oficir plovidbene straže na brodu od 500 BT ili većem

prvi oficir palube na brodu od 500 VT do 3000 BT

prvi oficir palube na brodu od 3000 BT ili većem

zapovednik broda od 500 VT do 3000 VT

zapovednik broda od 3000 VT ili više

Pomorske karte i njihova upotreba

Modul 1
Modul 2
Modul 3
Modul 4

Modul 1
Modul 2
Modul 3
Modul 4
Modul 5

Modul 1
Modul 2
Modul 3
Modul 4
Modul 5

Modul 1
Modul 2
Modul 3
Modul 4
Modul 5

Modul 1
Modul 2
Modul 3
Modul 4
Modul 5

Astronomska navigacija

1 do 3

1 do 5

1 do 5

1 do 5

1 do 5

Terestrička navigacija

x

x

x

x

x

Elektronski navigacioni sistemi

1 do 4

1 do 8

1 do 8

1 do 8

1 do 8

Brodogradnja

1 do 5

1 do 10

1 do 10

1 do 10

1 do 10

Pretovar tereta i skladištenje

1 do 3

1 do 4

1 do 4

1 do 4

1 do 4

Brodske pogonske mašine i uređaji

1 do 4

1 i 2

1 i 2

1 i 2

1 i 2

Organizacija i upravljanje posadom i pomorsko poslovanje

1 do 3

1 do 9

1 do 9

1 do 9

1 do 9

Pomorska meteorologija i okeanografija

1 do 3

1 do 5

1 do 5

1 do 5

1 do 5

Manevrisanje i upravljanje brodom

1

1 i 2

1 i 2

1 i 2

1 i 2

Postupci u slučaju opasnosti

1

1 i 2

1 i 2

1 i 2

1 i 2

Komunikacije

1

1 i 2

1 i 2

1 i 2

1 i 2

Primenjena nauka o pomorstvu i matematika

1, 2 i 4

Pomorsko pravo

x

x

x

x

x

Engleski jezik

x

x

x

x

x

Potvrda o osposobljenosti - Opažanje i ucrtavanje radarskim uređajem i korišćenje ARPA uređaja - radni nivo

x

-

-

-

-

Potvrda o osposobljenosti - Opažanje i ucrtavanje radarskim uređajem i korišćenje ARPA uređaja - upravljački nivo

-

x

x

x

x

Potvrda o osposobljenosti - Korišćenje sistema za elektronsko prikazivanje pomorskih karata i informacija (ECDIS)

x

x

x

x

x

Potvrda o osposobljenosti - Upravljanje ljudskim resursima na zapovedničkom mostu

x

x

x

x

x

Potvrda o osposobljenosti - Primena veština rukovođenja, upravljanja posadom, kao i unapređenje timskog rada na brodu - radni nivo

x

-

-

-

-

Potvrda o osposobljenosti - Primena veština rukovođenja, upravljanja posadom, kao i unapređenje timskog rada na brodu - upravljački nivo

-

x

x

x

x

Potvrda o osposobljenosti - Zaštita morske sredine

x

x

x

x

x

Lično preživljavanje na moru

x

x

x

x

X

Osnovna prva pomoć

x

x

x

x

x

Sprečavanje izbijanja požara i protivpožarna zaštita

x

x

x

x

x

Lična bezbednost i društvena odgovornost

x

x

x

x

x

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Rukovanje čamcem za spasavanje i spasilačkim čamcem, osim brzog spasilačkog čamca

x

x

x

x

x

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Pružanje prve medicinske pomoći na brodu

x

x

x

x

x

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Vođenje medicinske nege na brodu

-

x

x

x

x

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Napredno upravljanje gašenjem požara

x

x

x

X

x

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Osposobljeni pomorac u službi palube na brodu od 500 BT ili većem (kormilar)

x

-

-

-

-

Ovlašćenje o osposobljenosti - GMDSS radio-operater sa opštim ovlašćenjima

x

x

x

x

x

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Oficir odgovoran za sigurnosnu zaštitu broda

-

x

x

x

x

Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti

x

x

x

x

x

oficir plovidbene straže na brodu sa mašinskim kompleksom pogonske snage od 750 kW ili jačim

oficir za elektrotehniku

drugi oficir mašine
<3000kW

upravitelj mašine
<3000kW

drugi oficir mašine
>3000kW

upravitelj mašine
>3000Kw

Inženjerska opšta nauka - primenjena mehanika

Modul 1

-

Modul 1 do 2

Modul 1 do 3

Modul 1 do 3

Modul 1 do 4

Toplotne mašine/termodinamika

1 i 2

-

1 do 3

1 do 5

1 to 5

1 do 5

Inženjersko crtanje

1

-

1

1

1

1

Primenjena nauka o pomorstvu

1

-

1

1 i 3

1 i 3

1 i 3

Elektronika i elektrotehnika

1 i 2

-

1 do 2

1 do 3

1 do 3

1 do 4

Brodogradnja

1 do 6

-

1 do 6, 7, 8, 11 i 12

1 do 6, 7, 8, 11 i 12

1 do 6, 7, 8, 11 i 12

1 do 6, 7, 8, 9 i 11 do 14

Organizacija i upravljanje posadom i pomorsko poslovanje

1 do 4

-

1 do 4 i 6

1 do 4 i 6 do 7

1 do 4 i 6

1 do 4 i 6 do 7

Brodske pogonske mašine i uređaji

1 do 4

-

1 i 2

1 i 2

1 i 2

1 i 2

Organizacija i upravljanje posadom i pomorsko poslovanje

1 do 3

-

1 do 9

1 do 9

1 do 9

1 do 9

Poznavanje osnova tehnike u pomorskoj industriji

1

-

1 i 2

1 do 3

1 i 2

1 do 3

Potvrda o osposobljenosti - Zaštita morske sredine

X

X

X

X

X

X

Potvrda o osposobljenosti - upravljanje ljudskim resursima u mašinskom odeljenju

X

-

X

X

X

X

Potvrda o osposobljenosti - primena veština rukovođenja, upravljanja posadom, kao i unapređenje timskog rada na brodu - radni nivo

X

X

-

-

-

-

Potvrda o osposobljenosti - primena veština rukovođenja, upravljanja posadom, kao i unapređenje timskog rada na brodu - upravljački nivo

-

-

X

X

X

X

Lično preživljavanje na moru

X

X

X

X

X

X

Osnovna prva pomoć

X

X

X

X

X

X

Sprečavanje izbijanja požara i protivpožarna zaštita

X

X

X

X

X

X

Lična bezbednost i društvena odgovornost

X

X

X

X

X

X

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Rukovanje čamcem za spašavanje i spasilačkim čamcem, osim brzog spasilačkog čamca

X

X

X

X

X

X

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Pružanje prve medicinske pomoći na brodu

X

X

-

-

-

-

Ovlašćenje o posebnoj osposobljenosti - Napredno upravljanje gašenjem požara

X

X

X

X

X

X

Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti

X

X

X

X

X

X

Čistač

Mazač

Mornar palube

Kormilar

Član posade za elektrotehniku

Brodski kuvar

Obuka za kormilara

-

-

-

X

-

-

Obuka za mornara

-

-

X

-

-

-

Obuka za mazača

-

X

-

-

-

-

Obuka za čistača

X

-

-

-

-

-

Obuka za člana posade za elektroteh.

-

-

-

-

X

-

Obuka za kuvara

-

-

-

-

-

Moduli 1 i 2

Potvrda o osposobljenosti - Zaštita morske sredine

-

X

-

X

X

X

Lično preživljavanje na moru

X

X

X

X

X

X

Osnovna prva pomoć

X

X

X

X

X

X

Sprečavanje izbijanja požara i protivpožarna zaštita

X

X

X

X

X

X

Lična bezbednost i društvena odgovornost

X

X

X

X

X

X

Rukovanje čamcem za spasavanje i spasilačkim čamcem, osim brzog spasilačkog čamca

-

X

-

X

-

-

Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti

X

X

X

X

X

X

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Izbor i primena standardne metode za određivanje pozicije

1.1 Razumevanje izraza:

polovi, ekvator, meridijani, paralele na geografskoj širini, razlike u geografskoj širini, razlike u geografskoj dužini, skretanje, srednja geografska širina, razlika u delovima meridijana.

Njihovo korišćenje i odnos među njima.

2. Sposobnost da se odredi kurs i udaljenost koristeći plovidbu po ortodromi i plovidbu po loksodromi

3. Razumevanje odnosa između GMT, LMT, geografske dužine, vremenske zone i standardne zone

4. Sposobnost da se promeni brodsko vreme sa promenom geografske dužine

5. Sposobnost da se odredi:

1. greška kompasa i žirokompasa i devijacija koristeći azimut sunca ili zvezde, u bilo kom trenutku.

1. geografsku širinu pomoću visine Sunca i Venere u meridijanu.

2. pravac linije pozicije, opservacijom sekstantom nekog nebeskog tela izvan meridijana.

3. poziciju broda koristeći linije pozicije dobijene na osnovu dve ili više terestričke opservacije, sa ili bez plovidbe

6. Sposobnost da se koristi sekstant, odredi njegova indeksna greška i smanji indeksna greška na prihvatljivu grešku

7. Sposobnost da se unapred izračuna:

1. približno vreme (do najbliže minute) prolaska nebeskog tela kroz meridijan i vreme izlaska i zalaska sunca

2. približna visina sekstantom da bi se dobila visina nebeskog tela u meridijanu

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse tokom službe na brodu

2. odobrene prakse tokom obuke na brodu

3. odobrene obuke na simulatoru, kada je to odgovarajuće

4. odobrene obuke na laboratorijskoj opremi.

Upotreba; sekstanta, almanaha, tablica za izračunavanje geografske širine i dužine sa sekstanta, nautičkih tablica (Nories), džepnog kalkulatora

napomena:
Nebesko telo u ovom modulu označava Sunce, zvezde navedene u nautičkom almanahu i Veneru.

Traženi stepen preciznosti:

1. rad do stepena preciznosti koji je u skladu sa raspoloživim podacima i vrstom problema koji su u pitanju uzimajući u obzir ograničenja prihvatljivog instrumenta/sistemskih grešaka

2. informacije iz tablica se vade što je tačnije moguće u skladu sa inherentnom tačnošću tablica, i konačni odgovori se daju sa najvećim stepenom opravdane preciznosti

3. problemi se mogu rešiti bilo kojom metodom, pod uslovom da je ta metoda suštinski tačna i da omogućava traženi stepen preciznosti

4. proračuni koji su korišćeni da se dobije linija pozicije mogu da daju odgovor u okviru ili najviše jedne polovine nautičke milje

5. kada se prave proračuni za dobijanje pozicije broda, proračuni su na 0,1 lučnog minuta i na najbliži sekund vremena.

MODUL 2

1. Izbor i primena standardne metode za određivanje pozicije

1.1 Sposobnost da se odredi:

1. geografska širina pomoću visine nebeskog tela u meridijanu, iznad pola

2. pravac linije pozicije i ITP kroz koji prolazi, opservacijom sekstantom nekog nebeskog tela izvan meridijana.

3. pozicija broda upotrebom linije pozicije dobijene na osnovu dve ili više astronomske opservacije, sa ili bez plovidbe

2. Sposobnost da se unapred izračuna: azimut i visina nebeskih tela

Kao za modul 1

Napomena:

Nebesko telo u ovom modulu označava Sunce, zvezde navedene u nautičkom almanahu i Veneru.

Kao za modul 1

MODUL 3

Procena, izbor i primena odgovarajućeg postupka i tehnike za određivanje pozicije

1.1 Razumevanje sunčevog sistem i prividnog kretanja nebeskih tela po nebeskoj sferi.

2. Sposobnost da se odredi položaj nebeskih tela na nebeskoj i geografskoj sferi

3. Razumevanje:

1. jednačine vremena

2. srednjeg sunčevog vremena

3. prividnog sunčevog vremena

4. Sposobnost da se reše praktični problemi ortodrome i kombinovane plovidbe po ortodromi

5. Razumevanje principa i upotrebljavanje Merkatorove i Gnomonske karte

6. Razumevanje veze između geografske pozicije nebeskih tela, kružnice pozicije, linije pozicije i preseka.

7. Razumevanje korekcije visina dobijenih pomoću sekstanta i korišćenje indeksne greške, nagiba, refrakciju, poluprečnik i paralaksu

Kao za module 1 i 2

Kao za modul 1

MODUL 4

1. Procena izvora informacija, izbor i primena odgovarajućeg postupka i tehnike prilikom operacija traganja i spašavanja

1 Poznavanje sadržaja priručnika IAMSAR (Knjiga 3)

2 Sposobnost da se odrede podaci, datoteka za čuvanje podataka, CSP (tačka početka traganja) i odgovarajući obrazac traganja i spašavanja

3 Sposobnost da se izračuna kurs presretanja, poziciju susreta i ETA između dva plovila u pokretu

Kao za module 1 i 2

Kao za modul 1

MODUL 5

Primena i procena integrisanog znanja principa plovidbe za određivanje pozicije

Procena izvora informacija, izbor i primena odgovarajućeg postupka i tehnike prilikom operacija traganja i spašavanja

1.1 Temeljno poznavanje:

1. osobina sfernih trouglova

2. grešaka u astronomskim opservacijama kopna, linijama pozicije i pozicijama broda.

3. keplerovih zakona

4. zvezdane veličine

5. koordiniranog svetskog vremena

6. sadržaja sažetog nautičkog almanaha

7. teorije sekstanta, ispravljanje grešaka i greške sekstanta

8. geografske širine

9. primene formule koja se koristi za 1. brzinu promene visine

2. Poznavanje teorijskih svojstava i upotreba sledećih projekcija:

1. merkatorove

2. gnomonske

3. azimutne

3. Poznavanje:

1. sistema za izbegavanje sudara i sistema za manevrisanje

2. sistema usmeravanja plovidbe

3. organizacije kontrole saobraćaja

4. Temeljno poznavanje traganja i spašavanja

1. postupci

2. obrasci

3. plotovanje

5. Sposobnost rešavanja problema

1. plovidbe u visokim geografskim širinama

2. plovidbe velikim brzinama

Pismeni teorijski ispit

Kao za modul 1

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

1. Osnovi terestričke navigacije

Osnovni pojmovi koji se koriste u pomorskoj površinskoj navigaciji.

Definicija i podela navigacije.

Navigaciona sredstva i sistemi.

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse tokom službe na brodu

2. odobrene prakse tokom obuke na brodu

3. odobrene obuke na simulatoru, kada je to odgovarajuće

4. odobrene obuke na laboratorijskoj opremi.

Geografske koordinate: apsolutne i relativne. Pretvaranje geografskih dužina u vremenske jedinice i obratno.

(nastavak)

Orijentacija na moru. Osnovni pravci, uglovi, ravnine i tačke. Horizont - vrste i podela. Označavanje uglova u navigaciji. Jedinice mera u pomorskoj navigaciji (SI sistem).

Osnovni ravninski kutovi u navigaciji. Kurs. Azimut. Jednačine za pretvaranje kurseva i azimuta. Pramčani ugao. Horizontalni ugao. Vertikalni ugao.

Poznavanje podele horizonta i označavanje uglova u navigaciji. Upotreba smerne ploče i dioptera je odgovarajuća.

Sposobnost da se izvrši pretvaranje kurseva i merenje horizontalnih kutova, pretvaranje azimuta i merenje vertikalnih kutova.

(nastavak)

Pozicioniranje u terestričkoj navigaciji. Metode određivanja položaja broda sa jednim, dva, tri objekta istovremenim opažanjem. Metode određivanja položaja broda s jednim i dva objekta opažanjem u razmaku vremena (Running fix).

Sposobnost da se odredi položaj broda istovremenim opažanjem azimuta i udaljenosti, dva azimuta, dve udaljenosti na jedan objekt.

Sposobnost da se odredi položaj broda istovremenim opažanjem azimuta i horizontalnog ugla, udaljenosti i horizontalnog ugla, dubine i azimuta ili udaljenosti na dva objekta

(nastavak)

Vrste i tačnost osmotrenih pozicija u terestričkoj navigaciji. Osmotrena, zbrojena i procenjena pozicija. Greške zbrojene pozicije. Određivanje verovatne zbrojene pozicije.

Preciznost pozicioniranja. Srednje kvadratna greška merenja u pomorskoj navigaciji. Srednje kvadratna greška vertikalnog ugla. Srednje kvadratna greška u više serija merenja.

Sposobnost da se odredi položaj broda istovremenim opažanjem tri objekta.

Sposobnost da se odredi položaj broda pomoću dva horizontalna kuta (Pothenotov problem).

Sposobnost da se odredi položaj broda opažanjem u razmaku vremena pomoću dva azimuta, dve udaljenosti, dva pramčana ugla na jedan objekat.

Sposobnost da se odredi položaj broda opažanjem u razmaku vremena pomoću dva azimuta, dve udaljenosti, azimuta i udaljenosti na dva objekta.

(nastavak)

Osnovni elementi preciznosti pozicioniranja. Zakon jednake verovatnoće i srednje kvadratna greška. Gradijent azimuta. Gradijent udaljenosti. Gradijent razlike udaljenosti.

Parametri preciznosti pozicioniranja. Gradijent horizontalnog ugla. Srednje kvadratna greška položaja broda. Navigaciona greška (XTE). Elipsa grešaka.

Znanje da se izračuna srednje kvadratna greška merenja u navigaciji, kao i srednje kvadratne greške u više serija opažanja (vertikalni ugao). Sposobnost da se odredi gradijent azimuta i udaljenosti.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE, VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Izvršavanje bezbednog prolaza

2. Korišćenje radara za održavanje bezbednosti plovidbe

1. Elektronski navigacioni uređaji

.1 sposobnost da se rukuje uređajima.

.2 sposobnost da se informacije ispravno primenjuju.

.3 sposobnost da se odredi pozicija broda korišćenjem jednog ili više uređaja.

.2 Razumevanje osnovnih principa i ograničenja elektronskih navigacionih uređaja, moguće tačnosti i greške koje utiču na tačnost tih sistema.

.3 Razumevanje brige o brodu i održavanju (ako ga ima) elektronskih navigacionih uređaja.

2. Sposobnost da se upotrebljavaju, tumače i analiziraju informacije dobijene upotrebom radara, uključujući sledeće:

performanse koje uključuju:

.1 faktore koji utiču na performanse i tačnost

.2 uspostavljanje i održavanje ekrana.

.3 detekciju i lažni prikaz informacija, lažni odraz, radarski odraz sa mora itd, rakone i SART-ove.

Korišćenje koje uključuje:

.1 udaljenost i pravac, kurs i brzinu drugih brodova, vreme i udaljenost od najbližeg broda koji preseca, ide u susret ili pretiče.

.2 identifikacija kritičnih odraza, otkrivanja kursa i promene brzine drugih brodova, uticaj promene kursa sopstvenog broda ili brzine, ili oboje

.3 primena Međunarodnih propisa za izbegavanje sudara na moru

.4 tehnike plotovanja i pojmovi relativnog i tačnog kretanja

.5 paralelno indeksiranje.

.6 poznavanje tehnika slepe pilotaže

.7 sistemi za izveštavanje uključujući VTS procedure

1. Tokom obuke:
dokazi dobijeni:

.1 pismenim ispitom kojim se proverava nivo stečenog teorijskog znanja, kao i

.2 procenom odobrene obuke na simulatoru.

1. Tokom odobrene prakse tokom službe na brodu:
dokaz koji je dobijen procenom osposobljenosti u praktičnoj upotrebi uređaja u fazi obuke tokom koje se obavljaju poslovi straže na zapovedničkom mostu i u skladu sa dnevnikom o završenoj obuci i stečenoj praksi

2. Korišćenje

1. pravog i simuliranog radara, satelitskog navigatora (GPS i DGPS), i elektronskih brzinomera.

2. karti, priručnika za uređaje i dijagrama/tabela sa greškama.

3. Međunarodnih propisa za izbegavanje sudara na moru, obaveštenja za pomorce, propisa o bezbednosti plovidbe i Specifikacija performansi radara (IMO i M saopštenja).

4. sudske prakse sudova nadležnih za postupanje u pomorskim predmetima i MARS izveštaja.

1.1 Informacije dobijene iz priručnika i dijagrama/tabela sa greškama su tačne, precizne i pravilno primenjene

2. Pozicije se određuju u granicama prihvatljivih grešaka na instrumentu / sistematskih grešaka.

3. Kategorisanje korisnosti sistema u smislu oblasti - okeanska, klizište, primorska i estuarska.

2.1 Ispravno tumačenje i analiziranje informacija dobijenih sa radara uzimajući u obzir ograničenja uređaja i preovlađujuće okolnosti i uslove.

2.2 Radnja u cilju izbegavanja bliskog susreta ili sudar sa drugim plovilima je blagovremena i u skladu sa Međunarodnim propisima za izbegavanje sudara na moru.

MODUL 2

1. Korišćenje elektronskih navigacionih uređaja.

2. Korišćenje ehosondera

3. Korišćenje brzinomera

4. Rad sa osnovnim radarskim uređajima

5. Dobijanje pozicije broda korišćenjem satelitskih navigacionih uređaja

6. Korišćenje radarskog uređaja za pomoć plovidbi

7. Korišćenje radara za izbegavanje sudara

8. Korišćenje kompjuterizovanog radarskog sistema pomagala za plotovanje objekata na moru

9. Poznavanje i primena Međunarodnih propisa za izbegavanje sudara na moru, 1972

Napomena: pored znanja koje o korišćenju ARPA i radarskog uređaja kandidat stiče tokom predavanja u okviru modula 2 i 6, kandidat je dužan da završi posebnu obuku za sticanje potvrde o osposobljenosti - Opažanje i ucrtavanje radarskim uređajem i korišćenje ARPA uređaja (radni ili upravljački nivo u zavisnosti od zvanja)

1. Razumevanje osnovnih principa elektromagnetnog prostiranja i razloga zašto većina navigacionih pomagala koristi elektromagnetnu energiju. Opisivanje frekvencije, talasne dužine i Doplerovog efekta.

U svakom trenutku se razume potreba usklađenosti sa osnovnim principima i operativnim smernicama za oficire odgovorne za brodsku stražu, a posebno u odnosu na korišćenje radara i ARPA i primenu Međunarodnih propisa za izbegavanje sudara na moru.

2. Razumevanje osnovnih principa Sistema za automatsku identifikaciju (AIS), Sistema zapisivanja podataka o plovidbi (VDR), Sistema identifikacije i praćenja brodova na velikoj udaljenosti (LRIT). Opisivanje osnovnog cilja upotrebe navedenih sistema i osposobljenost da se programira AIS sa odgovarajućim podacima. Razumevanje ograničenja svakog od navedenih sistema i razloge za njihovo uvođenje. Svrha Liste radio signala Britanskog admiraliteta - drugo izdanje.

Razumevanje osnovnih principa navigacionih ehosondera na brodu.
Tipovi u upotrebi na moru. Osnovne komponente navigacionih ehosonder uređaja opšte namene. Mere predostrožnosti koje treba poštovati prilikom korišćenja i očekivana preciznost.

3. Razumevanje osnovnih principa brzinomera. Tipovi u upotrebi na moru. Osnovne komponente brzinomera opšte namene. Mere predostrožnosti koje treba poštovati prilikom upotrebe i očekivana preciznost.

4. Razumevanje osnovnih principa radara. Opisivanje osnovne pomorske radarske instalacije. Identifikacija kontrolne table. Razumevanje faktora koji utiču na performanse i tačnost. Razumevanje pojmova relativnog i tačnog kretanja.

5. Razumevanje i opisivanje osnovnih principa satelitskih navigacionih sistema. Tipični prijemnici u upotrebi na brodovima. Izvori i uzroci grešaka. Ispravke i očekivana tačnost. Pokrivenost područja. Augmentacioni sistemi.

6. Sposobnost da se otkriju i prepoznaju ciljevi. Dobijeni izvori grešaka u poziciji. Upotreba radara za plovidbu u zatvorenim ili priobalnim vodama, uključujući paralelne tehnike indeksiranja.

7. Razumevanje principa i konstrukcije radarskog plota. Upotreba pomagala za plotiranje. Korišćenje plota za dobijanje informacija o ciljevima. Procena rizika od sudara. Uticaj promene kursa i brzine u vezi sa izbegavanjem sudara. Radarske procedure izveštavanja. Primena Međunarodnih propisa za izbegavanje sudara na moru pri ograničenoj vidljivosti.

8. Opisivanje principa rada ARPA uređaja. Performanse sistema i tačnost. Prikaz na ekranu. Mogućnost kontrole sistema i informacionih uređaja.

9. Primena Međunarodnih propisa za izbegavanje sudara na moru iz 1972. godine, sa izmenama i dopunama.

Kao za modul 1.
Pored stavki opisanih u modulu 1, dodatno korišćenje:

ARPA simulatora i dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse u službi na brodu

2. odobrene obuke na simulatoru, kada je primenjivo

3. odobrene obuke na laboratorijskoj opremi

4. odobrene obuke za sticanje potvrde o osposobljenosti - Opažanje i ucrtavanje radarskim uređajem i korišćenje ARPA uređaja

Pravi i simulirani ARPA i AIS

1. Frekvencije i dometi različitih elektronskih navigacijskih sistema.

Sposobnost da se kategoriše korisnost sistema u smislu oblasti - okeanska, priobalna i estuarska.

2. Rukovanje uređajima. Pravilno tumačenje AIS ekrana, upotreba informacija u vezi sa izbegavanjem sudara. Obavljanje svih procedura testiranja u pogledu VDR i LRIT uređaja.

3. Rukovanje tipičnim ehosonderima. Pravilno tumačenje informacija sa ekrana. Korišćenje informacija sa navigacijske karte.

4. Rukovanje tipičnim brzinomerima. Pravilno tumačenje informacija sa ekrana, kao i korišćenje informacija prilikom izvršavanja bezbednog prolaza broda.

5. Uključivanje i podešavanje kontrolne table za optimalan prikaz na ekranu. Provera performansi uređaja. Podešavanje operativne kontrolne table za održavanje optimalnog prikaza na ekranu. Prepoznavanje neprilagođenosti. Merenje udaljenosti i pravca ciljeva. Identifikovanje lažnog odraza, radarskih odraza sa mora itd, rakona i SART-ova.

6. Rad sa prijemnikom. Plotiranje pozicije. Određivanje očekivane tačnosti.

7. Pribavljanje udaljenosti i/ili pravca i određivanje pozicije broda. Korišćenje paralelnih tehnika indeksiranja za kontinuirano praćenje pozicije.

8. Održavanje radarskog časovnika za dobijanje informacija sa ekrana ili pomoću radarskih uređaja za plotovanje. Identifikovanje potencijalno opasnih ciljeva. Procena rizika od sudara i procena uticaja promene kursa i brzine sopstvenog i/ili drugog plovila u predloženim manevrima za izbegavanja sudara. Izveštaj sa informacijama.

3. Uključivanje i podešavanje uređaja. Podešavanje operativne kontrolne table za održavanje optimalnog prikaza na ekranu. Održavanje plota koristeći automatsko i ručno pribavljanje ciljeva. Tumačenje i procena prikazanih informacija. Izveštaj sa informacijama.

Korišćenje ECDIS-a za održavanje bezbednosti plovidbe

Napomena: pored znanja koje o ECDIS sistemu kandidat stiče tokom predavanja u okviru modula 2, 4 i 6, kandidat je dužan da završi posebnu obuku za sticanje potvrde o osposobljenosti - Korišćenje sistema za elektronsko prikazivanje pomorskih karata i informacija (ECDIS)

Plovidba uz korišćenje ECDIS-a

Poznavanje mogućnosti i ograničenja ECDIS-a, uključujući:

1. temeljno razumevanje podataka sa elektronske pomorske karte (ENC), tačnost podataka, pravila za predstavljanje, opcije ekrana i drugi formati karata sa podacima

2. opasnosti od prekomernog oslanjanja na podatke dobijene sa ENC-a

3. poznavanje funkcija ECDIS-a koje zahtevaju važeći standardi performansi.

