom ili pomoću stroboskopa. Neelastičan sudar kuglice od plastelina.
LABORATORIJSKE VEŽBE (8)
Obrada rezultata pri merenju nepoznate dužine i površine.
Proučavanje ubrzanog kretanja pomoću Atvudove mašine ili skalera - sekundomera.
Zakon održanja energije - kolica sa tegom.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OSNOVE MOLEKULARNO-KINETIČKE TEORIJE MATERIJE (8 + 4)
Osnovne predstave o molekularskoj strukturi materije. Međumolekulska interakcija (međumolekulske sile, potencijalne krive). Makroskopski i mikroskopski parametri. (R)
Toplotno kretanje (R) molekula. Unutrašnja (R) energija sistema. Temperatura (P). Toplota (P), količina toplote. (P) Toplotni kapacitet. (R) Biokalorimetrija.
Idealan gas. Raspodela molekula po brzinama. Pritisak gasa. (P). Osnovna jednačina molekularno-kinetičke teorije gasova. (P) Veza između srednje kinetičke energije molekula i temperature. Srednji slobodni put molekula.
Avogardov zakon. Jednačina stanja idealnog gasa. Izoprocesi idealnog gasa (Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov i Šarlov zakon). (P)
Demonstracioni ogledi:
Braunovo kretanje. Rejliev ogled (proračun veličine molekula).
Model za prikazivanje kretanja molekula (kao ilustracija kinetičke teorije gasova).
Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov i Šarlov zakon.
FIZIČKE OSNOVE TERMODINAMIKE (5 + 3)
Rad i toplota kao forme predaje energije. (P) Rad pri promeni zapremine gasa. (P) Prvi princip termodinamike. (P) Termodinamički metod u fizici.
Povratni i nepovratni proces. (R) Kružni procesi, ciklus Karnoa. (R) Toplotne mašine. Koeficijent korisnog dejstva toplotnih motora. Teromdinamička verovatnoća stanja. Entropija. Drugi princip.
AGREGATNA STANJA I FAZNI PRELAZI (11 + 5)
Realan gas. Jednačina stanja realnog gasa (Van der Valsova jednačina). Para.
Model fluida. Statika tečnosti i gasova (Paskalov zakon, hidrostatički i aerostatički pritisak, sila pritiska). (P)
Dinamika fluida (jednačina kontinuiteta, Bernulieva jednačina). Bunzenov šmrk. (P)
Kretanje viskozne tečnosti. Protok (Poazejev zakon). Kretanje tela kroz tečnost ili gas (Stoksova sila). Fizički model krvnih sudova, rad srca. Merač krvnog pritiska.
Površinski sloj tečnosti. Površinska energija i napon. Laplasov pritisak. Kapilarne pojave. (R)
Kristalna i amorfna tela. Vrste veza u kristalu. Fizički tipovi kristalnih rešetki. Defekti rešetke. Polimeri. Plastične mase.
Mehaničke deformacije tela. Hukov zakon. Toplotno širenje čvrstih tela i tečnosti. (P)
Faze u termodinamici. Agregatna stanja (čvrsto, tečno i gasovito). Promene agregatnih stanja (sublimacija, topljenje, isparavanje). Specifične toplote faznih prelaza. Kritična temperatura.
Fazni prelazi prve i druge vrste. Ravnoteža faza. Trojna tačka. Fazni dijagram (za tri agregatna stanja). (R)
Demonstracioni ogledi:
Arhimedovo vedro.
Isticanje viskozne tečnosti.
Slobodni pad kuglice u viskoznoj sredini. Aparat za merenje krvnog pritiska (princip rada i tehnika merenja).
Lamela sa opnom od sapunice za pokazivanje površinskog napona. Kapilarne cevi. Spojeni sudovi. Obrazovanje kristala (hidrohinon i sl., mikroprojekcije). Širenje čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju. Tačka topljenja i ključanja ostaju stalne dok se vrši fazni prelaz.
ELEKTROSTATIKA (5 + 3)
Kulonov zakon. Elektrostatičko polje. Jačina, potencijalna energija, potencijal, napon. Linije sila. Ekvipotencijalne površine. Fluks.
Električni dipol (dipolni moment, jačina polja, potencijal).
Vezana i slobodna naelektrisanja. Provodnici, poluprovodnici, neprovodnici (dielektrikumi).
Elektrostatičko polje u dielektrikumu. Relativna dielektrična konstanta. Vektor jačine električnog polja i vektor električne indukcije. (R)
Električni kapacitet. Kondenzator (jednačina ravnog kondenzatora). Energija elektrostatičkog polja, gustina energije. (P).
Demonstracioni ogledi:
Prikaz linija sila elektrostatičkog polja (pomoću pšeničnog griza na grafoskopu).
Ispitivanje potencijala naelektrisanog provodnika (pomoću elektrometra). Ekvipotencijalne linije. Van den Grafov generator.
STALNA (STACIONARNA) STRUJA (12 + 6)
Jačina i gustina električne struje. Napon. EM sila.
Omov zakon (za deo kola i za celo kolo). Električni otpor i provodljivost kod provodnika i poluprovodnika. Džul-Lencov zakon. Kirhofova pravila. (P)
Mehanizam provodljivosti u metalima (klasična elektronska teorija provodljivosti metala). Izvođenje Omovog i Džul Lencovog zakona. Temperaturska zavisnost električnog otpora, superprovodljivost. Izlazni rad. Termoelektrične pojave. (R)
Mehanizam provođenja u poluprovodnicima (elektronska i šupljinska provodljivost, sopstveni i primesni poluprovodnici). Temperaturska zavisnost otpora poluprovodnika. (R)
Mehanizam provodljivosti u tečnostima. Omov zakon. Faradejevi zakoni. Primarni i sekundarni izvori struje (Voltin element, olovni akumulator). Galvanizacija. Elektroforeza. (R)
Mehanizam provođenja u gasovima. Udarna jonizacija. Nesamostalno i samostalno pražnjenje. Naponska karakteristika struje I = f (U). (R)
Mehanizam provođenja u vakuumu. Termoelektronska emisija. (R)
Ričardsonov zakon. Vakuumska dioda i trioda.
Demonstracioni ogledi:
Omov zakon i Kirhofova pravila.
Struja u tečnostima - (nastanak struje kada se u kadu doda so koja disocira).
Nastanak struje u vakuumu pri zagrevanju katode. Zavisnost jačine struje zasićenja od temperature katode.
LABORATORIJSKE VEŽBE (8 časova)
Šarlov zakon.
Hukov zakon.
Određivanje koeficijenta površinskog napona (metod penjanja tečnosti u kapilari). Merenje električnog otpora. Vitstonovim mostom.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ELEKTROMAGNETIZAM (7 + 4)
Magnetno polje u vakuumu - dokaz egzistencije, vektor magnetne indukcije i vektor jačine magnetnog polja.
Linije sila vrtložnog polja, fluks magnetnog polja. (R)
Magnetno polje beskonačnog dugog pravolinijskog žičanog provodnika i solenoida. (P)
Interakcija pokretnog naelektrisanja i stacionarnog magnetnog polja - Lorencova sila. Kretanje naelektrisanih čestica u kombinovanim poljima (katodna cev). (R)
Strujni provodnik u stacionarnom magnetnom polju - Amperova sila. Interakcija paralelnih strujnih provodnika. (P) Strujna kontura u magnetnom polju, magnetni moment strujne konture:
Svojstva materije u magnetnom polju, magnetici. Koeficijent permeabilnosti. Dia-i paramagnetici. Feromagnetici (svojstva, teorija domena, Kirieva tačka, histerezis).
Elektromagnetna indukcija (zakon Faradej-Maksvela, Lencovo pravilo). Uzajamna indukcija, samoindukcija. (R)
Elektromagnetna indukcija i zakon održanja energije, energija magnetnog polja, gustina energije.
Demonstracioni ogledi:
Prikaz linija sila magnetnog polja (pomoću opiljaka gvožđa).
Skretanje elektrona u magnetnom polju (pomoću demonstracionog osciloskopa).
Uzajamno delovanje paralelnih pravolinijskih provodnika sa strujom. Uzajamno delovanje dva solenoida (magnetometar).
Elektromagnetna indukcija (pomoću stalnog magneta i elektromagneta).
MEHANIČKE OSCILACIJE (5 + 3)
Oscilatorno kretanje: karakteristike, parametri (period, frekfencija), klasifikacija. (P)
Harmonijske oscilacije - sila, jednačina kretanja, potencijalna energija, zakon održanja energije (potencijalna jama). (R)
Slaganje harmonijskih oscilacija istog pravca i jednake frekvencije. Harmonijska analiza. (R)
Prigušene oscilacije. Prinudne oscilacije, uslov za podržavanje, rezonancija. (R)
Matematičko i fizičko klatno. (P)
Demonstracioni ogledi:
Posmatranje oscilovanja tega obešenog o oprugu, procena perioda oscilovanja pomoću sekundomera ili metronoma.
Oscilovanje zvučne viljuške. Projekcija tela koje kruži.
Oscilovanje matematičkog klatna.
ELEKTRIČNE OSCILACIJE (5 + 3)
Oscilatorno strujno kolo - šema, funkcionisanje kola na osnovu zakona održanja energije, sopstvena frekvencija. Generator neamortizovanih strujnih oscilacija. (R)
Promenljiva (nestacionarna) struja - izvori, sinusni oblik struje, termogeni otpor, efektivna vrednost jačine struje i napona, Džulov zakon za nestacionarnu struju. (R) Biostruje.
Reaktivni otpor naizmenične struje (kapacitativni, induktivni). Impedansa RLC - kola. Transformator. (R) Elektrostimulacija.
Demonstracioni ogledi:
Snimanje naizmenične struje na osciloskopu.
Električna rezonancija LC - kola sa sijalicom.
MEHANIČKI TALASI, AKUSTIKA (8 + 4)
Mehanički talasi - vrste, osnovni parametri (fazna brzina, talasna dužina, frekvencija međusobna relacija), jednačina ravnog harmonijskog talasa. (P) Brzina talasa u raznim sredinama (R)
Hajgensov princip. Difrakcija. Odbijanje i prelamanje talasa. (R)
Slaganje talasa - koherentni talasi, interferencija, uslovi za maksimume i minimume u interferencionom polju. Stojeći talas. (R)
Akustika. Osnovni parametri (visina i boja tona, fizički i fiziološki intenzitet zvuka). (R) Spektar zvuka. Frekventne i energetske karakteristike. Fonendoskop. Fonokardiograf. Askultacione tehnike.
Ultrazvuk. Infrazvuk. Doplerov efekat (mehanički). Ultrazvučna dijagnostika trudnoće.
Demonstracioni ogledi:
Talasno kretanje poprečnih i uzdužnih talasa (talasnom mašinom).
Ogled za potvrdu Hajgensovog principa.
Stojeći talasi (sa gumenim crevom).
Superpozicija zvučnih talasa (pomoću mikrofona i osciloskopa).
ELEKTROMAGNETNI TALASI, OPTIKA (14 + 9)
Elektromagnetni talasi - priroda, emisija, brzina, gustina energije, spektar. Doplerov efekat (optički). (P)
Elektrografija, elektro-kardiografija. Endometrija. Radiotelemetrija. Skener.
Geometrijska optika - osnovni zakoni (4 zakona), totalna refleksija. Realni i imaginarni likovi. Svetlovodi. (P)
Optički elementi - ogledala (vrste, žiža, jednačina), prizma (ugao minimalnog skretanja), sočiva (vrste, žiža, jednačina tankog sočiva, nedostaci). (P)
Optički sistemi - oko, lupa. optički mikroskop (uvećanje, moć razlaganja). Elektronski mikroskop. Endoskopija.
Fotometrija - fotometrijske veličine (objektivne i subjektivne), spektralna osetljivost fotodetektora (oko), osnovna jednačina. (R)
Talasna optika, optički put svetlosti, interferencija (koherentna svetlost, interferencioni maksimumi i minimumi).
Difrakcija svetlosti. Difrakciona rešetka. (R)
Disperzija svetlosti - prizma, rešetka, vrste optičkih spektara.
Apsorpciona spektrometrija - apsorpcija svetlosti, Lambert-Berov zakon, parametri apsorpcione spektrometrije. (R)
Polarizacija svetlosti - stepen polarizacije, polarizacija pri odbijanju (Brusterov zakon) i prelamanju (Nikolova prizma), obrtanje ravni polarizacije. Saharimetar. (R)
Demonstracioni ogledi:
Klistronski oscilator - odbijanje i prelamanje elektromagnetnih talasa, Hercovi ogledi.
Formiranje lika kod sočiva i ogledala.
Laser kao izvor svetlosti.
Disperzija svetlosti (pomoću prizme).
LABORATORIJSKE VEŽBE (8 časova)
Ispitivanje zavisnosti perioda matematičkog klatna od njegove dužine.
Merenje impedance u serijskom RLC-kolu.
Određivanje žižne daljine i optičke moći sabirnih i rasipnih sočiva.
Određivanje talasne dužine monohromatske svetlosti pomoću optičke rešetke.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ELEMENTI KVANTNE OPTIKE (5+.3)
Toplotno zračenje - energijski procesi (emisija, apsorpcija, refleksija, transparencija), toplotna ravnoteža, model apsolutno crnog tela, zakoni zračenja apsolutnog crnog tela. (R)
Kvantna hipoteza. Plankov zakon zračenja. Masa, impuls i energija fotona. (P)
Interakcija fotona i elektrona - spoljašnji i unutrašnji fotoefekat, Komptonov efekat. (R)
Spoljašnji fotoefekat - zakoni fotoefekta, Ajnštajnova jednačina. (P)
Fotoćelija, fotomultiplikator.
Demonstracioni ogledi:
Fotoefekat (fotoćelija ili osvetljavanje cinkane pločice Voltinim lukom, elektrometar u kolu).
SVOJSTVA MIKROČESTICA (3 + 1)
Korpuskularno-talasni dualizam mikročestica - difrakcija elektrona. De Broljieva relacija. (P) Hajzenbergov princip, talasna funkcija.
Mikročestica u potencijalnoj jami (prolazak kroz potencijalnu barijeru). Linearni kvantni harmonijski oscilator.
ELEMENTI ATOMSKE FIZIKE (13 + 7)
Struktura atoma (kvantiranje poluprečnika orbita i energije elektrona u atomu vodonika), iz de Broljeve relacije, emisione spektralne serije vodonika. Optički spektri. (R)
Orbitalni momenti elektrona (moment, impuls, magnetni moment).
Sopstveni (spinski) momenti elektrona (moment impulsa, magnetni moment). Magnetni moment atoma.
Potpuni sistem kvantnih brojeva za elektron u atomu (glavni, orbitalni, magnetni i spinski). Pojam orbitale. Kvantiranje momenata i projekcija momenata na pravac spoljašnjeg magnetnog polja (orbitalnih i sopstvenih). Pauliev princip. Strukture energetskih nivoa. Periodni sistem elemenata.
Rendgenski zraci - način dobijanja, vrste (karakteristični i zakočni) svojstva. Difrakcija. Apsorpcija, fiziološki efekat, zaštita. Rendgenski aparati, primena u medicini.
Priroda atomskih, molekulskih i jonskih veza (Van der Valsove, jonske, kovalentne, metalne, vodonične). (R)
Elementi zonske teorije čvrstog stanja - energetski spektar elektrona u kristalu, energetska šema i popunjenost zona (provodnici, poluprovodnici, neprovodnici). Poluprovodnici - sopstveni, primesni n- i r-tipa). Poluprovodnička dioda i trioda (tranzistor). (R)
Luminescencija - mehanizam pojava (fluorescencija, fosforescencija), Stoksovo pravilo, kvantni prinos, luminescentna analiza. (R)
Kvantni generatori svetlosti - stimulisana emisija, inverzna naseljenost, konstrukcija lasera, vrste i svojstva. Holografija. Primena lasera u medicini. (R)
Demonstracioni ogledi:
Emisioni linijski spektri Hg-lampa, spektralne cevi, NaCl u plamenu. Optički spektroskop.
Ispravljanje naizmenične struje (pomoću poluprovodnika (diode) na oscioloskopu).
Svojstva laserske svetlosti - ugaona divergencija, monshromatičnost, linearna polarizacija.
ELEMENTI RELATIVISTIČKE FIZIKE (2 + 0)
Relativistički izrazi za impuls, masu i energiju. Zakon održanja mase i energije u relativističkoj fizici.
ELEMENTI NUKLEARNE FIZIKE (12 + 6)
Statička svojstva jezgra - sastav jezgra, redni i maseni broj, defekat mase, energija veze, specifična energija veze, stabilnost jezgra, nuklearne sile, modeli jezgra. (R)
Prirodna radioaktivnost - vrste raspada i pravila transformacije jezgra, energetske karakteristike, komponenti zračenja, gama-zraci, zakon radioaktivnog raspada, radioaktivni nizovi. (R)
Apsorpcija radioaktivnog zračenja, fiziološki efekat, zaštita.
Dozimetrija jonizujućeg i radioaktivnog zračenja. (R)
Detekcija radioaktivnog zračenja i elementarnih čestica - principi detekcije, Vilsonova komora, fotoemulzije (ploče i kocke), brojači (jonizaciona komora, Gajger-Milerov brojač, scintilacioni brojač). (R)
Nuklearne reakcije - mehanizam reakcije, simbolika obeležavanja, primena zakona održanja, defekat mase, energetski bilans reakcije. Primena izotopa u medicini. (R)
Akcelaratori naelektrisanih čestica - elektrostatički generator, ciklotron, betatron.
Klasifikacija nuklearnih reakcija (po mehanizmu, po vrsti inicijalnih čestica). Lančane reakcije (fisija i fuzija). Kontrolisana termonuklearna reakcija, reaktor. Nekontrolisana termonuklearna reakcija (A i X bomba). (R)
Elementarne čestice - svojstva (naelektrisanje, masa, spin, barionsko i leptonsko naelektrisanje), sistematizacija. Kvarkovi. Antimetrija, anihilacija anti-čestica. Kosmički zraci.
Demonstracioni ogledi:
Apsorpcija radioaktivnog zračenja pri prolazu kroz materijalnu sredinu.
Princip gasne detekcije zračenja - razelektrisanje elektrometra.
Detekcija zračenja GM-brojačem. Spintariskop. Delovanje zračenja na fotoemulziju.
Model Vilsonove komore.
FIZIKA MEGASVETA (3)
Astrofizika (predmet i metode istraživanja). Struktura vasione (sunčev sistem, galaktika, vasiona).
Kosmogonija (poreklo i razvoj nebeskih tela).
ZAVRŠNI ČAS (1)
Vrste uzajamnog delovanja u prirodi.
Fizička slika sveta. Fizika i filosofija.
LABORATORIJSKE VEŽBE (8 časova)
Kalibracija spektroskopa i merenje talasnih dužina spektra vodonika.
Određivanje karakteristika tranzistora.
Određivanje ugaone divergencije laserskog snopa.
Određivanje koeficijenta apsorpcije - gama-zračenja za olovo.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Koncepcija programa i nastave fizike
Koncept programa fizike, izbor sadržaja i načina njihovog strukturisanja određeni su sledećim postavkama:
- fizika se tretira kao jedinstvena prirodna nauka,
- nastavni sadržaji programa izabrani su po značaju koji im pridaje fizika na savremenom stepenu svog razvoja. Ukazano je na njihovu primenu, pretežno u medicini, veterini i farmaciji,
- elementi savremene fizike pripadaju svim celinama i nisu njihov izolovan deo,
- pri strukturisanju elemenata sadržaja programa daje se prioritet većim generalizacijama,
- nastavni program fizike u srednjoj školi strukturno se nadovezuje na nastavni program fizike osnovne škole.
Osnovna koncepcija omogućava da nastava fizike pruži celovit pogled na ovu eksperimentalnu egzaktnu nauku.
Metodičko ostvarivanje sadržaja programa u nastavi zahteva da nastavni proces bude prožet trima osnovnim fizičkim idejama: strukturom supstancije (molekulskom, atomskom i subatomskom), zakonima održanja (pre svega energije) i fizičkim poljima kao nosiocima uzajamnih delovanja. Dalji zahtev je da se procesi, gde god je to moguće, tumače makro i mikroprilaz. Slično tome metodički je celishodno uvođenje deduktivne metode i nužno je u nastavnom procesu kombinovati je sa metodom indukcije.
Fiziku je nužno predstaviti učenicima kao živu, nedovršenu nauku koja se neprekidno intenzivno razvija i menja. Zato je nužno istaći probleme koje fizika do danas nije razrešila.
Ovako formulisan koncept zahteva pojačano eksperimentalno zasnivanje nastavnog procesa putem demonstracionih ogleda, laboratorijskih vežbi i praktičnog rada učenika.
Posle izučavanja određenih tematskih celina, nužno je ukazati na primenu fizičkih principa u tehnici i za očuvanje životne sredine.
Pri obradi fizičkih osnova energetike potrebno je usmeriti učenike na štednju svih vrsta energije.
Obrade sadržaja programa
Sadržajno planiranje nastavne jedinice, vrši se po pravilu, na osnovu sledeće šeme:
- fizičke pojave (procesi),
- fizički pojmovi (karakteristike, veličine),
- fizički zakoni,
- teorijske predstave (modeli),
- praktični primeri.
Ako su u pitanju univerzalni zakoni, planiranje se vrši po šemi:
- fizički princip (formulacija),
- fizički eksperiment (koji potvrđuju princip),
- posledice principa,
- praktični primeri.
Demonstracije
Demonstracioni ogledi su sastavni deo obrade nastavnih sadržaja. U prvom redu pripremaju se ogledi predviđeni programom, ali mogu i oni koje ne sadrži program. Preporučuju se, takođe, nastavni filmovi, statička projekcija i slično.
Zadaci
Računske, eksperimentalne i grafičke zadatke treba koristiti pri obradi novih sadržaja, obnavljanju gradiva i produbljivanju obrađenih sadržaja.
Laboratorijske vežbe
Ove vežbe su obavezni deo nastave. Realizuju se tako da se odeljenje deli na dve grupe (po mogućnosti sa nekim drugim predmetom).
Na svakom radnom mestu treba da radi najviše tri učenika.
Obnavljanje i utvrđivanje obrađenih sadržaja
Posle neposrednih obrada nastavnih jedinica i tematskih celina planiraju se i časovi (ili delovi časa) za obnavljanje i utvrđivanje obrađenih sadržaja uz kombinovanje različitih metodičkih postupaka.
Na kraju svakog polugodišta moguće je dati test.
Dodatni rad
Za učenike natprosečnih sposobnosti organizuje se dodatni rad sa po jednim časom nedeljno u svakoj godini srednjeg obrazovanja navedenih struka.
CILJEVI I ZADACI
Cilj nastave hemije je da učenici steknu produbljena znanja iz hemije (opšte, neorganske i organske) neophodna za naučno tumačenje i razumevanje pojava i promena u prirodi i na taj način steknu osnovna znanja potrebna za profesionalan rad.
Zadaci nastave su:
- sticanje širih i produbljenih znanja o strukturi supstance, hemijskim elementima, neorganskim i organskim jedinjenjima;
- usvajanje osnovnih znanja o principima hemijske tehnologije i značaju proizvoda hemijske industrije;
- sagledavanje značaja i mesto hemije i hemijske industrije s aspekata zaštite i unapređivanja radne i životne sredine;
- ovladavanje osnovnim znanjima neophodnim za razumevanje i primenu proizvoda hemijske industrije u svakodnevnom životu;
- postupno upoznavanje metoda hemijskih istraživanja;
- razvijanje kritičke i stvaralačke mašte putem eksperimentalne nastave formiranjem pravilnog odnosa prema radu;
- razvijanje pozitivnih osobina ličnosti, kao što su: tačnost, preciznost, sistematičnost, urednost, upornost, odgovornost, smisao za samostalan rad i kritičnost;
- razvijanje sposobnosti za naučnu aktivnost i umenja da samostalno uče (posmatraju, eksperimentišu i razmišljaju o tekstu udžbenika i stručne literature);
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje, 60 časova teorije + 10 vežbi)
SADRŽAJI PROGRAMA
MATERIJA (2)
Vrste materije. Smeše i čiste supstance. Odvajanje čistih supstanci. Elementi i jedinjenja.
ATOMSKA STRUKTURA MATERIJE (10)
Agregatna stanja materije - molekuli i atomi. Atomska masa i atomski broj. Struktura atoma. Izotopi. Relativna atomska masa. Energetski nivoi elektrona i atomske orbitale. Izgradnja elektronskog omotača atoma. Paulijev princip isključenja i izgradnja periodnog sistema. Periodične osobine elemenata i energija jonizacije. Afinitet prema elektronima. (P)
Demonstracioni ogledi:
Reaktivnost elemenata Ia grupe, bojenje plamena.
Reaktivnost elemenata VIIa grupe.
Promenljivost svojstava elemenata II periode.
HEMIJSKA VEZA, MOLEKULI I KRISTALI (11)
Tipovi hemijskih veza. Kovalentna veza. Polarnost hemijske veze. Polarnost molekula, dipolni moment. Molekulski kristali. Atomski kristali. Jonska veza. Metalna veza. Jonski kristali. Vodonična veza. Formule jedinjenja. (R)
Demonstracioni ogledi:
Rastvaranje vodonika i hlorovodonika u vodi i provođenje struje kroz ove rastvore.
Reakcija amonijaka s vodom i hlorovodonikom.
Sublimacija joda.
Nastajanje kristala natrijum-hlorida.
Elektroprovodljivost čvrstog i rastopljenog kalijum-nitrata.
HEMIJSKE REAKCIJE (16)
Kvantitativno značenje simbola i formula. Relativna molekulska masa, mol, molarna masa i molarna zapremina. Stehiometrijska izračunavanja.
Kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju. Energetske promene u hemijskim reakcijama (egzotermne i endotermne reakcije, reakciona toplota). Brzina hemijske reakcije. Uticaj prirode reaktanata, koncentracije (zakon o dejstvu masa), temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije. Povratne i nepovratne hemijske reakcije. Hemijska ravnoteža. Konstanta ravnoteža. Činioci koji utiču na hemijsku ravnotežu. Le Šateljeov princip. Primena hemijske ravnoteže u hemijskoj tehnologiji. (R)
Demonstracioni ogledi:
Dejstvo metanske kiseline različite koncentracije i temperature na iste zapremine bromne vode.
Razlaganje vodonik-peroksida.
VEŽBE (4)
Uticaj koncentracije, temperature i prirode reaktanata na brzinu hemijske reakcije. (3)
Uticaj koncentracije na hemijsku ravnotežu. (1)
RASTVORI (12)
Disperzni sistemi. Pravi rastvori. Rastvorljivost. Količinska koncentracija.
Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija. Stepen disocijacije. Konstanta disocijacije. Jaki i slabi elektroliti. Jonske reakcije. (P)
KOLOIDNI RASTVORI (P)
Demonstracioni ogledi:
Određivanje električne provodljivosti vodenih rastvora: amonijaka, amonijum-hlorida, glacijalne etanske kiseline, razblaženog rastvora etanske kiseline i natrijum-hlorida.
Reakcija bakar(II)-sulfata sa gvožđem.
VEŽBE (3)
Pripremanje rastvora određene koncentracije.
Reakcija sulfatne kiseline sa karbonatima i acetatima.
OKSIDACIONO-REDUKCIONE REAKCIJE (6)
Osnovni pojmovi redoks-reakcija. Redoks-potencijal i oksidacioni broj. Naponski niz metala. Hemijski izvori električne struje. Korozija. Elektroliza. (P)
Demonstracioni ogledi:
Elektroliza cink-jodida.
KISELINE I BAZE (13)
Pojam kiselina i baza. Protolitička teorija kiselina i baza. Protolitička ravnoteža u vodi. Vrednosti pH. Jačina kiselina i baza. (P)
VEŽBE (3)
Određivanje pH vodenih rastvora: hlorovodonika, natrihidroksida, amonijaka, etanske kiseline, natrijum-karbonata, amonijum-hlorida, natrijum-hidrogen-karbonata, natrijum-acetata i amonijum-acetata univerzalnim indikatorom. Dobijanje aluminijum-hidroksida, ispitivanje njegove rastvorljivosti u kiselinama i bazama.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
VODONIK (2)
Vodonik, izotopi. Jedinjenja vodonika. Voda.
Demonstracioni ogledi:
Dejstvo molekulskog i atomskog vodonika na kalijum-permanganat.
Redukcija bakar(II)-oksida vodonikom.
ELEMENTI Ia GRUPE PERIODNOG SISTEMA (4)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Jedinjenja: natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid, natrijum-karbonat sa proizvodnjom i kalijum-nitrat. (R)
Demonstracioni ogledi:
Reakcije natrijuma i kalijuma s vodom.
ELEMENTI IIa GRUPE PERIODNOG SISTEMA (4)
Opšta svojstva elemenata u grupi, poređenje sa alkalnim metalima, odstupanja kod berilijuma. Magnezijum i kalcijum. Jedinjenja: magnezijum-karbonat, kalcijum-oksid i hidroksid sa proizvodnjom; kalcijum-karbonat, kalcijum-sulfat. (R)
Demonstracioni ogledi:
Redukcija ugljenik (IV)-oksida magnezijumom.
ELEMENTI IIIa GRUPE PERIODNOG SISTEMA (6)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Aluminijum. Proizvodnja aluminijuma. Legure. Jedinjenja: oksid, hidrid, aluminati, dvogube soli. (R)
Demonstracioni ogledi:
Reakcija aluminijuma sa hloridnom kiselinom i natrijum-hidroksidom.
ELEMENTI IVa GRUPE PERIODNOG SISTEMA (6)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Ugljenik. Ugalj. Koks. Jedinjenja ugljenika: oksidi, karbidi, cijanidi. Silicijum. Silikati. Osnovne karakteristike procesa proizvodnje silikatnih materijala - staklo, keramika, cement.
Kalaj, olovo i njihova jedinjenja u pregledu. (R)
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje čađi.
Dobijanje i ispitivanje svojstva ugljenik(IV)-oksida.
ELEMENTI Va GRUPE PERIODNOG SISTEMA (10)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Azot. Jedinjenja azota: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli. Proizvodnja amonijaka i nitratne kiseline. Fosfor. Jedinjenja fosfora: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli. Veštačka đubriva. (P)
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstva azota, amonijaka i nitratne kiseline.
ELEMENTI VIa GRUPE PERIODNOG SISTEMA (7)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Kiseonik. Ozon.
Sumpor. Jedinjenja sumpora: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli. Proizvodnja sulfatne kiseline. (R)
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstva sumpor(IV)-oksida.
Dejstvo razblažene sulfatne kiseline na gvožđe, cink, bakar i olovo.
ELEMENTI VIIa GRUPE PERIODNOG SISTEMA (7)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Fluor. Hlor. Brom. Jod. Halogenovodonične i kiseonične kiseline i njihove soli. Proizvodnja hloridne kiseline. (P)
Demonstracioni ogledi:
Reakcija hloridne kiseline sa kalcijum-karbonatom i natrijum-acetatom.
Beljenje hlornim krečom.
ELEMENTI VIIIa (NULTE) GRUPE PERIODNOG SISTEMA (1)
Opšta svojstva elemenata u grupi.
PRELAZNI METALI (21)
Opšta svojstva prelaznih metala; građenje kompleksa. Priprema sirovina i princip proizvodnje metala.
Elementi VIII grupe. Gvožđe. Važnija jedinjenja. Proizvodnja gvožđa i čelika.
Kobalt i nikal i njihova važnija jedinjenja u pregledu.
Hrom i mangan i njihova važnija jedinjenja u pregledu. Bakar, srebro i važnija jedinjenja. Cink. Živa i važnija jedinjenja. (R)
LANTANOIDI I AKTINOIDI (2)
Opšta svojstva. Jedinjenja.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
STRUKTURA I REAKCIJE ORGANSKIH MOLEKULA (10)
Svojstvo ugljenikovog atoma. Struktura organskih molekula.
Molekulska geometrija. Funkcionalne grupe - klasifikacija organskih jedinjenja. Homolitičko i heterolitičko raskidanje hemijske veze. Reaktivnost organskih molekula: brzina i red hemijskih reakcija. Aktivaciona energija. Homogena i heterogena kataliza. Energetske karakteristike organskih reakcija: unutrašnja energija, entalpija hemijske reakcije. Hesov zakon. Entalpija stvaranja jedinjenja. Entropije hemijske reakcije. Slobodna energija - spontanost procesa. (R)
ALKANI (4)
Struktura. Sigma molekulske orbitale. Strukturna izomerija, homologni niz. Nomenklatura. Predstavnici. Cikloalkani. Fizička svojstva alkana. Halogenovanje alkana. Dobijanje nafte, zemnog gasa. Prerada nafte, zemnog gasa. Prerada nafte, tečna goriva. (P)
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava metana.
STEREOHEMIJA ORGANSKIH MOLEKULA (4)
Dužina veze i uglovi. Rotacija oko jednostruke veze. Prostorni raspored cikličnih jedinjenja. Teorija napona. (R)
ALKENI (5)
Dvostruka veza kod alkena. Pi molekulske orbitale. Homologni niz. E, Z- (cis, trans)-izometrija. Nomenklatura. Predstavnici. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije alkena: mehanizam adicije i polimerizacije. Polieten. Dieni, struktura i reaktivnost. Butadien i izopren. Upotreba alkena i alkadiena: plastične mase, polietenska i polipropenska vlakna, kaučuk, guma, lepkovi. (P)
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i svojstva etena. Oksidacija etena kalijum-permanganatom. Polimerizacija stirena.
ALKINI (3)
Trostruka veza kod alkina. Homologni niz. Nomenklatura. Predstavnici. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije alkina, adicija. Upotreba alkina. (P)
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava etina.
AROMATIČNI UGLJOVODONICI (4)
Struktura benzena. Aromatičnost. Nomenklatura. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije aromatičnih ugljovodonika, mehanizam supstitucije. Mono- i polisupstituisani derivati benzena. Izomerija polisupstituisanih derivata benzena. Policiklični aromatični ugljovodonici. (P)
Demonstracioni ogledi:
Reakcije benzena: halogenovanje i nitrovanje.
HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA (2)
Struktura i nomenklatura. Predstavnici. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije. Upotreba. Insekticidi. (R)
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje prisustva halogena u ugljovodonicima.
OPTIČKA IZOMERIJA (3)
Molekulski hiralitet: optička aktivnost, enantiomeri, racemati. Konstitucija, konfiguracija. Stereohemijski tok hemijskih reakcija: nukleofilne supstitucije kod RX, elektrofilne adicije na S = S. (R)
ALKOHOLI I FENOLI (5)
Svojstva OH grupe. Struktura i nomenklatura alkohola. Mono, di- i polihidroksilni alkoholi. Položajna izometrija. Dobijanje alkohola. Fizička svojstva alkohola. Reakcije alkohola: nastajanje alkoholata i estara, dehidratacije, oksidacije. Metanol, etanol, etilen-glikol, glicerol. Struktura, nomenklatura i fizička svojstva fenola. Dobijanje i reakcije fenola. (P)
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje primarne i sekundarne alkoholne grupe ksantogenskom reakcijom. Dobijanje alkoholata. Dobijanje etil-nitrata. Dokazivanje fenola gvožđe(III)-hloridom. Dobijanje natrijum-fenolata, dejstvo CO2. Reakcije fenola s bromnom vodom.
ETRI (2)
Struktura, nomenklatura, fizička svojstva, predstavnici i upotreba. Reakcije etara. (R)
Demonstracioni ogledi:
Reakcija etara s koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom i hidroliza proizvoda.
ALDEHIDI I KETONI (6)
Svojstva S = O grupe. Struktura i nomenklatura. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije: nukleofilna adicija i reakcije s Grinjarovim reagensima, oksidacija, redukcija, kondenzacione reakcije. Metanal, etanal i propanon - upotreba. (P)
Demonstracioni ogledi:
Oksidacija aldehida Felingovim i Tolensovim rastvorom. Jodoformska reakcija.
KARBOKSILNE KISELINE I DERIVATI (8)
Svojstva -COOH grupe. Struktura i reaktivnost. Klasifikacija i nomenklatura. Monokarbonske kiseline. Polikarbonske kiseline. Supstituisane kiseline: hidroksi i amino. Funkcionalni derivati kiselina: soli, halogenidi kiselina i fozgen, anhidridi, nitrili. Estri. Poliestri. Amidi i karbamid. Poliamidi. (P)
Demonstracioni ogledi:
Oksidacija metanske kiseline. Reakcije metala i organskih kiselina. Dobijanje estara.
AMINI I NITRO-JEDINJENJA (4)
Svojstva -NH2 grupe. Struktura, nomenklatura, fizička svojstva i reakcije amina. Najlon 6,6. Aromatični amini, anilin. Svojstva -NO2 grupe (R)
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje anilina.
ORGANSKA JEDINJENJA SA SUMPOROM (2)
Tioli, sulfidi. Sulfonske kiseline.
HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA (2)
Nomenklatura osnovnih predstavnika. Aromatičnost, baznost, kiselost. Furfural, pirol, piridin. Prirodne organske boje. (R)
METODE ZA IZOLOVANJE I DETEKCIJU ORGANSKIH JEDINJENJA (6)
Metode izolovanja i prečišćavanja organskih jedinjenja. Hromatografske metode. Osnovi spektroskopskih metoda: IC i NMR. (R)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Prema programu obrazovno-vaspitnog rada predviđena je obrada i posvećena posebna pažnja opštem delu hemije, bez čijeg bi poznavanja bilo nemoguće šire razumevanje hemijskih procesa. Ovi sadržaji treba da posluže kao solidna teorijska osnova za dalje izučavanje neorganske, organske i biohemije,
Izbor tema iz pojedinih oblasti hemije izvršen je tako da program predstavlja logičnu celinu i obezbeđuje postupno i sistemsko usvajanje neophodnih znanja potrebnih učenicima.
Na osnovu odabranih naučnih sadržaja učenici stiču znanja o strukturi materije i zavisnosti osobine materije o strukturi. Izučavanje i kvalitativno tumačenje hemijskih promena i reakcija zasniva se na energetskom pristupu. Učenici upoznaju savremenu hemijsku tehnologiju, osposobljavaju se za praktičnu primenu znanja i zaštitu životne sredine.
Uz svaku temu programa dat je i orijentacioni broj časova koji ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije pojedinih celina, odnosno tema. Ovaj fond časova je okvirnog karaktera i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u odeljenju. U realizaciji programa treba se pridržavati navedenog redosleda tema.
Pošto se program nadovezuje na program hemije za osnovno vaspitanje i obrazovanje, pri izradi programa pošto se od važnijih činjenica i zakona koje su učenici već obrađivali. Pristup obradi je, međutim, različit. U osnovnom vaspitanju i obrazovanju pristup pojedinim temama bio je, pretežno, induktivan, generalizacije su se izvodile na osnovu saznanja do kojih su učenici došli samostalnim ili grupnim eksperimentalnim radom, dok se sada, u skladu sa razvojem apstraktnog mišljenja učenika, pristup menja, postaje sve više deduktivan.
Na ovom stupnju obrazovanja daju se tumačenja na bazi talasno-mehaničkog modela atoma. Tip veza se određuje polazeći od vrednosti za elektronegativnost, dok je merilo reaktivnosti energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Tumačenja vezana za ponašanje kiselina i baza daju se protolitičkom teorijom. Proširen je pojam oksidodedukcije. Pri razradi pojma kiselina i baza, oksidacionog i redukcionog sredstva, učenicima se ukazuje na činjenicu da su ti pojmovi relativni, da kiselina može da bude i baza, da oksidaciono sredstvo može da bude i redukciono sredstvo, zavisno od reakcije u kojoj učestvuje. Pri obradi hemijskih reakcija ističe se da je njihovo poznavanje uslov za usvajanje osnova hemijske tehnologije, ukazuje se na njihov značaj ne samo za hemijsku proizvodnju - primenjenu hemiju, već i na promet materija u živim organizmima. Posebna pažnja posvećuje se strukturi organskih jedinjenja.
Pri izlaganju naučnih činjenica nastavnici treba da vode računa o jedinstvenosti i interdisciplinarnosti nastavnih principa u prirodnim naukama, kako bi učenici shvatili povezanost pojava i procesa u prirodi i njihovu međusobnu zavisnost i uslovljenost. Hemijske zakonitosti treba da se izučavaju u sklopu prirodnih zakonitosti. Redosled programskih sadržaja omogućava postepeno izgrađivanje učenikovog shvatanja, kao i formiranje uverenja o materijalnosti sveta, o hemijskom kretanju materije, o neodvojivosti materije, prostora i vremena.
U sadržajima programa ukazano je na evoluciju pojmova (pojam atoma, pojam elementa, pojam oksidacije i redukcije, pojam kiseline i baze), kako se formira uverenje da naša saznanja nisu konačna i da će nauka davati nove definicije pojmova i nova tumačenja.
Periodni sistem elemenata i zakon periodičnosti, periodičnost gradnje elektronskih omotača i periodičnost promena hemijskih svojstava elemenata koriste se za prikazivanje zavisnosti kvalitativnih osobina od kvantitativnih karakteristika. Ukazuje se na jedinstvo suprotnosti u atomu, jedinstvo materije u prirodi.
Prilikom realizacije programa osnovno polazište predstavljaju zadaci predmeta i opredeljenje da učenici pretežno dolaze do saznanja na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem, te je realizacija navedenih ogleda, najčešće pri usvajanju novih nastavnih sadržaja, obavezna. Oglede demonstrira nastavnik ili se realizuju grupnim radom učenika ukoliko postoje odgovarajući uslovi.
Nastava hemije potpomaže razvitak saznajnih mogućnosti učenika, doprinosi razvijanju sposobnosti posmatranja, mašte i mišljenja učenika. Zato nastava hemije mora biti eksperimentalna. Nedopustiva je greška ako se misli da se nastava može izvoditi samo verbalnom metodom.
Realizacija vežbi u školskoj laboratoriji je, isto tako, obavezna. Vežbe izvode učenici individualno, ili grupno, pod kontrolom nastavnika. Pošto se vežbe, u I razredu, organizuju za deo (polovinu) odeljenja, potrebno je rasporedom časova za vežbe predvideti dva vezana časa (blok), a nastavnik će se, zavisno od prirode eksperimenta, opredeliti za rad sa istom ili sa drugom grupom učenika. Učenike treba osposobljavati u rukovanju priborom i mernim instrumentima, uvoditi ih postupno u metode ispitivanja prirodnih pojava.
Prilikom izvođenja eksperimenta učenici se osposobljavaju da posmatraju, da svesno usmeravaju pažnju na objekat, pojavu ili proces posmatranja, pribavljajući kvantitativne i kvalitativne podatke. Tokom izvođenja ogleda, treba nastojati da se razvija intenzivna misaona aktivnost učenika - komparacija, identifikacija, diferencijacija, analiza, sinteza, generalizacija i klasifikacija. Ona uslovljava izvođenje zaključaka i uočavanje zakonitosti u hemijskim pojavama i reakcijama, te je neophodno da se učenici u tome osamostaljuju. Misaonom aktiviranju doprinose i problemski koncipirani ogledi, računski zadaci i zalaganja da se rezultati ogleda, usmeno ili pismeno, precizno interpretiraju.
Računski zadaci su najsvrsishodniji kada su vezani za ogled, no njima je potrebno posvetiti punu pažnju i pri obradi teorijskih sadržaja kao i pri koncipiranju pismenih vežbi.
Učenici treba da vode dnevnik rada u kome razrađuju materiju koju su obrađivali na vežbama.
Kontrolni zadaci primenjuju se najmanje dva puta godišnje radi proveravanja i vrednovanja uspešnosti odabrane i primenjene metode u realizaciji odrođene teme ili oblasti i radi samokontrole nastavnika i provere znanja učenika.
Ostvarivanje nastave u hemijskoj laboratoriji (kabinetu) uz korišćenje nastavnih sredstava, navedenih u Normativu opreme, neophodan je uslov za efikasno izvođenje obrazovno-vaspitnog rada i ostvarivanje programskih zadataka.
Pri obradi hemijskih elemenata i jedinjenja posebnu pažnju posvetiti onima koji su od značaja za područje rada.
OBRAZOVNI STANDARDI
Pri određivanju minimuma znanja, veština i navika moraju se uzeti u obzir oni sadržaji programa (teorijski sadržaji) i veštine i navike (sadržaji laboratorijskih vežbi) bez kojih učenik nije u mogućnosti da prati program narednog razreda.
Ključne sadržaje teorijskog dela nastave treba obraditi na nivou razumevanja i nivou primene.
Sadržaje programa I razreda (Atomska struktura materije, Hemijska veza i Hemijske reakcije) treba obraditi na nivou razumevanja (R). Ovaj nivo obrazovnih zahteva iziskuje od učenika da budu osposobljeni da gradivo koje su učili reorganizuju, tj. da određene činjenice, pojmove i principe samostalno objasne, analiziraju i dovode u vezu u kojoj nisu bile neposredno ili eksperimentalno date. Razumevanje uključuje u sebe i prethodni nivo - reprodukovanje.
Na nivou primene (P) treba obraditi: energetske nivoe elektrona i atomske orbitale s i r, izgradnju elektronskog omotača, a periodni sistem treba da služi kao instrument u nastavi. Ovaj nivo iziskuje od učenika da budu osposobljeni da određene generalizacije, principe i zakonitosti primenjuju u rešavanju teorijskih i praktičnih problema koji su za njih u saznajnom pogledu novi. Nivo primene u sebe uključuje i prethodne nivoe reprodukovanja i nivo razumevanja. Realizaciju sadržaja programa vežbi treba usmeriti ka sticanju veština (učenici treba da usvoje pravila za rad u hemijskoj laboratoriji) - nivo primene. Pri obradi kvantitativne hemijske analize, svuda tamo gde je zgodno, znanja treba proveravati izradom problem-zadatka (računski zadaci).
Većina sadržaja programa treba obraditi, u I razredu, na nivou razumevanja, uz isticanje značaja hemije. Demonstracione oglede, predviđene programom, izvoditi problemskim pristupom, kako bi se kod učenika razvio interes za rešavanje datog problema. Ne insistirati na zapamćivanju velikog broja činjenica, naročito ne onih koje nisu u funkciji razumevanja i tumačenja pojava i promena iz svakodnevnog života. Na ovom smeru nastava hemije treba da podigne opštekulturni nivo svakog učenika, da shvate da je hemija svuda oko nas i da ukaže na puteve i načine otkrivanja "hemije" u životu, proizvodnji i radu čoveka i način sprečavanja zagađivanja životne sredine.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave biologije je da učenicima pruži opšta znanja koja se stiču usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja, uz korišćenje metoda svojstvenih naučnom pristupu, čime se kod učenika razvija kritičko mišljenje, težnja za otkrivanjem i proverom sposobnosti za razumevanje savremene nauke i tehnologije.
Izučavanjem biologije učenici produbljuju znanja koja su stekli u osnovnoj školi, osposobljavaju se za sticanje novih znanja i samoobrazovanje.
Izučavanjem biologije uporedo sa razvojem mišljenja kod učenika se formira naučni pogled na svet, pravilan stav prema prirodnoj sredini, njenoj zaštiti i unapređivanju.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje biologije ćelije, njenog hemijskog sastava, građe i funkcije ćelijskih organela;
- upoznavanje razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama i razlike između biljnih i životinjskih ćelija;
- upoznavanje ciklusa ćelija (amitoza, mitoza i mejoza);
- upoznavanje virusa, njihove građe, razmnožavanja i podela;
- upoznavanje opštih odlika bakterije, građe, građom, metabolizma, podele, razmnožavanja i ekologije;
- usvajanje pojmova i razumevanje zakonitosti u živom svetu i uslova života na našoj planeti;
- proširivanje znanja o podeli biljaka i životinja i o oblicima međusobnih odnosa;
- upoznavanje opštih karakteristika biljaka, (njihova klasifikacija i značaj);
- produbljivanje znanja o morfologiji organa skrivenosemenica, o ishrani živih organizama, o značaju fotosinteze za život, kao i o izvorima energije za živi svet;
- upoznavanje sa metodama biološkog istraživanja;
- upoznavanje sa eksperimentalnim životinjama i načinom uzgajanja eksperimentalnih životinja;
- upoznavanje sa načinom aplikacije aktivnih agenasa;
- upoznavanje sa uzimanjem tkiva ili organa za analizu;
- upoznavanje sa vrstama analiza i pripremanje tkiva ili organa za analizu;
- produbljivanje znanja o osnovnim pojmovima i principima ekologije;
- sticanje znanja o racionalnom i razumnom korišćenju prirodnih dobara;
- razvijanje ekološke svesti i ekološke kulture;
- sticanje saznanja o dužnostima i obavezama očuvanja prirodnih bogatstava i radom stvorenih vrednosti životne i kulturne sredine;
- upoznavanje i produbljivanje znanja o razviću životinja;
- upoznavanje sa gametogenezom:
- upoznavanje sa embriogenezom i organogenezom, postembrionalnim razvićem i ontogenetskim razvićem;
- produbljivanje znanja o organizaciji životinja;
- upoznavanje sa građom i funkcijom kao i razmnožavanjem značajnih predstavnika sistematskih kategorija beskičmenjaka;
- upoznavanje sa građom i funkcijom kao i razmnožavanjem značajnih predstavnika sistematskih kategorija hordata;
- sticanje znanja o osnovama molekularne biologije;
- upoznavanje sa nukleinskim kiselinama, građom, vrstama i značaju za živi organizam;
- upoznavanje sa mogućnostima intervenisanja i menjanja naslednog materijala;
- upoznavanje sa osnovnim principima nauke o nasleđivanju;
- sticanje znanja o genima, hromozomima, genotipu i fenotipu;
- sticanje znanja o genetičkom sastavu populacije i genetičkoj ravnoteži populacije;
- sticanje znanja iz genetike čoveka, o metodama izučavanja hromozoma čoveka;
- upoznavanje sa naslednim bolestima kao posledicama promena broja ili strukture hromozoma;
- sticanje znanja o posledicama ukrštanja u bliskom srodstvu;
- upoznavanje učenika sa savetovalištima za genetičko savetovanje i sa značajem ranog otkrivanja naslednih bolesti;
- sticanje znanja o oplemenjivanju biljaka i životinja, selekciji i značaju za poljoprivredu i stočarstvo;
- proširivanje osnovnih znanja o teoriji evolucije i savremenom objašnjenju evolucionih procesa;
- proširivanje znanja o poreklu i razvoju čoveka kao i perspektivi dalje evolucije čoveka.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OSNOVI CITOLOGIJE (20)
Biologija ćelije. Hemijski sastav ćelije, organska i neorganska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija.
Prokariotska i eukariotska ćelija.
Ćelijska membrana. Građa ćelijske membrane. Aktivnost membrane. Propustivljivost ćelijske membrane, pasivni transport. Aktivni prenos supstanci.
Jedro. Građa i uloga jedra. Jedrova membrana i jedrova plazma. Hromozomi, hromatin (organizacija hromatina, DNK, histoni, RNK, nehistonski proteini). Jedarce.
Ćelijske organele. Citoplazma. Ribozomi. Polizomi. Citoplazmatične membrane (endoplazmatične mreže; goldžijev sistem; lizozomi; specifične granule). Plastidi. Mitohondrije. Centrozom. Citoskelet.
Razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Razlike između biljne i životinjske ćelije.
Ciklus ćelije. Deoba ćelije: amitoza, mitoza i mejoza.
Vežba: Metode izučavanja ćelije pomoću svetlosnog i elektronskog mikroskopa i druge metode.
VIRUSI (4)
Poreklo i značaj. Morfologija virusa. Hemijski sastav. Razmnožavanje virusa. Podela virusa. Značaj virusa.
BAKTERIJE (6)
Opšte odlike bakterija - građa i hemijski sastav bakterijske ćelije. Promet materija u bakteriji. Oblici i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija, ekologija i rasprostranjenost. Bakterije izazivači bolesti biljaka, životinja i ljudi.
RAZNOVRSNOST ŽIVOG SVETA (1)
Uslovi života na našoj planeti; savremena podela biljaka i životinja; razlike među biljkama i životinjama; oblici međusobnih odnosa biljaka i životinja.
RAZNOVRSNOST BILJNOG SVETA (4)
Opšte karakteristike i klasifikacija biljaka, medicinski i privredni značaj biljaka.
MORFOLOGIJA ORGANA SKRIVENOSEMENICA (6)
Biljni organi (koren, izdanak, stablo, list, cvet, cvasti, plod, seme).
KRATAK PREGLED ISTORIJE UPOTREBE BILJAKA U LEČENJU (1)
Osvrt na važnost biljnih lekovitih sirovina u prošlosti. Kratak pregled istorije upotrebe biljaka u lečenju kod nas. Berba i sušenje lekovitog bilja.
BIOLOŠKO ISPITIVANJE NA EKSPERIMENTALNIM ŽIVOTINJAMA (14)
Šta su eksperimentalne životinje i koje se najčešće koriste (miš, pacov, kunić, mačka, pas).
Način uzgajanja eksperimentalnih životinja (temperatura, vlažnost, i dr. uslovi).
Biološke odlike eksperimentalnih životinja (puls, temperatura, disanje i dr.) i najprikladniji modeli sa farmakološko, histološko i toksikološko ispitivanje agenasa.
Načini aplikacije aktivnih agenasa.
- indirektna primena (oralna)
- direktna primena (venski, mišićni, potkožni, peritonealni, kutani).
Način uzimanja uzoraka pre žrtvovanja životinja.
Žrtvovanje životinja i uzimanje organa ili tkiva.
Pripremanje tkiva ili organa za analizu.
Vrste analize (histološke, pato-histološke, biohemijske i fizičko-hemijske).
Farmakološko toksikološka dokumentacija mora da sadrži podatke o:
- akutnoj toksičnosti nakon jednokratne primene,
- opštoj toksičnosti i višekratnoj primeni,
- teratogenosti i dr. toksičnim dejstvima u doba fertiliteta i trudnoće,
- mutagenosti,
- kancerogenosti.
EKOLOGIJA I ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE (14)
I. Osnovni pojmovi i principi ekologije (8)
Definicija, predmet ispitivanja i značaj ekologije.
Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Odnos organizma i životne sredine.
Klasifikacija ekoloških faktora.
Limitirajući faktori.
Adaptacije na različite uslove života.
Životno stanište i pojam biotopa.
Pojam populacije i njene osnovne odlike.
Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija životnih zajednica. Suvozemne i vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane. Lanci i mreže lanaca ishrane. Ekološke piramide.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruženje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobražaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklusi u biosferi.
II. Zaštita i unapređivanje životne sredine (5)
Čovek i njegov odnos prema ostaloj neživoj i živoj prirodi.
Ekološke promene u prirodi pod dejstvom čoveka.
Promene fizičkih uslova sredine. Promene u sastavu živog sveta. Proces domestifikacije: domenstifikacija zemljišta, biljaka i životinja. Procesi urbanizacije i industrijalizacije. Genetički i zdravstveni efekti narušene i zagađene životne sredine.
Pojam, izvori i vrste zagađivanja i narušavanja životne sredine i mogućnosti zaštite. Izvori zagađivanja vode, vazduha, zemljišta i hrane. Sistemi praćenja stanja životne sredine.
Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora.
III. Zaštita prirode (1)
Problemi ugroženosti i zaštite žive i nežive prirode. Savremeni pristupi i mogućnosti zaštite ugrožene flore, faune i životnih zajednica. Mogućnosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
BIOLOGIJA RAZVIĆA (20)
Polne ćelije (gameti): ovogeneza i spermatogeneza.
Oplođenje. Spoljašnje i unutrašnje oplođenje; oviparnost, ovoviviparnost, viviparnost.
Vrste jajnih ćelija i način deobe (brazdanja) jajnih
Rani stupnjevi embriogeneze i organogeneza, morula, blastula, gastrula; klicini listovi osnove budućih organa; embrionalne indukcije; determinacija i diferencijacija embrionalnih ćelija.
Rast ćelija, organa i organizma.
Postembrionalno razviće: metamorfoza i regeneracija.
Ontogenetsko razviće: prenatalni period; preembrionalni, embrionalni i fetalni period; rađanje; neonatalni period; juvenilni period; prepubertalni i pubertalni period; adultni period.
Starenje: trajanje života kod biljaka i životinja.
Embrionalni razvoji (omotači).
MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA BESKIČMENJAKA (30)
Organizacija životinja. Tkiva, vrste i njihova karakteristika, organi, organski sistemi i organizam kao celina. Simetrija životinja. Principi naučnog klasifikovanja životinja, sistematske kategorije.
Eukariota. Protozoa, građa i funkcija jednoćelijskih organizama, klasifikacija, filogenija. Značaj protozoa.
Metazoa. Poreklo višećeličnosti.
Parazoa, plakozoa i sunđeri. Organizacija, klasifikacija.