Ispit, kao i procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse tokom obuke na brodu

2. odobrene obuke za sticanje potvrde o osposobljenosti - Korišćenje sistema za elektronsko prikazivanje pomorskih karata i informacija (ECDIS)

Praćenje informacija na ECDIS-u na način koji doprinosi bezbednoj plovidbi

Informacije dobijene sa ECDIS-a (uključujući radar overlay i / ili radarske funkcije praćenja plovila, ako postoje) ispravno se tumače i analiziraju, uzimajući u obzir ograničenja uređaja, svih povezanih senzora (uključujući radar i AIS gde su u interfejsu) i postojećih okolnosti i uslova

Stručnost u radu, tumačenju, i analizi informacija dobijenih sa ECDIS-a, uključujući:

.1 Korišćenje funkcija koje su integrisane sa drugim navigacionim sistemima u različitim instalacijama, uključujući pravilno funkcionisanje i prilagođavanje na željena podešavanja

.2 Bezbedno praćenje i prilagođavanje informacija, uključujući i sopstvenu poziciju, prikaz morskog područja, način rada i orijentisanje, prikazane podatke na karti, praćenje rute, informacije za korisnike, kontakte (kada su u interfejsu sa AIS-om i / ili radarskim praćenjem plovila i) i radar overlay funkcije (kada su u interfejsu)

.3 Potvrda pozicije plovila alternativnim sredstvima

.4 Efikasno korišćenje podešavanja da se obezbedi usklađenost operativnih postupaka, uključujući i parametre alarma protiv nasukavanja, blizinu kontaktima i posebnim područjima, potpunost podataka sa karti i status ažuriranja karti i aranžmani za podršku

.5 Prilagođavanje podešavanja i vrednosti da odgovaraju postojećim uslovima

.6 Svest o situaciji pri korišćenju ECDIS-a uključujući bezbednu vodu i blizinu opasnosti, brzinu struje, podatke sa karata i izbor razmere, podobnost rute, detekciju kontakata i upravljanje, i integritet senzora

Bezbednost plovidbe se održava kroz prilagođavanje kursa i brzine broda preko ECDIS kontrolisanih funkcija praćenja plovila (ako postoje u opremi)

Komunikacija je jasna, koncizna i uvek potvrđena na način kako to rade pomorci.

MODUL 3

1. Teorijsko poznavanje pozicije broda uz korišćenje sistema hiperboličke navigacije:

2. Teorijsko poznavanje magnetskog i žiroskopskog kompasa

1. Razumevanje osnovnih principa hiperboličke navigacije. Razlika između sistema koji koriste razliku u merenju vremena i razliku u merenju faza.
2. Razumevanje pozicioniranja magnetskog kompasa u vezi sa blizinom magnetnog materijala i električnih uređaja i mere predostrožnosti koje treba preduzeti sa električnim instalacijama u blizini kompasa.

Razumevanje:
• magnetnog polja Zemlje, polova, ekvatora, upadnog ugla i varijacija
• devijacije, njenog uzroka i efekta.
• principa slobodnog žiroskopa.
• ispravki grešaka u širini, kursu i brzini
• održavanja različitih vrsta kompasa

Kao za modul 1
Napomena: Moduli 1 do 3 treba da pokriju trajanje nastave od najmanje 118 sati.
Kao za modul 1

1. Diskusija o principima, radu, korišćenju, greškama, tačnosti, raspoloživosti, pouzdanosti i integritetu bezbedne plovidbe broda.

MODUL 4

1. Primena teorijskog znanja o elektronskim sredstvima za navigaciju i navigacionim instrumentima za planiranje i izvršavanje bezbednog prolaza.

1.1 Pravilno razumevanje osnovnih principa, korišćenje i rad opreme za navigaciju i navigacijskih instrumenata koji su instalirani u većini trgovačkih brodova.

1.2 Temeljno poznavanje efekata sistematskih i slučajnih grešaka u određivanju pozicije na bilo koji način.

1.3 Razumevanje principa i rada EPIRB u pomorskom GMDSS-u.

1.4 Poznavanje teorije satelitskih orbita, vrsta orbita i satelita u pomorskoj upotrebi.

1.5 Pokazivači integrisane navigacije. Razumevanje:

1. principa, rada i upotrebu ECDIS-a

2. odnos ECDIS-a i radio-navigacijskog sistema visoke preciznosti.

3. upotrebu radarske slike i preklopnika za karte.

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispitom i procenom osposobljenosti sa odobrene obuke na simulatoru, kada je to primenjivo, i/ili odobrene obuke na laboratorijskoj opremi.

Primena:

1. satelitskog sistema. GPS i njegov diferencijalni sistem DGPS

2. odredaba važećih konvencija, pravilnika i drugih propisa kojima se uređuju elektronski sredstva za navigaciju i navigacioni instrumenti

3. automatskog pilota

4. indikatora za brzinu skretanja

5. Inmarsat i Cospas-Sarsat satelitskih sistema

6. ECDIS

7. ehosondera

8. elektronskih i mehaničkih brzinomera

1. Diskusija o principima, radu, upotrebi, greškama, tačnosti, raspoloživosti, pouzdanosti i integritetu bezbedne plovidbe broda.

MODUL 5

Procena i odabir teoretskog znanja o magnetskom i žiroskopskom kompasu radi primene dobro razvijenog procesa analize informacija za rešavanje problema.

1. Magnetski kompas i prateći uređaji. Poznavanje:

.1 postavljanja i održavanja kompasa.

.2 uzroka devijacije

.3 izrade tablice devijacija

.4 koeficijenata A, B, C i E, njihova približna procena na osnovu datih podataka i njihova veza sa devijacijom.

.5 procene uticaja stalnog i indukovanog magnetizma

.6 principa i metoda podešavanja kompasa

.7 efekata ispravljivih grešaka, gausove greške i retentivne greške

.8 uticaja promene geografske širine na devijaciju.

2. Žiroskopski kompas i prateći uređaji. Poznavanje:

.1 principa rada

.2 osnovnih delova i fundamentalne razlike u konstrukciji i funkcionisanju poznatijih žiroskopskih kompasa

.3 uzroka grešaka u geografskoj širini, kursu i brzini i njihovo ispravljanje

.4 odnosa između balističkog otklona i greške u promeni brzine

.5 greške pri valjanju broda, kako se svodi na minimum.

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit, i procena osposobljenosti sa odobrene obuke na simulatoru kada je to primenjivo, i/ili odobrene obuke na laboratorijskoj opremi.

Upotreba:

1. "M" obaveštenja u vezi sa podešavanjem kompasa

2. žiroskopskih kompasa kao što su Sperry, Anschutz, Arma Brown itd.

3. žiroskopskog i magnetskog ponavljača

4. sistema ponavljača

Diskusija o principima, radu, korišćenju, greškama, tačnosti, raspoloživosti, pouzdanosti i integritetu bezbedne plovidbe broda.

MODUL 6

1.1 Procena, izbor i primena informacija sa radara i ARPA, kao i drugih savremenih navigacionih sistema za poboljšanje bezbednosti i podršku komandnom odlučivanju.

1.2 Unapređenje sastava brodske straže i pratećih procedura

1.3 Koordinacija radnji traganja i spašavanja

1. Sposobnost da se u potpunosti iskoriste navigacioni uređaji, uključujući radar i ARPA.

2. Temeljno znanje o principima vršenja brodske straže, rad sa kartama i planiranje puta.

3. Sposobnost da se koriste osnovne tehnike kao što su

1. slepa pilotaža

2. paralelno indeksiranje

4. Sposobnost da se organizuje efikasan tim na zapovedničkom mostu koristeći procedure timskog rada na mostu.

5. Temeljno poznavanje i sposobnost primene procedura sadržanih u IAMSAR priručniku.

Procena osposobljenosti tokom odobrene obuke na simulatoru

1. .1 Procena navigacionih informacija dobijenih iz svih izvora.

2. Donošenje i sprovođenje komandnih odluka za izbegavanje sudara, usmeravanje bezbedne plovidbe broda uzimajući u obzir ograničenja uređaja i preovlađujuće okolnosti i uslove, kao i pravac broda na SAR-u.

Procena, izbor i primena informacija korišćenjem ECDIS-a i povezanih navigacionih sistema za podršku komandnom odlučivanju i bezbednoj plovidbi.

Napomena: Obuka i procena osposobljenosti za korišćenje ECDIS-a nisu potrebne za one koji služe
isključivo na brodovima koji nisu opremljeni ECDIS-om. Ovo ograničenje se navodi u potvrdi koja se izdaje pomorcu.

Upravljanje operativnim procedurama, sistemima datoteka i podataka, uključujući:

1. upravljanje nabavkom, dobijanjem odgovarajućih dozvola i ažuriranje kartografskih podataka i sistemskog softvera u skladu sa utvrđenim procedurama

2. ažuriranje sistema i informacija, uključujući i mogućnost ažuriranja ECDIS verzije sistema u skladu sa razvojem proizvoda prodavca.

3. kreiranje i održavanje konfiguracije sistema i rezervnih kopija datoteka

4. kreiranje i održavanje datoteka brzinomera u skladu sa utvrđenim procedurama

5. kreiranje i održavanje datoteka sa planom rute u skladu sa utvrđenim procedurama

6. korišćenje ECDIS brodskog dnevnika i funkcije istorije praćenja za pregled funkcija sistema, podešavanja alarma i korisničkih odgovora.

Korišćenje mogućnosti reprodukcije ECDIS-a za pregled puta, planiranje rute i pregled funkcija sistema

Procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse tokom službe na brodu

2. odobrene prakse tokom obuke na brodu

3. odobrene obuka na ECDIS simulatoru

Uspostavljanje, primena i praćenje operativnih procedura za korišćenje ECDIS-a.

Aktivnosti koje se preduzimaju da bi se smanjio rizik za bezbednost plovidbe

MODUL 7

1. Procena grešaka u vezi sa magnetskim i žiroskopskim kompasom i primena ispravki.

1. Kao za modul 5

Kao za modul 5

1.1 Diskusija u vezi sa principima na bazi kojih se upravlja greškama magnetskog i žiroskopskog kompasa.

1.2 Demonstracija ispravljanja magnetskog kompasa do nivoa prihvatljive devijacije korišćenjem odobrene laboratorijske opreme

MODUL 8

Procena, odabir i primena informacija korišćenjem elektronskih navigacijskih sistema za pomoć i podršku komandnom odlučivanju i bezbednoj plovidbi.

1. 1 Temeljno znanje o:

1. instrumentima za merenje brzine, udaljenosti i dubine

2. brodskom radaru i sekundarnim radarskim sistemima

3. kratkodometnom sistemu za nadzor velike preciznosti

4. žiroskopskom kompasu

5. diferencijalnim sistemima

6. GMDSS

7. linijama pozicije

8. efektima opservacionih grešaka na linije pozicije.

2. Razume osnovnu teoriju i korišćenje:

1. satelitskih sistema

2. integrisanih navigacionih sistema

3. dinamičkih sistema za pozicioniranje.

4. sistema za upravljanje brodskim saobraćajem

3. osnovno poznavanje drugih sistema i sistema u fazi razvoja, kao što su:

1. laserski zraci i infra-crvene tehnike

2. globalni satelitski sistem za navigaciju (GNSS)

3. sistem transpondera za automatsku identifikaciju broda (AIS)

4. pojačivači radarskih ciljeva

5. kanal za vođenje

6. žiroskopi

4. Osnovno poznavanje

1. svetskog navigacionog plana

2. funkcija IMO, IALA i IHB u radio-navigaciji.

5. Poznavanje tačnosti, raspoloživosti, pouzdanosti, stope ažuriranje i integriteta sistema, kao što su GPS, DGPS i Glonass.

Pismeni teorijski ispit.

Koristeći između ostalog:

1. teoriju linija pozicije

2. satelitske navigacijske sisteme kao što su GPS, Glonass i INMARSAT.

4. brodske radare koji se u velikom procentu nalaze na trgovačkim brodovima, uključujući radarski pokazivač sa rasterom, ARPA, mikroprocesore, rakone, radarske farove i pojačivače ciljeva.

5. integrisane sisteme, kao što je ECDIS sa inputima za pozicioniranje i preklopnicima za radarsku sliku

6. žiroskopske kompase koji se u velikom procentu nalaze na pomorskim brodovima

7. laserski žiroskop, strap down žiroskop, akcelerometre i SINS.

.8 satelitske sisteme za opasnost

.9 elektronski brzinomeri, Dopler brzinomere i ehosondere

Napomena: Svi uređaji za simulaciju koji se koriste u obuci moraju da budu odobreni od Ministarstva saobraćaja

Kao za modul 5.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Konstrukcija i stabilitet malog plovila

1. Sposobnost da se:

.1 navedu osnovni delovi i delovi opreme malog plovila uključujući: pramac, krmu, strane, trup, pristup otvoru, kormilo, propeler, itd;

.2 opisivanje pomoću dijagrama:

.1a sistem pumpanja u brodskom dnu

.2a požarni sistem

.3a upravljački sistem

2. Razumevanje sledećeg:

.1 kako se gradi paluba i vodootporna nadgradnja;

.2 namena vodonepropusnih pregrada i pregrada koje štite usled sudara;

.3 razloga za ispitivanje trupa, predmeti koji se ispituju i period između ispitivanja radi izdavanja opšteg svedočanstva o bezbednosti;

.4 prikazivanje propelera i opreme za otvaranje trupa broda i period između pregleda ovih predmeta;

.5 odnosa između težišta, centra potiska i metacentra visine;

.6 uslovi:

.1 jak brod

.2 mek brod

i opasnosti u vezi sa njima;

.7 razloga za što efikasnije, brzo odvođenje vode sa palube i opasnost od vode koja je ostala na palubi;

.8 razloga za ukrcavanje teškog tereta ispod i lakog tereta iznad;

.9 namene teretnih linija, slobodnog prolaza i rezervnog potiska;

.10 značenja izraza potapanje, puna nosivost broda i bruto tonaža.

3. Znanje da postoji opasnost usled postavljanja tereta na praznu palubu.

Usmeni ispit, završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

.1 odobrene prakse tokom službe na brodu.

.2 odobrene prakse tokom obuke na brodu.

.3 odobrene obuka na simulatoru, kada je primenjivo.

.4 odobrene obuka na laboratorijskoj opremi.

1. Bezbedna manipulativna ograničenost broda se ne prekoračuje u normalnim okolnostima.

2. Brod se ne ukrcava preko odgovarajuće linije opterećenja.

3. Skladištenje tereta na brodu uvek je odgovarajuće i bezbedno.

.4 Sposobnost da se podnese jasan i razumljiv izveštaj koristeći terminologiju iz brodogradnje.

.5 Brodovi su uvek osigurani u donjem delu sigurnosnom oplatom za plovidbu na moru i u lošim vremenskim uslovima.

.6 Sistem pumpi se pravilno održava i sa njima se pravilno rukuje.

.7 Protivpožarnim uređajima se pravilno rukuje i pravilno se održavaju.

MODUL 2

1. Osnovne dimenzije i oblik broda

1. .1 Razumevanje naziva i glavnih delova broda.

.2 Prikazivanje opšteg rasporeda zajedničkih tipova broda koji se nalaze u trgovačkoj floti.

.3 prikazivanje visine i plana:

.1 teretnog broda

.2 tankera

.3 kontejnerskog broda

.4 putničkog broda

.5 ro-ro broda

.6 broda za prevoz rasutog tereta

.7 tankera za tečni gas

.4 definisanje i prikazivanje glavne dimenzije broda, uslove i koeficijente za dizajn broda, između ostalog uključujući: liniju broda, glavno rebro, uzvoj palube, morske grablje za dubinu, prednju vertikalu (FP), ukupnu dužinu (LOA), osnovnu liniju, dubinu broda, stranu broda i gaz broda.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

2. Osnovni pojmovi naprezanja broda

2. .1 opisivanje u kvantitativnom smislu poprečne sile i momente savijanja

.2 objašnjavanje šta se misli pod pregibom i progibom broda, i:

.1 utovara i navesti pomorske uslove koji dovode do pregiba i progiba broda

.2 efekata na sastav trupa izazvane naprezanjem usled pregiba i progiba broda

.3 opisivanje:

.1 istezanja, zatezanja, sabijanja, lokalnih naprezanja i uvijanja trupa broda i mera koje treba preduzeti kako bi došlo do smanjenja

.2 opterećenja usled pritiska vode na trup broda

.3 pritisak tečnosti na strukturu tanka usled utovara

.4 efekat stvaranja visokog pritiska i naprezanje s tim u vezi

.5 opisati istezanje i njegove uzroke

.6 zapljuskivanje talasa ili treskanje i navesti koji deo broda je napregnut

.7 naprezanje pramca usled promene u pritisku vode i navesti koji deo broda je napregnut

.8 silu dinamike koja deluje na trup

.4 izračunavanje pritiska ispod površine tečnosti na bilo kojoj dubini na osnovu gustine tečnosti

MODUL 3

1. Plovidba i potapanje/deplasman

1. .1 Razumevanje;

.1 arhimedovog princip za brod koji plovi

.2 odnosa između mase broda i količine vode koju istisne oblik trupa i ta se količina promeni u zavisnosti od mase broda

.2 definisanje:

- potapanja (lako i potapanje pod teretom)

- nosivosti

- tone po centimetru potapanja = (TPC)

.3 Izračunavanje deplasmana koristeći gustinu vode i obim broda

.4 znati koristiti:

- deplasman / krivu gaza broda

- nosivost krive/na osnovu skale

- TPC skalu i izvesti formulu za TPC

.5 Definisanje blok koeficijenata i izračunati Cb i dimenzije

Kao za modul 1

Kao za modul 1

2. Potisak i rezervni potisak

2. .1 Opisivanje:

.1 potiska

.2 odnosa između sile potiska i deplasmana

.3 rezervnog potiska, njen značaj i odnos između nje i nadvođa

.2 razumevanje svrhe teretnih linija

3. Primena tolerancije za slatku vodu (promena u gazu broda u zavisnosti od gustine vode)

3. .1 razumeti odnos između gaza broda i gustine vode u moru/luci

.2 definisati toleranciju za slatku vodu (FWA) i za luke

.3 sposobnost da se koristi:

.1 hidrometar kako bi se odredila gustina vode u luci

.2 FWA i/ili tolerancija za luku za izračunavanje mase koja može biti utovarena izvan letnje linije opterećenja u slatkim vodama ili pristaništu

4. Sile koje deluju na strukturu broda

4. .1 Opisati neuravnoteženost između težine i potiska duž broda.

.2 Nacrtati karakterističnu krivu težine.

.3 Nacrtati karakterističnu krivu utovara, dijagrama poprečne sile, dijagrama momenta savijanja.

.4 Nacrtati karakterističnu krivu potiska kada je mirna voda, kada je talas na vrhu i preko sredine broda.

MODUL 4

1. Izgradnja određenih delova trupa

1. .1 identifikovati strukturne komponente trupa broda na planovima broda i crtežima. Obuhvatiti pojmove kao što su rebra, podovi, grede, kolena, držači, oplata, palube, pregrade, stubovi, nosači otvora, brodske ograde, zidovi i hvataljke.

.2 opisati i prikazati standardne čelične delove koji se koriste u brodogradnji

.3 identifikovati uzdužni, poprečni i kombinovani sistem rebara na poprečnim delovima broda, opisati prednosti i nedostatke različitih sistema i skicirati organizaciju rebara, struka nosača i poprečnih delova za svaki sistem

.4 ilustrovati:

.1 strukturu dvostrukog dna za uzdužni i poprečni kostur broda

.2 strukturu kaljuže

.3 različite strukture kobilice

.4 povezivanje nadgradnje trupa na strani broda

.5 skicirati:

.1 veze različitih ivica palube

.2. razmeštaj na palubi,

.3 ravne i valovite pregrade, pokazujući veze sa palubom, stranama i duplim dnom, i raspored ojačanja

.6 opisati koncentraciju naprezanja okruglog otvora tovarnog grotla palube

.7 razumeti zašto poprečne pregrade imaju vertikalne nabore i uzdužne pregrade horizontalne nabore

.8 objasniti nadoknadu za gubitak snage na otvorenom tovarnom prostoru

.9 objasniti i nacrtati:

.1 svrhu ljuljnih kobilica i kako su one pripojene za stranu broda

.2 obezbeđivanje dodatne čvrstine strukturi da bi se izdržalo zapljuskivanje i udaranje talasa na pramčanom delu broda usled promene pritiska vode

.3. uloga okvira krme i pramca

.4 krmeno ogledalo, prikazujući veze sa okvirom krme

.10 razumeti zašto tunel osovinskog voda mora biti vodootporan i kako se voda sprečava da prodre u strojarnicu u slučaju kada je tunel poplavljen

Kao za modul 1

Kao za modul 1

2. Struktura i različite vrste opreme

2. .1 opisati i nacrtati:

.1 teretni brod sa modernom izložena palubom sa mehaničkim čeličnim poklopcem otvora

.2 hermetičan poklopac otvora za ulje pokazuje kako se postiže nepromočivost ograde i poprečnih spojeva, ako je primenljivo

.2 skice preseka vratila tunela

.3 opisati raspored prenosnih greda, drvenog poklopca otvora i cerada

.4 skicirati i objasniti tipično pramčano pristajanje i sidrenje broda, koja uključuju priključke za pristan, valjke, višeugaono postolje (svetla) i Panama pašteka.

.5 opisati sledeće:

.1 veza vitla sa palubom

.2 rukovanje sidrom i osiguranje postupaka od sidrenog oka do cevi lančanika. Nepromočivost cevi lančanika.

.3 pravljenje sanduka za lanac i obezbeđivanje kablova

.4 konstrukcija i upotreba štopera sidrenog lanca

.6 opisati sledeće:

.1 izgradnja jarbola i Sampsonovih nosača i kako su oni podržani u osnovi

.2 izgradnju teretnica i palubne dizalice

.7 opisati i skicirati:

.1 sistem drenažnih cevi na teretnom brodu, sa navojnim nadole nepovratnim usisnim ventilima, metalne rešetkaste kutije i sondažnih cevi

.2 balasni sistem na teretnom brodu i neophodnost uklapanja cevi za vazduh za balast i gorivo balasnih tankova

.3 požarni sistem i navesti koje se pumpe mogu koristiti da se izvrši pritisak

.8 opisati raspored opreme i opreme za vezivanje tereta za prevoz kontejnera na brodu

3. Funkcija i izgradnja kormila

3. .1 opisati i skicirati:

.1 moderna kormila: poluuravnotežena i balansna i spade rudder u obliku ašova

.2 povezivanje kormila sa brodom

.3 kolika je prihvatljiva težina kormila

.4 kako sačuvati vodonepropusni integritet struka kormila / trupa broda

.2 opisati ulogu kormila u upravljanju brodom

4. Svrha i upotreba teretnih linija i skala obeležavanja gaza

4. .1 prikazati skalu sa obeleženim teretnim linijama i teretne linije za letnji period sa nacrtom gaza, raspodelom i tonama po centimetru potapanja u slanoj vodi.

.2 definisati nadvođe

.3 razumeti:

.1 gde je obeležena linija nadvođa

.2 određeno nadvođe za vreme leta

.3 kako se koristi nadvođe da bi se proverilo kolike su granice utovara

.4 može da koristi šemu zona i sezonskih područja da se pronađe odgovarajuća linija opterećenja

MODUL 5

1. Osnovni statički stabilitet, procenjivanje početnog stabiliteta i kriva statičkog stabiliteta

1. .1 definisati:

- težište

- centar potiska

- metacentar

- visinu metacentra

- poluga stabiliteta

- momenat uspravljanja

.2 opisati:

.1 stabilitet kao sposobnost broda da se vrati u uspravan položaj pošto je nagnut nakon delovanja spoljašne sile

.2 kako je vrednost GM (gravitacione sile) korisna informacija za stabilitet broda

.3 (uz pomoć dijagrama) stabilan i nestabilan brod i pozicija neutralne ravnoteže (pozitivne, negativne i nula GM)

.4 krut i mekan brod

.5 opisati (uz pomoć dijagrama) odnos između stabiliteta, poluge stabiliteta i momenta uspravljanja za male i velike uglove poluge nagiba (koristeći poziciju G, B, M i Z)

.6 moment prevrtanja broda

.7 .1 ugao nakrivljenja i dinamike je rezultat nultog momenta u uglu nakrivljenja

.2 potencijalno opasna situacija broda koji se valja oko ugla nakrivljenja

.4 sposobnost da se:

.1 identifikuju i koriste:

- ukrštene krive (KN krive)

- hidrostatičke krive za utvrđivanje metacentra iznad kobilice (KM)

- odrediti GM određene KG

.2 izvede formula GZ = KN - KG sin α

.3 izvede i nacrta kriva GZ za stabilan i nestabilan brod iz KN krive

.4 iz date krive dobije statički stabilitet:

- maksimalne poluge stabiliteta i ugao pod kojim se javlja

- ugao pod kojim stabilitet nestaje

- opseg stabiliteta

.5 pokaže kako smanjivanje položaja G povećava sve vrednosti poluge stabiliteta i obratno

.5 zna koji ugao na krivi stabiliteta utiče na plavljenje

.6 zna IMO uslove stabiliteta za teretni brod

Kao za modul 1

Kao za modul 1

2. Kretanje težišta

2. .1 opisati:
(uz pomoć dijagrama) pomeranje G mase: - dodata (ukrcana)
- uklonjena (istovarena)
- pomerena na brodu
ili zaustavljena (sa kuke dizalice)

.2 izračunati:

.1 promenu G (horizontalno i vertikalno) usled dodavanja, uklanjanja, premeštanja mase.

.2 promena KG u toku putovanja usled:

- potrošnje goriva i skladišta

- upijanja vode od strane tereta na palubi

- gomilanja leda na palubama i nadgradnji

sa datim masama i njihovim položajima

3 Efekat labavog tanka

3. .1 prikazati (uz pomoć dijagrama) delovanje na težište (G) kada se tečnost pokreće u delimično ispunjenom rezervoaru tokom valjanja (efekat slobodne površine)

.2 znati:

.1 da na povećanje KG uglavnom utiče širina slobodne površine, a da ne zavisi od količine tečnosti u rezervoaru

.2 kakve mere u brodogradnji treba preduzeti kako bi se smanjio efekat slobodne površine

.3 postupak balastiranja tanka kada je brod pod uglom ili kada ima pozitivan mali GM

MODUL 6

1 Korišćenje brodskog čelika i upotreba drugih metala

1. .1 poseduje znanje o sledećem:

.1 osobine i sastav čelika

.2 specifikacije Klasifikacionih društava, ocenjivanje i testiranje čelika i legura aluminijuma

.3 umereno ocenjivanje čelika od A do E i njegova upotreba u većini delova broda

.4 korišćenje, prednosti i nedostaci visoko zateznog čelika u oblasti visokog rizika

.5 gde se odlivci i otkovci koriste u brodogradnji

.6 prednosti i nedostaci korišćenja legura aluminijuma u konstrukciji nadgradnje

.7 dostupni istisnuti delovi legura aluminijuma

.8 kako se održava jačina aluminijuma, nadgradnji u slučaju požara

.9 posebne mere opreza protiv korozije čelika

.2 razumeti šta znači:
- zatezna čvrstoća
- rastegljivost
- tvrdoća
- žilavost
- tačka kidanja
- krajnja rastegljivost
- modul elastičnosti

.3 definisati pritisak i skicirati napon - krive pritiska za meki čelik

.4 razumeti odnos između krtog loma i:

.1 žilavosti

.2 male pukotine ili useka na ploči

.3 hladnih klimatskih uslova

.5 razumeti zašto meki čelik nije pogodan za veoma niske temperature koje se nalaze u tečnim gasovima

Kao za modul 1

Kao za modul 1:
.1 pravilno održavanje brodskog čelika.
.2 održavanje na suvom doku i popravke se uredno nadgledaju.