Eumetazoa. Dupljari, odlike. Smena generacija kod knidarija, klasifikacija i značaj.
Pljosnati crvi. Odlike telesne organizacije, klasifikacija. Adaptacija na parazitski način života. Značajne parazitske vrste.
Organizacija nemertina i filogenetski značaj pljosnatih crva. Pseudocelomata, odlike, rasprostranjenje i značaj nematoda. Značajne parazitske vrste.
Celomata. Pojava i značaj celoma, pravci razvoja celomata.
Mekušci. Odlike, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
Prstenasti crvi. Odlike, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
Zglavkari. Odlike, klasifikacija sa kratkim odlikama glavnih grupa i rasprostranjenje.
Paukolike životinje. Odlike, klasifikacija. Otrovne vrste. Vrste značajne kao paraziti i vektori zaraznih oboljenja.
Rakovi. Odlike, klasifikacija i značaj.
Insekti. Odlike, rasprostranjenje, klasifikacija. Uloga insekata u humanoj i veterinarskoj medicini i ekonomiji prirode.
Bodljokošci. Odlike, rasprostranjenje, klasifikacija.
MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA HORDATA (20)
Hordate. Organizacija, poreklo i pravci evolucije i klasifikacija.
Tunikata i cefalohordata. Odlike, način života, klasifikacija i rasprostranjenje.
Uporedni pregled građe kičmenjaka.
Poreklo i razvoj riba. Klasifikacija, značaj.
Poreklo i razvoj vodozemaca. Adaptacija na kopneni način života, klasifikacija i značaj.
Poreklo i razvoj gmizavaca. Adaptacija na kopneni način života, klasifikacija i značaj.
Poreklo i razvoj ptica. Adaptacija na specifične načine života, klasifikacija i značaj.
Poreklo i razvoj sisara. Adaptivna radijacija sisara, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE (14)
Predmet i značaj izučavanja molekularne biologije. Molekulska osnova bioloških procesa. Interdisciplinarnost molekularne biologije.
Molekulske osnove nasleđivanja. Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Struktura i funkcija DNK kao molekulska osnova za očuvanje i prenošenje genetskih informacija. Replikacija DNK. Struktura RNK. Vrste i funkcije RNK.
Biosinteza belančevina. Genetički kod, transkripcija, translacija i biosinteza proteina. Uloga ribozoma u biosintezi proteina.
Geni. Definicija gena na molekularnom nivou. Molekulsko objašnjenje odnosa gena, proteina kao genskih proizvoda i genotipskih osobina.
Genetički inženjering. Mogućnosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala.
MEHANIZMI NASLEĐIVANJA (36)
Izvori genetičke varijabilnosti: mutacije i rekombinacije.
Mutacije gena: promene u strukturi genetičkog materijala; nastanak. Mutageni činioci sredine (fizički, hemijski i biološki).
Učestalost genetskih mutacija i njihov genotipski efekat.
MEHANIZMI POPRAVKE
Hromozomske mutacije (numeričke i strukturne aberacije hromozoma) i značaj za medicinsku genetiku.
Tipovi nasleđivanja.
Monogensko nasleđivanje - Mendelova pravila nasleđivanja kod biljaka, životinja i čoveka (monohibridno, dihibridno i polihibridno ukrštanje).
Vezani geni. Crossingover i rekombinacije gena (primeri).
Vezani geni čoveka. Mapiranje hromozoma čoveka.
Genetička struktura populacija.
Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacije.
Veštačka selekcija i oplemenjivanje biljaka.
Selekcija i oplemenjivanje životinja.
Naslednost i variranje osobina kod ljudi.
Nasledne bolesti.
Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja.
OSNOVNI PRINCIPI EVOLUCIONE BIOLOGIJE (20)
Abiogena evolucija i postanak organskih organskih sistema.
Postanak prvobitnih organizama.
Najvažniji stupnjevi u procesu evolucije života na Zemlji.
Filogenetski razvoj živih bića (biljaka i životinja).
Evolucione teorije.
Darvinizam i savremena objašnjenja evolucionih procesa.
Mehanizmi evolucionih procesa; mutacije, genetički drift, protok gena.
Prirodna selekcija.
Koevolucija u ekološkim sistemima.
Postanak vrsta i teorije specijacije.
Postanak evolucionih novina.
Poreklo čoveka.
Biologija i kultura u evoluciji čoveka.
Sociobiologija.
Uticaj čoveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavnim planom za veterinarskog tehničara predviđeno po dva časa biologije i to u I, II i III razredu.
Koncepcija nije mnogo izmenjena u odnosu na prethodni program. On je tako koncipiran da predstavlja nastavak programa biologije za osnovu školu i sa njim čini jedinstvenu celinu. Sadržaji programa imaju opšteobrazovni i opštestručni karakter i treba da doprinesu formiranju opšte kulture učenika. Istovremeno, struktura programa daje solidnu osnovu za bolje razumevanje programskih sadržaja stručnih predmeta.
Program je struktuiran tako da su pojedine oblasti podeljene na nastavne teme, koje predstavljaju logičke celine. Nastavne teme su raščlanjene na nastavne jedinice u okviru kojih se bliže određuju konkretni nastavni sadržaji. Broj u zagradi pored nastavne oblasti ili nastavne teme predstavlja orijentacioni broj časova za oblast ili temu u celini (obrada novog gradiva, vežbe, utvrđivanje, obnavljanje).
Za realizaciju programa veoma je važno dobro planiranje gradiva. Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnih) treba predvideti 60% časova za obradu novog gradiva a 40% za druge tipove časova. U toku realizacije programa potrebno je voditi računa o uzrastu učenika i njihovom prethodno stečenom znanju. Takođe je neophodno izvršiti korelaciju biologije sa hemijom i fizikom. Uspeh u realizaciji obrazovno-vaspitnih zadataka u nastavi biologije zavisi od primene odgovarajućih oblika i metoda rada i korišćenja adekvatnih nastavnih sredstava.
Za realizaciju časova obrade novog gradiva, utvrđivanja i obnavljanja najčešće se primenjuje frontalno-individualni oblik rada. Za časove vežbi koristi se grupni oblik rada, ali ako to vežba zahteva i postoje uslovi za to, može se primeniti rad u parovima ili individualni oblik rada. U nastavi biologije posebno mesto imaju metoda razgovora i diskusije, ilustrativno-demonstracione metode, metode eksperimenata i samostalan rad učenika. Nastavnik treba da odredi najbolju kombinaciju nastavnih metoda u skladu sa sadržajima programa, uzrastom učenika, njihovim znanjima i interesovanjima i uslovima u kojima se izvodi nastava. Podrazumeva se da se nastava biologije održava u kabinetu za biologiju ili u specijalizovanoj učionici.
Za realizaciju programa biologije neophodno je da škola obezbedi minimum nastavnih sredstava, što je predviđeno i regulisano Normativom. Isto tako, treba obezbediti saradnju sa drugim institucijama i stručnjacima koji u njima rade. Obrada nekih nastavnih jedinica ili vežbi može se izvesti u odgovarajućoj instituciji i biti poverena biologu specijalisti za određenu oblast.
Realizacija programa biologije zahteva od nastavnika punu angažovanost i permanentan rad na ličnom stručnom usavršavanju. U tome će mu pomoći dobra i savremena stručna literatura koju treba da poseduje i u školskoj i ličnoj biblioteci.
Uspešno savlađivanje gradiva zavisi i od pravilno određenih nivoa obrazovno-vaspitnih zahteva.
Obaveštenost kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva podrazumeva da učenici prepoznaju pojedine značajne činjenice, pojmove i procese, da umeju da ih opišu, ispričaju, ili navedu, što znači da ih reprodukuju u bitno neizmenjenom obliku. Zato broj činjenica, pojmova i procesa, kao i zakonitost koje se izlažu, ne smeju obimom opterećivati učenike. Na ovom nivou, uglavnom, treba dati činjenice koje su neophodne za razumevanje pojava, procesa i zakonitosti.
Razumevanje kao viši kvalitet znanja, uključuje i prethodni nivo. On se karakteriše sposobnošću učenika da stečena znanja reorganizuju tako da određene činjenice, pojmove i zakonitosti umeju da objasne, da ih analiziraju, dovedu u nove veze i odnose, kao i da umeju da interpretiraju gradivo u izmenjenom obliku.
Primena kao najviši nivo obrazovno-vaspitnih zahteva pretpostavlja da učenici budu osposobljeni za određena uopštavanja i primenu principa i metoda u rešavanju teorijskih i praktičnih problema.
Pravilno određivanje nivoa obrazovno-vaspitnih zahteva olakšaće nastavniku rad sa učenicima, praćenje njihovog napredovanja i omogućiti realnije vrednovanje rada.
I RAZRED
U I razredu izučavaju se osnovi citologije, virusi, bakterije, raznovrsnost biljnog sveta, sa lekovitim biljkama, i ekologija i zaštita životne sredine. S obzirom na kontinuiranost nastavnih sadržaja, ovde treba staviti akcenat na gradivo iz citologije, ali kako su u pitanju budući zdravstveni radnici, to i ostalim nastavnim oblastima treba dati odgovarajući značaj. Time se biologija stavlja u funkciju struke i omogućava lakše razumevanje nastavnih sadržaja stručnih predmeta.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da znaju hemijsku građu ćelije, u osnovnim crtama, građu i funkciju belančevina i nukleinskih kiselina, građu prokariotske i eukariotske ćelije i razlike među njima, građu i osnovne funkcije delova ćelije, ćelijski ciklus i, u osnovnim crtama, deobu ćelije; opšte karakteristike virusa i bakterija i njihov biomedicinski značaj. Treba da steknu osnovna znanja o biljkama a uz poznavanje gajenja lekovitog bilja, treba da znaju dobijanje i upotrebu čajeva. Ekologiju i zaštitu sredine treba tako da poznaju kako bi već na ovom nivou izradili ekološku svest i ekološku kulturu.
Na nivou razumevanja učenici treba detaljno da poznaju građu i funkcionisanje ćelije i ćelijskih organela, ćelijski ciklus, a deobu ćelije treba da izlažu uz crtanje i samostalno objašnjavanje; da upoznaju morfologiju, hemijski sastav i razmnožavanje virusa i bakterija i njihovu ekologiju; da poznaju principe sistematike biljaka, građu biljnih organa i ključne familije. Da poznaju pripremanje i upotrebu lekovitih biljaka kao i sastav osnovnih vrsta čajeva. Uz poznavanje ekoloških zakonitosti treba da razumeju i prihvate potrebu za zaštitom i unapređivanjem životne sredine.
Na nivou primene učenici treba da, u okviru citologije, razumeju suštinu pojava i procesa u ćeliji i da umeju samostalno i logički da ih objasne. Treba dobro da upoznaju ćelijske organele, da bi stečeno znanje primenili u užestručnim predmetima. Uz dobro poznavanje deobe ćelije treba da prepoznaju pojedine faze deobe na mikroskopskim preparatima. Stručno znanje o virusima i bakterijama treba da bude osnova za savladavanje gradiva iz mikrobiologije. U oblasti morfologije biljaka treba da raspoznaju različite vrste biljnih organa na prirodnom materijalu kao i predstavnike familija važnih za farmaceutsku izradu lekova od biljaka. Učenici na ovom nivou treba da nauče da samostalno prikupljaju lekovito bilje, da ga gaje i pripremaju. Suštinsko razumevanje ekologije kao nauke treba kod učenika da razvije punu odgovornost prema prirodi, njenoj zaštiti i unapređivanju.
Minimalni standard
Ocenu dovoljan (2) može da dobije učenik koji je savladao 60% gradiva na nivou obaveštenosti:
Hemijski sastav ćelije.
Razlike između prokariotske i eukariotske ćelije.
Osnovna građa eukariotske ćelije i procesi u njoj.
Virusi i bakterije - biomedicinski značaj.
Dobijanje i upotreba čajeva.
Osnovni elementi ekologije, zaštite i unapređenja životne sredine.
II RAZRED
U II razredu izučava se biologija razvića i morfologija i sistematika životinja. Biologija razvića se nastavlja na gradivo citologije a morfologiji i sistematici životinja je dat evolutivni i ekološki pristup sa posebnim osvrtom na biomedicinski značaj pojedinih životinjskih grupa.
Na nivou obaveštenosti učenici treba, u osnovnim crtama da savladaju biologiju razvića u celini, kako bi lakše usvojili gradivo iz genetike u trećem razredu; treba da nauče principe moderne sistematike životinja, da znaju osnovne karakteristike pojedinih grupa beskičmenjaka i kičmenjaka i dobro da poznaju parazite i vektore zaraznih oboljenja.
Na nivou razumevanja učenici treba dobro da poznaju faze razvića životinja i razumeju ontogenetsko razviće čoveka. Treba dobro da poznaju građu organizama i uoče usložnjavanje te građe kroz njihov evolutivni razvoj, da poznaju karakteristike osnovnih taksonomskih kategorija i predstavnike familija. Takođe, treba da razumeju da je način života organizama rezultat evolutivnih i ekoloških adaptacija. Ovo gradivo oni treba samostalno da izlažu.
Na nivou primene učenici treba u potpunosti da poznaju gradivo iz oblasti razvića životinja, kako bi mogli da izvuku generalizacije koje se odnose na razviće čoveka i da razumeju promene koje se javljaju tokom tog razvića. Treba da samostalno uoče suštinu evolutivnog razvoja životinja; da razumeju suštinu i značaj ekoloških i evolutivnih adaptacija i, na osnovu toga, razumeju postojanje osnovnih karakteristika taksonomskih grupa svih nivoa; da razumeju suštinu međusobne povezanosti i uzajamne zavisnosti organizama i sredine i tako shvate suštinu postojanja prirodnih zakonitosti.
Minimalni standard
Ocenu dovoljan (2) može da dobije učenik koji je savladao 60% gradiva na nivou obaveštenosti:
Polne ćelije. Gametogeneza.
Oplođenje. Rani stupnjevi embriogeneze.
Ontogensko razviće čoveka.
Organizacija životinja.
Tkiva, organi, organski sistemi životinja.
Principi sistematike životinja.
Ključne sistematske grupe beskičmenjaka i kičmenjaka, njihove karakteristike i predstavnici.
Paraziti i vektori zaraznih oboljenja.
III RAZRED
U III razredu izučavaju se osnovi molekularne biologije i osnovni principi genetike i evolucije sa posebnim osvrtom na genetiku i evoluciju čoveka. Ovako koncipiran program predstavlja sintezu prethodno stečenih znanja.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da shvate molekulske osnove bioloških procesa, da u osnovnim crtama, nauče biosintezu proteina i razumeju suštinu funkcionisanja gena. Time treba da savladaju osnovne mehanizme nasleđivanja i varijabilnosti osobina kod organizama i razumeju značaj mutagenih činilaca genskih i hromozomskih mutacija za humanu genetiku; da nauče mapiranje hromozoma kod čoveka i značaj za otkrivanje naslednih bolesti; da nauče osnovne nasledne bolesti; da nauče mogućnosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala. Na osnovu poznavanja osnovnih principa genetike treba da razumeju delovanje mehanizama evolucionih procesa; da nauče poreklo čoveka i shvate da evolucija čoveka, pored biološke, sadrži i sociološku i kulturološku komponentu.
Na nivou razumevanja učenici moraju da shvate suštinu procesa nasleđivanja i varijabilnosti osobina kod organizama i da to povežu sa biologijom razvića, evolucijom i ekologijom. To treba da bude osnov za razumevanje bioloških zakonitosti, odnosno suštine života. To podrazumeva da učenici dobro poznaju gradivo u celini i da mogu samostalno da ga izlažu.
Na nivou primene učenici treba da razumeju suštinu života, počev od molekularnog nivoa organizacije; shvate tok genetske informacije i suštinu razvoja osobina kao rezultat aktivnosti gena u određenim uslovima sredine; da na osnovu toga razumeju suštinu evolutivnih promena. Svoja znanja treba da koriste za rešavanje zadataka iz genetike. Isto tako, ta znanja treba da primene pri izučavanju stručnih predmeta.
Minimalni standard
Ocenu dovoljan (2) može da dobije učenik koji je savladao 60% gradiva na nivou obaveštenosti:
Molekulska osnova bioloških procesa.
Molekulske osnove nasleđivanja.
Geni. Mutacije.
Tipovi nasleđivanja osobina.
Izvori varijabilnosti osobina.
Nasleđivanje osobina kod čoveka. Nasledne bolesti.
Stupnjevi u procesu evolucije života.
Filogenetski razvoj biljaka i životinja.
Evolucione teorije: Darvinizam. Postanak vrsta.
Poreklo čoveka.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta anatomija i fiziologija jeste da pomogne učenicima da shvate život domaćih životinja kao savršen splet anabolitičkih i katabolitičkih biohemijskih procesa, da steknu znanja o tesnoj povezanosti životinjskog organizma i spoljašnje sredine i da razvije ljubav i humanost prema domaćim životinjama.
Zadaci nastave su:
- razvijanje neophodnih stručnih znanja o anatomskoj građi i funkciji organa i organizama kao celine;
- shvatanje da je znanje iz anatomije i fiziologije osnova za izučavanje svih stručnih predmeta;
- upoznavanje stvršenstva funkcija živog organizma u međusobnoj povezanosti nervno-hormonalnih veza;
- upoznavanje svih procesa reprodukcije.
(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje)
140 časova teorije
35 časova vežbi
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Značaj i podela anatomije i fiziologije.
CITOLOGIJA (3 + 1)
Građa i funkcija ćelije, ćelijskih organela, deoba ćelija.
HISTOLOGIJA (5+1)
Podela tkiva: epitelno, vezivno, mišićno i nervno. Regije životinjskog tela. (1 + 1)
OSTEOLOGIJA (10+4)
Postanak, razvoj i podela kostiju. Građa i veze kostiju. Kosti glave: kosti lobanje, kosti lica, zubi. Kosti trupa: kičmeni stub, rebra i grudna kost. Kosti prednjeg ekstremiteta i kosti zadnjeg ekstremiteta.
MIOLOGIJA (6 + 2)
Mišići glave, vrata, trupa, dijafragma, trbušni mišići.
Mišići prednjeg ekstremiteta i zadnjeg ekstremiteta. Fiziologija poprečno-prugastih i glatkih mišića.
TELESNE DUPLJE (1)
Grudna, trbušna i karlična duplja.
ANGIOLOGIJA (13+3)
Građa srca i krvnih sudova. Arterije i vene malog, velikog i fetalnog krvotoka. Hematopoezni organi.
Fiziologija krvi, funkcija uobličenih elemenata, zgrušavanje krvi, krvne grupe.
Fiziologija srca, funkcija krvnih sudova, krvni pritisak, puls. Funkcija kapilara, funkcija limfnog sistema, slezine i retikuloendotelijalnog sistema (RES-a).
NEUROLOGIJA (8+1)
Veliki mozak, mali mozak, moždano stablo, kičmena moždina, moždani nervi i nervi kičmene moždine.
Fiziologija perifernih nerava, funkcija centralnog nervnog sistema, refleksi (podela i osobine), nervni centri (osobine).
Fiziologija kičmene moždine, produžene moždine, malog mozga, srednjeg mozga, međumozga i velikog mozga. Vegetativni nervni sistem (osobine i funkcija).
ENDOKRINI SISTEM (8)
Hipofiza, tireoida, paratireoidne žlezde, nadbubrežne žlezde, pankreas.
Fiziologija endokrinog sistema. Hormoni (hemijski sastav i delovanje).
Funkcija hipofize, tireoidee, paratireoidnih žlezda, nadbubrežnih žlezda, gušterače, endokrina funkcija placente.
ESTEZIOLOGIJA (7+2)
Čulo mirisa, ukusa, vida, sluha i ravnoteže.
Fiziologija čula. Građa kože, dlake, papaka, kopita, roga.
Fiziologija kože. Mlečna žlezda (građa i funkcija), mleko (osobine i sastav).
ORGANI ZA VARENJE (14+4)
Usna duplja, jezik, pljuvačne žlezde, meko nepce, ždrelo, jednjak, želudac nepreživara, želudac preživara, tanko crevo, debelo crevo, čmar, jetra i gušterača (smeštaj, izgled i građa).
FIZIOLOGIJA VARENJA HRANE (15+3)
Uzimanje, žvakanje i natapanje hrane pljuvačkom, gutanje hrane i vode. Varenje hrane u želucu nepreživara. Varenje u želucu preživara: preživanje, podrigivanje, varenje hrane pod uticajem mikroflore i mikrofaune predželudaca. Pokreti predželudaca.
Varenje hrane u tankom crevu: pankreasni sok, žuč, crevni sok, pokreti tankog creva.
Varenje u debelom crevu, pražnjenje rektuma, izmet.
METABOLIZAM (10 + 2)
Metabolizam neorganskih materija, metabolizam ugljenih hidrata, promet masti, promet belančevina.
Fiziologija jetre, kvantitativni metabolizam, promet materija pri mišićnom radu.
Telesna temperatura i retermoregulacija.
Vitamini rastvorljivi u mastima i vitamini rastvorljivi u vodi.
ORGANI ZA DISANJE (4+1)
Nosna duplja, grkljan, dušnik, pluća.
FIZIOLOGIJA DISANJA (4+2)
Tip i frekvencija disanja, razmena gasova, regulacija disanja.
MOKRAĆNI ORGANI (7 + 2)
Bubrezi, mokraćovodi, mokraćna bešika, uretra. Fiziologija stvaranja i izlučivanja mokraće. Sastav i osobine mokraće, izlučivanje mokraće.
POLNI ORGANI (15 + 4)
Muški polni organi: semenik, pasemenik, semenovod, akcesorne polne žlezde, muški kopulacioni organ.
Ženski polni organi: jajnik, jajovod, materica, vagina, vulva.
Fiziologija reprodukcije: polna i priplodna zrelost, seksualni ciklus ženke, estrus, ovarijalni ciklus, ovogeneza, ovulacija, žuto telo. Jajovodni ciklus, materični ciklus.
Seksualni ciklus mužjaka: funkcija muških polnih organa, polna i priplodna zrelost, parenje, pokretanje muških i ženskih polnih ćelija u polnim organima ženke. Plodnost, oplođenje, razvoj embriona, posteljica.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ŽIVINE (8 + 2)
Osteologija, miologija, organi za krvotok, nervni sistem, organi za disanje, organi za varenje, mokraćni organi, organi za razmnožavanje, oplođenje, formiranje jajeta.
VEŽBE (35)
- mikroskopiranje ćelije (1)
- mikroskopiranje tkiva (1)
- uvežbavanje regija na telu (1)
- upoznavanje građe kosti: cevaste, kratke i pljosnate kosti (poprečni i uzdužni preseci). Prikaz osobina zglobova (1)
- uvežbavanje osobina kostiju glave (1)
- kosti trupa (osobine pršljenova, rebara i grudne kosti (1)
- vežbe kostiju ekstremiteta, pojedinačno i u sklopu kostura (1)
- mišići glave, vrata i trupa (1)
- mišići ekstremiteta (1)
- srce (slika i model) (1)
- srce (nativni preparat) demonstracija (1)
- slušanje srčanih tonova (1)
- pravljenje preparata razmaza krvi i bojenje krvnih zrnaca (1)
- prikaz centralnog nervnog sistema (šema, slika, model mozga i nativni preparat) (1)
- mlečna žlezda (model, slika, nativni preparat) (1)
- mlečna žlezda krave, koze, ovce, krmače i kobile (1)
- usna duplja, jezik, ždrelo, jednjak (slika, model, nativni preparat) (1)
- želudac nepreživara i preživara (slika, model, nativni preparat) (1)
- crevo: tanko i debelo (slika i nativni preparat) (1)
- jetra, gušterača (slika, model i nativni preparat) (1)
- uzimanje, žvakanje i gutanje hrane (prikaz na životinjama) (1)
- preživanje (prikaz na preživarima) (1)
- slušanje rada buraga i brojanje kontrakcija buraga (1)
- organi za disanje (model, slika i nativni preparat) (1)
- merenje frekvencije disanja (1)
- posmatranje tipa disanja (1)
- bubrezi, ureteri, mokraćna bešika, uretra (slika, model, nativni preparat) (1)
- najosnovnije fizičke i hemijske osobine mokraće (1)
- muški polni organi (slika i nativni preparat) (1)
- ženski polni organi (slika i nativni preparat) (1)
- estrus plotkinja i postupak pri veštačkom osemenjavanju (demonstracija) (1)
- mikroskopiranje sperme, spermatozoida na gotovom preparatu i jajne ćelije (nativni ili gotov preparat) (1)
- kosti, mišići, krvotok i nervni sistem živine (1)
- varenje, disanje i urogenitalni sistem živine (1)
- merenje temperature domaćih životinja (1).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta anatomija i fiziologija povezan je sa programima svih stručnih predmeta, a posebno sa predmetima: patologija. stočarstvo sa ishranom, porodiljstvo, hirurgija i higijena namirnica životinjskog porekla.
Prema tome, ovaj predmet je osnova za izučavanje svih predmeta veterinarske struke.
Sadržaji programa i ovoga predmeta dati su po poglavljima, tako da je za svako poglavlje predviđen okvirni fond časova i izvršena podela na tematske celine.
Izučavanjem histologije, osteologije i mijologije učenici stiču osnovna znanja o mikroskopskoj građi organizma.
Poznavanjem srca i krvotoka treba da shvate veoma važnu ulogu ovoga sistema u povezivanju svih životnih funkcija ćelija, tkiva, organa i organizma kao celine, konkretno kroz funkciju prenošenja kiseonika i ugljen-dioksida, hranljivih materija, toplote, vode, hormona, fermenata, vitamina, elemenata, odbrane organizma i niz drugih funkcija.
Shvatanjem metabolizma hranljivih materija i energije s jedne strane, i neurohormonalnog uticaja s druge strane, osvetljavaju procesi anabolizma i metabolizma u životinjskom telu.
Izučavanjem organa za varenje stiče se pojam o povezanosti i zavisnosti živih bića i spoljašnje sredine, kao i sposobnost organizma domaćih životinja da ugrađenu energiju hrane, putem varenja, usvoji i pretvori u kinetičku energiju: porast, tov, rad, mlečnost, proizvodnja mesa, vune, jaja itd.
Deo teoretske nastave u ukupnom fondu od 35 časova ostvaruje se u obliku vežbi i to:
- oblast citologije i histologije, mikroskopiranje ćelija i tkiva na gotovim preparatima ili sveže pripremljenim,
- osteologija - poznavanje najvažnijih osobina kostura i pojedinačnih kostiju,
- unutrašnji organi - vežbanjem uočiti osobine svih unutrašnjih organa, koristeći se nastavnim preparatima, modelima, šemama, anatomskim atlasom i udžbenikom.
Realizacija sadržaja programa treba da se obavi uz pomoć savremenih nastavnih metoda, i primenom odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje.
Za realizaciju nastavnih jedinica potrebno je da se nastavni proces odvija u kabinetu, koji raspolaže zbirkom učila, modela i preparata predviđenih normativnim aktom. Radi što aktivnijeg uključivanja učenika u nastavni proces, neophodno je da nastavnik za svaki čas, prema svom individualnom planu, izvrši blagovremeno pripremu potrebnih učila, pored lične temeljne pripreme za čas.
Potrebno je razvijati interes i ljubav učenika prema struci, na taj način što će sami, ili uz pomoć nastavnika, praviti anatomske preparate i druga učila.
Ukazati učenicima u svakoj prilici na povezanost teorije i veterinarske prakse.
Pri obradi pojedinih poglavlja. koja imaju izuzetnu važnost za izučavanje ostalih užestručnih predmeta, kao i veliku važnost za praksu, nastavnik mora da proveri koliko su znanja učenici usvojili, pa prema tome treba da uloži više vremena za utvrđivanje pređenog gradiva.
Ovde se, prvenstveno, misli na poglavlja: organa za varenje, metabolizam, srce i krvotok, polni organi, organi za disanje i mokraćni organi. Ostala poglavlja mogu se obraditi u nešto sažetijem vidu.
Planiranje nastave treba vršiti na sledeći način: godišnji program rada sačiniti prema programu i broju radnih nedelja u školskoj godini a mikro-plan (individualni) treba uraditi tako da se za teorijsko izlaganje planira 100 časova, za utvrđivanje 40 časova, za vežbe 35 časova. Putem obnavljanja treba vršiti i ocenjivanje učenika.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Sadržaji programa latinskog jezika identični su sa sadržajima programa ovog predmeta za obrazovni profil - poljoprivredni tehničar.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave zoohigijene je da učenici usvoje osnovna znanja iz oblasti obrazovanja higijene prostora, staja i životinja i da stečena znanja primene u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja i osposobljavanje učenika za održavanje higijene u stočarskoj proizvodnji;
- shvatanje značaja osnovnih ekoloških faktora za životinjske organizme;
- osposobljavanje učenika za uspešan rad na primeni opštehigijenskih i preventivnih mera u stočarstvu;
- osposobljavanje učenika za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje;
- sticanje znanja o specifičnim metodama sprovođenja zoohigijenskih mera u ratnim i drugim vanrednim uslovima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
EKOLOŠKI FAKTORI (11)
Sunčeva svetlost
Uloga sunčeve svetlosti u zoohigijeni. Direktno i indirektno delovanje sunčevih zraka. Posledice prekomernog zračenja i posledice nedostataka sunčeve svetlosti.
Vazduh
Sastav vazduha. Fizičke i hemijske osobine vazduha. Klima i mikroklima. Aklimatizacija.
Voda
Izvori vode. Vrste vode. Higijenski zahtevi za vodu. Potrebe vode po vrstama životinja i napajanje životinja. Prečišćavanje i uklanjanje otpadnih voda.
Zemljište
Filtraciona sposobnost. Propustljivost. Hemijska reakcija tla. Uticaj na vegetaciju. Uticaj zemljišta na pojavu oboljenja.
HIGIJENA ISHRANE (3)
Nepravilan sastav obroka. Higijena pribora za hranjenje. Higijena hranjenja - gladovanje, prežderavanje. Higijena pašnjaka i livada.
OPŠTE PREVENTIVNE MERE ZA SPREČAVANJE BOLESTI (29)
Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa
Karantin. Izolatori. Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa. Kafilerije, jame grobnice, stočna groblja i spaljivanje leševa.
Dezinfekcija
Dezinfekcija - oblici dezinfekcije, podela prema dezinfekcionim sredstvima. Fizička dezinfekcija (sunce, mehaničko čišćenje, isušivanje, visoka temperatura, vlažna i suva klima). Hemijska sredstva za dezinfekciju (hlorni preparati, jod, fenoli i krezoli, tego, omnisan, oksidansi, kiseline i baze). Aparati za izvođenje dezinfekcije sa rastvorima. Priprema objekata i sredstava za dezinfekciju. Izvođenje dezinfekcije i zaštita pri dezinfekciji. Dezinfekcija staja, inkubatora, jaja, kamiona, hladnjača, vagona, sredstava za prevoz leševa i životinjskih otpadaka. Specifičnosti dezinfekcije kod pojedinih bolesti.
Deziksekcija
Postupci za suzbijanje insekata. Biološki, fizički i hemijski. Način izvođenja dezinsekcije.
Deratizacija
Štete od glodara. Plan deratizacije, izvođenje deratizacije.
HIGIJENA I NEGA ŽIVOTINJA (13)
Značaj higijene životinja. Higijena steonih krava, bikova, teladi, mlečnih krava (vime, muža), tovnih grla. Higijena krmača i nerastova, prasadi. Higijena ovaca i jagnjadi. Higijena konja. Higijena transporta. Nega domaćih životinja. Nega kože, papaka i kopita.
OBJEKTI ZA SMEŠTAJ STOKE (8)
Značaj objekata za smeštaj životinja u proizvodnji. Objekti za goveda. Objekti za svinje. Objekti za živinu. Objekti za ovce. Objekti za kuniće. Objekti za krznašice.
ZOOHIGIJENSKE MERE U RATNIM USLOVIMA (6)
Karakteristike i osobenosti RHB kontaminacije stoke, stočne hrane, vode i objekata u stočarstvu. RHB kontrola kontaminacije. RH dekontaminacija. Osnove RHB zaštite stoke, stočne hrane, vode i objekata u stočarstvu. Adaptacija i improvizacija objekata u ratnim i vanrednim uslovima. Prirodna sredstva za smeštaj stoke (pećine, tuneli, rudarska okna i dr.).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta zoohigijena povezan je sa sledećim predmetima: hemijom i fizikom, patologijom, farmakologijom, stočarstvom sa ishranom, mikrobiologijom i parazitima.
Programski sadržaji obuhvataju određena područja i celine. Kod celina dat je okvirni broj časova, tako da nastavnik prema odeljenju i situaciji može da određuje taj broj po potrebi. Odstupanja bi mogla da budu 10% za neku celinu.
Voditi računa pri samoj realizaciji da se ispune osnovni cilj i zadaci zadatog programa.
Predmet zoohigijena je osnovni predmet, koji se izučava s ciljem da se u potpunosti primene svi uslovi pravilnog odgoja, ishrane i nege domaćih životinja, da se dobije najbolji podmladak, uz sprečavanje bilo kakve infekcije i zaraze.
Izučavanje ekoloških faktora obraditi se posebnom pažnjom, zbog velikog značaja za zdravlje domaćih životinja. Higijenu ishrane raditi postupno, - dobra ishrana znači - dobar i zdrav podmladak. U preventivi sprečavanje zaraznih i drugih bolesti) obraditi svako područje. Krenuti od izolatora i karantina, preko neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa, nastaviti sa dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom.
Pri obradi dezinsekcionih sredstava naglasiti korišćenje savremenih dezinfekcionih sredstava, njihove korisne, ali i štetne osobine, kao i zaštitu prilikom njihovog korišćenja.
Naglasiti važnost objekata za smeštaj stoke po kategorijama, tehnologiju proizvodnje, kao i tehničko-tehnološke principe pri izgradnji objekata.
Napraviti poređenje smeštaja, držanja, ishrane i nege u normalnim i ratnim uslovima. Napomenuti korišćenje i drugih prirodnih uslova u posebnim prilikama.
Naglasiti značaj zaštite od bojnih otrova životinja, hrane i objekata.
U realizaciji programa trebalo bi se pridržavati redosleda tema koji je dat, a ako se on menja, dati obrazloženje. Voditi računa da obrada bude pristupačna učenicima. Posebnu pažnju obratiti obnavljanju gradiva.
Odnos obrade i ponavljanja gradiva trebalo bi da bude 60-70% prema 30-40%. Za svaku nastavnu celinu fond se odnosi na obradu, uvežbavanje, odnosno tematsko ponavljanje.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programskih sadržaja, odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, oblika rada na času i nastavnih sredstava. Na časovima treba koristiti fotografije, šeme, grafikone, filmove i druga nastavna sredstva. Aktivirati i učenike tokom predavanja. Primeniti najsavremenija sredstva u radu i tehniku, a naglasiti metode i sredstva koja se mogu koristiti u ratnim i drugim vanrednim uslovima.
Dobro naučeno gradivo iz zoohigijene je osnov za dalje praćenje ostalih stručnih predmeta.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave farmakologije je da učenici steknu osnovna znanja o putevima i načinu unošenja lekova u životinjski organizam.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje doziranja lekova;
- upoznavanje načina i puteva eliminisanja lekova iz organizma;
- sticanje osnovnih informacija o oblicima, vrstama i načinu čuvanja lekova.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OPŠTI DEO (9)
Osnovni oblici lekova. Uslovi držanja, čuvanja lekova i evidencija lekova. Putevi unošenja lekova u organizam - parkutana, parenteralno, peroralno i inhalacijom. Doze leka i brzina delovanja leka. Eliminacija lekova iz organizma i putevi eliminacije.
SPECIJALNI DEO (61)
Antiseptična i dezinfekciona sredstva - mehanizam delovanja, upotreba i sredstva koja se u praksi najčešće primenjuju. Sredstva protiv akte i endoparazita - savremena sredstva koja su u upotrebi. Sredstva koja deluju na digestivni trakt - emetična, laksantna, ruminantna, antizimatična, antidijaretična.
Sredstva koja deluju na respiratorni trakt - ekspektorantna i antitusična.
Sredstva koja deluju na srce i krvne sudove - analeptična i kardiotonična.
Sredstva koja deluju diuretično.
Sredstva koja deluju na nervni sistem.
Ekscilatori centralnog nervnog sistema.
Sredstva koja parališu centralni i periferni nervni sistem - narkotici, hipnotici i antipiretici.
Sredstva koja deluju na periferni nervni sistem - lokalna anestetika.
Antiflogistika - mucilaginoza, oleoza.
Adsorbencija - karbo, bismut i drugi.
Adstrigencija - neki osnovni preparati olova, aluminijuma, bakra i cinka.
Resorbencija - ung. KJ i resorbenti.
Antibiotika - delovanje, podela i primena pojedinih preparata u terapiji, profilaksi i kao dodaci u stočnoj hrani (aditivi).
Sulfonamid - delovanje, vrste i upotreba.
Nitrofurani - delovanje i upotreba pojedinih preparata.
Vitamini - vrste i upotreba pojedinih preparata.
Hormoni - delovanje, upotreba i preparati.
Biološki preparati - serumi, vakcine i dijagnostička sredstva.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Farmakologija kao nastavni predmet u uskoj je vezi sa nastavnim predmetima: patologija, anatomija, porodiljstvo, zaraze, unutrašnje bolesti, hirurgija i sl.
Osnovni cilj nastave farmakologije je da učenici steknu znanje o putevima i načinu unošenja lekova, njihovoj sudbini u organizmu njihovoj eliminaciji.
Prilikom izučavanja uglavnom se može govoriti o izučavanju opšteg i specijalnog dela farmakologije. Prvi - opšti deo obuhvata puteve unošenja lekova u organizam i treba ga obraditi s posebnom pažnjom, jer će se koristiti u izučavanju svih predmeta vezanih za farmakologiju. Potrebno je, zatim da učenici shvate značaj doze leka i pravilne primene, da bi se znale osnovne činjenice o sudbini leka u organizmu. Voditi računa o jačini pojedinih lekova. njihovom pakovanju i obeležavanju. Kada se govori o oblicima lekova, obavezno se naglašava i način njihove primene. O uslovima čuvanja i uopšte o čuvanju lekova, kao i o evidenciji učenike treba informisati u veterinarskoj apoteci.
Specijalni deo rađen je po šematskoj celini. Počinje od antiseptičkih i dezinfekcionih sredstava, nastavlja na sredstva protiv eko - i endo parazita. Obraditi ih detaljno zbog značaja i povezanosti sa ostalim predmetima.
Obrada lekova ide po grupama. a svaka grupa prati određeni trakt (digestivni, respiratorni, kardiovaskularni, urogenitalni, nervni sistem). Adsorcije, resorcije i adstrigencije obraditi informativno. Antibiotike raditi sa posebnom pažnjom. Sulfonomide naglasiti. Vitamine pažljivo obraditi, a naglasiti one koji su najčešće u upotrebi. Hormone obraditi pažljivo sa naglaskom za one koji se najčešće koriste. Biološke preparate - vakcine, serume i ostala dijagnostička sredstva, raditi detaljno, sa posebnim osvrtom na ona koja se redovno koriste.
Nastavnik može da menja broj predviđenih časova za određene oblasti do 10%. Svaki nastavnik treba da primeni odgovarajuće didaktičke principe, metode, oblike i nastavna sredstva. Metode treba da podstiču i uključuju učenike u aktivni proces sticanja znanja. Rad je sistematski uz dosta korišćenja očiglednih sredstava. Predvideti 30-40% časova za ponavljanje gradiva.
Predviđeno je 35 časova vežbi iz farmakologije, u okviru praktične nastave. Sadržaji vežbi prate teoriju. Osnovni cilj im je da se što više učenici približe bolesnim životinjama, odnosno svojim učešćem u njihovom izlečenju. Vežbe se izvode u kabinetu, veterinarskoj stanici, školskoj ekonomiji, na farmi i terenu.
Jednom godišnje predviđaju se posete fabrici lekova ("Galenika", "Zdravlje", "Hemofarm"). To bi bio kontakt učenika sa procesom proizvodnje, oblikom leka, pakovanjem, čuvanjem, dozom i sl.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave patologije je da učenici steknu znanja iz oblasti patološke morfologije i patološke fiziologije domaćih životinja.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika za prepoznavanje patoloških procesa i patoloških stanja;
- osposobljavanje učenika za sekciranje, uzorkovanje materijala za dijagnostiku ispitivanja;
- sticanje neophodnih znanja za razumevanje kliničkih predmeta;
- primena stečenih znanja u zatečenim i vanrednim uslovima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OPŠTI DEO
BOLEST (6)
Pojam i suština bolesti. Klasifikacija bolesti po lokalizaciji i trajanju. Tok i ishod patološkog procesa. Etiologija bolesti: unutrašnji faktori (dispozicija i konstitucija) i spoljašnji faktori (fizički, hemijski i biološki).
POREMEĆAJI METABOLIZMA (6)
Poremećaji u prometu belančevina, masti, ugljenih hidrata, mineralnih materija, stvaranje konkremenata. Poremećaji u pigmentaciji. Poremećaji u prometu vode - edemi (vrste, uzroci i posledice).
PROMENE GRAĐE TKIVA I OBIMA (3)
Atrofija, hipertrofija, hiperplazija. Transplantacija, transfuzija i regeneracija.
SMRT I PROMENE NA LEŠU (2)
Lokalna smrt, smrt organizma kao celine, posmortalne promene.
POREMEĆAJI KRVOTOKA (6)
Anemija - uzroci, vrste, posledice. Hiperemija aktivna i pasivna i posledice. Staza, infarkt, tromboza, embolija, metastaza i krvarenje.
ZAPALJENJA (3)
Uzroci zapaljenja - tok, znaci, ishod i značaj za organizam. Vrste zapaljenja: alterativno, eksudativno, proliferativno.
SPECIFIČNA ZAPALJENJA (3)
Karakteristike, tok i znaci. Tuberkuloza, meleus, aktinomikoza i botriomikoza.
TUMORI (3)
Nastanak, podela, vrste i patološko značenje za organizam.
SEKCIJA LEŠEVA (2)
Cilj sekcije, mesto, vreme, pribor, pripreme i transport leša. Izvođenje sekcije, sekcioni protokol, uzimanje, pakovanje i slanje materijala na dijagnostičku pretragu propratni akt.
POREMEĆAJI U TERMOREGULACIJI (3)
Hipertermija - sunčanica i toplotni udar. Groznica: vrste i uticaji na organizam. Hipotermija.
POREMEĆAJI INTRAUTERINOG RAZVOJA (2)
Nakaze - uzroci, podela i vrste.
SPECIJALNI DEO
PATOLOGIJA SRCA, KRVNIH SUDOVA I KRVI (9)
Poremećaji srčanog ritma, tehikardija i bradikardija. Poremećaj funkcije srca kod oboljenja perikarda, miokarda i endokarda. Srčane mane stenoze i insuficijencije. Promene elastičnosti krvnih sudova, suženje arterija, proširenje vena i zakrečavanje krvnih sudova. Poremećaji pulsa. Promene tonusa krvnih sudova - nesvestica, šok i kolaps. Opšta anemija i leukoza. Povećanje i smanjenje količine krvi, povećanje i smanjenje krvnih elemenata.
POREMEĆAJI ORGANA ZA VARENJE (7)
Poremećaji varenja u ustima. Promene u usnoj duplji, jeziku, jednjaku, predželucima, želucu i crevima. Poremećaji pokretljivosti želuca i creva. Promena položaja creva.
PATOLOGIJA ORGANA ZA DISANJE (3)
Poremećaji mehanizma disanja, disajnih pokreta, edem i emfizem, pluća. Poremećaji u oblasti pleuralne šupljine.
POREMEĆAJI U FUNKCIJI BUBREGA (2)
Poremećaj diureze, bubrežni edem, kamenje, patologija mokraćne bešike.
PATOLOGIJA PROMETA MATERIJA (3)
Bazalni metabolizam, gladovanje i oblici gladovanja, avitaminoze i hipervitaminoze.
POREMEĆAJI U RADU ENDOKRINOG SISTEMA (3)
Poremećaji funkcije štitne žlezde, hipofize, epifize, paraštitne žlezde, timusa, pankreasa i nadbubrežnih žlezda. Poremećaji funkcije polnih žlezda.
PATOLOŠKE PROMENE U RATNIM USLOVIMA (4)
Specifičnosti dejstva i ispoljavanje učinka nuklearnih, bioloških i hemijskih borbenih sredstava na stoku. Patološke promene u organizmu životinja koje nastaju kao posledica dejstva RBH borbenih sredstava.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaji programa iz patologije realizuju se u II razredu sa dva časa nedeljno, odnosno sa sedamdeset časova godišnje u delu teorijske nastave, jedan čas nedeljno, odnosno trideset pet časova godišnje u delu praktične nastave. Koncepcija teorijske nastave sadrži dve nastavne celine sa tendencijom postupnog i sistematičnog izučavanja nastavnih tema.
Prva nastavna celina se sastoji iz jedanaest nastavnih tema i kod svake je predložen broj nastavnih jedinica. Za izučavanje predmeta patologija potrebno je predznanje iz anatomije i fiziologije domaćih životinja. Stoga u pravljenju godišnjih, mesečnih i nedeljnih planova rada predvideti časove ponavljanja gradiva iz prethodno pomenutog predmeta, shodno predloženim nastavnim temama.
Zadatak patologije nije da detaljno izučava faktore u nastajanju promena i poremećaja već da, u prvom redu, izučava morfologiju patoloških promena u tkivima i organima domaćih životinja. Moraju se istovremeno objašnjavati i uzrok i mehanizam nastanka takve promene. Dakle, mora se govoriti o etiologiji, patogenezi i morfologiji neke patološke promene.
Bolest, u okviru šest časova teorijske nastave, dati uz detaljnije objašnjenje.
Poremećaj metabolizma, sa šest časova teorije, obraditi upoređujući ga sa fiziologijom metabolizma.
Promene građe tkiva i obima treba dati kroz očiglednu nastavu u delu prve vežbe.
Smrt i promene na lešu, kao temu, razraditi u nastavnoj jedinici lokalna smrt ćelija - nekroza i uskladiti je sa drugom vežbom iz dela mikroskopiranje tkiva sa nekrotičnim promenama.
Poremećaje krvotoka, kao nastavnu temu, obraditi upoznavanjem učenika s mogućim promenama a akcenat staviti kod anemije i hiperemije.
Nastavnu temu zapaljenja obraditi detaljno a naročito u okviru nastavne jedinice uzroci, tok, znaci, ishod i značaj zapaljenja za organizam.
Tema Specifična zapaljenja mora biti detaljnije obrađena u okviru nastavne jedinice tuberkuloza.
Nastavnu temu tumori dati u informativnom obliku, a sekciju leševa, u teorijskom delu dati u informativnom obliku a u delu peta vežba predmetni nastavnik je dužan da detaljnije upozna učenike sa ovom temom.
Poremećaje u termoregulaciji dati u informativnom obliku.
Teorijski deo intrauterinog razvoja poremećaja prikazati informativno a u okviru praktične nastave predmeta patologija omogućiti učenicima posetu patološkom institutu Veterinarskog fakulteta ili neke druge naučne ustanove.
U okviru druge nastavne celine (specijalni deo) nastavnik teorijske nastave u svom izlaganju materije treba da se pridržava izvesne programske šeme. Na primer, kada se govori o nekom oboljenju ili nekoj morfološkoj promeni treba imati u vidu osnove prethodno naučenog gradiva (prve programske celine - opšti deo). Prema tome, nastavnik svoje izlaganje mora da koncipira shodno mehanizmu nastanka, makroskopski i mikroskopski izgled, komplikacije, ishod i značaj datog patološkog procesa ili stanja vezanog za organ ili sistem organa. Nastavnik je dužan da za svoju pripremu koristi najnovija saznanja iz oblasti patologije koja se intenziviranjem proizvodnje u stočarstvu vrlo brzo menja.
Za realizaciju programa treba koristiti makro i mikro snimke (gotovi preparati, dijapozitivi i filmovi) raznih morfoloških promena i oboljenja, kao i preparate. Ovo se naročito odnosi na programske sadržaje vežbe iz predmeta patologija (prva, druga i treća vežba).
Iz dela praktične nastave predmeta patologija predmetni nastavnik izvodi očiglednu nastavu, gde je subjekt rada životinja (goveda, konji, živina).
Predmetnom nastavniku se daje mogućnost da nekoj nastavnoj jedinici posveti više vremena za račun druge nastavne jedinice ukoliko to, izuzetno, potrebe nalažu. Odstupanje ne sme da bude veće od 10% u odnosu na predviđeni fond časova.
Ako je za neko poglavlje predviđeni fond časova neadekvatan (u obzir dolazi obimna materija), onda predmetni nastavnik treba više vremena da posveti onoj materiji u okviru nastavne teme koja ima veći praktični značaj, shodno aktuelnoj problematici stočarske proizvodnje.
Pri realizaciji programa iz patologije treba imati uvek u vidu činjenicu da znanje koje učenik dobije bude solidno i da prati ostale stručne discipline. Praktično, to znači da učenik može sa lakoćom da nastavi sa izučavanjem unutrašnjih bolesti, zaraznih bolesti, hirurgije i druge stručne predmete.
Osnov rezultata realizacije programa je obim angažovanja nastavnika u smislu primene adekvatnih nastavnih sredstava, nastavnih metoda i oblika rada.
Za časove sistematizacije gradiva treba sprovesti grupni rad kao oblik nastavnog rada, angažovati učenike i podsticati logiku razmišljanja u skladu sa nastavnim temama.
Za utvrđivanje i ponavljanje gradiva predvideti 30% od planiranog fonda časova, uz korišćenje što raznovrsnijih nastavnih sredstava, koja će ostaviti vizuelni utisak i potpomoći proces pamćenja kod učenika.
Treba podsticati i individualno angažovanje učenika, praćenjem datih procesa ili stanja kod pojedinih vrsta životinja, u okviru praktične nastave, a sve sa tendencijom usvajanja teorijskih saznanja iz predmeta patologija.
Nastavnik patologije je dužan da se upozna sa zadacima nastave i sadržaja programa radi stručnih nastavnih predmeta i uspostavi adekvatnu korelaciju racionalizacije vaspitno-obrazovnog procesa.
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja ovog predmeta je, da učenici usvoje znanja o hemijskom sastavu životinjskog organizma i procesima koji se u njima odigravaju pod fiziološkim uslovima i posebno pod uticajem patoloških agenasa, kao i da shvate značaj kliničko-biohemijskih analiza u dijagnostici, s obzirom da od ovih u velikoj meri zavisi uspešnost lečenja i ozdravljenja.
Zadaci su:
- upoznavanje osnovnih biohemijskih osobina najvažnijih biomolekula i energetska jedinjenja;
- shvatanje principa biološke katalize;
- shvatanje normalnih metabolističkih procesa sintezom i katabolizmom pojedinih jedinjenja;
- upoznavanje patoloških promena u odgovarajućim metabolističkim procesima.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
PREDMET I ZADACI BIOHEMIJE
Vrste biohemije. Biohemija i ostale nauke. Klinička hemija. Značaj kliničko-biohemijskih analiza. (1)
BIOMOLEKULI I ĆELIJE
Diferencijacija biomolekula. Visokoenergetska jedinjenja. Metabolizam - opšta načela. Katabolizam. Anabolizam. (3)
VODA I ELEKTROLITI
Raspodela vode u organizmu. Metabolizam natrijuma, kalijuma i hlorida. Poremećaji u metabolizmu vode i elektrolita. (2)
PROTEINI I NJIHOVE BIOLOŠKE FUNKCIJE
Sastav proteina. Aminokiseline. Podela aminokiselina. Hemijske reakcije aminokiselina. Biosinteza aminokiselina. Reptidi struktura i nomenklatura. Struktura proteina. Osobine proteina. Ponašanje proteina u rastvoru. Klasifikacija proteina. (6)
ENZIMI KAO BIOKATALIZATORI
Fizičke i hemijske osobine enzima. Prostorna građa enzima. Koenzimi i prostetične grupe. Klasifikacija i nomenklatura enzima. Dijagnostički značajni enzimi: kod srčanih oboljenja; enzimi kod oboljenja jetre i hepatobilijarnog trakta; enzimi kod oboljenja pankreasa i dr. Biološki materijal za određivanje aktivnosti enzima. Manipulacija. (6)
METABOLIZAM PROTEINA
Varenje i resorpcija. Opšti putevi metabolizma proteina. Azoti konstituenti krvi. Plazma proteini i patološke promene. Proteinurije. Normalni i patološki metabolizam neproteinskih azotnih jedinjenja u krvi i u urinu. Ciklus ureje. Azotna ravnoteža. (6)
METABOLIZAM HEMOGLOBINA I PROFIRINA
Biosinteza hema i katabolizam hema. Metabolizam bilirubina. (4)
UGLJENI HIDRATI
Klasifikacija i osobine. Monosaharidi. Oligosaharidi. Polisaharidi. Varenje i resorpcija. Utrošak glukoze. Uloga jetre u metabolizmu ugljenih hidrata. Glikoza. Ciklus limunske kiseline. Regulacija i poremećaji nivoa glukoze u krvi. Laboratorijske metode za ispitivanje nivoa glukoze u krvi i urinu. Testovi opterećenja. (9)
LIPIDI I LIPOPROTEINI
Klasifikacija. Mesne kiseline. Neutralne masti. Fosfogliceridi. Lipoproteini. Varenje i reapsorpcija. Uloga jetre u metabolizmu masti. Oksidacija masnih kiselina. Metabolizam fosfolipida. Metabolizam sterola i žučnih kiselina. Transport lipida. Klasifikacija lipoproteina plazme (tipovi hiper i hipo-lipoproteinemija). Metabolizam i sinteza holesterola u organizmu.(9)
MEĐUSOBNA POVEZANOST METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA, PROTEINA I MASTI
Acetil-CoA kao centralno jedinjenje u metabolizmu. Ketogeneza. Ketonemična acidoza. Ketonemija i ketonurija. (2)
METABOLIZAM KALCIJUMA I NEORGANSKOG FOSFATA
Intestinalna apsorpcija kalcijuma i fosfora. Mehanizam regulacije nivoa kalcijuma i fosfata u krvi. Snižen i povišen nivo kalcijuma i neorganskog fosfata u krvi, urinu i stolici. (4)
KONCENTRACIJA VODONIKOVOG JONA U TELESNOJ TEČNOSTI
Kiseline i baze. Fiziološki puferni sistemi. Acidoza. Alkaloza. Metode proučavanja acido bazne regulacije. (4)
HORMONI
Mehanizmi hormonskog dejstva. Steroidni hormoni. Proteinski hormoni. Hormoni tireoideje (tiroksin i trijodtironin-biosinteza i fiziološka uloga). Hormoni srži nadbubrežnih žlezda - adrenalin i noradrenalin-biosinteza i fiziološka uloga. Poremećaji hormonske sekrecije. Metabolizam i značaj određivanja. (8)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Zastupajući postupnost u nastavi medicinske biohemije, programom je obuhvaćeno 13 tematskih celina. Program je postavljen tako da učenici prvo upoznaju osnovne biohemijske osobine najznačajnijih biomolekula i energetskih jedinjenja. Nakon upoznavanja principa biološke katalize, učenici upoznaju normalne metaboličke procese kroz katabolizam i sintezu pojedinih jedinjenja. Posle izučavanja metaboličkih procesa "in vivo", daju se primeri patoloških promena u odgovarajućim metaboličkim procesima. Da bi učenici mogli logično da savladaju predmet medicinske biohemije, pojedini elementi programskih sadržaja su grupisani na osnovu njihove metaboličke povezanosti u organizmu.
Programski sadržaji su u korelaciji sa predmetima: hemija, biologija, anatomija i fiziologija, patologija, fizika i drugim predmetima. Pri realizaciji programskih sadržaja neophodna je dobra saradnja sa nastavnicima srodnih predmeta (patologije, zarazne, parazitske i unutrašnje bolesti, kako bi se izbeglo ponavljanje sadržaja koji se izučavaju u navedenim predmetima.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave stočarstva sa ishranom je da učenici steknu znanja iz stočarstva i ishrane i da ih primene u odgajivanju domaćih životinja.
Zadaci nastave:
- sticanje praktičnih znanja za rad na odgajivanju domaćih životinja i proizvodnji stočarskih proizvoda;
- razvijanje odgovornog odnosa prema radu;
- upoznavanje tehnologije stočarske proizvodnje;
- upoznavanje učenika sa ulogom i značajem pojedinih hranljivih materija neophodnih u ishrani domaćih životinja;
- shvatanje značaja hranljivih jedinica i energije u ishrani domaćih životinja;
- upoznavanje učenika sa hranivima, njihovim osobinama i načinima upotrebe u savremenoj stočarskoj proizvodnji;
- shvatanje suštine savremene ishrane po vrstama i kategorijama stoke;
- korišćenje stečenih znanja u praksi u cilju racionalizacije stočarske proizvodnje;
- razvijanje sigurnosti i preciznosti u radu;
- sticanje znanja o specifičnostima stočarske proizvodnje u ratnim i drugim vanrednim uslovima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OPŠTE STOČARSTVO
UVOD (1)
Stočarstvo ili zootehnika - cilj i zadatak nauke o domaćim životinjama. Privredni značaj. Pojam domaće životinje.
POSTANAK I POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA (3)
Domestikacija - način, vreme i mesto. Poreklo domaćih životinja. Morfološke i fiziološke promene nastale pod uticajem domestikacije. Faktori evolucije: promenljivost i sposobnost preživljavanja.
VRSTE I RASE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (2)
Pojam vrste i rase. Podela rasa. Niže sistematske jedinice od rase.
FIZIOLOŠKE OSOBINE (6)
Konstitucija i kondicija - definicija i tipovi konstitucije. Zdravlje i otpornost domaćih životinja. Temperament, ćud i instinkt. Eksterijer - ocenjivanje.
VARIJABILNOST (5)
Zadatak i osnovi genetike. Fiziološke osnove nasleđivanja osobina. Nasledne promene. Mutacije, kombinacije. Degeneracije. Modifikacija nenasledne promene.
Prilagođavanje. Zakržljanje. Nasleđivanje osobina kod pojedinih vrsta domaćih životinja.
SELEKCIJA (9)
Prirodna i veštačka selekcija. Genetika populacije i heritabilitet. Masovna selekcija. Individualna selekcija. Iskorišćavanje hrane. Stasavanje. Plodnost. Specijalne osobine za selekciju: proizvodnja mesa i masti. Sposobnost za proizvodnju mleka, sposobnost za nošenje jaja, sposobnost za proizvodnju vune i krzna, radna sposobnost. Pomoćna sredstva za sprovođenje selekcije: poreklo, potomstvo - progeno testiranje. Matično knjigovodstvo.
NAČINI ODGAJIVANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (4)
Odgajivanje u čistoj krvi - način. Odgajivanje u srodstvu. Ukrštanje - načini.
MERE ZA UNAPREĐIVANJE STOČARSTVA (1)
Zakonski propisi. Sajmovi, smotre i izložbe. Stočarske institucije. Zavodi.
ISHRANA - OPŠTI DEO
UVOD (1)
Cilj i zadatak nauke o ishrani domaćih životinja - podela. Hrana, hranivo i hranljive materije.
ZNAČAJ I ULOGA HRANLJIVIH MATERIJA U ORGANIZMU DOMAĆIH ŽIVOTINJA (7)
Sastav biljnog i životinjskog organizma. Uloga i značaj vode u organizmu domaćih životinja. Mineralne materije - podela. Proteini. Ugljeni hidrati. Masti. Stimulativne materije: vitamini, antibiotici, hormoni, fermenti.
OCENJIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI HRANIVA I HRANLJIVIH MATERIJA (6)
Hemijske analize. Izračunavanje koeficijenta svarljivosti. Produktivno dejstvo hraniva u organizmu domaćih životinja. Bilans azota i ugljenika. Energija svarljivih materija - metabolička i neto energija.
HRANLJIVE JEDINICE (5)
Skrobni ekvivalent. Skrobna hranljiva jedinica. Ječmena hranljiva jedinica. Ovsena hranljiva jedinica. Toplotna hranljiva jedinica.
STOČNA HRANIVA (13)
Merila za klasifikaciju hraniva. Zelena hraniva. Suva kabasta hraniva. Korenasto-krtolasta hraniva. Silaža. Zrnasta hraniva. Sporedni proizvodi prehrambene industrije. Hraniva životinjskog porekla. Hraniva mineralnog porekla. Industrijske smeše. Preparati i dodaci. Organizacija ishrane stoke korišćenjem prirodnih pašnjaka kao osnovnih izvora stočne hrane. Oplemenjivanje prirodnih pašnjaka. Ishrana stoke u uslovima oskudice u stočnoj hrani. Priprema krmiva za ishranu u ratnim uslovima.
OBROK (7)
Vrste obroka. Karakteristike dobrog obroka. Osnove normiranja obroka.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
SPECIJALNO STOČARSTVO SA ISHRANOM
GOVEDARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj govedarstva. Stanje govedarstva u našoj zemlji. Poreklo goveda.
PROIZVODNI TIPOVI GOVEDA (2)
Radni tip (konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova). Respiratorni mlečni tip. Digestivni - tovni tip. Kombinovani tip.
RASE GOVEDA (10)
Klasifikacija rasa goveda. Domaće rase goveda: "buša" i njeni sojevi, domaće šareno goveče - tipovi. Sivo-stepska goveda (informativno). Strane rase goveda: "simentalac", sivo-smeđa alpska goveda, crnobela goveda, crvena goveda, tovne rase goveda: "šotrhon", "hereford", "aberdinangus" (poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva, rasprostranjenost i značaj).
SELEKCIJA GOVEDA (5)
Odabiranje krava i bikova za priplod. Faktori selekcije i načini sprovođenja. Progeno testiranje bikova. Heritabilitet u nasleđivanju mlečnosti i tovnosti.
ODGAJIVANJE GOVEDA (3)
Gajenje goveda u čistoj rasi. Gajenje u krvnom srodstvu. Industrijsko ukrštanje. Pretapanje primitivnih rasa goveda i prelaznih u plemenite rase. Proizvodnja novih rasa goveda kombinacijskim ukrštanjem.
ISHRANA GOVEDA (18)
Specifičnosti u ishrani goveda. Potrebe krava muzara u hranljivim materijama. Način ishrane krava muzara - grupna i individualna ishrana. Avansiranje obroka. Sastavljanje osnovnog obroka za krave muzare. Sastavljanje smeše koncentrata kao dodatak za mlečnost. Letnja ishrana krava. Zimska ishrana krava. Ishrana bremenitih krava i junica. Ishrana i nega teladi. Potrebe u hranljivim materijama. Napajanje teladi i prihranjivanje. Ishrana podmlatka, od odbijanja do upotrebe za priplod. Ishrana priplodnih bikova. Tov goveda - vrste. Tov teladi. Tov junadi. Tov odraslih grla. Ocenjivanje randmana i kvalitet mesa. Prilagođavanje smeštaja i proizvodnje goveda u ratnim uslovima.
SVINJARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj svinja u našoj zemlji. Prednosti svinja nad ostalim domaćim životinjama. Industrijski karakter proizvodnje u svinjarstvu.
PROIZVODNI TIPOVI SVINJA (4)
Masni tip. Mesnati tip. Bekon tip. Kombinovani tip za meso i mast (konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova).
RASE SVINJA (7)
Klasifikacija rasa svinja. Domaće rase. Rase svinja za mast i meso. "Moravka", "resavka", crna slavonska, jugoslovenska bela svinja. Strane rase svinja: "jorkšir" rasa, nemačka plemenita i oplemenjena, "landras", "berkšir", "kornval", "pietren" (poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva, rasprostranjenost i značaj).
SELEKCIJA SVINJA (2)
Individualni izbor krmača i nerastova za priplod. Faktori selekcije i način sprovođenja. Progeni i performans test u svinjarstvu.
PLAN PRIPUSTA I PRAŠENJA (1)
ISHRANA SVINJA (17)
Specifičnost u ishrani svinja. Ishrana bremenitih krmača. Ishrana krmača u laktaciji. Ishrana prasadi do odlučivanja. Potreba u hranljivim materijama. Prihranjivanje prasadi - predstarter i starter. Ishrana priplodne nazimadi. Ishrana priplodnih nerastova. Tov svinja. Sastavljanje obroka za navedene kategorije. Prilagođavanje ishrane svinja ratnim uslovima.
ŽIVINARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj živinarstva kod nas. Vrste živine. Industrijski karakter proizvodnje u živinarstvu.
PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOŠAKA (2)
Klasifikacija rasa kokošaka: nosilje, mesnate rase i rase kombinovanih sposobnosti. Ukrasna živina.
OBJEKTI I OPREMA ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU U ŽIVINARSTVU (3)
Sistemi odgajivanja: podni i baterijski. Inkubatorske stanice. Objekti za odgajivanje podmlatka.
SELEKCIJA ŽIVINE (2)
Individualni izbor mužjaka i ženki za priplod. Kontrola nosivosti.
METODA GAJENJA ŽIVINE (2)
Odgajivanje u čistoj krvi. Odgajivanje u srodstvu. Ukrštanje - proizvodnja hibrida.
PROIZVODNjA PODMLATKA (3)
Izbor jaja za nasad. Inkubacija pilića - uslovi. Odabiranje jednodnevnih pilića. Određivanje pola.
PROIZVODNJA JAJA I MESA (3)
Ishrana i nega nosilja. Formiranje i sastav jajeta. Klasiranje i čuvanje jaja. Tov jednodnevnih pilića - brojlera. Kontrola prirasta i utrošak hrane.
OVČARSTVO (5)
Stanje ovčarstva kod nas. Uslovi za gajenje ovaca. Runo, pramenovi, vunsko vlakno - građa, vrste i svojstva. Domaće rase ovaca: "pramenka", "cigaja", jezersko-solčavska ovca. Strane rase ovaca: "merino", "polumerino", rase za meso, mleko i krzno. Selekcija ovaca. Merinizacija. Mrkanje i jagnjenje ovaca. Odgajivanje podmlatka. Ishrana i nega priplodnih grla.
KONJARSTVO (5)
Značaj i uloga konja u privredi i u stočarstvu. Rase konja: arapski konj, engleski punokrvni, domaće rase konja. Hladnokrvne rase konja. Ishrana priplodnih grla. Korišćenje konja u ratnim uslovima.
RIBARSTVO (4)
Privredni značaj ribarstva. Fiziologija riba, Najvažnije vrste slatkovodnih riba. Gajenje riba u ribnjacima i jezerima. Veštačko mrešćenje riba. Uzgoj mlađi.
PČELARSTVO (4)
Privredni značaj pčelarstva. Poreklo medonosne pčele. Rase i sojevi pčela: crne i žute. Biološke osobine pčelinjeg društva. Razmnožavanje pčela. Gajenje pčela. Pčelarnik. Pčelinji proizvodi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji treba učenicima da omoguće sticanje znanja iz oblasti stočarstva, radi što uspešnijeg gajenja domaćih životinja.
Vodilo se računa da se program koncipira tako da učenike osposobi za organizovanje, vođenje i izvođenje tehnoloških procesa i postupaka u savremenoj stočarskoj proizvodnji.
Da bi se učenici što bolje osposobili za rad u stočarskoj proizvodnji, data je prednost praktičnoj nastavi i u pogledu fonda časova u odnosu na teorijsku nastavu.
Realizacijom programa treba da se ostvare i zadaci postavljeni u programu. Sadržaje treba logički povezivati tako da učenici steknu predstavu o celini sadržaja programa.
Oblici i metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena odabranim primerima, šemama, slikama, dijapozitivima, modelima, crtežima, grafofolijama itd.
Sadržaji programa stočarstva dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova, koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade svake nastavne celine, odnosno teme. Taj fond časova je orijentacioni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u školi, razredu odnosno odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu, iako je moguće redosled i menjati uz potrebna obrazloženja na stručnim aktivima.
Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu, već i na utvrđivanje i ponavljanje sadržaja. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje, (za ponavljanje se planira 30 do 40% od ukupnog broja časova).
U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor metoda i oblika rada na času.
Nastavni predmet stočarstvo zastupljen je u II i III razredu. U II razredu obuhvaćeni su sadržaji opšteg stočarstva, osnove ishrane domaćih životinja.
U I razredu obuhvaćeni su sadržaji posebnog stočarstva a koji se odnose na grane: govedarstvo, svinjarstvo i živinarstvo.
U II razredu učenici treba da shvate poreklo domaćih životinja, privredni značaj stočarstva i pojam domaće - pitome životinje. Posebno se treba zadržati kod pojmova vrste, rase i niže jedinice od rase, kao što su: tip, soj, linija, zapat, jato i drugo.
Prilikom izučavanja promenljivosti i varijabilnosti domaćih životinja učenici se moraju upoznati sa osnovnim genetičkim principima i nasleđivanjem pozitivnih osobina kod svih vrsta domaćih životinja.
Pri izučavanju tematske celine selekcija učenici moraju dobro da nauče šta je to selekcija, prirodna i veštačka, grupna odnosno masovna i individualna. Zatim moraju dobro da nauče principe i metode selekcije, kao i pomoćna sredstva pri selekciji, kako bi se što bolje osposobili za posao selekcionara, odnosno za praktičan rad u selekciji stoke.
Izučavanjem načina odgajivanja domaćih životinja učenike treba upoznati sa najvažnijim metodama koje se danas koriste pri odgajivanju domaćih životinja, navodeći im, pri tom, praktične primere postignute upotrebom pojedinih načina odgajivanja. Treba ih informativno upoznati sa merama za unapređenje stočarstva.
U delu programa koji se odnosi na osnove ishrane domaćih životinja učenike treba najpre upoznati sa značajem ishrane domaćih životinja, kako bi shvatili da je ishrana jedan od najvažnijih činilaca za rentabilnu stočarsku proizvodnju. Zatim ih treba upoznati sa značajem i ulogom hranljivih materija u organizmu domaćih životinja, a posebno sa proteinima, ugljenim hidratima, mastima, mineralnim materijama i vitaminima. Isto tako, učenike treba naučiti da mogu sami da ocenjuju hranljivu vrednost pojedinih hraniva i hranljivih materija, kao i sa bilansom azota i ugljenika. Učenici moraju da znaju šta su to hranljive jedinice, šta je skrobna, a šta ovsena hranljiva jedinica.
Pri izučavanju stočnih hraniva posebnu pažnju treba učenicima obratiti na zelena, kabasta, krtolasto-korenasta hraniva kao i na silažu. Isto tako, moraju da znaju i hraniva životinjskog porekla, mineralna hraniva i industrijske otpatke.
Učenici takođe moraju da znaju šta je to obrok i kako se obrok sastavlja pri ishrani pojedinih vrsta životinja.
U III razredu obuhvaćena je materija posebnog stočarstva.
Izučavanjem grane Govedarstvo, kao jedne od najvažnijih grana stočarstva, učenike, najpre, treba upoznati sa značajem ove grane stočarstva, a zatim ih detaljno upoznati sa proizvodnim tipovima goveda. Posle toga treba dobro da nauče domaće rase goveda, kao i inostrane rase goveda koje imaju značaj za naše govedarstvo.
Kod tematske celine Selekcija goveda učenike treba naučiti osnovnim metodama selekcije u govedarstvu, potkrepljujući to primerima iz prakse.
Izučavanjem načina odgajivanja goveda učenici moraju da nauče najvažnije načine odgajivanja koje danas koristi savremena govedarska proizvodnja. Pri tome, takođe, treba koristiti primere iz prakse.
Učenici moraju da nauče celokupnu tehnologiju odgajivanja podmlatka i to počev od polnog ciklusa krave, preko oplodnje i bremenitosti, do telenja i odgajivanja podmlatka od rođenja do ulaska u priplod ili tov.
Kod tematske celine Ishrana goveda učenike treba, najpre, upoznati sa specifičnostima ishrane goveda. Zatim ih naučiti da sastavljaju obrok za sve kategorije goveda, kako u zimskom tako isto i letnjem periodu ishrane, sa posebnim osvrtom na ishranu krava muzara i podmlatka.
Učenici, takođe treba da znaju da je mleko najvažniji proizvod krave, pa prema tome treba dobro da nauče sastav i osobine mleka, kako se ono stvara i luči, kako se krava muze i kako se postupa sa konzumnim mlekom, kao i mlekom u mlekarama.
U delu programa koji se odnosi na svinjarstvo učenici treba da shvate značaj svinje u proizvodnji mesa. Posle toga moraju da nauče sve proizvodne tipove svinja (masni, mesnati, kombinovani), kao i da se upoznaju sa najvažnijim domaćim rasama svinja belim mesnatim rasama.
Sa temom selekcija svinja učenike samo informativno treba upoznati sa najvažnijim selekcijskim metodama, kao što su progeni i perfomans-test.
U delu Odgajivanje svinja učenici se moraju upoznati sa najvažnijim metodama koje se danas koriste u odgajivanju svinja, sa posebnim osvrtom na stvaranje hibrida.
Tehnologija proizvodnje podmlatka svinja učenike detaljno upoznaje sa kompletnom tehnologijom proizvodnje podmlatka u svinjarstvu i to počev od pojave polnog žara, pripusta, bremenitosti, prašenja i postupka sa prasadima od rođenja do odbijanja, sa osvrtom na rano i klasično zalučivanje prasadi.
U delu programa o ishrani svinja učenici se upoznaju sa specifičnostima ishrane svinja, sa ishranom bremenitih krmača, ishranom podmlatka i priplodnih grla.
Izučavajući tov svinja učenici treba da znaju vrste tova, kao i ocenjivanje kvaliteta mesa na liniji klanja.
Tematska celina Načini držanja priplodnih grla učenike upoznaje sa načinom držanja priplodnih grla.
I na kraju, informativno učenike treba obavestiti i o organizaciji smeštaja i proizvodnje svinja u ratnim uslovima.
Izučavanjem živinarstva učenici treba da shvate značaj živinarstva i da upoznaju industrijski karakter ove proizvodnje.
Posle toga treba da se upoznaju sa proizvodnim tipovima i rasama kokošaka, sa posebnim osvrtom na upoznavanja lakih hibrida za jaja i teških za proizvodnju mesa tovom brojlera.
Tematska celina Objekti i oprema u industrijskom živinarstvu učenike obaveštava o tipovima objekata i opremom koja se koristi u savremenom živinarstvu. Pri tome treba koristiti slike a posebno dijapozitive u boji.
Tema Selekcije živine informativno učenike obavestiti o izboru petla i kokoške, kao i o kontroli nosivosti.
Izučavanjem metoda gajenja u živinarstvu posebnu pažnju treba pokloniti stvaranju čistih linija kokoši, njihovom međusobnom ukrštanju, odnosno hibridizaciji i stvaranju lakih i teških hibrida kokoši, koji su danas osnov industrijskog živinarstva. Ovladavanjem tehnologije odgajivanja podmlatka učenici treba da shvate tehnologiju veštačkog odgajivanja podmlatka i to počev od izbora jaja za nasad. preko inkubacije, do odgajivanja podmlatka u odgajivačnici i to od prvog dana do 18-nedeljnog uzrasta.
I, najzad, učenike treba upoznati, u najkraćim crtama, sa tehnologijom proizvodnje jaja za konzum i tehnologijom proizvodnje mesa tovom pilića-brojlera.
Pri obradi pojedinih tema, koje imaju poseban značaj u stočarskoj proizvodnji, posebnu pažnju nastavnik stalno treba da obraća odgajivanju podmlatka i gajenju priplodnih grla. Pri tome nastavnik izuzetnu pažnju mora da posveti tome koliko su učenici usvojili ta znanja. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta zarazne bolesti je da učenici steknu znanja o uzročnicima, nastajanju, širenju i suzbijanju bolesti radi uspešnog obavljanja poslova u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o vrstama, osnovnim osobinama i rasprostranjenosti mikroorganizama;
- upoznavanje uzročnika, nastajanje, širenje, suzbijanje i iskorenjivanje onih zaraznih bolesti koje nanose najveće štete stočarstvu;
- upoznavanje klasičnih zaraznih bolesti i onih koje su kod nas iskorenjene, kako bi se uspešno borili sa njima u slučaju pojave;
- ovladavanje metodama za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti i osposobljavanje za stalno usavršavanje;
- izgrađivanje svesti i navike o potrebi neprekidnog preduzimanja mera bezbednosti i samozaštite od zaraznih bolesti, a posebno u vanrednim situacijama.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
MIKROBIOLOGIJA (23)
Značaj mikrobiologije. Morfologija i građa mikroorganizama, bakterija, kvasaca, plesni i virusa. Fiziologija mikroorganizama, hemijski sastav, ishrana, razmnožavanje, biohemijska aktivnost mikroorganizama, biološke oksidacije (disanje) mikroorganizama, vrenja. Uloga mikroorganizama u kruženju materija u prirodi. Promenljivost bakterija. Rasprostranjenost mikroorganizama. Uticaj sredine na mikroorganizme.
Mikroorganizmi veštački uzgojeni ili njihovi otrovi kao biološki agensi koji se upotrebljavaju protiv ljudi i životinja u ratnim uslovima.
IMUNOLOGIJA (15)
Imunitet, pojam i značaj, antigeni, antitela, komplement, reakcija antigen - antitelo. Imunološke reakcije organizma. Infekcija, patogenost, virulentnost, toksini. Vrste infekcije. Otpornost organizma. Alergija. Vakcine i serumi.
LANAC ZARAZE (2)
Izvor zaraze, put prenošenja, vrata infekcije, broj i virulentnost uzročnika, prijemljiv mikroorganizam.
BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA (32)
Antraks. Bruceloza. Rastreroloza. Salmoneloza svinja. Salmoneloza i tifus pernate živine. Leptospiroza. Tuberkuloza. Koli infekcije. Infekcije izazvane klostridijama. Botulizam. Ždrebećak. Spironetoza, mikoplasmoze. Crveni vetar. Sakagija. Dizenterija svinja.
BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA (24)
Slinavka i sap, besnilo, svinjska kuga, afrička svinjska kuga, živinska kuga, atipična kuga živine, zarazna anemija konja. Zarazna uzetost svinja, aujeskijeva bolest, boginje, štenećak pasa. Virusne pneumonije goveda. Transimisibilni gastroenteritis svinja.
Način ispoljavanja zaraznih bolesti prouzrokovanih biološkim sredstvima u ratnim uslovima.
BAKTERIJSKE I VIRUSNE BOLESTI RIBA (5)
Prolećna viremija šarana. Nekroza škrga šarana. Boginje šarana. Eritrodermatitis šarana. Furunkuloza pastrmki.
BAKTERIJSKE I VIRUSNE BOLESTI PČELA (4)
Američka trulež pčelinjeg legla, Evropska trulež pčelinjeg legla. Mešinasto leglo. Pčelinja paraliza.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri izučavanju ovoga predmeta mora se voditi računa o povezanosti sadržaja programa sa drugim stručnim predmetima. Posebno treba naglasiti međuzavisnost predmeta zarazne bolesti i higijena namirnica životinjskog porekla zbog očuvanja zdravlja ljudi, tj. zbog sprečavanja širenja zaraznih bolesti prilikom pregleda i procenjivanja mesa i prerađevina od mesa za ishranu ljudi. Program ovog predmeta je povezan i sa patologijom radi izučavanja pato-anatomske slike organizma. Zatim, postoji veza i sa predmetom zoohigijena. Naime, zoohigijena je predmet u kome se detaljno izučava dezinfekcija, dezinsekcija, kao i neškodljivo uklanjanje leševa, pa su sadržaji programa neposredno povezani sa gradivom ovog predmeta. Isto tako, postoji tesna veza sa predmetom farmakologija, kao i drugim predmetima.
Sadržaji programa ovoga predmeta dati su u dve nastavne celine: opšti i specijalni deo. U okviru ovih celina predviđene su nastavne teme za koje je planiran orijentacioni fond časova.
Opšti deo obuhvata mikrobiologiju i imunologiju. Izučavanjem mikrobiologije učenici treba da steknu osnovna znanja o mikroorganizmima kao izazivačima zaraznih bolesti, zbog toga da mogu u specijalnom delu predmeta pratiti izučavanje pojedinih oblasti. Upoznavanjem imunologije učenici stiču znanja neophodna za savremeno shvatanje imunološke odbrane organizma.
Specijalni deo obuhvata bolesti izazvane bakterijama i zarazne bolesti izazvane virusima. U izučavanju ove programske celine posebno mesto pripada zoonozama, tj. bolestima zajedničkim ljudima i životinjama. One se posebno proučavaju zbog očuvanja zdravlja ljudi, kao prvorazrednog zadatka veterinarskih stručnjaka. Zatim, veoma je važno dobro poznavanje onih zaraznih bolesti koje ugrožavaju stočni fond na većem prostoru i zbog svoje prirode zahvataju velika prostranstva. Na primer, nekoliko naših republika ili susednih zemalja mogu biti pod uticajem širenja zaraznih bolesti. U vezi sa borbom sa zarazama postoje zakonske odredbe koje učenicima treba predočiti pri izučavanju određene zarazne bolesti.
Neophodno je da učenici dobro shvate predmet zarazne bolesti zbog toga što propusti iz ove oblasti mogu prouzrokovati ogromnu materijalnu štetu u našem društvu. Radi velike važnosti ribe u ishrani stanovništva, posebnu pažnju treba pokloniti izučavanju zaraznih bolesti riba, kao i bolesti pčela.
Praktična nastava realizovaće se tako da se prvi deo obuke u časovnom sistemu izvede putem vežbi. Na časovima praktičnog rada učenici će uvežbavati sadržaje ovog predmeta.
Realizacija sadržaja programa treba da se obavi uz pomoć savremenih nastavnih metoda i primenu odgovarajućih didaktičkih principa.
Poželjno bi bilo da se mikrobiologija izučava uporedo sa predviđenim vežbama iz ove oblasti, kako bi bio zastupljen princip očiglednosti nastave i da bi učenici mogli bolje usvojiti izloženu materiju.
Slike i šeme iz literature treba da upotpune izlaganje nastavnika. Stručne filmove o suzbijanju pojedinih zaraznih bolesti (npr. besnila i dr.) treba prikazati nakon teorijske obrade i ponavljanja.
Planiranju nastavnih časova i realizaciji sadržaja programa treba odvojiti oko 30% časova za ponavljanje i utvrđivanje gradiva.
Pri završetku školske godine preporučuje se poseta veterinarskim zavodima radi upotpunjavanja znanja o proizvodnji i primeni zaštitnih cepiva i ostalih bioloških preparata.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta porodiljstvo je da učenici steknu znanja o porodiljstvu domaćih životinja radi uspešnog obavljanja poslova u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja iz anatomije i fiziologije ženskih i muških polnih organa:
- sticanje osnovnih znanja iz fiziologije graviditeta i porođaja;
- sticanje osnovnih znanja iz patologije graviditeta i porođaja;
- ukazivanje na značaj veštačkog osemenjavanja;
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA POLNIH ORGANA (17)
Anatomija i fiziologija ženskih polnih organa domaćih životinja. Polna zrelost, polni ciklus i estrus-primarni i sekundarni znaci estrusa, hormonska regulacija polne aktivnosti, ovogeneza, nepravilnosti gonjenja. Anatomija i fiziologija muških polnih organa, spermatogeneza, fiziologija spermatozoida, polni refleksi mužjaka, tehnika i organizacija prirodnog osemenjivanja. Polna zrelost. Oplođenje i proces oplođenja.
VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE (15)
Značaj veštačkog osemenjavanja za unapređenje stočarstva, biohemijske osobine spermatozoida, uticaj spoljašnjih uslova na spermu izvan organizma, metode dobijanja sperme, ocenjivanje kvaliteta sperme, razređivanje sperme, čuvanje i transportovanje sperme, najpogodnije vreme osemenjavanja, tehnika osemenjavanja.
Otkrivanje estrusa, određivanje optimalnog momenta za osemenjavanja ženki. Greške pri osemenjavanju i transplatacija jajnih ćelija.
GRAVIDITET (10)
Parenje. Preembrionalni razvoj ploda, plodovi ovojnice i njihov razvoj. Pupčana vrpca, trajanje graviditeta kod pojedinih vrsta životinja, dijagnostika graviditeta, spoljašnji i unutrašnji pregled, vaginalni i rektalni pregled.
POROĐAJ (10)
Uzroci i predznaci porođaja, položaj majke i položaj ploda za vreme porođaja, porođajni trudovi, stadijumi porođaja, pomoć pri normalnom porođaju, postupak sa novorođenčetom.
PUERPERIJUM (2)
Involucija organa, lohime, organizacija porodilišta.
PATOLOGIJA POLNIH ORGANA (10)
Poremećaji u razvoju polnih organa ženskih životinja, nenormalnosti i oboljenja vulve, vagine i cerviksa, oboljenja materice, nenormalnosti i oboljenja jajnika.
PATOLOGIJA GRAVIDITETA (8)
Smrt ploda za vreme graviditeta, ishod, hidrops plodovih ovojnica, prolapsus vagine, promena položaja gravidne materice, prevremeni trudovi, ležanje pred porođaj, pobačaji, edemi u graviditetu.
PATOLOGIJA POROĐAJA (10)
Nepravilni porođajni trudovi, nedovoljno proširenje porođajnih kanala, suvi porođajni putevi. Osnovna pravila za pružanje pomoći pri teškom porođaju, akušerski instrumenti i njihova primena, nepravilni položaji-situs, pozicio i habitus i njihova dijagnostika. Ispravljanje nepravilnih položaja. Ozlede porođajnih puteva, prelom karličnih kostiju, reptura simfize.
PATOLOŠKI PUERPERIJUM (5)
Uvrtanje i ispadanje materice, zaostajanje posteljice, infekcije posle porođaja, endometritisi, perperalna pareza, eklampsija, acetonemija, proždiranje posteljice i plodova.
OBOLJENJA NOVOROĐENČADI (4)
Ugušenje ploda, zadržavanje mokonijuma, prolivi, krvavljenja iz pupka, zapaljenje pupka.
OBOLJENJE MLEČNE ŽLEZDE (4)
Edemi vimena, povrede kože i potkožnog tkiva, mastitisi-kataralni, parenhimatozni, intrsticajalni. Zapaljenje kože vimena, profilaksa mastitisa, oboljenje sisa, stenoza, strano telo, povrede na sisama.
STERILITET (10)
Uticaj ishrane na plodnost, neposredni uzroci neplodnosti. Sterilitet ženki, urođeni sterilitet, izostanak ovulacije, nesposobnost jajne ćelije da bude oplođena, oboljenje materice, nespecifične i specifične infekcije kao uzroci neplodnosti. Oboljenja jajovoda, oboljenja jajnika, jajničke ciste, profilaksa steriliteta. Neplodnost mužjaka.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta porodiljstvo usko je povezan sa sadržajem programa anatomije i fiziologije domaćih životinja i patologije. Sadržaji ovog predmeta dati su u vidu nastavnih celina za koji je dat okvirni broj časova koji nastavniku treba da sugeriše obim i način obrade.
Sadržaji predmeta porodiljstvo podeljeni su u tri nastavne celine: fiziologija porodiljstva, patologija porodiljstva i veštačko osemenjavanje. Ove celine u sebi sadrže nastavne teme koje će učenicima omogućiti lakše usvajanje znanja neophodnih za obavljanje vežbi i prakse u sklopu proizvodnog rada a u isto vreme će dati osnovu za kasnije efikasno učenje i samoobrazovanje. Kod teme anatomija i fiziologija ženskih i muških polnih organa treba izvršiti rekapitulaciju prethodno usvojenog znanja iz predmeta anatomija a iz dela fiziologije proširiti usvojena znanja.
Temu graviditet treba obraditi što detaljnije a pažnju treba naročito obratiti na dijagnozu graviditeta. Temu Porođaj takođe obraditi detaljno a naročito porođajne faze i pomaganje pri porođaju.
Puerperijum kao temu treba obraditi informativno da bi se posle patološki puerperijum obradio detaljnije u delu zaostajanje posteljice.
Patologiju porođaja kao temu obraditi što detaljnije.
Patologiju graviditeta naročito izraziti u okviru nastavnih jedinica: abortus i prevremeni trudovi.
Temu oboljenja novorođenčadi obraditi u datom broju časova.
Tema oboljenja mlečne žlezde sadrži podatke o zapaljenju mlečne žlezde - mastitis na koje treba staviti akcenat, počev od dijagnoze pa do profilakse mastitisa.
Sterilitet obraditi informativno u celini, ali posebno naglašavajući njegove oblike koji se javljaju na datom terenu.
Veštačko osemenjavanje treba da počne sa fiziologijom ženskih polnih organa - estrusom, počev od njegovog otkrivanja pa do momenta optimalne mogućnosti osemenjavanja životinja. Naročito obratiti pažnju na veštačko osemenjavanje pojedinih vrsta životinja (preživari i svinje).
Pri realizaciji programskih sadržaja treba voditi računa o korelaciji srodnih sadržaja ovog predmeta sa sadržajima drugih predmeta. Treba uskladiti nastave sadržaja predmeta porodiljstvo sa iskustvima iz prakse.
U toku obrade nastavnih celina osvrnuti se, kad god je to moguće, na obradu mera zaštite na radu.
Fond časova svake teme ima orijentacioni karakter i njega treba uskladiti sa konkretnom situacijom u razredu. Dozvoljena su odstupanja od 10% od predviđenog fonda časova. Od ukupnog broja časova predmeta porodiljstvo, za utvrđivanje, tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva treba predvideti 30-40% od planiranog broja časova.
U operativnom planu rada programske sadržaje svake teme treba razraditi na nastavne jedinice, po mogućnosti u trajanju od jednog školskog časa.
Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati rasporeda tema, kako je dato u programu.
Za realizaciju programskih sadržaja treba da budu primenjeni didaktički principi, savremene nastavne metode, sredstva i oblici rada sa učenicima. Primat dati onim metodama i oblicima rada koji doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces i stvaralački rad.
Pri objašnjavanju pojedinih delova programskih sadržaja potrebno je pripremiti nastavna sredstva i na njima dati potrebna tumačenja.
Nakon završetka određenih tema, odnosno nastavnih jedinica neophodno je, gde je to moguće, učenicima dati domaće zadatke.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta hirurgija je da učenike osposobi za osnovne hirurške zahvate, da upoznaju pravila asepse i antisepse, tretman rana i mere higijenske zaštite domaćih životinja.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika za vršenje osnovnih hirurških zahvata;
- ovladavanje pravilima asepse i antisepse:
- obučavanje učenika u zaustavljanju krvavljenja i pružanju prve pomoći u mirnodopskim i ratnim uslovima;
- teorijsko i praktično osposobljavanje učenika za specifične stručne poslove koji se obavljaju u ratu i u vanrednim prilikama.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ASEPSA I ANTISEPSA (10)
Asepsa, antisepsa, dezinfekcija i sterilizacija. Postupci sprovođenja dezinfekcije i sterilizacije.
RANE (16)
Otvorene rane - povrede: pojam, podela i vrste. Osnovni pojmovi o simptomima rane. Prva pomoć kod slučajnih rana i krvarenja, rana grudne i trbušne duplje (postavljanje zavoja, suspenzoria, Esmarhove poveske i dr.). Komplikacija kod rana - infekcija. Poseban osvrt na rane, nastale u ratnim uslovima (rane od vatrenog oružja i RH dejstva).
POKRIVENE POVREDE (9)
Pokrivene povrede: uganuća, iščašenja, prelomi, termičke i električne povrede sa ukazivanjem prve pomoći.
ZAHVATI VEZANI ZA NEGU (8)
Korekcija papaka i kopita. Obezrožavanje teladi i odraslih grla. Korekcija zuba.
OPERATIVNI ZAHVATI (16)
Metode obaranja i fiksiranja životinja. Kastracija prasadi. Hirurška obrada kile. Nega bolesnih životinja pre i posle operacije. Anestezija (opšta i lokalna). Carski rez. Traheotonija. Ruminotomija. Pregled operativnih zahvata.
TERAPEUTSKI POSTUPCI (5)
Osnovni pojmovi važnijih terapeutskih postupaka (spoljna aplikacija masti, masaža, oblozi, kupke i dr.).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta hirurgija povezan je sa sadržajima programa sledećih predmeta: biologijom, hemijom, anatomijom sa fiziologijom, patologijom, farmakologijom, porodiljstvom i parazitarnim bolestima.
Predmet hirurgija izučava se nakon ovladavanja sadržaja iz predmeta anatomija sa fiziologijom (citologija, osteologija, histologija, neurologija, antiologija i endokrinologija), koji daju opšta znanja o građi ćelija, kostiju, mišića, nervnog tkiva, krvnih sudova i žlezda. Ovi organi se moraju poznavati radi njihovog očuvanja pri hirurškim zahvatima.
U izlaganju sadržaja nastavnik treba da se pridržava, ukoliko je moguće, predviđene programske šeme, tj. redosleda tema, kako je dato u programu.
U toku izlaganja sadržaja predmeta hirurgija nastavnik treba tako da koncipira svoja predavanja da ona imaju logičku povezanost činjenica i da su jasna. Važno je da nastavnik u toku izlaganja ovih sadržaja koristi najnovija saznanja iz oblasti hirurgije. Kad god postoji mogućnost, nastavnik treba da posveti posebnu pažnju praktičnoj primeni stečenih znanja iz opšteobrazovnih i opštestručnih predmeta.
Predmetnom nastavniku dozvoljena je mogućnost da može nekoj nastavnoj jedinici da posveti više vremena ukoliko smatra da ta oblast zahteva detaljniju obradu. Ovo odstupanje ne sme da bude veće od 10% u odnosu na predviđeni obim časova.
Zadatak predmeta hirurgija je da učenike osposobi za osnovne hirurške zahvate, da ih upozna sa pravilima asepse i antisepse tretmanom sa ranama i merama higijenske zaštite i negom domaćih životinja.
Nastavnu temu asepsa i antisepsa dovoljno je obraditi na nivou sticanja znanja, dok druge teme - o ranama, pokrivenim povredama, zahvatima vezanim za negu, operativnim zahvatima i terapeutskim postupcima treba obraditi na nivou sticanja znanja i stručne osposobljenosti za rad.
Posebnu pažnju treba posvetiti upoznavanju učenika sa sprovođenjem postupka za aseptični i antiseptični rad, zatim pripremi pacijenta (čišćenje, kupanje, šišanje, brijanje i dezinfekcija), čišćenju i dezinfekciji radnih prostorija (ambulante, operacione sale, stacionara) pripremi i održavanju instrumenata i zavojnog materijala, njihovoj dezinfekciji i sterilizaciji, obaranju i fiksiranju životinja za određene operativne zahvate, pripremi operacionog polja (pranje, dezinfekcija) i postavljanju osnovnih oblika zavoja (marama, suspenzora i dr.).
Nastavnu temu rane treba povezati sa sadržajima predmeta patologija i farmakologija, koji se podudaraju u nekoliko tačaka jer je rana, sama po sebi, patološki proces, za razliku od artificijalnih rana (namernih), koje izvodimo u operativnim zahvatima. Pri obradi tema o zaustavljanju krvarenja i pružanju osnovne prve pomoći, treba imati u vidu mogućnosti za rad u specifičnim ratnim uslovima. Neposredno pre prelaska na realizaciju programskih sadržaja, treba upoznati učenike sa merama zaštite na radu.
Poznavanje farmakologije je bitno zbog upotrebe lekova pre početka i za vreme hirurških zahvata a, takođe, i u daljem tretmanu pri saniranju nastalog stanja u hirurgiji. Posebno treba naglasiti upotrebu i doziranje pojedinih lekova koji služe kao anestetik - narkotik, pre početka hirurških zahvata. Neophodno je poznavati i hemijska sredstva koja se koriste kao lokalni dezinficijens, njihov sastav i njihovo korisno ili štetno dejstvo. Takođe, gradivo iz oblasti farmakologije mora se povezati sa načinom doziranja lekova za pojedine kategorije životinja prilikom pripreme grla za operativni zahvat. Ove sadržaje treba posebno obraditi sa onim učenicima koji teže usvajaju gradivo, jer nepoznavanje ovih sadržaja može da ima negativne posledice za životinju za njeno zdravlje i za njen život uopšte.
Pri radu sa krupnim i neukrotivim životinjama moraju se preduzeti obavezne mere zaštite učenika od povreda.
U toku teorijske nastave, pri izlaganju novog gradiva, kad god je to moguće, obratiti pažnju na gradivo koje je pređeno, a u vezi je sa gradivom ili temom koja se na času obrađuje.
Učenici moraju dobro ovladati teorijskim znanjem kako bi mogli biti aktivni na časovima vežbi (praktične nastave). Pri realizaciji časova vežbi neophodno je da se učenici podsete i na teorijski deo, da bi lakše mogli da primene stečena znanja pri obavljanju praktičnog rada. Naime, na časovima vežbi treba organizovati obavljanje praktičnog rada sa učenicima radi realizacije pojedinih tema na objektima u praksi, kao, na primer: kastracija muških i ženskih životinja, zaustavljanje krvarenja, stavljanje zavoja (marame, suspenzora) čišćenje - obrada rana, priprema operacionog polja (šišanje, brijanje, dezinfekcija operacionog polja), aplikacija lekova, higijena i nega domaćih životinja, održavanje mikroklimata u prostorijama gde borave pacijenti posle operativnih zahvata, kao i drugi zahvati za negu životinja. Takođe, neophodno je da se praktično realizuje nastava iz dezinfekcije prostorija, ambulanti, hirurških sala; sterilizacije instrumenata zavojnog materijala, opreme i pribora; zatim, stavljanje pribora za fiksiranje životinja, obaranje životinja pre operacije, nega životinja, obrada papaka i kopita, obezrožavanje teladi i odraslih životinja. Pri obavljanju praktičnog rada neophodno je da se upotrebe sredstva za smirenje životinja. Upotrebe hemijskih kao i fizičkih metoda za obuzdavanje životinja potrebno je radi svoje i tuđe sigurnosti u radu.
Imajući u vidu da su životinje korisne, kako u miru, tako i u ratnim uslovima, treba im posvetiti posebnu pažnju. Životinju treba čuvati i negovati da ona može biti čoveku od koristi, kao radno grlo ili kao životna namirnica.
Teorijski deo programa treba kontinuirano realizovati, dok vežbe mogu da se realizuju u blok-sistemu ili posle pređene nastavne teme iz teorijski nastave. Teorijski čas treba tako organizovati da se 5 minuta upotrebi za uvod časa, 25-30 minuta za temu časa, 5 minuta za sistematizaciju gradiva i 10 minuta za ponavljanje pređenog gradiva na času.
Uspeh realizacije sadržaja predmeta hirurgija zavisiće od angažovanosti nastavnika i od primene odgovarajućih didaktičkih principa i metoda. Redosled sadržaja treba poštovati, kako je dato u programu. Zavisno od karaktera nastavne teme koja se obrađuje, treba koristiti sva raspoloživa nastavna sredstva; fotografije, šeme, grafikone, crteže. modele, filmove, zatim žive objekte (prvo manje vredna grla ili ona koja su pred klanje u klaničnim depoima). I učenici i nastavnik u predmetu hirurgija moraju poštovati sva pravila hirurgije: asepsa i antisepsa, priprema pacijenta, priprema instrumenata i priprema osoblja koje je uključeno u rad. Operator i asistent takođe, moraju poštovati sva pravila asepse i antisepse, počev od ličnih do instrumentalnih. Pre početka hirurških zahvata ukratko se treba podsetiti na regije i područje koja su obuhvaćena operativnim zahvatom da bi učenici dobili jednu celinu. Neophodno je da se primene najsavremenije metode i tehnika rada, a posebno treba obratiti pažnju na one metode i ona sredstva rada koja se mogu koristiti u terenskim i ratnim uslovima. Naročito treba voditi računa o onim učenicima koji teže usvajaju gradivo, da budu aktivno uključeni u obavljanje praktičnog rada.
Za realizaciju teorijske nastave treba predvideti fond od 60-70% časova, a za ponavljanje i utvrđivanje gradiva, proveravanje znanja učenika i ocenjivanje 30 - 35%, od ukupnog broja časova.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta parazitske bolesti je da učenici upoznaju biologiju, delovanje, reakciju kao i principe borbe za suzbijanje parazitskih bolesti.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje morfoloških i bioloških karakteristika parazita;
- upoznavanje patogeneze oboljenja, pato-anatomskih promena kliničkih simptoma oboljenja, lekova koji se danas koriste i upoznavanje mera opšte i specijalne profilakse;
- osposobljavanje učenika za uzimanje materijala za laboratorijska ispitivanja i upoznavanje metoda koprološke, hematološke, dermatološke dijagnostike parazitarnih bolesti.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OPŠTI DEO (15)
Pojam parazitnih bolesti. Podela bolesti, rasprostranjenost, izvori i faktori koji utiču na njihovo pojavljivanje, održavanje i širenje. Delovanje parazita i reakcija makroorganizama. Opšti principi borbe protiv parazitnih bolesti, profilaksa, dehelmintizacija, sanacija pašnjaka. Biotermički procesi, sagorevanje đubreta. Ekonomske štete koje izazivaju parazitske bolesti.
BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA (10)
Opšti pojmovi o protozoama (građa, razmnožavanje, prenošenje i štete koje one prouzrokuju). Piroplazmoza domaćih životinja. Babezleloza goveda i ovaca. Kokcidloza živine, goveda, ovaca i kunića. Spirohetoza pernate živine.
BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA (29)
Opšti pojmovi o helmintima, delovanje na organizam i klasifikacija. Dikrocelioza i fascioloza. Oboljenja prouzrokovana pantljičarama (preživari i psi). Ehinokokoza. Cisticerkoza svinja i goveda. Cenuroza ovaca. Želudačno - crevna strongilidoza goveda, ovaca i svinja. Plućna strongiloza goveda, ovaca i svinja. Askaridoza goveda, svinja, konja i mesojeda. Oksiuroza konja. Trihineloza domaćih životinja i čoveka. Fila rioza konja. Akantocefaloza svinja. Helmintoze živine (tenijaza, askaridoza, heterakidoza i singamoza).
BOLESTI IZAZVANE ARTROPODAMA (10)
Opšti pojmovi i klasifikacija artropoda. Krpelji kao izazivači i prenosioci parazitarnih oboljenja. Šuga domaćih životinja. Gastrofiloza goveda. Hipodermoza za goveda. Golubačka mušica. Vaši, muve i komarci.
Pregled svih ranijih pomenutih sredstava za lečenje parazita.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta parazitske bolesti usko povezan sa sadržajima programa predmeta anatomija fiziologija domaćih životinja, patologija i zoohigijena.
Sadržaji programa ovog predmeta dati su u dve nastavne celine i to:
- opšti deo parazitologije,
- specijalni deo parazitologije.
Za nastavne celine dat je godišnji okviran broj časova, s ciljem da se nastavniku sugeriše obim, dužina i način izlaganja svake celine. Taj fond časova ima orijentacioni karakter i njega treba usklađivati sa konkretnom situacijom u razredu. Eventualno odstupanje može da bude oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
Nastavnik treba naročitu pažnju da obrati na to da učenici upoznaju razvojni ciklus uzročnika parazitskih oboljenja i prekidanje ovog ciklusa. Cilj je da se učenici što bolje stručno osposobe za obavljanje poslova i radnih zadataka u veterinarskoj struci.
Opšti deo parazitologije kao nastavna celina u sebi sadrži teme i jedinice čija je obrada omogućila detaljno upoznavanje specijalnog dela.
U opštem delu naročitu pažnju treba obratiti na obradu tema: delovanje parazita, reakcija makroorganizama i opšti principi borbe protiv parazitnih bolesti - profilaksa, dehelmintizacije.
Specijalni deo kao celina sadrži sledeće teme:
- bolesti izazvane protozoama
- bolesti izazvane helmintima
- bolesti izazvane artropodama.
Svaka od ovih tema obrađena je putem naznačenih nastavnih jedinica i na taj način je ostavljeno nastavniku da istakne one parazitarne bolesti koje dominiraju na datom terenu, a da pri tom informativno obradi i bolesti naznačene unutar teme.
Za izbor sadržaja programa vrlo je značajna i vaspitno-obrazovna funkcija nastave, tj. njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački rasuđuju.
Pri realizaciji sadržaja programa treba voditi računa o korelaciji srodnih sadržaja ovog predmeta sa sadržajima drugih.
U toku obrade, kad god je to moguće, treba obratiti pažnju na mere zaštite na radu, protivpožarne zaštite.
Za svaku nastavnu celinu predviđeni fond časova ne odnosi se samo na obradu novog gradiva već i na vežbanje i tematsko ponavljanje. Za taj deo treba predvideti 30-40% od predviđenog fonda časova.
U operativnom planu rada sadržaje programa svake teme treba razraditi na nastavne jedinice, po mogućnosti u trajanju od jednog školskog časa.
Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati rasporeda tema, mada je moguće raspored dati drugačije, uz potrebna obrazloženja na stručnom aktivu nastavnika.
Realizacija sadržaja programa treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika rada sa učenicima. Uvek treba primeniti one oblike rada koji doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta unutrašnje bolesti je da učenici steknu znanja na osnovu kojih će dijagnostikovati bolest i lišiti domaću životinju od te bolesti.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje dijagnostike i lečenje unutrašnjih bolesti;
- obučavanje učenika kako će zaštititi domaće životinje od pojave unutrašnjih bolesti;
- osposobljavanje učenika za praktičan pristup životinji, fiksiranje i pregled,
- motivisanje učenika za samostalan rad na podizanju svojih opštih i stručnih znanja.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
DIJAGNOSTIKA (15)
Pojam i plan kliničkog ispitivanja. Pristup životinji, fiksiranje. Zaštita ljudi u radu sa životinjama. Metode kliničkog pregleda: adspekcija, palpacija, auskultacija, perkusija i termometriranje. Ispitivanje kože. Ispitivanje organa za varenje. Ispitivanje organa za disanje. Ispitivanje kardio-vaskularnog sistema. Ispitivanje urogenitalnog trakta.
BOLESTI ORGANA ZA VARENJE (9)
Bolesti usta - stomatitis. Bolesti ždrela - faringitis. Bolesti jednjaka - opstrukcija. Bolesti želuca - akutna dilatacija, enteralgija kataralis. Bolesti creva - opstipacija i promene položaja creva.
BOLESTI PREDŽELUDACA (6)
Akutna naduvenost buraga. Prenatrpanost buraga. Indigestija. Atonija. Strana tela u predželucima. Peritonitis.
BOLESTI JETRE (3)
Ikterus. Zapaljenje jetre. Ciroza jetre.
BOLESTI ORGANA ZA DISANJE (6)
Zapaljenje traheje, bronhija i pluća. Pleuritis.
BOLESTI KARDIO-VASKULARNOG SISTEMA (4)
Perikarditis. Endokarditis. Miokarditis.
BOLESTI UROGENITALNOG TRAKTA (5)
Proteinurija. Hematurija, nefritis akuta i purulenta. Pijelonefritis i cistitis. Vezikalna hematurija.
BOLESTI PROMETA MATERIJA (4)
Paralitička mioglobunuirija. Aseptični pododermatitis. Ketoza.
BOLESTI ENDOKRINIH ŽLEZDA (3)
Hiper i hipo funkcija endokrinih žlezda - hipofiza, tireoidea, i nadbubreg.
BOLESTI NERVNOG SISTEMA (3)
Žuravost konja.
PATOLOŠKA TROVANJA ŽIVOTINJE (3)
Biljni otrovi: herbicidi, fungicidi.
Bojni otrovi.
BOLESTI KOŽE (3)
Ekcem. Dermatitis. Furunguloza.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta unutrašnje bolesti povezan je sa predmetima: farmakologijom, patologijom, higijenom namirnica životinjskog porekla i zoohigijenom.
Struktura programa karakteristična je po tome što se sastoji od 12 nastavnih tema. Prva tema - Dijagnostika, može se označiti kao opšti deo, a sledećih 11 tema pripadaju specijalnom delu.
Izučavajući prvi deo sadržaja programa, učenici moraju da steknu ne samo znanje iz oblasti dijagnostike već i stručno umenje. Na osnovu ove materije, oni treba da upoznaju sva osnovna znanja o pristupu životinji, ponašanju i pregledu životinje, kao i zaštitu pregledača i pomoćnog osoblja od eventualnih povreda. Stečeno znanje iz ove oblasti služi kao putokaz za izučavanje svih kliničkih veterinarskih predmeta i solidna je osnova za obavljanje svih stručnih poslova u veterinarskoj struci na terenu.
U drugom, specijalnom delu stiču se znanja o bolestima unutrašnjih organa.
U svakoj temi izučavaju se uzroci nastanka. bolesti, znaci, dijagnostika, lečenje i preventiva. Posebnu pažnju treba pokloniti preventivi pojedinih oboljenja. Neophodno je sadržaje programa usaglasiti, zajedno sa nastavnicima koji predaju zoohigijenu i ishranu domaćih životinja, zbog toga što sprečavanje nastanka unutrašnjih bolesti, povećava proizvodnju u stočarstvu i privredi (posebno u intenzivnom, masovnom uzgoju stoke na društvenom sektoru).
Program unutrašnjih bolesti treba usaglasiti sa programom praktične nastave koju treba realizovati u časovima i blok-sistemu.
Prema tome, praktična nastava treba da se obavi tako što će se prvih 30% časova realizovati angažovanjem predmetnog nastavnika, a ostalih 70% na školskoj ekonomiji i u preduzećima uz prisustvo nastavnika.
Vežbama treba obuhvatiti sve što je predviđeno u oblasti dijagnostike.
Realizaciju sadržaja programa iz ovog predmeta treba da obave nastavnici i učenici uz pomoć savremenih nastavnih metoda i primenu odgovarajućih didaktičkih principa. U ovom predmetu je moguće u celini primeniti princip očiglednosti, zatim princip povezanosti teorije i prakse.
Usvajanje znanja i umenja iz ove oblasti biće celovito ako se učenicima omogući da neposredno učestvuju u pogledu i lečenju bolesnih životinja.
Gradivo treba planirati tako da se odvoji oko 30% teorijskih časova za ponavljanje i utvrđivanje. U plan obavezno uvrstiti i saradnju sa preduzećima.
U realizaciji sadržaja programa obratiti posebnu pažnju na nastavne jedinice koje se odnose na sadržaje vezane za ratne uslove.
HIGIJENA NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta higijena namirnica životinjskog porekla je da učenici steknu znanja o kvalitetu namirnica životinjskog porekla i ta znanja primeni u proizvodnji, čuvanju, transportu i prometu namirnica životinjskog porekla.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje značaja namirnica životinjskog porekla;
- osposobljavanje učenika za rad na pomaganju veterinarima u mesnoj i mlekarskoj industriji i to u kontroli namirnica životinjskog porekla u njihovoj proizvodnji i prometu;
- usvajanje informacija o činiocima i faktorima koji utiču na kvalitet namirnica životinjskog porekla, posebno o značaju spremanja, čuvanja i transporta namirnica životinjskog porekla;
- izgrađivanje svesti i navike učenika o potrebi neprekidnog preduzimanja mera bezbednosti i samozaštite na radu.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Životne namirnice životinjskog porekla i njihov značaj za čoveka.
MESO (3)
Hemijski sastav mesa. Organoleptička svojstva mesa i vrste mesa.
KLANICE (4)
Odeljenja klanice, higijenske mere u klanicama. Prilagođavanje klanica i sličnih objekata u slučaju RHB opasnosti.
POSTUPAK SA ŽIVOTINJAMA PRE KLANJA (4)
Transport životinja za klanje, prijem životinja u klanicu i boravak životinja u stočnom depou. Pregled životinja pre klanja. Postupak sa RHB kontaminiranim životinjama pre klanja.
KLANJE I PRIPREMA ZAKLANIH ŽIVOTINJA ZA PREGLED (3)
Omamljivanje, iskrvarenje, skidanje kože, šurenje. Vađenje unutrašnjih organa.
PREGLED MESA I ORGANA ZAKLANIH ŽIVOTINJA (3)
Pregled limfnih čvorova. Pregled zaklanih životinja po vrstama.
PREGLED MESA NA PRISUSTVO PARAZITA (4)
Trihinoskopski pregled, pregled mesa na prisustvo bobica, ehinikokusa i metilja.
POMOĆNI PREGLEDI MESA (4)
Bakteriološki pregled. Pregled mesa na prisustvo pesticida, hormona i antibiotika. Ispitivanje stepena iskrvarenosti mesa i određivanje vodnjikavosti mesa.
PROCENA UPOTREBLJIVOSTI MESA ZA ISHRANU LJUDI (1)
Obeležavanje i osposobljavanje uslovno upotrebljivog mesa.
PREGLED MESA ŽIVOTINJA KONTAMINIRANIH H-AGENSIMA (1)
Procena upotrebljivosti mesa kontaminiranih H-agensima.
PROMENE MESA TOKOM STAJANJA (2)
Zrenje mesa, kvar mesa i smrdljivo zrenje.
NAČIN KONZERVISANJA MESA (3)
Konzervisanje mesa niskim temperaturama. Konzervisanje mesa visokim temperaturama, salamurenje, soljenje, dimljenje. Sušenje.
TRANSPORT MESA (1)
Transportna sredstva, zakonski propisi.
KOBASICE (4)
Nadev kobasica. Omotači i vrste kobasica. Higijenski nedostaci kobasica.
KONZERVE (4)
Proizvodnja konzervi. Podela konzervi. Pregled konzervi.