2. Primena zavarivanja na konstrukciju broda.

Materijal za brodogradnju

2. .1 razumeti sledeće:

.1 principe varenja dva metala zajedno i namena praška za zavarivanje u toku zavarivanja

.2 procesi korišćenja električnog lučnog zavarivanja i automatskog zavarivanja kao što su elektro-šljake, TIG i MIG

.3 da klasifikaciona društva zahtevaju testiranje materijala za zavarivanje i elektroda pre nego što se odobre

.4 da visoko zatezni čelici zahtevaju specijalne elektrode i tretman

.2 razumeti:

.1 termine donje, vertikalno i gornje zavarivanje

.2 pun prodor ugaonog zavarivanja, jedan prolaz, više prolaza i ponovno vraćanje

.3 debljinu grla

.4 kako zavarivanje može da dovede do izobličenja i opisati mere koje se preduzimaju da bi se to smanjilo

.3 opisati:

.1 čeono zavarivanje, preklapanje ivica pri zavarivanju, ugaono zavarivanje, zavarivanje isprekidano u T-spoju s obe strane jednako raspoređeno

.2 kako pripremiti ivice ploče

.3 greške varenja

.4 ukratko test provere bez razaranja:

- vizuelni

- radiografski

- ultrazvučni

- magnetna čestica

- penetrant sa bojom

5. sečenje metala gasom

3. Faktori koji izazivaju koroziju i metode prevencije

3. .1 opisati:

.1 principe i procese korozije koristeći ćelije korozije, katode i anode i dati primere u kojima je verovatno da će se to desiti

.2 procese nagrizanja metala i dati primere u kojima do toga dolazi

.3 galvanski niz metala i njegova primena u morskoj vodi

.2 razumeti;

.1 da razlike u površinskom stanju ili koncentraciji napona mogu dovesti do korozije ćelija između dve oblasti istog metala

.2 mlin skala

.3 opisati principe koji su uključeni u korišćenje boja kao zaštitnog sloja u sprečavanju i kontrolisanju korozije

.4 razumeti:

.1 sastav boje:

- vozilo, rastvarač, pigment

i funkciju svakog od njih

.2 obradu čelika u brodogradilištu i korišćenje osnovnih premaza (Holding primers) i shop primers

.3 priprema pre farbanja brodskih čelika za različite vrste boja

.5 opisati ustaljene šeme boja za:
- podvodne oblasti
- razlika između linija kada je brod sa i bez tereta
- gornje delove
- izložena paluba
- nadgradnje
- unutrašnjost tanka i različite vrste boja koje se koriste protiv obrastanja, samopoliranje protiv obrastanja, Piers, epoksid i poliuretan

.6 znati bezbednosne mere predostrožnosti pri korišćenju boja

.7 opisati:

.1 principe koji su uključeni u upotrebu katodne zaštite u prevenciji i kontroli korozije

.2 sistem katodne zaštite korišćenjem potrošne anode objašnjavajući metal i leguru koja se može koristiti kao anoda i nabrajajući mere predostrožnosti koje treba preduzeti kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema

.3. principe i praktična razmatranja koja su uključena u rad sistema katodne (ICCP) zaštite trupa

4. Savijanje trupa:

4. .1 Navesti da se:

.1 maksimalni momenat savijanja javlja u neposrednoj blizini sredine broda.

.2 klasifikaciona društva najčešće navode minimalne vrednosti drugog momenta za delove greda glavnog rebra i oni se obično održavaju na 0.2L svake strane na sredini broda.

.3 Na - I crti ivice broda izdržavaju najveće savijanje i struk nosača se opire najvećoj sili smicanja

.4 osnovna teorija o jačini materijala može koristiti samo za prikazivanje principa strukturne čvrstoće, a da je projektovanje strukture složeno, i zahteva stručno znanje

.5 neophodno je održati integritet glavnih sila komponenata.

.2 opisati:

.1 kako pritisak strukture varira na različitim dubinama.

.2 deformacije strukture koje su prouzrokovane: pritiskom vode, ljuljanjem, udaranjem talasa na krmu pod dejstvom različitog pritiska vode, zapljuskivanje.

.3 Ispričati glavne komponente brodske konstrukcije i otpornost I-crte ivice broda.

.4 Skicirati glavno rebro broda, nabrajajući glavne uzdužne komponente čvrstoće broda.

5 Ukratko objasniti kako se vrši merenje pritiska na moru.

MODUL 7

1. Jednostavno naginjanje i njegova korekcija

1. .1 opisati (uz pomoć dijagrama):

.1 sile koje uzrokuju naginjanje kada je G sa jedne strane srednje linije

.2 pokazati na dijagramu formule za:

.1 momenat naginjanja broda

.2 ugao naginjanja

.3 pokazati da se pri naginjanju opseg stabiliteta smanjuje

.4 izračunati:

.1 ugao naginjanja usled utovara ili istovara date mase u pomenutom položaju, ili zbog premeštanja mase na datu poprečnu razdaljinu, zbog promene mesta, KM i KG broda.

.2 masu za utovar ili istovar na datu poziciju, ili masu koja će da se premesti preko poprečne razdaljine što će prouzrokovati da se brod uspravi zbog premeštaja, GM i ugao naginjanja broda.

.3 povećanje gaza koje je rezultat navedenog ugla naginjanja, datog gaza, širine broda i podizanja poda

Kao za modul 1

Kao za modul 1 i 6 uključujući:

1 .1 opisati (uz pomoć dijagrama): sile koje navode brod da se nagne kada je G sa jedne strane centralne linije
.2 prikazati na dijagramu formule za:

.1-moment nagiba

.2-ugao

.3 pokazati da se u nagibu, opseg stabiliteta smanjuje

Pravilna upotreba pojednostavnjenih podataka stabiliteta

2. .1 znati sledeće:

.1 moment nosivosti broda je masa u tonama po x vertikali visine mase iznad kobilice

.2 momenti slobodne površine treba da se dodaju momentima nosivosti kada se koristi dijagram maksimuma momenta nosivosti

.3 ukoliko je za dati razmeštaj ili gaz, ukupni moment nosivosti ili KG manji od maksimuma dozvoljene vrednosti, brod će imati dovoljan stabilitet

.4 krive maksimalnog KG ili minimalnog GM

kako bi se obezbedila dovoljan stabilitet u slučaju delimičnog gubitka čistog potiska koji je ostvaren na putničkom brodu.

.2 izračunati:

.1 momenat nosivosti koristeći rezultat sa dijagramom momenta nosivosti kako bi se odredila, ukoliko je stabilitet dovoljna sa datim ukrcanim masama, visina iznad kobilice i momenti slobodne površine poluopterećenog tanka.

.2 maksimalna masa koja može da se ukrca na datu poziciju kako bi se obezbedio dovoljan stabilitet u toku plovidbe, stvarajući toleranciju za gorivo, vodu i skladište koji se koriste, i za bilo koju nastalu slobodnu površinu koristeći dijagram momenta nosivosti.

2. Plovilom se upravlja u granicama dozvoljenog pritiska.

3. Brze i tačne akcije su preduzete da se smanji poplava

4. Brod za prevoz žitarica i drveta uvek zadovoljava navedene kriterijume stabiliteta

5. Pravilno primenjivanje principa koji se bave vanrednim situacijama promene stabiliteta.

3. Osnove trima (izravnjavanja nivoa tereta)

3. .1 definisati: - trim
- centar plovljenja (centar nagnuća)
- triming momenat
- momenat promene trima za 1cm (MCT 1cm)

.2 opisati kako trim može da se promeni pokretanjem mase unapred ili iza centra plovljenja

.3 znati koristiti sledeće:

.1 hidrostatičke podatke kako bi se pronašao centar plovljenja za različite vrednosti gaza.

.2 hidrostatičke krive ili skale nosivosti broda da se pronađe MCT 1cm za različite vrednosti gaza

.3 triming tabela ili triming krive kako bi se odredile promene gaza nastale prilikom utovara, istovara ili pomeranja tereta

.4 izračunati:

.1 promenu trima uzimajući u obzir vrednosti MCT 1cm, premeštanje masa i rastojanja koja su pomerena unapred ili prema krmi, ili masa koje su dodate ili pomerene i njihovo rastojanje ispred ili iza centra plovljenja

.2 novonastali gaz broda koji se određuje na osnovu početnog gaza, TPC, vrednosti MCT 1cm, pomeranja mase i promene rastojanja unapred ili iza krme, mase dodate ili uklonjene i njihovo rastojanje ispred ili iza centra plovljenja

.3 krajnji gaz broda i trim za planirani utovar uzimajući u obzir promene nastale prilikom prethodnog sličnog utovara

.5 znati da se u slučajevima gde je promena srednje vrednosti gaza velika, ne vrši izračunavanje promene trima uzimanjem momenta oko centra plovljenja ili pomoću vrednosti trima iz tabele

4. Aktivnosti koje treba preduzeti u slučaju delimičnog gubitka čistog potiska

4. .1 znati da:

.1 u slučaju poplave, treba brzo zatvoriti vodonepropusna vrata, ventile i ostale otvore koji mogu dovesti do poplave drugih delova broda i preduzeti ostale aktivnosti koje mogu zaustaviti ili smanjiti prodiranje vode

.2 tamo gde postoje rešenja za poprečno plavljenje, u tom slučaju odmah treba preduzeti aktivnosti i ograničiti rezultat

5. Izračunavanje površine, obima i centroida

5. .1 znati koristiti:

.1 trapezoidno pravilo kako bi se izračunala površina ispod krive definisane zadatim ordinatama

.2 Simsonova pravila da bi se izračunala površina ispod krive definisana bilo kojim brojem ordinata

.2 biti u mogućnosti za sledeće:

.1 odlučiti koje od Simsonovih pravila je najpogodnije da se koristi kako bi se izračunala površina ispod date krive

.2 obuhvatiti dodatke u izračunavanje površine koristeći Simsonova pravila

.3 smanjiti greške koristeći metode polovljenja intervala

.4 izračunati obim broda kada je zadat gaz broda primenom Simsonovih pravila uzimajući u obzir površine poprečnog preseka broda ili površinu ravni vode

.5 izračunati prvi moment površina oko obe glavne ose pomoću prvog i/ili drugog Simsonovog pravila

.6 izračunati centroid površina oko obe glavne ose

.3 znati da je ova površina precizna za linearne, kvadratne ili kubne krive

6. Efekti gustine

6. .1 izračunati:

.1 potapanje za određeni gaz od potapanja u morskoj vodi za taj gaz koji je izvučen na osnovu hidrostatičkih podataka gustine vode u luci

.2 TPC za dati srednji gaz i gustinu vode u doku

.3 izvesti FWA formulu

.4 znati mere predostrožnosti koje treba preduzeti kada se koristi FWA ili tolerancija za luku

7. Efekat slobodne površine

7. .1 znati sledeće;

.1 formula za izračunavanje slobodne površine tanka pravougaonog oblika i tanka na brodu

.2 količina slobodnog površinskog efekta može biti data na jedan od sledećih načina:

- inercija u metrima

- momenti slobodne površine za određenu gustinu tečnosti u rezervoaru

- kao što je gubitak GM, u tabelarnom obliku za opseg gaza (potapanja) za navedene gustine tečnosti u rezervoaru

.2 opisati efekat uzdužne potpodele tanka koji ima na slobodnu površinu tanka

.3 biti u mogućnosti za sledeće:

.1 koristiti informacije za izračunavanje slobodne površine kako bi se izračunao gubitak GM zbog poluopterećenih tankova

.2 izvršiti korekciju momenata slobodne površine kada tank sadrži tečnost različite gustine od onog navedenog u tabeli kapaciteta

.3. izračunati gubitak GM zbog poluopterećenih tankova sa datim potapanjem broda i sadržaj svojih tankova, koristeći informacije iz tabele kapaciteta

.4 izračunati GM po dolasku na odredište imajući u vidu uslove odlazaka broda i dnevnu potrošnju goriva, vode i skladišta

8. Procenjivanje stabiliteta neoštećenih putničkih i teretnih brodova

8. .1 opisati opšte mere predostrožnosti koje treba preduzeti protiv prevrtanja

.2 Znati sledeće:

.1 preporučene kriterijume putničkih i teretnih brodova

.2 šta treba da obuhvata informacija o stabilitetu

.3 dodatne kriterijume za stabilitet potrebne za:

- Drvene brodove

- off-shore plovila za snabdevanje

- putničke brodove

.3 utvrditi da li brod ispunjava preporučene kriterijume date metacentarske početne visine i GZ krive,

9. Procena nenarušenog stabiliteta za prevoz žitarica

9. .1 Zna sledeće:

.1 uslovi za nenarušeni stabilitet za prevoz žitarica

.2 da pre utovara rasutih žitarica zapovednik mora da pokaže da će brod biti u skladu sa kriterijumima stabiliteta u svim fazama putovanja

.3 znati koje informacije o žitaricama mora da sadrži knjiga o stabilitetu pri utovaru žitarica

.4 šta su zapreminski momenti naginjanja

.5 kako se pomeranje površina žitarica uzima u obzir u ispunjenim pregradama i delimično ispunjenim pregradama

.2 biti u stanju da se planira i izvrši obračun utovara žitarica za konvencionalni brod sa potpalubljem i namenski napravljen brod za rasuti teret, sa ili bez delimično ispunjenog prostora, uzimajući u obzir plan utovara za žitarice (ili knjigu), izjavu o tanku, detalje putovanja i količine uknjiženog tereta, i biti u stanju da se uporede rezultati takvog sa zahtevima utovara žitarica kako bi se utvrdilo da li je plan utovara žitarica u redu

.3 biti u stanju da se nacrta kriva nagiba na krivoj uspravljanja za dati brod i KG, korigovano za slobodne površine za tečnosti i
- odrediti ugao nagiba
- izračunati preostali dinamički stabilitet do ugla utvrđenog u Poglavlju VI SOLAS Konvencije, koristeći Simsonova pravila

MODUL 8

1. Potpodela brodova i vodonepropusna celovitost

1. .1 opisati namenu poprečnih pregrada, konstrukciju vodonepropusne pregrade, njenih dodataka sa strana, palube i vrha rezervoara i kako se održava vodonepropusnost u kojima kroz pregrade prolaze cevi, okviri i vrata

.2 praviti razliku između vodonepropusne, vodopropusne, sudarne i otporne na naftu ili pregrada tanka

.3 definisati: - liniju margine
- palubu sa pregradama
- vodonepropusnost

.4 znati uslove u pogledu:

.1 pozicioniranja i visine pregrada na teretnom brodu u pogledu pramčanog pika, krmenog pika, prostora za motor, kao i dužine

.2 Probijanja sudarne pregrade

.3 Zatvaranja vodonepropusnih vrata

.4 Pozicija zglobno vodonepropusnih vrata iznad najdublje linije opterećenja potpodele

.5 bušilica, ispitivanja i testova za vodonepropusna vrata, bočnih otvora, ventila i drugih mehanizama za zatvaranje

.5 opisati sledeće:

.1 kako se nepromočivost održava ispod vrha rezervoara u skladu sa pregradama

.2 kako se pregrade testiraju za zaptivanje

.3 namena pranja pregrada u teretnim rezervoarima ili dubokim rezervoarima

.4 i skicirati raspored zglobno vodonepropusnih vrata i i kliznih vodonepropusnih vrata sa mehaničkim pogonom

.6 napraviti kategorizaciju vodonepropusnih vrata po klasi

Kao za modul 1

Kao za modula 1, 6 i 7 uključujući ukrštene krive stabiliteta i KN krive koje se pravilno koriste za pravljenje krive statičkog stabiliteta za dato potapanje i vrednost KG, praveći ispravke za bilo koje momente slobodne površine, i

- objasniti kako se koristi početna metacentrična visina kao pomoć za crtanje krive

- identifikovati na krivoj približan ugao pod kojim se ivica palube udubljuje

2. Značaj nadzora i suvog doka i sprovođenje odgovarajućih procedura

2. .1 znati sledeće:

.1 primenljive vrste nadzora - posebne, stalne, trupa, mašina i teretne linije. Njihova namena, vreme između njih i pregleda stavki za koje se vrši inspekcija na različitim nadzorima.

.2 Vremenski period potreban između suvog doka i uslovi koji omogućavaju duže vreme od normalnog

.2 Opisati:

.1 ispitivanje koje treba sprovesti za sledeći spisak stavki na suvom doku-:

- oplata

- katodna oprema za zaštitu

- kormilo

- okvir krmene statve

- propeler

- sidra i sidreni lanac

.2 Čišćenje, priprema i farbanje trupa u suvom doku

.3 biti u stanju da proračuna količinu boje za farbanje trupa.

MODUL 9

1. Izračunavanje i procenjivanje stabiliteta pod umerenim i velikim uglovima nagiba.

1. .1 znati sledeće:

.1 formula GZ - GM sin θ ne t za uglove veće od 10 °

.2 početni KM se izračunava od: KM =KB + BM

.3 poprečni BM = I / V

.4 za pravougaone vodne ravni I = (LB3 / 12)

.5 za umerene i velike uglove nagiba, vrednosti GZ pronađene prilikom izračunavanja položaja centra potiska obezbeđuju graditelji brodova za opseg potapanja i uglova nagiba za pretpostavljeni položaj težišta

.6 poluga stabiliteta, GZ, mogu se naći u formuli nagiba (wall-sided formula) do ugla na kome je uronjena ivica palube

.7 ukrštene krive i KN krive se crtaju za brod sa težištem na srednjoj liniji

.2 pokazati da, za brod u obliku kutije:
KM + (B2 / 12d) + (d / 2)

.3 koristiti:

.1 metacentrični dijagram za dobijanje vrednosti KM, KB i BM za gazove

Kao za modul 1

Kao za modul 1, 6, 7 i 8

2. Trim (izravnanje nivoa tereta) i nagib broda

2. .1 definisati:
- uzdužno težište (LCG)
- uzdužni centar potiska (LCB)

.2 razumeti:

.1 da su trimovi broda u centru plutanja dok su LCG i LCB u istoj vertikalnoj liniji

.2 da LCG mora da bude na istoj udaljenosti od sredine broda kao LCB kada brod plovi sa istim gazom na pramcu i krmi

.3 da je sprega (uz pomoć dijagrama), broda ograničenog istim gazom na pramcu i krmi, formirana od težine i sila potiska kada LCG nije na istom rastojanju od sredine broda kao LCB

.4. kako napraviti razliku između naginjanja (list-zbog neravnomerno raspoređenog tereta i loll - u uspravnom položaju) i opisati kako da se brod vrati uspravan položaj u svakom slučaju

.3 izračunati sledeće:

.1 konačni položaj LCG sa datim početnim potapanjem, početnim položajem LCG, natovarenom masom ili istovarenom i njihove LCG vrednosti

.2 izravnanje nivoa tereta, srednji gaz broda i gaz broda na svakom kraju korišćenjem hidrostatičkih podataka broda i raspodelom tereta, goriva, vode i skladišta,

.3 masa koja se kreće između datih pozicija kako bi se stvorio potreban trim ili gaz na jednom kraju

.4 gde utovariti datu masu kako bi se stvorio potreban trim ili gaz na jednom kraju

.5 kako podeliti utovarenu ili istovarenu masu između dve pozicije kako bi se stvorio potreban trim ili gaz na jednom kraju

.6 gde utovariti masu kako bi se održao konstantan zadnji gaz

.7 korekcija trima da bi se primenilo na potapanje koje odgovara gazu sredine broda datog prednjeg i zadnjeg gaza, dužini između vertikala i hidrostatičkih podataka,

.8 druga korekcija deplasmana uzimajući u obzir Nemotos formulu

.4 ispraviti sledeće:

.1 gazovi označeni oznakama sa datim odstojanjem oznake gaza od vertikala i dužina između vertikala,

.2 gaz sredine broda za pregib ili progib

.5 Izračunati:

.1 maksimalan nagib tokom utovara ili istovara velikih tereta, koristeći dizalicu broda, s obzirom na relevantne informacije o stabilitetu i dimenzije dizalice

.2 minimalan GM potreban za smanjenje nagiba do navedenog maksimuma prilikom utovara ili istovara teškog tereta

.3 količine mazuta ili balasta za kretanje između određenih lokacija i istovremeno da se ispravi nagib i postigne željeni trim

.6 odrediti ugao ravnoteže nagiba koji je rezultat poprečnog momenta mase koristeći krive statičkog stabiliteta, uključujući i one za brodove sa nultim ili negativnim početnim GM.

.7 količine mazuta ili balasta za kretanje između određenih lokacija i istovremeno da se ispravi nagib i postigne željeni trim

.8 odrediti ugao ravnoteže nagiba koji je rezultat poprečnog momenta mase koristeći krive statičkog stabiliteta, uključujući i one za brodove sa nultim ili negativnim početnim GM.

.9 razumeti teoriju urona krme (efekat plitke vode) i uslove pod kojima se javlja.

3. Dinamička stabiliteta i proceniti njen značaj

3. definisati sledeće:

.1 dinamički stabilitet pod bilo kojim uglom nagiba kao proizvod potapanja i površina ispod krive statičkog stabiliteta do tog ugla)

.2 koristiti Simpsonova pravila da se pronađe površina u metrima-radijanima do navedenog ugla date krive statičkog stabiliteta

.3 razumeti da:

.1 dinamički stabilitet u datom uglu nagiba predstavlja potencijalnu energiju broda i da se potencijalna energija delimično koristi za prevazilaženje otpora valjanju a delimično za proizvodnju energije rotacije kako bi se brod vraćao u uspravan položaj

.2 u nedostatku drugih ometajućih sila, brod će se valjati do ugla gde je zbir energije koja se koristi u prevazilaženju otpora valjanju i dinamičkog stabiliteta jednak energiji rotacije kada stoji uspravno

.3 momenat naginjanja se formira, jednak snazi vetra pomnožen sa vertikalnim razdvajanjem između centara bočnih površina delova broda iznad i ispod vodne linije

- stalan vetar će izazvati naginjanje broda do ugla na kome je poluga stabiliteta jednaka polugi naginjanja

- brod pod dejstvom stalnog vetra će se valjati oko nastalog ugla naginjanja

.4 izračunati na krivoj poluge stabiliteta, ugao ravnoteže pod dejstvom stalnog vetra, i:

- pokazati površine koje predstavljaju dinamički stabilitet na uglovima valjanja za svaku stranu položaja ravnoteže

- opisati pozivanjem na dinamički stabilitet, efekat povećanja pritiska vetra, kada je brod pod maksimalnim uglom valjanja u pravcu vetra

.5 sumirati preporuku o jakom vetru i kriterijumu valjanja za netaknut stabilitet putničkih i teretnih brodova.

.6 opisati pozivanjem na krivu poluge stabiliteta i dinamičkog stabiliteta, opisati efekat momenta nagiba na valjanje broda oko pozicije ravnoteže

.7 opisati Pauling efekat

Kao za modul 1

Kao za modul 1, 6, 7 i 8

4. Poprečna sila, momenat savijanja i torzioni pritisak i procenjivanje istih

4. .1 razumeti:

.1 poprečni pritisak

.2 poprečne sile za gredu u ravnoteži

.3 momenat savijanja

.4 da poprečne sile i momenti savijanja proizilaze iz razlike između težine i potiska po jedinici dužine broda

.5 opterećenje

.6 kako profil talasa utiče na krive poprečne sile i momenta savijanja

.2 izračunati i nacrtati dijagrame poprečne sile i momenta savijanja za jednostavno podržane grede

.3 pokazati da kriva momenta savijanja ima prekretnicu kada poprečna sila ima vrednost nule

.4 nacrtati:

.1 krivu opterećenja sa datom krivom potiska i krivom težine

.2 dijagram poprečne sile

i momenta savijanja za datu raspodelu težine za broda u obliku kutije

.5 znati zahteve za prevoz iz priručnika za utovar ili instrumente za utovar

.6 opisati upotrebu i namenu za instrumenata za utovar

.7 opisati:

.1 torzioni pritisci

.2 kako su uspostavljeni torzioni pritisci u trupu

.3. kako su talasom prouzrokovani torzioni pritisci dozvoljeni za konstrukciju broda

.4 kako su torzioni pritisci uglavnom problem kontejnerskih brodova

.5 maksimalno dozvoljeni torzioni momenti u nekoliko navedenih prostora za teret u trupu

.8 Izračunati kumulativne torzione momente za navedene pozicije kada su dati detalji za utovara

5. Izračunavanje približnog GM putem periodičnih testova valjanja

5. .1 izračunati GM sa datim vrednostima F i T i jednačinom GM = F / T2, za brodove do 70 metara dužine, koristeći period valjanja

.2 znati sledeće:

.1 da je za male uglove valjanja u mirnoj vodi, početna metacentrična visina, GM je data sa:

GM = [fB / Tr] 2

gde je: f = faktor valjanja

B = širina broda

Tr = period valjanja u sekundama

i da je

GM = F / Tr2

gde je: F - vrednost je određena od strane administracije

.2 procedure za određivanje stabiliteta broda putem periodičnih testova valjanja

.3 ograničenja metode

6. Principi testa naginjanja i uključene procedure

6. .1 znati sledeće:

.1 zašto brod prolazi kroz test naginjanja

.2 šta treba da se utvrdi iz testa naginjanja

.3 uslovi pod kojima se sprovodi testa naginjanja

.4 koji podaci se zahtevaju da bi se sproveo test naginjanja

.5 u intervalima koji ne prelaze pet godina, pregled lakog broda mora da se sprovede na svim putničkim brodovima radi provere svih izmena u potapanju lakog broda i uzdužnog težišta

.6 svaki brod mora da prođe proceduru ponovnog naginjanja, u poređenju sa odobrenim informacijama o stabilitetu, u slučaju kada se primeti odstupanje u potapanju lakog broda ili kada LCG prelazi norme predviđene od strane države čiju zastavu brod vije ili od strane klasifikacionog društva

.2 opisati kako se sprovodi test naginjanja i mere predostrožnosti koje treba preduzeti da bi se obezbedio tačan rezultat

.3 izračunati KG za datu masu i razdaljinu na koju je pomerena, potapanje, dužinu kanapa viska i odstupanje

7. Suvi dok i nasukavanje

7. .1 znati sledeće:

.1 kriterijumi stabiliteta za pristajanja broda u suvom doku

.2 efekat kosog pomeranja nagore na krmi uzrokovanog metacentričnom visinom

.3 zašto brod treba da boravi na suvom doku sa malim ili umerenim trimom po krmi

.2 izračunati:

.1 minimalan GM kako bi se osiguralo da brod ostane stabilan u kritičnoj tački skidanja čekrka svuda i objasniti zašto taj GM mora da ostane pozitivan sve dok se ne dostigne kritični trenutak

.2 minimalan GM kako bi se osiguralo da brod ostane stabilan u kritičnoj tački skidanja čekrka svuda za dati GM

.3 virtuelni gubitak GM i gazovi broda nakon što je nivo vode opao do navedenog iznosa

.4 gazovi pri skidanju čekrka

.3 izvesti formulu za koso pomeranja nagore na krmi
P = (MCT x t) / 1
gde je: P = koso pomeranja nagore na krmi u tonama
t = promena trima u centimetrima
1 = razdaljina od centra flotacije od krme

.4 pokazati sledeće:

.1 uzimajući momente oko centra potiska za mali ugao nagiba θ,

momenat uspravljanja = Δ x GM sin θ - P x KM sin θ

gde je GM je početna metacentrična visina kada se plovi

.2 da je poluga stabiliteta ta za brod sa svojom metacentričnom visinom smanjena za (P x KM) / Δ

.3 koristeći formulu u delu 33.4.1 iznad i Km = KG + GM, da je taj momenat uspravljanja

= (Δ - P) x GM sin θ - P x KG sin θ

.4 da je poluga stabiliteta za brod potapanja (Δ - P) i sa metacentričnom visinom smanjeno za (P x KG) / (Δ - P) i objasniti da ostaje pozitivna ukoliko je Δ x GM veće od P x KM ili, ekvivalentno, (Δ - P) x GM je veće od P x KG

.5 objasniti sledeće

.1 stabilitet nasukanog broda/na suvom u jednom trenutku na centralnoj liniji je smanjena na isti način kao kada je brod u suvom doku

.2 kada se nasukanje dogodi izvan centralne tačke, koso pomeranje nagore prouzrokuje nagib kao i trim i smanjenje GM

.3 povećanje kosog pomeranja nagore kada plima opada povećava nagibni momenat i smanjuje stabilitet

MODUL 10

1. Faktori koji utiču na valjanje broda, i njegovo predviđanje

1. .1 opisati:

.1 efekat GM, povećanje gaza i/ili deplasmana/potapanja i razmeštaja mase na brodu što utiče na valjanje broda i trajanje valjanja

.2 šta je sinhronizacija, okolnosti u kojima će se to najverovatnije desiti i akcije koje treba preduzeti ako sinhronizacija se desi

.3 kako ljuljna kobilica, protivljuljni tankovi i peraja - stabilizatori smanjuju amplitudu valjanja

.2 objasniti sile koje deluju na brod kada se desi naginjanje tokom okreta i posebno sledeće:
- ubrzanje prema centru okreta
- podvodni centar bočnog otpora
- centripetalna sila, data u:
F = (Mv2) / r, gde je:
M = masa broda u tonama
v = brzina u metrima u sekundi
r = radijus skretanja u metrima
R = centripetalna sila u kilonjutnima, brod će se naginjati dok se dobijeni momenat ispravljanja ne izjednači sa spregom naginjanja, odnosno
M x g x GM sin θ = (Mv2/r) [KG-d/2] cos θ
gde je:
g = ubrzanje zbog gravitacije
θ = ugao nagiba

.3 dati relevantne podatke, izračunati ugao nagiba iz
tan θ = (v2 [ KG - (d / 2) ]) / (g x GM x r)

Procena osposobljenosti samo pismenim ispitom

Kao za module 1 do 9 uključujući dublje teorijsko razumevanje građenja brodova, sila i napona koji deluju na brod, statičke i dinamičkog stabiliteta koje se primenjuju na brodu i stabilitet na suvom doku i nasukanom brodu ili oštećenom brodu.

2. Opasnosti od plavljenja delova broda i predviđanje i njegovih posledica na stabilitet i trim

2..1 posedovati znanja o propisima koji se tiču potpodele putničkih brodova

.2 opisati kako šteta na delovima broda može da izazove da brod potone, kao rezultat sledećeg:
- nedovoljan rezervni potisak, koji dovodi do progresivnog plavljenja
- progresivno plavljenje usled prekomernog nagiba (list) ili trima
- prevrtanje broda zbog gubitka stabiliteta
- greška u konstrukciji

.3 objasniti izračunavanje stabiliteta za sledeće metode:
- dodata masa (trup nije oštećen ili probijen)
- gubitak potiska (trup oštećen ili probijen)

.4 razumeti sledeće:

.1 kada je deo broda probušen deplasman broda i njegovo težište su nepromenjeni

.2 da se kriva nagiba dobija, jednaka poprečnom razdvajanju G i novoj poziciji B za uspravni brod

.3 površina netaknute vodne ravni je smanjena površinom poplavljenog prostora na nivou poplavljene vodne linije pomnožene sa propustljivošću prostora

.4 ako je poplavljen prostor potpuno ispod vodne linije nema smanjenja u netaknutoj vodnoj ravni

MODUL 11

1. Uzrok i opasnosti od vibracija u mašini

1..1 objasniti:

.1 šta se podrazumeva pod sinhronim ili rezonantnim vibracijom.

.2 ozbiljnost sinhrone ili rezonantne vibracije.

.3 kako bi lokalne vibracije mogle da se prevaziđu.

.2 opisati lokalne vibracije.

.3 nabrojati prirodne izvore vibracija.

.4 izložiti sledeće:

.1 empirijske formule se koriste za probleme sa vibracijama.

.2 kada je brod izgrađen, malo se može učiniti da se promene prirodne frekvencije broda

Kao za modul 1

Pravilno opisuje / izračunava otpor i efekte propelera

MODUL 12

1. Otpornost na pogon broda

1..1 Objasniti:

.1 na šta se misli sledećim:

- otpor talasa

- otpor trenja

- oblik koji vuče (form drag) i otpor oblika

- vrtložni otpor

- otpor vazduha (i uporediti ga sa ukupnim otporom vode)

- dodatni otpor (i uporediti ga sa ukupnim otporom trupa)

.2 šta se podrazumeva pod graničnim slojem i opisati dve vrste toka tečnosti

.3 efekat sučeljavanja talasa sa pramca i krme

.4 razlozi za montažu loptastih pramaca.

.2 Opisati sledeće:

.1 odnos otpora trenja i:

- brzine broda

- mokre površine

- hrapavosti površine

- dužine plovila

2. tri vrste talasa nastaju kada se brod kreće kroz vodu.

.3 izložiti sledeće:

.1 ukupan otpor = preostali otpor + otpor trenja i nabrojati komponente preostalog otpora.

.2 otpor broda se procenjuje izvođenjem testova tanka na modelima sličnog oblika.

.3 pri umerenim brzinama, otpor trenja može biti do 75% ukupnog otpora.

.4 postoji nekoliko formula na raspolaganju da se utvrdi površina mokrog prostora broda.

.4 Znati Frudovu formulu za izračunavanje otpora trenja, formulu za procenu vlažne površine i vrednosti konstante za različite dužine, proceniti otpor trenja brodova različitih dužina i različite deplasmane pri različitim brzinama.

.5 Koristi Frudov zakon poređenja da bi se odredio preostali otpor sličnih brodova.

.6 Izložiti sledeće:

.1 ako je brzina u čvorovima:

- manja od 1, kaže se da je brod spor.

- viša od 1,5 kaže se da je brod brz.

.2 velike brzine, otpor talasa može biti 50 do 60% ukupnog otpora.

.3 brzina broda i dužina imaju veliki uticaj na efekat ometanja talasa.

.4 snaga vetra je proporcionalna pravcu vetra.

.5 u mirnom vazduhu otpor vazduha je proporcionalan kvadratu brzine broda.

.6 vetar koji duva u suprotnom smeru broda, otpor vazduha je proporcionalan kvadratu kombinovane brzine broda i brzine vetra.

.7 sa vetrom koji duva u krmu otpor vazduha će biti negativan ako brzina vetra premašuje brzinu broda.

.7 Izračunati jednostavne proporcionalne promene otpora vazduha sa vetrovima koji duvaju u pramac i krmu.

.8 S obzirom na vrednosti pomorskog koeficijenta, odrediti pogonsku snagu, korišćenjem jednačine:

snaga = deplasman 2/3 x brzina3
pomorski koeficijent

i objasniti to izvođenje.

.9 Navesti da u delovima opsega radne brzine broda:
- potrošnja goriva u jedinici vremena će biti direktno proporcionalna razvijenoj snazi
- da opseg brzine gde takvi uslovi postoje, treba da bude dostupan iz podataka kada se vrše probe broda i motora
- da je potrošnja goriva u takvom stanju u jedinici vremena proporcionalna deplasmanu 2/3 x brzina3
- gde je deplasman konstantan, približna dnevna potrošnja goriva je proporcionalna brzini3
odatle
dnevna potrošnja goriva 1 = brzina31
dnevna potrošnja goriva 2 brzina2

i ako je brzina broda izvan opsega gore navedenog, onda potrošnja goriva u jedinici vremena se normalno povećava, i to se mora dozvoliti u procenama.

.10 Koristiti informacije u delu 49.9 iznad da bi se procenile varijacije u dnevnoj potrošnji goriva pri različitim brzinama.

.11 Izložiti da približna potrošnja goriva pri plovidbi je proporcionalna brzini 2 x rastojanje ne kome se putuje:
potrošnja goriva pri plovidbi 1 =
potrošnja goriva pri plovidbi 2

brzina 1 x razdaljina plovidbe 1
brzina 2 razdaljina plovidbe 2

.12 Izložiti opšti iskaz:
potrošnja goriva pri plovidbi 1 =
potrošnja goriva pri plovidbi 2

deplasman 1 x brzina
deplasman 2 x brzina 2

x razdaljina 1
razdaljina 2

.13 Proceniti potencijalne potrošnje goriva i varijacije kada se kreće:
- različitim brzinama u ponovljenim putovanjima
- sličnim brzinama na različitim putovanjima
- različitim brzinama u toku putovanja

Kao za modul 1

Pravilno opisuje / izračunava otpor i efekte propelera

MODUL 13

1. Principi propelera i pogonskih sistema

1. .1 Ukratko objasniti kako se meri snaga

.1 pogonskih turbina.

.2 snaga dizel motora se meri kao:

- osovinska snaga

- naznačena snaga

i biti u stanju da reši jednostavne probleme vezane za osovinsku i naznačenu snagu.

.2 Objasniti šta se podrazumeva pod isporučenom snagom i efektivnom snagom.

.3 Definisati:
- efikasnost trupa
- efikasnost propelera
i biti u stanju da reši jednostavne probleme vezane za efikasnost trupa i efikasnost propelera.

4. Moći dovesti u vezu osovinsku i naznačenu snagu i efektivnu snagu jednu sa drugom.

.5 Opisati sledeće:

.1 kako se određuje snaga potiska.

.2 osnovni princip propelera.

.3 sledeće delove propelera:

- prednja strana

- zadnja strana

- prednja ivica

- zadnja ivica

- prečnik

- propeler sa zakretnim lopaticama

- propeler sa lopaticama pod uglom

.4 uobičajena rotacija propelera u brodu sa dva propelera.

5. osnovna geometrija prednje strane propelera.

.6 efekat kavitacije na:

- potisak i obrtni momenat

- lopatice propelera

.7 kako se stvara brazda za brodom

.8 postupci za probe brzine, snage, potrošnje goriva

.6 Uporediti brzinu propelera kroz brazdu za brodom sa brzinom broda.

.7 Izložiti sledeće:

.1 Rad propelera stvara smanjenje pritiska na zadnjem delu trupa i objasniti efekat ovoga na potisak propelera.

.2 Potisak se menja direktno sa površinskom površinom glavčine propelera.

.3 bez proklizavanja ne bi bilo potiska.

.8 Objasniti šta se podrazumeva pod sledećim:

.1 propeleri koji rotiraju suprotno od kretanja kazaljke na satu (left-handed) i u pravcu kretanja kazaljke na satu (right-handed).

.2 kavitacija.

.3 zujanje propelera.

.9 Definisati očigledno proklizavanje

Kao za modul 1.

Pravilno opisuje / izračunava principe propelera i pogonskih sistema.

MODUL 14

1. Principi rada kormila i njegovi efekti

1. .1 Izložiti sledeće:

.1 Jednačina za centrifugalnu silu i izvesti jednačinu da se pronađe ugao nagiba prilikom skretanja.

.2 centar pritiska pravougaonog kormila je otprilike:

- 0.35 svoje širine iza prednje ivice ako je iza ugradnje koja smanjuje korisnu zapreminu (deadwood).

- 0.31 od svoje širine iza prednje ivice ako je na otvorenom.

.2 Izračunati ugao nagiba prilikom skretanja, na osnovu svih potrebnih kormila.

.3 Skicirati jednostavne dijagrame koji ilustruju balansirana i nebalansirana kormila.

.4 Objasniti:

.1 okolnosti koje određuju veličinu i oblik kormila.

3. u načelu, kako je uspostavljen obrtni momenat na struk kormila.

.4 uticaj na obrtni momenat kada se brod kreće unazad.

.5 efekat male brzine broda na performanse kormila.

.6 namena posebnog kormila.

.5 Nabrojati varijable koje utiču na silu na kormilu.

.6 Opisati efekat različitih konfiguracija kormila na struk kormila.

Kao za modul 1.

Pravilno opisuje / izračunava principe rada kormila i njegove efekte.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Praćenje ukrcavanja, slaganje tereta, obezbeđivanje, staranje tokom putovanja i iskrcavanje tereta

Manipulacija teretom, slaganje tereta i obezbeđivanje

Poznavanje uticaja tereta uključujući i teške terete na sposobnost za plovidbu i stabilnost broda

Poznavanje bezbedne manipulacije teretom, slaganja tereta i obezbeđivanja tereta, uključujući opasne i štetne terete i njihov uticaj na bezbednost života i broda

Sposobnost da se uspostave i održavaju efikasne komunikacije tokom ukrcavanja i iskrcavanja

Pismeni ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje

Aktivnosti sa teretom obavljaju se u skladu sa planom tereta ili drugim dokumentima i uspostavljenim pravilima o bezbednosti / propisi, uputstva za rukovanje opremom i ograničenje za slaganje tereta na brodu

Manipulacija opasnim i štetnim teretom u skladu je sa međunarodnim propisima i priznatim standardima i pravilnicima o bezbednom postupanju

Komunikacije su jasne, razumljive i dosledno uspešne

MODUL 2

Kontrola, procena i izveštavanje o kvarovima i oštećenjima u prostorima za teret, grotlenim poklopcima i balastnim tankovima

Znanje i sposobnost da se objasni gde se traže oštećenja i kvarovi koji se najčešće prouzrokuju usled:

1. operacija ukrcavanja i iskrcavanja
2. korozije
3. loših vremenskih uslova

Sposobnost da se navede koji delovi broda će svaki put biti kontrolisani kako bi pokrili sve delove u datom vremenskom periodu

Identifikovati one elemente brodske konstrukcije koji su kritični za bezbednost broda

Navesti uzroke korozije u prostoru za teret i u balastnim tankovima i kako korozija može biti identifikovana i sprečena

Poznavanje procedura o tome kako će kontrole biti obavljene
Sposobnost da se objasni kako da se obezbedi pouzdana detekcija kvarova i oštećenja

Razumevanje svrhe "Unapređenog programa nadzora"

Pismeni ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje

Kontrole se sprovode prema propisanim procedurama. Kvarovi i oštećenja su otkriveni i pravilno prijavljeni

Kada se ne otkriju kvarovi ili oštećenja, dokazi sa testiranja i ispita jasno ukazuju na odgovarajuću osposobljenost za poštovanje procedura i sposobnost da se napravi razlika između normalnih i neispravnih ili oštećenih delova broda

MODUL 3

Obezbeđivanje usaglašenosti sa zahtevima za sprečavanje zagađenja

Održavanje sposobnosti broda za plovidbu

Sprečavanje zagađenja morske sredine i procedure za zaštitu od zagađenja

Znanje o merama predostrožnosti koje treba preduzeti kako bi se sprečilo zagađenje morske sredine

Procedure za zaštitu od zagađenja i sva povezana oprema

Stabilnost broda

Praktično znanje i primena tabela stabilnosti, trima i naprezanja, dijagrama i uređaja za izračunavanje naprezanja

Razumevanje osnovnih aktivnosti koje treba preduzeti u slučaju delimičnog gubitka netaknutog uzgona

Razumevanje osnova vodonepropusnog integriteta

Brodska konstrukcija

Opšte poznavanje osnovnih strukturnih delova broda i pravih naziva za različite delove

Pismeni ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje

Pismeni ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje

Procedure za praćenje operacija na brodu i obezbeđivanje usaglašenosti sa MARPOL zahtevima seu potpunosti poštuju

Uslovi za stabilnost su u skladu sa IMO kriterijumima za netaknutu stabilnost u svim uslovima ukrcaja

Aktivnosti za obezbeđivanje i održavanje vodonepropusnog integriteta broda su u skladu sa prihvaćenom praksom

MODUL 4

Planiranje i obezbeđivanje bezbednog ukrcavanja, slaganja tereta, obezbeđenja, staranja tokom putovanja i iskrcavanja tereta

Planiranje i obezbeđivanje bezbednog utovara, slaganja tereta, obezbeđenja, staranja tokom putovanja i istovara tereta
(nastavak)

Poznavanje i sposobnost primene odgovarajućih međunarodnih propisa, pravila i standarda za bezbednu manipulaciju, slaganje, obezbeđenje i transport tereta

Poznavanje uticaja na trim i stabilnost tereta i operacije sa teretom

Korišćenje dijagrama stabilnosti i trima i uređaja za izračunavanje naprezanja, uključujući ADB uređaje i poznavanje ukrcavanja tereta i ukrcavanja vode u balastne tankove kako bi naprezanje trupa broda bilo u prihvatljivim granicama

Slaganje i obezbeđenje tereta na brodovima, uključujući i sredstva za rukovanje teretom, opremu za vezivanje i pričvršćivanje tereta

Operacije utovara i istovara, s posebnim osvrtom na prevoz tereta identifikovanih u Kodeksu o sigurnom slaganju i učvršćivanju tereta

Opšte znanje o tankerima i operacijama na tankerima

Poznavanje operativnih i konstrukcijskih ograničenja brodova za rasuti teret

Sposobnost da se koriste svi raspoloživi podaci na brodu koji se odnose na ukrcavanje, staranje i iskrcaj rasutog tereta

Sposobnost da se uspostave procedure za bezbednu manipulaciju teretom u skladu sa odredbama odgovarajućih instrumenata, kao što su IMSBC Pravilnik, IMDG Pravilnik, MARPOL 73/78, Aneksi III i V

Pismeni ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje, uz korišćenje: tabela stabilnosti, trima i naprezanja, dijagrama i opreme za izračunavanje naprezanja

Učestalost i obim praćenja stanja tereta odgovara njegovoj prirodi i preovlađujućim uslovima

Neprihvatljive ili nepredviđene varijacije u pogledu stanja ili specifikacije tereta se odmah prepoznaju i odmah se preduzima korektivna mera napravljena da zaštiti bezbednost broda i onih na brodu

Operacije sa teretom su planirane i izvršene prema utvrđenim procedurama i propisanim zahtevima

Slaganje i obezbeđenje tereta garantuju da će uslovi stabilnosti i naprezanja ostati u bezbednim granicama u svakom trenutku tokom putovanja

Planiranje i obezbeđivanje bezbednog utovara, slaganja tereta, obezbeđenja, staranja tokom putovanja i istovara tereta
(nastavak)

Procena prijavljenih kvarova i oštećenja u prostorima za teret, grotlenim poklopcima i balastnim tankovima i preduzimanje odgovarajućih mera

Sposobnost da se objasne osnovni principi za uspostavljanje efikasnih komunikacija i unapređenje odnosa između broda i osoblja terminala

Poznavanje ograničenja u pogledu snage vitalnih konstrukcijskih delova standardnog broda za rasuti teret i sposobnost da se protumače dati podaci za momenat savijanja brodskog trupa i poprečne sile.

Sposobnost da se objasni kako da se izbegnu pogubne posledice korozije i neadekvatne manipulacije teretom po brodove za prevoz rasutog tereta

Pismeni ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje, uz korišćenje: tabela stabilnosti, trima i naprezanja, dijagrama i opreme za izračunavanje naprezanja

Procene su zasnovane na prihvaćenim principima, osnovanim argumentima i pravilno se sprovode. Donete odluke su prihvatljive, uzimajući u obzir bezbednost broda i preovlađujuće uslove

Prevoz opasnog tereta

Međunarodni propisi, standardi, pravilnici i preporuke o prevozu opasnog tereta, uključujući Međunarodni pravilnik o prevozu opasne robe morem (IMDG) i Međunarodni pomorski pravilnik o čvrstim rasutim teretima (IMSBC).

Prevoz opasnog i štetnog tereta, mere predostrožnosti tokom ukrcavanja i iskrcavanja i staranje tokom putovanja

1. Pismeni ispit i procena dokaza dobijenih iz teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje.

2. odobrena obuka za sticanje odgovarajuće potvrde o osposobljenosti

Planirana raspodela tereta na osnovu pouzdanih informacija, a u skladu sa utvrđenim smernicama i zakonskim zahtevima

Informacije o opasnostima i posebnim zahtevima se snimaju u formatu pogodnom za laku upotrebu u slučaju incidenta

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Razumevanje rada i funkcionisanja mašinskih uređaja na brodu i sistema brodskog pogona

1 Pomorski inženjerski izrazi:

.1 upotreba pravilnih inženjerskih izraza kada se opisuje i objašnjava funkcionisanje mašinskih uređaja i opreme

2 Razumevanje konstrukcije i funkcionisanja sledećeg:

.1 brodskog pogonskog postrojenja

.1 Dizel motori

.1 opisati dvotaktni ciklus dizel motora

.2 opisati četvorotaktni dizel motor

.3 opisati metode punjenja motora pod visokim pritiskom

.4 opisati sistem pogonskog goriva od rezervoara do ubrizgavanja

.5 opisati sistem za ulja za podmazivanje

.6 opisati sistem za hlađenje motora

.7 opisati potrebu za stavljanjem u pogon dizel motora srednje brzine

.8 opisati sistem kvačila i zupčanika

.9 opisati kako se dizel motor stavlja u stanje pripravnosti

.10 opisati način pokretanja i menjanja pravca dizel motora

.11 razumevanje da je broj pokretanja ograničen kapacitetom rezervoara vazduha za pokretanje

.12 opisati postavljanje, pokretanje i zaustavljanje malih dizel mašina

.3 Propeleri

1. opisati sistem potisne osovine, međuosovine i propelerske osovine

2. opisati kako se potisak propelera prenosi do trupa broda

3. opisati kako propelersku osovinu podupiru potisak i statvena cev

4. skicirati i opisati ležaj statvene cevi podmazan uljem

5. opisati kako je propeler povezan sa propelerskom osovinom

6. skicirati propeler označavajući:

- glavinu

- konus

- prednji deo

- zadnji deo

- ugao

- kosine

7. opisati sistem i funkcionisanje pokretnog propelera (CPP)

8. navesti mere opreza koje treba preduzeti za CPP pre:

- pokretanja glavnih motora

- upliva u more

- ulaska u luku ili zatvorene vode

9. izjaviti da bi trebalo uvežbati promenu kontrolnih pozicija i upotrebu kontrolne ručice pokretnog propelera u slučaju opasnosti i obrtaje motora.

2. POMOĆNI UREĐAJI

.1 Sistemi za destilaciju i slatku vodu

.1 objasniti funkcionisanje sistema obrnute osmoze

.2 objasniti tretiranje sveže vode za piće

.3 opisati domaći sistem za vodu

2. Pumpe i sistemi pumpi

1. klasifikovati pumpe kao pumpe sa pravolinijskim kretanjem, pumpe sa aksijalnim tokom vode ili centrifugalne pumpe

2. opisati rad rotor pumpe

3. opisati zupčastu pumpu i navesti tipičnu primenu

4. opisati vijčanu pumpu i navesti moguću upotrebu.

5. opisati pumpe sa aksijalnim tokom vode i navesti moguće primene

6. opisati centrifugalne pumpe i navesti moguće primene

7. opisati potrebu da se puni centrifugalna pumpa

8. opisati gubitke pritiska zbog trenja u sistemu pumpi i kako se izražavaju

9. opisati tipičan sistem kaljuže i balasta za plovila za prevoz suvog tereta

10. navesti da je isušivanje kaljuže u slučaju opasnosti iz prostorije za motore povezano sa glavnom cirkulacionom pumpom u prostoriji za motore

3. Kormilarski uređaji

1. opisati hidraulični kontrolni sistem.

2. objasniti kako se vrši promena sa daljinske na lokalnu kontrolu u prostoriji za motore

3. opisati hidraulične klipne kormilarske uređaje

4. opisati rotacijske krilne kormilarske uređaje

5. opisati kako je hidraulična pumpa opskrbljena varijabilnim pumpama za isporuku

6. opisati uslove za kontrolu kormilarskih uređaja u slučaju opasnosti

4. Generatori, alternatori i distribucija električne energije

1. opisati rad alternatora

2. opisati funkcionisanje indukcionih motora

3. opisati i nacrtati krug navigacionog svetla sa indikatorima i alarmima, pokazujući alternativno snabdevanje električnom energijom

4. opisati svojstva olovnih i alkalnih baterija

5. opisati održavanje baterija

6. opisati mere predostrožnosti kojih se treba pridržavati za mesta gde se drže baterije

7. opisati početne uslove za generator u slučaju opasnosti

8. Navesti službe koje treba snabdeti sa generatora u slučaju opasnosti

5. Klima i ventilacija

1. opisati uređaj za klimatizaciju vazduha

2. opisati sistem ventilacije skladišta i tankova

6. Uređaji za obradu otpadnih voda

1. opisati rad uređaja za obradu hemijskog otpada

2. opisati rad uređaja za obradu biološkog otpada

3. navesti propise koji se tiču ispuštanja otpada iz uređaja za obradu

7. Uređaji za spaljivanje otpada (inceratori)

1. opisati rad uređaja za spaljivanje otpada.

5. Separatori ulja i vode i uređaji za filtriranje ulja

1. objasniti konstrukciju i rad separatora ulja i vode

2. opisati konstrukciju i rad uređaja za filtriranje ulja

3. objasniti zašto separatori ulja i vode, čak i ako se dobro održavaju i ispravno koriste, mogu da ne funkcionišu dobro

4. opisati kako funkcioniše metar za merenje sadržaja ulja

.5. opisati sistem za praćenje i kontrolu ispuštanja ulja

6. Mašinski uređaji na palubi

1. navesti da projekat i performansa sidrenog vitla treba da budu odobreni od klasifikacijskog društva

2. opisati sidreno vitlo

3. opisati teretno vitlo

4. skicirati i opisati okretnu dizalicu na palubi, njen motor i kontrole

5. opisati podmazivanje mašinskih uređaja na palubi

6. opisati kalem kojim se žica jednako raspoređuje na bubanj vitla za vez

7. Hidraulični sistemi

1. navesti da se hidraulični sistem za mašinske uređaje na palubi sastoji od rezervoara ulja/nafte, pumpi, kontrolnih ventila, hidrauličnih motora i sistema cevi

2. navesti da je za vreme rada hlađenje hidrauličnog ulja neophodno zbog održavanja ispravnog viskoziteta ulja

3. navesti da ulje možda treba zagrejati pre nego da bude hladno

4. navesti da je čistoća ulja od suštinskog značaja za zadovoljavajući rad i da svi sistemi imaju filter

5. navesti da vazduh u sistemu dovodi do nepravilnog funkcionisanja.

a) pismeni ispit i procena dokaza koji se dobijaju na osnovu:

1. teorijske obuke

2. prikazanih dijagrama

3. izdvojenih stavki

b) usmeni ispit i procena dokaza koji se dobijaju na osnovu:

1. praktičnog iskustva stečenog obukom na brodu

Napomena: U ovom programu reč "opisati" znači opisati rečima ili šematskim prikazom

Pokazati dovoljno znanja da se ravnopravno razgovara sa upraviteljom mašine o stvarima koje se odnose na vođenje i održavanje elektrana i pomoćnih uređaja u skladu sa svim ograničenjima bezbednog rada u svakom trenutku

MODUL 2

Kao u Modulu 1

1. Pomorski inženjerski izrazi:

.1. Definisanje i objašnjavanje mase, sile, rada, snage, energije, pritisak, naprezanje, deformaciju i toplotu i navođenje jedinice za merenje svakog od navedenih pojmova

2. objašnjenje šta se podrazumeva pod efikasnošću mašine

3. objašnjenje indikatorskog dijagrama i informacije koje se sa njega dobijaju

4. definisanje naznačene snage, osovinske snage, snage propelera i potisak

5. objašnjenje dizel motora malih brzina

6. objašnjenje načina izbacivanja gasova kod dvotaktnog motora

7. objašnjenje uzroka požara izazvanog izduvnim gasovima i kako se ophoditi sa njima

2. Propeler

1. definisanje nagiba, klizanja i efikasnost propelera

2. izračunavanje procenta prividnog klizanja propelera na osnovu datih podataka

3. izračunavanje brzine broda na osnovu obrtaja motora u minuti, srednjeg nagiba i procenta klizanja

3. Kontrola sa zapovedničkog mosta

1. opisati kontrolni sistem zapovedničkog mosta za glavni motor

2. opisati kontrolu sa zapovedničkog mosta nagiba propelera koji se može kontrolisati

3. navesti indikatore i alarme koji su obezbeđeni na zapovedničkom kontrolnom mostu

4. opisati raspored i rad bočnih propelera

5. opisati kontrolu na zapovedničkom mostu i indikatore za bočne propelere

6. opisati kontrolore, aktuatore i ispravljače

4. Parne turbine

1. opisati turbine, sistem goriva i sistem generatora pare

2. objašnjenje rada impulsne

turbine

3. objašnjenje rada reakcijske turbine

4. objašnjenje instalacije parne turbine i njene uređaje

5. razlikovanje otvorenih i zatvorenih sistema

6. objašnjenje glavne karakteristike modernog vodocevnog generatora pare

7. opisati u najkraćim crtama postupak stvaranja pare

8. navesti glavne generatore pare i njihovu svrhu

9. opisati proceduru zagrevanja pre manevrisanja

5. POMOĆNI UREĐAJI

1. Pomoćni generatori pare

1. napraviti razliku između vodocevnog i dimnocevnog generatora pare

2. opisati pomoćne generatore pare

3. opisati generatore pare za zagrevanje vode

4. opisati razmenjivače toplote za izduvne gasove

5. opisati generatore para-para i objasniti gde i zašto se koriste

6. opisati sistem pogonskog goriva za generatore pare

7. opisati dejstvo rastvorenih soli u napojnoj vodi i postupak

8. opisati šta se podrazumeva pod kamencem

9. navesti da prenos vode može prouzrokovati ozbiljnu štetu na lopaticama turbine i parnim cilindrima

2. Kormilarski uređaji

1. opisati uslove za pomoćne kormilarske uređaje i kako ih ispunjavaju klipni i rotacijski krilni kormilarski uređaj

2. navesti uslove za testiranje kormilarskih uređaja i za vežbe na osnovu ICS Vodiča za procedure na zapovedničkom mostu

3. Rashlađivanje, klimatizacija i ventilacija

1. opisati uređaj za rashlađivanje na bazi kompresije pare

2. navesti poželjna svojstva sredstva za hlađenje

3. navedi osobine sredstava za hlađenje koja se obično koriste

4. opisati upotrebu sekundarnih sredstava za hlađenje za hlađenje prostorija

5. opisati koeficijent učinka uređaja za rashlađivanje

6. opisati sistem ventilacije brodskog skladišta

7. opisati sisteme kontrole rashladnih skladišta

4. Sistemi za destilaciju i slatku vodu

1. opisati sistem za destilaciju

2. opisati sistem i rad parcijalnog isparivača

5. Stabilizatori

1. opisati konstrukciju i funkcionisanje stabilizatora

2. opisati instalaciju i rad stabilizatora provodnika vode

6. Mašinski uređaji na palubi

1. opisati sidreno vitlo koje stavlja u pogon dva podizača sidrenog lanca i pritezne bubnjeve.