MASTI (3)
Proizvodnja i deklaracije. Kvar masti i skladištenje masti.
MESO ŽIVINE (1)
Klanje, obrada zaklane živine, pregled i obeležavanje.
MESO KUNIĆA (1)
Klanje, obrada, pregled i obeležavanje.
MESO DIVLJAČI (1)
Klanje, obrada, pregled i obeležavanje.
MESO RIBA, RAKOVA, ŠKOLJKI I ŽABA (1)
Obrada, pregled i obeležavanje.
MLEKO (6)
Hemijski sastav. Muža domaćih životinja i postupak s mlekom posle muže. Postupak s mlekom u mlekari (pasterizacija, sterilizacija, pakovanje mleka). Mikroorganizmi mleka. Ocena svežine i kvaliteta mleka.
PROIZVODI OD MLEKA (5)
Kiselinsko-mlečni proizvodi. Maslac i kajmak, sir, sladoled.
JAJA (3)
Sastav, kontrola i klasiranje jaja. Proizvodi od jaja.
MED (1)
Sastav, kontrola i deklarisanja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta higijena namirnica životinjskog porekla povezan je sa sadržajima programa sledećih predmeta: anatomija i fiziologija, zoohigijena, patologija, farmakologija, stočarstvo sa ishranom, parazitske bolesti i unutrašnje bolesti. Sadržaj programa ovog predmeta sačinjavaju četiri nastavne celine: meso, mleko, jaja i med. Celine su podeljene na nastavne teme za koje je dat okvirni broj časova. Fond časova svake teme ima orijentacioni karakter i njega treba uskladiti sa konkretnom situacijom u odeljenju. Eventualno odstupanje može biti 10% od pređenog fonda časova za pojedine nastavne teme. Za svaku nastavnu temu predviđeni fond časova odnosi se i na ponavljanje, vežbanje, utvrđivanje i sistematizaciju gradiva i ocenjivanje učenika. Posebnu pažnju nastavnik treba da posveti oblastima koje su vezane za praktični rad. Isto tako, učenike treba uputiti na korišćenje sredstava za zaštitu na radu. U program su ugrađeni i sadržaji značajni za ONO. Na njih treba obratiti posebnu pažnju pri objašnjavanju pojedinih delova sadržaja programa. Potrebno je i pripremiti nastavna sredstva (grafičke prikaze, modele učila itd.). Nastavnik je obavezan da koristi nastavna sredstva koja su normativom predviđena za ovaj predmet. Za savlađivanje nastavnih sadržaja učenici treba da koriste odgovarajući udžbenik za ovaj predmet. Nastavnik za pripremu svojih predavanja treba da koristi literaturu iz oblasti higijene i tehnologije namirnica životinjskog porekla. Isto tako, treba da prati zakonske propise vezane za ovu oblast.
EKONOMIKA POLJOPRIVREDE SA ZADRUGARSTVOM
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
Sadržaji programa ekonomike poljoprivrede sa zadrugarstvom identični su sa sadržajima programa ovog predmeta za obrazovni profil poljoprivredni tehničar.
CILJ I ZADACI
Cilj praktične nastave je da, vežbama, praktičnim radom, i obukom u bloku, osposobi učenike za rad u preventivi, lečenju, ishrani, nezi i smeštaju domaćih životinja radi rentabilne stočarske proizvodnje.
Zadaci praktične nastave su:
- osposobljavanje učenika za rad sa domaćim životinjama, za pomoć veterinaru pri pregledu, lečenju i postavljanju dijagnoze;
- osposobljavanje učenika za obavljanje tehničkih poslova iz oblasti veterinarske medicine;
- osposobljavanje učenika za negu, ishranu, higijenu životinja, objekata i pribora;
- osposobljavanje za obavljanje preventivnih mera kao što su: neškodljivo uklanjanje leševa i životinjskih otpadaka, dezinfekcija, dezinsekcija i deretizacija;
- obučavanje učenika u prihvatanju mladunčeta posle porođaja i pružanju nege majci;
- ovladavanje tehnikom veštačkog osemenjavanja domaćih životinja.
SADRŽAJI PROGRAMA
NASTAVA U BLOKU (60 časova)
Održavanje higijene u stajama i objektima. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Transport životinja. Neškodljivo uklanjanje leševa. Pakovanje stajnjaka. Održavanje higijene životinja. Određivanje mikroklimata u objektima. Higijena pribora i uređaja u objektima. Uzimanje uzoraka vode za hemijsko-bakteriološku analizu.
(335 časova)
Nastava u časovnom sistemu (7 časova nedeljno, 245 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
FARMAKOLOGIJA
VEŽBE (35 časova)
1. Čuvanje lekova (apoteka) (3)
2. Evidencija primanja i utroška lekova (2)
3. Način unošenja lekova (3)
4. Oblici lekova (2)
5. Doziranje lekova (3)
6. Upotreba antiseptičnih i dezinfekcionih sredstava (2)
7. Davanje sredstava protiv ekto i endo parazita (2)
8. Davanje sredstava koja deluju na digestivni trakt (2)
9. Peroralno i parenteralno unošenje lekova (2)
10. Davanje sredstava koja deluju na respiratorni trakt (2)
11. Davanje sredstava koja deluju na srce i krvne sudove (2)
12. Primena lokalnih i opštih anestetika (2)
13. Sulfonamidi i njihova primena (2)
14. Upoznavanje sa antibioticima i njihova primena (2)
15. Davanje sredstava za matericu (2)
16. Biološki preparati - primena (2)
PATOLOGIJA
VEŽBE (35 časova)
1. Mikroskopiranje gotovih preparata tkiva - konparacija, fiziološki izgled zdravog tkiva i istog tog tkiva sa patološkom promenom - promenjena morfologija (4)
2. Mikroskopiranje tkiva sa nekrotičnim promenama (po mogućstvu mikroskopirati sva tri oblika nekroze) (5)
3. Mikroskopiranje preparata tkiva sa zapaljivim komponentama (4)
4. Smrt, provera trijasa, posmatranje postmortalnih promena (4)
5. sekcija leša:
- spoljašnji pregled leša (6)
- unutrašnji pregled leša (6)
- sekcioni protokol (3)
- instrumenti za sekciju, uzimanje materijala za patohistološki pregled (3)
STOČARSTVO SA ISHRANOM
VEŽBE (70 časova)
1. Ocenjivanje eksterijera domaćih životinja - ocenjivanje odoka, merenje, fotografisanje, poentiranje i izračunavanje relativnih mera (Vežbe izvoditi na živim životinjama) (3)
2. Ocenjivanje konstitucije i konstitucionih osobina po vrstama domaćih životinja (Morfološke, fiziološke i psihičke osobine) (3)
3. Ocenjivanje kondicije po vrstama domaćih životinja (Demonstraciju izvesti na živim životinjama) (1)
4. Ocenjivanje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja za proizvodnju mleka, mesa, vune i jaja (Koristiti žive životinje, dijapozitive i fotografije) (2)
5. Određivanje starosti goveda (Koristiti modele - preparirana zubala i živa grla različite starosti) (2)
6. Uzimanje uzoraka kabastih i koncentrovanih hraniva za analizu (Uzimanje vršiti na školskoj ekonomiji - koristiti organoleptičko ocenjivanje hraniva) (3)
7. Određivanje procenta vode u hranivima (3)
8. Određivanje procenta masti u hranivima (6)
9. Određivanje celuloze u hranivima (6)
10. Određivanje procenta proteina u hranivima (6)
11. Određivanje procenta mineralnih materija u hranivima (6)
12. Izračunavanje skrobnog ekvivalenta za koncentrovana i kabasta hraniva (3)
13. Ispitivanje pH silaže (2)
14. Tehnika korišćenja tablice ishrane domaćih životinja (2)
15. Određivanje potreba u hranljivim materijama za pojedine kategorije goveda (6)
16. Sastavljanje dnevnog obroka - letnji, zimski i prelazni period ishrane krava, izračunavanje hranljive vrednosti obroka i balansiranje (16)
PRAKTIČAN RAD (105)
PATOLOGIJA (35)
Priprema za obdukciju. Pribor za obdukciju. Zaštitne mere pri obdukciji. Izvođenje obdukcije po vrstama. Zapažanje patoanatomskih promena. Uzimanje i pakovanje materijala. Dezinfekcija po završenoj obdukciji. Konzerviranje patoloških preparata.
FARMAKOLOGIJA (35)
Upoznavanje oblika lekova. Čuvanje lekova. Aplikacija lekova. Pribor i instrumenti za davanje lekova. Određivanje doze leka. Priprema leka pri aplikaciji. Tehnika aplikacija. Enteralni način davanja (oralna, rektalna, intraruminalna) i parenteralni način davanja (intravenozna, intramuskularna, intraperitonealna, subkutana, intrakutana, perkutana). Evidencija o primanju i utrošku lekova.
STOČARSTVO SA ISHRANOM (35)
Selekcija. Upoznavanje osnovnih karakteristika pojedinih rasa. Ocenjivanje pojedinih tipova domaćih životinja. Priprema krava za mužu. Ručna i mašinska muža. Formiranje proizvodnih grupa za proizvodnju mleka. Zasušenje krava. Postupak sa životinjama u toku laktacije. Grupisanje oplođenih krmača po starosti. Zalučivanje prasadi. Formiranje grupa ovaca pre mrkanja. Priprema za mrkanje. Sastavljanje obroka po vrstama i kategorijama.
NASTAVA U BLOKU (90 časova)
Održavanje higijene u objektima.
Održavanje higijene domaćih životinja.
Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.
Održavanje higijene uređaja za napajanje i hranjenje.
Aplikacija leka kod domaćih životinja (parenteralno i oralno).
Priprema pribora i instrumenata za davanje lekova.
Vakcinacija.
(305 časova)
Nastava u časovnom sistemu (7 časova nedeljno. 245 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
STOČARSTVO SA ISHRANOM
VEŽBE (35 časova)
1. Selekcija podmlatka goveda za priplod (3)
2. Izbor krave za priplod i selekcija (3)
3. Kontrola mlečnosti krava (Koristiti redovnu lekciju) (3)
4. Izbor podmlatka za priplod (Koristiti redovnu selekciju) (2)
5. Selekcija krmača u priplodu i izbor (3)
6. Uzimanje uzorka vune za ispitivanje finoće vunenog vlakna (3)
7. Odabiranje živine za priplod (2)
8. Sastavljanje smeše koncentrata za dodatak na mlečnost i balansiranje smeše (3)
9. Sastavljanje smeša za napajanje teladi (Za napajanje punim i obranim mlekom i predstarterom (3)
10. Sastavljanje smeše koncentrata za krmače, izračunavanje hranljive vrednosti i balansiranje (3)
11. Sastavljanje smeša koncentrata za prasad - predstarter i starter (3)
12. Sastavljanje smeša za nazimad (2)
13. Sastavljanje smeša za tov svinja po fazama tova (2).
ZARAZNE BOLESTI
VEŽBE (35 časova)
1. Klinička metoda dijagnostikovanja zaraznih bolesti (3)
2. Mikroskop i mikroskopiranje (3)
3. Prepoznavanje bakterija (3)
4. Pravljenje mikroskopskih preparata iz različitog materijala (7)
5. Bojenje mikroskopskih preparata metodama prostog bojenja (2)
6. Bojenje mikroskopskih preparata metodama složenog bojenja (2)
7. Pravljenje hranljivih podloga (3)
8. Gajenje mikroorganizama "in vitro" (5)
9. Proučavanje bakterijskih kolonija (2)
10. Serološke reakcije (2)
11. Aglunacija (1)
12. Preticipacija (1)
13. Reakcija vezivanja komplemenata - RVK (1)
PORODILJSTVO
VEŽBE (35 časova)
1. Upoznavanje sa instrumentima i njihova primena u porodiljstvu (2)
2. Otkrivanje estrusa (2)
3. Pomoć pri porođaju (7)
4. Odstranjivanje posteljice (2)
5. Terapija kod prolapsusa vagine i uterusa (4)
6. Terapija mastitisa i upoznavanje sa preparatima (5)
7. Lečenje oboljenja sisa (kateteri, lancete i postupak kod atrezije sisa) (4)
8. Lečenja polnog aparata (2)
9. Lečenje steriliteta (3)
10. Uzimanje i postupak sa spermom, pregled sperme, razređivanje sperme, priprema sperme za VO. (2)
11. Veštačko osemenjavanje, potrebni instrumenti i tehnika izvođenja po vrstama životinja (2)
PRAKTIČAN RAD (140 časova)
STOČARSTVO (35)
Tekući poslovi na održavanju higijene u stajama. Tekući poslovi na održavanju higijene i ispravnosti uređaja u prihvatnoj mlekari. Održavanje higijene i sistema i aparata za mašinsku mužu krava.
Priprema stočne hrane i prostirke. Nega i ishrana svih vrsta i kategorija domaćih životinja. Čišćenje, dezinfekcija, krečenje staja, radovi na dezinfekciji i deratizaciji, sprovođenje preventivnih mera postavljanja dezinfekcionih barijera. Pripuštanje domaćih životinja i prisustvovanje pri veštačkom osemenjavanju. Rad na pripremi stočne hrane i gotovih krmnih smeša. Rad u krupari i mešaonici stočne hrane.
ZARAZNE BOLESTI (35)
Upoznavanje oblika mikroorganizama. Pravljenje mikroskopskih preparata. Bojenje preparata. Hranljive podloge. Aglutinacija, precipitacija i RVK. Tuberkulinizacija. Maleinizacija. Vađenje krvi domaćim životinjama svih vrsta. Uzimanje i slanje materijala na pregled za bakteriološko ispitivanje.
PORODILJSTVO (70)
Ginekološki i akušerski instrumenti. Otkrivanje estrusa. Vaginalni i rektalni pregled polnih organa krava. Kateterizacija cerviksa uz rektalnu fiksaciju. Klinička dijagnoza graviditeta pojedinih vrsta domaćih životinja.
Lokalno lečenje genitalnih organa životinja. Operativni zahvati na polnim organima, repozicija prolabirane vagine i uterusa. Vađenje zaostale posteljice. Pomaganje pri porođaju domaćih životinja. Pregled mlečne žlezde. Lečenje mastitisa. Uzimanje sperme mužjaka domaćih životinja. Pregled sperme. Razređivanje i konzervisanje sperme. Tehnika veštačkog osemenjavanja.
OBUKA U BLOKU (60)
Priprema krava za mužu, ručnu i mašinsku. Osnovna svakodnevna nega životinja. Pripremanje krava pre ulaska u porodilište, vraćanje krava iz porodilišta i formiranje proizvodnih grupa. Otkrivanje polnog žara kod goveda. Postupak s kravama u toku laktacije. Zasušenje krava.
Pranje i čišćenje kopita. Senjanje znojavih konja. Timarenje i upotreba pribora (četke, češagije i drvenog noža za kopita).
Obeležavanje krmača plotkinja i izdvajanje za pripust. Priprema boksa za pripust. Grupisanje oplođenih krmača po starosti i težini. Priprema boksa za prašenje (čišćenje, dezinfekcija, prostirka i zagrejavanje). Sečenje zuba prasićima, tretiranje slabije vitalne prasadi. Zalučivanje prasadi. Formiranje grupa ovaca pre mrkanja. Pripremanje ovaca za mrkanje. Mrkanje i veštačko osemenjavanje ovaca.
Hranjenje muznih krava u laktaciji, u periodu zasušenja. Hranjenje visoko bremenitih krava, posle teljenja i uvođenja u laktaciju. Hranjenje teladi koncentratom i senom, hranjenje priplodnog podmlatka. Hranjenje tovnih junadi. Hranjenje priplodnih bikova.
Hranjenje zasušenih i suprasnih krmača, dojara. Hranjenje prasadi u dojnom periodu, posle odlučivanja. Hraljenje priplodnog podmlatka tovnih svinja i priplodnih nerastova.
Hranjenje bremenitih ovaca u periodu jagnjenja, u laktaciji, zasušenih ovaca u periodu jagnjenja. Hranjenje priplodnog podmlatka, jagnjadi i priplodnih ovnova.
Hranjenje priplodnih kobila, pastuva, ždrebadi i rasnih konja.
Vaginalni i rektalni pregled polnih organa krava i kobila. Kateterizacija cerviksa i ispiranje materice uz rektalnu kontrolu (fiksaciju cerviksa). Klinička dijagnoza graviditeta kod pojedinih vrsta životinja (velikih i malih). Lokalno lečenje genitalnih organa ženki. Uzimanje uzoraka i materijala za bakteriološki pregled polnih organa. Operativni zahvati na polnim organima, repozicija vagine i prolabiranog uterusa. Vađenje zaostale posteljice. Pregled i lečenje jajnika i materice.
Pomaganje pri porođaju krava, kobila, krmača i drugih životinja. Pripreme za korelaciju, ekstrakciju, fetotomiju, carski rez, ovarijektromiju, histeropekciju i inisterektomiju kod životinja. Poznavanje čišćenja i sterilizacije akušerskih i ginekoloških instrumenata.
Pregled mlečne žlezde. Klinički i pomoćni klinički metodi dijagnoze mastitisa kod životinja. Lečenje mastitisa.
Pregled muških polnih organa. Dijagnostičko ispiranje prepucijuma bika za parazitološki i bakteriološki pregled.
Uzimanje sperme od ovna, bika, pastuva, nerasta. Uzimanje sperme od riba i ptica. Metod veštačke vagine i elektroejakulacije. Pregled sperme. Razređivanje i konzervisanje sperme. Otapanje zamrznute sperme. Tehnika veštačkog osemenjivanja krava, kobila, krmača, ovaca, kuja, živine i riba.
(284 časa)
(Nastava u časovnom sistemu: 7 časova nedeljno, 224 časa godišnje)
HIRURGIJA
VEŽBE (32 časa)
1. Čišćenje i sterilizacija instrumenata (2)
2. Priprema operacionog polja (1)
3. Prikazivanje raznih rana (1)
4. Prva pomoć kod krvarenja (4)
5. Pomoć kod preloma kostiju (2)
6. Stavljanje zavoja i raznih šavova (2)
7. Venepunkcija i vađenje domaćih životinja (2)
8. Potkivanje i pregled kopita I papaka (2)
9. Fiksiranje i obaranje domaćih životinja (2)
10. Korekcija zuba (1)
11. Kupiranje repova (1)
12. Kastracija po vrstama domaćih životinja (4)
13. Anestezija (opšta i lokalna) (2)
14. Traheotomija (1)
15. Ruminotomija (1)
16. Hirurška obrada kile (2)
17. Stavljanje ularnih i toplih obloga i masaža (2)
PARAZITSKE BOLESTI
VEŽBE (32 časa)
1. Utenzilije, za parazitološku dijagnostiku (4)
2. Prepoznavanje jaja parazita mikroskopiranjem (7)
3. Primena metoda koprološke pretrage (7)
4. Primena metode hematološke pretrage (7)
5. Primena metoda dermatološke dijagnostike parazita (7)
UNUTRAŠNJE BOLESTI
VEŽBE (64 časa)
1. Uzimanje anamneze, pristupanje životinji i fiksiranje životinja (6)
2. Opisivanje spoljašnih promena (6)
3. Pregled sluznica (6)
4. Merenje temperature raznih vrsta domaćih životinja (2)
5. Merenje frekvencije i ritma disanja (2)
6. Merenje broja i ritma pulsa (2)
7. Merenje broja kontrakcija bubrega (2)
8. Rektalni pregled (15)
9. Tehnika sekcije domaćih životinja i opis promena (10)
10. Troakiranje goveda i ovaca (5)
11. Davanje klizmi (4)
12. Uzimanje i pakovanje materijala za laboratorijski pregled (4)
HIGIJENA NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA
VEŽBE (32 časa)
1. Klanica (upoznavanje odeljenja klanice) (2)
2. Istovar stoke na istovarnoj rampi klanice (1)
3. Dezinfekcija i dezinsekcija klanice (1)
4. Stočni depo i boravak životinja u depou (1)
5. Pregled velikih i malih životinja pre klanja (1)
6. Omamljivanje i klanje životinja (2)
7. Skidanje kože, šurenje i rasecanje (2)
8. Evuceracija (1)
9. Pregled limfnih čvorova (2)
10. Pregled mesa goveda (3)
11. Pregled mesa svinja, teladi, ovaca i konja (3)
12. Trihinoskopija (obična i digestija) (4)
13. Pregled na bobičavost, metiljavost i ehinokokozu (1)
14. Obeležavanje mesa (1)
15. Konzerviranje mesa (2)
16. Proizvodnja kobasica i masti (1)
17. Pregled mesa živine (1)
18. Pregled mleka i mlečnih proizvoda (2)
19. Pregled jaja na tržnici (1)
PRAKTIČAN RAD (64 časa)
HIRURGIJA (32)
Sterilizacija opreme i instrumenata. Priprema za operaciju. Obaranje i fiksiranje životinja. Priprema operacionog polja. Anestezija (opšta i lokalna). Šivenje rana. Zavijanje rana. Obrada rana. Zaustavljanje krvarenja. Korekcija zubala i sečenja zuba prasadi. Obezrožavanje teladi. Pomaganje pri carskom rezu. Kastracija.
UNUTRAŠNJE BOLESTI (32)
Pristup životinji i fiksiranje životinje. Otvaranje usta. Merenje triasa. Merenje debljine kože. Rektalni pregled. Merenje kontrakcije buraga. Sondiranje. Uzimanje mokraće domaćih životinja. Uzimanje krvi domaćim životinjama. Ispitivanje refleksa (pupilarni, patelarni i refleks bola).
Stavljanje obloga, masaža i drugi terapeutski postupci. Održavanje mikroklimata u prostorijama posle operativnih zahvata.
NASTAVA U BLOKU (60 časova)
Uzimanje uzorka vode. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Uzimanje mleka pri muži. Ispitivanje masnoće i higijenske ispravnosti mleka. Mašinska i ručna muža. Dekontaminacija od RH sredstava (demonstracija kompletne opreme). Izvođenje obdukcije i uzimanje materijala u terenskim uslovima ili dijagnostičkim stanicama. Pripremanje staklarije i posuđa za sterilizaciju. Sterilizacija instrumenata i opreme. Sterilizacija podloga. Uzimanje krvi iz vene raznim vrstama životinja za različite preglede. Pravljenje krvnog razmaza. Uzimanje ispirka kod bikova. Aplikacija lekova parenteralno - i / m, s / k, i / p i i / th. Aplikacija lekova peroralno. Trijaža životinja na farmama. Upoznavanje evidencije u veterinarstvu. Pregled životinja pre klanja (pomoć). Praćenje linije klanja i otklanjanje nepravilnosti. Pomoć pri pregledu mesa i pečatiranje. Trihineloskopija. Praćenje linije konzerviranja mesa. Vakcinacija domaćih životinja. Tuberkulinizacija. Otkrivanje estrusa. Dijagnosticiranje graviditeta. Pomoć pri porođaju, normalnom i patološkom. Lečenje mastitisa. Uzimanje sperme i postupak sa spermom. Tehnika veštačkog osemenjavanja domaćih životinja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta praktične nastave koncipiran je tako što se sadržaji programa realizuju vežbama, praktičnim radom i nastavom u bloku.
Vežbe prate teorijsku nastavu stručnih predmeta na kojima učenici dobijaju početna znanja i umenja za obavljanje određenih poslova. Na praktičnom radu učenici uvežbavaju stečena znanja i umenja teoretske i praktične nastave, a na časovima nastave u bloku učenici proširuju i produbljuju stečena teorijska i praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.
Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekta na kome će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka zaštite na radu kako ne bi došlo do povrede učenika.
Nastavnik, saradnik u nastavi i učenici su obavezni da na časovima praktične nastave imaju radnu odeću i pridržavaju se pravilnika zaštite na radu.
Najveći deo časova praktične nastave za obrazovni profil veterinarskog tehničara realizuje se u stajama sa domaćim životinjama, pa je zato potrebno na početku obučiti učenike pravilnom prilaženju i uspostavljanju kontakta sa svim vrstama domaćih životinja.
U prvom razredu na časovima nastave u bloku učenici treba da se osposobe za održavanje higijene objekta, životinje, ishrane, aparata i uređaja. Potrebno je da se učenici osposobe za pravilnu opštetehničku i preventivnu meru u stočarstvu.
U drugom razredu sadržaji programa praktične nastave su patologija, farmakologija i stočarstvo sa ishranom, a realizuju se na časovima vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
Na časovima patologije učenici treba da upoznaju pribor za obdukciju i zaštitne mere pri izvođenju obdukcije. Pre izvođenja obdukcije učenici treba da pripreme leš životinje za obdukciju. Pri vršenju obdukcije učenike treba pripremiti da bi zapazili pato-anatomske promene kod životinja. Naročito je važno da se učenici osposobe za uzimanje i pakovanje materijala, kao i konzerviranje patoloških preparata.
Na časovima farmakologije učenici treba da upoznaju pribor i instrumente za davanje lekova, da upoznaju načine priprema leka pre aplikacije i tehniku aplikacije lekova. Takođe je potrebno da učenici upoznaju način čuvanja lekova i da upoznaju evidenciju o primanju i utrošku lekova.
Realizacijom programa stočarstva sa ishranom naročito treba obratiti pažnju na oblasti razmnožavanja domaćih životinja, selekciju, ocenjivanje eksterijera i kondicije. Učenike treba osposobiti za samostalno obeležavanje domaćih životinja. Takođe je potrebno da učenici nauče način vođenja evidencije u stočarstvu kao i vođenja matičnih knjiga. Učenici treba da upoznaju stočna hraniva i izrade obroka za domaće životinje po vrstama i kategorijama.
Sadržaj programa praktične nastave u trećem razredu koncipirani su tako da obuhvataju zarazne bolesti, stočarstvo sa ishranom i porodiljstvo.
Realizacijom sadržaja zarazne bolesti treba obučiti učenike za pravljenje mikroskopskih preparata. Učenici, takođe, treba da se obuče za vađenje krvi kod svih vrsta domaćih životinja kao i za uzimanje i slanje materijala za pregled i bakteriološko ispitivanje.
Na časovima porodiljstva učenici treba da upoznaju ginekološke i akušerske instrumente i da se osposobe za pravilno korišćenje instrumenata. Uz pomoć veterinara učenici treba da savladaju veštinu za vaginalni i rektalni pregled polnih organa krava i katerizaciju cerviksa uz rektalnu fiksaciju. Učenici učestvuju pri lečenju ženskih genitalnih organa, mastitisa. Takođe treba da se obuče za pomaganje pri porođaju i vađenju posteljice. Potrebno je da učenici savladaju uzimanje sperme od mužjaka domaćih životinja, pregled sperme, razređivanje i konzerviranje sperme. Neophodno je da učenici savladaju tehniku veštačkog osemenjavanja.
Stočarstvo sa ishranom obrađeno je u drugom razredu.
Program praktične nastave u četvrtom razredu obuhvata hirurgiju, parazitske bolesti, unutrašnje bolesti i higijenu namirnica životinjskog porekla.
Na časovima hirurgije učenici treba da upoznaju hirurške instrumente, zavoje i drugu opremu. Učenike treba osposobiti za pravilno fiksiranje životinja, pripremu životinje za operaciju, pripreme operativnog polja i davanja anestezije. Takođe učenici treba da se obuče za obradu rana, zavijanje rana i zaustavljanje krvarenja. Takođe učenike treba obučiti da vrše korekciju i sečenje zuba, obezrožavanje teladi, kao i pomaganje pri hirurškim intervencijama.
Na časovima parazitskih bolesti učenici treba da se osposobe za mikroskopsko prepoznavanje jaja parazita, da upoznaju metode za uzimanje, pakovanje i slanje materijala za parazitološki pregled.
Na časovima unutrašnjih bolesti učenici treba da se osposobe za otvaranje usta domaćoj životinji, merenje triasa, debljine kože, vršenje rektalnog pregleda, merenje kontrakcije buraga i sondiranje. Takođe treba da nauče uzimanje mokraće i krvi domaćoj životinji, osobito je potrebno da savladaju metode ispitivanja na strana tela u predželucu i refleksa (pupilarni, patelarni i reflekse bola).
Na časovima higijene namirnica životinjskog porekla učenici treba da upoznaju linije proizvodnje namirnica životinjskog porekla, da se osposobe za pregled mesa i unutarnjih organa po vrstama i ustanove njihovu ispravnost za ishranu ljudi. Učenike treba obučiti za uzimanje uzoraka namirnica životinjskog porekla.
U prvom razredu svaki učenik dežura po tri dana u drugom, trećem i četvrtom razredu po sedam dana u objektima stočarske proizvodnje i klanicama.
Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena: vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
A. Predmet koji je obavezan za sve učenike srednjih škola, a prema programu koji su usvajali u toku četvorogodišnjeg školovanja:
1. Srpski jezik i književnost,
B. Ispit za proveru profesionalne osposobljenosti za rad koji je obavezan za sve učenike. Sadržaji ovog ispita su, utvrđeni programom obrazovnog profila veterinarskog tehničara.
Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka. Ispit se sastoji iz:
1. praktičnog rada,
2. usmene provere znanja.
Praktičan rad: Na maturskom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova i zadataka zanimanja obuhvaćena obrazovnim profilom veterinarskog tehničara.
Sadržaji praktičnog rada:
Održavanje higijene staja i životinja.
Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.
Davanje dekova domaćim životinjama.
Čuvanje, utrošak i primanje lekova.
Mikroskopiranje.
Selekcija leša.
Pravljenje mikroskopskih preparata.
Pomoć pri porođaju, postupci sa životinjom posle porođaja.
Lečenje oboljenja mlečne žljezde, polnog aparata i steriliteta.
Uzimanje i postupak sa spermom.
Veštačko osemenjavanje.
Prva pomoć kod domaćih životinja.
Hirurški zahvati kod domaćih životinja.
Dijagnostika.
Pregled i obeležavanje namirnica životinjskog porekla.
Usmena provera znanja: Na maturskom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju, u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz područja preventive i lečenja domaćih životinja.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti:
Zoohigijene
Farmakologije
Patologije
Porodiljstva
Hirurgije
Zaraznih, parazitskih i unutrašnjih bolesti
Higijene namirnica životinjskog porekla.
V. Izborne predmete (jedan do dva) koje učenici biraju:
- hemija,
- biologija,
- parazitske bolesti,
- unutrašnje bolesti,
- zarazne bolesti,.
- porodiljstvo.
Izborni predmeti se polažu prema programima koje su učenici ostvarili (u okviru obaveznih ili fakultativnih predmeta) u toku četvorogodišnjeg školovanja.
__________
NAPOMENA: Postupak i organizaciju maturskog ispita treba razraditi
posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa Sadržajem i načinom
polaganja maturskog ispita u srednjoj stručnoj školi ("Službeni
glasnik RS - Prosvetni glasnik" broj
4/91).
FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI
Fakultativni nastavni predmeti utvrđuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole,
Fakultativni predmeti se izučavaju po dva časa nastave sedmično.
U toku jedne školske godine, učenik može da odabere jedan ili dva predmeta koje će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.
Za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:
1. JEZIK DRUGOG NARODA ILI NARODNOSTI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Ostvaruje se prema zajedničkim programima za obrazovne profile u trogodišnjem ili četvorogodišnjem obrazovanju koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", br. 6/90 i 4/91.
3. FIZIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA I MATEMATIKA
Primenjuju se programi po izboru škole koji se nalaze u "Službenim glasnicima RS - Prosvetnim glasnicima", br. 5/90, 6/90, 3/91 i 4/91).
U školi može da se organizuje i fakultativna nastava iz drugih predmeta predviđenih u nastavnom planu i programu za obrazovne profile ovog ili drugog područja rada i gimnazije.
Obrazovni profil: TEHNIČAR HORTIKULTURE
(zanimanje: cvećarsko-vrtlarski operater)
Programi za opšteobrazovne predmete: srpski jezik i književnost, srpski jezik (kao nematernji jezik za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika naroda i narodnosti), strani jezik, sociologija, istorija, filozofija, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, matematika, računarstvo i informatika, geografija, fizika i ustav i pravo građana, ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik" br. 6/90 i 4/91). Hemija i biologija ostvaruje se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, odeljka: "POLJOPRIVREDA", obrazovni profil: poljoprivredni tehničar ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 1/93).
CILJ I ZADACI
Cilj učenja latinskog jezika je ovladavanje stručnom terminologijom i prevođenje rečenica u oba smera.
Zadaci nastave predmeta su:
- sticanje osnovnih gramatičkih, prvenstveno morfoloških, znanja kako bi mogli da pravilno pročitaju i uz pomoć rečnika, prevedu jednostavnije latinske rečenice, stručne termine i skraćenice;
- ovladavanje određenim fondom internacionalnih reči, poreklom iz klasičnih jezika, značajnim za dalje obrazovanje i školovanje, te za utvrđivanje znanja srpskog i stranog jezika;
- dopune već stečenih znanja o antičkoj kulturi.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD
Latinski jezik i njegova rasprostranjenost. Abeceda. Izgovor. Naglasak. Vrste reči i njihova promena. Kategorije nominalne i verbalne promene (3).
IMENA
1. ili a-deklinacija imenica i prideva. (3)
2. ili O-deklinacija imenica i prideva. (6)
3. deklinacija imenica i prideva konsonantskih i vokalske osnove. (12)
4. ili u-deklinacija. (2)
5. ili E-deklinacija. (2)
Najvažniji izuzeci u deklinaciji. (3)
Komparacija prideva. Opisna i supletivna komparacija. (5)
Zamenice: lične, prisvojne, povratne, pokazne, odnosne, upitne. (7)
Brojevi: osnovni, redni. (3)
GLAGOLI
Indikativ prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija i glagola treće konjugacije na - io. Indikativ prezenta glagola esse. (8)
Značenje i upotreba načina. Konjuktiv prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija i glagola treće konjugacije na - io.
Konjuktiv prezenta glagola esse. (3) Imperativ prezenta aktiva glagola svih konjugacija i glagola treće konjugacije na - io. Imperativ prezenta glagola esse. (3)
Deponentni i semideponentni glagoli. Particip perfekta pasiva. (3)
Glagolska imena: particip prezenta aktiva. (2)
NEPROMENLJIVE VRSTE REČI
Prilozi (tvorba i komparacija). (1)
Pismeni zadaci: U svakom polugodištu po jedan pismeni zadatak. (4)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Budući da učenici nemaju gotovo nikakvih predznanja o latinskom jeziku, nastavu treba planirati tako da se nadoveže na prethodna; ma kako mala znanja o antičkom svetu. Koncepcija programa i obim gradiva omogućavaju učenicima da usvoje osnovna gramatička znanja i određeni fond reči, da nauče da samostalno raspoznaju vrste reči, analiziraju i prevedu jednostavnije rečenice. U tom smislu treba utvrđivati i proširivati znanja srpskog jezika i upoređivati, pre svega, kategorije nominalne (padež, rod, broj) i verbalne (lice, vreme, način, stanje) promene. S obzirom da se i kod nas stručna i naučna terminologija, u najvećoj meri, fundira na klasičnim jezicima, nastava mora obuhvatiti i izvestan broj reči od značaja za opšte obrazovanje.
Predložena gramatička građa obuhvata morfologiju imenica, uključujući i grčku promenu imenica, zatim prideva, zamenica i brojeva, i za struku najvažnije glagolske oblike: indikativ i konjuktiv prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija, indikativ i konjuktiv prezenta glagola esse; imperativ prezenta aktiva glagola svih konjugacija i glagola esse; particip perfekta pasiva informativno uz deponentne i semideponentne glagole; particip prezenta. Ovakav izbor nastavnih sadržaja neophodan je za ostvarivanje cilja i zadataka, s obzirom da je predmet za učenike sasvim nov, pa se u strukturiranju sadržaja mora ići od jednostavnih pojmova (vrsta reči, abeceda, izgovor...) ka složenijoj građi, imajući u vidu da je najvažnije da učenici ovladaju terminologijom struke. Osim neophodnog povezivanja latinskog jezika sa srpskim, treba koristiti i znanja učenika iz stranih jezika i ukazivati na sličnosti i razlike.
Veoma je važno da učenici nauče da koriste udžbenik i rečnike, kao i priručnu literaturu; da nauče da razlikuju promenljive reči od nepromenljivih, i u vezi s tim, shvate značaj genitiva za deklinacije i infinitiva za konjugacije, da odrede osnovu reči i da ih pravilno navode. Istaći, takođe, slaganje prideva s imenicom u padežu, rodu i broju. Kod glagola ukazati na razliku između vremena, načina i stanja. U pogledu sintakse ukazati na glavne delove rečenice (predikat, subjekat, objekat), te da u analizi uvek treba poći od predikata.
Utvrđivanje gradiva treba obavljati usmeno, analizom rečenica, prevođenjem sa latinskog na srpski i obrnuto, i pismeno, vežbama dopunjavanja, transformisanja itd.
Sadržaj pismenih zadataka (školskih) obuhvata prevođenje rečenica u oba smera; kontrolni zadaci u obliku testa mogu služiti kao priprema za pismeni zadatak.
Učenje sentencija, stručnih termina i sl. čini sastavni deo nastave ovog predmeta.
Nastavnici mogu koristiti i detaljna uputstva o ostvarivanju programa latinskog jezika u gimnaziji.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave pedologije je da učenicima pruži osnovna znanja iz pedologije, odnosno da učenici upoznaju procese koji se obavljaju u zemljištu.
Zadaci nastave predmeta su:
- shvatanje procesa obrazovanja zemljišta;
- upoznavanje osobina zemljišta i njegove specifičnosti za biljnu proizvodnju;
- ovladavanje određenim znanjima neophodnim za razumevanje procesa koji se odvijaju u zemljištu;
- shvatanje metoda proučavanja zemljišta radi upoznavanja svojstva zemljišta;
- shvatanje mogućnosti čoveka u borbi sa prirodom, odnosno da može da je menja i prilagođava svojim potrebama.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD U PREDMET I ZADATAK PEDOLOGIJE (1)
Značaj pedologije u poljoprivrednoj proizvodnji.
GEOLOGIJA (11)
Pojam geologije. Podela geologije, minerologije i osobine minerala. Građa minerala. Fizička svojstva minerala.
Silikati: amfiboli i pirokseni. Olifin, liskuni, serpentin, kaolinit, ortoklasi i plagioklasi.
Oksidi: kvarc, opal, magnetit, hematit, limonit.
Karbonati: kalcit, arogont, dolomit.
Petrografija: sastav zemljine kore, pojam magme i litosfere. Način pojavljivanja magmatskih stena. Fizičke osobine magmatskih stena. Magmatske stene: grupe granita, grupe granodiorita, grupe sijenita, grupe diorita, andezit, bazalt.
Sedimentne stene. Postanak sedimenata. Konglomerati i breče. Organogeni sedimenti. Hemijski sedimenti.
Metamorfne stene. Postanak metamorfnih stena. Kristalasti škriljci.
Raspadanje minerala i stena: faktori raspadanja. Produkti raspadanja, fizičko-hemijski procesi raspadanja.
Tektonska geologija. Određivanje položaja slojeva. Tektonski poremećaji.
Hidrogeologija. Sastav vode u zemljinoj kori. Vidovi vode u stenama. Podzemne vode.
PEDOLOGIJA GENEZA ZEMLJIŠTA (1)
Činioci obrazovanja zemljišta - klima, geološki supstrat, reljef, živi organizmi, čovek i vreme.
PROSECI OBRAZOVANJA ZEMLJIŠTA (3)
Osnovne grupe pedogenetskih procesa. Sinteza i razlaganje organskih materija. Raspadanje i obrazovanje novih minerala i migracija sastojaka zemljišta. Osnovni pedogenetski procesi.
HEMIJSKI SASTAV ZEMLJIŠTA (6)
Sadržaj najvažnijih elemenata u raznim zemljištima. Uslovi nagomilavanja i ispiranja u zemljištu.
a) Minerološki sastav zemljišta. Osnovne grupe minerala i njihov odnos u raznim zemljištima. Najvažnije osobine gline i njen značaj u biljnoj proizvodnji.
b) Organske materije u zemlji. Značaj organskih materija. Humus, forme humusa i uloga u zemljištu. Podela zemljišta prema sadržaju humusa.
HEMIJSKE OSOBINE ZEMLJIŠTA (8)
Sorptivna sposobnost zemljišta, zemljišni koloidi. Oblici sorpcije materije u zemljištu. Zasićenost zemljišta asorbovanim bazama. Zemljišni rastvor: sastav zemljišnog rastvora, zemljišni rastvor kao činilac plodnosti zemljišta. Kiselost i alkalnost zemljišta: oblici kiselosti zemljišta i uticaj kiselosti na uspevanje biljka. Puferna sposobnost zemljišta, značaj pufera u zemljištu.
MORFOLOGIJA ZEMLJIŠTA (2)
Spoljna i unutrašnja morfologija zemljišta. Genetički horizonti zemljišta. Umeci u zemljištu. Obeležavanje zemljišnih horizonata.
OSNOVNE FIZIČKE OSOBINE (8)
Boja zemljišta, činioci koji utiču na boju zemljišta. Dubina zemljišta, klasifikacija zemljišta po dubini. Mehanički sastav zemljišta, značaj mehaničkog sastava, podela zemljišta po mehaničkom sastavu, uticaj mehaničkog sastava na fizičke, vodno-fizičke osobine i plodnost zemljišta. Struktura zemljišta: činioci obrazovanja strukturnih agregata, obrazovanje i razaranje strukturnih agregata zemljišta, klasifikacija strukturnih agregata zemljišta i struktura zemljišta. Struktura kao činilac plodnosti zemljišta i način i popravljanje strukture. Značaj strukture pri obradi zemljišta. Specifična težina zemljišta. Zapreminska težina zemljišta. Poroznost zemljišta.
VODNO-FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Značaj i uloga vode u zemljištu. Forme vode u zemljištu. Vlažnost zemljišta. Vodni režim zemljišta i uspevanje biljaka. Vodni režim i obrada zemljišta.
FIZIČKO-MEHANIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Forme konzistencije zemljišta. Bubrenje zemljišta. Skupljanje zemljišta. Plastičnost i lepljivost zemljišta. Vezanost i tvrdoća zemljišta. Otpor zemljišta pri obradi. Popravljanje fizičko-mehaničkih osobina zemljišta.
VAZDUŠNE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Značaj i uloga vazduha u zemljištu. Uloga kiseonika i ugljen-dioksida u zemljištu. Vazdušni režim zemljišta.
TOPLOTNE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Toplotni kapacitet i sprovođenje toplote. Toplotni režim zemljišta i njegovo regulisanje.
PLODNOST ZEMLJIŠTA (2)
Definicija plodnosti zemljišta. Činioci i vrste plodnosti zemljišta. Način i utvrđivanje stepena plodnosti zemljišta i mere za popravljanje plodnosti zemljišta.
SISTEMATIKA ZEMLJIŠTA (20)
KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA
Zadaci klasifikacije zemljišta. Osnovne klasifikacione jedinice zemljišta.
Klasifikacija zemljišta Srbije.
Genetički mlada i pretaložena zemlja. Silikatni sirozem. Karbonatni sirozem. Silikatno-karbonatni sirozem. Recentni aluvijalni nanosi. Deluvijalna zemljišta. Peskovi.
Kserogene crnice, sa profilom A-C tipa Černozem. Rendezina. Crnice na krečnjacima i dolomite. Humusno-silikatno zemljište.
Ruda šumska zemljišta. Gajnjača. Rudo zemljište u jedrom krečnjaku. Kisela ruda šumska zemljišta.
Kisela zemljišta, sa profilom A-B-C tipa. Podzol. Ilimerizovano (lesivirano) zemljište. Pseudologlej ili površinski loglejano zemljište.
Hcdrogena zemljišta. Smonica. Crnica. Livadsko zemljište.
Zasoljena zemljišta. Solončak. Solonec. Solođ.
Antropogena zemljišta.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (uputstvo)
Pedologija kao naučna disciplina je nastavak predmeta hemija i biologija, koji se izučavaju u osnovnoj školi.
Program ovog predmeta sastoji se od više tematskih celina, koje objedinjuju veći broj nastavnih tema: Sastav zemljišta, Svojstvo zemljišta, Obrazovanje zemljišta i Klasifikacija zemljišta.
Ovaj redosled u izučavanju osnova iz pedologije polazi od pojedinačnog ka opštem, od prostijeg ka složenijem.
Sastav zemljišta obuhvata, najpre, elementarni sastav zemljišta. Svrha ovog je da se uoče različitosti u sadržajima pojedinih elemenata, gde bi valjalo upoređivati tabele elementarnog sastava zemljine kore i zemljišta. Istovremeno, učenici iz agrohemije izučavaju elementarni sastav biljne supstance, pa je potrebno da od samog početka uočavaju razlike između sadržaja pojedinih elemenata u zemljištima i zahteva biljaka. Nakon pregleda elementarnog sastava, dolazi se do zaključka koji minerali čine glavnu masu zemljine kore, odnosno zemljišta. Pri obradi minerala, naročito silikata, mora se poći od osnovnih hemijskih svojstava silicijuma i aluminijuma. To omogućuje razumevanje i lakše usvajanje ove, zaista složene, materije za učenike. Pri obradi silikata insistirati na načinima raspadanja, pa je nužno obraditi hidrolizu. U obradi poći od osnovnog, od neke jednostavnije soli, a zatim preći na alumosilikate, svedene na uprošćene šeme. Time će se lakše razumeti minerali gline, kao i međuzavisnost zemljište - uslovi obrazovanja.
U delu organske materije zemljišta - mikroorganizmi, poći od osnovnih pojmova, jer su u ovoj materiji stečena minimalna znanja. Kod sastava i oblika humusa insistirati na povezanosti i međuzavisnosti: klima, vegetacija, sastav i oblik humusa.
Tokom obrade mehaničkog sastava pažnju usmeriti na koloide, jer je ova materija i najsloženija. Osim toga, to je i jedini deo programa koji daje elementarne pojmove iz koloidne hemije.
U okviru fizičkih svojstava više vremena posvetiti obradi strukture, naglašavajući zavisnost ostalih fizičkih svojstava od strukture. Pri obradi apsorptivne sposobnosti - apsorpcije katjona obraditi, na primerima, upotrebe mineralnih đubriva, kako bi se pomoglo razumevanju primene mineralnih đubriva iz programa agrohemije.
Pri obradi pedogenetskih uslova obuhvatiti osnovne petrografske pojmove. Pri tome povezivati znanja stečena o mineralima, kako bi se sintezom pojmova došlo do saznanja o mogućem raspadanju stena i produktima tog raspadanja. Samim tim, stekla bi se ocena o kvalitetu stene i zemljišta koja se na njoj obrazuje.
Posebna odlika ovakve koncepcije nastave pedologije sadrži se u mogućnosti prilagođavanja obima nastavnih sadržaja u okviru programa, odnosno fondu raspoloživih časova.
Prilikom izbora nastavnih sadržaja uzete su u obzir sve specifičnosti plana, kao i primena ove nauke u stvaranju osnove za razumevanje daljih disciplina predmeta - biljna proizvodnja.
Strukturiranje elemenata sadržaja u nastavnom programu izvršeno je tako da između određenih celina postoji prirodna i logička povezanost, kao i postupnost u isticanju, odnosno usvajanju određenih nastavnih celina. Iz ovakve koncepcije programa i njegove strukture sledi da se u nastavi pedologije i insistira na potpunom shvatanju supstrata zemljišta i mogućnosti koje pružaju sve raznovrsnosti - ne samo procesi već i produkti u njemu.
Kao rezultat toga moraju se upoznati i široke mogućnosti koje nastaju u korišćenju zemljišta u specifičnim uslovima klime i zemljišta. Zbog svega ovoga, metode rada se moraju prilagoditi uslovima i kombinovati tako da nastavni proces bude prožet i metodom indukcije i metodama dedukcije. Primena kombinovanih metoda ovde je više nego nužna, jer se nastavni procesi izvode ne samo u učionici već i u laboratoriji na terenu i dr. Logično je da će u ovakvim uslovima kombinovanja preovladati ona metoda koja je vezana za nastavni proces datih uslova. Jedino takvo metodsko tumačenje programa može u nastavi pedologije da obezbedi garanciju za potpuno usvajanje sadržaja nastave ovog predmeta.
Prisustvo određene zakonitosti iz prirode - stalno menjanje zemljišnog supstrata i njegovo prelaženje iz jednog oblika u drugi - pruža mogućnost za idejne i vaspitne aspekte u nastavi ovog predmeta. U okviru ovog predmeta može se istaći činjenica da se radom čoveka uglavnom menja priroda i prilagođava njegovim potrebama (antropogena zemljišta), što je, sa svoje strane, važna vaspitna komponenta u sadržaju programa pedologije.
Pedologija kao predmet, a samim tim i program, u korelativnom su odnosu sa hemijom, biologijom i agrohemijom kao i stručnim predmetima u narednim razredima, koji zasnivaju svoju proizvodnju na kvalitetima i svojstvima zemljišta. Postoji korelacija između pedologije i nastave mehanizacije, polazeći od toga da se savremena tehnologija pojedinih biljnih kultura ne može zamisliti bez mehanizacije, s jedne strane, a s druge strane, mehanizacija, odnosno njeni proizvodni efekti, veoma su zavisni od kvaliteta i svojstava zemljišta.
Posmatrajući date nastavne celine u sadržajima programa ovog predmeta, zapaža se, sasvim jasno, da se njihova realizacija mora izvoditi na različite načine (pokazivanje, ogledi, terenske vežbe, laboratorijske vežbe i predavanja u učionici). Sve ovo govori da je neophodna koordinacija različitih oblika nastavnog procesa u nastavi ovog predmeta, jer samo tako učenici mogu da ovladaju znanjem i umenjem koje će moći da primene u savremenoj praksi.
Polazeći od takvog kompleksnog i koordiniranog rada nastavnika i učenika u izlaganju i savladavanju nastavnog gradiva pedologije, a imajući, pri tome, u vidu sve specifičnosti biljne proizvodnje, može se pretpostaviti da će program, odnosno gradivo pedologije biti pristupačno i savladano.
AGROHEMIJA SA FIZIOLOGIJOM BILJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta je da učenici usvoje znanja o načinu ishrane biljaka, najpogodnijim oblicima hranljivih elemenata za rast i razvitak biljaka i materijama koje se koriste za povećanje plodnosti zemljišta, kako bi se po jedinici površine dobili veći prinosi.
Zadaci nastave predmeta su:
- ovladavanje određenim znanjima neophodnim za razumevanje ishrane biljaka na bazi već stečenih znanja iz hemije i biologije;
- shvatanje hemijskog sastava, fiziologije i načina ishrane biljaka;
- upoznavanje sredine koje služe kao izvori hrane za rast i razvitak biljaka;
- upoznavanje vrsta, sastava i upotrebe organskih mineralnih đubriva;
- primenjivanje stečenih znanja kao osnove za bolje savlađivanje gradiva iz ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD U PREDMET (1)
Pojam, zadaci i podela agrohemije, istorijat razvoja i značaj agrohemije za biljnu proizvodnju.
ISHRANA BILJAKA
HEMIJSKI SASTAV BILJAKA (4)
Značaj vode za biljke i oblici vode u biljci, organske materije, ugljeni hidrati, belančevine, masti i ulja, fermenti, biljni hormoni, lignin, pektinske materije.
NAČIN I ISHRANA BILJAKA (9)
Heterotrofni način ishrane biljaka, građa i hemijski sastav semena, dužina života semena, mirovanje semena, faktori koji utiču na klijanje semena.
Autotrofni način ishrane biljaka - fotosinteza, specifičnost fotosinteze u živom svetu, značaj kruženja elemenata za fotosintezu, fotosintetički aparat, hloroplasti i pigmenti hlorofila, hlorofil, hemijski sastav i uloga hlorofila u procesu fotosinteze, faktori koji utiču na obrazovanje i sadržaj hlorofila, karotinoidi, količinski odnos između biljnih pigmenata, mehanizam i hemizam fotosinteze, usvajanje kiseonika u procesu fotosinteze, izvori ugljenika za biljke, putevi prodiranja ugljen-dioksida u unutrašnjost lista, faktori koji utiču na intenzitet fotosinteze.
SNABDEVANJE BILJAKA VODOM (3)
Izvori vode za biljke, faktori koji utiču na usvajanje vode, usvajanje vode preko lista, kretanje vode kroz biljku, odavanje vode, gutacija, suženje, transpiracija, faktori koji utiču na transpiraciju, uticaj nedostataka vode na razviće biljaka, privremeno i trajno uvenuće, uticaj viška vode na razvitak biljaka.
MINERALNA ISHRANA BILJAKA (3)
Organi pomoću kojih se vrši usvajanje mineralnih materija, značaj korena u usvajanju jona, značaj lista u usvajanju jona, hranljiviji rastvori, mehanizam u usvajanju jona, teorija usvajanja jona na bazi fizičko-hemijskih zakonitosti, faktori koji utiču na usvajanje i sadržaj hranljivih elemenata.
BIOGENI ELEMENTI (6)
Značaj biogenih elemenata za biljke, oblici biogenih elemenata u zemljištu i biljci, znaci nedostatka i viška biogenih elemenata.
MIKROELEMENTI (4)
Značaj mikroelemenata za biljke, oblici mikroelemenata u zemljištu i biljci, znaci nedostatka mikroelemenata, asimilacija korisnih elemenata: značaj korisnih elemenata za biljke, oblici korisnih elemenata u zemljištu i biljci.
DISANJE BILJAKA (3)
Pokazatelji disanja, koeficijent disanja, intenzitet disanja, značaj oksidacionih reakcija u procesu disanja, faktori koji utiču na intenzitet disanja.
RASTENJE I RAZVIĆE BILJAKA (3)
Faktori koji utiču na rast i razviće biljaka, setvu, sadnju, rasađivanje, niske i visoke temperature, obrada zemljišta, herbicidi, sredstva za zaštitu bilja.
FIZIOLOGIJA OTPORNOSTI BILJAKA (2)
Otpornosti biljaka prema niskim temperaturama, otpornosti biljaka prema visokim temperaturama, otpornosti biljaka prema suši, otpornosti biljaka prema solima, otpornosti biljaka prema reakciji sredine.
ĐUBRIVA, DEFINICIJA, ZNAČAJ I PODELA ĐUBRIVA
ORGANSKA ĐUBRIVA (4)
Stajsko đubrivo, proizvodnja, vrste, upotreba i dejstvo stajnjaka, osoka, kompost, zelenišno đubrivo.
MINERALNA ĐUBRIVA (6)
Osobine i podela mineralnih đubriva:
- azotna đubriva, nitratna: čilska šalitra, sintetička šalitra i norveška šalitra, osobine, proizvodnja i način upotrebe. Amonijačna đubriva: amonijum-sulfat i amonijum-nitrat, nitro-cinkal. Amidna đubriva: kalcijum-cijanamid, karbamid. Dobijanje, osobine, upotreba, uticaj na zemljište i biljke;
- fosforna đubriva: superfosfat, koncentrovani superfosfat, precipitat, fosforitno brašno, Tomasovo brašno, termo-fosfat. Dobijanje, sastav, upotreba, dejstvo na zemljište i biljke;
- kalijumova đubriva: sirovine kalijumove soli, sastav osobine i upotreba koncentrovane kalijumove soli: 30 do 40% kalijumova so, kalijum-hlorid, kalijum-sulfat. Dobijanje, sastav, osobine, dejstvo na zemljište i biljke;
- kalcijumova đubriva: krečnjak, saturacioni mulj, živi kreč, gašeni kreč, gips, les, laporac. Osobine dejstvo upotreba, uticaj na zemljište i biljke, kalcifikacija zemljišta, gipsiranje zemljišta;
- đubriva koja sadrže mikroelemente: bor, bakar, molibden, cink, mangan, kobalt. Vrste, sadržaj hranljivih elemenata, dejstvo na zemljište i biljke, upotreba;
- mešana đubriva: dvojna đubriva, amonijačni superfosfat, amonizovani superfosfat, amofos. Trojna đubriva: amofoska, nitrofoska, KAS. Dobre i loše strane upotrebe mešanih đubriva.
FOLIJARNO ĐUBRENJE (1)
Vreme, sredstva i način folijarnog načina đubrenja.
BAKTERIJALNA ĐUBRIVA (1)
Način proizvodnje, upotreba, dejstvo, količine.
UTVRĐIVANJE POTREBA ZA ĐUBRENJEM ZEMLJIŠTA (2)
Poljski ogledi, vegetacioni ogledi (ogledi u sudovima), hemijska analiza zemljišta, analiza biljaka, vizuelna dijagnostika. Izračunavanje potrebnih količina azota, fosfora, kalijuma i ostalih elemenata.
NAČINI ĐUBRENJA ZEMLJIŠTA (2)
Uslovi koji utiču na način upotrebe đubriva, vreme i način upotrebe, đubrenje omaške, đubrenje u redove i trake, đubrenje u obliku rastvora, đubrenje na dno brazde.