2. objasniti uređaje koji su potrebni između prvog motora i podizača sidrenog lanca

3. opisati sistem koji koristi dva vitla za vez za sidreno vitlo

4. objasniti da oba vitla mogu biti mehanički uparena da bi obezbedili ili poziciju pripravnosti u slučaju kada jedan prvi motor otkaže ili kada je potrebna energija na oba prva motora na sidrenom vitlu

5. opisati sistem vertikalnog sidrenog priteznog vitla sa mašinskim uređajima za pogon ispod palube

6. objasniti rad samozateznog vitla

7. kratko objasniti način rada parnog, električnog i hidrauličnog pogona za vitla za vez i pritezna vitla

6. Hidraulični sistemi

1. objasniti razliku između otvorenih i zatvorenih sistema

2. opisati kolo live line koje se napaja iz centralizovanog hidrauličnog pogonskog sistema

3. opisati radijalne i aksijalne klipne pumpe sa promenljivim hodom klipa

4. objasniti kako pumpe sa promenljivim hodom klipa mogu delovati kao kontrolori i snabdevači energije

5. napraviti nacrt i opisati jednostavni ventil sa kalemom sa zatvaračem i kontrolom pravca toka

6. objasniti rotacijski i rotacijski krilni aktuator

7. navesti da hidraulični sistemi mogu obezbediti kontrolu bez stepena prenosa za vitla, dizalice i druge uređaje za dizanje tereta

8. opisati hidrofor i njegovu namenu

7. Potrošnja goriva

1. definisati koeficijent Admiriliteta AC

2. definisati koeficijent potrošnje goriva FC

3. objasniti potrošnju goriva u zadatom vremenu

5. objasniti potrošnju goriva u toku puta

6. na osnovu podataka iz prethodnog izvršenja, izračunati:

.- dnevnu potrošnju pri plovidbenoj brzini

- gorivo potrebno za zadato putovanje

- brzinu za zadatu potrošnju

- smanjenu brzinu potrebnu da bi se putovanje završilo u granicama zadate potrošnje

7. objasniti da za rashod goriva stvarna brzina u svakoj fazi putovanja treba da bude što je moguće bliža prosečnoj brzini

8. objasniti kako stanje trupa broda utiču na koeficijent potrošnje goriva i potrošnju goriva

9. objasniti da držanje uglačanim i ispoliranim vodećih ivica i vrhova lopatica propelera, poboljšava efikasnost propelera i smanjuje potrošnju goriva

10. objasniti potrebu i prednost različitih oktanskih brojeva goriva

11. objasniti potrebu da se testiraju uzorci goriva

Kao za modul 1

Kao za modul 1

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Preduzimanje proaktivnih mera predostrožnosti u cilju sprečavanja zagađenja morske sredine

1. Znanje:

.1 gde se nalazi Ormar za slučaj izlivanja nafte

(Emergency Oil Spill locker). Znanje o opremi koja se tamo nalazi i za šta se koristi svaki deo opreme.

.2 šta se radi u vanrednoj situaciji usled izlivanja nafte na palubi ili u mašinskom odeljenju.

.3 o neophodnosti postojanja stalne opreznosti u cilju sprečavanja izlivanja nafte.

.4 da je zabranjeno bilo gde u svetu bacati plastiku sa palube u more. Zna da postoje posebne zaštićene oblasti (u trgovini za koju se brod koristi) gde se izvesni zagađivači mogu ili ne mogu istovariti preko palube.

Usmeni ispit i završetak odobrenog obrazovanja i obuke i procena osposobljenosti tokom odobrene obuke na brodu.

1.1 Sposobnost da se oficiru na brodu podnese jasan i koncizan izveštaj o izlivanju nafte.

1.2 Sposobnost da se primeni odgovarajuća oprema u cilju kontrole izlivanja nafte, s posebnim naglaskom na brzom reagovanju

1.3 Kontrola izlivanja nafte / zagađenja je postignuto korišćenjem odgovarajućih procedura, tehnika i opreme.

.4 Uspostavljene organizacione procedure u cilju zaštite morske sredine se stalno poštuju.

2. Kontrola poštovanja zahteva u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu

2. .1 temeljno znanje o sadržini Pravilnika o bezbednom obavljanju posla pomoraca (The Code of Safe Working Practices for Merchant Seamen).

.2 razumevanje da pravila o bezbednosti i zdravlju na radu pomoraca sadrže pravila koja treba da pomognu u radu svim pomorcima.

.3 razumevanje njihove važnosti

.4 razumevanje da postoji oficir na brodu zadužen za bezbednost i zdravlje na radu.

.5 znanje da je njegovi/njeni nadređeni imaju dužnost da obezbede da se posao na brodu obavlja po visokim standardima zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

.6 razumevanje važnosti stalnog pridržavanja bezbednog obavljanja posla.

.7 poznavanje uređaje za zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu koji su na raspolaganju za zaštitu od mogućih rizika na brodu, u koje spada - radno odelo, bezbednosna kaciga, zaštitne naočare, zaštitna obuća i sigurnosne veze.

.8 poznavanje mera predostrožnosti koje treba preduzeti pre ulaska u zatvorene prostore, uključujući - sistem dozvola za rad, dužnosti lica u rezervi i sertifikat o bezbednosti na radu.

2.1 Zahtevi Kodeksa o bezbednom obavljanju posla pomoraca se poštuju.

2.2 Razumevanje njegove sadržine i osnovnih zahteva u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu kojih se pomorci pridržavaju tokom redovnog obavljanja dužnosti.

2.3 Poštuju se zahtevi u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu i ispravno se koristi odgovarajuća oprema za bezbednost na radu.

3. Doprinos efikasnim međuljudskim odnosima na brodu

3. Razumevanje:

1. važnosti održavanja dobrih međuljudskih radnih odnosa na brodu

.2 uslova za zapošljavanje, radno vreme i vreme odmora

.3 pojedinačnih prava i obaveze u odnosu na pravila o ponašanju i procedure za podnošenje žalbe

.4 opasnosti zloupotrebe droge i alkohola u smislu njihovih efekata na zdravlje i bezbednost ostalih lica na brodu

.5 osnovne uslove i rokove ugovora o zapošljavanju

3. Očekivani standardi u radu i ponašanju se stalno poštuju

MODUL 2

1. Preduzimanje efikasne radnje u slučaju izlivanja nafte ili zagađenja druge vrste

1. Poznavanje alternativnog plana u slučaju izlivanja nafte na palubi

Kao za modul 1

1.1 Sposobnost da se oficiru na brodu podnese jasan i koncizan izveštaj o izlivanju nafte.

.2 Sposobnost da se primeni odgovarajuća oprema u cilju kontrole izlivanja nafte, s posebnim naglaskom na brzom reagovanju

.3 Kontrola izlivanja nafte / zagađenja je postignuto korišćenjem odgovarajućih procedura, tehnika i opreme.

2. Zaštita i očuvanje morske sredine

2. Poznavanje zona gde je dozvoljeno izbacivanje smeća i drugog otpada u more.

2. Važeća pravila o zagađenju se poštuju.

3. Pravila o bezbednosti i zdravlju na radu pomoraca

3. .1 poseduje praktično znanje o pravilima o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilniku o bezbednom obavljanju posla pomoraca (The Code of Safe Working Practices for Merchant Seamen) i razumevanje važnosti ovi zahteva.

.2 sposobnost da se spremno i uspešno sarađuje sa oficirom na brodu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu.

.3 znanje da zapovednik i oficiri imaju dužnost da osiguraju da se posao na brodu obavlja po visokim standardima bezbednosti i zdravlja na radu.

3. Zahtevi Kodeksa o bezbednom obavljanju posla pomoraca se poštuju i pokazuje se razumevanje njegove sadržine. Pokazuje se puno razumevanje svih zahteva u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu kojih se pomorci pridržavaju tokom redovnog obavljanja dužnosti.

4. Upravljanje posadom na brodu

Napomena: pored znanja koje o upravljanju posadom na brodu i ljudskim resursima na zapovedničkom mostu kandidat stiče tokom predavanja u okviru modula 2,4 i 6, kandidat je dužan da završi posebne obuke za sticanje potvrda o osposobljenosti - Upravljanje ljudskim resursima na zapovedničkom mostu; i Primena veština rukovođenja, upravljanja posadom, kao i unapređenje timskog rada na brodu (radni ili upravljački nivo u zavisnosti od zvanja)

4. .1 poznavanje principa kontrole rada članova posade i održavanje dobrih odnosa.

.2 sposobnost da se vodi, motiviše i usavršava posada.

.3 sposobnost da se zapoveda posadom.

.4 poznavanje uslove za zapošljavanje, disciplinske postupke i postupke za podnošenje žalbe u kojima se vrši saslušanja.

.5 razumevanje opštih odnosa u industriji.

Procena dokaza dobijenih na osnovu odobrene prakse tokom službe na brodu i odobrene obuke za sticanje potvrda o osposobljenosti:

1. Upravljanje ljudskim resursima na zapovedničkom mostu;

2. Primena veština rukovođenja, upravljanja posadom, kao i unapređenje timskog rada na brodu

4. Primenjuje različite činioce koji utiču na upravljanje posadom na brodu, održava dobre odnose na palubi.

5. Organizovanje posade

5. Znanje kako da se organizuje posada i raspodele obaveze i zadaci.

5. Organizovanje zadataka i dužnosti posade.

6. Obuka posade na brodu

6. Razumevanje značaja upoznavanja i obuke na moru koju treba sprovesti.

6. Spremnost da se sprovede kvalitetna praktična obuka članova posade tokom uobičajenog posla na brodu.

MODUL 3

1. Međunarodne pomorske organizacije

1. Razumevanje domena i ciljeva propisa koje usvajaju organizacija kao što su IMO, ILO, klasifikaciona društva članice IACS-a, kao i vlade država.

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit, kao i procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse tokom službe na brodu

2. odobrene prakse tokom obuke na brodu

1. Međunarodni i nacionalni propisi se primenjuju na odgovarajući način

2. Zaštita i očuvanje morske sredine

2. .1 Poznavanje aktivnosti i dužnosti u slučaju zagađenja.

.2 Celovito znanje o opremi koja se nalazi u Ormaru za slučaj izlivanja nafte (Emergency Oil Spill locker) kao i o upotrebi svakog dela opreme.

2.1 Brza procena štete nastale usled izlivanja nafte ili drugog zagađenja.

.2 Primena brodskog plana u slučaju opasnosti koji je propisan odredbama međunarodnih konvencija o zagađenju kako bi se sačuvala životna sredina mora.

3. Pravila o bezbednosti i zdravlju na radu pomoraca

.3 Znanje o merama koje treba preduzeti u slučaju potrebe da se bez odlaganja organizuje tim za slučaj opasnosti koji će preduzeti odgovarajuće mere u odnosu na izlivenu naftu/rizik od zagađenja.

.4 posedovanje praktičnog znanja o sadržini MARPOL Konvencije.

Znanje o sadržini propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

3.1 Pravila o bezbednosti i zdravlju na radu pomoraca i Kodeks o bezbednom obavljanju posla pomoraca se poštuju.

.2 različite mere predostrožnosti u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu koje se zahtevaju od pomoraca tokom uobičajenog obavljanja dužnosti se ispravno poštuju i primenjuju.

MODUL 4

1. Upravljanje posadom

1. Na nivou upravljanja, sposobnost da se:

.1 organizuju i nadgledaju programi obuke;

.2 vode, motivišu i usavršavaju mlađi članovi posade;

.3 da se zapoveda posadom

.4 dodeljuju dužnosti i zadaci;

.5 organizuju zadaci u odnosu na bezbednost i vanredne situacije na brodu;

.6 upravljanje sastancima;

Sprovođenje:

.1 evaluacije rada posade;

.2 disciplinskih postupaka;

.3 saslušanja u slučaju žalbi;

Poznavanje:

.1 zahteva u odnosu na najmanji dozvoljeni broj članova posade na brodu

.2 ugovora o zapošljavanju između kompanije ili agencije za posredovanje u zapošljavanju i članova posade;

.3 prava i obaveze članova posade;

.4 principa opštih odnosa u industriji;

.5 zahteva ILO i ITF i njihovog uticaja na članove posade broda

Kao za modul 3

1.1 Upravljanje brodskom posadom iz mašinskog odeljenja ili sa palube, na profesionalan i odgovarajući način.

.2 efikasno organizovanje:

a) uobičajenih dužnosti posade / radne liste

b) održavanja palube

v) planiranja opšte bezbednosti i za slučaj nesreće, i

g) komunikacije između pojedinaca i službi.

.3 članovi posade su dobili konkretna zaduženja i informisani su o očekivanim standardima u poslu i ponašanju

2. Odgovornosti zapovednika ili upravitelja mašine za obuke na brodu članova posade na palubi ili mašini, kako je primenljivo

1. Znanje:

.1 metoda obuke;

.2 planiranja obuke;

.3 da obuku i procenu osposobljenosti na brodu moraju da vrše, kontrolišu i procenjuju odgovarajuće obučena lica.

.4 razumevanje STCW Konvencija.

2. Sposobnost za preuzimanje odgovornosti za obuku na brodu je na odgovarajućem nivou.

3. Poznavanje i primena liderskih, upravljačkih i timskih veština

Doprinos bezbednosti članova posade i broda

3. Praktično znanje o upravljanju i obuci posade na brodu. Znanje o srodnim međunarodnim pomorskim konvencijama i preporukama, kao i nacionalnog zakonodavstva. Sposobnost da se upravlja poslom i obimom posla, uključujući:

.1 planiranje i koordinaciju

.2 dodelu pojedinačnih poslova osoblju

.3 ograničenja po pitanju vremena i resursa

.4 određivanje prioriteta

Znanje i sposobnost da se primeni efikasno upravljanje resursima:

.1 raspodela, dodeljivanje i određivanje prioriteta za resurse

.2 efikasna komunikacija na brodu i na obali

.3 odluke odražavaju uvažavanje timskog rada

.4 samopouzdanje i liderstvo, uključujući i motivaciju

.5 sticanje i zadržavanje svesti o stvarnom stanju

Znanje i sposobnost da se primene tehnike donošenja odluka:

.1 procena stvarnog stanja i rizika

.2 prepoznavanje i razmatranje nastalih mogućnosti

.3 izbor pravca delovanja

.4 ocenjivanje delotvornosti krajnjeg rezultata

Poznavanje tehnika za lično preživljavanje.
Poznavanje tehnika za sprečavanje izbijanja požara i tehnika protivpožarne zaštite.
Poznavanje osnovne prve pomoći.
Poznavanje lične bezbednosti i društvene odgovornosti.

Procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene obuke

2. odobrene prakse tokom službe na brodu

.3 praktične demonstracije

Procena dokaza dobijenih na osnovu završene odobrene obuke kako je navedeno u Odeljku A-VI/1, stav 2.

3. Posadi su dodeljene dužnosti i informisana je o očekivanim standardima u poslu i ponašanju na način koji odgovara svakom konkretnom pojedincu

Ciljevi obuke i aktivnosti se zasnivaju na oceni trenutne osposobljenosti i moći i radnih zahteva.

Obavljanje poslova se demonstrira kako bi bilo u skladu sa primenljivim pravilima.

Poslovi se planiraju i resursi se koriste po potrebi tačno prema prioritetu radi obavljanja neophodnih zadataka. Komunikacija se jasno i nedvosmisleno sprovodi i demonstrira se efikasno ponašanje lidera. Neophodan član(ovi) tima ima tačno razumevanje trenutne i predviđene situacije broda i radnog statusa i spoljnog ambijenta. Odluke su najefikasnije u konkretnoj situaciji.

4. Održavanje bezbedne palubne / mašinske straže

4. Upravljanje ljudskim resursima na zapovedničkom mostu

Znanje o principima za upravljanje ljudskim resursima na zapovedničkom mostu, koje obuhvata:

.1 raspodelu, dodeljivanje i određivanje prioriteta za resurse

.2 efikasnu komunikaciju

.3 pouzdanost i liderstvo

.4 sticanje i zadržavanje svesti o stvarnom stanju

.5 razmatranja o iskustvima tima

Procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene obuke

2. odobrene prakse tokom službe na brodu

.3 odobrene obuke na simulatoru

4. Resursi se raspodeljuju i dodeljuju tačno prema prioritetu radi obavljanja neophodnih zadataka.

Komunikacija se jasno i nedvosmisleno sprovodi.

Sporne odluke i/ili aktivnosti dovode do odgovarajućeg izazova i odgovora.

Prepoznaje se efektivno lidersko ponašanje.

Član(ovi) tima ima tačno razumevanje trenutne i predviđene situacije broda, situacije u vezi sa navigacionom rutom i spoljnog ambijenta.

MODUL 5

1. Dokumentacija za teret

1. Znanje o:

.1 dokumentaciji za teret koji se ukrcava/iskrcava

.2 teretnici

.3 tovarnom listu

.4 manifestima

.5 čarter partijama (Time, Voyage, Bareboat, Slot i drugi čarter ugovori)

.6 relevantnim međunarodnim propisima i pravilnicima, npr. IMDG Pravilnik, IBC Pravilnik i IMSBC Pravilnik.

Kao za Modul 3

1.1 namena sve važeće dokumentacije za teret

.2 pravna primena svih važećih kodeksa koji se odnose na bezbedan transport tereta morem

2. Međunarodne pomorske organizacije

2. Znanje o organizacijama koje se bave pomorskim brodarstvom - uključujući IMO (i njihove publikacije), BIMCO, ICS, ITF i BalticExchange.

2. razumevanje kako različite organizacije koje se bave pomorskim brodarstvom, utiču na bezbednost plovidbe, pravilan transport tereta i zaštitu tereta.

3. Preuzimanje komande u hitnim slučajevima ili u slučaju nestanka (smrti) zapovednika

3. Znanje o proceduri koja se primenjuje kada se preuzima komanda nakon smrti zapovednika ili kada je zapovednik privremeno onesposobljen.

3. Sposobnost zapovedanja u pogledu održavanja bezbednosti broda i dobro upravljanje svim članovima posade broda.

MODUL 6

1. IMO Konvencije i propisi u pogledu sprečavanja zagađenja naftom i bezbednosna oprema.

1. Opšte poznavanje zahteva SOLAS i MARPOL konvencija i drugih propisa kojima se uređuje traganje i spasavanja, aparati za gašenje požara, sprečavanje zagađenja naftom. Poznavanje zahteva Međunarodne konvencije o teretnim linijama usvojene 1966. godine, međunarodnih propisa o zaštiti zdravlja i drugih međunarodnih sporazuma i nacionalnog zakonodavstva kojima se uređuje bezbednost broda, putnika, posade i tereta.

Kao za modul 3

1. Utvrđivanje potrebne opreme za bezbednost i opreme na brodu za sprečavanje zagađenja naftom.

2. Zaštita i očuvanje morske sredine

2. .1 poznavanje dužnosti prvog oficira ili drugog oficira mašine (ako je primenljivo) i odgovornosti broda u slučaju zagađenja na moru, i sposobnost da se osigura da je posada u potpunosti obučena za postupanje u slučajevima izlivanja nafte i da je Ormar za slučaj izlivanja nafte, u potpunosti opremljen u skladu sa zahtevima.

.2 sposobnost da se organizuje brza i efikasna reakcija u slučaju izlivanja nafte ili u drugim slučajevima opasnosti od zagađenja sa broda i poznavanje važnosti sprovođenja redovnih vežbi.

2. Aktivnosti koje su potrebne da se preduzmu nakon izlivanja nafte ili kada se hemikalije ili kanalizacioni otpad nepažnjom izbaci u more, kako bi se na najbolji način sačuvala morska sredina.

3. Potpuno poznavanje bezbednosti u radu pomoraca

3. Poznavanje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu pomoraca.

3. Dužnosti prvog oficira ili drugog oficira mašine (ako je primenljivo) obezbeđuju da su svi članovi posade odgovarajuće informisani/obučeni i da sprovode zahteve propisa o bezbednosti i zdravlju na radu pomoraca.

4. Primena liderskih i upravljačkih sposobnosti na strateškom i upravljačkom nivou.

4. Znanje i sposobnost da se upravlja posadom, komercijalnim poslovanjem i brodskim poslovima na strateškom nivou.

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena dokaza iz teorijske nastave i odgovarajućeg praktičnog znanja.

4. Prikazane su upravljačke aktivnosti na strateškom nivou.

MODUL 7

1. Znanje STCW Konvencije, usvojene 1978. godine, sa naknadnim izmenama i dopunama

1..1 Znanje STCW Konvencije

.2 Razumevanje obaveza vlada, brodovlasnika, brodara i institucija koje vrše obuke pomoraca - i puno razumevanje uloge neophodne od strane kapetana, pomoraca, i oficira koji sprovode obuke.

.3 poznavanje načina na koji kodeks utiče na zahteve obuke na brodu.

Kao za modul 3

1. Mogućnost da se iz STCW Konvencije napravi izvod zahteva kojima se uređuje obuka na brodu i da se isti primene na brodu.

MODUL 8

1. Preuzeti komandu na plovilu na neograničenom broju putovanja.

1..1 razumevanje aktivnosti koje treba preduzeti u preuzimanju kontrole.

.2 poznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, kao i drugih dokumenata koji moraju da se nalaze na brodu; njihova upotreba, pravni značaj i rokovi važenja

.3 poznavanje zahteva za predaju komandovanja

Kao za modul 3

1. Sposobnost da se preuzme komanda sa pravnim implikacijama istih.

2. Saradnja sa pilotom.

2. Razumevanje odnosa između zapovednika i pilota

2. Sposobnost da se komunicira i uspostavi radni odnos sa pilotom.

3. Poznavanje propisa u odnosu na vođenje brodskog dnevnika i odgovarajućih delova Zakona o pomorskoj plovidbi

3. Znanje o:

.1 brodskom dnevniku i propisa kojima se uređuje vođenje brodskog dnevnika

.2 prekršajima koji se odnose na različite oblike nedozvoljenog ponašanja, ugrožavanja broda i lica na brodu.

.3 poznavanje odredaba Dela IV Zakona o pomorskoj plovidbi kojima se uređuju prava članova posade (ugovor o radu, radno vreme, repatrijacija i itd.)

3. Sposobnost da se:
.1 ispravno popune sve stavke u brodskom dnevniku, uključujući stavke u vezi sa prekršajima.
.2 ispravno primenjuju procedure prijave/ odjave

4. Upravljanje posadom broda

4. Znanje o:

.1 građanskoj odgovornosti za određene prekršaje

.2 nadležnostima i radu Međunarodne organizacije rada (ILO) i Međunarodne federacije za transport (ITF), kao i ITF - Blue Cards.

.3 vođenje sastanaka u ulozi predsedavajućeg

.4 koordinisanje Operativnim planom, kao i evaluacija tog plana

4.1 Sposobnost da se ispune svi zahtevi politike zapošljavanja u kompaniji, uključujući i žalbene/ disciplinske postupke.
.2 Sposobnost da se upravlja posadom broda na profesionalan i kompetentan način.
.3 Sposobnost da se organizuje sastanke na brodu.
.4 Sprovođenje operativnih planova, uključujući i njihovu evaluaciju.

Carinski postupak

5. Poznavanje:

.1 carinskog postupka prilikom uplovljenja i isplovljenja broda

.2 uloge brodskih agenata.

5..1 poštuje se carinski postupak za uplovljenje i isplovljenje broda;
.2 obavljanje poslova između zapovednika i brodskog agenta.

6. Poznavanje propisanih zahteva u odnosu na sposobnost broda za plovidbu

6. Razumevanje:

.1 definicije pojma "sposobnost broda za plovidbu" i pojma "brod koji nije u skladu sa propisanim standardima"

.2 mogućih posledica vršenja inspekcijske kontrole u luci i odgovornost zapovednika

6. rešavanje mogućih posledica vršenja inspekcijske kontrole u luci

7. Bezbednost broda i pomoć drugim brodovima u nevolji.

7. .1 razumevanje dužnosti i obaveze zapovednika u pogledu bezbednosti broda, posade i putnika

.2 pomoć brodovima u nevolji

.3 nasukanje, sudar, žrtve, tegljenje, spašavanje, standardni obrazac Lloyds ugovora o spasavanju (LOF), uloge SCR, značenje SCOPIC.

7.1 Bezbednost posade i putnika na brodu se sve vreme održava.
.2 Razumevanje pravnih i praktičnih posledica nasukanja, sudara, tegljenja i spasavanja.

8. Zakon o pomorskoj plovidbi

8..1 Znanje o:

.1 propisima kojima se uređuje pomorska plovidba i izbegavanje sudara na moru;

.2 propisima kojima se uređuje spasavanje na moru i zahtevi za izveštavanje o opasnostima za plovidbu;

.3 upotrebi informacija o pomorskoj bezbednosti;

.4 ovlašćenjima inspektora bezbednosti plovidbe

2. Razume pojmove:

.1 teritorijalno more;

.2 unutrašnje vode;

.3 pravo na neškodljiv prolaz

.4 međunarodni moreuzi;

.5 isključive ekonomske zone;

.6 kontinentalni šelf;

.7 otvoreno more

koje se koriste u Konvenciji UN o pravu mora

8. Rešavanje problema u vezi sa opasnostima za navigaciju, pravnim posledicama u slučaju sudara i žrtava na moru.

9. Međunarodne pomorske organizacije

9. Znanje o:

.1 međunarodnim organizacijama koje se bave pomorskim brodarstvom - uključujući IMO (i njihove

publikacije), BIMCO, Međunarodna unija spašavanja - ICS, ITF i Baltic Exchange.

.2 međunarodnim konvencijama o bezbednosti i nacionalnom zakonodavstvu;

.3 primeni međunarodnih konvencija;

.4 klasifikacionim društvima i njihovom značaju;

.5 ISM Pravilniku;

.6 ISPS Pravilniku.

9..1 Uloga raznih međunarodnih organizacija koje se bave bezbednošću pomorske plovidbe.
.2 Međunarodne konvencije iz oblasti pomorstva i njihova primena na države zastave.
.3 Primena međunarodnih pomorskih konvencija na brod.

10. Praćenje i kontrola usklađenosti sa propisima kako bi se obezbedila zaštita morske sredine

10. Znanje o:

.1 dužnostima zapovednika i odgovornosti broda u vezi sa zagađenjem mora

.2 beleškama koje treba da se vode na brodu, i radnjama koje treba preduzeti u slučaju nesreće i/ili izlivanja nafte/opasnost od zagađenja.

10..1 Sprečeno izlivanja ili izbacivanje u more nafte, hemikalija, kanalizacionog otpada i otpadnih materija, na međunarodnom nivou.
.2 Posada je svesna svoje odgovornosti u vezi sa sprečavanjem zagađenja morske sredine.

11. Sistem za upravljanje brodskim saobraćajem

11. Poznavanje usluga sistema za upravljanje brodskim saobraćajem.

Obavezni i dobrovoljni sistemi izveštavanja sa broda.

11. Sposobnost da se prati i izveštava prema proceduri izveštavanja o brodskom saobraćaju

12. Komercijalno poslovanje u pomorstvu

12. Razumevanje:

.1 brodarske prakse i dokumenata;

.2 opštih principa obligacionog prava;

.3 čarter partije (Time, Voyage, Bareboat, Slot i drugi čarter ugovori)

.4 teretnica uključujući i tovarne listove;

.5 klauzula u ugovoru o prevozu rove;

.6 uslova, ležarine, prekostojnica i ušteđenog vremena ukrcaja/iskrcaja (despatch);

.7 odgovornosti i obaveza brodovlasnika iz ugovora o prevozu robe;

.8 zapovednika kao agenta brodovlasnika/ čarterera;

.9 protesta

.10 pregleda tereta.

12. Obavljanje brodskih komercijalnih poslova u vezi sa teretom na upravljačkom nivou, na profesionalan i kompetentan način u interesu brodovlasnika /čarterera.

13. Pomorsko osiguranje, procedure i odgovarajući pregledi.

.13.1 poznavanje izričitih i prećutnih uslova, kao i zakonskih uslova u ugovoru o pomorskom osiguranju

.2 znanje o:

.2.1. zajedničkim i partikularnim havarijama

.2.2. obračunu zajedničke havarije

.2.3. postupcima u luci skloništa

.2.4. poslovima i značaju P&I
klubova

.2.5. poslovima kasko osiguravača.

Kao za modul 3

13. Zaštita interesa brodovlasnika/ čarterera na profesionalan način

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Brodski metereološki instrumenti

2 Vremenska prognoza

1. Razumevanje:

1. osnovnih principa živinog barometra.

2. osnovnih principa suvog barometra.

3. funkciju vlagomera.

4. osnovnih principa senzora za vetar.

2. Sposobnost da se:

1. dokaže znanje uobičajnog čitanja brzine vetra.

2. čita atmosferski pritisak sa suvog barometra.

3. čita temperatura sa termometra (mokri i suvi termometar)

3. Definisanje vetra.

4. Opisivanje:

1. Boforove skale jačine vetra.

2. metode procene jačine vetra prema izgledu morske površine.

3. metode procene pravca vetra prema izgledu morske površine i sposobnost za korišćenje Boforove skale za procenu jačine vetra i njegovog pravca prema izgledu mora.

4. definisanje padavina, kiše, slabe kiše, grada, snega i susnežice.

5. definisanje magle, izmaglice i pare, kao i konstatovanje da je vidljivost smanjena zbog prisustva čestica u atmosferi, blizu površine zemlje.

6. opisivanje metode za procenu vidljivosti na moru danju i noću, i obuhvaćene poteškoće.

7. imenovanje i opisivanje deset osnovnih vrsta oblaka.

5. Opisivanje:

1. uz pomoć dijagrama, vremenske prilike tokom prolaska hladnog fronta u južnoj i severnoj hemisferi.

2. porodice depresija.

6. Poznavanje:

1. struja i sezonskih vremenskih obrazaca na obalama Sredozemnog mora, Jadranskog mora i Crnog mora

2. formiranja i pojave velikih talasa na Sredozemnom moru, Jadranskom moru i Crnom moru

3. lokalnih vetrova i njihovih uzroka.

7. Opisivanje:

1. izvora informacija o vremenu koji su dostupni lokalnom brodarstvu.

2. odgovarajućih lokalnih biltena o vremenu i njihov sadržaj.

3. usluga koje se pružaju za upozorenja o lokalnim olujama

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni ispit i procena dokaza dobijenih tokom sprovođenja teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje.

1. Brodski meteorološki instrumenti se ispravno koriste i čitaju.

2.1 Trenutni vremenski uslovi se pravilno razumevaju.

2.2 Aktuelna i najnovija vremenska prognoza se dobija odgovarajućim sredstvima.

MODUL 2

1 Vremenska prognoza i usmeravanje

1. Iscrtavanje srednjeg površinskog pritiska i distribucije vetra preko površine zemlje u januaru i julu i objašnjava, uz pomoć skice, cirkulaciju ćelija koje bi postojale na rotirajućoj zemlji, koja nije nagnuta ka svojoj orbiti rotacije oko Sunca, a sa homogenom površinom.

2. Opisivanje:

1. karakteristika i lokacija mrtve sezone (doldrum), intertropske zone konvergencije, pasatnih vetrova, okeanske oblasti suptropskog visokog pritiska, zapadne vetrove i polarne istočne vetrove.

2. monsuna i navođenje oblasti u kojima se pojavljuju pravi monsuni.

3. Navođenje:

1. oblasti pojave anabatskih i katabatskih vetrova.

2. primera lokalnih vetrova.

4. Opisivanje:

1. organizacije, funkcionisanja i ciljeva Svetske meteorološke organizacije.

2. izvora informacija o vremenu koji su dostupni pomorskom brodarstvu.

3. protoka informacija između trgovačkih brodova i meteoroloških službi.

4. usluga koje meteorološke službe pružaju pomorskom brodarstvu, uključujući vrste usluga koje pružaju faks mašine.

5. odgovarajućih biltena o vremenu i sadržaj svakog od njegovih delova

6. usluga koje se pružaju za upozorenja o olujama.

5. Nabrajanje područja i sezone u kojima:

1. na moru najčešće duvaju jaki vetrovi.

2. se može očekivati veliki opseg morske magle.

6. Navođenje:

1. tipičnih vremenskih znakova približavanja tropske oluje.

2. oblasti i vremena gde se tropske oluje često pojavljuju

7. Ukratko opisivanje:

1. obrasca tropske rotirajuće oluje

2. ponašanja tropskih rotirajućih oluja u pojedinim oblastima i pojedine uslove pritiska.

3. praktičnih manevarskih pravila za izbegavanje centra tropske rotirajuće oluje.

4. uz pomoć brojeva najverovatnijeg puta tropske oluje u različitim oblastima okeana

8. Sposobnost da se:

1. koristi Ključ za šifriranje brodskih meteoroloških izveštaja da se kodira i dekodira potpuni brodski izveštaj i skraćeni izveštaj sa obalne stanice.

2. tumači radar sa broda i obalske stanice

Kao za modul 1.

MODUL 3

1. Atmosferski pritisak

Atmosfera

1. Razumevanje da:

1. je pritisak jednak sili po jedinici površine

2. atmosfera vrši pritisak na bilo koju površinu smeštenu unutar nje, i da deluje u svim pravcima.

3. je atmosferski pritisak po aru površine jednak težini vazdušnog stuba koji se širi od te površine ka spoljnim rubovima atmosfere.

4. površinski pritisak raste ako se vazduh dodaje stubu iznad površine, i obrnuto.

2. Znanje:

1. da atmosferski pritisak opada sa nadmorskom visinom.

2. da je osnovna jedinica za pritisak N/m2 i da je 1milibar = 103 bara = 105N/m2.

3. da atmosferski pritisak na nivou mora normalno varira oko 940 milibara i 1 050 milibara, a da je prosečan pritisak na nivou mora 1 013.2 mbar.

3. Definisanje:

1. troposfere, tropopauze, stratosfere, stratopauze, mezosfere, mesopauze i termosfere

2. vodene pare, isparavanja, kondenzacije, latentne toplote isparavanja i zasićenog vazduha.

3. tačke rose, apsolutne vlažnosti vazduha, relativne vlažnosti i pritiska pare.

4. Opisivanje:

1. sastava zemljine atmosfere, navodeći suv vazduh i njegove sastojke, vodenu paru i aerosole.

2. glavnih karakteristika troposfere.

3. prirode sunčevog zračenja (rasejanje, refleksija i apsorpcija)

4. svojstva vodene pare u atmosferi.

5. procesa mešanja, hlađenja i isparavanja vodene pare, pomoću kojih uzorak vazduha može biti doveden do zasićenja.

5. Razumevanje:

1. značaja Sunca kao glavnog izvora energije za atmosferske procese.

2. efekta na izolaciju varijacije u širini.

3. efekta na izolaciju varijacije u deklinaciji sunca.

4. efekta na izolaciju varijacije u dužini dnevne svetlosti.

Kao za modul 1.

1. Jasno teorijsko naučno razumevanje kao osnova za ostale meteorološke elemente.

2. Uticaj koji atmosfera i njen sastav i fizičke osobine imaju na vremenske prilike i sastav klime i fizičke osobine i njihov uticaj na vreme je pravilno shvaćen

3. Vetrovi

4 Oblaci i drugi oblici padavina.

5. Vidljivost

6. Depresije i njihov uticaj na vreme

7. Navođenje:

1. Bajs-Balotovog zakona

2. faktora, osim brzine vetra, koji utiču na izgled površine mora.

8. Objašnjavanje:

1. sile gradijenta pritiska

2. Koriolisovu silu

3. cirkulacije površinskog vetra oko centara visokog i niskog pritiska.

9. Sposobnost da se:

1. pravci površinskog vetra stave na mapu koja prikazuje distribuciju pritiska i naznače relativne brzine vetra na različitim mestima u polju pritiska.

2. napravi razlika između prividnog i pravog vetra.

3. odredi brzina pravog vetra koristeći vektorski dijagram, imajući u vidu prividan vetar i kurs i brzinu broda.

10. Objašnjavanje da oblaci nastaju kada se vazduh koji sadrži vodenu paru podiže, adijabatski hladi i postaje zasićen.

11. Navođenje:

1. potrebe za i definiciju jezgra kondenzacije.

2. da se oblak može sastojati od ledenih kristala, izuzetno hladnih kapljica vode, ili bilo koje kombinacije ovih.

3. verovatne osnovne visine deset glavnih vrsta oblaka.

12 Objašnjavanje:

1. formiranja radijacijske magle, navodeći oblasti, godišnja doba i razloge za njeno širenje i uticaj zagađenja na njeno formiranje.

2. formiranja advekcijske magle, navodeći oblasti, godišnja doba i razloge za širenje.

3. uslova koji su doveli do formiranja morskog dima, i tipične oblasti u kojima se može sresti morski dim.

13. Mogućnost da se primeni koncept procesa koji vode do izuzetnog zasićenja na klasifikaciju magle kao magle mešanja, magle hlađenja ili magle isparavanja.

14. Definisanje vazdušne mase, izvorišne oblasti, depresije, tople i hladne frontove.

15. Objašnjavanje formiranja vazdušne mase.

16. Opisivanje:

1. karakteristika potrebnih za jednu izvorišnu oblast.

2. izvorišne oblasti karakteristične za arktičku, polarnu, tropsku i ekvatorijalnu vrstu vazdušne mase.

3. uz pomoć dijagrama, vremenskih prilika tokom prolaska idealnog toplog i hladnog fronta.

4. porodice depresija.

5. okluzija depresije polarnog fronta.

6. vremena povezanog sa prolazom doline.

3. Jasno razumevanje formiranja vetra i uticaja na vreme i klimu i njegova upotreba u vremenskoj prognozi.

4. Jasno razumevanje stvaranja oblaka i identifikacije i njegove upotrebe u vremenskoj prognozi.

5. Razumevanje faktore koji utiču na vidljivost

6.1 Jasno razumevanje stvaranje i strukturu depresije.

6.2 Upotreba vremena depresije i informacije na sinoptičkoj karti za pravilno planiranje bezbednog puta

7 Vetar i sistemi pritiska preko okeana.

8. Anticikloni i drugi sistemi pritiska i objašnjava povezano vreme.

17. Poznavanje simbola za tople i hladne frontove i njihovo identifikovanje na vremenskoj karti.

18. Mogućnost da se primenjuju prethodni koncepti za objašnjavanje promena vremenskih prilika kada frontalna depresija prolazi sa svojim centrom na:

1. polsku stranu posmatrača na severnoj hemisferi i na južnoj hemisferi.

2. ekvatorijalnu stranu posmatrača na severnoj hemisferi i na južnoj hemisferi.

19. Mogućnost da se:

1. identifikuje dolina niskog pritiska i depresije na površini sinoptičke ili prognostičke karte.

2. nacrta dijagram depresije polarnog fronta, i za severnu i za južnu hemisferu pokazujući izobare, tople i hladne frontove, oblasti oblaka i padavina.

20. Primenjivanje:

1. prethodnih koncepata da kvalitativno objasni:

1. uzroke monsuna.

2. vremenske prilike u vezi sa januarskim i julskim monsunima u Indijskom okeanu, Kineskom moru, severnoj obali Australije i zapadnoj obali Afrike.

2. koncept horizontalnih temperaturnih razlika do kvalitativnog objašnjenja formiranja kopnenog i morskog povetarca.

21. Objašnjavanje:

1. monsunskog tipa vremena duž severoistočne obale Brazila.

2. formiranja anabatičkih i katabatičkih vetrova.

22. Definisanje anticiklona, grebena visokog pritiska i sedla.

23. Opisivanje:

1. vremena povezanog sa anticiklonima.

2. tipične vremenske sekvence za vreme prolaska grebena između depresija preko pozicije posmatrača.

3. vremena povezanog sa sedlom.

24. Mogućnost da se nacrta sinoptički obrazac za:

1. anticiklon, i za severnu i za južnu hemisferu, pokazujući izobare i cirkulaciju vetra.

2. greben, pokazujući izobare i pravce vetra.

3. sedlo, pokazujući izobare i pravce vetra i da identifikuje na površini sinoptičke ili prognostičke karte:

1. anticiklon

2. greben i sedlo.

7. Razumevanje kako su vremenski i klimatski sistemi pogođeni povezanim sistemima pritiska.

8. Identifikovanje vremenskih sistema na sinoptičkoj karti; koriste se za prognoziranje vremena i pravilnog planiranja puta.

9 Evidentiranje i izveštavanje o vremenskim opservacijama i prognozi vremena.

25. Objašnjavanje:

1. potrebe za meteorološkim šiframa.

2. kako vremenske opservacije na brodu mogu da se koriste za poboljšanje prognoze izvedene iz sinoptičkih i prognostičkih karata.

26. Sposobnost da se:

1. koristi Ključ za šifriranje brodskih meteoroloških izveštaja da kodira i dekodira pun brodski izveštaj i skraćeni izveštaj sa obalske stanice.

2. koristi Boforove skraćenice za aktuelno i prošlo vreme i ukupnu količinu oblaka.

3. tumači radar sa broda i obalske stanice

4. primeni prethodne koncepte za tumačenje simbola i izobaričkih obrazaca na vremenskim kartama i faks kartama.

5. primenjuje prethodne koncepte za tumačenje sinoptičkih i prognostičkih karata da utvrdi pravce vetra, područja jakih vetrova, područja oblaka i padavina, područja magle, leda i područja sa lepim vremenom.

9. Prikazivanje praktične sposobnosti za kodiranje i dekodiranje informacija o vremenu, tumačenje sinoptičkih informacija i primenu toga za pravilno planiranje puta.

MODUL 4

1. Okeani i njihov uticaj na meteorologiju

2. Uticaj temperature, vlažnosti, pritiska, i visine na vreme

1. Opisivanje:

.1 površine, zapremine i raspodele okeana i njihov značaj za meteorologiju.

.2 topografije dna i karakteristika morske vode.

.3 Objašnjavanje uticaja zagađenja na morsku sredinu.

2. Definisanje:

1. stopa opadanja temperature i adijabatske promene.

2. stabilnog vazduha, nestabilnog vazduha i uslovno nestabilnog vazduh.

3. gradijenta pritiska i pokazivanje kako veličina gradijenta utiče na brzinu vetra.

4. tendencije pritiska i izobara

5. gradijentna i ciklostrofičkih vetrova.

6. geostrofičkog vetra.

3. Opisivanje:

1. dnevne varijacije temperature, relativne vlažnosti i pritiska.

2. promene temperature sa visinom.

3. vertikalnog uzdizanja vazduha od lokalnog grejanja, atmosferskog uzdizanja, turbulencije i konvergencije.

4. niske stope opadanja temperature i stope kondenzacije koje određuju formiranje oblaka i vrste oblaka

4. Objašnjavanje:

1. šta se podrazumeva pod stopom opadanja temperature u životnoj sredini.

2. uticaja promene pritiska sa visinom na temperaturu podižućeg dela vazduha.

3. suve i zasićene adijabatske stope opadanja temperature i navođenje uslova pod kojima se svaka primenjuje.

4. uticaja inverzije temperature na vertikalno kretanje vazduha.

5. uticaja trenja na pravac vetra i brzinu.

Kao za modul 1.

1. Znanje o uticaju karakteristika raspodele okeana na klimu i uticaju zagađenja na klimu

2. Znanje o:

.1 uticaju vodene pare, pritiska i visine na vremene / oblake.

.2 uticaju pritiska i formiranja vetrova u pogledu vremenskih pojava

3. Uticaj vetra, temperature i vlažnosti na globalne klimatske uslove.

4. Tropske rotirajuće oluje i znaci približavanja povezanog vremena

3. Navođenje područja i godišnja doba u kojima su:

1. jaki vetrovi na moru najčešći.

2. može očekivati velika učestalost morske magle.

4. Opisivanje:

1. opšte raspodele temperature morske površine preko okeana.

2. kako površinske struje imaju značajan uticaj na raspodelu temperature.

3. uopšteno obrasca oblaka i padavina nad okeanima.

5. Objašnjavanje u pogledu temperature morske površine i opšte cirkulacije vetrova razloge za područja i godišnja doba

6. Opisivanje:

1. atmosferskih uslova potrebnih za nastanak tropske oluje.

2. promena u vremenu kako se oluja približava, tokom prolaska i kako odlazi.

3. obrasca tropskih rotirajućih oluja.

4. ponašanje tropskih rotirajućih oluja u pojedinim oblastima i pod određenim uslovima pritiska.

5. praktičnih manevarskih pravila za izbegavanje centra tropske rotirajuće oluje.

6. pomoć brojeva za najverovatniji trag tropske oluje u različitim oblastima okeana.

7. tumačenja prognostičkih karata vremenskog područja.

7. Navođenje propisa sadržanih u SOLAS-u u vezi sa izveštavanjem o tropskoj rotirajućoj oluji.

8. Objašnjavanje:

1. značaja ranog upozorenja na tropsku oluju

2. radnje koje treba preduzeti za izbegavanje centra oluje i njene blizine.

9. Nabrajanje informacije koje bi trebalo uključiti u izveštaj o tropskoj oluji.

3. Proširivanje prethodnog znanja, pokazujući razumevanje svih meteoroloških elemenata i njihovog uticaja na globalne klimatske uslove.

4. Znanje o:

1. formiranju i ponašanju tropskih rotirajućih oluja.

2. merama predostrožnosti koje se preduzimaju na moru i u luci.

3. propisanim uslovima koji se odnose na izveštavanje o rotirajućim tropskim olujama i može da koristi znanje za pravilno planiranje puta.

MODUL 5

1 Kretanje gornje atmosfere i njen uticaj na površinske sisteme pritiska.

2 Donositi zaključke i koristiti takve zaključke izvedene iz opservacija na brodu i informacije iz vremenskih i sinoptičkih karata.

3 Formiranje i različite vrste okeanskih struja.

1.1 Opisivanje:

1. formiranja polarnog fronta i suptropskih mlaznih struja.

2. razvoja depresije srednje širine (ciklogeneza).

3. vertikalne strukture dubokih sistema pritisaka.

2. Navođenje mlazne struje

3. Objašnjavanje:

1. ugaonog impulsa u odnosu na vetar.

2. teorije polarnog fronta (norveški model).

3. konvergencije i divergencije gornjeg nivoa.

4. Definisanje baroklinički i barotropski.

5. Navođenje neophodnih elemenata za razvoj ciklonskog talasa.

2.1 Sposobnost da se identifikuju:

1. hladni front, topli front i okluziju na sinoptičkoj karti.

2. vazdušne mase na vremenskoj karti.

3. područja maksimalnih talasa.

2.2 Čitanje šifre na sinoptičkoj karti.

2.3 Procenjivanje:

1. verovatnih pravaca različitih vazdušnih masa.

2. pravca vetra iz izobara na vremenskoj karti.

3. očekivane površine padavina i magle.

4. očekivanu površinu zaleđivanja.

2.4 Izračunavanje sile vetra iz izobara na vremenskoj karti.

2.5 Demonstriranje analize sinoptičke karte kao celine.

2.6 Prognoziranje vremena u određenom području sa sinoptičke karte kao celine.

2.7 Tumačenje prognostičke karte vremenskog područja.

3.1 Objašnjavanje:

1. međusobnog odnosa između globalnih sistema vetrova i aktuelnih sistema okeana.

2. glavnih uzroka okeanskih struja, struja vetrova i struja gradijenta.

3. uticaja isparavanja i uticaja vetra koji duva na obali obale i kako ovi efekti utiču na struju.

4. karakteristika okeanskih struja.

5. razloga za plimne struje i pokazivanje u kojim oblastima su one dominantne.

6. različitih metoda mapiranja struja.

2. Demonstriranje korišćenje izvora informacija o strujama

3. Opisivanje:

1. kako posmatrati okeanske struje

2. postojećeg sistema atlantskog, indijskog i tihog okeana.

Kao za modul 1.

1. Znanje o:

.1 stvaranju mlazne struje.

.2 uticajima na površinske pojave sa posebnim osvrtom na depresije srednje širine.

2. Sposobnost da se:

1. tumače informacije na sinoptičkoj karti; i

2. prognoziraju vremenski uslovi u cilju pravilnog planiranja puta.

3. Sposobnost da se koriste karakteristike okeanskih struja da bi se pravilno planirao put.

4. Morski talasi

5. Led

6. Planiranje puta

4.1 Definisanje brzine, dužine, perioda, visine i formiranja značajne visine talasa.

2. Objašnjavanje:

1. formiranja talasa.

2. zašto talasi idu u grupama i opisuje varijacije u visini talasa unutar grupe.

3. kako smanjena dubina u plitkoj vodi izaziva sve veće visine talasa i na kraju razarajuće talase.

4. refrakcije talasa u plitkoj vodi i konvergencije talasa koja se dešava preko podvodnog grebena i njihova divergencija preko podvodne doline.

3. Razlikovanje talase i površinske talase.

4. Opisivanje:

1. veze između dužine, brzine i perioda jednostavnih talasa.

2. kako trajanje i fetch značajno utiču na visinu talasa.

3. opasnosti od jedrenja u oblasti konvergencije i u plitkoj vodi po lošem vremenu.

5.

1. Navođenje:

1. oblasti u kojima se najčešće formira led.

2. normalnih znakova oblasti ledenog brega.

2. mogućnost da se pokažu na karti granice i kretanja santi leda i ledenog brega na Arktiku i Antarktiku.

3. objašnjavanje opasnosti od leda i jedrenja u oblasti leda i ledenog brega.

4. navođenje izvora informacija u vezi pojave leda i ledenog brega.

5. opisivanje uslove u kojima akumulacija leda javlja na brodovima.

6.1 Sposobnost da se:

1. koristi informacija o trenutnom preovlađujućem vetru, ledu, itd, i da izaberete optimalnu rutu.

2. analiziraju vremenski preduslovi:

1. i pomera karta kako bi se izabrala najbolja ruta.

2. uključujući upozorenja na tropske oluje, da se procene moguća odstupanje od planirane rute.

3. Opisivanje usluge vremenskog usmeravanja plovidbe koje su dostupne pomorskim kompanijama

4 Sposobnost da se koriste karakteristike morskih talasa da bi se pravilno planirao put.

5.1 Sposobnost da se adekvatno odrede oblasti u vezi sa ledom koje su opasnost za plovidbu i sposobnost da se lako prepoznaju uslovi pod kojima se može pojaviti akumulacija leda.

2. Sposobnost da se bezbedno isplanira put.

3. Znanje o izvorima informacija o ledu. Oblasti opasnosti od leda i opasnost od akumulacije leda na brodu.

6. Demonstriranje znanje o meteorološkim elementima, klimatskim i vremenskim uslovima, izvorima informacija za pravilno planiranje puta.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Manevrisanje brodom

1. Znanje o sledećem:

.1 efekti jedne ili duple elise na krug skretanja broda;
.2 efekti nosivosti broda, gaza, razlike gaza na pramcu i krmi, brzina i prostor ispod kobilice u krugu skretanja i zaustavni put;

.3 efekti vetra i morskih struja na rukovanje brodom;

.4 manevri i procedure za spasavanje ljudi u nevolji i iz mora;

.5 uron krme, plitke vode, interakcija između brodova, dejstvo obale i slični efekti;

.6 odgovarajuće procedure za sidrenje i privezivanje i;

.7 osnovni manevri i obaveze tokom vezivanja (pristajanja) i odvezivanja broda i korišćenje različitih užadi za vezivanje.

Pismeni ispit i procena dokaza dobijenih iz teorijske nastave i odgovarajuća praktična znanja.

.1 Bezbedna manipulativna ograničenost brodskog pogona, sistemi upravljanja i mehaničke snage se ne premašuju u normalnim manevrima.

.2 Korigovanja izvršena u kursu i brzini broda, održavaju bezbednost plovidbe.

MODUL 2

Manevrisanje i rukovanje brodom u svim uslovima

1. Manevrisanje i rukovanje brodom u svim uslovima, uključujući sledeće:

.1 manevri kada se prilazi pilotskim stanicama i ukrcavanje ili iskrcavanje pilota, vodeći računa o vremenu, plimi, domet pramca i zaustavni put;

.2 rukovanje brodom u rekama, estuarima i ograničenim vodama, imajući u vidu efekat struje, vode, vetra i ograničene dubine vode na reakciju kormila;

.3 primena konstantne brzine redosleda tehnika;

.4 manevrisanje u plitkim vodama, uključujući i prostor ispod kobilice izazvane uronom krme, valjanjem broda i posrtanjem;

.5 Interakcija između brodova koji prolaze pored i između sopstvenog broda i obale (efekat obale);

.6 Privezivanje i odvezivanje pod različitim uslovima vetra, plime i struje sa ili bez broda za vuču;

.7 interakcija između broda i tegljača;

.8 upotreba sistema za pogon i manevrisanje;

.9 izbor sidrišta, sidrenje s jednim ili dva sidra u ograničenim sidrištima i faktori koji su uključeni u određivanje dužine kabla za sidro koji će se koristiti;

.10 povlačenje sidra; izvlačenje sidra koje je zapelo za dno;

.11 pristajanje u remontno brodogradilište, sa ili bez oštećenja;

.12 upravljanje i rukovanje brodovima u lošim vremenskim prilikama, uključujući pomaganje brodu ili vazduhoplovu u nevolji; obavljanje tegljenja; način za održavanje broda kojim je nemoguće upravljati izvan depresije dva talasa, manje nošenje broda morskom strujom i korišćenje nafte;

.13 predostrožnosti u manevrisanju za spuštanje čamaca za spašavanje ili spasilačkih čamaca u lošim vremenskim uslovima;

.14 metode za primanje na brod preživelih iz čamaca za spašavanje i spasilačkih čamaca;

.15 sposobnost da se utvrde manevarske i pogonske karakteristike zajedničkih tipova brodova sa posebnim osvrtom na zaustavni put i krug skretanja pri različitom gazu i brzini;

.16 važnost navigacije pri smanjenoj brzini da bi se izbegla šteta koju prouzrokuje talas koji prave pramac i krma sopstvenog broda;

.17 praktične mere koje se preduzimaju prilikom navigacije unutar ili u blizini leda ili u uslovima akumulacije leda na brodu;

.18 upotreba i manevrisanje unutar ili u blizini šema razdvajanja saobraćaja, kao i oblastima u kojima se koriste usluge Sistema za upravljanje brodskim saobraćajem (VTS).

Kao za Modul 1

1. Sve odluke koje se tiču pristajanja i sidrenja se zasnivaju na pravilnoj proceni manevrisanja brodom i karakteristikama motora i silama koje se očekuju dok je brod vezan uz bok ili je usidren.
2. Dok plovi, napravljena je potpuna procena mogućih efekata plitkih i ograničenih voda, leda, obale, uslova plime, brodova koji prolaze, talasa koje prave pramac i krma, tako da brodom može da se bezbedno manevriše pod različitim uslovima opterećenja i vremenskih prilika.

3. Sve odluke koje se tiču pristajanja i sidrenja se zasnivaju na pravilnoj proceni manevrisanja brodom i karakteristikama motora i silama koje se očekuju dok je brod vezan uz bok ili je usidren.

4. Dok plovi, napravljena je potpuna procena mogućih efekata plitkih i ograničenih voda, leda, obale, uslova plime, brodova koji prolaze, talasa koje prave pramac i krma, tako da brodom može da se bezbedno manevriše pod različitim uslovima opterećenja i vremenskih prilika.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUM ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Odgovor u slučaju opasnosti i na znak opasnosti na moru, i u slučaju opasnosti u luci.

1. Sposobnost da se preduzmu mere u slučaju opasnosti za zaštitu i bezbednost broda, putnika i članova posade gde kandidat mora da bude sposoban za:

.1 vršenje prozivanja lica i pokretanje opreme za spašavanje;

.2 vršenje vežbi sa spasavanje čoveka u moru;

.3 organizovanje grupe za slučaj opasnosti;

.4 pravilno reagovanje na znak za slučaj opasnosti; i

.5 zaduživanje opreme za spašavanje.

2. Sposobnost da se preduzme početna akcija posle sudara ili nasukanja; početna procena štete i kontrola da kandidat bude sposoban da identifikuje aktivnosti:

.1 koje treba preduzeti nakon sudara;

.2 koje treba preduzeti nakon nasukavanja;

.3 Mere predostrožnosti za zaštitu i bezbednost putnika u slučaju opasnosti;

.4 Sredstva za ograničavanje štete i spasavanje broda nakon požara ili eksplozije;

.5 Postupak za napuštanje broda;

.6 Mere predostrožnosti za obezbeđivanje bezbednosti broda dok je u luci;

.7 Aktivnosti koje treba preduzeti za slučaj opasnosti u luci;

.8 Postupak da se brod zaustavi i okrene koristeći sidro sa kratkim lancem.