VEŽBE (16)
- Određivanje količine vode i suve supstancije u biljci.
- Određivanje organskih materija u suvoj supstanciji.
- Određivanje biljnog pepela u suvoj supstanciji.
- Izvođenje pigmenata iz lista.
- Određivanje asimilacione površine lista.
- Ispitivanje klijavosti semena.
- Određivanje slobodne vode u biljci.
- Uzimanje prosečnog uzorka za hemijsku analizu,
- Pripremanje prosečnog uzorka za analizu.
- Određivanje procenta vlage u mineralnim đubrivima.
- Određivanje procenta azota u mineralnim đubrivima.
- Određivanje procenta fosfora i kalijuma u mineralnim đubrivima.
- Izračunavanje količine azota za đubrenje zemljišta na osnovu hemijskih analiza.
- Izračunavanje količine fosfora za đubrenje zemljišta, na osnovu analize zemljišta.
- Izračunavanje količine kalijuma za đubrenje zemljišta na osnovu analize zemljišta.
- Određivanje ukupne ili hidrolične kiselosti zemljišta.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (uputstvo)
Zadatak programa agrohemije sa fiziologijom bilja jeste izučavanje ishrane biljaka, odnosno proučavanje đubriva kojim nadoknađujemo utrošene količine hranljivih materija iz zemljišta, održavamo i popravljamo fizička svojstva zemljišta. Zahvaljujući đubrivima postižemo veće prinose poljoprivrednih proizvoda i bolji kvalitet. Racionalnim korišćenjem zemljišta, uz pravilno đubrenje i primenu ostalih agrotehničkih mera, stvaraju se povoljni uslovi za rast i razvoj svih poljoprivrednih kultura. Agrohemija i pedologija i služe kao osnovne nauke na kojima počiva poljoprivredna proizvodnja.
Nastavni program iz ovog predmeta nadovezuje se na program hemije i zbog toga sadržaje ovih predmeta treba uskladiti.
Polazna zamisao koncepcije nastave i programa agrohemije sa fiziologijom bilja sadrži se u zahtevu da nastava ovog predmeta mora da pruži celovit pregled obe naučne discipline i da ostvari savremenu sliku, pre svega, kao nauke koja čini osnov poljoprivredne proizvodnje. Osavremenjavanje nastave agrohemije sa fiziologijom bilja ostvaruje se unošenjem savremenih dostignuća iz ovih oblasti u sadržaje programa i njihovim uključivanjem u nastavni proces.
Prednost koncepcije nastavnog programa agrohemije sa fiziologijom bilja, zasnovanog na osnovnim principima i zakonima agrohemije i fiziologije bilja, ogleda se u njenoj mogućnosti boljeg isticanja logičke strukture, što doprinosi lakšem sagledavanju ovih disciplina u celini, sigurnijem povezivanju raznih pojmova i usvajanju osnovnih sadržaja. Posebna odlika ovakve koncepcije nastave ovog predmeta sadrži se u mogućnosti prilagođavanja obima nastavnih sadržaja fondu raspoloživih časova (nastavnom planu), bez rizika da se pri redukciji nastavnih sadržaja odbaci ono što je bitno i najznačajnije.
Osnovne koncencije nastavnog programa ovog predmeta sastoje se u tome da se kroz savremene metode izuče najvažnije karakteristike biljaka, zakoni ishrane biljaka i svojstva najvažnijih organskih i mineralnih đubriva, kako bismo poznavajući osobine zemljišta iz pedologije, mogli primenjivati odgovarajuća đubriva za povećanje prinosa poljoprivrednih proizvoda. Osnovni kriterijum, u kojoj meri je odgovarajući pojam značajan za agronomiju, primenjen je pri izboru elemenata za sadržaje programa. Pri izboru elemenata sadržaja za nastavni program uzeti su u obzir i najvažniji rezultati istraživanja u agrohemiji, kako bi se u nastavi pokazalo koji je stepen razvitka postigla savremena agrohemija, kao i na koje probleme su usmerena sadašnja istraživanja.
Svaka od ovih tema deli se na nastavne jedinice, a njihov obim izučavanja zavisi od značaja te jedinice za proizvodnju.
Strukturiranje elemenata u nastavnom programu izvršeno je na osnovu njihove logičke povezanosti. U okviru programa ovo grupisanje je izvršeno na osnovu zajedničkih karakteristika a radi isticanja i povezivanja najvažnijih osobina. Izvršeno je grupisanje srodnih pojmova i pojava. Savremena naučna dostignuća iz oblasti agrohemije i fiziologije bilja pružaju učenicima mogućnost boljeg usvajanja.
Koncepcija nastave i programa podrazumeva da ove discipline treba postaviti kao nedovršene nauke koje se intenzivno razvijaju i menjaju. Zato je nužno u nastavi istaći one probleme koje ove nauke još nisu rešile, kao i one probleme koje tek sada rešavaju. Program nastave ovog predmeta obuhvata najvažnije vrste đubriva, koje treba upoznati radi njihove pravilne primene. Postoji značajna korelacija nastave pedologije i agrohemije sa nastavom iz mnogih nauka vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i sl. Pedologija proučava zemljište kao sredinu za život biljaka. Potpunim poznavanjem odlika zemljišta, mogu se pravilno izabrati vrste biljaka. Agrohemija proučava ishranu biljaka i đubriva, a nijedna grana poljoprivrede ne može se danas zamisliti bez primene đubriva.
Nastava iz agrohemije i fiziologije bilja je kompleksna i izvodi se koordiniranjem nekoliko oblika nastavnog procesa: u obliku teorijske nastave, u vidu vežbi na terenu i u laboratoriji, u obliku praktične nastave na ekonomiji škole, pravljenjem zbirki. Samo planskom koordinacijom svih ovih oblika nastave može se postići uspešan rezultat i u nastavi ovog predmeta.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu neophodna znanja iz cvećarstva kako bi bili sposobni da vode sve neophodne faze tehnologije u proizvodnji cvetnih vrsta.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- da se učenici upoznaju sa osnovnim cvetnim vrstama koje se gaje u našoj zemlji i u svetu;
- da učenici shvate značaj cvećarske proizvodnje kao sve značajnije i popularnije grane u poljoprivrednoj proizvodnji;
- da se osposobe za stručno izvođenje radova u neposrednoj cvećarskoj proizvodnji;
- da se upoznaju sa morfologijom pojedinih cvetnih vrsta, kako bi ih mogli determinisati;
- da se upoznaju sa pojedinim načinima razmnožavanja i gajenja raznih cvetnih vrsta;
- da učenici steknu osnovna znanja o korišćenju cvetnih vrsta u najrazličitije svrhe;
- da se učenici upoznaju sa objektima i postrojenjima u cvećarskoj proizvodnji;
- da se kod učenika u toku obrade nastavnih sadržaja razvije i neguje ljubav prema ovoj vrsti proizvodnje;
- da se kod učenika razvije osećaj za lepotu, pedantnost i humanost;
- da se kod učenika razvija pravilan odnos prema cveću i prirodi uopšte, kako bi u daljem samostalnom radu imali osećaj za ulepšavanje i čuvanje životne okoline;
- da se učenici osposobe za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2+1 čas nedeljno; 70 + 35 časova godišnje)
UVOD (1)
Sadržaj, zadaci predmeta, rasprostranjenje cvećarstva u Srbiji.
OPŠTI DEO (4)
Poreklo cvetnih vrsta. Imena biljaka. Odnos cvetnih kultura prema uslovima sredine.
OBJEKTI I OPREMA ZA PROIZVODNJU (20)
Tople leje. Sastavni delovi, podela, pomoćni delovi toplih leja, pomoćni pribor i alat i oruđe. Priprema i formiranje toplih leja, zagrevanje toplih leja, primena. Leje na otvorenim površinama. Plastenici. Sastavni delovi, formiranje, podela i primena. Staklenici. sastavni delovi (temelj, konstrukcija, staklo). sistemi u staklenicima (provetravanje, zagrevanje, zasenjivanje, zalivanje), parapeti i ostali pomoćni delovi, oprema i alat i ostali inventar u proizvodnim pogonima. Automatika. Tipovi staklenika, podela.
ZEMLJIŠNI SUPSTRATI (9)
Zemljišni supstrati u cvećarskoj proizvodnji: fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta za cvetnu proizvodnju. Vrste vrtnog zemljišta: baštensko zemljište, busenjača, klijališno zemljište i stajnjak, lisnjača - listovka, kompost, tresetno zemljište, čamovka, pesak, perlit, stiropor. Vrtne i gotove fabričke smeše zemljišta. Priprema i obrada zemljišta, otvorenog i zatvorenog prostora.
HIDROPONIJA (1)
Pojam, načini gajenja u hidroponiji, potreban materijal i vrste pogodne za hidroponiju. Prednosti hidroponije.
RAZMNOŽAVANJE U CVEĆARSKOJ PROIZVODNJI (16)
GENERATIVNO - Pojam i prednosti. Seme i delovi semena. Priprema semena za setvu. Načini setve. Setva semena (u sandučiće, u leje, na otvorenom prostoru).
VEGETATIVNO - Pojam i prednosti. Vrste vegetativnog razmnožavanja: deoba bokora, položenice, reznice, kalemljenje (okuliranje), podzemnim stablima (lukovica, gomolj, rizom, krtolasta lukovica), margotiranje, meristemsko razmnožavanje.
AGROTEHNIKA U CVEĆARSKOJ PROIZVODNJI (18)
Regulisanje uslova sredine: Nega ponika: zalivanje i orošavanje, zasenjivanje, provetravanje, rahlenje, đubrenje i prihranjivanje, zaštita.
Regulisanje vegetacionog prostora: pikiranje, proređivanje, rasađivanje, ulončavanje, prelončavanje, plevljenje.
POSUDE I KONTEJNERI ZA CVEĆARSKU PROIZVODNJU (1)
Vrste posuda i kontejnera, opis, prednosti i primena.
VEŽBE (35 časova godišnje)
Upoznavanje učenika sa objektima, opremom i alatom za cvećarsku proizvodnju.(5)
Spravljanje zemljišta (kompostiranje materijala) i smeša za cvećarsku proizvodnju. (5)
Priprema materijala i alata za setvu semena. (1)
Rad na pripremi i formiranju toplih leja. (2)
Formiranje plastenika. (2)
Formiranje sandučića i priprema za setvu. (1)
Ručna setva u sandučiće. (2)
Ručna setva u tople leje. (1)
Pikiranje rasada u sandučić i u saksije. (3)
Ulončavanje rasada. (2)
Prelončavanje rasada. (1)
Rasađivanje rasada. (1)
Vežbanje načina vegetativnog razmnožavanja, deoba bikova i položenicama (2), podzemnim stablima. (1)
Spravljanje raznih vrsta reznica. (3)
Tehnika okulacije. (3)
(2+1 čas nedeljno; 70 + 35 časova godišnje)
JEDNOGODIŠNJE CVEĆE (19)
Pojam, značaj i primena. Proizvodnja jednogodišnjeg cveća vrste: Begonia semperflorens, Salvia splendens, Dianthus sp., Petunia sp., Lobelia sp., Coleus hyb., Ageratum sp., Antirrhinum sp., Verbena hyb., Tagetes sp., Celosia sp., Impatiens sp., Zinnia sp., Phlox sp., Callystephus sp., Calendula officinalis, Alyssum sp., Portulaca sp., Gypsophila sp., Ipomea sp., Helichrysum sp., Tropaeolum sp., Gomphrena globosa.
DVOGODIŠNJE CVEĆE (7)
Pojam, značaj i primena. Proizvodnja dvogodišnjeg cveća. Vrste: Bellis perenis, Viola tricolor, Dianthus barbatus, Myosotis alpestris, Digitalis purpurea, Cheiranthus cheiri, Silene pendula, Althea rosea.
PERENE (18)
Pojam, značaj i primena. Razmnožavanje i nega. Vrste: Alyssum sp., Aubrietia sp., Iberis sp., Arabis sp., Cerastium sp., Sempervivum sp., Sedum sp., Dianthus sp., Campanula sp., Stachys sp., Staticae sp., Primula sp., Bergenia sp., Vinca sp., Coreopsis sp., Rudbeckia sp., Achillea sp., Gaillardia sp., Aster sp., Chrysanthemum sp., Lupinus sp., Delphinium sp., Liatris sp., Dicentra sp., Hosta sp., Paeonia sp. i druge.
LUKOVIČASTO I GOMOLJASTO CVEĆE (18)
Pojam, značaj, nega i primena. Proizvodnja: sadnja, vađenje, čuvanje lukovica i gomolja. Vrste: Tulipa, Hyacinthus, Narcissus, Gladiolus, Dahlia, Canna, Lilium, Hypeastrum, Crocus, Convallaria, Anemona, Freesia, Iris, Galanthus sp.
POSPEŠIVANJE ZA RANO CVETANJE (8)
Teoretske osnove pospešivanja. Značaj pospešivanja lukovica. Metode pospešivanja pojedinih vrsta. Tulipa, Narcissus, Hyacinthus, Gladiolus. Pospešivanje Asparagus-a. Pospešivanje šiblja.
VEŽBE (35 časova godišnje)
Determinacija pojedinih cvetnih vrsta (brahilus, list, cvet) i sakupljanje materijala za herbarijum. (10)
Determinacija semena cvetnih vrsta i sakupljanje materijala za kolekciju. (6)
Izrada herbarijuma cvetnih vrsta. (10)
Izrada kolekcije semena cvetnih vrsta. (5)
Upoznavanje učenika sa primenom cvetnih vrsta na terenu. (3)
Tehnika pospešivanja lukovičastvog cveća. (1)
(2+1 čas nedeljno; 64 + 32 časa godišnje)
SAKSIJSKO CVEĆE (30)
Pojam, značaj, primena u interijeru.
Podela:
CVETNODEKORATIVNE - vrste: Begonia thuberhybrida, Cyclamen persicum, Gloxinia hub., Calla aetiopica, Senecio hib., Fuchsia, Clivia, Hoya carnosa, Hydrangea, Relargonium sr., Saintpaulia ionantha, Hybiscus hyb., Anthurium sp., Spathyphyllum sp., Kalanchoe blossfeldiana, fam. Bromeliaceae, Orhidea.
LISNODEKORATIVNO: Asparagus sp., Dieffenbachia sp, Fatsia japonica, Ficus sp., Sansevieria sp, Dracena sp., Philodendron sp., Tradescantia sp., Scindapsus aureus, Chlorophytum comosum, Aspidistra elatior, Schefflera arboricola, Cyperus alternifolius, Zamia sp, Paprati, Kaktusi, Ralme.
CVEĆE ZA REZANJE (15)
U njivskim uslovima: Ruže.
Pod plastenikom: Hrizanteme, Gladiole.
U stakleniku: Gerbera, Karanfili, Hrizanteme, Ruže.
PROIZVODNJA SADNICA RUŽA (9)
Podela ruža. Razmnožavanje: proizvodnja sejanaca, rasađivanje sejanaca, nega sejanaca, okuliranje, nega okulanata, ostale mere nege, vađenje sadnica, klasiranje, pakovanje, trapljenje sadnica. Norme kvaliteta (STANDARD).
PRIPREMA CVETNOG MATERIJALA ZA PRODAJU (1)
Priprema cvetnog materijala za prodaju.
CVETNO SEMENARSTVO (9)
Osobine kvalitetnog semena. Klimatski uslovi za zasnivanje semenske proizvodnje - regioni, zasnivanje semenske proizvodnje, nega, selekcija i odabiranje atipičnih biljaka, izolacija, berba, sakupljanje semena dorada, sušenje, čuvanje i pakovanje. Zdravstvena i sortna kontrola zasada i objekata za proizvodnju.
VEŽBE (32 časa godišnje)
Determinacija i aranžiranje žardinjera saksijskim cvećem. (7).
Tehnika razmnožavanja i načini proizvodnje saksijskog cveća. (1)
Rasađivanje i prelončavanje saksijskog cveća. (1)
Izrada albuma saksijskog cveća (slike i šeme). (5)
Berba cvetnog materijala kao rezanog cveća. (2)
Orezivanje ruža na proizvodnim i parkarskim površinama. (3)
Priprema alata i materijala za okuliranje ruža. (1)
Orezivanje sadnica ruža kod vađenja i klasiranja sadnica - normativi kod proizvodnje ruža. (3)
Priprema kalem grančica za kalemljenje. (1)
Skidanje plemki sa kalem grančica. (1)
Orezivanje nadzemnog divljeg dela sa kalemljenih ruža. (1)
Pinciranje kalemljenih ruža. (1)
Izražavanje odnosa pesticida u biljnoj proizvodnji. (1)
Izražavanje količine sredstava za zaštitu po jedinici površine. (1)
Merenje pesticida u obliku praha; merenje pesticida u obliku tečnosti. (1)
Mešanje pesticida i spravljanje čorbe. (1)
Sakupljanje semena cveća, sušenje i čuvanje. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Radi što kvalitetnijeg usvajanja programskih zadataka i sticanja što veće stručnosti, predviđene su i praktične vežbe koje obuhvataju najznačajnije poslove u cvećarskoj proizvodnji.
Program ovog predmeta se nadovezuje na sadržaje agrohemije, pedologije, ekologije, biologije, povrtarstva, rasadničarstva i poljoprivredne tehnike. Zbog toga je neophodno pri realizaciji programskih sadržaja ovog predmeta, obavezno nadovezivati se na ove i slične predmete.
U uvodu dati podelu predmeta na pojedine oblasti. Posebno treba istaći značaj poznavanja pojedinih cvetnih kultura i njihovu primenu na zelenim površinama u interijeru, kao i njihov ekonomski značaj.
Prilikom obrade pojedinih cvetnih vrsta, treba obraditi, morfologiju, uslove uspevanja i primene. Sve ovo treba obrađivati uz primenu živog materijala ili uz korišćenje nastavnih sredstava (slika, grafičkih prikaza, slajdova, modela reprodukcija, učila itd.) i na njima dati potrebna tumačenja. Prilikom obrađivanja pojedinačnih cvetnih vrsta neophodno je obratiti pažnju na tačan latinski naziv cvetne vrste kao i na njenu pripadnost u okviru familije. Svaku cvetnu vrstu treba učenicima uživo pokazati u rasadniku ili na terenu, takođe na konkretnom materijalu pokazati način razmnožavanja cvetnih vrsta.
Prilikom obrade rezanog cveća, potrebno je učenicima na licu mesta (u rasadniku, stakleniku) objasniti tehnologiju rada u proizvodnji rezanog cveća.
Kod realizacije programskih zadataka u drugoj godini treba učenicima prikazati određene šeme ili makete objekata za proizvodnju, a takođe i na terenu pokazati pojedina postrojenja i alate za cvećarsku proizvodnju.
Za ostvarivanje programskih zadataka u trećoj i četvrtoj godini neophodna je i stručna literatura sa fotografijama cvetnih kultura i njihove primene, slajdovi, sveži i herbarizovani primerci cvetnih vrsta.
Radi kvalitetnog usvajanja gradiva preporučuje se odnos između izlaganja novog gradiva i sistematizacije usvojenog gradiva 70 : 30 %.
Prilikom ostvarivanja zadataka na vežbama, časovi vežbi se mogu realizovati i spajanjem u jednom ili više dana. Pri realizaciji vežbi učenik je obavezan da vodi svesku - dnevnik, gde bi uneo sve potrebne, konkretne podatke o temi sa vežbi, crtao skice i šeme pojedinih cvetnih vrsta.
Neophodno je izrađivanje herbarijuma i kolekcije semena cvetnih vrsta.
U toku godine treba organizovati posete izložbi cveća, staklenicima i drugim proizvodnim pogonima, sajmovima, cvećarama i stručnim institucijama i drugim stručnim školama i fakultetima. Posebno nastavnik mora upućivati učenike na stručnu literaturu (kako našu, tako i stranu).
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici usvoje neophodna znanja iz dekorativne dendrologije i savremene rasadničke proizvodnje i da se osposobe za primenu stečenih znanja u praksi.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- da se učenici upoznaju sa dekorativnim, biološkim i ekološkim osobinama dendroloških vrsta najčešće zastupljenih u našem području;
- da ovladaju neophodnim tehnikama savremene rasadničke proizvodnje kako bi uspešno proizvodili visokokvalitetni rasadnički materijal.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
OPŠTI DEO (5)
Značaj i cilj predmeta. Dekorativna svojstva drvenastih vrsta: kruna, lišća, cveta, ploda i stabla. Bioekološka svojstva drvenastih vrsta.
POSEBAN DEO (65)
Sistematika drvenastih vrsta.
Četinari: Ginkgo biloba, Аbies sp., Piceasp., Сеdrus sp., Lariх europea, Сhаmаесураris sp., Сupressus sp., Јuniреrus sp., Рinus sp., Рsеudоtsugа sp., Sеquoiа gigantea, Тахоdium distichum, Тахus baccata, Тhuја sp..
Lišćari: a) Асеr sp., Аеsculus hipocastanum, Аilаnthus altissima, Аlnus sp., Веtulа pendula, Саrрinus sp, Саstanеа sativa, Саtalpа bignonioides, Сеltis sp., Сеrcis siliquastrum., Соrylus sp., Fаgus sp., Fraxinus sp., Јuglans sp., Liriodendrоn tulipifera, Маgnоliа sp., Маlus sp., Моrus sp., Раulowniа tomenthosa, Рirus sp., Рlatanus sp., Рорulus sp., Рrunus sp., Quеrсus sp., Robiniа pseudoacacia, Gleditshia triacanthos, Salix sp., Sорhоrа japonica, Sоrbus sp., Тiliа sp., Ulmus sp.
b) Ukrasno šiblje - Вerberis, Вuddlеiа, Сotoneaster, Сrataegus, Cidoniа, Deutzia, Eleagnus, Forsythia, Hibiscus, Hydrangea, Illex, Кеrriа, Laburnum, Ligustrum, Lonicera, Масlura, Маhoniа, Рhiladelphus, Рiraсаnthа, Rhodоdеndrоn, Rhus, Ribes, Rоsa, Sрireа, Symphоricаrpus, Syringа, Таmаriх, Viburnum, Weigelа, Вuхus, Euonimus.
v) Povijuše - Amrelorsis, Hedera, Tecoma, Clematis, Wisteria, Lonicera.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (2)
Definicija i značaj predmeta. Uslovi sredine i rasadnička proizvodnja - klima, zemljište.
ORGANIZACIJA RASADNIKA (5)
Odeljak za razmnožavanje (sejalište, ožilište, pikirište.)
Odeljak za formiranje sadnica žbunja I škola žbunja
II škola žbunja
Odeljak za formiranje sadnica drveća I škola drveća
II škola drveća
III škola drveća
Matičnjaci. Vetrobrani pojasevi. Arboretum i ogledno polje. Neproduktivni deo rasadnika. Razmeštaj odeljaka.
RAZMNOŽAVANJE (16)
GENERATIVNO RAZMNOŽAVANJE - izbor matičnjaka, uvod, poreklo, sazrevanje i sakupljanje semena, dorada i čišćenje, čuvanje semena, klijavost, produžno mirovanje, ispitivanje klijavosti semena.
VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE - razmnožavanje delenjem, zagrtanjem, položnicama, reznicama, kalemljenjem, kalem iz ruke, kopuliranje, okuliranje, ablaktiranje, fitohormoni, razmnožavanje kulturom tkiva.
PLANIRANJE PROIZVODNJE I PRIPREMA RADA (1)
Utvrđivanje obima proizvodnje i sortimenta po vrstama i formama, te planiranje i projektovanje rasadničke proizvodnje, izrada tehničkih normi i kalkulacija.
TEHNIKA RADA (15)
a) tehnika rada u sejalištu - priprema i obrada zemljišta. vreme i način setve, gustina i dubina setve radom do pojave ponika, radovi posle pojave ponika, vađenje, sabiranje i čuvanje izvađenih sadnica do sadnje;
b) tehnika rada u ožilištu;
v) formiranje biljaka u rasadniku - drveća i žbunja;
g) priprema sadnog materijala za prodaju i norma kvaliteta.
PROIZVODNJA SADNICA U SUDOVIMA (5)
Osobine i prednost kontejnerske proizvodnje klasični kontejner. Savremeni kontejnerski sistem.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE POJEDINIH VRSTA U FORMI KOJE SU NAJVIŠE ZASTUPLJENE NA NAŠEM PODRUČJU (26)
Gymnospermae: Ginkgo, Аbiеs, Cеdrus, Сhаmаесураris, Сupressus, Јuniреrus, Lariх, Рinus, Рiсеа, Рsеudоtsugа, Sеquoiа, Тахоdium, Тахus, Тhuја.
Angiospermae: (drveće lišćari): Асеr, Аеsculus, Аilаnthus, Аlnus, Веtulа, Саrрinus, Саstanеа, Саtalpа, Сеltis, Сеrcis, Соrylus, Fаgus, Fraxinus, Јuglans, Liriodendrоn, Маgnоliа, Маlus, Моrus, Раulowniа, Рirus, Рlatanus, Рорulus, Рrunus, Quеrсus, Robiniа, Salix, Sорhоrа, Sоrbus, Тiliа, Ulmus, Gleditshia.
Ukrasno šiblje: Веrberis, Вuddlеiа, Сotoneaster, Сrataegus, Cidoniа, Deutzia, Eleagnus, Forsythia, Hibiscus, Hydrangea, Illex, Кеrriа, Laburnum, Ligustrum, Lonicera, Масlurа, Маhoniа, Рhiladelphus, Рiraсаnthа, Rhodоdеndrоn, Rhus, Ribes, Rоsa, Sрireа, Symphоricаrpus, Syringа, Таmаriх, Viburnum, Weigelа, Вuхus, Euonimus.
Povijuše: Аmреlорsis, Неdеrа, Тесоmа, Clemаtis, Wisteriа.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
U okviru predmeta dekorativna dendrologija učenici se u drugom razredu upoznaju sa dekorativnim, biološkim i ekološkim osobinama drveća i šiblja.
Korelacija navedenog sadržaja mora biti sa predmetima kao što su: biologija, pedologija, agrohemija i cvećarstvo. Pri izlaganju sadržaja nastavnik mora koristiti savremena audio-vizulna sredstva, očigledna sredstva a posebno se preporučuje nastava van učionice, stručni izleti i ekskurzije u najbliže rasadnike.
Pri obradi opšteg dela, cilj je naglasiti vezu između dekorativnih i bioloških svojstava drvenastih vrsta.
Posebni deo obuhvata sadržaje vezane za isticanje dekorativnih i bioloških svojstava velikog broja vrsta i moguće načine primene na zelenim površinama. Treba istaći one vrste koje su osetljive na aerozagađenja.
Nastavnik mora koristiti što više očiglednih sredstava (uzorke kore, grančice, lišće, cvetove i plodove), jer očiglednost u nastavi, postupnost i sistematičnost u izlaganju imaju presudnu ulogu u usvajanju gradiva i razvijanju estetskih vrednosti.
Značaj savremene rasadničke proizvodnje je obuhvaćen u uvodnom delu nastavnog sadržaja koji učenici izučavaju u trećem razredu.
U rasadniku se primenjuju mnoge metode razmnožavanja i raznovrsni tehnološki postupci u odgajanju velikog broja vrsta i formi te se organizaciji rasadnika posvećuje posebna pažnja. Pri obradi ovih nastavnih jedinica učenike treba obučavati u rasadniku (nastava van učionice) i na terenu ih uključiti da stiču umenja u sejalište, ožilište, pikirište, odeljke matičnjaka i ostale delove rasadnika, jer taj vid očigledne nastave omogućiće učenicima da brže i bolje shvate suštinu i važnost rasadničke proizvodnje.
Ovaj vid nastave olakšaće nastavniku obradu nastavnih jedinica u okviru oblasti razmnožavanja. Korelacija može biti sa predmetom biologija i cvećarstvom. Nastavne jedinice o fitohormonima i razmnožavanje kulturom tkiva treba posebno naglasiti kao bitne za savremenu rasadničku proizvodnju zbog ekonomskog efekta poslovanja.
Planiranje proizvodnje i priprema rada je preduslov uspeha u rasadničkoj proizvodnji. Učenik treba da shvati da svaki radni zadatak treba da bude samodefinisan, gde se i čime posao obavlja, kako ga treba i kad završiti.
Nastavne jedinice vezane za tehnologiju proizvodnje pojedinih vrsta i formi treba sistematično izložiti kako bi se učenici osposobili da stečena znanja lakše primenjuju u praksi.
Procenat izlaganja novog gradiva i procenat sistematizacije usvojenog gradiva treba da se kreće u odnosu 70 : 30%.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta parkarstvo je da učenici usvoje znanja iz podizanja i nege zelenih površina.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- sticanje potrebnih znanja o zelenim površinama i njihovim vrstama sa posebnim osvrtom na parkove;
- osposobljavanje za rad na podizanju, nezi i održavanju zelenih površina;
- razvijanje ljubavi prema hortikulturi i osposobljavanje za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje;
- osposobljavanje za rad na zaštiti čovekove sredine.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno; 70 časova godišnje)
UVOD (4)
Antičko doba. Rimski vrtovi. Egipatski. Antička Grčka. Ranohrišćanski period. Srednjovekovni vrtovi. Istočnjački vrtovi. Kina. Japan. Renesansno doba. Barokni vrtovi. Doba prosvećenosti. Veliki teoretičari i tvorci vrtova. Umetnost oblikovanja vrtova u XIX i XX veku. Istorijat parkova kod nas.
ZELENE POVRŠINE GRADOVA I NASELJA (10)
Uticaj zelenih površina na: klimu okoline, vlažnost vazduha, sadržaj nečistoće u vazduhu, temperaturu okoline, kretanje vazduha i širenje buke.
Dekorativno-estetski značaj zelenih površina.
Klasifikacija zelenih površina: parkovi, skverovi, drvoredi, šetališta, zelene površine oko bolnica, škola i dečijih ustanova, zelene površine stambenih blokova, kućnih vrtova, vikendica i slično.
Zelenilo specijalne namene oko industrijskih preduzeća, grobalja, sportskih igrališta, zaštitni pojasevi.
ZEMLJANI RADOVI (4)
Klasifikacija zemljišta. Odvoz-dovoz, nivelisanje zemljišta. Obrada zemljišta. Poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta.
VRTNO-ARHITEKTONSKI ELEMENTI (4)
Staze, stepeništa, bazeni, kamenjari, alpinumi, zakloni, nastrešnice, klupe.
IZGRADNJA STAZA I SAOBRAĆAJNICA (6)
Trasiranje, iskopi i izgradnja posteljice. Radovi popločavanju ciglom, prirodnim i obrađenim kamenom, betonskim pločama i slično. Izrada ivičnjaka. Rigoli-škarpe i završni radovi.
ZIDARSKI RADOVI (6)
Upotreba kamena. Razni načini zidanja kamenom. Upotreba betona. Građevinski materijali: pesak, kamen, sintetičke materije. Podizanje suhozida, zidova od cigle, kamena, betona. Izgradnja stepenica.
TESARSKI RADOVI (4)
Obla, polutesana i tesana građa. Inpregnacija drveta. Izrada ograda, kapija, pergola i drugo.
PODIZANJE ZELENIH POVRŠINA (28)
Prenošenje plana na teren. Priprema zemljišta za sadnju i setvu. Nabavka i doprema sadnog materijala. Vreme sadnje. Orezivanje - pre sadnje, u toku vegetacije, podmlađivanje, formiranje kruna drvorednih sadnica. Sadnja dvorednih sadnica stablašica. Sadnja ukrasnog šiblja i zimzelenog grmlja. Sadnja četinara i solitera. Sadnja ruža. Sadnja žive ograde. Sadnja lukovica, višegodišnjeg i drugog cveća. Sadnja u cvetne gredice, kamenjare, alpinume i slično. Presađivanje starijih sadnica. Podizanje travnjaka. Vrste trava pogodne za ukrasne travnjake. Travnjaci različitih namena (parterni, ukrasni, za fudbalska igrališta i slično). Travne smeše za različite zemljišne uslove (sunčani, senčeni položaj, suvi ili vlažni tereni). Priprema zemljišta za setvu semena trava. Načini setve semena trava i potrebne količine semena. Nega travnjaka: zalivanje, prihranjivanje, košenje, valjanje, aeracija zemljišta, uništavanje korova u travnjaku uz pomoć herbicida. Zatravljivanje busenovanjem - skidanje i pakovanje busena, postavljanje busena, nega busenovanog terena.
ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA (10)
Zalivanje, okopavanje - plevljenje. Đubrenje, prihranjivanje. Orezivanje, negovanje krune. Zaštita od bolesti i štetočina. Čišćenje, grabljenje, metenje.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program ovog predmeta treba da je u korelaciji sa predmetima kao što su: pedologija, agrohemija, dekorativna dendrologija i cvećarstvo.
Fond časova svake teme ima orjentacioni karakter i njega treba usklađivati sa konkretnom situacijom u razredu - odnosno odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine. Za svaku nastavnu celinu, odnosno temu predviđeni fond časova ne odnosi se samo na obradu novog gradiva, već i na vežbanje i tematsko ponavljanje gradiva. Nastavnici će u godišnjem globalnom planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu novog gradiva, utvrđivanje gradiva (vežbanje), tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva i slično. Za utvrđivanje, tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva treba predvideti od 30 do 40 % od predviđenog fonda časova.
Realizacija programskih sadržaja treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika rada sa učenicima. Prilikom izbora nastavnih metoda i oblika rada treba imati na umu da uvek treba dati prednost onim metodama i oblicima rada koji u većoj meri doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces i stvaralački rad radi sticanja znanja. Nastava ovog predmeta treba da bude tako organizovana i izvođena da se u što većoj meri ostvari njena efikasnost i produktivnost, uz puno angažovanje učenika u nastavnom procesu.
Pri objašnjavanju pojedinih delova programskih sadržaja potrebno je pripremiti nastavna sredstva (grafičke prikaze, modele učila itd.) i na njima dati potrebna tumačenja.
Nakon završetka određenih tema odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde je to god moguće dati i zadatke za vežbanje na času i domaći zadatak.
Uvod ima za cilj da upozna učenike sa istorijskim razvojem i tipovima vrtova u raznim krajevima sveta pa i kod nas.
U okviru nastavne teme zelene površine gradova i naselja izučava se ekologija, odnosno kako vrtovi i parkovi utiču na mikroklimu gradova i naselja. Takođe se upoznaju sa klasifikacijom zelenih površina, navode primere iz najbliže njihove okoline - prepoznaju pojedine kategorije zelenih površina.
Kod tematske celine zemljani radovi se nadovezuju na predmet pedologija i daju se rešenja za popravku nekih nedostataka kod pojedinih tipova zemljišta. Posebno obraditi problem suvišnih voda i njihovo odvođenje.
U nastavnoj temi vrtno arhitektonski elementi učenici se upoznaju sa još nekim neživim elementima vrta ili parka.
Kod teme izgradnja staza i saobraćajnica treba istaći osnovne faze pri izradi jednostavnih staza u vrtu ili parku.
Pri izučavanju tematske celine tesarski radovi učenici se teorijski upoznaju sa vrstama građe. Pokazati im što više, putem slika, elemente koji se koriste u pejzažnoj arhitekturi.
Nastavna tema podizanje zelenih površina uvodi učenike u proces podizanja neke zelene površine: prvo se prenosi plan na teren, zatim se priprema zemljište i to posebno za sadnju a posebno za setvu. Vrlo je bitna sadnja: sa busenom, bez busena, presađivanje odraslih stabala. Takođe ih detaljno upoznati sa sadnjom žbunja i cveća.
Naglasiti da je travnjak tepih jedne zelene površine i upoznati učenike sa načinima podizanja travnjaka.
U okviru nastavne jedinice održavanje zelenih površina učenici treba da steknu što više teorijskog znanja kako bi se praktično osposobili za uspešnu primenu stečenih znanja u negovanju zelenih površina.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta lekovito i začinsko bilje je da se učenici upoznaju s lekovitim biljem, njihovim skupljanjem, načinu gajenja važnijih kultura, njihove primene, kao i da im stečena znanja budu osnova za dalje stručno usavršavanje.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- upoznavanje učenika sa morfološkim osobinama lekovitog bilja, njihovom proizvodnjom, mogućnostima i primenom u praksi;
- da učenici steknu neophodna znanja vezana za proizvodnju visoko kvalitetne "droge" kao i za skupljanje iste u prirodi;
- da učenici sa razumevanjem primenjuju stečena znanja i da šire kulturu gajenja i korišćenja lekovitog i začinskog bilja;
- kod učenika razviti značaj proizvodnje ekološki ispravnog lekovitog i začinskog bilja.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2+1 čas nedeljno; 64 + 32 časa godišnje)
OPŠTI DEO (22)
Upotreba lekovitog bilja kroz vekove. Značaj gajenja i sakupljanja lekovitog bilja. Ekonomska opravdanost sakupljanja i gajenja lekovitog i začinskog bilja. Upotreba lekovitog i začinskog bilja u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Sakupljanje lekovitog i začinskog bilja. Botaničko poznavanje lekovitog bilja u prirodi i tačno razlikovanje od sličnog nelekovitog. Organizacija rada na sakupljanju lekovitog i začinskog bilja. Opšte napomene u radu sa otrovnim biljkama. Zaštita važnijeg lekovitog bilja u prirodi. Plantažno gajenje, lekovitog i začinskog bilja (prirodni uslovi i agrotehnika). Dorada i prerada lekovitog i začinskog bilja (sušenje, izdvajanje etarskog ulja - destilacija, ekstrakcija, presovanje). Pakovanje, čuvanje i ostali načini konzerviranja droge. Izrada i upotreba biljnih lekova.
POSEBAN DEO (42)
Izbor lekovitog bilja za gajenje u svetu i kod nas. Lekovito bilje koje se uglavnom gaji - ređe sakupljaju divlje forme.
I Grupa
Familija: Арiасеае
Korijander (Соriandrum sаtivum L.)
Kim (Саrum саrvi L.)
Anis (Рimрinеllа аnisum L.)
Mirođija (Аnеthum graveolens L.)
Celer (Арium graveоlens L.)
Familija: Аsterасеае
Kamilica (Маtriсаriа сhаmоmillа L.)
Estragen (Аrtеmisiа draсunсulus L.)
Buhač (Руrеthrum сinеrаriаеfоlium L.)
Familija: Lаmiacеае
Timijan (Тhymus vulgaris L.)
Žalfija (Salviа оffiсinаlis L.)
Matičnjak (Меlissа оffiсinаlis L.)
Lavanda (Lаvаndulа оffiсinаlis Сhаiх)
Majoran (Мајоrаnа hоrtensis Моеnch)
Nana (Меnta рiреrita Нunds.)
Vranilovka (Оriganum vulgarе L.)
Bosiljak (Осimum bаsiliсum L)
Familija: Рараvеrасеае
Mak (Рараvеr sоmnifеrum L.)
Familija: Вrаssicасеае
Bela slačica (Sinарsis аlbа L.)
Familija: Маlvacеае
Beli slez (Аlthеа оffiсinаlis L.)
Familija: Vаleiаnасеае
Odoljen valerijana (Vаlеrianа оffiсinаlis L.)
Familija: Schrophulariасеае
Vunasti naprstak (Digitalis lanata Еhrh.)
Crveni naprstak (Digitalis рurрurеа L.)
II Grupa
Lekovito bilje koje se skuplja (bere), a na manjim površinama gaji.
Familija: Арiасеае
Anđelika (Аngelikа оffiсinаlis L.)
Selen (Levisticum оffiсinаle L.)
Familija: Аstеrасеае
Hajdučka trava (Аchillea millefolium L.)
Pelin (Аrtemisiа аbsinthium L.)
Cikorija, vodopija (Сichorium intybus L.)
Maslačak (Таrахасum оffiсinаlis L.)
Neven (Саlеndulа оffiсinаlis L.)
Familija: Lamiасеае
Majčina dušica (Тhymus serpyllum L.)
Familija: Маlvесеае
Crni slez (Маlvа silvestris L.)
Familija: Plаntаginасеае
Ženska bokvica (Рlаntаgо mајоr L.)
Muška bokvica (Рlаntаgо lаnсеоlаtа L.)
Familija: Urtiсасеае
Kopriva Urtica (dioica)
Familija: Hiperiсасеае
Kantarion (Hiреriсum реrfоrаtum L.)
Familija: Rosaсеае
Malina, Kupina, Trnjina, Šipurak
III Grupa
Ratarsko-povrtarske biljke kao lekovito bilje (artičoka, beli luk, bundeva, ren, jagoda, peršun, čičoka, špargla)
IV Grupa
Šumsko drveće (bagrem, breza, jasen, divlji kesten, glog, hrast, lipa, zova) i neke voćarske kulture (badem, dunja, jabuka, kleka, limun, maslina, orah, pomorandža) kao lekovito bilje.
VEŽBE
(32 časa)
Determinacija lekovitog bilja (koren, stablo, list, cvet i plod) i uočavanje razlika biljaka unutar familije. (9)
Način sakupljanja, sušenja, pakovanja i skladištenja lekovitog bilja. (5)
Rad u laboratoriji (destilacija, ekstrakcija i kontrola kvaliteta droge). (8)
Izrada herbarijuma. (6)
Izrada kolekcije semena lekovitog bilja. (5)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta lekovito i začinsko bilje sastavljen je tako da se oslanja na predhodna znanja iz botanike, hemije, biljne proizvodnje, poljoprivredne tehnike, povrtarstva itd. Sadržaj programa obuhvata dve velike celine - opšti i posebni deo.
Opšti deo obuhvata sadržaje vezane za značaj i upotrebu, ekonomiku, sakupljanje lekovitog i začinskog bilja kako u prirodi tako i gajenje sa doradom i preradom "droge".
Posebni deo obuhvata sadržaje vezane za morfološke osobine, značaj i agrotehnike najzastupljenijih lekovitih začinskih biljaka kod nas.
Časovi teoretske nastave se realizuju uz korišćenje očiglednih nastavnih sredstava: ilustracije, fotografije, slajdovi, herbarizovanog materijala, suvih uzoraka celih biljaka ili njihovih delova i gotove droge.
Poželjno je organizovati nastavu van učionice (organizovanje rada na kolekciji lekovitog bilja ili poseta najbližim institutima i uglednim proizvođačima lekovitog i začinskog bilja.
Nastavnik mora da sarađuje sa specijalizovanim organizacijama i da koristi našu i stranu literaturu.
Nastavu treba planirati tako da izlaganje novog gradiva bude 70%, a ostali oblici rada 30%.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
Vežbe iz lekovitog i začinskog bilja realizuju se u obrazovno vaspitnom objektu (laboratorija, školska ekonomija) i na prirodnim staništima lekovitog i začinskog bilja uključivanjem učenika u proizvodni rad.
Program vežbi se utvrđuje godišnjim i operativnim planovima nastavnog rada.
Za uspešnu realizaciju potrebno je dobro organizovati rad uz pomoć saradnika u nastavi da bi se učenikovo teoretsko znanje proširilo i povećala njihova zainteresovanost.
Pre početka vežbi učenici se moraju upoznati sa: ciljem i zadatkom rada, uslovima rada, merama zaštite na radu, tehnologijom rada i čuvanjem i unapređivanjem radne i životne okoline.
U toku rada učenike na osnovu ukupnog odnosa prema radu i ponašanja na vežbama treba oceniti ocenom koja ulazi u sastav ocene iz istoimenog predmeta.
Deo programa vežbi koje iz objektivnih razloga ne možemo realizovati u okviru škole treba ostvariti u preduzećima ili uglednim gazdinstvima koji se bave proizvodnjom, preradom ili prometom lekovitog i začinskog bilja.
Ako obim radnih zadataka prevazilazi dužinu jednog časa problem rešiti spajanjem u blok-časove.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta povrtarstva je da učenici upoznaju i ovladaju znanjem povrtarskih kultura, način njihovog uzgajanja u savremenim uslovima proizvodnje, kako bi se u neposrednoj proizvodnji ostvarili visoki prinosi.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- da učenici upoznaju morfološke i biološke osobine povrtarskih kultura;
- da se učenici osposobe za neposredan rad u uslovima povrtarske proizvodnje;
- sticanje znanja o značaju i biološkim osnovama organske poljoprivrede;
- sticanje znanja o primeni agrotehničkih mera u organskoj povrtarskoj proizvodnji;
- osposobljavanje učenika za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
UVODNI DEO (2)
Značaj i zadatak predmeta. Privredna važnost povrća. Potrebe i plasman povrća u našoj zemlji.
Osnove dobre poljoprivredne prakse. Osnove integralne poljoprivredne proizvodnje. Osnove i značaj organske poljoprivrede.
USLOVI ZA OSNIVANJE POVRTARSKIH POVRŠINA (POVRTNJAKA) (2)
Tržište, klima, zemljište, obezbeđenost sa vodom, radna snaga i oprema.
SEME I SETVA POVRTARSKIH KULTURA (5)
Izbor i nabavka semena, elementi kvaliteta semena. Priprema semenskog materijala za setvu: dezinfekcija, dezinsekcija, kvašenje, jarovljenje, stratifikacija, setva povrtarskih kultura (sadnja): vreme i način setve, dubina setve, setvene mere.
PROIZVODNJA RASADA POVRĆA (12)
Objekti i oprema, mere nege rasada. Proizvodnja rasada na otvorenom.
MERE NEGE POVRTARSKIH KULTURA NA OTVORENOM (8)
Kultiviranje, okopavanje, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštita povrtarskih kultura, posebne mere nege, ogrtanje, sečenje, pinciranje, dekoptiranje, zaštita od mraza i tretman biljnim hormonima i dr.
BERBA - ŽETVA I SKLADIŠTENJE (4)
Vreme i način berbe - žetva povrtarskih kultura. Način skladištenja - čuvanje povrća.
PLODORED U POVRTARSTVU (2)
Pojam i značaj plodoreda, elementi plodoreda, tipovi plodoreda. Plodored u organskoj proizvodnji;
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVODNI DEO (2)
Klasifikacija povrtarskih kultura na osnovu korišćenja iz botaničke pripadnosti. Organska proizvodnja povrća. Izvodi iz pravilnika o organskoj proizvodnji. Oblici organskog povrtarstva. Biobaštovanstvo.
POVRĆE IZ GRUPE KUPUSA (10)
Kupus - značaj, upotreba i poreklo kupusa. Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, plod. Sortiment - kupusa i uslovi uspevanja. Tehnologija proizvodnje kupusa: mesto kupusa u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje kupusa. Proizvodnja rasada (setva) i rasađivanje rasada kupusa. Mere nege i zaštita od bolesti, štetočina i korova. Žetva/berba kupusa. Proizvodnja semena kupusa.
Kupusno povrće u organskoj proizvodnji.
Kelj, keleraba i karfiol isto kao i kupus. (Programski sadržaji su isti kao za ostalo povrće iz grupe kupusa.
KORENASTO POVRĆE (8)
Mrkva - značaj, upotreba i poreklo mrkve. Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet i plod. Sortiment i uslovi uspevanja mrkve. Tehnologija proizvodnje mrkve. Mesto mrkve u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje mrkve (vreme, način unošenja, vrste i količine đubrenja). Setva mrkve, mere nege i mere borbe protiv najvažnijih bolesti, štetočina i korova. Žetva/berba mrkve. Tehnologija proizvodnje semena mrkve.
Paštrnak, peršun i celer programski sadržaji su isti kao i za mrkvu.
KORENASTE BILJKE IZ PORODICE KRSTAŠICA (4)
Rotkvica - značaj i upotreba. Morfološke odlike koren, stablo, list, cvet i plod. Sortiment i uslovi uspevanja. Tehnologija proizvodnje rotkvice. Mesto rotkvice u plodoredu i obrada zemljišta. Đubrenje (vreme, način, vrste i količina đubriva). Setva rotkvice, mere nege i zaštita od bolesti, štetočina i korova. Žetva/berba rotkvice. Tehnologija proizvodnje semena rotkvice.
Rotkva, cvekla i ren programski sadržaj isti kao i za rotkvicu.
ZELJASTO - LISNATO POVRĆE (6)
Salata - značaj i upotreba. Morfološke osobine koren, stablo, cvet, plod salate. Sortiment i uslovi uspevanja salate. Tehnologija proizvodnje salate. Mesto salate u plodoredu. Obrada zemljišta. Đubrenje salate (vreme, način, vrste i količina đubriva). Setva salate. Mere nege i zaštite od bolesti, štetočina i korova. Žetva/berba salate.
Spanać - tehnološki proces proizvodnje spanaća isti kao i za saltu.
LUKOVIČASTO POVRĆE (6)
Crni luk - značaj i upotreba crnog luka. Morfološke osobine: koren, stablo, list, cvet, plod. Sortament i uslovi uspevanja crnog luka. Tehnološki proces proizvodnje crnog luka. Mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada crnog luka: đubrenje (vreme, način, količina i vrste đubriva). Setva crnog luka (vreme, način, dubina, količina semena). Mere nege i zaštita od bolesti, štetočina i korova. Žetva/berba crnog luka. Proizvodnja arpadžika - setva semena crnog luka, mere nege. Berba/žetva sortiranje i klasiranje arpadžika. Proizvodnja crnog luka iz arpadžika. Sadnja arpadžika, mere nege, žetva/berba, klasiranje i skladištenje. Proizvodnja crnog luka direktno iz semena. (Tehnologija proizvodnje identifikovati sa proizvodnjom crnog luka iz arpadžika do momenta koji su specifični za ovu proizvodnju). Proizvodnja luka iz rasada - uporediti sa ostalim proizvodnjama i dati specifičnosti. Proizvodnja semena crnog luka. Sortiment i uslovi uspevanja belog luka. Tehnološki proces proizvodnje. Mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje količine, vreme i način unošenja. Setva/sadnja belog luka. Mere nege i zaštita. Žetva/berba. Praziluk - dati samo osnovne podatke o morfologiji i agrotehnici.
MAHUNJAČE (6)
Grašak - značaj i upotreba. Morfološke odlike - koren, stablo, list, cvet, plod. Sortiment i uslovi uspevanja graška. Tehnološki proces proizvodnje graška. Plodored. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje. Setva. Mere nege i zaštite od bolesti, štetočina i korova. Žetva graška.
Boranija i pasulj - značaj i upotreba. Morfološke odlike: koren, stablo, list, cvet, plod. Sortiment i uslovi uspevanja pasulja. Tehnologija proizvodnje. Mesto u plodoredu. Obrada zemljišta. Đubrenje. Setva - vreme i način setve, količina semena. Mere nege i zaštita od bolesti, štetočina i korova. Žetva/berba boranije. Utvrđivanje momenta berbe boranije (za zeleno korišćenje, boranija seme), priprema semenskog materijala, skladištenje.
POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA (14)
Paradajz - značaj i upotreba. Morfološke odlike - koren, stablo, list, cvet, plod. Sortiment i uslovi uspevanja paradajza. Tehnologija proizvodnje paradajza. Mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada. Đubrenje paradajza - vreme, način unošenja đubriva. Setva - sadnja vreme i tačna količina semena. Proizvodnja rasada. Mere nege i zaštita od bolesti i štetočina. Specijalne mere nege - pinciranje, postavljanje oslonaca. Žetva/berba. Proizvodnja semena paradajza.
Plavi patlidžan - značaj i upotreba. Morfološke odlike. Sortiment i uslovi uspevanja. Tehnološki proces proizvodnje patlidžana. Mesto u plodoredu. Obrada zemljišta, osnovna, dopunska obrada. Đubrenje zemljišta - vreme, način, količina. Setva/sadnja, proizvodnja rasada. Mere nege. Berba. Proizvodnja semena.
Paprika - značaj i upotreba. Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, plod. Sortiment i uslovi uspevanja paprike. Tehnologija proizvodnje paprike. Mesto paprike u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada. Đubrenje paprike - vrste, količine, vreme unošenja đubriva. Mere nege, navodnjavanje, zalivne norme, zaštita od bolesti i štetočina, borba protiv korova. Berba - utvrđivanje momenta berbe. Proizvodnja semena paprike - identična kao proizvodnja paradajza. Proizvodnja industrijske paprike. (Izolacija).
Krastavci - značaj i upotreba. Morfološke osobine - koren, list, cvet, plod krastavca. Sortiment i uslovi uspevanja. Tehnologija proizvodnje krastavaca. Mesto krastavaca u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada. Đubrenje - način, vreme, količine đubriva. Setva krastavaca, način izvođenja, količine semena. Mere nege. Berba - vreme, način. Proizvodnja semena.
Tikvice - značaj i upotreba. Morfološke odlike. Sortiment - uslovi uspevanja. Tehnologija proizvodnje. Mesto u plodoredu. Obrada zemljišta. Đubrenje tikvica. Setva - sadnja. Vegetacioni prostor. Količina semena. Vreme, način, mere nege. Berba tikvica.
Lubenice - značaj i upotreba. Morfološke osobine. Sortiment i uslovi uspevanja. Tehnologija proizvodnje lubenica. Mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada. Đubrenje lubenice - vrste, količine i način izvođenja. Setva. Sadnja - vreme, način, vegetacioni prostor. Mere nege. Berba, vreme, način izvođenja. Proizvodnja semena identična sa ostalim biljkama sa mesnatim plodom.
Dinje - značaj i upotreba. Morfološke odlike. Sortiment i uslovi uspevanja. Tehnologija proizvodnje dinja. Mesto u plodoredu. Obrada zemljišta. Đubrenje. Setva - sadnja. Mere nege. Berba. Proizvodnja semena.
Plodovito povrće u organskoj proizvodnji (paradajz, paprika i krastavac).
KRTOLASTO POVRĆE (3)
Značaj i upotreba.
Krompir - morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, plod. Uslovi uspevanja i sortiment krompira. Tehnologija proizvodnje krompira. Mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada. Đubrenje - vrste, količine, vreme i način unošenja. Sadnja - vreme, vegetacioni prostor, način sadnje. Mere nege i zaštita od bolesti, štetočina i korova. Navodnjavanje. Žetva/berba krompira. Proizvodnja semena - krtola, skladištenje krtole.
VIŠEGODIŠNJE POVRĆE I PEČURKE (2)
Predstavnike ovih grupa povrtarskih biljaka obraditi enciklopedijski da bi se stekao osnovni pojam o proizvodnji istih. Divlja flora za ishranu (bokvica, list breze, crni i beli slez, kopriva, loboda, maslačak, troskok, gljive i drugo).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program je osmišljen tako da se sastoji iz opšteg i specijalnog dela povrtarstva
Opšti deo ima zadatak da istakne značaj povrća u ishrani ljudi kao i njegovu privrednu važnost.
Posebno treba objasniti uslove za osnivanje povrtnjaka i istaći rejone u kojima su ti uslovi omogućili sigurnu i kvalitetnu proizvodnju.
Izbor i nabavka kvalitetnog semenaskog materijala je veoma bitan momenat pri proizvodnji visokokvalitetnog povrća.
Učenike treba upoznati sa institutima i trgovinskim kućama koje se bave proizvodnjom i distribucijom kvalitetnog semena povrća u našoj zemlji i u inostranstvu.
Objekte i opremu za proizvodnju rasada učenicima treba prikazati putem kataloga i ostalog propagandnog materijala trgovinskih kuća. Međutim, ako je nastavnik u mogućnosti najbolje je ove nastavne jedinice realizovati putem nastave van učionice u najbližem uglednom stakleniku i plastenicima koji se bave povrtarskom proizvodnjom.
Nastavne jedinice u okviru oblasti mere nege povrtarskih kultura na otvorenom treba realizovati uz maksimalno isticanje značaja savremene mehanizacije i ostalih pomagala koja se koriste pri intenzivnoj proizvodnji povrća.
Čuvanje povrća treba posebno istaći učenicima kao problem imajući u vidu da je povrće organska materija sa ograničenim rokom čuvanja.
Savremena povrtarska proizvodnja počiva na dobrom plodoredu te ove nastavne jedinice treba realizovati davanjem primera iz prakse. Nastavnik mora koristiti šeme kako bi učenici u potpunosti shvatali cilj i značaj plodoreda, kako u vremenskom tako, i u prostornom smislu. Specijalni deo povrtarstva obuhvata obradu pojedinih grupa povrtarskih kultura.
Iz grupe kupusnjača - posebnu pažnju treba posvetiti proizvodnji kupusa ističući ga kao kulturu koja još uvek zauzima značajne površine u gajenju kod nas i u svetu. Nastavnik može koristiti što više šema, slika i dijapozitiva kako bi nivo usvojenog znanja na času bio što veći.
Iz grupe korenastog povrća pored navedenih kultura treba istaći cveklu kao povrtarsku kulturu koja ima značajan porast proizvodnje zbog lekovitog svojstva.
Na isti način u okviru lukovičastog povrća treba naglasiti važnost belog luka, vodeći računa da i ostali predstavnici ne budu zanemareni.