3. Sposobnost da se koristi pomoćno kormilo i poznavanje jarbola i upotrebe privremenog upravljačkog mehanizma kormila.

4. Znanje iz oblasti rada i procedure službi za traganje i spasavanje (primer Republike Hrvatske).

1. Usmeni ispit i procena dokaza dobijenih iz najmanje jednog od sledećih:

1. odobrene prakse tokom službe na brodu

2. odobrene prakse tokom obuke na brodu

3. odobrene obuke na simulatoru, kada je to odgovarajuće

4. Praktična obuka

1. Vrsta i razmere opasnosti se brzo identifikuju.

2. Početne aktivnosti i, ako je potrebno, manevrisanje brodom u skladu sa planovima nepredviđenih mogućnosti, koje odgovaraju hitnosti i prirodi situacije.

MODUL 2

Odgovor u slučaju opasnosti i na znak opasnosti na moru, i u slučaju opasnosti u luci.

1. Temeljno poznavanje aktivnosti neophodnih za realizaciju ispravnog odgovora na opasnosti i aktivnosti navedene u modulu 1.

2. Poznavanje:

.1 mera predostrožnosti prilikom izvlačenja broda na obalu;

.2 radnje koju treba preduzeti kod neizbežnog nasukavanja, ili nakon nasukavanja;

.3 vraćanja nasukanog broda u plovno stanje sa ili bez pomoći; i

.4 radnje koju treba preduzeti kod neizbežnog sudara i nakon sudara ili oštećenja vodonepropusne celovitosti trupa broda iz bilo kog razloga.

3. Temeljno poznavanje:

.1 kormilarenja u slučaju opasnosti;

.2 planova za tegljenje u slučaju opasnosti i procedura za tegljenje; i

.3 procene štete.

.4 poznavanje IAMSAR priručnika.

Usmeni ispit i procena dokaza dobijenih iz praktične obuke, prakse i praktičnih vežbi u slučaju opasnosti.

1. Vrsta i obim problema je brzo identifikovan, a odluke i radnje umanjuju efekte bilo kakvog kvara na sistemima broda.

2. Komunikacije su efikasne i u skladu sa utvrđenim procedurama.

3.. Odluke i radnje povećavaju bezbednost lica na brodu.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

1. Slanje i primanje informacija putem vizuelne signalizacije.

1. Sposobnost da se koristi Međunarodni signalni kodeks.

Sposobnost da se šalje i prima, putem Morzeovih svetlosnih signala, znak opasnosti SOS kao što je navedeno u Aneksu 4 Međunarodnih propisa
za sprečavanje sudara na moru, 1972, sa izmenama i dopunama, i dodatku 1 Međunarodnog signalnog kodeksa i vizuelnu signalizaciju sa jednoslovnim signalima kao što je navedeno u Međunarodnom signalnom kodeksu

Pismeni ispit i procena dokaza dobijenih tokom teorijske nastave i odgovarajuće praktično znanje.

1. Čitanje treperećih Morzeovih belih svetlosnih signala brzinom od 15 znakova u minutu, a komunikacija je, unutar područja odgovornosti operatera, dosledno uspešna.

2. Upotreba IMO standardne pomorske komunikacijske fraze (IMO SMCP) i upotreba engleskog jezika u pismenoj i usmenoj formi

2. Engleski jezik

Adekvatno poznavanje engleskog jezika kako bi oficir mogao da koristi karte i druge nautičke publikacije, da se razumeju meteorološke informacije i poruke o bezbednosti i radu broda, da se komunicira sa drugim brodovima, obalnim stanicama i VTS centrima i da se obavljaju oficirske dužnosti i sa višejezičnom posadom, uključujući i sposobnost korišćenja i razumevanja IMO standardne pomorske komunikacijske fraze (IMO SMCP)

2. Navigacijske publikacije i poruke od značaja za bezbednost broda na engleskom jeziku ispravno se tumače ili sastavljaju.

Komunikacije su jasne i razumljive.

3. Koristi MSI informacije

3. Poznavanje različitih tipova MSI signala, načini njihovog prenosa, Navareas, Metareas i nadležnosti za stvaranje upozorenja za plovidbu. Upotreba popisa radio signala da bi bili u mogućnosti da prime takve signale.

3. Primanje upozorenja za plovidbu, meteorološke prognoze, SAR poruke i donošenje ispravne odluke u pogledu sadržine takve poruke, upozorenja za plovidbu u skladu sa zahtevima SOLAS Konvencije.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Posedovanje matematičkih veština koje se zahtevaju za razumevanje teoretskog znanja na kursevima za dobijanje sertifikata

1. Algebra

2. Trigonometrija

3. Merenje i geometrija

4. Vektori

5. Statistika

6. Elipsa i hiperbola

1.1 Znati:

.1. standardne algebarske operacije koje podrazumevaju transportne jednačine i njihovo rešavanje

.2. kako uraditi grafički prikaz na osnovu zadatih ili izvučenih podataka i izvući informacije iz grafikona

.3. kako pretvoriti polarne i pravougaone koordinate

.4. kako interpolirati brzo i tačno

.5. karakteristike elipse

1.2 Definisanje: greške kao uočene ili izračunatu vrednost umanjiti za pravu vrednost

1.3 Objašnjenje značenja apsolutne greške i relativne greške

2.1. Veština korišćenja trigonometrijske funkcije uglova

2.2. Znati:

.1. opseg vrednosti trigonometrijskih funkcija

.2. opseg vrednosti obrnutih funkcija

.3. vrednost radijana

3. Znati sledeće:

.1. obim i površine

.2. površine sektora i segmenata za krug

.3. površinu površi i zapreminu. Simpsonova pravila 1. 2. i 3.

.4. Konstrukciju kruga preko dve poznate tačke kada je ugao između dve tačke poznat (Snelijusov problem)

.5. svojstva brojeva, paralelnih linija i konstrukcija

.4. Znati:

.1. da kvaliteti vektora imaju pravce kao i magnitude

.2. grafičko rešenje zbira i razlika kvantiteta vektora

.5. Znati:

.1 grafički prikaz podataka

.2 mere centralnih tendencija

.3 standardna odstupanja

.6. Znati karakteristike elipse i hiperbole

Pismeni test i procena dokaza dobijenog iz teorijske nastave

.1.1. Premestiti jednačine kako bi se dobila zadata varijabila

.1.2. Rešiti:

.1. razlomke, dajući odgovor zaokružen na specifičan broj decimalnih mesta ili karakterističnu cifru

.2. probleme rešavanja linearnih jednačina

.3. probleme rešavanja putem simulacija linearnih jednačina sa dve nepoznate

.1.3. Skicirane tačke, sa datim Dekartovim koordinatama

1.4. Skicirati:

.1. linijski grafikon sa skiciranim tačkama

.2. grafikon zadatih funkcija

.1.5. Sa zadate apcise, pročitati vrednost koordinate i obrnuto

.1.6. Izvući vrednosti iz grafikona na osnovu podataka broda

.1.7 Upotrebiti sledeće:

.1. lineralna interpolacija kako bi se pronašle srednje vrednosti u tabelama kao što su tabele sa kaliranim vrednostima, skale pune nosivosti broda, tabela odstupanja

.2. proračun pretvaranja polarnih i pravougaonih koordinata

.1.8. Interpolirati u tabelama sa dva dokaza

.1.9. Prikazati linearnu ekstrapolaciju

.1.10. Konstruisati elipsu grafički

.2.1. Rešiti:

.1. probleme svođenja pravouglog trougla trigonometrijskih funkcija

.2. problem trouglova (osim praouglih) koristeći kosinusne i sinusne formule

2.2. Pretvoriti:

.1. polarne koordinate u Dekartove i obrnuto

.2. uglove u radijane i obrnuto

3.1. Izračunati:

.1. parametre i površine

.1 kvadrata

.2 pravougaonika

.3 paralelograma

.4 trapeza

.5 trougla

.6 kruga

.2. Površine sektora i segmenta kruga

.3. Površina površi i zapremina:

.2 kocke

.3 pravougaone i

.4 trostrane prizme

.5 cilindra

.6 sfere

.4. Površina i centroid nepravilnih oblika

.5. Zapremina i težište zapremina nepravilnih oblika

.6. Razdaljina od objekta kada je poznata visina i naspramni vertikalni ugao

3.2. Konstruisati:

.1. krug kroz dve poznate tačke kada je naspramni ugao između dve tačke poznat

.2. trougao na osnovu datih podataka

3.3. Odrediti:

.1. Grafički tri zadate tačke i uglove sa naspramnim parovima ovih tačaka na jednom mestu

.2. dužinu luka na osnovu zadatog poluprečnika i ugla sektora

.3.4. Upotrebiti Pitagorinu teoremu za izračunavanje jedne strana pravougaonog trougla na osnovu dve zadate

.4.1. Izračunati:

.1. zbir vektora dva ili više vektora grafičkim metodama

.2. razliku između dva vektora grafičkim metodama

.3. zbir i razliku vektora razlaganjem u vertikalnim pravcima

.4.2. Rešiti:

.1. zadati vektor u komponente u dva posebna pravca skiciranjem.

.2. zadati vektor u komponente u dva posebna vertikalna pravca računanjem.

5.1 Nacrtati grafikone sa stupcima i pite, histograme, poligone frekventnosti za date podatke.

.5.2 Izračunati:

.1. najveću, srednju i prosečnu veličinu

.2. standardna odstupanja

.6. Konstruisati:

.1. elipsu grafički

.2. vrste hiperbola

MODUL 2

1. Sferna trigonometrija

1. Znati:

.1. značenje velikog kruga i malog kruga

.2. da je sferni trougao figura na površini sfere ograđena lukovima tri velika kruga

.3. da je ugao između dva velika kruga, ugao između ravni u kojoj one leže

.4. kako se dužina stranice meri kao ugao

.5. da zbir uglova sfernog trougla prelazi 180° ali je manji od 540°

.6. da nijedna stranica ne prelazi 180°

1.1. Na osnovu zadate dve strane četvorougla, trougla dobiti druge dve na osnovu Napierovog pravila

.1.2. Rešiti:

.1. probleme koji obuhvataju kose sferne trouglove koristeći kosinusnu i sinusnu formulu.

.2. probleme na sfernim trouglovima izostavljanjem vertikale i rešavanjem dobijenih pravouglih trouglova.

.3. Upotrebiti tabele u rešavanju sfernih trouglova.

MODUL 3

1. Račun

.1. Definisati koncept diferencijacija i integracija

Kao za Modul 1

1.1. Razlikovati zadate funkcije od prvih principa da bi se dobili identiteti

.1. Upotrebiti identitete u rešavanju praktičnih problema

.2. Upotrebiti integracione identitete u rešavanju zadatih problema

MODUL 4

Posedovati naučne veštine potrebne za razumevanje teorijskog znanja na na kursevima za dobijanje sertifikata

1. Svetlost

2. Zvuk

3. Toplota

4. Magnetizam

5. Elektricitet

6. Hidromehanika

7. Nauka o materijalima

8. Mehanika

9. Talasi

.1.1. Znati:

.1. Zakon refleksije i prelamanja

.2. Prelamanje kroz tanka sočiva

.3. Prelamanje kroz prizmu

.1.2. Razumeti ukupnu unutrašnju refleksiju

2.1 Objasniti zvuk kao longitudalni talas pokreta koji nastaje vibracijom predmeta u materijalnoj sredini

2.2 Potvrditi:

.1 prosečan opseg frekvencije čujnog zvuka

.2 zvuk se pridržava zakona o refleksiji i prelamanju

.3 brzina zvuka u morskoj vodi je oko 150 m/sec i povećava se pod uticajem temperature, pritiska i saliniteta vode

.4 i refleksija i prenos se dešavaju na granici različitih sredina

.2.3 Znati da je zvuk na frekvenciji iznad gornje granice čujnosti poznat kao ultra zvuk

.2.4 Opisati

.1 Uticaj atmosferske temperature, vlažnosti, nagiba i vetra na čujnost zvuka u daljini

.2 Primena refleksije u merenju dubine dubinomerom

.3 Doplerov uticaj na frekvenciju koja se čuje kada postoji relativno kretanje između izvora i primaoca.

.3.1 Poznavati prirodne izvore toplote

.3.2 Konstrukcija staklenog termometra sa tečnošću

3. 3 Potvrditi:

.1 kako se termometar podešava koristeći gornje i donje fiksne tačke

.2 supstance se mogu pojaviti u tri stanja, čvrstom, tečnom i gasovitom.

.3 Bojlov i Čarlsov zakon o gasu

.3.4 Opisati

.1 skalu termodinamičke temperature

.2 opisati načine prenosa temperature

.3.5 Napraviti razliku između osetljive i latentne toplote

.3.6 Objasniti značenje zasićenog i nezasićenog gasa

.3.7 Opisati:

.1 zasićen gasni pritisak

.2 relativnu vlažnost

.3 tačka kondenza

.4 kritičnu temperaturu i kritičan pritisak

.3.8 Razumeti izotermalno i adijabatsko širenje i skupljanje gasova.

.4.1 Praviti razliku:

.1 između magnetskih i nemagnetskih materijala.

.2. praviti razliku u materijalima od mekog i tvrdog gvožđa.

4.2 Znati sledeće:

.1 prvi i drugi zakon magnetizma.

.2 zemaljski magnetizam.

.3 promena krive usled zemljinog magnetnog polja.

.4 odstupanje koje uzrokuje magnetizam izazvan u trupu broda.

4.3 Posedovati sledeće:

.1 znanje o povratnim momentima u sistemu magnetne igle koji se događaju dejstvom spoljnih sila.

.2 razumevanje indukcije magnetizma u trupu broda za vreme izgradnje lakim i teškim gvožđem.

.3 poznavanje dejstva magneta izazvanog električnim strujama.

5.1 Razumeti:

.1 razliku između provodnika i izolatora.

.2 Omov zakon.

.3 električnu energiju i snagu.

.4 elektromagnetnu indukciju.

5.2 Upotrebiti Omov zakon za izračunavanje vrednosti u prostim strujnim kolima.

5.3 Razlikovati primarne i sekundarne baterije.

5.4 Opisati:

.1 osnovnu konstrukciju

.1 proste baterije

.2 suve baterije

.2 Osnovni sastav i dejstvo olovne baterije

.3 osnovni sastav i dejstvo alkalne baterije.

4 elektrolizu kao proces u kome se supstanca razlaže prolaskom kroz električno kolo.

.5 elektrolitičko dejstvo između dva povezana različita metala umočena u elektrolite.

.6 uporediti prednosti olovnih i alkalnih baterija.

6.1 Definisati pritisak kao silu koja deluje normalno po jedinici površine.

6.2 Izračunati pritisak i potisak na tankove koji su izloženi statičkoj visini ili tečnosti.

6.3 Diskutovati o Bernulijevoj teoremi.

7.1 Posedovati znanje o Hukovom zakonu i Jungovim modulima.

7.2 Razumeti

.1 Pojmove:

• napon

• napor

• elastičnost

• elastični i plastični protok

• tačka popuštanja

• napon koji uzrokuje pucanje

• fabrička sigurnost

.2 Postojanje poprečne sile i momenata savijanja na homogen jednostavno podržan teret sa koncentrisanim opterećenjima.

8.1 Opisati šta se podrazumeva pod mašinom.

.8.2. Definisati:

1. V.R.

2. M.A.

3. efikasnost

9.1 Napraviti razliku između transverzalnih i longitudalnih talasa

9.2.1 Razumeti:

• frekvenciju (f)

• dužinu talasa (l)

• vremenski period (T)

• brzinu (v)

.2 i odnos gore navedenih stavki.

.3 konstruktivnu i destruktivnu interferenciju

9.3. Definisati elektromagnetsku radijaciju.

Kao za Modul 1

1.1 Podneti izveštaj o principima koji se koriste u:

.1 Sekstantu.

.2 Azimut ogledalu

.3 dvogledu

.4 periskopima

1.2 Pokazati pravilnu upotrebu sekstanta, azimutog ogledala i dvogleda.

2.1 Ispričati o principima koji se koriste u:

.1 ispitivanju dubine pomoću zvuka.

.2 Smer i rastojanje od zvučnih signala zbog atmosferskih uslova.

2.2 Vršiti:

1 Kalkulacije brzine zvuka i ehoa.

.2 Kalkulacije o promeni frekvencija koje se opažaju u zvučnim signalima brodova koji se približavaju jedan drugom.

3. Objasniti sledeće:

.1 principi koji se koriste za kalibraciju termometra.

.2 efekat hlađenja zbog isparavanja.

.3 kompresija pare rashladnog ciklusa.

3.2 Rešiti:

.1 jednostavne numeričke probleme o provodljivosti između supstanci u kontaktu jednih sa drugima, uključujući mešavine tečnosti i čvrstih tela koja se nalaze u tečnostima.

.2 probleme koji se tiču promene stanja i latentne toplote.

4. Ispričati sledeće:

.1 Konstrukcija kartice magnetnog kompasa kako je uređeno u propisima o bezbednosti plovidbe.

.2 Odstupanja usled indukcije u tvrdom gvožđu tokom perioda izgradnje i indukcije u mekom gvožđu za dobro postavljen kompas.

5.1 Izračunati ekvivalentni otpor otpornika u nizu i paralelama.

5.2 Upotrebiti:

.1 Omov zakon da se izračunaju vrednosti prostih strujnih kola.

.2 ampermetar i voltmetar da se izmeri struja, p-d i otpor u strujnom kolu.

5.3 Podneti izveštaj o sledećem:

.1 principi delovanja:

• električnih motora

• generatora/alternatora

• elektro-magnetskog brodskog dnevnika

• navigacionog svetlosnog indikatora

• žiro alarmnog uređaja

• kola zvučnog signala

• elektro-magnetnog releja

• prekidača strujnih kola

• osigurača

.2 Održavanje olovnih baterija i mere predostrožnosti koje treba preduzeti radi skladištenja i za vreme punjenja

.3 Podneti izveštaj o koroziji u trupu broda usled dejstva elektrolita.

5.4 Opisati:

.1. galvanometar na pokretnom kalemu i princip pokojem radi.

.2 upotrebu sporednog voda i multiplikatora da se izmene skale opsega.

5.5 Objasniti:

.1 kako se koristi galvanometar kao:

1) ampermetar

2) voltmetar

.2 kako ampermetar i voltmetar treba da budu povezani u električnom kolu.

5.6 Raspravljati o osnovnim metodama sprečavanja korozije usled elektrolita u trupu broda

6.0 Podneti izveštaj na osnovu Bernulijeve teoreme kako bi se objasnilo sledeće:

1) uron krme

2) efekat jastuka

3) efekat obale

7.1. Izračunati smicanje sile i trenutak savijanja na jednostavno poduprtom zraku i nacrtati dijagram istog

8.1 Rešiti:

.1. probleme u vezi sa jednostavnim mašinama

.2. probleme u vezi sa sledećim mašinama

1. poluga

2. pokretni kotur

3. sklop užadi

4. točak i osovina

5. odvijač

9.1 Upotrebiti odnos između brzine, dužine talasa i frekvencije da bi se izračunala dužina talasa za datu frekvenciju i obrnuto.

9.2 Nacrtati dijagram elektromagnetnog spektra koji prikazuje prosečan opseg dužine talasa zauzetih sa

• radio talasima

• infracrvenim zracima

• vidljivim svetlom

• ultraljubičastom radijacijom

• rendgenskim zracima

• gama zracima

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

1. Zakon o pomorskoj plovidbi i njegova primena, nadležnost sudova, propisi u oblasti radnog prava

1.1 Osnovno poznavanje: Zakona o pomorskoj plovidbi, Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

1.2 Poznavanje Ustava Republike Srbije

1.3 Razumevanje postupka donošenja zakona i podzakonskih akata

1.4 Poznavanje relevantne sudske prakse u građanskim i krivičnim stvarima u oblasti pomorstva

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena osposobljenosti

2. Uloga ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja i međunarodnih organizacija u oblasti pomorstva

2.1 Razumevanje organizacije i nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja

2.2 Razumevanje uloge ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja kao tzv. flag state nadležnog organa.

2.3 Poznavanje nacionalnih propisa u odnosu na sposobnost broda za plovidbu.

2.4 Poznavanje Uredbe o zvanjima i uslovima za sticanje zvanja i ovlašćenja članova posade pomorskih brodova

2.5 Razumevanje uloge IMO, ILO, ITF, klasifikacionih društava i P & I klubova u svetskoj pomorskoj industriji.

Završetak odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena osposobljenosti

3. Vrste upisnika pomorskih brodova u Republici Srbiji, osnovni zahtevi za upis pomorskog broda, ISM Pravilnik i brodski statutarni sertifikati

3.1 Poznavanje Konvencije UN o pravu mora i Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila

3.2 Poznavanje najvažnijih sertifikata koji se moraju nalaziti na SOLAS brodovima u skladu sa zahtevima IMO Konvencija.

3.3 Razumevanje osnovnih zahteva u odnosu na primenu ISM Pravilnika u cilju sprečavanja pomorskih nesreća i nezgoda i sprečavanje zagađenja morske sredine.

Usmeni ispit, odobrenog obrazovanja i obuke, pismeni teorijski ispit i procena dokaza dobijenih na osnovu najmanje jednog od sledećeg:

1. odobrene prakse tokom službe na brodu

2. odobrene prakse tokom obuke na brodu

Međunarodna i nacionalna pravila, propisi i pravilnici se primenjuju na odgovarajući način na brodove i teret

4. Zaštita i očuvanje morske sredine

4.1 Poznavanje obaveza i odgovornosti na brodu koje imaju za cilj sprečavanje zagađenja morske sredine

4.2 Sposobnost da se organizuje brz i efikasan odgovor na vanrednu situaciju usled zagađenja, sa naglaskom na brodski SMPEP ili SOPEP plan.

4.3 Sposobnost da se organizuje i sprovede vežba o merama koje se preduzimaju u slučaju izlivanja nafte

Radnje koje se moraju preduzeti u slučaju izlivanja nafte ili ispuštanja hemikalija ili đubreta u more, na najbolji mogući način štite morsku sredinu

5. Upravljanje brodskim osobljem

5.1 Poznavanje nacionalnih i ILO propisa kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu na pomorskim brodovima

5.2 Razumevanje uloge odgovornog lica za bezbednost na brodu

1. Sposobnost da se primene svi zahtevi kompanije o minimalnom broju članova posade uključujući vođenje disciplinskog postupka na brodu

5.2 Sposobnost da se upravlja posadom na profesionalan i odgovarajući način.

5.3 Sposobnost da se organizuju sastanci na brodu

6. Propisi o bezbednosti na radu u pomorstvu

6.1 Poznavanje Uredbe o zvanjima i uslovima za sticanje zvanja i ovlašćenja članova posade pomorskih brodova

6.2 Poznavanje Pravilnika o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu pomorskih brodova

6.3 Temeljno poznavanje odredaba Dela IV Zakona o pomorskoj plovidbi i njegove primene

6.4 Razumevanje veštine liderstva i upravljanja brodskim osobljem sa stanovišta bezbednosti broda

6.5 Sposobnost da se organizuje vođenje disciplinskog postupka na brodu

Obaveza prvog oficira i drugog oficira mašine da svi članovi posade budu informisati/dobiju potrebne instrukcije, kao i primena zahteva o bezbednosti i zdravlju na radu se poštuju

7. Primena STCW Konvencije u Republici Srbiji

7.1 Poznavanje STCW Konvencije.

7.2 Razumevanje uloga vlada, brodovlasnika, brodara i institucija za obuku pomoraca-temeljno razumevanje uloge zapovednika, pomoraca i oficira za obuku.

Mogućnost da se na brodu primene zahtevi STCW Konvencije o obuci na brodu.

8. Pravilnik o najmanjem broju članova posade i Dela IV Zakona o pomorskoj plovidbi

8. Znanje o:

8.1 brodskim knjigama i ispravama i propisima kojima se uređuje vođenje brodskih knjiga i isprava.

8.2 prekršaja u plovidbi kojima se ugrožava bezbednost broda i lica na brodu

8.3 opštim zahtevima Dela IV Zakona o pomorskoj plovidbi (ugovor o radu, repatrijacija, radno vreme, vreme odmora itd.)

8. Sposobnost da se popune sve rubrike brodskog dnevnika na odgovarajući način uključujući rubriku "prestupi na brodu"

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

Upotreba engleskog jezika u pisanju i govoru

Dovoljno poznavanje engleskog jezika kako bi kandidat mogao da koristi odgovarajuće publikacije i da obavlja dužnosti u sledećim oblastima:

1. Ship design and construction, types of ships
2. Ship Manning System. Merchant ship organization
3. Marine meteorology, tides, currents and ocean science
4. Ports
5. Cargoes, cargo handling equipment, cargo stowage
6. Ship Handling: general; unmooring and mooring,
7. Ship Handling: anchoring
8. Navigation, Sea charts, navigational equipment
Aids to navigation, buoyage systems, etc.
9. Maritime VHF Communications & IMO SMCP: general conventions, making contact, exchanges
Maritime VHF Communications & IMO SMCP: distress, urgency, safety, SAR communications
10. Collision regulations
11. Safety at sea, environment protection, ISPS
12. Procedures on arriving in a port / departure from a port
13. Marine correspondence (ship’s papers and cargo documents)

Pismeni ispit i procena dokaza dobijenih na osnovu praktične obuke

Pravilno tumačenje publikacija na engleskom jeziku koje su relevantne za određene dužnosti

Jasno izražavanje i razumevanje u komunikaciji

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Razumevanje principa mehanike u pogledu: statike, dinamike, kinematike i hidrostatike

1. Statika

2. Kinematika

3. Dinamika

4. Hidrostatika

5. Jednostavne mašine

1.1 Definisati sledeće termine sa odgovarajućim formulisanim simbolima:

.1 Površina, zapremina figura i oblika

.2 Masa, težina

.3 Gustina, relativna gustina i centar težišta

1.2 Definisati:

.1 moment, spreg sila i ravnoteža.

.2 vektori i vektorski poligon u obliku trougla i poligona sila.

1.3 Razumeti dejstvo koncentrisanog opterećenja grednog nosača i konzole.

1.4 Opisati i definisati naprezanje sa odgovarajućim simbolima: istezanje, pritisak, naprezanje na smicanje, Hukoov zakon, elastičnost, stepen sigurnosti, granica elastičnosti, granica razvlačenja, čvrstoća na kidanje i otpornost na kidanje-lom.

2.1 Definisati sa odgovarajućim simbolima: rastojanje, intenzitet brzine, ubrzanje, brzina, prosečna brzina i relativna brzina.

2.2 Primeniti formule:

V=u∀at.

V5∀as.

S=ut+at5/2.

3.1 Definisati:

.1 sa odgovarajućim simbolima: rad, snaga, energija, sila, silu Zemljine teže i koeficijent trenja

.2 Kinetička i potencijalna energija.

.3 Njutnovi zakoni kretanja.

3.2 primeniti formulu:

Sila=masa x ubrzanje.

4.1 Definisati:

.1 fluid

.2 sa odgovarajućim simbolima:

Pritisak, atmosferski pritisak, apsolutni pritisak, merač pritiska, tečno olovo i vakuum.

.3 princip plivanja

4.2 Objasniti:

.1 rad i upotrebu sledećih instrumenata: piezometar, manometar, barometar, Bordonov manometar

.2 principe hidrauličnih dizalica.

.3 kinetička i potencijalna energija sadržana u fluidu prese.

4.3 navesti:

.1 zapreminski protok je brzina x površna poprečnog preseka.

.2 maseni protok je brzina x površina poprečnog preseka x gustina

5.1 Objasniti:

.1 rad jednostavnih dizalica, ručne (auto) dizalice, hidraulične dizalice, koturače, lančane dizalice.

.2 odnos brzina, mehanička prednost, efikasnost.

Ispit i procena dokaza dobijenih tokom teorijske nastave i obuke na odgovarajućoj laboratorijskoj opremi.

Prikazati jasno poznavanje teorijskih principa mehanike

MODUL 2

Razumevanje principa mehanike u pogledu: statike, dinamike, kinematike i hidrostatike

1. Trenje

2. Inercija

3. Kružno kretanje

4. Periodično kretanje.

5. Dinamika rotacije.

6. Rad i energija

7. Impuls i količina kretanja.

8. Hidrostatika

9. Hidraulika

1.1 Navesti:

.1 Četiri kategorije trenja

.2 Koeficijent trenja

.3 Trenje na strmim ravnima.