Sortimentu krompira treba posvetiti posebnu pažnju imajući u vidu njegovu osetljivost na bolesti i štetočine. Istaći učenicima napore selektora koji teže stvaranju sortimenta koji će zadovoljiti standarde u proizvodnji zdrave hrane visokog prinosa.
Povrtarske kulture sa mesnatim plodom imaju podjednaku važnost u ljudskoj ishrani. Primarno je istaći proizvodnju za industrijsku preradu koja poprima agroindustrijski karakter proizvodnje.
Imajući u vidu negativne efekte savremenog načina življenja formiranje biobašte poprima sve veći značaj. Najbolje je sa učenicima zasnovati biobaštu na školskoj ekonomiji gde bi očiglednost u nastavi došla do potpunog izražaja.
Pošto se šampinjoni i bukovače sve više koriste u ishrani čoveka, naročito vegetarijanci u svojoj ishrani, proizvodnja značajno raste. Proizvođača je sve više. Ova proizvodnja je zanimljiva i za učeničke zadruge.
Učenike sa višegodišnjim povrćem i divljom florom treba upoznati više informativno, mada je praksa pokazala da je neophodno poznavati predstavnike navedenih grupa zbog ekstremnih uslova u kojima smo se nalazili.
Kod domaćih zadataka obuhvatiti izdvajanje najvažnijih morfoloških osobina putem šema, crteža i teksta u radne sveske da bi se bolje utemeljilo teoretsko znanje stečeno na času.
Obavezno je formiranje herbarijuma.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta biodekoracija je da učenici steknu neophodna znanja iz osnova aranžiranja prema zahtevima savremenog čoveka i da se osposobe za primenu stečenih znanja u praksi.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- da učenici upoznaju biološka, ekološka i dekorativna svojstva biljnog materijala koje će najčešće koristiti pri biodekoraciji;
- da ovladaju neophodnim tehnikama aranžiranja cveća, sa posebnim osvrtom na stilove ikebane - drevne japanske umetnosti aranžiranja cveća;
- razvijanje osećaja za lepo.
SADRŽAJI PROGRAMA
(1+2 časa nedeljno; 35 + 70 časova godišnje)
OPŠTI DEO (7)
Značaj i cilj predmeta. Biljni materijal za izradu aranžmana (rezano cveće, grane drveća i žbunja, puzavice, suvo cveće, sobno cveće, kaktusi i sukulente, povrće, voće i začinsko bilje i poljsko cveće). Narodna verovanja o biljkama i poruke cveća, boja u cvetnom aranžmanu, pribor i pomagala za aranžiranje.
SPECIJALNI DEO (28)
Aranžiranje cveća u stilu ikebane (istorijat ikebane, osnovne tehnike aranžiranja, konzerviranje biljnog materijala, osnovni principi aranžiranja Škola Ohara (Moribana - uspravni stil, nagnuti stil, kaskadni stil, uzvišeni stil, kontrasni stil). Nageire - (uspravni stil, nagnuti stal, kaskadni stil, uzvišeni stal, kontrasni stil).
Ikebana danas
(JIYO - BANA) i (ZENEI - BANA)
(Džiju bana) (Zeneibana)
ili apstraktni aranžmani
Aranžmani od rezanog cveća i primena (prolećni aranžmani, letnji, jesenji i zimski aranžmani, aranžmani za razne prilike - 8. mart, Uskrs, slavski, svadbeni aranžmani, svečani stoni aranžmani, girlande i venčići).
VEŽBE
(70 časova godišnje)
Aranžiranje cveća u stilu ikebane
Konzerviranje biljnog materijala (rezanje pod vodom, povećanje površine upijanja, tretiranje vrućom vodom, sagorevanje stabljika, potapanje i hemijska sredstva). (2)
Izrada aranžmana - škola Ohara - Moribana stil (4)
MORIBANA STIL (uspravni, nagnuti, kaskadni, uzvišeni i kontrastni stil)
NAGEIRE STIL (4)
Uspravni stil, nagnuti stil, kaskadni stil, uzvišeni stil, kontrastni stil.
JIYO - BANA (Džiju - bana) stil. (2)
ZENEI - BANA stil apstraktan aranžman. (2)
Aranžmani od rezanog cveća i primena
Prolećni aranžmani (4)
Letnji aranžmani (4)
Jesenji aranžmani (6)
Zimski aranžmani (8)
Aranžmani za 8. mart (8)
Uskršnji aranžmani (4)
Slavski aranžmani (4)
Svadbeni aranžmani (8)
Svečani stoni aranžmani (2)
Girlande (4)
Venčići (4)
(1+2 časa nedeljno, 32 + 64 časa godišnje)
ARANŽMANI OD REZANOG CVEĆA I PRIMENA (6)
Aranžiranje korpi, buketa, venaca i "suza", aranžmani prema mestu postavljanja: (podni, stoni i zidni) aranžmani od voća, povrća, začinskog bilja i poljskog cveća.
ARANŽIRANJE SPECIJALNE NAMENE (6)
Aranžiranje poslovnih prostora, izloga i sajamskih štandova, aranžiranje prozora i balkona.
Vrste suvog cveća, metodi sušenja biljnog materijala, postupak aranžiranja, ekološki pristup pri izradi suvih aranžmana, presovane lepote prirode (sakupljanje biljnog materijala, presovanje, čuvanje, tok rada pri pravljenju slike i peglanje, postojanost boje, mogućnosti primene), aranžmani za razne prilike od suvog cveća (Novogodišnji, Božićni itd.).
ARANŽIRANJE ŽARDINJERA (2)
Vrste biljnog materijala, posude za aranžiranje i principi aranžiranja, vrtovi u boci, terarijumi i WARDOVE kutije (2).
Biljni materijal, posude za aranžiranje i principi aranžiranja.
BONSAI (3)
Biljni materijal. Posude za aranžiranje. Principi i tehnika izrade bonsaia.
HIDROKULTURA (3)
Biljni materijal. Posude za aranžiranje. Hranljivi supstrati, principi aranžiranja, tehnika izrade i nega hidrokulture.
ARANŽIRANJE ŽARDINJERA (2)
VRTOVI U BOCI, TERARIJUMI I WARDOVE KUTIJE (2)
BONSAI (4)
HIDROKULTURA (2)
VEŽBE
(64 časa vežbi godišnje)
Aranžmani od rezanog cveća i primena
Aranžiranje korpi (2)
Aranžiranje buketa (2)
Aranžiranje venaca (4)
Aranžiranje "suza" (2)
Izrada podnih, stonih i zidnih aranžmana (4)
Aranžmani od povrća, voća, začinskog bilja, lekovitog bilja i poljskog cveća. (6)
Aranžiranje poslovnih prostorija (10)
Aranžiranje izloga i sajmova (8)
Aranžiranje prozora i balkona (4)
Aranžmani od suvog cveća
Izrada novogodišnjih i Božićnih aranžmana (8)
Izrada slika od suvog cveća (4)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Predmet biodekoracija se izučava u III i IV razredu obrazovnog profila tehničar hortikulture. Predmet se sastoji iz teorijskog dela i vežbi.
Teorijski deo trećeg razreda programski je osmišljen tako da se sastoji iz dve celine: opšteg i specijalnog dela.
Opšti deo ima za zadatak da u uvodnom delu istakne značaj biodekoracije u uslovima savremenog življenja. Posebno nastavnik mora da učenike upozna sa biljnim materijalom koji se koristi pri biodekoraciji oslanjajući se na stečena znanja iz predmeta cvećarstvo, dekorativna dendrologija, povrtarstvo i lekovito bilje.
Tema, boja u cvetnom aranžmanu treba da je u korelaciji sa predmetom likovna kultura.
Očiglednost u nastavi dolazi do izražaja pri obradi tema, pribor i pomagala za izradu aranžmana.
Specijalni deo ima za zadatak da učenike uputi u stilove ikebane najpoznatijih japanskih škola i slobodnih stilova aranžiranja.
Posebno se ističe tehnika aranžiranja pojedinih stilova kao i primena istih.
Pri obradi ovih tema nastavnik mora koristiti šeme, slike i dijapozitive uspešnih aranžmana. Poželjno je demonstrirati izradu aranžmana koji se najčešće koriste za biodekoraciju kod nas.
Sadržaj IV razreda podrazumeva nastavak teme aranžmani od rezanog cveća koja će se obraditi na isti način kao u trećoj godini.
Izrada aranžmana od suvog cveća podrazumeva upoznavanje učenika sa vrstama suvog cveća, metodom sušenja biljnog materijala kao i postupak aranžiranja za razne prilike. Ova tema je u korelaciji sa predmetom biologija, cvećarstvo i dendrologija sa rasadničarstvom.
Pri obradi ove teme nastavnik koristi razne šeme, ilustracije, dijapozitive i očigledna sredstva - aranžmane kako bi se učenici teoretski osposobili za samostalnu izradu aranžmana na vežbama.
Aranžiranje žardinjera i vrtova u boci podrazumeva upoznavanje učenika sa biljnim materijalom koji se u našim uslovima najčešće koristi kao i principe aranžiranja i moguće načine primene.
Nastavna oblast BONSAI ima za cilj da učenike upozna sa izborom biljnog materijala, tehnikom orezivanja i odgovarajućim posudama za bonsai.
Nastavna oblast HIDROKULTURA ima za cilj da se istaknu prednosti hidrokulture u odnosu na klasičan način uzgoja cveća, prednosti hidrokulture i primenu u biodekoraciji.
Vežbe iz predmeta biodekoracija se realizuju u vežbaonici, ekološkoj radionici i prema potrebi na terenu (sajmovi, izložbe, manifestacije).
Nastavnik utvrđuje godišnji i operativni plan rada a uspešnost realizacije zavisi od više faktora: organizovanosti, pomoći saradnika, teoretskog znanja učenika i njegove zainteresovanosti. Pre početka rada učenici se upoznaju sa ciljem i zadatkom rada, uslovima rada, tehnikom rada, čuvanjem i unapređenjem radne i životne sredine.
Svaki učenik samostalno mora da izrađuje aranžmane za razne prilike a nastavnik i saradnik upućuju učenike da što uspešnije odaberu biljni materijal, posude, pribor i alat koji će koristiti pri aranžiranju.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave zaštite bilja je da se učenici upoznaju sa raznim izazivačima bolesti, štetočinama i merama borbe protiv njih i da se osposobe za rad na zaštiti hortikulturnog bilja, u toku procesa proizvodnje istog.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- sticanje osnovnih znanja iz zaštite cveća i ukrasnog šiblja;
- osposobljavanje učenika da pravilno i na vreme reaguju održavajući tako dobro zdravstveno stanje cvetnog materijala i ukrasnog šiblja;
- osposobljavanje učenika za stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
UVOD (1)
Značaj zaštite bilja u cvećarskoj proizvodnji.
OPŠTI POJMOVI O BILJNIM BOLESTIMA (4)
Vrste bolesti. Izazivači bolesti: bakterije, gljivice, virusi, parazitske cvetnice. Patogeneza. Uticaj sredine na razvoj bolesti. Uslovi za širenje bolesti. Otpornost biljaka prema bolestima i simptomi bolesti.
OPŠTI POJMOVI O ŠTETOČINAMA (4)
Spoljašnja građa insekata. Klasifikacija insekata. Razvoj i razmnožavanje insekata.
MERE BORBE (4)
Mehaničke, hemijske, biološke mere borbe. Klasifikacija i podela hemijskih sredstava. Fitototoksičnost. Mere zaštite kod upotrebe sredstava za zaštitu.
PESTICIDI (5)
Fungicidi i insekticidi: podela, vrste delovanja i praktična primena supstancija, emulzija i spravljanje čorbe za prskanje. Herbicidi, njihova praktična primena i upoznavanje najvažnijih jednogodišnjih i višegodišnjih korova i njihovo suzbijanje.
Rodenticidi i limacidi - praktična primena i spravljanje mamaka.
DEZINFEKCIJA (4)
Dezinfekcija zemljišta: primena visoke temperature, vodene pare, dezinfekcija zemljišta za rasad. Dezinfekcija inventara i opreme. Dezinfekcija semena.
BOLESTI I ŠTETOČINE (13)
Najvažnije bolesti i štetočine: ruža, cveća, ukrasnog šiblja i drveća, travnih površina, skladišta i njihovo suzbijanje. Glodari.
Zakonski propisi iz oblasti zaštite bilja. Izrada planova zaštite po kulturama.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
U okviru realizacije programskih sadržaja ovog predmeta neophodna je korelacija sa predmetima: biologija, hemija, pedologija, cvećarstvo, ekologija rasadničarstvo i poljoprivredna tehnika.
Učenike treba upoznati sa osnovnim pojmovima iz zaštite bilja ne ulazeći u opširnost zadataka. Treba ih upoznati sa prouzrokovačima bolesti, nastajanjem bolesti, štetama koje nanose biljkama, sa merama borbe protiv biljnih bolesti i štetočina, sa pesticidima koji se danas koriste u borbi protiv izazivača bolesti i štetočina i sa merama zaštite na radu.
Pri obradi specifičnih bolesti i štetočina na cveću, šiblju i drveću, obraditi samo one koje se najviše javljaju u našem području (gljivice, bakterije, viruse, parazite, insekte) koje čine najveće štete. Upoznavanjem ekonomski najznačajnijih parazita na osnovu sakupljenih zbirki u prirodi i proizvodnim objektima, zbirki štetočina, razvojnih stadijuma insekata, karakterističnih oštećenja od štetnih insekata na biljkama, intenziteta napada štetočina, oštećenja na biljkama i njenim delovima, mogu se učenici stručno osposobiti za obavljanje osnovnih poslova zaštite cveća i dendrološkog materijala u praksi. Takođe, neophodno je da učenici obave sakupljanje obolelih delova biljaka radi raspoznavanja biljnih bolesti na osnovu simptoma. Potrebno je da učenici povremeno obave kontrolu kultura na prisustvo bolesti, izvrše proračun potrebnih količina pesticida kod primene hemijskih sredstava.
Potrebno je da učenici nauče da raspoznaju hemijska sredstva pre upotrebe i da nauče da rukuju sa njima itd.
Stečena znanja učenici treba da iskoriste u neposrednoj proizvodnji cveća i dendrološkog materijala.
Sadržaje programa neophodno je realizovati na časovima u učionici, a takođe i na proizvodnim površinama i skladištima, savremenim nastavnim metodama i sredstvima. U okviru svake programske celine, učenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaženje, sistematizovanje i korišćenje informacija iz različitih izvora (stručna literatura, internet, časopisi, udžbenici, slika, šema, preparata, insektarijuma, cvetnog i dendrološkog materijala); vizuelno opažanje, poređenje i uspostavljanje veza između različitih sadržaja (npr. povezivanje sadržaja predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadržajima drugih predmeta i dr.); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta je upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima organizacije proizvodnje i prodaje u cilju sticanja boljih rezultata poslovanja kao i principima menadžmenta u uslovima savremene proizvodnje.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- upoznavanje osnovnih društvenih obeležja tehničkog i tehnološkog procesa kako bi usvojili potrebna znanja, htenja i navike zasnovane na savremenim dostignućima nauke i tehnike;
- shvatanje potrebe zaštite na radu, njenog humanitarnog i ekonomskog značaja i razvijanje svesti o važnosti kulture rada i očuvanja životne sredine;
- sticanje znanja o načinu organizovanja proizvodnje i prodaje;
- sticanje znanja o menadžmentu, liderstvu, informacionim tehnologijama u poslovanju;
- upoznavanje učenika sa funkcijom menadžmenta, menadžmentom u uslovima krize i menadžmentom budućnosti;
- sticanje neophodnih znanja o osnovnim pojmovima o preduzetništvu;
- sticanje znanja o profilu uspešnog preduzetnika;
- upoznavanje učenika sa pravnim i ekonomskim okvirima poslovanja.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD U PREDMET (1)
Značaj i zadatak predmeta, osnovni elementi proizvodnje.
NOSIOCI PRIVREĐIVANJA (4)
Pojam privrede, pojam preduzeća, vrsta preduzeća, podela preduzeća, osnivanje i prestanak rada preduzeća.
SREDSTVA PREDUZEĆA (4)
Vrste sredstava, osnovna sredstva, obrtna sredstva, sredstva posebnih namena, izvori sredstava.
ULAGANJE U PROIZVODNJU (4)
Pojam i vrste utroška, troškovi elemenata proizvodnje i kalkulacije.
EFIKASNOST POSLOVANJA (4)
Psihofizička efikasnost i subjektivni faktori povreda na radu, preduslovi podizanja efikasnosti poslovanja (naučno-tehnički progres, automatizovana proizvodnja, racionalizacija, modernizacija i rekonstrukcija) preventivna zaštita na radu, vreme rada i odmora, mikroklima, osvetljenost, buka, prašina, štetne materije i zračenje.
REZULTATI POSLOVANJA (5)
Fizički obim proizvodnje, ukupan prihod, dobit, zarada zaposlenih. Ekonomski principi (princip ekonomičnosti, produktivnosti i rentabilnosti).
PRIVREDNA EVIDENCIJA (3)
Izvorni dokumenti, evidencija rada, materijala i gotovih proizvoda.
INVENTARISANJE (1)
Pojam, zadaci i vrste inventarisanja, priprema i organizacija inventarisanja.
ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRODAJE (10)
Organizacija zemljišne teritorije, organizacija plodoreda, specijalizacija proizvodnje, intenzivnost proizvodnje, organizacija izvođenja važnijih radnih procesa u hortikulturi. Standardizacija proizvodnje - ISO-9001. Prodavnice - cvećare (lokacija, unutrašnji izgled cvećare i osnovne funkcije cvećare). Tehnika pripreme prodaje i prodaja (nabavka, raspakivanje robe, sortiranje i klasiranje robe, stavljanje oznaka na robu i čuvanje robe), skladište (radni procesi u skladištu i dokumentacija skladišta i prodavnice, manipulisanje robom u skladištu). Reklamacija (reklamacija dobavljačima, reklamacija na kvalitet i količinu, reklamacija kupaca).
PRINCIPI MENADŽMENTA (20)
Evolucija naučne misli u oblasti menadžmenta, upravljanje u poslovnim sistemima, odlučivanje u funkciji upravljanja, rukovođenje - menadžment poslovnim sistemima, funkcije menadžmenta i planiranje, menadžment u uslovima krize, menadžment budućnosti.
Stilovi u menadžmentu (preduzetnik kao menadžer). Osnovna znanja o upravljanju i liderstvu. Usluga u menadžmentu. Informacione tehnologije u poslovanju.
OSNOVNI POJMOVI O PREDUZETNIŠTVU (4)
Pojam preduzetništva i preduzetnika. Faktori koji utiču na preduzetništvo.
Oblast primene preduzetništva. Nova i postojeća preduzeća. Elementi preduzetničkog procesa.
PROFIL USPEŠNOG PREDUZETNIKA (4)
Osobine i tipovi preduzetnika. Motivi preduzetnika. Klasifikacija preduzetnika prema kreativnosti i stručnosti. Preduzetnik lider. Upravljanje ljudskim resursima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovna koncepcija nastavnog plana predmeta organizacija sa menadžmentom za obrazovni profil tehničar hortikulture zasniva se na isticanju značaja ljudskog rada odnosno proizvodnje kao uslova egzistencije društva i humanizacije prirode i čoveka.
Nastavne oblasti uvod u predmet i nosioci privređivanja imaju za cilj da se istaknu glavni nosioci privređivanja u novonastalim tržišnim uslovima.
Kod nastavne oblasti sredstva preduzeća, nastavnik učenike upoznaje sa onim sredstvima preduzeća koja se najčešće koriste u hortikulturnoj praksi.
Nastavna oblast ulaganje u proizvodnju obuhvata razlikovanje pojmova između troška i utroška konkretizujući na primerima hortikulturne prakse.
Nastavna oblast efikasnost poslovanja ističe značaj čoveka kao organizatora i izvođača radnog procesa i njegovog psihofizičkog stanja. Od psihofizičkog stanja radnika u velikoj meri zavise rezultati rada, broj povreda, nezgoda i oštećenja koja se dešavaju u toku rada. Nastavnik tokom predavanja istače najznačajnije faktore koji će doprineti povećanju proizvodnje.
Kod nastavne oblasti rezultati poslovanja posebno treba učenike upoznati sa činjenicama da nema više prelivanja dohotka iz uspešnih preduzeća u druge koji posluju sa gubitkom. Nastavnik upoznaje učenike sa najelementarnijim ekonomskim pojmovima koji ga osposobljavaju da samostalno prati efikasnost svog rada.
Oblasti privredna evidencija i inventarisanje obuhvataju sadržaje koji će osposobiti učenike buduće privrednike da vode kvalitetnu evidenciju rada i periodično inventarisanje jer su i to uslovi uspešnog poslovanja.
Kod oblasti organizacija proizvodnje i prodaje posebno treba istaći organizaciju prodaje cveća jer je organizacija izvođenja važnih radnih procesa obrađivanja u sadržajima predmeta: cvećarstvo, rasadničarstvo, povrtarstvo, lekovito bilje i parkarstvo.
Oblast principi menadžmenta obuhvata sadržaje koji izučavaju problematiku upravljanja i rukovođenja u uslovima savremenog privređivanja. Ističu se osnovni uzroci nastajanja krize u poslovanju kao i sposobnost, znanje i veštine menadžera budućnosti.
Oblast osnovni pojmovi o preduzetništvu sastavljena je tako da izučava neposrednu funkciju preduzetništva kao procesa pripreme, obrazovanja i razvijanja ideja za kreiranje biznisa. Preduzetništvo je bazična veština u procesu stalnog obrazovanja. Pri ostvarivanju sadržaja programa posebnu pažnju treba posvetiti pripremi učenika za nove poslovne izazove. Pri realizaciji sadržaja iz ove oblasti posebnu pažnju treba posvetiti kreativnom razmišljanju učenika u pronalaženju poslovnih ideja i izboru najboljih.
Sadržaje programa je neophodno realizovati savremenim nastavnim metodama i sredstvima. U okviru svake programske celine, učenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaženje, sistematizovanje i korišćenje informacija iz različitih izvora (stručna literatura, internet, časopisi, udžbenici); vizuelno opažanje, poređenje i uspostavljanje veza između različitih sadržaja (npr. povezivanje sadržaja predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadržajima drugih predmeta i dr.); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Primere iz struke posebno isticati težeći da se teorija što više poveže sa praksom. Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj praktične nastave je osposobljavanje učenika za samostalan rad u oblasti hortikulture.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
- osposobljavanje učenika za pojedine radne operacije u hortikulturnoj proizvodnji;
- proširivanje praktičnih znanja iz tehnologije proizvodnje cveća i sadnog materijala;
- razvijanje ljubavi prema gajenju cveća i ukrasnog bilja;
- sticanje radnih navika i sposobnosti za obavljanje radnih procesa u materijalnoj proizvodnji;
- sticanje samostalnosti u rukovanju ručnim alatom, opremom i mehanizacijom.
SADRŽAJI PROGRAMA
(60 časova nastave u bloku)
NASTAVA U BLOKU (60)
Uzimanje uzoraka zemljišta na terenu. Priprema uzoraka za analizu. Određivanje mehaničkog sastava zemljišta. Određivanje strukture zemljišta prema obliku i veličini i stabilnosti strukturnih agregata. Određivanje prisustva kalcijum-karbonata. Određivanje pH zemljišta. Kopanje pedoloških profila na tipovima zemljišta u blizini škole.
Upoznavanje i rad sa tehničkom vagom, održavanje slobodne, higroskopne vode u biljkama, održavanje suve materije biljaka, održavanje asimilacijske površine lista. Praktično raspoznavanje pojedinih mineralnih đubriva i njihovih fizičkih i hemijskih osobina, uzimanje uzoraka mineralnog đubriva i determinacija uzoraka. Praktično raspoznavanje stajnjaka i određivanje razlika i osobenosti pojedinih vrsta. Praktično raspoznavanje komposta. Određivanje mehaničkog sastava zemljišta, održavanje strukture zemljišta, određivanje CaCO3 i pH vrednosti zemljišta.
(6 časova nedeljno, 210 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
CVEĆARSTVO (130)
Formiranje toplih leja: izrada tople leje (drenažni sloj, stajnjak, zemljišna smeša). Formiranje hladnih leja. Formiranje plastenika: postavljanje konstrukcije i postavljanje pokrivača. Poslovi u stakleniku: nega biljaka (zalivanje, provetravanje, zasenčavanje, presađivanje). Priprema zemljišnih smeša, prosejavanje zemljišta i spravljanje smeša za saksijsko cveće.
Razmnožavanje cveća: generativnim putem (jednogodišnje cveće) i vegetativnim putem (perene: busenom, reznicama, korenom).
DEKORATIVNA DENDROLOGIJA (80)
Determinisanje biljnih vrsta iz grupe četinara: Ginkgo, Abies, Cedrus, Chamaecyparis, Cupressus, Juniperus, Larix, Pinus, Picea, Pseudotsuga, Sequoia, Taxodium, Taxus, Thuja.
Determinisanje biljnih vrsta iz grupe lišćara - Drveće: Acer, Aesculus, Ailanthus, Alnus, Betula, Carpinus, Castanea, Fagus, Fraxinus, Juglans, Platanus, Populus, Prunus.
Ukrasno šiblje.
Povijuše.
NASTAVA U BLOKU (60)
Nega biljaka u lejama, plastenicima i staklenicima: zalivanje, provetravanje, plevljenje, zaštita od bolesti i štetočina, pikiranje rasada cveća, ulončavanje cvetnih vrsta.
(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
CVEĆARSTVO (35)
Proizvodnja jednogodišnjeg i dvogodišnjeg cveća generativnim putem. Proizvodnja perena generativnim i vegetativnim putem. Proizvodnja lukovičastog cveća i pospešivanje lukovica.
BIODEKORACIJA (35)
Sakupljanje biljnog materijala (grane drveća i žbunja, puzavice, suvo cveće, povrće, voće, začinsko bilje i poljsko cveće) i njegovo sušenje.
DEKORATIVNA DENDROLOGIJA (35)
Đubrenje zemljišta. Osnovna obrada zemljišta. Dopunska obrada zemljišta. Formiranje odeljaka rasadnika - obeležavanje parcela odeljka za razmnožavanje, odeljka za formiranje sadnica žbunja, odeljka za formiranje sadnica drveća - Sakupljanje semena drveća i žbunja. Priprema semena i setva semena lišćara i četinara. Radovi u sejalištu, pikirištu, ožilištu. Vađenje, sortiranje i uskladištenje sadnica. Primena ručnog alata i mašina u hortikulturnoj praksi.
PARKARSTVO (35)
Priprema zemljišta (odnošenje šuta i neplodnog zemljišta). Dovoz plodnog zemljišta. Nivelacija terena. Odvođenje suvišnih voda. Izgradnja staza, saobraćajnica i drugih objekata. Sadnja svih vrsta cvetnog i sadnog materijala. Podizanje travnjaka. Primena mašina i opreme u parkarstvu.
POVRTARSTVO (35)
Priprema semenskog materijala za setvu: dezinfekcija semena, dezinsekcija semena, kvašenje semena, jarovljenje, stratifikacija.
Setva semena: omaška, u brazdu, u gnezda.
Ručni alat - oštrenje, nasađivanje, podmazivanje i zaštita od korozije.
Traktori i priključci - agregatiranje, podešavanje, eksploatacija, i održavanje.
NASTAVA U BLOKU (60)
Obavljanje poslova i radnih zadataka u proizvodnji cveća, povrća i sadnog materijala, kao i podizanje i održavanje zelenih površina (45 časova).
Obuka vožnje traktora (15 časova po učeniku).
(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
CVEĆARSTVO (64)
Nega i razmnožavanje saksijskog cveća. Ruže: sakupljanje semena, priprema semena za setvu, setva semena, nega sejanaca, kalemljenje ruža, nega okulanata. Cveće za rezani cvet: ruža, hrizantema, gerber, karanfil, gladiola. Priprema cvetnog materijala za prodaju. Sakupljanje i čuvanje semena cvetnih vrsta.
BIODEKORACIJA (32)
Aranžiranje školskog prostora saksijskim cvećem, (holovi, učionice, prozori, balkoni). Izrada aranžmana od suvog cveća razne prilike (novogodišnji, božićni itd.).
LEKOVITO BILJE (32)
Formiranje kolekcije lekovitog i začinskog bilja na školskoj ekonomiji. Determinacija lekovitog i začinskog bilja. Proizvodnja lekovitog i začinskog bilja generativnim i vegetativnim putem. Nega lekovitog i začinskog bilja.
POVRTARSTVO (32)
Setva semena povrća. Nega sejanaca povrtarskih kultura. Pikiranje povrća. Rasađivanje na otvorenom. Nega povrtarskih kultura: kultiviranje, okopavanje, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštita. Berba/žetva povrtarskih kultura. Skladištenje/čuvanje povrća. Proizvodnja semena povrtarskih kultura. Berba i čuvanje semena povrća.
NASTAVA U BLOKU (60)
Obavljanje poslova i radnih zadataka u proizvodnji cveća, povrća i lekovitog bilja. Uređenje školskog prostora - interijera i eksterijera.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Praktična nastava se realizuje sa grupom učenika na vaspitno-obrazovnom objektu uključivanjem učenika u proizvodni rad po unapred sačinjenom operativnom programu rada.
Program praktične nastave, utvrđen godišnjim i operativnim planom nastavnog rada realizuje se po oblastima rada, uspeh realizacije zavisi od više faktora: organizovanosti, pomoći nastavnika, znanja učenika stečenog kroz teorijsku nastavu, zainteresovanosti učenika.
Učenik na praktičnoj nastavi aktivno učestvuje u realizovanju radnih procesa određene složenosti (objedinjavanje rada i znanja uz samostalno izvođenje) rada. Učenici postupno - jednostavnijim radom i odgovarajućom tehnikom, uz aktivnu pomoć saradnika u nastavi savladavaju sadržaje programa, da bi u završnom delu učestvovali u izvršavanju tehnološki složenijih procesa rada. Program se realizuje na konkretnoj, učeniku bliskoj proizvodnoj situaciji. Poseban značaj daje se tehnološkoj komponenti savremene hortikulturne proizvodnje, gde se putem savladavanja više tehnoloških celina, realizuju ciljevi praktične nastave. Učenici na praktičnoj nastavi realizuju pojedine tehnološke operacije iz programa, prema kalendaru radova primarne poljoprivredne proizvodnje, u stvari, na praktičnoj nastavi učenicima se daje radni zadatak da bi realizovali određeni program.
Pre početka rada sledi kratko upoznavanje sa ciljem rada, radnim zadatkom, uslovima rada (higijensko-tehnička i lična zaštita na radu), čuvanje i unapređivanje radne sredine i tehnologije rada kada je to moguće, radni proces treba ilustrovati: crtežom, šemom, slikom, filmom, slajdom, kako bi se dotične operacije rada što bolje shvatile, a kasnije lakše primenile i savladale.
U toku polugodišta učenici, najmanje, četiri puta treba da budu ocenjeni iz praktične obuke. Ocenu treba formirati na osnovu pokazanih znanja i umenja i sveukupnog odnosa i ponašanja učenika na praktičnoj obuci.
Stručna veća škole dužna su da pre početka realizacije programa praktične obuke sačine normativ znanja, umenja i praktične osposobljenosti učenika. Naime ovim normativom treba da se odredi neophodna (minimalna) znanja, umenja i sposobnosti koje učenici treba da poseduju da bi dobili odgovarajuću pozitivnu ocenu.
Deo praktične nastave, koji se iz objektivnih razloga ne može realizovati u obrazovno-vaspitnom objektu realizuje se u poljoprivrednim organizacijama gde je tehnologija rada na zadovoljavajućoj tehničko-tehnološkoj visini, razgledanjem i upoznavanjem sa procesom proizvodnje.
Deo praktične nastave učenici provode i u cvećarama gde se radi sa živim materijalom (rezani cvet) i tu stiču praktična iskustva u aranžiranju rezanog cveća.
Vežbe kao oblik praktične nastave realizuju se po grupama u kabinetima ili obrazovno-vaspitnom objektu praktične nastave (staklenici, plastenici, tople leje, rasadnik).
Vežbanje se izvodi eksperimentom ili demonstracionim prikazom određene tehnike i tehnologije radnih procesa koji se primenjuju u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Na vežbama se sinhronizuje prethodno obrađena teorijska nastava sa proizvodnim procesom.
Vežbe se mogu realizoavati spajanjem u jednom ili više dana.
U okviru nastave u bloku trećeg razreda predviđena je obuka vožnje traktora. Obuku treba organizovati na školskom poligonu. Učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje priključnim i samohodnim mašinama, transportnim sredstvima i uređajima u hortikulturnoj proizvodnji. Takođe je važno da učenici u toku obuke steknu naviku i odgovornost za pravilno rukovanje i održavanje poljoprivredne tehnike i uređaja. Obuka vožnje traktora ostvaruje se individualno sa 20 časova po učeniku.
Pri realizaciji vežbi i praktične nastave učenik je obavezan da vodi Dnevnik praktične nastave, u kome će učenik dati kratak opis tehnike rada i svoja zapažanja.
Maturski ispit u srednjim stručnim školama učenici polažu u skladu sa Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama - Sadržaj i način polaganja maturskog ispita u stručnoj i umetničkoj školi ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Maturski ispit se sastoji iz zajedničkog i posebnog dela.
A. Zajednički deo obuhvata predmet koji je obavezan za sve učenike srednjih stručnih škola, a prema programu koji su se ostvarili u toku četvorogodišnjeg obrazovanja:
1. Srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost za učenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti (pismeno).
B. Posebni deo obuhvata:
1. maturski praktični rad sa usmenom odbranom rada,
2. usmeni ispit iz izbornog predmeta.
Maturski praktični rad proističe iz programa praktične nastave i stručnih predmeta, a definiše se iz radnih zahteva karakterističnih za svaki obrazovni profil u okviru navedenih programskih celina.
1. MATURSKI PRAKTIČNI RAD
Na maturskom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za obavljanje poslova zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.
Sadržaj praktičnog rada utvrđuje se iz sledećih oblasti:
Cvećarske proizvodnje
Rasadničke proizvodnje
Povrtarske proizvodnje
Biodekoracije
Podizanje i održavanje parkova
Proizvodnje lekovitog bilja
2. USMENI ISPIT IZ IZBORNOG PREDMETA
U okviru izbornog dela učenik polaže jedan predmet po sopstvenom izboru iz grupe predmeta značajnih za znanja koja će primenjivati u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz područja rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, a za obrazovni profil TEHNIČAR HORTIKULTURE.
Izborni predmet koji učenik bira može biti od značaja za dalje obrazovanje ili za uključivanje u rad. Učenik bira jedan predmet od sledećih:
Cvećarstvo
Dekorativna dendrologija
Parkarstvo
Lekovito i začinsko bilje
Povrtarstvo
Biodekoracija
Izborni predmeti se polažu prema programima koje su učenici ostvarili u toku četvorogodišnjeg obrazovanja.
Postupak i organizacija maturskog ispita razradiće se posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa sadržajem i načinom polaganja maturskog ispita u srednjoj stručnoj školi.
(zanimanje: stočarski operater, trener sportskih konja, živinar)
Programi za opšteobrazovne predmete: srpski jezik i književnost, srpski jezik (kao nematernji jezik za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika naroda i narodnosti), strani jezik, sociologija, istorija, filozofija, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, matematika, računarstvo i informatika, geografija, fizika i ustav i pravo građana, ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/90 i 4/91). Hemija i biologija ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, odeljka: "POLJOPRIVREDA", obrazovni profil: poljoprivredni tehničar ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 1/93).
Sadržaji programa latinskog jezika identični su sa sadržajima programa ovog predmeta za obrazovni profil - tehničar hortikulture.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta anatomija i fiziologija jeste da pomogne učenicima da shvate život domaćih životinja kao savršen splet anabolitičkih i katabolitičkih biohemijskih procesa, da steknu znanja o tesnoj povezanosti životinjskog organizma i spoljašnje sredine i da razvije ljubav i humanost prema domaćim životinjama.
Zadaci nastave predmeta su:
- razvijanje neophodnih stručnih znanja o anatomskoj građi i funkciji organa i organizama kao celine;
- shvatanje da je znanje iz anatomije i fiziologije osnova za izučavanje svih stručnih predmeta;
- upoznavanje savršenstva funkcija živog organizma u međusobnoj povezanosti nervno-hormonalnih veza;
- upoznavanje svih procesa reprodukcije.
SADRŽAJI PROGRAMA
(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje, 140 časova teorije + 35 časova vežbi)
UVOD (1)
Značaj i podela anatomije i fiziologije.
CITOLOGIJA (4)
Građa i funkcija ćelije, ćelijskih organela, deoba ćelija.
HISTOLOGIJA (6)
Podela tkiva: epitelno, vezivno, mišićno i nervno. Regije životinjskog tela. (2)
OSTEOLOGIJA (14)
Postanak, razvoj i podela kostiju. Građa i veze kostiju. Kosti glave: kosti lobanje, kosti lica, zubi. Kosti trupa: kičmeni stub, rebra i grudna kost. Kosti prednjeg ekstremiteta i kosti zadnjeg ekstremiteta.
MIOLOGIJA (8)
Mišići glave, vrata, trupa, dijafragma, trbušni mišići.
Mišići prednjeg ekstremiteta i zadnjeg ekstremiteta. Fiziologija poprečno-prugastih i glatkih mišića.
TELESNE DUPLJE (1)
Grudna, trbušna i karlična duplja.
ANGIOLOGIJA (16)
Građa srca i krvnih sudova. Arterije i vene malog, velikog i fetalnog krvotoka. Hematopoezni organi.
Fiziologija krvi, funkcija uobličenih elemenata, zgrušavanje krvi, krvne grupe.
Fiziologija srca, funkcija krvnih sudova, krvni pritisak, puls. Funkcija kapilara, funkcija limfnog sistema, slezine i retikuloendotelijalnog sistema (RES-a).
NEUROLOGIJA (9)
Veliki mozak, mali mozak, moždano stablo, kičmena moždina, moždani nervi i nervi kičmene moždine.
Fiziologija perifernih nerava, funkcija centralnog nervnog sistema, refleksi (podela i osobine), nervni centri (osobine).
Fiziologija kičmene moždine, produžene moždine, malog mozga, srednjeg mozga, međumozga i velikog mozga. Vegetativni nervni sistem (osobine i funkcija).
ENDOKRINI SISTEM (8)
Hipofiza, tireoida, paratireoidne žlezde, nadbubrežne žlezde, pankreas.
Fiziologija endokrinog sistema. Hormoni (hemijski sastav i delovanje).
Funkcija hipofize, tireoidee, paratireoidnih žlezda, nadbubrežnih žlezda, gušterače, endokrina funkcija placente.
ESTEZIOLOGIJA (9)
Čulo mirisa, ukusa, vida, sluha i ravnoteže. Fiziologija čula. Građa kože, dlake, papaka, kopita, roga.
Fiziologija kože. Mlečna žlezda (građa i funkcija), mleko (osobine i sastav).
ORGANI ZA VARENJE (18)
Usna duplja, jezik, pljuvačne žlezde, meko nepce, ždrelo, jednjak, želudac nepreživara, želudac preživara, tanko crevo, debelo crevo, čmar, jetra i gušterače (smeštaj, izgled i građa).
FIZIOLOGIJA VARENJA HRANE (18)
Uzimanje, žvakanje i natapanje hrane pljuvačkom, gutanje hrane i vode. Varenje hrane u želucu nepreživara. Varenje u želucu preživara: preživanje, podrigivanje, varenje hrane pod uticajem mikroflore i mikrofaune predželudaca. Pokreti predželudaca.
Varenje hrane u tankom crevu: pankreasni sok, žuč, crevni sok, pokreti tankog creva.
Varenje u debelom crevu, pražnjenje rektuma, izmet.
METABOLIZAM (12)
Metabolizam neorganskih materija, metabolizam ugljenih hidrata, promet masti, promet belančevina.
Fiziologija jetre, kvantitativni metabolizam, promet materija pri mišićnom radu.
Telesna temperatura i retmoregulacija.
Vitamini rastvorljivi u mastima i vitamini rastvorljivi u vodi.
ORGANI ZA DISANJE (5)
Nosna duplja, grkljan, dušnik, pluća.
FIZIOLOGIJA DISANJA (6)
Tip i frekvencija disanja, razmena gasova, regulacija disanja.
MOKRAĆNI ORGANI (9)
Bubrezi, mokraćovodi, mokraćna bešika, uretra.
Fiziologija stvaranja i izlučivanja mokraće. Sastav i osobine mokraće, izlučivanje mokraće.
POLNI ORGANI (19)
Muški polni organi: semenik. pasemenik, semenovod, akcesorne polne žlezde, muški kopulacioni organ.
Ženski polni organi: jajnik, jajovod, materica, vagina, vulva.
Fiziologija reprodukcije: polna i priplodna zrelost, seksualni ciklus ženke, estrus, ovarijalni ciklus, ovogeneza, ovulacija, žuto telo. Jajovodni ciklus, materični ciklus.
Seksualni ciklus mužjaka: funkcija muških polnih organa, polna i priplodna zrelost, parenje, pokretanje muških i ženskih polnih ćelija u polnim organima ženke. Plodnost, oplođenje, razvoj embriona, posteljica.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ŽIVINE (10)
Osteologija, miologija, organi za krvotok, nervni sistem, organi za disanje, organi za varenje, mokraćni organi, organi za razmnožavanje, oplođenje, formiranje jajeta.
VEŽBE (35)
- mikroskopiranje ćelije (1)
- mikroskopiranje tkiva (1)
- uvežbavanje regija na telu (1)
- upoznavanje građe kosti: cevaste, kratke i pljosnate kosti (poprečni i uzdužni preseci). Prikaz osobina zglobova (1)
- uvežbavanje osobina kostiju glave (1)
- kosti trupa (osobine pršljenova, rebara i grudne kosti (1)
- vežbe kostiju ekstremiteta, pojedinačno i u sklopu kostura (1)
- mišići glave, vrata i trupa (1)
- mišići ekstremiteta (1)
- srce (slika i model) (1)
- srce (nativni preparat) demonstracija (1)
- slušanje srčanih tonova (1)
- pravljenje preparata razmaza krvi i bojenje krvnih zrnaca (1)
- prikaz centralnog nervnog sistema (šema, slika, model mozga i nativni preparat) (1)
- mlečna žlezda (model, slika, nativni preparat) (1)
- mlečna žlezda krave, koze, ovce, krmače i kobile (1)
- usna duplja, jezik, ždrelo, jednjak (slika, model, nativni preparat) (1)
- želudac nepreživara i preživara (slika, model, nativni preparat) (1)
- crevo: tanko i debelo (slika i nativni preparat) (1)
- jetra, gušterača (slika, model i nativni preparat) (1)
- uzimanje, žvakanje i gutanje hrane (prikaz na životinjama) (1)
- preživanje (prikaz na preživarima) (1)
- slušanje rada buraga i brojanje kontrakcija buraga (1)
- organi za disanje (model, slika i nativni preparat) (1)
- merenje frekvencije disanja (1)
- posmatranje tipa disanja (1)
- bubrezi, ureteri, mokraćna bešika, uretra (slika, model, nativni preparat) (1)
- najosnovnije fizičke i hemijske osobine mokraće (1)
- muški polni organi (slika i nativni preparat) (1)
- ženski polni organi (slika i nativni preparat) (1)
- estrus plotkinja i postupak pri veštačkom osemenjavanju (demonstracija) (1)
- mikroskopiranje sperme, spermatozoida na gotovom preparatu i jajne ćelije (nativni ili gotov preparat) (1)
- kosti, mišići, krvotok i nervni sistem živine (1)
- varenje, disanje i urogenitalni sistem živine (1)
- merenje temperature domaćih životinja (1).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta anatomija i fiziologija povezan je sa programima svih stručnih predmeta, a posebno sa predmetima: stočarstvo, ishrana domaćih životinja i mesojedi i male životinje.
Sadržaji programa i ovoga predmeta dati su po poglavljima, tako da je za svako poglavlje predviđen okvirni fond časova i izvršena podela na tematske ce line.
Izučavanjem histologije, osteologije i mijologije učenici stiču osnovna znanja o mikroskopskoj građi organizma.
Poznavanjem srca i krvotoka treba da shvate veoma važnu ulogu ovoga sistema u povezivanju svih životnih funkcija ćelija, tkiva, organa i organizma kao celine, konkretno kroz funkciju prenošenja kiseonika i ugljen-dioksida, hranljivih materija, toplote, vode, hormona, fermenata, vitamina, elemenata, odbrane organizma i niz drugih funkcija.
Shvatanjem metabolizma hranljivih materija i energije s jedne strane, i neurohormonalnog uticaja s druge strane, osvetljavaju procese anabolizma i metabolizma u životinjskom telu.
Izučavanjem organa za varenje stiče se pojam o povezanosti i zavisnosti živih bića i spoljašnje sredine, kao i sposobnost organizma domaćih životinja da ugrađenu energiju hrane, putem varenja, usvoji i pretvori u kinetičku energiju: porast, tov, rad, mlečnost, proizvodnja mesa, vune, jaja itd.
Deo teoretske nastave u ukupnom fondu od 35 časova ostvaruje se u obliku vežbi i to:
- oblast citologije i histologije, mikroskopiranje ćelija i tkiva na gotovim preparatima ili sveže pripremljenim,
- osteologija - poznavanje najvažnijih osobina kostura i pojedinačnih kostiju,
- unutrašnji organi - vežbanjem uočiti osobine svih unutrašnjih organa, koristeći se nastavnim preparatima, modelima, šemama, anatomskim atlasom i udžbenikom.
Realizacija sadržaja programa treba da se obavi uz pomoć savremenih nastavnih metoda, i primenom odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje.
Za realizaciju nastavnih jedinica potrebno je da se nastavni proces odvija u kabinetu, koji raspolaže zbirkom učila, modela i preparata predviđenih normativnim aktom. Radi što aktivnijeg uključivanja učenika u nastavni proces, neophodno je da nastavnik za svaki čas, prema svom individualnom planu, izvrši blagovremeno pripremu potrebnih učila, pored lične temeljne pripreme za čas.
Potrebno je razvijati interes i ljubav učenika prema struci, na taj način što će sami, ili uz pomoć nastavnika, praviti anatomske preparate i druga učila.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave zoohigijene je da učenici usvoje osnovna znanja iz oblasti obrazovanja higijene prostora, staja domaćih životinja i da stečena znanja primene u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave predmeta su:
- sticanje znanja i osposobljavanje učenika za održavanje higijene u stočarskoj proizvodnji;
- shvatanje značaja osnovnih ekoloških faktora za životinjske organizme;
- osposobljavanje učenika za uspešan rad na primeni opštehigijenskih i preventivnih mera u stočarstvu;
- osposobljavanje učenika za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje;
- sticanje znanja o specifičnim metodama sprovođenja zoohigijenskih mera u vanrednim uslovima.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
EKOLOŠKI FAKTORI (11)
Sunčeva svetlost. Uloga sunčeve svetlosti u zoohigijeni. Direktno i indirektno delovanje sunčevih zraka. Posledice prekomernog zračenja i posledice nedostataka sunčeve svetlosti.
Vazduh. Sastav vazduha. Fizičke i hemijske osobine vazduha. Klima i mikroklima. Aklimatizacija.
Voda. Izvori vode. Vrste vode. Higijenski zahtevi za vodu. Potrebe vode po vrstama životinja i napajanje životinja. Prečišćavanje i uklanjanje otpadnih voda.
Zemljište. Filtraciona sposobnost. Propustljivost. Hemijska reakcija tla. Uticaj na vegetaciju. Uticaj zemljišta na pojavu oboljenja.
HIGIJENA ISHRANE (3)
Nepravilan sastav obroka. Higijena pribora za hranjenje. Higijena hranjenja - gladovanje, prežderavanje. Higijena pašnjaka i livada.
OPŠTE PREVENTIVNE MERE ZA SPREČAVANJE BOLESTI (29)
Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa. Karantin. Izolatori. Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa. Kafilerije, jame grobnice, stočna groblja i spaljivanje leševa.
Dezinfekcija. Dezinfekcija - oblici dezinfekcije, podela prema dezinfekcionim sredstvima. Fizička dezinfekcija (sunce, mehaničko čišćenje, isušivanje, visoka temperatura, vlažna i suva klima). Hemijska sredstva za dezinfekciju (hlorni preparati, jod, fenoli i krezoli, tego, omnisan, oksidansi, kiseline i baze). Aparati za izvođenje dezinfekcije sa rastvorima. Priprema objekata i sredstava za dezinfekciju. Izvođenje dezinfekcije i zaštita pri dezinfekciji. Dezinfekcija staja, inkubatora, jaja, kamiona, hladnjača, vagona, sredstava za prevoz leševa i životinjskih otpadaka. Specifičnosti dezinfekcije kod pojedinih bolesti.
Dezinsekcija. Postupci za suzbijanje insekata. Biološki, fizički i hemijski. Način izvođenja dezinsekcije.
Deratizacija. Štete od glodara. Plan deratizacije, izvođenje deratizacije.
HIGIJENA I NEGA ŽIVOTINJA (13)
Značaj higijene životinja. Higijena steonih krava, bikova, teladi, mlečnih krava (vime, muža), tovnih grla. Higijena krmača i nerastova, prasadi. Higijena ovaca i jagnjadi. Higijena konja. Higijena transporta. Nega domaćih životinja. Nega kože, papaka i kopita.
OBJEKTI ZA SMEŠTAJ STOKE (8)
Značaj objekata za smeštaj životinja u proizvodnji. Objekti za goveda. Objekti za svinje. Objekti za živinu. Objekti za ovce. Objekti za kuniće. Objekti za krznašice.
ZOOHIGIJENSKE MERE U VANREDNIM USLOVIMA (0)
Karakteristike i osobenosti RHB kontaminacije stoke, stočne hrane, vode i objekata u stočarstvu. RHB kontrola kontaminacije. RH dekontaminacija. Osnove RHB zaštite stoke, stočne hrane, vode i objekata u stočarstvu. Adaptacija i improvizacija objekata u vanrednim uslovima. Prirodna sredstva za smeštaj stoke (pećine, tuneli, rudarska okna i dr.).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta zoohigijena povezan je sa sledećim predmetima: hemijom i fizikom, patologijom, farmakologijom, stočarstvom sa ishranom, mikrobiologijom i parazitima.
Programski sadržaji obuhvataju određena područja i celine. Kod celina dat je okvirni broj časova, tako da nastavnik prema odeljenju i situaciji može da određuje taj broj potrebi. Odstupanja bi mogla da budu 10% za neku celinu.
Voditi računa pri samoj realizaciji da se ispune osnovni cilj i zadaci zadatog programa.
Predmet zoohigijena je osnovni predmet, koji se izučava s ciljem da se u potpunosti primene svi uslovi pravilnog odgoja, ishrane i nege domaćih životinja, da se dobije najbolji podmladak, uz sprečavanje bilo kakve infekcije i zaraze.
Izučavanje ekoloških faktora obraditi se posebnom pažnjom, zbog velikog značaja za zdravlje domaćih životinja. Higijenu ishrane raditi postupno, dobra ishrana znači - dobar i zdrav podmladak. U preventivi sprečavanje zaraznih i drugih bolesti) obraditi svako područje. Krenuti od izolatora i karantina, preko neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa, nastaviti sa dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom.
Pri obradi dezinsekcionih sredstava naglasiti korišćenje savremenih dezinfekcionih sredstava, njihove korisne, ali i štetne osobine, kao i zaštitu prilikom njihovog korišćenja.
Naglasiti važnost objekata za smeštaj stoke po kategorijama, tehnologiju proizvodnje, kao i tehničko-tehnološke principe pri izgradnji objekata.
Napraviti poređenje smeštaja, držanja, ishrane i nege u normalnim i vanrednim uslovima. Napomenuti korišćenje i drugih prirodnih uslova u posebnim prilikama.
Naglasiti značaj zaštite od bojnih otrova životinja, hrane i objekata.
U realizaciji programa trebalo bi se pridržavati redosleda tema koji je dat, a ako se on menja, dati obrazloženje. Voditi računa da obrada bude pristupačna učenicima. Posebnu pažnju obratiti obnavljanju gradiva.
Odnos obrade i ponavljanja gradiva trebalo bi da bude 60 - 70% prema 30 - 40%. Za svaku nastavnu celinu fond se odnosi na obradu, uvežbavanje, odnosno tematsko ponavljanje.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programskih sadržaja, odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, oblika rada na času i nastavnih sredstava. Na časovima treba koristiti fotografije, šeme, grafikone, filmove i druga nastavna sredstva. Aktivirati i učenike tokom predavanja. Primeniti najsavremenija sredstva u radu i tehniku, a naglasiti metode i sredstva koja se mogu koristiti u vanrednim uslovima.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave stočarstva je da se učenici osposobe za organizovanje i izvođenje tehnološkog procesa i postupaka u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave predmeta su:
- upoznavanje značaja stočarske proizvodnje;
- razumevanje pojmova vrsta, rase i niže sistematske jedinice od rase;
- upoznavanje morfoloških i fizioloških osobina domaćih životinja;
- shvatanje plodnosti i razmnožavanja domaćih životinja;
- sticanje osnovnih znanja o metodama odgajivanja domaćih životinja;
- razumevanje važnosti selekcije u stočarstvu;
- upoznavanje sa proizvodnim karakteristikama rasa različitih životinjskih vrsta;
- upoznavanje sa proizvodnjom kvalitetnog priplodnog podmlatka;
- korišćenje stečenih znanja u praksi u cilju racionalizacije stočarske proizvodnje;
- osposobljavanje za stalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2+1 čas nedeljno, 70 +35 časova godišnje)
UVOD (2)
Stočarstvo ili zootehnika - ciljevi i zadaci nauke o domaćim životinjama. Privredni značaj stočarstva i pojam domaće životinje.
POSTANAK I POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA (6 + 2)
Domestikacija - način, vreme, mesto. Poreklo goveda i konja. Poreklo svinja, ovaca i koza. Morfološke promene nastale pod uticajem domestikacije. Fiziološke i psihičke promene nastale pod uticajem domestikacije.
VRSTE I RASE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (2+1)
Pojam rase i podela rase. Niže sistematske jedinice od rase.
OPŠTE BIOLOŠKE OSOBINE RASE I SOJEVA (4 + 2)
Promenljivost - varijabilnost. Zakržljavanje i odrođenje. Degeneracija - izrođavanje. Aklimatizacija - prilagođavanje.
NASLEĐIVANJE OSOBINA KOD DOMAĆIH ŽIVOTINJA (5+2)
Zadatak i osnove genetike. Fiziološke osnove nasleđivanja osobina. Genetika populacije i heritabilnost. Nasleđivanje fizioloških osobina kod pojedinih vrsta domaćih životinja.
RAZMNOŽAVANJE I RAZVOJ DOMAĆIH ŽIVOTINJA (5 + 3)
Prirodno razmnožavanje - načini i tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje - pojam, prednosti. Faze veštačkog osemenjavanja. Intrauterini rast i razvoj. Ekstrauterini rast i razvoj.
ODABIRANJE ILI SELEKCIJA (18 + 7)
Selekcija - pojam, vrste. Individualna selekcija - faktori individualne selekcije. Konstitucija - pojam, vrste. Kondicija - pojam, vrste. Ocenjivanje eksterijera od oka. Ocenjivanje eksterijera merenjem. Ocenjivanje eksterijera fotografisanjem. Temperament i ćud. Opšte osobine za selekciju - iskorišćavanje hrane, stasavanje, plodnost. Specijalne osobine za selekciju - sposobnost za proizvodnju mesa i masti. Sposobnost za proizvodnju mleka. Sposobnost za proizvodnju jaja. Sposobnost za proizvodnju vune i krzna. Sposobnost za rad. Selekcija na osnovu porekla. Selekcija na osnovu potomstva - progeni test. Obeležavanje domaćih životinja. Matično knjigovodstvo.
NAČINI ODGAJIVANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (5 + 2)
Odgajivanje u čistoj rasi - van srodstva. Odgajivanje u čistoj rasi - u srodstvu. Ukrštanje - industrijsko, kombinacijsko. Ukrštanje - melioracijsko, pretapajuće. Bastardizacija.
MERE ZA UNAPREĐENJE STOČARSTVA (2 + 2)
Zakonski propisi, zootehničke i ekonomske mere. ISO-900, Stočarska institucija stručna sredstva i literatura.
VEŽBE (1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Upoznavanje divljih predaka domaćih životinja. (1)
Upoznavanje vrsta i rasa domaćih životinja. (1)
Upoznavanje kategorija svih vrsta domaćih životinja. (1)
Upoznavanje sa opštim biološkim karakteristikama rasa. (1)
Izračunavanje genotipova i fenotipova kod hibridnog ukrštanja. (2)
Heritabilnost u nasleđivanju proizvodnih osobina. (2)
Upoznavanje sa priborom za veštačko osemenjavanje. (1)
Rast i razvoj domaćih životinja - intrauterini i ekstrauterini. (2)
Ocenjivanje proizvodnih tipova, konstitucije i kondicije kod domaćih život.(3)
Ocenjivanje eksterijera od oka. (3)
Upoznavanje sa priborom za merenje eksterijera. (1)
Merenje eksterijera. (2)
Izračunavanje indeksa telesnih dimenzija. (1)
Upoznavanje sa priborom za obeležavanje. (2)
Načini obeležavanja domaćih životinja. (2)
Matično knjigovodstvo. (4)
Ispitivanje sposobnosti za proizvodnju mleka. (1)
Ispitivanje sposobnosti za proizvodnju mesa. (1)
Ispitivanje sposobnosti za proizvodnju jaja. (1)
Ispitivanje radne sposobnosti. (1)
Ispitivanje sposobnosti za proizvodnju vune. (1)
Ispitivanje sposobnosti za proizvodnju krzna. (1)
(2+1 čas nedeljno, 70 časova teorijske nastave i 35 časova vežbi godišnje)
GOVEDARSTVO (38)
UVODNI DEO (2)
Privredni značaj govedarstva i stanje govedarstva kod nas i u svetu. Poreklo goveda i zoološke karakteristike goveda.
PROIZVODNI TIPOVI GOVEDA (2 + 1)
Respiratorni tip - mlečni i digestivni tip - tovni. Radni i kombinovani tip (morfološke i fiziološke karakteristike).
RASE GOVEDA (6 + 3)
Podolac i buša. Simentalac i domaće šareno. Crno-bela i crveno-bela goveda. Sivo-smeđa goveda i džerzej. Engleske tovne rase: šorthorn, hereford, aberdinangus. Francuske tovne rase: šarole i limuzin (poreklo rase, značaj, rasprostranjenost, morfološke i fiziološke karakteristike).
SELEKCIJA GOVEDA (3 + 1)
Selekcija na osnovu porekla i eksterijera. Performans testovi u govedarstvu. Progeni test u govedarstvu.
ODGAJIVANJE GOVEDA (2 + 1)
Odgajivanje goveda u čistoj rasi. Odgajivanje goveda ukrštanjem.
RAZMNOŽAVANJE GOVEDA (2 + 1)
Prirodno razmnožavanje - tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje krava - specifičnosti.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I ODGAJIVANJA PODMLATKA (6 + 2)
Steonost i postupak sa steonim kravama. Priprema krava za telenje. Telenje i nega posle telenja. Postupak sa teletom posle telenja. Odgajivanje teladi. Odgajivanje junadi.
PROIZVODNJA MLEKA I MESA (4 + 2)
Laktacija i faktori koji utiču na laktaciju. Kontrola muže. Faktori koji utiču na tovnu sposobnost. Ocenjivanje randmana i kvaliteta mesa na liniji klanja.
OVČARSTVO I KOZARSTVO (20)
UVODNI DEO (1)
Privredni značaj ovčarstva i kozarstva i zoološke karakteristike.
VUNA (3 + 1)
Runo, pramenovi - građa i vrste. Vunsko vlakno (fizičko-mehaničke i hemijske osobine). Striža ovaca i klasifikacija vune.
PROIZVODNI TIPOVI I RASE OVACA I KOZA (7 + 2)
Domaće rase - pramenka i cigaja. Tip za proizvodnju vune - merino. Tip za vunu i meso i meso i vunu (rase na bazi merina). Tip za proizvodnju mesa (engleske tovne rase). Tip za proizvodnju mleka i krzna (istočno-frizijska i karakul). Domaće rase koza. Strane rase koza (značaj, rasprostranjenost, morfološke i fiziološke karakteristike).
SELEKCIJA OVACA I KOZA (1)
Odabiranje grla za priplod - specifičnosti.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (3 + 2)
Razmnožavanje ovaca i koza - način, vreme. Odgajivanje jagnjadi. Odgajivanje jaradi.
KONJARSTVO (12)
UVODNI DEO (2 + 1)
Privredni značaj i stanje konjarstva. Ocenjivanje eksterijera - boje i oznake kod konja.
RASE KONJA (3 + 1)
Arapski i engleski punokrvnjak. Domaće rase konja. Kasači i teške rase konja.
RAZMNOŽAVANJE I ODGAJIVANJE KONJA (3 + 2)
Razmnožavanje konja - opasivanje, bremenitost. Ždrebljenje i postupak sa ždrebetom. Odgajivanje priplodnih grla.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Upoznavanje sa proizvodnim tipovima goveda. (1)
Upoznavanje sa rasama goveda. (2)
Progeni test bika. (1)
Ukrštanje u govedarstvu. (1)
Veštačko osemenjavanje krava. (2)
Pripust u govedarstvu. (1)
Telenje. (2)
Higijena muže krava. (3)
Kontrola muže. (3)
Ispitivanje kvaliteta mleka. (3)
Ocenjivanje randmana i kvaliteta mesa. (2)
Ispitivanje kvaliteta vunskog vlakna. (2)
Upoznavanje sa proizvodnim tipovima i rasama ovaca. (2)
Upoznavanje sa proizvodnim tipovima i rasama koza. (1)
Progeni test ovna. (1)
Razmnožavanje ovaca i koza. (1)
Muža ovaca i koza. (1)
Ocenjivanje eksterijera kod konja - boje i oznake. (2)
Upoznavanje sa rasama konja. (2)
Razmnožavanje konja. (2)
(2+1 čas nedeljno, 64 časa teoretske nastave + 32 časa vežbi godišnje)
SVINJARSTVO (30)
UVODNI DEO (2)
Privredni značaj i stanje svinjarstva. Poreklo svinja, fiziološka obeležja, karakteristike proizvodnje svinja.
PROIZVODNI TIPOVI SVINJA (2)
Masni i mesnati tip. Kombinovani i bekon tip (morfološke i fiziološke karakteristike proizvodnih tipova).
RASE SVINJA (5 + 2)
Domaće rase svinja (za mast) - šiška, šumadinka, bagun, turopoljka i mangulica. Domaće rase svinja - moravka, resavka, crna slavonska i jugoslovenska mesnata bela svinja. Strane rase svinja - jorkšir i landras. Nemačka plemenita i oplemenjena rasa, berkšir i kornval. Pijetren, duok i hempšir (poreklo rase, rasprostranjenost, značaj, morfološke i fiziološke karakteristike).
SELEKCIJA SVINJA (2 + 1)
Selekcija na osnovu eksterijera i porekla. Performans test i progeni test u svinjarstvu.
ODGAJIVANJE SVINJA (2 + 1)
Odgajivanje svinja u čistoj rasi. Odgajivanje svinja ukrštanjem.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I ODGAJIVANJA PODMLATKA (6 + 4)
Otkrivanje polnog žara i tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje krmača - specifičnosti. Suprasnost i postupak sa suprasnim krmačama. Prašenje i postupak sa krmačama posle prašenja. Postupak sa prasadima posle prašenja. Odgajivanje prasadi i priplodne nazimadi.
PROIZVODNJA MESA (2 + 2)
Tovna sposobnost i faktori koji utiču na tovnu sposobnost. Ocenjivanje randmana i kvaliteta mesa na liniji klanja.
ŽIVINARSTVO (24)
UVODNI DEO (2)
Privredni značaj i stanje živinarstva, industrijski karakter proizvodnje u živinarstvu. Zoološke karakteristike živine.
OBJEKTI I OPREMA ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU U ŽIVINARSTVU (2)
Sistemi odgajivanja - podni i baterijski. Objekti i oprema za gajenje živine.
PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOŠAKA (2 + 1)
Tip za proizvodnju jaja i tip za proizvodnju mesa. Kombinovani tip, borci i ukrasna živina.
SELEKCIJA ŽIVINE (2 + 1)
Selekcija živine po eksterijeru i proizvodnim osobinama. Obeležavanje živine i matična evidencija u živinarstvu.
METODE GAJENJA ŽIVINE (2 + 1)
Odgajivanje u čistoj krvi. Proizvodnja linijskih hibrida.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I ODGAJIVANJA PODMLATKA (5 + 2)
Formiranje i sastav jajeta, odabiranje jaja za nasad. Prirodno izvođenje pilića. Veštačko izvođenje pilića. Odabiranje, određivanje pola, pakovanje i transport jednodnevnih pilića. Odgajivanje priplodnog podmlatka - uslovi odgajivanja.
PROIZVODNJA JAJA I MESA (2 + 2)
Proizvodnja jaja za konzum - način držanja, mikroklimat, nega. Proizvodnja brojlera - način držanja, mikroklima, nega.
KUNIĆARSTVO (10)
Značaj kunićarstva, poreklo kunića. Zoološke karakteristike kunića. Rase kunića. Selekcija kunića. Razmnožavanje kunića. Uzgoj kunića - uslovi. Koža kunića - karakteristike i prerada.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Upoznavanje sa proizvodnim tipovima svinja. (1)
Upoznavanje sa rasama svinja. (2)
Progeni test nerasta. (1)
Proizvodnja hibrida u svinjarstvu. (2)
Pripuštanje krmača. (1)
Veštačko osemenjavanje krmača. (2)
Prašenje. (2)
Nega prasadi. (1)
Načini držanja priplodnih grla. (2)
Ocenjivanje randmana i kvaliteta mesa. (2)
Upoznavanje sa proizvodnim tipovima i rasama kokošaka. (2)
Upoznavanje sa rasama gusaka, pataka i ćuraka. (2)
Objekti i oprema u živinarstvu. (1)
Matično knjigovodstvo u živinarstvu. (1)
Kontrola nosivosti. (1)
Proizvodnja linijskih hibrida u živinarstvu. (1)
Veštačko osemenjavanje živine. (1)
Sastav jajeta i odabiranje jaja za nasad. (1)
Uzgoj i nega gusaka. (1)
Uzgoj i nega pataka. (1)
Uzgoj i nega ćuraka. (1)
Upoznavanje sa rasama kunića. (1)
Prerada kože kunića. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji treba učenicima da omoguće sticanje znanja iz oblasti stočarstva, radi što uspešnijeg gajenja domaćih životinja.
Vodilo se računa da se program koncipira tako da učenike osposobi za organizovanje i izvođenje tehnoloških procesa i postupaka u savremenoj stočarskoj proizvodnji.
Realizacijom programa treba da se ostvare i zadaci postavljeni u programu.
Sadržaj treba logički povezati, tako da učenici steknu predstavu o celini sadržaja programa. Programski sadržaji se nalaze u korelaciji sa programskim sadržajima sledećih nastavnih predmeta: biologije, hemije, anatomije i fiziologije domaćih životinja i zoohigijene.
Oblici i metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena odabranim primerima, šemama, fotografijama, dijapozitivima, modelima, crtežima, grafo-folijama.
Sadržaji programa stočarstva dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova za obradu novog gradiva i ponavljanje i utvrđivanje programskih sadržaja. Odnos predviđenog broja časova za obradu novog gradiva i časova sistematizacije usvojenog gradiva iznosi oko 70 : 30%. Predviđeni broj časova sugeriše nastavniku obim, dubinu i način obrade svake nastvne teme. Taj fond časova je orijentacioni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u školi, razredu, odnosno, odeljenju. Eventualno odstupanje može biti oko 10% od predviđenog broja časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda nastavnih tema kako je dat u programu, iako je moguće da redosled tema bude i drugačiji uz potrebna obrazloženja na stručnim aktivima.
U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor metoda i oblika rada na času.
Nastavni predmet stočarstvo zastupljen je u II, III i IV razredu. U II razredu obuhvaćeni su programski sadržaji opšteg stočarstva. U III razredu obuhvaćeni su programski sadržaji posebnog stočarstva koji se odnose na govedarstvo, ovčarstvo, kozarstvo i konjarstvo. U IV razredu obuhvaćeni su programski sadržaji posebnog stočarstva iz oblasti svinjarstva, živinarstva i kunićarstva.
U II razredu učenici treba da shvate privredni značaj stočarstva; ciljeve i zadatke nauke o stočarstvu - zootehnike; pojam domaće životinje i razlike između pitome i domaće životinje; poreklo domaćih životinja; način, vreme i mesto domestikacije i promene koje su nastale kod domaćih životinja usled domestikacije. Kod obrade porekla domaćih životinja učenici treba da se upoznaju sa morfološkim i fiziološkim karakteristikama rodonačelnika, a pri tome treba koristiti fotografije i dijapozitive.
U okviru nastavne teme vrste i rase domaćih životinja učenici treba dobro da usvoje pojmove sistematskih jedinica u stočarstvu - vrste, rase, niže sistematske jedinice od rase i termine u stočarstvu. Učenici treba da budu osposobljeni za primenu ovih pojmova i termina u stočarskoj praksi.
Izučavanjem opštih bioloških osobina rasa i sojeva učenici treba da shvate promenljivost, zakržljavanje, odrođenje, degeneracije i aklimatizaciju. U toku obrade treba se što više koristiti fotografijama i dijapozitivima, a kod obrade degeneracija i patološkim kompletima.
Kod tematske celine nasleđivanje osobina kod domaćih životinja učenici se moraju upoznati sa osnovnim genetičkim principima i nasleđivanjem morfoloških i fizioloških osobina kod domaćih životinja. Posebno treba obratiti pažnju na razumevanje pojma heritabilnosti i načine nasleđivanja fizioloških - proizvodnih osobina. U cilju lakšeg i potpunijeg razumevanja treba koristiti praktične primere (zadaci, šeme, tabele).
Kod tematske celine razmnožavanje i razvoj domaćih životinja, kao osnovu odgajivačkog rada učenici treba da shvate polni ciklus, načine razmnožavanja i tehniku osemenjavanja - opšte karakteristike i intrauterini i ekstrauterini rast i razvoj - faze, opšte karakteristike.
Pri izučavanju tematske celine odabiranje ili selekcija učenici moraju dobro da nauče šta je to selekcija (prirodna i veštačka, masovna i individualna); principe i metode selekcije; faktore individualne selekcije, a naročito performans i progeni test. Kroz obradu ove nastavne teme učenici treba da shvate značaj i ulogu selekcije u odgajivačkom radu i da se osposobe za praktičan rad u selekciji stoke. Od nastavnih sredstava treba koristiti fotografije, dijapozitive, grafo-folije i postojeću matičnu evidenciju.
Izučavanjem načina odgajivanja domaćih životinja učenike treba upoznati sa opštim karakteristikama odgajivanja u čistoj rasi; odgajivanja ukrštanjem i informativno ih upoznati sa bastardizacijom. Učenici moraju da shvate opšte principe odgajivanja i pri tome se treba koristiti praktičnim primerima i šemama ukrštanja.
U okviru nastavne teme mere za unapređenje stočarstva učenike treba samo informativno upoznati sa najvažnijim merama, kao što su: zakonski propisi, stočarske institucije, audio-vizuelna sredstva, stručna literatura, zootehničke i ekonomske mere.
U III razredu obuhvaćena je materija posebnog stočarstva, koja se odnosi na grane: govedarstvo, ovčarstvo, kozarstvo i konjarstvo.
Izučavanjem grane govedarstvo učenici treba da se upoznaju sa privrednim značajem govedarstva i stanjem govedarstva u našoj zemlji i u svetu. U toku obrade treba se služiti statističkim podacima o brojnom stanju goveda u poslednjih par godina. Učenici treba da ponove poreklo goveda i da se upoznaju sa osnovnim zoološkim karakteristikama goveda kao vrste.
U okviru nastavne teme proizvodni tipovi i rase goveda učenike treba upoznati sa morfološkim i fiziološkim karakteristikama proizvodnih tipova, a unutar proizvodnih tipova sa specifičnim morfološkim i fiziološkim karakteristikama najvažnijih domaćih i stranih rasa. Od nastavnih sredstava neophodne su fotografije i dijapozitivi u boji, a kod davanja podataka o proizvodnim osobinama rasa treba se koristiti novijim podacima. Učenicima treba naglasiti da se proizvodne osobine stalno menjaju tj. poboljšavaju.
Izučavanjem nastavnih celina selekcija goveda i odgajivanje goveda učenici moraju da shvate specifičnosti u selekciji i odgajivanju goveda: eksterijer priplodnih grla, poreklo, performans i progene testove u govedarstvu, kao i najvažnije metode odgajivanja u govedarstvu. Pri obradi gradiva potrebno je davati što više praktičnih primera.
Kod obrade razmnožavanja goveda učenike treba detaljno upoznati sa načinima razmnožavanja u govedarstvu i specifičnostima veštačkog osemenjavanja kod goveda.
U okviru nastavne teme tehnologija proizvodnje i odgajivanja podmlatka učenici moraju dobro da razumeju osnovne principe i postupke za proizvodnju i odgajivanje (uzgoj) kvalitetnog priplodnog podmlatka, a to obuhvata teorijsko i praktično osposobljavanje za sve faze, od koncipiranja do uključivanja podmlatka u priplod.
Izučavanjem proizvodnje mleka i mesa sa učenicima treba detaljno obraditi laktaciju i sve faktore koji na nju utiču, a učenike je potrebno i praktično osposobiti za kontrolu muže. Takođe, je neophodno da učenici shvate i faktore koji utiču na tovnu sposobnost i način ocenjivanja randmana i kvaliteta mesa na liniji klanja.
U delu programa koji se odnosi na ovčarstvo i kozarstvo neophodno je učenike upoznati sa privrednim značajem ovčarstva i kozarstva, kao i zoološkim karakteristikama ovaca i koza.
Obrađujući nastavnu celinu vuna učenici treba da shvate sastav i osobine vunskog vlakna, pramenova i runa i da se praktično osposobe za stružu ovaca i klasifikaciju vune.
Izučavanjem proizvodnih tipova i rasa ovaca i koza učenici se moraju upoznati sa morfološkim i fiziološkim karakteristikama najvažnijih domaćih i stranih rasa ovaca i koza, uz korišćenje fotografija i dijapozitiva.
Kod nastavne celine selekcija ovaca i koza potrebno je insisitirati na specifičnostima u selekciji - eksterijer, performans i progeni test.
U okviru nastavne celine tehnologija proizvodnje podmlatka učenici treba da shvate specifičnosti polnog ciklusa; načine i vreme razmnožavanja ovaca i koza i da se osposobe za pravilnu proizvodnju priplodnog podmlatka.
U delu programa koji se odnosi na konjarstvo učenici treba da steknu osnovna znanja o ovoj grani stočarstva, što će predstavljati bazičnu materiju za ovladavanje nastavnim predmetom uzgoj sportskih konja.
Učenike treba informativno upoznati sa privrednim značajem konjarstva i stanjem konjarstva kod nas i u svetu. Neophodno je skrenuti pažnju na specifičnosti ocenjivanja eksterijera kod konja i u okviru toga posebno obraditi boje i oznake kod konja. Za razumevanje ovog dela neophodna je upotreba fotografija i dijapozitiva.
Obrađujući rase konja potrebno je obuhvatiti osnovne morfološke i fiziološke karakteristike najvažnijih domaćih stranih rasa konja.
U okviru nastavne teme razmnožavanje i odgajivanje konja učenici treba da shvate specifičnosti polnog ciklusa i razmnožavanja kod konja i da se osposobe za pravilan postupak kod ždrebljenja i kod nege i odgoja priplodnog podmlatka.
U IV razredu obuhvaćena je materija posebnog stočarstva, koja se odnosi na grane: svinjarstvo, živinarstvo i kunićarstvo.
Izučavanjem grane svinjarstvo učenici treba da shvate privredni značaj svinjarstva i pojave ciklusa u proizvodnji svinjskog mesa. Potrebno je upoznati učenike sa brojnim stanjem svinja kod nas i u svetu i sa osnovnim zoološkim karakteristikama svinja kao vrste.
U okviru nastavnih tema proizvodni tipovi svinja i rase svinja učenike treba upoznati sa morfološkim i fiziološkim karakteristikama proizvodnih tipova, a unutar proizvodnih tipova sa specifičnim morfološkim i fiziološkim karakteristikama najvažnijih domaćih i stranih rasa. U toku obrade neophodno je koristiti fotografije i dijapozitive u boji, a kod davanja podataka o proizvodnim osobinama treba se koristiti novijim podacima iz stručne literature.
Izučavanjem nastavnih celina selekcija svinja i odgajivanje svinja učenici moraju da shvate specifičnosti u selekciji i odgajivanju svinja: eksterijer priplodnih grla; poreklo; performans, progeni i kombinovani test u svinjarstvu, kao i primenu različitih metoda odgajivanja u dobijanju novih rasa ili oplemenjivanju postojećih. Pri obradi gradiva potrebno je davati što više praktičnih primera.
U okviru nastavne teme tehnologija proizvodnje i odgajivanja podmlatka učenici treba da shvate koji su osnovni princip u proizvodnji i odgajivanju podmlatka: otkrivanje estrusa, oplodnja, suprasnost, prašenje, odgajivanje i nega prasadi i odgajivanje priplodne nazimadi. U toku obrade potrebno je koristiti očigledna sredstva: fotografije, šeme, dijapozitive.
Obrađujući nastavnu temu proizvodnja mesa učenike treba upoznati sa osnovnim faktorima koji utiču na kvalitet svinjskog mesa i sa kriterijumima za ocenu mesa na liniji klanja.
U toku obrade grane živinarstvo u uvodnom delu je neophodno upoznati učenike sa značajem živinarske proizvodnje i izneti zoološke karakteristike živine kao vrste.
U okviru nastavne teme objekti i oprema za industrijsku proizvodnju u živinarstvu neophodno je upoznati učenike sa osnovnim sistemima odgajivanja (prednosti i nedostaci) i karakteristikama objekata i opreme koje se koriste u živinarstvu. Uz verbalnu metodu potrebno je koristiti fotografije i dijapozitive.
Prilikom obrade nastavne celine proizvodni tipovi i rase kokošaka učenike treba upoznati sa morfološkim i fiziološkim karakteristikama najvažnijih proizvodnih tipova i rasa kokošaka, uz korišćenje fotografija i dijapozitiva u boji.
U okviru nastavne teme selekcija živine učenici treba da shvate specifičnosti selekcije u živinarstvu, kao osnovu za dobijanje kvalitetnog podmlatka.
Izučavajući nastavnu celinu metode gajenja živine učenici treba da dobro razumeju pojam linijskih hibrida i tehnologiju proizvodnje linijskih hibrida.
Prilikom obrade nastavne teme tehnologija proizvodnje i odgajivanja podmlatka učenike je potrebno upoznati sa specifičnostima u proizvodnji kvalitetnog podmlatka: formiranje jajeta; odabiranje jaja za nasad; prirodno (informativno) i veštačko izvođenje pilića i uslovi odgajivanja jednodnevnih pilića i priplodnog podmlatka.
U okviru nastavne teme proizvodnja jaja i mesa učenike treba upoznati sa načinima držanja, mikroklimatom i negom nosilja i brojlera.
U toku obrade kunićarstva učenike je potrebno upoznati sa: značajem kunićarstva i poreklom kunića; najvažnijim rasama kunića; selekcijom i razmnožavanjem kunića; pravilnim odgajivanjem kunića i preradom kože kunića, uz korišćenje fotografija i dijapozitiva.
PROIZVODNJA STOČNE HRANE SA ISHRANOM
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave proizvodnje stočne hrane sa ishranom je da se učenici osposobe za organizovanje, vođenje i izvođenje tehnoloških procesa i postupaka u proizvodnji stočne hrane.
Zadaci nastave predmeta su:
- upoznavanje učenika sa osnovnim klimatskim, zemljišnim i drugim uslovima za proizvodnju stočnih hraniva na oraničnim površinama;
- sticanje znanja iz savremene tehnologije proizvodnje stočne hrane na oraničnim površinama;
- shvatanje značaja i potrebe pravilne ishrane domaćih životinja;
- osposobljavanje učenika za stalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2+1 čas nedeljno, 70 +35 časova godišnje)
PROIZVODNJA STOČNE HRANE (18 + 7)
VEGETACIONI ČINIOCI (2)
Svetlost i toplota. Voda i vazduh.
ZEMLJIŠTE (4 + 2)
Organski i mineralni deo zemljišta. Fizičke osobine zemljišta. Hemijske i biološke osobine zemljišta. Vrste i tipovi zemljišta.
ZASNIVANJE ORANICA I SETVA (3 + 1)
Zasnivanje oranica na normalnim zemljištima. Setva - vreme, način i dubina setve. Nega useva - drljanje, valjanje, okopavanje, proređivanje i navodnjavanje.
ĐUBRENJE (2 + 1)
Stajnjak - sastav, vrste, spremanje. Mineralna đubriva.
PLODORED (2 + 1)
Posebni vidovi plodoreda - krmni konvejer, način planiranja krmnog konvejera.
OSNOVE TRAVNJAŠTVA (5 + 2)
Pojam i namena. Morfologija i biološke osobine livadskih trava: ježevica, mačiji repak, livadski vijuk i ljulj. Podizanje i održavanje kulturnih travnjaka - priprema zemljišta i agrotehničke mere. Izbor i principi kombinovanja travnjačkih smeša. Načini iskorišćavanja travnjaka - košenje, napasanje i kombinovano korišćenje.
ISHRANA - OPŠTI DEO (31 + 14)
UVOD (1)
Nauka o ishrani domaćih životinja - značaj, cilj i zadatak.
HRANLJIVE MATERIJE (10 + 4)
Sastav biljnog i životinjskog organizma - uporedni pregled. Hranljive materije - pojam i podela. Voda - značaj i uloga. Proteini - uloga, podela, sastav i osobine. Masti i ugljeni hidrati - uloga, podela, sastav i osobine. Mineralne materije - makroelementi (podela i uloga). Mineralne materije - mikroelementi (podela i uloga). Vitamini - podela i uloga. Stimulativne materije. Antinutritivne materije.
SVARLJIVOST HRANE (3 + 1)
Činioci koji utiču na svarljivost hrane. Direktan metod određivanja svarljivosti. Indirektan i diferencijalan metod određivanja svarljivosti.
BILANSI U ISHRANI (2)
Bilans N (azota) i C (ugljenika). Bilans energije.
HRANLJIVA VREDNOST STOČNIH HRANIVA (3 + 2)
Ukupne svarljive hranljive materije (TDN). Skrobni ekvivalent, ječmena jedinica i ovsena jedinica. Energija kao mera hranljive vrednosti stočnih hraniva.
STOČNA HRANA (1)
Stočna hraniva - pojam, kvalitet i podela.
KABASTA (VOLUMINOZNA) HRANIVA (3 + 2)
Zelena hraniva - paša i zelena hraniva sa oranica (hemijski sastav, osobine, način korišćenja). Silaža - uslovi spremanja, osobine i način korišćenja i korenasto-krtolasta hraniva. Suva kabasta hraniva - seno, slama i kukuruzovina (spremanje, osobine i način korišćenja).
KONCENTROVANA HRANIVA (2 + 1)
Ugljeno-hidratna koncentrovana hraniva. Proteinska zrnasta hraniva - podela, osobine, i način korišćenja.
SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE (4 + 2)
Sporedni proizvodi industrije ulja i šećera. Sporedni proizvodi mlinske industrije i skroba. Sporedni proizvodi industrije alkohola i piva. Sporedni proizvodi prerade mleka i industrije mesa i ribe - podela, osobine proizvoda i način korišćenja.
MINERALNA HRANIVA I INDUSTRIJSKE SMEŠE (2 + 2)
Mineralna hraniva - vrste, osobine i način korišćenja. Industrijske smeše - vrste, osobine i način korišćenja.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Vegetacioni činioci - svetlost, toplota. (1)
Vegetacioni činioci - voda, vazduh. (1)
Ispitivanje fizičkih osobina zemljišta (struktura i poroznost, vazdušne, toplotne i vodne osobine, boja). (1)
Ispitivanje hemijskih osobina zemljišta (hemijski sastav, plodnost, pH). (1)
Tipovi zemljišta - glinuše, peskuše, ilovače. (1)
Tipovi zemljišta - černozem, slatine, gajnjače, smonica, ritska crnica. (1)
Mere popravke zemljišta - humozacija, kalcifikacija. (1)
Obrada i priprema zemljišta za setvu ozimih useva. (1)
Obrada i priprema zemljišta za setvu jarih useva. (1)
Upotreba stajnjaka i osoke. (1)
Upotreba mineralnih đubriva. (1)
Ispitivanje kvaliteta semena: klijavost, energija klijala, apsolutna i hektolitarska težina. (1)
Nega useva: drljanje, valjanje, okopavanje, proređivanje, navodnjavanje. (1)
Sastavljanje zelenog krmnog konvejera. (1)
Karakteristike krmnih njivskih useva. (2)
Sastavljanje travnjačkih smeša. (1)
Sastav biljnog i životinjskog organizma. (1)
Ispitivanje vode i suve materije u hranivima. (1)
Ispitivanje proteina u hranivima. (1)
Ispitivanje celuloze u hranivima. (1)
Ispitivanje masti u hranivima. (1)
Ispitivanje pepela u hranivima. (1)
Izračunavanje koeficijenta svarljivosti kod direktnog metoda. (1)
Izračunavanje koeficijenta svarljivosti kod indirektnog metoda. (1)
Izračunavanje bilansa ugljenika i azota. (1)
Izračunavanje bilansa energije. (1)
Izračunavanje ukupnih svarljivih hranljivih materija TDN. (1)
Izračunavanje skrobnog ekvivalenta. (1)
Izračunavanje ječmenih i ovsenih hranljivih jedinica. (1)
Karakteristike obroka. (1)
Potrebe domaćih životinja - uzdržne i produktivne. (1)
Pirsonov kvadrat. (1)
Ispitivanje kvaliteta silaže. (1)
Ispitivanje kvaliteta sena. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni predmet proizvodnja stočne hrane sa ishranom zastupljen je u II godini. U toku prvog polugodišta obrađuju se nastavne teme vezane za proizvodnju stočne hrane, a u toku drugog polugodišta obrađuju se programski sadržaji vezani za opštu ishranu.
U okviru nastavne teme vegetacioni činioci učenike treba informativno upoznati sa najvažnijim vegetacionim činiocima - svetlost, toplota, voda i vazduh.
Obradom nastavne teme zemljište učenici treba da upoznaju hemijske, fizičke, biološke osobine zemljišta i da dobro shvate osnovne karakteristike različitih vrsta i tipova zemljišta.
U okviru nastavne teme zasnivanje oranica i setva potrebno je objasniti učenicima način zasnivanja oranica na normalnim zemljištima i sve neophodne postupke - setva i nega useva.
Izučavanjem nastavne teme đubriva treba informisati učenike o osnovnim karakteristikama i načinima primene stajnjaka i mineralnih đubriva.
U okviru nastavne teme plodoredi učenici treba da dobro shvate pojam plodoreda i način planiranja krmnog konvejera.
U toku obrade nastavne celine osnove travnjaštva učenike treba upoznati sa morfologijom i biološkim osobinama najvažnijih livadskih trava, kao i načinima podizanja, nege, iskorišćavanja travnjaka i sastavljanjem travnjačkih smeša.
U okviru nastavnih sadržaja opšte ishrane učenike treba upoznati sa sledećim nastavnim celinama:
- uvod - učenike treba upoznati sa osnovnim ciljevima i zadacima kojim se bavi nauka o ishrani domaćih životinja;
- hranljive materije - učenike treba dobro upoznati sa sastavom biljnog i životinjskog organizma; značajem i ulogom vode u životinjskom organizmu; ulogom, podelom, sastavom i osobinama organskih i neorganskih materija; podelom i ulogom vitamina i osnovnim karakteristikama stimulativnih i antinutritivnih materija; svarljivost hrane - potrebno je informisati učenike o činiocima koji utiču na svarljivost hrane, a zatim dobro objasniti pojam svarljivosti i metode određivanja svarljivosti - direktan, indirektan i diferencijalan; bilansi u ishrani - potrebno je objasniti određivanje bilansa azota, ugljenika i energije;
- hranljiva vrednost stočnih hraniva - učenike treba upoznati sa merama i jedinicama za određivanje hranljive vrednosti stočnih hraniva, kao i sa njihovom praktičnom primenom u sastavljanju obroka za domaće životinje;
- stočna hraniva - učenike treba dobro teorijski upoznati sa osobinama, načinima spremanja i korišćenja kabastih, koncentrovanih, mineralnih hraniva;
- sporednih proizvoda industrija i industrijskih smeša.
Teorijski programski sadržaji nastavnog predmeta proizvodnja stočne hrane sa ishranom praćeni su i programskim sadržajima vežbi. Programski sadržaji teorije i vežbi su logično povezani i omogućavaju transfer i primenu stečenih teorijskih znanja u konkretnim praktičnim uslovima. Najveći deo vežbi mora biti realizovan u namenskim laboratorijama, uz primenu svih neophodnih instrumenata i aparata, dok se deo vežbi koji se odnosi na različita izračunavanja može realizovati u učionicama, uz obaveznu primenu tablica o hranljivoj vrednosti stočnih hraniva.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave ishrane domaćih životinja je da se učenici osposobe za organizovanje i izvođenje tehnološkog procesa i postupaka u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave predmeta su:
- da učenici povežu stečeno znanje iz opštestručne grupe predmeta i steknu celovit uvid u fiziologiju ishrane domaćih životinja po vrstama i kategorijama;
- shvatanje procesa transformacije biljnih hraniva u visoko vredne animalne proizvode neophodne za ljudsku ishranu;
- izučavanjem složenosti biohemijskih procesa učenici treba da razviju sposobnosti za permanentno usvajanje novih saznanja i samostalno učenje tj. samoobrazovanje;
- da učenike osposobi za praktičan rad u ishrani domaćih životinja i da se kod njih razvije odgovoran odnos prema radu.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2+1 čas nedeljno; 70 časova teorijske nastave i 35 časova vežbi)
ISHRANA GOVEDA (38)
UVOD (2)
Specifičnosti varenja u buragu. Fiziologija varenja hranljivih materija kod goveda.
ISHRANA KRAVA MUZARA (12 + 5)
Uzdržne potrebe krava muzara. Produktivne potrebe krava muzara (hranljive jedinice, proteini, masti, celuloza, mineralne materije, vitamini). Uticaj ishrane na sastav i kvalitet mleka. Faktori koji utiču na konzumiranje hrane. Veličina dnevnog obroka za krave muzare. Osnovne karakteristike obroka za krave muzare. Sastavljanje obroka za krave muzare. Tehnika i organizacija - ishrane krava muzara. Ishrana krava muzara u toku laktacije (po fazama). Ishrana zasušenih krava. Zimska ishrana krava muzara. Letnja ishrana krava muzara.
ISHRANA PRIPLODNOG PODMLATKA (9 + 3)
Osnovne karakteristike sistema za varenje kod teladi. Sposobnost teladi za korišćenje hrane. Potrebe teladi u hranljivim materijama. Ishrana u periodu novorođenosti - značaj i sastav kolostruma. Organizacija sisanja - napajanje teladi. Ishrana u prelaznom periodu - ishrana mlekom i zamenom za mleko. Ishrana teladi koncentrovanim hranivima. Ishrana teladi kabastim hranivima. Ishrana priplodnih junica. Ishrana priplodnih bikova.
TOV GOVEDA (5 + 4)
Vrste tova i fiziološke osnove tova. Potrebe u hranljivim materijama. Tov teladi. Tov junadi. Tov odraslih goveda.
ISHRANA OVACA I KOZA (21)
POTREBE U HRANLJIVIM MATERIJAMA (4 + 1)
Potrebe bremenitih ovaca. Potrebe ovaca u laktaciji. Potrebe priplodnog podmlatka. Potrebe priplodnih ovnova (energija, proteini, mineralne materije i vitamini).
ISHRANA PRIPLODNIH OVACA (4 + 1)
Ishrana bremenitih ovaca. Ishrana ovaca u laktaciji. Ishrana priplodnog podmlatka. Ishrana priplodnih ovnova.
TOV OVACA I PROIZVODNJA MESA (4 + 1)
Potrebe u hranljivim materijama. Tov jagnjadi. Tov odraslih ovaca. Proizvodnja ovčijeg mesa - kvalitet trupa i mesa.
ISHRANA KOZA (4 + 2)
Potrebe u hranljivim materijama. Ishrana priplodnih grla. Ishrana priplodnog podmlatka. Proizvodnja kozijeg mesa.
ISHRANA KONJA (11)
UVOD (1)
Specifičnosti u ishrani konja - fiziologija varenja.
IZBOR HRANIVA ZA KONJE (2)
Izbor kabastih hraniva (suvih i sočnih). Izbor koncentrovanih hraniva.
POTREBE U HRANLJIVIM MATERIJAMA (3 + 1)
Potrebe priplodnih kobila. Potrebe priplodnog podmlatka. Potrebe priplodnih pastuva.
ISHRANA PRIPLODNIH KONJA (3 + 1)
Ishrana priplodnih kobila. Ishrana ždrebadi i ishrana priplodnog podmlatka. Ishrana priplodnih pastuva.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Primena normativa u ishrani goveda. (1)
Izračunavanje uzdržnih potreba krava muzara. (1)
Izračunavanje produktivnih potreba krava muzara. (1)
Sastavljanje osnovnog obroka za krave muzare. (1)
Sastavljanje produktivnog obroka za krave muzare. (1)
Sastavljanje smeša - balansera. (1)
Sastavljanje muznih smeša. (1)
Sastavljanje obroka za zasušene krave. (1)
Formiranje proizvodnih grupa. (1).
Sastavljanje šema za napajanje teladi. (2)
Sastavljanje smeša za ishranu teladi. (1)
Sastavljanje smeša za telad u porastu. (1)
Sastavljanje obroka za priplodne junice. (1)
Sastavljanje obroka za priplodne bikove. (1)
Sastavljanje smeša za priplodne junice. (1)
Sastavljanje smeša za priplodne bikove. (1)
Sastavljanje smeša za tov teladi. (1)
Sastavljanje smeša za tov junadi. (1)
Primena normativa u ishrani ovaca i koza. (1)
Sastavljanje obroka za sjagnjene ovce. (1)
Sastavljanje obroka za ovce u laktaciji. (1)
Sastavljanje obroka za priplodnu jagnjad. (1)
Sastavljanje obroka za šilježad. (1)
Sastavljanje obroka za priplodne ovnove. (1)
Sastavljanje obroka za sjarene koze. (1)
Sastavljanje obroka za koze u laktaciji. (1)
Sastavljanje obroka za priplodnu jarad. (1)
Sastavljanje obroka za tov jagnjadi. (1)
Sastavljanje obroka za tov jaradi. (1)
Primena normativa u ishrani konja. (1)
Sastavljanje obroka za priplodne kobile. (1)
Sastavljanje obroka za priplodne pastuve. (1)
Sastavljanje obroka za ždrebad. (1)
Sastavljanje obroka za omad. (1)
(2+1 čas nedeljno, 64 časa teorije godišnje i 32 časa vežbi godišnje)
ISHRANA SVINJA (36)
UVOD (1)
Specifičnosti u ishrani svinja - fiziologija varenja.
ISHRANA PRIPLODNIH SVINJA (10 + 4)
Struktura potreba suprasnih krmača i nazimica. Uzdržne potrebe suprasnih krmača i nazimica. Produktivne potrebe suprasnih krmača i nazimica. Potrebe krmača u laktaciji (energija, proteini, mineralne materije i vitamini). Ishrana suprasnih krmača i nazimica. Ishrana krmača u laktaciji. Mlečnost krmača i sastav mleka. Ishrana krmača od zalučenja do pripusta - osemenjavanja. Struktura potreba priplodnih nerastova. Uzdržne i produktivne potrebe priplodnih nerastova. Ishrana nerastova u toku eksploatacije.
ISHRANA PRIPLODNOG PODMLATKA (14; 10 + 4)
Ishrana prasadi na sisi - značaj i sastav kolostruma, sisanje prasadi. Razvoj enzimatskog sistema kod prasadi. Potrebe prasadi u hranljivim materijama. Prihranjivanje prasadi. Odlučivanje prasadi. Ishrana odlučene prasadi, optimalno vreme odlučivanja, optimalan prirast. Smeše za ishranu prasadi. Ishrana priplodnih nazimica u toku porasta. Ishrana priplodnih nazimica neposredno pred pripust (oplodnju). Ishrana priplodnih nerastova u toku porasta.
ISHRANA SVINJA U TOVU (5 + 2)
Potrebe svinja u hranljivim materijama. Faktori koji utiču na iskorišćavanje hrane i kvalitet mesa. Sistemi ishrane svinja u tovu. Mesnati tov i tov za bekon. Tov za meso - mast i tov za mast.
ISHRANA ŽIVINE (24)
UVOD (1)
Specifičnosti u ishrani živine - fiziologija varenja.
ISHRANA KOKOŠAKA (7 + 2)
Potrebe koka nosilja (energija i proteini). Ishrana koka nosilja za proizvodnju jaja za priplod. Ishrana koka nosilja za proizvodnju konzumnih jaja. Smeše za kokoši lakog hibrida. Smeše za kokoši teškog hibrida. Smeše za ishranu nosilja u baterijama. Pribor i oprema za hranjenje. Organizacija ishrane koka nosilja.
ISHRANA PRIPLODNOG PODMLATKA (3)
Organizacija ishrane jednodnevnih pilića. Smeše za ishranu jednodnevnih pilića. Ishrana priplodnog podmlatka.
PROIZVODNJA ŽIVINSKOG MESA (4 + 1)
Potrebe brojlera. Organizacija ishrane brojlera. Smeše za ishranu u tovu brojlera. Ocenjivanje vrednosti i kvaliteta živine za klanje.
ISHRANA ĆURAKA (2)
Ishrana ćurića. Ishrana odraslih grla (organizacija ishrane i smeše).
ISHRANA PLOVAKA (2)
Ishrana plovčića. Ishrana odraslih grla (organizacija ishrane i smeše).
ISHRANA GUSAKA (1 + 1)
Ishrana guščića i odraslih grla (organizacija ishrane i smeše).
ISHRANA KUNIĆA (2 + 2)
Specifičnosti u ishrani kunića. Organizacija ishrane kunića.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 32 časa godišnje)
Primena normativa u ishrani svinja. (1)
Izračunavanje potreba kod suprasnih krmača i nazimica. (1)
Izračunavanje potreba kod krmača u laktaciji. (1)
Izračunavanje potreba kod priplodnih nerastova. (1)
Sastavljanje smeša za suprasne krmače. (1)
Sastavljanje smeša za suprasne nazimice. (1)
Sastavljanje smeša za krmače u laktaciji. (2)
Šema enzimatskog sistema kod prasadi. (1)
Sastavljanje smeša za ishranu prasadi - predstarter. (1)
Sastavljanje smeša za ishranu prasadi - starter. (1)
Sastavljanje smeša za ishranu prasadi - grover. (1)
Sastavljanje smeša za priplodne nerastove u eksploataciji. (1)
Sastavljanje smeša za priplodne nazimice. (1)
Primena flašing sistema. (1)
Sastavljanje smeša za priplodne nerastove u porastu. (1)
Sastavljanje smeša za mesnati tov svinja. (1)
Sastavljanje smeša za bekon tov svinja. (1)
Sastavljanje smeša za nosilje lakog hibrida. (1)
Sastavljanje smeša za nosilje teškog hibrida. (1)
Sastavljanje smeša za nosilje za proizvodnju konzumnih jaja. (1)
Sastavljanje smeša za jednodnevne piliće. (1)
Sastavljanje smeša za tov brojlera. (2)
Sastavljanje smeša za ćuriće. (2)
Sastavljanje smeša za plovčiće. (1)
Sastavljanje smeša za plovke. (1)
Sastavljanje smeša za guščiće. (.1)
Sastavljanje smeša za guske. (1)
Sastavljanje smeša za kuniće. (2)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programski sadržaji nastavnog predmeta ishrana domaćih životinja zastupljeni su u III i IV razredu. U III razredu zastupljeni su programski sadržaji vezani za ishranu preživara i konja, dok su u IV razredu zastupljeni programski sadržaji vezani za ishranu svinja i živine.
U okviru oblasti ishrana goveda obuhvaćene su sledeće nastavne teme:
- uvod - potrebno je podsetiti učenike na specifičnosti fiziologije varenja hranljivih materija kod preživara;
- ishrana krava muzara - učenike treba detaljno upoznati sa uzdržnim i produktivnim potrebama krava muzara; faktorima koji utiču na kvalitet mleka i konzumiranje hrane; osnovnim karakteristikama obroka za krave muzare i tehnikom ishrane krava muzara, a posebno treba obratiti pažnju na razumevanje organizacije i načina ishrane krava muzara u različitim fazama proizvodnog ciklusa;
- tov goveda - učenike je potrebno upoznati sa vrstama tova u govedarstvu i organizacijom i izborom hraniva kod različitih vrsta tova u govedarstvu.
U okviru nastavne celine ishrana ovaca i koza učenike je potrebno upoznati sa: potrebama u hranljivim materijama različitih kategorija; izborom hraniva i tehnikom ishrane priplodnog podmlatka i odraslih priplodnih grla i osnovnim karakteristikama tova i proizvodnjom ovčijeg i kozijeg mesa.
Obradom nastavne celine ishrana konja učenike upoznati sa: specifičnostima varenja kod konja; potrebama u hranljivim materijama i izborom hraniva, kao i načinima ishrane priplodnih grla.
U IV razredu obuhvaćeni su programski sadržaji specijalne ishrane vezani za ishranu svinja i živine.
U okviru nastavne oblasti ishrana svinja obuhvaćene su sledeće nastavne teme:
- ishrana priplodnih svinja - učenici treba da dobro shvate uzdržne i produktivne potrebe u hranljivim materijama različitih priplodnih kategorija, kao i načine ishrane istih;
- ishrana priplodnog podmlatka - neophodno je detaljno obraditi ishranu prasadi u različitim periodima (u toku sisanja, uvođenje čvrstih hraniva, odbijanje prasadi, ishrana odbijene prasadi), a pri tome skrenuti pažnju na opasnost od stresa u kritičnim momentima; načini ishrane priplodnog podmlatka - vrste hraniva, sastav smeša;
- ishrana svinja u tovu - potrebno je upoznati učenike sa potrebama u hranljivim materijama svinja u tovu i organizacijom različitih vrsta tova - za meso, mast, bekon, meso - mast.
U okviru nastavne oblasti ishrana živine obuhvaćene su sledeće nastavne teme:
- uvod - informisati učenike o specifičnostima varenja kod živine;
- ishrana kokošaka - detaljno upoznati učenike sa: potrebama koka nosilja i teških hibrida u energiji i proteinima, karakteristikama i sastavom smeša i organizacijom ishrane;
- ishrana priplodnog podmlatka - upoznati učenike sa organizacijom ishrane i karakteristikama smeša kod jednodnevnih pilića i priplodnog podmlatka;
- proizvodnja živinskog mesa - potrebno je objasniti učenicima potrebe i organizaciju ishrane i sastav smeša koje se koriste u tovu brojlera, kao i kriterijume ocenjivanja kvaliteta živine za klanje;
- ishrana ćuraka, plovaka i gusaka - potrebno je informativno upoznati učenike sa organizacijom ishrane i smešama u ishrani istih;
- ishrana kunića - informisati učenike o specifičnostima ishrane i organizacijom ishrane kunića.
Teorijske nastavne sadržaje prate logično povezani programski sadržaji vežbi iz istog nastavnog predmeta. Sadržaji vežbi obuhvataju računske zadatke u sastavljanju obroka za različite vrste i kategorije domaćih životinja. Zbog toga je za realizaciju ovakvih vežbi dovoljna učionica, a od nastavnih sredstava tablice ishrane domaćih životinja.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave ribarstva je da se učenici osposobe za organizovanje i izvršavanje proizvodnih zadataka u ribarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave predmeta su:
- da učenici steknu znanja o vrstama riba, anatomiji i fiziologiji riba i životnim uslovima u vodi;
- da se učenici upoznaju sa karakteristikama toplovodnih ribnjaka, načinom izgradnje i načinima i uslovima gajenja;
- da se učenici upoznaju sa ishranom različitih kategorija slatkovodnih i hladnovodnih vrsta riba;
- da učenici steknu znanja o bolestima i štetočinama riba;
- da učenici ovladaju, organizacijom u izvođenju radova u ribarskoj proizvodnji;
- razvijanje odgovornog odnosa prema radu;
- korišćenje stečenih znanja u praksi u cilju racionalizacije ribarske proizvodnje.
SADRŽAJ PROGRAMA
(1+1 čas nedeljno, 35 časova teorije; 35 časova vežbi)
UVOD (1)
Cilj i zadaci nauke o ribarstvu, privredni značaj ribarstva.
SISTEMATIKA SLATKOVODNIH RIBA (2 + 1)
Familija Salmonidae; familija Esocidae; familija Cyprinidae. Familija Siluridae; familija Percidae; familija Acipenseridae.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA (3 + 1)
Oblik tela, peraja, skelet, koža, mišićni sistem. Respiratorni sistem, organi za krvotok. Organi za varenje, mokraćni organi, polni organi.
ŽIVOTNI USLOVI U VODI (2 + 1)
Voda kao životna sredina, fizičko-hemijski faktori vode. Biološki faktori vode.
SLATKOVODNI RIBNJACI (6 + 2)
Podela ribnjaka, sistemi gajenja. Gradnja i održavanje ribnjaka, kategorije ribnjaka. Uzgoj matica i mrest šarana. Proizvodnja jednogodišnje i dvogodišnje šaranske mlađi, zimovanje mlađi. Uzgoj konzumnog šarana, izlov, lagerovanje. Gajenje ostalih vrsta riba u šaranskim ribnjacima.
ISHRANA ŠARANA (2 + 1)
Osnovne karakteristike ishrane šarana, uloga hranljivih materija u ishrani. Ishrana larvi, mlađi šarana i konzumnog šarana.
RIBNJACI ZA GAJENJE HLADNOVODNIH VRSTA RIBA (1 + 1)
Osnovni principi uzgoja pastrmke, ishrana pastrmke.
BOLESTI I ŠTETOČINE RIBA (3 + 1)
Virusne i bakterijske zarazne bolesti riba. Parazitske bolesti riba. Bolesti uzrokovane gljivicama i štetočine riba.
OSNOVI PRERADE SLATKOVODNOG RIBARSTVA (2 + 1)
Hlađenje i smrzavanje ribe, sušenje ribe. Mariniranje i konzerviranje ribe; prerada riblje ikre.
TRANSPORT, PROMET I TRŽIŠTE SLATKOVODNIH RIBA (2 + 1)
Sistemi transporta. Istraživanje tržišta i potrošnja slatkovodnih riba.
SREDSTVA, ORUĐA, ALATI I RIBOLOVNA TEHNIKA U SLATKOVODNOM RIBARSTVU (1)
Čamci, mrežarski, udičarski i pomoćni alati.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Ključ za određivanje slatkovodnih vrsta riba; familija Esocidae; familija Cyprinidae, familija Salmonidae. (1)
Ključ za određivanje slatkovodnih vrsta riba: familija Percidae; familija Acipenseridae; familija Siluridae. (1)
Oblik tela, peraja, skelet, koža. (1)
Položaj usta, zubi, ždrelni zubi. (1)
Mišićni sistem - disekcija. (1)
Respiratorni sistem - disekcija. (1)
Organi za krvotok - disekcija. (1)
Organi za varenje i mokraćni organi - disekcija. (1)
Polni organi i čula. (1)
Polni ciklus i određivanje plodnasti. (1)
Tipovi krljušti i određivanje starosti. (1)
Laboratorijsko utvrđivanje kiseonika - Vinklerova metoda. (1)
Određivanje alkaliteta vode. (1)
Određivanje organske opterećenosti vode (utrošak KmnO4). (1)
Utvrđivanje prisustva amonijaka i amonijum jona. (1)
Određivanje produktiviteta vode. (1)
Određivanje bioloških faktora vode. (1)
Obilazak ribnjaka i upoznavanje objekata. (1)
Rad na primarnoj obradi tla ribnjaka. (1)
Upoznavanje mehanizacije za punjenje ribnjaka, aeracija vode. (1)
Nasađivanje riblje mlađi. (1)
Priprema hrane i ishrana svih kategorija riba. (1)
Obilazak veštačkog mrestilišta, upoznavanje aparature. (1)
Unošenje matica u mrestilište, hipofiziranje, mrest. (1)
Priprema ikre za inkubaciju. (1)
Izvođenje i izvaljivanje pakovanje larvi. (1)
Transport i nasađivanje larvi. (1)
Izlov jednomesečne mlađi. (1)
Izlov jednogodišnje i dvogodišnje mlađi. (1)
Izlov konzumnog šarana. (1)
Obilazak pogona za preradu ribe. (1)
Upoznavanje opreme za transport ribe i sortiranje ribe. (1)
Čamci i mrežarski alati. (1)
Samolovna ribolovna oruđa. (1)
Udičarski i pomoćni ribolovni alati. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta Ribarstvo izučava se u trećem razredu obrazovnog profila zootehničar. Program je koncipiran tako da se sadržaj programa realizuje teoretskom nastavom i vežbama (35 časova teorijske nastave i 35 časova vežbi).
Oblici i metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena: šemama, dijapozitivima, fotografijama, grafofolijama.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu.
Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi na obradu, utvrđivanje i ponavljanje gradiva. U operativnom planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje (planira se 30% - 40% od ukupnog broja časova).
Časovi vežbi realizuju se nakon teorijske obrade tematskih celina, a organizuju se na terenu i poseti uglednim društvenim i privatnim ribnjacima, i školskoj laboratoriji uz primenu nastavnih sredstava koja su navedena u programu realizacije vežbi. Za realizaciju programskih sadržaja vežbi odeljenje se deli u dve grupe. Nastava programa Ribarstvo oslanja se na prethodno stečena znanja iz: biologije, anatomije i fiziologije, hemije, ishrane, zoohigijene.
U I, II, III i IV poglavlju učenici se upoznaju o vrstama riba, anatomiji i fiziologiji riba i životnim uslovima u vodi kao prirodnom staništu.
U V, VI i VII poglavlju učenici se upoznaju sa karakteristikama slatkovodnih ribnjaka, veštačkom mrestu šarana, kao i o osnovnim karakteristikama ishrane svih kategorija šarana i karakteristikama pastrmskih ribnjaka.
U VIII poglavlju upoznati učenike sa najčešćim bolestima koje se javljaju kod riba, uzrocima tih bolesti, kao i načinima lečenja i preventivom.
U IX, X i XI poglavlju učenike informativno upoznati sa osnovama prerade riba, transportnim sredstvima u ribarstvu i sredstvima; oruđima i alatom koji se koristi u ribarskoj proizvodnji.
Treba podsticati grupni i individualni rad učenika, a praćenje i vrednovanje učenika se ostvaruje u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim škodama (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave je da učenici upoznaju metode racionalnog korišćenja i održavanja mašina i da se osposobe da stečeno neophodno znanje iz poljoprivredne tehnike upotrebe za samostalan rad i samoobrazovanje.
Zadaci nastave predmeta su:
- sticanje znanja o funkcionalnim i tehničkim karakteristikama mašina, aparata i uređaja koji se koriste u savremenoj stočarskoj proizvodnji;
- razvijanje navika za racionalno korišćenje i održavanje sredstava;
- razvijanje interesovanja za poljoprivrednu tehniku;
- osposobljavanje učenika za samostalan rad i samoobrazovanje.
SADRŽAJ PROGRAMA
(2+1 čas nedeljno, 70 časova teorije + 35 časova vežbi godišnje)
UVOD (1)
Značaj predmeta za poljoprivrednu proizvodnju i podela poljoprivrednih mašina.
OSNOVI EKSPLOATACIJE TRAKTORA (7 + 3)
Traktori, definicija i podela. Tehnički opis traktora. Vučne karakteristike traktora. Snaga motora - nominalna na radilici (maksimalna i normalna) snaga traktora na pogonskim točkovima, na remenici i priključnom vratilu. Gubici snage na transmisiji, za sopstveno kretanje, na klizanju i savlađivanju uspona. Predračun cene koštanja radnog dana traktora, tehničko staranje na traktoru. Utrošak goriva i maziva. Putni i radni nalog. Evidencija popravki iz domena rezervnih delova. Dnevni, mesečni i godišnji izveštaj radova.
MAŠINE ZA PRIPREMANJE STOČNE HRANE (14 + 6)
Uređaji za pranje, zaparivanje i gnječenje stočne hrane. Sečke za kabasta i korenasto - krtolasta hraniva. Tehnički opis, karakteristike, učinak, podešavanje, rukovanje i održavanje. Traktorske kosačice. Mašine za prevrtanje otkosa i sakupljanje sena. Prese za seno i slamu. Utovarivači za seno. Sušare za seno. Dehidratori. Silažni kombajni (tehnički opis, agrotehnički i tehnički zahtevi). Silažni kombajni (podešavanje, rukovanje i održavanje). Uređaji za sitnjenje zrnastih hraniva (mlinovi čekićari). Uređaji za mešanje samlevenih stočnih hraniva (mešalice). Mašine za briketiranje i paletiranje stočne hrane.
UREĐAJI ZA MAŠINSKU MUŽU I PRERADU MLEKA (7 + 3)
Radni i konstruktivni delovi sistema za mužu. Princip rada i pravila pri mašinskoj muži. Vakum pumpa, vakum rezervoar, regulator i vakum metar. Pulsator, muzne kante, razvodnici i sisne čaše. Tipovi muznih aparata i izmuzišta i njihove karakteristike. Uređaji za prijem, prečišćavanje, hlađenje i pasterizaciju mleka. Mašine za preradu mleka (separatori, bućkalice, gnječilice).
MEHANIZACIJA U STOČARSKOJ PROIZVODNJI (8 + 3)
Uređaji za vezivanje stoke. Mašine za hranjenje stoke i hranilice. Uređaji za snabdevanje vodom i napajanje. Uređaji za čišćenje staja i izbacivanje stajnjaka. Uređaji za ventilaciju i grejanje staja. Uređaji za dezinfekciju i dezinsekciju. Transportna sredstva (transporteri). Prevozna transportna sredstva i samohodna transportna sredstva.
APARATI I OPREMA U STOČARSTVU (8 + 3)
Elektromotori (vrste, konstrukcija). Elektromotori (princip rada). Elektromotori (instalacije i rukovanje). Mašina za strižu ovaca, električna ograda, uređaji za infracrveno zračenje. Inkubatori (osobine i princip rada). Uslovi za normalnu inkubaciju i izvođenje živine. Podela inkubatora po veličini i načinu zagrevanja. Uređaji za sortiranje jaja i uređaji za transport jaja i živine.
EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE STOČARSKE MEHANIZACIJE I OPREME (5+2)
Agregatiranje mašina. Izračunavanje proizvodnosti rada aparata. Korišćenje eksploatacionih sistema u stočarskoj proizvodnji. Organizacija rada sa stočarskom mehanizacijom. Održavanje mašina, uređaja, aparata i opreme u stočarstvu.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Demonstrirati radne i konstruktivne delove uređaja za pranje, zaparivanje i gnječenje stočne hrane. (1)
Demonstrirati radne i konstruktivne delove mašina za seckanje kabaste i korenaste-krtolaste hrane. (1)
Rad učenika na uređajima za pranje, zaparivanje i gnječenje stočne hrane. (1)
Rad učenika na mašinama za seckanje kabaste i korenasto-krtolaste hrane. (1)
Demonstriranje radnih i konstruktivnih delova traktorskih kosačica i mašina za prevrtanje i sakupljanje sena. (1)
Rad učenika na traktorskim kosačicama i mašinama za prevrtanje i sakupljanje sena. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova presa za sena i slamu. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova utovarivača za seno. (1)
Rad učenika na presi za seno i slamu i utovarivač sena. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova sušare za seno i dehidratora. (1)
Rad učenika na sušari za seno i dehidratoru. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova silažnog kombajna. (1)
Rad učenika na silažnom kombajnu. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova mašina za sitnjenje i mešanje stočne hrane. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova mašina za briketiranje i paletiranje stočne hrane. (1)
Rad učenika na mašinama za sitnjenje, mešanje, briketiranje i paletiranje stočne hrane. (1)
Obuka učenika u vožnji traktora. (6)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova mašina za mužu. (1)
Priprema muznih aparata za rad (podešavanje, prikopčavanje i rukovanje). (1)
Demonstrirati učenicima otklanjanje najlakših kvarova kod muznih aparata i sistema za mužu. (1)
Rad učenika na korišćenju uređaja za vezivanje, ishranu i napajanje. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova uređaja za čišćenje staja i izbacivanje stajnjaka. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova uređaja za ventilaciju i grejanje staja. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova uređaja za dezinfekciju i dezinsekciju. (1)
Rad učenika sa uređajima za dezinfekciju i dezinsekciju. (1)
Demonstracija radnih i konstruktivnih delova transportnih sredstava. (1)
Mašinska striža ovaca. (1)
Postavljanje električne ograde i uređaja za infracrveno zračenje. (1)
Podešavanje, rukovanje i održavanje inkubatora. (1)
Rukovanje aparatima za sortiranje jaja. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri realizaciji programa iz predmeta poljoprivredna tehnika za profil: Zootehničar, program je koncipiran tako da se sadržaj programa realizuje teoretskom nastavom i vežbama (70 časova teoretske nastave i 35 časova vežbi). Predmet se izučava u III razredu.
Programski sadržaji Poljoprivredne tehnike dati su u vidu tematskih celina a sadržaji vežbi prate teoriju. Realizacija vežbi može biti u jednom ili više dana što se utvrđuje godišnjim i operativnim planovima nastavnog rada. Za realizaciju programskih sadržaja vežbi odeljenje se deli u dve grupe.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu, eventualna odstupanja su moguća uz potrebno objašnjenje.
Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Ovaj zahtev nastavnik treba da ostvari postupno i sistematski. Program Poljoprivredne tehnike u ovom smislu pruža velike mogućnosti. Izlaganje gradiva mora biti praćeno dobro odabranim primerima.
Pri realizaciji vežbi koje mogu da se izvode na školskoj ekonomiji ili u najbližoj radnoj organizaciji, učenici treba da steknu znanja i veštinu rukovanja, korišćenja i održavanja poljoprivredne tehnike.
Obratiti pažnju na eksploatacione karakteristike mašina za finalizaciju biljnih hraniva koje se koriste u stočarstvu. Ukazati učenicima na značajno povećanje kvaliteta proizvoda i povećanje produktivnosti rada korišćenjem ovih mašina. Pri tome se koristiti dijapozitivima, slikama, crtežima a na vežbama posmatranjem mašina u eksploataciji i rukovanjem sa njima.
Kod obrade mašina za mužu, ishranu, napajanje, negu i higijenu domaćih životinja, učenicima skrenuti pažnju na povećanje produktivnosti rada pri korišćenju ovih mašina.
Ukazati učenicima na uređaje unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta sa gledišta povećanja produktivnosti rada i njegovo izračunavanje kod agregatiranja mašina. Na vežbama učestvovati u održavanju mašina i aparata u stočarstvu i njihovom rukovanju.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor metoda i oblika rada na času. Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Ovaj zahtev nastavnik treba da ostvari postupno i sistematski. Program poljoprivredne tehnike u ovom smislu pruža velike mogućnosti. Izlaganje gradiva mora biti praćeno dobro odabranim primerima.
Kod izlaganja nastavnih sadržaja potrebno je učenicima uz korišćenje modela, slika, dijapozitiva ukazati na sve karakteristike mašina i opreme, koje se nalaze u upotrebi. Koristiti časove vežbi da se vide ove mašine u radu i eksploataciji i da se učenici osposobe za rukovanje i održavanje.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave pčelarstva je da se učenici osposobe za organizovanje i izvršavanje proizvodnih zadataka u pčelarskoj proizvodnji i da im stečena znanja budu osnova za dalje stručno usavršavanje.
Zadaci nastave predmeta su:
- da učenici steknu znanja o rasama pčela, životu pčelinjeg društva i o anatomiji i fiziologiji pčela;
- da učenike upozna sa pčelinjom hranom i korišćenjem paše;
- da učenici ovladaju znanjem i tehnikom korišćenja, u radovima oko košnice, pčelarskog pribora i radovima na pčelinjaku;
- da učenici steknu znanja o dobijanju pčelinjih proizvoda kao i o bolestima i štetočinama pčela;
- da učenici ovladaju organizacijom i izvođenjem radova u pčelarskoj proizvodnji;
- da učenici steknu znanja o značaju proizvodnje ekološki ispravnih pčelarskih proizvoda.
SADRŽAJ PROGRAMA
(1+1 čas nedeljno, 35 časova teorije + 35 časova vežbi godišnje)
UVOD (1)
Poreklo i rase medonosne pčele.
ŽIVOT PČELA, PČELINJEG DRUŠTVA (2 + 1)
Matica. Pčele radilice i trutovi.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA PČELA (2)
Izgled spoljnih organa pčela. Unutrašnji organi i funkcija kod pčela.
ORGANIZACIJA PČELINJEG DRUŠTVA (2 + 1)
Pčelinje gnezdo, saće, izgradnja saća. Pčelinje leglo, društveni život u leglu.
KOŠNICE I PČELARSKI PRIBOR (5 + 2)
Košnice sa nepokretnim saćem (dubovina, vrškare). Nastavljače (Langst-Rotova, Dadan-Blatove, Fararova košnica). Pološke i lisnjače (A - Ž - košnice). Pčelarski pribor (za pregled, za prihranjivanje, za satne osnove, za matice, za učvršćivanje košnice, za oduzimanje meda). Pomoćni pčelarski pribor (oplodnjaci, transportni sandučići, paviljon, pčelareva kućica).
PČELINJA HRANA (1)
Nektar i med, medljikovac, šećerni sirup.
ŽIVOT I RAD PČELINJEG DRUŠTVA U TOKU GODINE (2+1)
Život pčela u jesen i zimu. Život pčela u proleće i leto.
PČELINJA PAŠA (2)
Uslovi od kojih zavisi medonosnost biljaka. Medonosna flora u našoj zemlji (kontinentalna, primorska, poboljšivači paše).
RADOVI NA PČELINJAKU (7 + 2)
Osnivanje pčelinjaka i izbor tipa košnice. Prolećni radovi na pčelinjaku. Satne osnove i izgradnja saća. Spajanje pčela, proizvodnja i organizovanje matica. Prirodni rojevi (hvatanje i nega, zamena matica). Seoba pčela i ostali letnji radovi, oduzimanje meda. Priprema za zimu i uzemljavanje.
PČELINJI PROIZVODI (2)
Med, med u saću, cvetni prah, propolis, vosak, pčelinji otrov.
BOLESTI I ŠTETOČINE PČELA (1 + 1)
Bolesti odraslih pčela i trovanje, neprijatelji pčela.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 35 časova godišnje)
Odlazak na pčelinjak i upoznavanje sa vrstama košnica u pčelinjaku. (2)
Jesenji pregled, uočavanje članova pčelinje zajednice i kontrola zaliha hrane. (2)
Pregled košnica, zaštita od varoe i utopljavanje. (2)
Kontrolni pregled legla, pripremljenost društva za zimu, prihranjivanje. (2)
Izbacivanje starih ramova, sužavanje pčelinjeg gnezda i popravka istih. (2)
Topljenje starih ramova, prečišćav. voska presovanje listova (satnih osnova). (2)
Zaštita košnica (učvršćivanje, farbanje). (1)
Spremanje košnica (reorganizacija društva i čišćenje). (1)
Obilazak kolekcije medonosnog bilja. (1)
Pripremanje bilja za zimu (berba, okopavanje). (1)
Rad na pčelinjaku, kontrolni pregled. (1)
Zaštita i prihranjivanje pogačama. (1)
Rad u pčelarskoj radionici, pravljenje ramova. (1)
Oplodnjaka, hranilica, rešetke. (1)
Kontrola pčelinjaka, čišćenje snega. (1)
Osiguranje košnica od jakih vetrova. (1)
Pregled košnica i zaštita od bolesti. (1)
Prolećno čišćenje košnica, prolećno prihranjivanje. (1)
Dodavanje ramova sa medom - inicijalno prihranjivanje. (1)
Spajanje slabih društava i priprema za selidbu. (1)
Priprema košnica za selidbu i pašu. (1)
Selidba na pašu i kontrola. (1)
Obilazak društva na paši. (1)
Medobranje, oduzimanje meda. (1)
Čuvanje i skladištenje meda. (1)
Čuvanje ostalih proizvoda (polen, propolis, mleč). (1)
Hvatanje i nega rojeva. (1)
Gajenje, odabiranje i menjanje matica. (1)
Priprema društava za narednu pčelarsku godinu i zaštita. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta pčelarstvo izučava se u trećem razredu obrazovnog profila zootehničar. Program je koncipiran tako da se sadržaj programa realizuje teoretskom nastavom i vežbama (35 časova teoretske nastave i 35 časova vežbi).
Sadržaji vežbi prate teoriju a realizacija vežbi može biti u jednom ili više dana što se utvrđuje godišnjim i operativnim planovima nastavnog rada.
Nastavni program pčelarstva oslanja se na prethodno stečena znanja iz biologije, hemije i zoohigijene.
Časovi teoretske nastave se realizuju uz korišćenje očiglednih sredstava: ilustracija, fotografija, slajdova, herbarizovane zbirke biljaka i pčela koje koriste za pašu, filmova, insektarijum pčela i štetočina pčela i mikroskopskih preparata.
Časovi vežbi realizuju se nakon teoretske obrade tematskih celina a organizuje se na školskoj ekonomiji, pčelinjaku, na terenu i poseti uglednim pčelarima i proizvođačima meda uz primenu nastavnih sredstava koja su navedena u programu realizacije vežbi. Za realizaciju programskih sadržaja vežbi odeljenje se deli u dve grupe.
U I, II, III i IV poglavlju učenici treba da steknu osnovna znanja o rasama pčela, životu i organizaciji pčelinjeg društva i o anatomiji i fiziologiji pčela.
Od nastavnih sredstava treba koristiti slike, fotografije, šeme, filmove, košnice, insektarijum.
U V, VI, VII i VIII poglavlju učenici moraju da ovladaju znanjem i tehnikom korišćenja košnica, pčelarskog pribora kao i u radovima oko korišćenja pčelinje hrane i pašnjaka.
Od nastavnih sredstava treba koristiti košnice, ramove, topionik, presu za vosak, zaštitno odelo, pomoćni pčelarski pribor, kolekciju medonosnog bilja...
U IX, X i XI poglavlju učenici treba da ovladaju znanjem u radovima na pčelinjaku, da steknu znanja o dobijanju pčelinjih proizvoda kao i osnovne informacije o bolestima i štetočinama pčela. Naročito je važno istaći značaj ekološki ispravnih pčelarskih proizvoda.
Od nastavnih sredstava treba koristiti pribor za rad, modele za pravljenje, košnice, lekove, medne pogače, ramove, opremu, vrcaljku, pčelarsku kapu, pomoćne košnice, oplodnjake, upakovane proizvode, slike, fotografije, filmove i ostali pribor.
Osnov rezultata realizacije programa je obim angažovanja nastavnika u smislu primene adekvatnih nastavnih sredstava, nastavnih metoda i oblika rada i to u odnosu 70% obrada novog gradiva i 30 % sistematizacija usvojenog znanja.
Treba podsticati grupno i individualno angažovanje učenika, praćenjem datih procesa i stanja kod pčelarske proizvodnje, a sve sa tendencijom usvajanja teorijskih saznanja i njihove primene i čuvanjem i unapređenjem radne i životne sredine.
Praćenje i vrednovanje učenika se ostvaruje u skladu sa opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 4/91).
CILJ I ZADACI:
Cilj predmeta sportske discipline u konjičkom sportu je da se učenici upoznaju i osposobe za poslove jahanja.
Zadaci nastave predmeta su:
- upoznavanje jahačke opreme;
- način prilaženja konjima;
- priprema konja za jahanje;
- savlađivanje raznih tehnika jahanja;
- postupak sa konjima pre i posle trke.
SADRŽAJ PROGRAMA
(1+2 časa nedeljno, 32 časa teorije + 64 časa vežbi)
JAHAČKA OPREMA (4 + 2)
Odeća jahača, jahačka oprema i pribor. Sedla, žvale, dizgine. Ham, kolan, bandaži, kamašne, mamuze. Podsedlica, pomoćna sredstva (matingal, korbač).
PRIPREMA KONJA ZA JAHANJE (3 + 1)
Način prilaženja konjima (javljanje, prilaženje, stavljanje ulara i povodnika, fiksiranje za alku). Priprema konja, sedlanje i rasedlavanje, uzdanje i razuzdavanje. Izvođenje konja i uzjahivanje.
JAHAČKE SILE (3+ 1)
Pojam, vrste - sedišta, listovi, dizgini. Podela: terajuće (sedište i listovi), zadržavajući (dizgini - ruke). Podela: zaprečavajuće (list sam, dizgini sami u kombinaciji sa listom), potiskujuće (list sam, dizgini sami i oba u kombinaciji).
MANJEŽ, VOLTIŽOVANJE I VRSTE KRETANJA KONJA (3 + 1)
Manjež (pojam, veličina i obeležavanje). Vežba na konju (skok sa i na konja, lasta, makaze i okretanje). Vrste kretanja konja (hod, kas, galop).
DRESURA (5 + 2)
Pojam, okretanje (levo-desno), veliki krug. Prelaz u galop, prikupljanje, obrtanje na prednjem trupu. Ojačavanje i skraćivanje tempa, zaustavljanje. Serpentina i mali krug, na desno i levo, nazad. Obrtanje na zadnjem trupu, primanje (plećke unutra, sapi unutra, primanje preko pola manježa), odstupanje.
PRESKAKANJE PREPONA (2 + 1)
Pojam, parkur, kavalete, prepone. Tehnika jahača pri preskakanju prepona.
POSTUPAK SA KONJIMA PRE I POSLE TRKE (3 + 1)
Šetnja konja, izvođenje sa staze, pranje nogu i sponđanje. Dovođenje konja u padok, izvođenje konja na stazu. Tehnika i prilagođavanje ulaženja konja u start mašinu.
VEŽBE (2 časa nedeljno; 64 časa godišnje)
Priprema konja za jahanje (timarenje, sedlanje, uzdanje i izlazak iz štale). (6)
Jahanje (pojahivanje, jahanje na lonži, jahanje u manježu, jahanje na otvorenom terenu i jahanje na stazi). (8)
Povratak sa jahanja (hlađenje konja, pranje nogu, šponđenje, odvođenje u konjušnicu i timarenje posle jahanja). (8)
Voltežovanje, uvežbavanje gimnastike na konju u hodu, kasu, galopu. (10)
Uvežbavanje dresurnih radnji, veliki krug, mali krug, okretanje, prelaženje u galop, na levo nazad, na desno nazad, primanje, odstupanje. (18)
Uvežbavanje prelaza preko motke, preskakanja kavaleta i preskakanje prepona. (10)
Postupak sa konjima pre i posle trke (šetnja, izvođenje sa staze, dovođenje konja u padok izvođenje konja na stazu, tehnika i prilagođav. ulaženje konja u start mašinu). (4)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri realizaciji sadržaja programa treba voditi računa o korelaciji sadržaja ovog predmeta sa srodnim sadržajima drugih predmeta. Takođe, neophodno je da se stalno povezuju programski sadržaji sa iskustvima iz prakse. Posebno je značajno obraditi mere zaštite na radu u normalnim i vanrednim uslovima.
Časovi vežbi se realizuju nakon realizovanih teoretskih nastavnih celina (tema). Na časovima vežbi, učenici se upoznaju sa jahaćom opremom, a zatim primene teorijsko znanje i uvežbavaju gimnastiku koja se odvija na konju, i savladaju osnove dresure, preskakanje prepona i postupak sa konjima pre i posle trke. Za realizaciju programskog sadržaja vežbi odeljenje se deli u dve grupe.
Da bi se učenici što bolje osposobili direktno za rad, data je prednost broju časova vežbi u odnosu na teorijsku nastavu.
Oblici i metode rada na času treba da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Izlaganje sadržaja bi trebalo da bude praćeno odabranim primerima, shemama, tabelama, skicama, fotografijama, itd.
Sadržaji programa sportskog konjarstva dati su u vidu nastavnih celina odnosno, tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova koji nastavniku sugerišu obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme. Odstupanja mogu biti 10% od predviđenog broja časova uz potrebno obrazloženje.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada ih je moguće rasporediti i drugačije uz potrebna obrazloženja.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva.
Kod izučavanja teme jahačke opreme učenici treba da se upoznaju sa svom potrebnom opremom kako za jahača, tako i za konja kao i sa pomoćnim sredstvima koja se koriste u konjičkom sportu. Od nastavnih sredstava treba koristiti: sedlo, žvale, dizgine, am, kolan, bandaž, kamašna, mamuze, podsedlica, matingal, korbač.
Kod teme priprema konja za jahanje učenici se upoznaju sa pravilnom pripremom životinja i načinom fiksiranja. Učenici treba da nauče pripremanje, kao i osnovna pravila pri zasedlavanju, rasedlavanju, zauzdavanju, razuzdavanju. Izvođenje konja i uzjahivanje, sjahivanje, treba da savladaju učenici sa pravilnim postupcima. Od nastavnih sredstava treba koristiti: filmove, slike, fotografije.
Učenici u temi jahačke sile treba da nauče koje sve sile treba da koriste pri jahanju kako i kada - koju pravilno treba da primene. Od nastavnih sredstava treba koristiti; filmove, slike, fotografije.
Isto treba da se upoznaju sa pojmom manježa, voltižovanjem i vrstom kretanja konja. Od nastavnih sredstava treba koristiti: filmove, slike, fotografije.
Kod teme dresura - učenici treba da nauče vrstu i podelu dresurnih radnji, kako se one pravilno izvode i kako se to može postići. Od nastavnih sredstava treba koristiti: filmove, slike, fotografije.
Temom preskakanja prepona - učenici moraju da nauče i shvate tehniku jahanja pri preskakanju prepona. Treba da se upoznaju sa vrstama prepona, parkurima. Sadržaje programa je neophodno realizovati savremenim nastavnim metodama i sredstvima.
Pri izučavanju teme postupak sa konjima pre i posle trke učenici treba da upoznaju sve postupke oko životinja koje se sprovode posle trka kao i pravilan ulazak u start mašinu i pružanje prve pomoći kako konjima tako i jahačima pri ozledama.
Učenike koji pokazuju posebno interesovanje za ovaj predmet treba upućivati na odgovarajuću literaturu, konjičku sekciju i klub.
Neophodno je da se stalno razvija interesovanje i ljubav učenika prema konjima i sportskim disciplinama.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave je da se učenici osposobe za organizovanje i izvođenje procesa uzgoja mesojeda i malih životinja.
Zadaci nastave predmeta su:
- upoznavanje morfoloških i fizioloških osobina mesojeda i malih životinja;
- shvatanje plodnosti i razmnožavanja;
- sticanje osnovnih znanja o metodama odgajanja mesojeda i malih životinja;
- usvajanje važnosti značaja selekcije u odgajivanju;
- korišćenje stečenih znanja u praksi;
- osposobljavanje za stalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 + 1 čas nedeljno, 64 + 32 časa godišnje)
UVOD (1)
Cilj i zadaci nauke o mesojedima i malim životinjama i njihov značaj.
POSTANAK I POREKLO MESOJEDA I MALIH ŽIVOTINJA (3 + 1)
Poreklo psa, mačke, kunića, zamorca, pacova, miša, kineskog hrčka. Morfološke promene nastale pod uticajem domestikacije. Fiziološke i psihičke promene nastale pod uticajem domestikacije.
VRSTE I RASE MESOJEDA I MALIH ŽIVOTINJA (4 + 1)
Pojam rase i podela rasa. Rase pasa prema grupama međunarodne kinološke federacije - F. C. I. Rase mačaka. Vrste i rase malih životinja.
ANATOMIJA MESOJEDA I MALIH ŽIVOTINJA (4+1)
Anatomija psa. Anatomija mačke. Anatomija kunića, zamorca, pacova, miša i kineskog hrčka.
OPŠTE BIOLOŠKE OSOBINE MESOJEDA I MALIH ŽIVOTINJA (4+1)
Biološke osobine psa. Biološke osobine mačaka. Biološke osobine kunića, zamoraca, pacova, miša, hrčka kineskog.
NASLEĐIVANJE OSOBINA KOD DOMAĆIH ŽIVOTINJA (3 + 2)
Zadatak i osnove genetike, fiziološke osnove nasleđivanja osobina. Nasleđivanje morfoloških i fizioloških osobina kod pasa i mačaka. Nasleđivanje morfoloških i fizioloških osobina kod mačaka.
RAZMNOŽAVANJE I RAZVOJ MESOJEDA I MALIH ŽIVOTINJA (3 + 1)
Prirodno razmnožavanje - način i tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje pasa, mačaka i malih životinja. Intrauterini rast i razvoj. Ekstrauterini rast i razvoj.
ODABIRANJE ILI SELEKCIJA (15 + 5)
Telesna građa psa (eksterijer pasa). Hodovi u psa i njihovo procenjivanje. Konstitucija. Konstitucijske mane - greške. Kondicija, temperament, ćud. Psihologija psa i osnovi dresure. Telesna građa malih životinja. Obeležavanje pasa, mačaka i malih životinja. Selekcija pasa. Selekcija mačaka. Selekcija malih životinja.
ODGAJIVANJE MESOJEDA I MALIH ŽIVOTINJA (8 + 2)
Odgoj, nega i smeštaj štenadi i odraslih jedinki. Odgoj, nega i smeštaj mačaka. Odgoj, nega i smeštaj malih životinja. Ishrana pasa, ishrana mačaka, ishrana malih životinja. Odgajivanje u čistoj rasi - pasa, mačaka i malih životinja. Ukrštanje.
BOLESTI PASA, MAČAKA I MALIH ŽIVOTINJA (3 + 1)
Zarazne bolesti. Parazitske bolesti.
VEŽBE (1 čas nedeljno; 32 časa godišnje)
Upoznavanje divljih predaka mesojeda i malih životinja. (2)
Upoznavanje vrsta i rasa mesojeda i malih životinja. (3)
Upoznavanje sa opštim biološkim karakteristikama mesojeda i malih život. (2)
Upoznavanje sa priborom za negu pasa i mačaka i prib. za merenje eksterijera. (1)
Ocenjivanje eksterijera pasa i mačaka od oka. (2)
Merenje eksterijera. (1)
Upoznavanje sa priborom za obeležavanje. (1)
Obeležavanje pasa, mačaka, malih životinja. (1)
Osnove dresure pasa. (2)
Dresura službenih pasa. (6)
Dresura lovačkih pasa. (6)
Ring dresura pasa. (4)
Upoznavanje sa osnovnim sportovima sa psima. (1)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji treba učenicima da omoguće sticanje znanja o karakteristikama mesojeda i malih životinja.
Vodilo se računa da se program koncipira tako da učenike osposobi za organizovanje, vođenje i izvođenje procesa uzgoja mesojeda i malih životinja.
Predmet mesojedi i male životinje izučava se nakon usvajanja znanja iz predmeta anatomija sa fiziologijom kako bi redosled tema za ovladavanje veštinom uzgoja mesojeda imalo logičku povezanost i jasnoću činjenica.
Sadržaji programa dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema.
Za nastavne celine dat je okvirni broj časova, koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade svake nastavne celine, odnosno teme.
Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu već i na utvrđivanje i ponavljanje sadržaja. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje (za ponavljanje se planira 30 do 40 % od ukupnog broja časova).
Časovi vežbi realizuju se nakon teoretske obrade tematskih celina a organizuje se na školskoj ekonomiji ili u nekoj drugoj ustanovi gde za to postoje uslovi i posetama uglednim uzgajivačima mesojeda i malih životinja. Za realizaciju programskih sadržaja vežbi odeljenje se deli u dve grupe.
U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaji svakog časa.
Prilikom izučavanja tematskih celina učenici se moraju upoznati sa:
- Tema - Nasleđivanje: osnovni genetski principi, nasleđivanje pozitivnih osobina.
- Tema - Selekcija: principi i metode selekcije, kao i pomoćna sredstva pri selekciji kako bi se učenici što bolje osposobili za posao selekcionara odnosno za praktičan rad.
- Tema - Bolesti mesojeda i malih životinja: u izučavanju ove programske celine posebno mesto pripada zoonozama, tj. bolestima zajedničkim ljudima i životinjama.
Od nastavnih sredstava treba koristiti dijapozitive, fotografije, filmove, modele, crteže i pribor za negu, merenje eksterijera i obeležavanje.
Pri obradi pojedinih tema posebnu pažnju nastavnik treba da obrati na odgajivanje podmlatka, gajenje priplodnih grla.
Realizacija sadržaja programa treba da se obavi uz pomoć savremenih nastavnih metoda; primenu odgovarajućih didaktičkih principa.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave organizacija sa menadžmentom je da učenici upoznaju poslovanje ekonomskih zakona u poljoprivrednoj proizvodnji, načinima i metodama njenog racionalnog uređenja, kao i efikasnošću organizovanja proizvodnog procesa i prodaje.
Zadaci nastave predmeta su:
- upoznavanje subjekata u poljoprivredi, svojinsku i organizacionu strukturu;
- upoznavanje principa rada u poljoprivrednoj organizaciji, normiranju rada, planiranja, kalkulacija, kao i mesta i značaja evidencije i knjigovodstva u stočarstvu i pokazatelja uspešnosti poslovanja;
- sticanje znanja o načinu organizovanja proizvodnje i prodaje;
- razumevanje potreba zaštite na radu, njenog humanitarnog i ekonomskog značaja i razvijanje svesti o važnosti kulture, rada u očuvanju životne sredine.
SADRŽAJ PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD (1)
Pojam i značaj poljoprivredne proizvodnje i prodaje.
SUBJEKTI U POLJOPRIVREDI, SVOJINSKA I ORGANIZACIONA STRUKTURA (12)
Subjekti u poljoprivredi. Pojam: gazdinstvo, posed, domaćinstvo i njihova, agrarna, organizaciona i posedovna struktura. Subjekti u poljoprivredi Srbije i njihove osnovne karakteristike. Društvena preduzeća. Mešovita preduzeća. Zadružna preduzeća. Gazdinstva zemljoradnika (veličina, posedovna, proizvodna struktura). Demografske karakteristike i socioekonomske promene na gazdinstvima zemljoradnika. Perspektive razvoja.
ORGANIZACIJA KNJIGOVODSTVENE EVIDENCIJE U POLJOPRIVREDI (7)
Značaj i zadatak knjigovodstvene evidencije u poljoprivredi. Operativna evidencija u poljoprivredi. Magacinsko poslovanje, trebovanje, primanje i izdavanje proizvoda i robnog materijala. Evidencija blagajne. Priprema za inventarisanje i izrada zapisnika inventara.
POKAZATELJI USPEŠNOSTI POSLOVANJA (4)
Ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost. Ukupan prihod, dohodak, proporcije raspodele dohotka. Procena vrednosti radnih mesta i raspodela ličnih dohodaka.
ORGANIZACIJA BILJNE PROIZVODNJE (7)
Plodored, pojam i vrste. Plodoredi za proizvodnju stočne hrane. Planiranje i organizacija korišćenja zelenog krmnog konvejera. Prirodni izvori stočne hrane i organizacija njihovog iskorišćavanja. Rentabilnost zasnivanja i iskorišćavanja veštačkih izvora stočne hrane.
ORGANIZACIJA STOČARSKE PROIZVODNJE (20)
Sistemi uzgoja. Organizacija priploda. Obrt stada. Bilans stada. Bilans stočne hrane. Određivanje potrebnog broja grla stoke. Struktura stada i oblici reprodukcije. Organizacija ishrane i smeštaja domaćih životinja. Organizacija izvođenja poslova u govedarstvu. Organizacija izvođenja poslova u ovčarstvu. Organizacija izvođenja poslova u svinjarstvu. Organizacija izvođenja poslova u živinarstvu. Organizacija izvođenja poslova u konjarstvu. Organizacija izvođenja poslova u ribarstvu. Organizacija izvođenja poslova u pčelarstvu.
ORGANIZACIJA PRODAJE (10)
Prodajni centri (lokacija, unutrašnji izgled i osnovne funkcije). Nabavka, sortiranje i klasiranje robe (proizvoda). Skladište (radni procesi u skladištu). Dokumentacija skladišta i prodavnice. Manipulisanje robom u skladištu. Reklamacija (dostavljačima, na kvalitet i količinu). Reklamacija (kupaca).
ZAŠTITA NA RADU (3)
Mere zaštite. Organizacija higijensko-tehničkih zaštitnih mera.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovne karakteristike programskih sadržaja su: logička povezanost proizvodnje i prodaje, uključujući specifičnost organizacije u struci. Izučavajući ovaj predmet učenik treba da se upozna sa osnovnim specifičnostima organizacije proizvodnje i prodaje u struci kao i osnovnim elementima zaštite na radu. Izlaganje gradiva mora biti praćeno odabranim primerima iz struke, kako bi se što više uvažavala specifičnost struke. Učeniku treba pružiti mogućnost da se kroz materiju koja se obrađuje upozna sa osnovnim nosiocima privređivanja, uopšte, prema tome i nosiocima privređivanja u struci.
U I i II poglavlju učenici upoznaju društvene okvire u kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja Srbije i organizacionu i posedovnu strukturu poljoprivrede. Učenicima ukazati na puteve razvoja poljoprivrede. Materiju koja se obrađuje ilustrovati tabelama, kako bi učenici shvatili strukturne promene, značaj pojedinih subjekata u poljoprivredi kao i privredi u celini.
U III i IV poglavlju učenici upoznaju značaj i osnovne elemente organizacije knjigovodstvene evidencije u poljoprivredi kao pokazatelja uspešnosti poslovanja.
Radi lakšeg i potpunijeg razumevanja treba koristiti novije primere iz prakse, knjigovodstvenu evidenciju, tabele, grafikone.
U V i VI poglavlju učenici treba da savladaju osnovne elemente organizacije biljne i stočarske proizvodnje kao i faze organizacije: pripremu, izvršenje i kontrolu proizvodnje.
Posebno treba obratiti pažnju na organizaciju stočarske proizvodnje. Ilustrovati primerima iz prakse, tabelama, šemama.
U VII i VIII poglavlju učenici treba da shvate značaj plasmana proizvoda u novonastalim tržišnim uslovima kao i značaj zaštite na radu uz demonstriranje važnijih radnih procesa u stočarskoj proizvodnji uz upotrebu zaštitnih sredstava.
Naročito je važno istaći značaj zaštite radne i životne sredine. Sadržaje programa je neophodno realizovati savremenim nastavnim metodama i sredstvima.
Da bi se sadržaji učinili pristupačnim, treba koristiti sve oblike i metode realizacije nastave, očigledna nastavna sredstva, povezivanje sa praksom, korišćenje šire literature. Nastavu treba organizovati da se što više angažuju učenici.
Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definiše stepen prerade sadržaja i dinamiku rada, vodeći računa da se ne naruši celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI:
Cilj praktične obuke je da se učenici osposobe za usvajanje praktičnog znanja u stočarskoj proizvodnji i savlađivanje radnih operacija koje se pojavljuju u tehnološkom procesu stočarske proizvodnje.
Zadaci praktične nastave su:
- osposobljavanje učenika za pravilnu opšte-tehničku i preventivnu meru u stočarstvu;
- uključivanje učenika u direktan proces stočarske proizvodnje;
- neposredno uključivanje učenika u rad sa mašinskim uređajima, aparatima i opremom u proizvodnom procesu;
- razvijanje kod učenika ljubavi prema domaćim životinjama.
SADRŽAJI PROGRAMA
(60 časova nastave u bloku)
NASTAVA U BLOKU (60)
Održavanje higijene u stajama i objektima. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Neškodljivo uklanjanje leševa. Transport životinja. Pakovanje stajnjaka. Održavanje higijene domaćih životinja. Određivanje mikroklimata u objektima. Higijena pribora i uređaja u objektima. Uzimanje uzoraka vode za hemijsko-bakteriološku analizu.
(6 časova nedeljno; 210 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
ZOOHIGIJENA (70)
Tekući poslovi na održavanju higijene u objektima za stoku. Nega domaćih životinja. Čišćenje, krečenje i dezinfekcija objekata za stoku. Izvođenje deratizacije i dezinsekcije.
PROIZVODNJA STOČNE HRANE (70)
Rad na pripremi zelene mase i dopremanje silaže do silosa. Pripremanje sena, silažnog i ostalog kabastog hraniva. Iznošenje stajnjaka i pakovanje.
ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (35)
Pripremanje stočnih hraniva za ishranu domaćih životinja. Ishrana i napajanje domaćih životinja.
STOČARSTVO (35)
Merenje eksterijera i ocena kondicije i konstitucije. Obeležavanje domaćih životinja. Pripuštanje domaćih životinja. Unošenje podataka u matično knjigovodstvo. Prilaženje domaćim životinjama. Fiksiranje domaćih životinja.
NASTAVA U BLOKU (60)
Održavanje higijene u objektima. Održavanje higijene domaćih životinja. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Priprema stočne hrane, ishrana i napajanje domaćih životinja.
Otkrivanje estrusa i pripuštanje domaćih životinja.
(5 časova nedeljno; 175 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
ZOOHIGIJENA (35)
Čišćenje, pranje, dezinfekcija i krečenje objekata za domaće životinje. Održavanje pojilica i hranilica. Održavanje higijene transportnih sredstava.
STOČARSTVO (50)
GOVEDARSTVO - Vođenje tekuće evidencije i matičnog knjigovodstva.
Registrovanje tekućih promena. Muža krava. Kontrola mlečnosti. Uzimanje uzoraka mleka za ispitivanje specifične težine, masti i stepena kiselosti u mleku. Priprema krava za teljenje. Ukazivanje prve pomoći pri teljenju. Postupak sa kravom i teletom posle teljenja. Obeležavanje goveda. Obezrožavanje teladi, orezivanje papaka kod goveda.
OVČARSTVO I KOZARSTVO - Pripremanje ovnova i ovaca za mrkanje.
Izdvajanje ovaca za jagnjenje. Pomoć pri jagnjenju. Kupiranje repova. Priprema za strižu ovaca. Striža ovaca. Ocenjivanje kvaliteta vune. Nega ovaca posle striže. Merenje, pakovanje i uskladištenje vune do isporuke. Kupanje ovaca, čišćenje i orezivanje papaka. Obeležavanje ovaca i koza. Priprema koza za parenje. Pomoć pri jarenju. Muža koza. Orezivanje papaka koza. Vođenje matične evidencije.
KONJARSTVO - Tekući poslovi na održavanju higijene u konjušnicama, pomoćnim prostorijama i ekonomskom dvorištu. Higijena i nega konja. Fiksiranje konja i pomoć pri lečenju. Opasivanje kobila. Nega bremenitih kobila. Pomoć pri ždrebljenju. Obeležavanje i vođenje matične evidencije. Nega kože i kopita.
RIBARSTVO (10)
Pomoć pri održavanju čamaca, mrežarskog alata i ribolovnog oruđa. Čišćenje i pranje transportnih sredstava za ribu. Čišćenje pogona za preradu ribe. Primarna obrada tla ribnjaka. Pomoć pri unošenju i izlovljavanju ribe. Priprema hrane i ishrana svih kategorija ribe.
PČELARSTVO (10)
Pregled košnica, zaštita i utopljavanje, održavanje higijene pribora i opreme za pčelarsku proizvodnju. Spremanje košnica. Čišćenje prostora oko košnica. Pomoć pri transportu košnica za selidbu i pašu. Medobranje, pakovanje, čuvanje i skladištenje meda. Priprema pčelinje hrane i prihranjivanje pčela.
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (35)
Održavanje motora i traktora. Tehničko staranje (dnevno i periodično). Čišćenje i pranje mašina. Odmašćivanje. Vožnja traktora. Montaža i demontaža guma. Pomoćni radovi u radionici pri opravci motora i traktora. Rukovanje mašinama i uređajima za pripremanje stočne hrane, sušenje stočnih hraniva, sitnjenje zrnaste hrane, pranje, zaparivanje i gnječenje hrane. Spravljanje koncentrovane hrane upotreba mehanizacije za hranjenje, pojenje, strižu ovaca. Rukovanje aparatima za mužu krava. Rad sa inkubatorima, transportnim sredstvima i ostalom opremom u stočarstvu.
ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (35)
Priprema kolostruma i predstartera neposredno pre napajanja. Davanje koncentrovane i kabaste hrane teladima. Pripremanje obroka i ishrana krava. Ishrana tovnih junadi i priplodnih bikova. Hranjenje i pojenje ovaca i koza. Napasivanje ovaca i koza. Priprema hrane za ishranu svih kategorija konja. Hranjenje i pojenje konja.
NASTAVA U BLOKU (60)
Održavanje higijene u objektima za domaće životinje. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Higijena i nega domaćih životinja. Radovi na ribnjaku. Radovi u pčelinjaku. Pripust i fiksiranje domaćih životinja. Pomoć pri telenju, ždrebljenju, jagnjenju i jarenju. Striža ovaca. Obeležavanje i vođenje matične evidencije. Čišćenje i orezivanje papaka i kopita. Rukovanje mašinama i uređajima za pripremanje stočne hrane. Rad sa aparatom za mužu. Rad sa inkubatorima. Postavljanje električne ograde na pašnjaku. Priprema stočne hrane. Napasanje stoke. Spravljanje industrijskih krmnih smeša. Ishrana i napajanje svih kategorija goveda. Ishrana i napajanje svih kategorija ovaca i koza. Ishrana i napajanje svih kategorija konja. Priprema hrane i ishrana riba. Priprema hrane i prihranjivanje pčela. (40 časova).
Obuka vožnje traktora (20 časova po učeniku).
(4 časa nedeljno; 128 časova godišnje)
ZOOHIGIJENA (22)
Održavanje higijene u objektima. Higijena i nega domaćih životinja. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Održavanje higijene pojilica, hranilica i pribora za rad.
STOČARSTVO (54)
SVINJARSTVO - Otkrivanje estrusa i pripuštanje. Obeležavanje i vođenje matične evidencije. Priprema prasilišta i pribora za prašenje krmača. Pomaganje pri prašenju. Odabiranje prasadi za priplod i tov. Odvajanje bolesnih grla i pregrupisavanje. Ocenjivanje eksterijera. Transport svinja.
ŽIVINARSTVO - Obeležavanje nosilja i kontrola nosivosti. Sakupljanje, sortiranje, pakovanje i isporuka jaja. Selekcija nosilja. Odabiranje pilića za tov. Nasađivanje i tovilište. Fiksiranje živine i pomaganje kod preventive i lečenja. Rad u inkubatorskoj stanici. Transport živine. Kontrola temperature i vlažnosti vazduha.
KUNIĆARSTVO - Obeležavanje kunića. Selekcija kunića za priplod i tov.
Fiksiranje kunića i pomoć pri lečenju. Organizacija pripusta kunića. Transport kunića.
SPORTSKO KONJARSTVO (14)
Održavanje jahačke opreme konja. Priprema konja za jahanje. Uvežbavanje vrste kretanja konja. Dresura konja. Preskakanje prepona. Postupak sa konjima pre i posle trke.
MESOJEDI I MALE ŽIVOTINJE (14)
Održavanje pribora za negu mesojeda, malih i egzotičnih životinja. Obeležavanje i vođenje matične evidencije. Fiksiranje i pomoć pri lečenju. Osnove dresure pasa.
ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (24)
Priprema hrane. Rad u mešaoni stočne hrane. Prihranjivanje prasadi. Ishrana svih kategorija svinja. Kontrola prirasta i utroška hrane kod svih kategorija svinja. Priprema hrane za ishranu živine. Hranjenje i pojenje različitih vrsta i kategorija živine. Kontrola prirasta i utroška hrane. Pripremanje i uskladištenje koncentrovanih hraniva. Priprema hrane za ishranu kunića. Ishrana svih kategorija kunića. Skladištenje i čuvanje hraniva za kuniće. Priprema hrane i ishrana sportskih konja. Ishrana i napajanje mesoždera, malih i egzotičnih životinja.
NASTAVA U BLOKU (60)
Tekući poslovi na održavanju higijene u objektima. Praćenje polnog ciklusa kod krmača i pripuštanje. Obeležavanje i vođenje matične evidencije. pomoć pri prašenju i postupak posle prašenja. Rad na pripremanju i skladištenju stočne hrane. Ishrana svih kategorija svinja. Pomoć pri transportu svinja. Obeležavanje nosilja. Kontrola nosivosti, sakupljanje, sortiranje, pakovanje i isporuka jaja. Pomoć pri lečenju. Pomoć pri transportu. Rad u inkubatorskoj stanici. Pripremanje i uskladištenje koncentrovane hrane. Hranjenje i pojenje različitih vrsta i kategorija živine. Obeležavanje kunića. Selekcija kunića. Pripust kunića: transport kunića. Fiksiranje i pomoć pri lečenju. Ishrana kunića. Održavanje jahačke opreme konja. Dresura konja. Postupak sa konjima pre i posle trke. Ishrana sportskih konja. Održavanje pribora za negu mesojeda, malih i egzotičnih životinja. Obeležavanje i vođenje matične evidencije. Fiksiranje i pružanje prve pomoći. Dresura pasa. Ishrana mesojeda, malih i egzotičnih životinja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Praktična obuka se realizuje sa grupom učenika na vaspitno-obrazovnom objektu uključivanjem učenika u proizvodni rad.
Program praktične obuke, utvrđen godišnjim i operativnim planom nastavnog rada realizuje se po oblastima rada, Program predmeta praktična obuka koncipiran je tako da se sadržaji programa realizuju praktičnim radom i obukom u bloku. Uspeh realizacije zavisi od više faktora: organizovanosti, pomoći nastavnika, znanja učenika stečenog kroz teorijsku nastavu, zainteresovanosti učenika.
Učenik na praktičnoj obuci aktivno učestvuje u realizovanju radnih procesa određene složenosti (objedinjavanje rada i znanja uz samostalno izvođenje rada). Učenici postupno - jednostavnijim radom i odgovarajućom tehnikom, uz aktivnu pomoć saradnika u nastavi savladavaju sadržaje programa, da bi u završnom delu učestvovali u izvršavanju tehnološki složenijih procesa rada. Program se realizuje na konkretnoj, učeniku bliskoj proizvodnoj situaciji. Poseban značaj daje se tehnološkoj komponenti savremene stočarske proizvodnje, gde se putem savladavanja više tehnoloških celina, realizuju ciljevi praktične obuke. Učenici na praktičnoj obuci realizuju pojedine tehnološke operacije iz programa, prema kalendaru radova primarne poljoprivredne proizvodnje. U stvari, na praktičnoj obuci učenicima se daje radni zadatak da bi realizovali određeni program.
Pre početka rada sledi kratko upoznavanje sa ciljem rada, radnim zadatkom, uslovima rada (higijensko-tehnička i lična zaštita na radu), čuvanje i unapređivanje radne sredine i tehnologije rada. Kada je to moguće, radni proces treba ilustrovati: crtežom, šemom, slikom, filmom, slajdom, kako bi se dotične operacije rada što bolje shvatile, a kasnije lakše primenile i savladale.
U toku polugodišta učenici, najmanje, četiri puta treba da budu ocenjeni iz praktične obuke. Ocenu treba formirati na osnovu pokazanih znanja i umenja i sveukupnog odnosa i ponašanja učenika na praktičnoj obuci. Obuka u bloku kao deo praktične obuke treba da proširuje i produbljuje stečena praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.
Stručni aktiv škole dužan je da pre početka realizacije programa praktične obuke sačini normativ znanja, umenja i praktične osposobljenosti učenika. Naime ovim normativom treba da se odrede neophodna (minimalna) znanja, umenja i sposobnosti koje učenici treba da poseduju da bi dobili odgovarajuću pozitivnu ocenu.
Deo praktične obuke, koji se iz objektivnih razloga ne može realizovati u obrazovno-vaspitnom objektu praktične obuke, realizuje se u poljoprivrednim organizacijama gde je tehnologija rada na zadovoljavajućoj tehničko-tehnološkoj visini, za jedan dan ili u toku više dana uključivanjem učenika u rad, a delom razgledanjem i upoznavanjem procesa proizvodnje. Za realizaciju programskih sadržaja praktične obuke odeljenje se deli u dve grupe.
Dežurstvo u objektima stočarske proizvodnje predstavlja vid stručno-praktične obuke koji se realizuje individualno. U prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu, svaki učenik dežura po sedam dana.
Obrazovno-vaspitni proces uslovljava organsku celinu teorijske i praktične obuke, što znači, da obrazovno-vaspitni objekat za praktičnu obuku (školska ekonomija, farma,...) je, uslovno kabinet, odnosno laboratorija za praktično osposobljavanje učenika za stočarsku proizvodnju.
U drugom razredu sadržaji programa praktične obuke su zoo-higijena, proizvodnja stočne hrane sa ishranom i stočarstvo.
Na časovima praktične obuke iz zoohigijene učenici treba da se osposobe za održavanje higijene objekata, životinja, ishrane, aparata i uređaja. Potrebno je da se učenici osposobe za pravilnu opštetehničku i preventivnu meru u stočarstvu.
Na časovima praktične obuke iz proizvodnje stočne hrane sa ishranom učenici treba da primene stečena znanja iz teoretske nastave i da ovladaju tehnologijom proizvodnje i pripreme stočne hrane za ishranu domaćih životinja.
Na časovima praktične obuke iz stočarstva naročito treba obratiti pažnju na oblasti razmnožavanja domaćih životinja, selekciju, ocenjivanje eksterijera i kondicije. Učenike treba osposobiti za samostalno obeležavanje domaćih životinja. Takođe je potrebno da učenici nauče način vođenja evidencije u stočarstvu kao i vođenje matične knjige.
Sadržaji programa praktične obuke u trećem razredu koncipirani su tako da obuhvataju zoohigijenu, stočarstvo, ribarstvo, pčelarstvo, poljoprivrednu tehniku i ishranu domaćih životinja.
Na časovima praktične obuke iz zoohigijene učenici treba da ovladaju umenjem u radu na održavanju higijene pojedinih vrsta domaćih životinja kao i prostora u kom su navedene vrste domaćih životinja smeštene kao i higijene transportnih sredstava.
U programu praktične obuke iz stočarstva učenici treba da ovladaju vođenjem matične evidencije navedenih vrsta domaćih životinja i obeležavanjem. U govedarstvu učenici naročito treba da su osposobljeni za mužu krava, kontrolu mlečnosti, orezivanju papaka i pomoći pri teljenju. U ovčarskoj i kozarskoj proizvodnji učenici treba da steknu praktično umenje za pomoć pri jagnjenju i jarenju, orezivanju papaka, striži ovaca i oceni kvaliteta vune. U konjarstvu učenici treba da primene stečena znanja za fiksiranje konja i pomoći pri lečenju, opasivanju kobila, pomoć pri ždrebljenju i pomoći kod nege kože i kopita.
U programu praktične obuke iz ribarstva učenici treba da stečeno znanje primene pri održavanju čamaca, mrežarskog alata i ribolovnog oruđa. Učenici moraju biti osposobljeni da pomažu pri unošenju i izlovljavanju ribe kao i pri pripremi hrane za ribu i ishrani ribe.
Na časovima praktične obuke iz pčelarstva učenici treba da su osposobljeni da koriste pribor i opremu za pčelarsku proizvodnju. Učenici moraju naučiti da spremaju i zaštite košnice i da pomažu pri transportu, kod medobranja i pakovanja i skladištenja meda kao i kod pripremanja pčelinje hrane i prihranjivanja.
U okviru realizacije praktične obuke iz poljoprivredne tehnike učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje motorom i traktorom, kao i uočavanja neispravnosti u radu. Posebno je potrebno da učenici steknu naviku i odgovornost za održavanje motora i traktora. Takođe je potrebno da učenici sa mehaničarem rade na opravkama, remontu i održavanju motora i traktora. U okviru praktične obuke predviđena je obuka u vožnji traktora. Obuku treba organizovati na školskom poligonu. Učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje priključnim i samohodnim mašinama, transportnim sredstvima i uređajima u stočarskoj proizvodnji. Neophodno je da se učenici osposobe za pravilno podešavanje poljoprivrednih mašina, agregatiranje i manje popravke poljoprivredne mehanizacije i opreme u toku rada. Takođe je važno da učenici radom poljoprivrednim mašinama steknu naviku i odgovornost za pravilno održavanje poljoprivredne mehanizacije i uređaja. Obuka vožnje traktora ostvaruje se individualno sa 20 časova po učeniku.
Kod realizacije programa praktične obuke ishrane domaćih životinja učenici treba da su osposobljeni da samostalno sastavljaju obroke za navedene vrste i kategorije domaćih životinja.
U četvrtom razredu sadržaji programa praktične obuke obuhvataju zoohigijenu, stočarstvo, sportsko konjarstvo, mesojede i male životinje i ishranu domaćih životinja.
Pri realizaciji programa praktične obuke iz zoohigijene učenici treba da primene praktična znanja pri održavanju higijene životinja, objekata i prostora u kome životinje borave.
Kod realizacije programa praktične obuke iz stočarstva učenici treba da ovladaju obeležavanjem i vođenjem matične evidencije u svinjarskoj, živinarskoj i kunićarskoj proizvodnji. U svinjarstvu je naročito važno da su učenici osposobljeni da pomažu pri prašenju i nakon prašenja. U živinarstvu učenici treba da su osposobljeni za kontrolu nosivosti i za rad u inkubatorskoj stanici. U kunićarskoj proizvodnji je važno da učenici ovladaju umenjem fiksiranja kunića i pomoći pri lečenju kao i organizaciju pripusta kunića.
Pri realizaciji programa praktične obuke iz sportskog konjarstva učenici treba Da održavaju jahačku opremu konja. Učenici treba da budu osposobljeni da primene stečeno znanje da bi što uspešnije savladali osnovno jahanje, dresuru i preskakanje prepona.
Kod realizacije programa praktične obuke mesojeda i malih životinja učenici treba da se osposobe za korišćenje i održavanje pribora za negu. Učenici treba da primene stečeno znanje kod fiksiranja i obeležavanja kao i kod pomoći pri lečenju mesojeda i malih životinja. Učenici treba da ovladaju matičnom evidencijom i osnovnim elementima dresure pasa.
Pri realizaciji programa praktične obuke ishrane domaćih životinja učenici treba da se osposobe za pripremu stočne hrane i za rad u mešaoni stočne hrane. Naročito je važno da učenici samostalno sastavljaju obroke za svinje, živinu, kuniće, sportske konje, mesojede i male životinje.
Zbog obima posla i značaja, program praktične obuke iz zoohigijene se realizuje u drugom, trećem i četvrtom razredu.
Nastavnik, saradnik u nastavi i učenici su obavezni da na časovima praktične obuke imaju radnu odeću i da se pridržavaju pravilnika zaštite na radu. Učenici su obavezni da vode dnevnik praktične obuke na osnovu zadataka koje su realizovali.
Maturski ispit u srednjim stručnim školama učenici polažu u skladu sa Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama - Sadržaj i način polaganja maturskog ispita u stručnoj i umetničkoj školi ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Maturski ispit se sastoji iz zajedničkog i posebnog dela.
A. Zajednički deo obuhvata predmet koji je obavezan za sve učenike srednjih stručnih škola, a prema programu koji su ostvarili u toku četvorogodišnjeg obrazovanja:
1. Srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost za učenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti (pismeno).
B. Posebni deo obuhvata:
1. maturski praktični rad sa usmenom odbranom rada,
2. usmeni ispit iz izbornog predmeta.
Maturski praktični rad proističe iz programa praktične nastave i stručnih predmeta, a definiše se iz radnih zahteva karakterističnih za svaki obrazovni profil u okviru navedenih programskih celina.
1. MATURSKI PRAKTIČNI RAD
Na maturskom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za obavljanje poslova zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.
Sadržaj praktičnog rada utvrđuje se iz sledećih oblasti:
- govedarstva
- svinjarstva
- ovčarstva
- kozarstva
- konjarstva
- živinarstva
- kunićarstva
- ribarstva
- pčelarstva
- konjičkog sporta
- proizvodnje stočne hrane i ishrane stoke
- mesojede i male životinje
- zoohigijene
2. USMENI ISPIT IZ IZBORNOG PREDMETA
U okviru izbornog dela učenik polaže jedan predmet po sopstvenom izboru iz grupe predmeta značajnih za znanja koja će primenjivati u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz područja rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, a za obrazovni profil zootehničar izborni predmet koji učenik bira može biti od značaja za dalje obrazovanje ili za uključivanja u rad. Učenik bira jedan predmet od sledećih:
- hemija
- biologija
- zoohigijena
- stočarstvo
- proizvodnja stočne hrane
- ishrane domaćih životinja
- poljoprivredne tehnike
- pčelarstvo
- kunićarstvo.
Izborni predmeti se polažu prema programima koje su učenici ostvarili u toku četvorogodišnjeg obrazovanja.
Postupak i organizacija maturskog ispita razradiće se posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa sadržajem i načinom polaganja maturskog ispita u srednjoj stručnoj školi.
Obrazovni profili u trogodišnjem trajanju:
1. Mesar,
2. Pekar,
3. Mlinar,
4. Prerađivač mleka,
5. Proizvođač prehrambenih proizvoda,
6. Prerađivač duvana.
Obrazovni profili u četvorogodišnjem trajanju:
1. Prehrambeni tehničar,
2. Tehničar za biotehnologiju.