.4 Trenje u navojima

1.2 Objasniti izvršeni rad od trenja.

2.1 Definisati:

.1 masu u smislu inercije.

.2 sila inercije kao otpor pri promeni kretanja.

2.2 Objasniti aktivne sile i sile reakcije.

2.3 Objasniti otpor vučne sile.

2.4 Primena principa dejstva sile inercije na vezana tela.

3.1 Objasniti sile koje se javljaju pri kružnom kretanju.

3.2 Pokazati da je w5r=V5

r

3.3 Definisati centripetalnu i centrifugalnu silu.

3.4 Koristiti F=ma da prikažemo centripetalnu silu mrw5=mv5

r

3.5 Skicirati konusno klatno.

3.6 Pokazati odnos između visine konusa i brzine rotacije.

4.1 Opisati promene brzine i ubrzanja klipa u klipnim motorima.

4.2 Definisati prosto harmonijsko kretanje.

4.3 Skicirati grafik koji prikazuje brzinu i ubrzanje klipa tokom kompletnog ciklusa rada klipnog motora.

5.1 Pokazati da je linijsko ubrzanje = ugaono ubrzanje x poluprečnik rotacije.

5.2 Skicirati grafik koji pokazuje odnos između ugaone brzine i vremena u slučaju jednolikog ubrzanja.

5.3 Objasniti poluprečnik obrtanja.

6.1 Odrediti izvršeni rad pri ubrzanju.

6.2 Izvesti jedinice energije i njihove odnose.

6.3 Ilustrovati održanje energije.

6.4 Razviti i primeniti kinetičku energiju iz jednačine rotacije.

6.5 Objasniti rad zamajca i uporediti ga sa regulatorom.

7.1 Definisati:

.1 Impuls sile

.2 količinu kretanja tela

.3 ugaoni impuls

.4 ugaona količina kretanja

7.2 Pokazati:

.1 impuls = promena količine kretanja

.2 ugaoni impuls = promena ugaone količine kretanja

7.3 Primeniti jednačinu, impuls + promena količine kretanja, da se utvrdi potisak i snaga koju razvija mlaz.

8.1 Definisati središte dejstva pritiska.

8.2 Objasniti:

.1 pojam ravnoteže plivajućih tela.

.2 zavisnost pritiska fluida od dubine

.3 ukupna potisna sila na vertikalno i horizontalno uronjenim pločama.

9.1 Opisati:

.1 količina protoka

.2 Laminarno strujanje

.3 Turbulentno strujanje

Kao za modul 1

Kao za modul 1

MODUL 3

Razumevanje principa mehanike u pogledu: statike, dinamike, kinematike i hidrostatike

1. Trenje

2. Statika

3. Kinematika

4. Dinamika

5. Naprezanje i deformacije

6. Gredni nosači

7. Mašine

8. Hidrostatika

9. Hidraulika

1.1 Definisati:

.1 trenje i navesti 4 vrste trenja.

.2 koeficijent trenja.

1.2 Navesti odnos između dinamičkog trenja i granične vrednosti sile trenja.

1.3 Objasniti:

.1 silu trenja kao otpor pri kotrljanju.

.2 efekat sile trenja pri adekvatnom i neadekvatnom podmazivanju u odnosu na viskoznost maziva, brzinu klizanja i kontaktne površine.

1.4 Opisati:

.1 ugao trenja.

.2 princip rada kugličnih i valjkasto kotrljajnih ležajeva.

.3 granično trenje.

2.1 Definisati:

.1 sila kao vektor

.2 moment sile

.3 spreg

.4 moment površine i zapremine.

.5 geometrijski centar i težište geometrijskih figura.

2.2 Primena trougla i poligona sila na sistem sučeljnih sila u ravni.

2.3 Odrediti:

.1 rezultanta tri sučeljne sile.

.2 dejstvo sile na strmu ravan.

.3 rad sile pri jednolikom kretanju tela na strmoj ravni.

3.1 Definisati:

.1 pravolinijsko i krivolinijsko kretanje.

.2 relativna brzina u ravni

.3 Njutnovi zakoni kretanja

.4 održanje energije

3.2 Skicirati grafike: brzina-vreme, ubrzanje-vreme i intenzitet brzina-vreme.

.3 Opisati:

.1 brzinu kao vektor.

.2, sile i uležištenja punih i šupljih vratila

3. naprezanje usled obrtnog momenta

.4. prenos snage pomoću vratila i spojnice.

3.4 Odrediti:

.1 jednačinu deplasmana.

.2 jednačinu za krivolinijsko kretanje, deplasman, brzina i jednoliko ubrzanje.

.3 naprezanje na obodu-vencu zamajca usled centrifugalne sile.

3.5 Objasniti trenje u ležaju pri ubrzanju i usporenju vratila.

3.6 Rotacija:

.1 Pokazati da w5r= v5

r

.2 Definisati:

.1 centripetalnu i centrifugalnu silu.

.2 Njutnovi zakoni kretanja.

.3 Održanje energije

.3 Primena F=ma da se pokaže mrs5= mv5

r

.4 Skicirati konusno klatno.

.5 primena w5r i odgovarajućeg vektor dijagrama za visinu kružnog klatna g/w5.

.6 Objasniti:

.1 sličnost između kružnog klatna i regulatora proste mašine.

.2 Objasniti princip uravnoteženja 2 sile koje deluju na obe strane rukavca.

3.7 Periodično kretanje: Definisati

.1 perioda

.2 frekvencija

.3 amplituda

.4 prosto harmonijsko kretanje.

4.1 Definisati:

.1 rad, snaga, potencijalna energija, kinetička energija i kinetička energija pri translaciji.

.2 održanje energije, održanje količine kretanja.

.3 centrifugalna sila i njena primena na:

Konusno klatno

Neopterećen regulator

Krivolinijsku prugu i delove mašine

.4 naprezanje u tankoj žici savijenoj u krug usled centrifugalne sile.

.5 količina kretanja, impuls

.6 Njutnovi zakoni kretanja.

5.1 Definisati:

.1 naprezanje, deformacije, modul elastičnosti, naprezanje i deformacije pri smicanju, modul krutosti, stepen sigurnosti.

.2 naprezanje usled ograničenog širenja ili skupljanja.

.3 poprečna i uzdužna naprezanja cilindričnih vratila usled unutrašnjeg pritiska

6.1 Definisati:

.1 transverzalnu silu i moment savijanja za konzole i proste gredne nosače sa koncentrisanim i kontinualno raspoređenim opterećenjem.

.2 naprezanje usled savijanja.

6.2 Nacrtati dijagrame transverzalnih sila i momenta savijanja.

7.1 Za jednostavne dizalice nacrtati grafike naprezanja i opterećenja od terta.

7.2 Definisati:

.1 Linearna zavisnost, mehanički stepen iskorišćenja i efikasnosti.

.2 tipovi reduktora.

7.3 Odrediti mehanički stepen iskorišćenja i efikasnosti za:

.1 točak i osovinu

.2 diferencijalna koturača i osovina sa namotanim užadima

.3 koturače

.4 sistem od više koturača

.5 ručna (auto) dizalica

.6 hidraulična dizalica

.7 pužna lančana dizalica

.8 jednostruko i dvostruko vučno vitlo.

8.1 Definisati:

.1 težište pritiska

.2 promena pritiska tečnosti s dubinom.

9.1 Bernulijeva teorema

9.2 Definisati:

1 maseni protok, zapreminski protok, protok sa punim poprečnim presekom.

.2 koeficijent brzine, kritična brzina

.3 viskoznost

.4 koeficijenti:

.1 brzine

.2 smanjene površine preseka; i

.3 pražnjenje - isticanje tečnosti

9.3 Opisati:

.1 protok kroz otvor.

.2 laminarno strujanje, turbulentno strujanje.

9.4 Objasniti dejstvo trenja u užadima.

9.5 Izvesti jednačinu protoka kroz otvor.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

MODUL 4

Razumevanje principa mehanike u pogledu: statike, dinamike, kinematike i hidrostatike

1. Statika

2. Trenje

3. Kinematika

4. Dinamika

5. Naprezanje i deformacije

6. Gredni nosači

7. Torzija

8. Tanki vitki štap

9. Hidrostatika

10. Hidraulika

11. Upravljanje

1.1 Opisati:

.1 ravnoteža prostornih sila

.2 Mehanizam krivaje

2.1 Opisati frikcionu spojnicu.

2.2 Rešiti:

.1 koeficijent trenja na strmoj ravni.

.2 koeficijent trenja užadi

2.3 Odrediti izvršeni rad od trenja.

3.1 Objasniti:

.1 pravolinijsko i krivolinijsko kretanje sa ubrzanjem.

.2 bregaste (ploče - vratila)

3.2 Objasniti grafike brzine i ubrzanja u funkciji vremena.

4.1 Odrediti:

.1 ubrzanje materijalnog sistema

.2 uticaj otpora vazduha pri kretanju po dejstvom sile gravitacije.

.3 kinetička energija za translatorno i rotaciono kretanje.

4.2 Definisati:

.1 jednačinu momenta

4.3 Opisati:

.1 dejstvo obrtnih masa

.2 impuls sile

.3 osnovi dinamike motorskih mehanizama.

4.4 Objasniti:

.1 trenjem ostvariti upravljanje.

.2 prosto harmonijsko kretanje

.3 primena teorije prostog klatna.

.4 primena teorije na dinamičko balansiranje obrtnih masa u jednoj ravni.

5.1 Objasniti:

.1 naprezanje u kosom preseku.

.2 dopunski napon smicanja

.3 otpornost usled naprezanja.

5.2 Odrediti

.1 jačinu proste veze klina i vijčanog spoja.

.2 posledica dinamičkih opterećenja.

.3 uticaj direktnog opterećenja i temperaturnih promena na složene elemente.

6.1 Odrediti:

.1 posledice od koncentrisanog i ravnomerno raspoređenog opterećenja na konzole i proste gredne nosače.

.2 naprezanje usled savijanja, dati osnovnu jednačinu savijanja i moment inercije površine.

6.2 Nacrtati dijagrame smičuće sile i momenta savijanja.

6.3 Definisati neutralnu osu proste grede.

6.4 Izvodi i primena na formulu za ugib.

7.1 Odrediti:

.1 torziju vratila sa pasovanim (podešenim) rukavcima.

.2 torzija zatvorene spiralne opruge.

8.1 Odrediti efekte ekscentričnog opterećenja kratkog štapa.

8.2 Prikazati primenu formule za tanak i vitki štap.

9.1 Odrediti:

.1 efekat plivanja tela u dve tečnosti različitih gustina

10.1 Definisati:

.1 i primeniti Bernulijevu jednačinu.

.2 i odrediti uticaj ugla lopatice sa dijagramima za centrifugalne pumpe.

10.2 Odrediti:

.1 uticaj i primena Venturi cevi.

.2 silu od mlaza tečnosti.

11.1 Odrediti prost protok i metode za upravljačko informisanje.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE, VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Razumeti teorijske principe termodinamike i toplotnih mašina s obzirom na sledeće principe:

1. Osnovi Termodinamike.

2. Energija u Termodinamici.

3. Prenos toplote.

4. Para.

5. Idealan gas i njegovi ciklusi.

6. Termodinamički procesi.

7. Prenos energije radom.

8. Toplotni ciklusi motora i motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

9. Vazdušni kompresori.

10. Sagorevanje goriva.

.1 Definisati termine i odgovarajuće simbole. Toplota, temperatura i temperaturne skale, toplotna moć, specifična toplota, pritisak, zapremina, apsolutne veličine, čvrsta tela, tečnosti i gasovi, širenje para.

.2 Objasniti:

.1 linearno i zapreminsko širenje

.2 količina entalpije pri topljenju i količina entalpije pri isparavanju.

.3 Odrediti veličinu širenja usled dejstva toplote.

2. .1 Opisati internu ili unutrašnju energiju.

.2 Definisati:

.1 kinetičku i potencijalnu energiju kao energiju molekula.

.2 toplotu, protok i rad.

.3 prvi zakon Termodinamike.

3. .1 Definisati prenos toplote pomoću kondukcije (provođenja), konvekcije i zračenja.

.2 Opisati laboratorijsku opremu kojom se određuje količina specifične toplote i temperature.

.3 Furijeov zakon o kondukciji.

.4 Objasniti koeficijent toplotne provodljivosti (konduktivnosti).

4. .1 Definisati zasićenu, suvu, mokru, pregrejanu paru i vrste suvoća.

.2 Opisati povezanost između pritiska i temperature za zasićene tečnosti i pare.

.3 Koristiti tabele za termodinamičke osobine, (Tablice za paru), da odredite vrednosti entalpije, unutrašnje energije, zapremine pri zadatom pritisku i/ili temperaturi.

5. .1 Definisati kritičnu temperaturu, idealan i savršen gas, ciklus idealnog gasa.

.2 Bojlov i Šarlov zakon.

.3 Skicirati P-V i V-T dijagrame.

.4 Objasniti cikluse promene pritiska-zapremine sa skicama. Oto, Dizel, dvokružni i Džulov ciklus.

.5 Opisati:

.1 praktične mašine zasnovane na prethodno navedena 4 ciklusa.

.2 primenu klipnih motora jednostrukog i dvostrukog dejstva.

.3 Rankeov ciklus i njegovi efekti.

.4 skicirati delove parnog postrojenja. Kotao, parna turbina, kondenzatori i napojna pumpa.

6. .1 Definisati termodinamičke procese u obliku prenosa toplote i/ili prenosa energije pomoću rada.

.2 Objasniti:

.1 Drugi zakon Termodinamike.

.2 P-V dijagrame sledećih standardnih procesa: pritisak održavati konstantnim, zapreminu održavati konstantnom, temperaturu održavati konstantnom, prenos toplote bez promene temperature i politropska ekspanzija i kompresija.

.3 Opisati sledeće procese: izotermni pri stalnoj-konstantnoj temperaturi, adijabatski kao prenos toplote bez promene temperature.

7. .1 Definisati rad sa odgovarajućim simbolima.

.2 Pomoću termina pritiska i zapremine opisati P-V dijagrame za paru, vezane za izvršeni rad i prenos energije.

8. .1 Opisati:

.1 dvotaktne i četvorotaktne motore sa unutrašnjim sagorevanjem, cikluse kolenastog vratila, položaji otvaranja i zatvaranja ventila.

.2 toplotni bilans

.2 Odrediti:

.1 efikasnost motora u zavisnosti od unete i utrošene energije i izgubljene energije i mehaničku efikasnost od kočene i efektivne snage.

.2 efektivna snaga

.3 Definisati taktove, radnu zapreminu, stepen kompresije, srednji efektivni pritisak, efektivna snaga, snagu trenja, kočiona snaga.

.4 Skicirati i opisati indikatorski dijagram i svrhu upotrebe ovih dijagrama.

9. .1 Opisati dejstvo kompresora za vazduh.

.2 Primena obrazaca: Pn n=constant i (PV)/T = constant.

10. .1 Opisati sledeće termine: sagorevanje, kalorijska vrednost, temperatura paljenja.

.2 Odrediti minimum potrebnog vazduha za okončanje sagorevanja.

Ispit i procena dokaza dobijenih tokom teorijske nastave i obuke na odgovarajućoj laboratorijskoj opremi.

Pokazano je jasno poznavanje teorijske osnove iz termodinamike i toplotnih mašina.

MODUL 2

Razumeti teoretske principe Termodinamike i toplotnih mašina s obzirom na sledeće principe:

1. Ciklus hlađenja.

2. Parni kotao i isparivač.

1..1 Opisati:

.1 ciklus hlađenja u poređenju sa ciklusom toplotnih mašina.

.2 hlađenje i osobine hlađenja.

.3 skicirati delove postrojenja za hlađenje: isparavač, kompresor, kondenzator, rasteretni ventil.

.4 ciklus sabijene pare.

.2 Navesti da su performanse postrojenja vezane za količine utrošene energije po jedinici isporučene energije.

2..1 Definisati ppm, zasićenost rastvorenih materija.

.2 Odrediti promene u gustini zbog zasićenja.

Kao za kolonu 2.

Kao za modul 1

MODUL 3

Razumeti teoretske principe Termodinamike i toplotnih mašina s obzirom na sledeće principe:

1. Toplota.

2. Principi Termodinamike.

3. Idealni gasovi.

4. Idealni ciklusi.

5. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

6. Vazdušni kompresor.

7. Sagorevanje.

1..1 Definisati:

.1 temperatura i merenje temperature.

.2 apsolutna temperatura.

.3 količina specifične toplote.

.4 specifična entalpija isparenja i topljenja.

.5 koeficijenti toplotnog provođenja.

.2 Dovršiti:

.1 izračunati promenu faze tri supstance.

.2 izračunati linearno, površinsko i zapreminsko širenje pri promeni temperature.

2. Definisati:

.1 Prvi zakon Termodinamike.

.2 provođenje, mešanje i zračenje.

.3 proces protoka i sprečenog protoka toplote.

.4 toplotna energija.

.5 zakoni provođenja i termičkog provođenja.

3..1 Definisati:

.1 Bojlov, Šarlov i Daltonov zakon.

.2 karakteristične jednačine.

.3 izotermni, adijabatski i politropski procesi.

.4 izvršeni rad i isporučena energija pri širenju ili sabijanju gasa.

.5 unutrašnja energija.

.6 specifična toplota gasova pri konstantnom pritisku i zapremini.

.2 Primena gasne konstante R u računanju.

.3 Objasniti odnos između pritiska, temperature i zapremine.

.4 Odrediti odnos između Cp i Cv.

4..1 Definisati:

.1 ciklus konstantne zapremine

.2 uticaj standardnog vazduha.

.3 prostor i radna zapremina.

.2 Opisati Dizel ciklus.

5..1 Opisati:

.1 principe icikluse.

.2 indikatorski dijagram.

.3 Morzeov test.

.4 toplotni bilans.

.2 Definisati:

.1 srednji efektivni pritisak.

.2 indikovani i kočioni toplotni učinak.

.3 Odrediti:

.1 izvršeni rad i razvijenu snagu.

.2 koeficijent iskorišćenja i krajnji stepen korisnosti.

.3 sagorevanje goriva.

6..1 Objasniti:

.1 principe i cikluse.

.2 indikatorske dijagrame.

.3 višestepeni kompresor.

.2 Odrediti:

.1 Koeficijent zapreminskog korisnog dejstva.

.2 izvršeni rad (bez praznog hoda).

7..1 Objasniti:

.1 efektivno sagorevanje čvrstih i tečnih goriva.

.2 toplotna moć.

.3 kalorimetarska posuda.

.2 Kompletan račun za kompletno sagorevanje.

.3 Odrediti:

.1 sastav dimnih gasova.

.2 teoretski minimum i višak vazduha potreban za kompletno sagorevanje.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

MODUL 4

Razumeti teoretske principe Termodinamike i toplotnih mašina.

Principi Termodinamike.

2. Prenos toplote.

3. Idealni gasovi.

4. Gasni ciklusi.

5. Osobine pare (entropija).

6. Parno postrojenje.

7. Sagorevanje.

1. .1 Definisati Drugi zakon Termodinamike.

.2 Primena Drugog zakona.

2. .1 Kompletirati:

.1 proračun prenosa toplote za kompozitne zidove.

.2 prenos toplote između fluida kroz pregradni zid.

.2 Definisati Stefan-Bolcmanov zakon.

3. .1 Definisati:

.1 univerzalnu gasnu konstantu.

.2 Avogadrov zakon.

.3 Daltonov zakon za parcijalni pritisak.

.2 Primena Daltonovog zakona na smese gasova.

.3 Odrediti n sa grafika za izraz pV = C.

.4 Dokazati izraz Cp - Cv = R.

4. .1 Opisati:

.1 Dizel ciklus.

.2 dvostruki ciklus sagorevanja.

.3 Karnoov ciklus i Karnoov inverzni ciklus.

.4 ciklusi gasne turbine.

.5 otvoreni i zatvoreni ciklusi gasne turbine.

.6 namena izmenjivača toplote.

.2 Odrediti idealni toplotni učinak.

5. .1 Definisati:

.1 entropija.

.2 Izotermičke i izotropske procese.

.2 Objasniti entropiju vode i pare.

.3 Razjasniti i definisati vrednosti temperature sa grafika za entropiju i sa grafika za entalpija-entropija.

.4 Odrediti promene entropije iz tabela za vodenu paru.

6..1 Definisati:

.1 Rankeov ciklus i koeficijent korisnog dejstva.

.2 Izentropski koeficijent korisnog dejstva.

.3 Vilanov zakon.

.4 odrediti toplotni koeficijent korisnog dejstva.

.5 izentropski koeficijent korisnog dejstva.

.2 Korišćenjem grafika entalpija-entropija odrediti stanje vodene pare.

7..1 Opisati:

.1 Orsat aparaturu.

.2 analizu izduvnih gasova.

.2 Analizirati konverziju zapremine u masu.

.3 Odrediti količinu CO2 u izduvnim gasovima.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

MODUL 5

Razumeti teoretske principe termodinamike i toplotnih mašina.

1. Osobine vodene pare

2. Vodena para, postrojenje i kotlovi.

1. .1 Opisati:

.1 suvu frakciju.

.2 prigušenje.

.3 razdvojeni i prigušeni kalorimetar.

.4 uticaj vazduha u kondenzatoru za vodenu paru.

.2 Objasniti tabele za vodenu paru.

.3 Definisati:

.1 zasićenu, vlažnu, suvu i pregrejanu vodenu paru.

.2 unutrašnja energija, entalpija, specifična zapremina.

2. .1 Opisati:

.1 turbine: akciju i reakciju.

.2 pad pritiska i brzine u više faza (stepena) pojedinačno i zajedno.

.3 kombinacija faza (stepeni).

.4 određivanje toplotne, mehaničke i ukupne efikasnosti u zavisnosti od glavnih pokretnih delova i njihove izlazne snage.

.5 mlaznice.

.6 odrediti dijagrame brzine, vektorski prikazati kao i sile na lopaticama turbina.

.7 kotlovske plamene cevi i cevi za vodu.

.8 različiti tipovi kotlova za vodu.

.9 kotlovsko napajanje.

.2 Odrediti:

.1 kapacitet i ekvivalent stvaranja pare u kotlu.

.2 koeficijent korisnog dejstva parnog kotla.

.3 Razumeti toplotni bilans kotla i opitnog motora.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

.1 Razumevanje tabela za paru.

.2 Definisanje:

.1 zasićenu, vlažnu, suvu i pregrejanu vodenu paru.

.3 unutrašnja energija, entalpija, specifična zapremina.

2.1 Opisati:

.1 turbine: akciju i reakciju.

.2 pad pritiska i brzine u više faza (stepena) pojedinačno i zajedno.

.3 kombinacija faza (stepeni).

.4 određivanje toplotne, mehaničke i ukupne efikasnosti u zavisnosti od glavnih pokretnih delova i njihove izlazne snage.

.5 mlaznice.

.6 odrediti dijagrame brzine, vektorski prikazati kao i sile na lopaticama turbina.

.7 kotlovske plamene cevi i cevi za vodu.

.8 različiti tipovi kotlova za vodu.

.9 kotlovsko napajanje.

Odrediti:

.1 kapacitet i ekvivalent stvaranja pare u kotlu.

.2 koeficijent korisnog dejstva parnog kotla.

.3 promene rastvorenih materija.

.3 Razumevanje toplotnog bilansa kotla i opitnog motora.

3. Hlađenje.

3. .1 Opisati:

.1 radni ciklus hlađenja.

.2 dejstvo hlađenja.

.3 hlađenje i njegove osobine.

.2 Odrediti:

.1 koeficijent dejstva.

.2 svojstva rashladnih fluida iz tablica.

3..1 Opisati:

.1 radni ciklus hlađenja.

.2 dejstvo hlađenja.

.3 hlađenje i njegove osobine.

.2 Odrediti:

.1 koeficijent dejstva.

.2 svojstva rashladnih fluida iz tablica.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Razumevanje i primena principa tehničkog crtanja.

1. Tipovi crteža.

2. Crtež.

3. Crtanje projekcija.

4. Razvijanje.

5. Zavojnica i zavrtnjevi.

6. Blokirajući i zadržavajući uređaji.

7. Zakovice-tipovi veze.

8. Zavareni spoj.

9. Dimenzionisanje.

10. Tolerancije

11. Geometrijske tolerancije.

12. Ekscentri.

13 Ležajevi, zaptivke i maziva.

14. Vežbe za crtanje

1..1 Objasniti sledeće: opšta pravila sastavljanja, komponente, crtanje.

.2 Čuvanje crteža: ormar, kompjuter i mikrofilm.

.2 Crtanje linija i tangenti kao primera.

.3 Pokazati prvu i treću projekciju uključujući skrivene detalje.

.1 Kompletirati ortogonalne projekcije sa presecima.

.2 Crtanje izometrijske projekcije i kose projekcije.

.4 Crtanje razvoja pri preseku krugova, kupe, kvadrata, piramide, prelaz kvadrata u krug.

.5.1 Definisati i objasniti levi i desni navoj, terminologiju navoja, tipove navoja, višehodne navoje, šestostrana navrtka.

.2 Crtanje navoja, navrtke, brezona, čivije, podloške.

.3 Definisati i objasniti inbuse i mašinske vijke.

.6. Objasniti:

.1 ravan osigurač: Simondsova blokirajuća navrtka, kočnica, elastična i žičani osigurač.

.2 konične čivije, račvaste čivije, osovinice i rascepke žičane i vazdušni klipsevi.

.7. Objasniti:

.1 različite zakovice, slepe zakovice, slepi tiplovi.

.2 4 vrste zakovičnog spoja.

.3 torban zavrtanj.

.8 Opisati različite postupke zavarivanja i simbole.

.9 Jednostavno opisati dimenzionisanje i dimenzije komponenti sa odgovarajućim standardima.

.10 Opisati graničnu meru i naleganje, tolerancije, osnove, važeću nominalnu veličinu, prvu i selektivnu montažu.

.11. Opisati geometrijske tolerancije dajući simbole.

.12 Konstrukcija bregova koji daju jednaku brzinu i održavaju periodičnost pogonjenog dela.

.13 Objasniti:

.1 klizne ležajeve, tvrde ili sa oblogom i stabilne ležajeve.

.2 osobine maziva i različiti tipovi ležajeva.

.3 Kuglični i ležajevi sa valjcima sa radijalnom i aksijalnom nosivošću, konusni.

.4 prateće zaptivke: filcane zaptivke, gumene zaptivke, ne gumene zaptivke, zaptivanje sa strane, V- prstenaste zaptivke.

.5 maziva za ležajeve, ležaj sa čaurom kuglični i buričasti, osobine različitih maziva.

.14.1 Napraviti inženjerski crtež koristeći: preseke u dve paralelne ravni: obrnuti, tanak, deo, polupresek, skrivene detalje, simboli, površinske obrade, ugaone i pomoćne dimenzije, osne kote i glavne linije, korak i prečnike, navoje, šrafure, detalji.

.2 Koristiti odgovarajuće aplikacije iz lekcija 1 - 13.

Ispit i procena dokaza dobijenog na osnovu kompletnih tehničkih crteža.

Pokazati kompletne i konkretne informacije pomoću tehničkih crteža.

KOLONA 1

KOLONA 2

KOLONA 3

KOLONA 4

OSPOSOBLJENOST

ZNANJE, RAZUMEVANJE I VEŠTINE

NAČINI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

KRITERIJUMI ZA PROCENU OSPOSOBLJENOSTI

MODUL 1

Razumeti i primeniti principe elektriciteta

1. Teorija o elektronu

2. Dijagrami i simboli

3. Teorija elektrike

4. Električni instrumenti i potrebni testovi

5. Rad, energija i snaga

6. Električna bezbednost

7. Provodnici

8. Izolacija

9. Baterije (Akumulatori)

10. Magnetizam i elektromagnetizam

11. Elektromagnetska indukcija

12. Generatori i motori

13. AC alternatori i motori

14. Naizmenična struja

15. Transformatori

16. Prenos (distribucija)

17. Zaštita

18. Kablovi

19. Održavanje

20. Impedansa i induktansa

21. Rasveta

1. .1 Objasniti sledeće: atomi, molekuli, joni, provodnici, element jonizacije.

.2 Opisati:

.1 protok struje u provodniku i kolu

.2 Razlika potencijala

.3 provodnici i izolatori sa primerima

.3 Objasniti sledeće termine iz elektrike sa odgovarajućim simbolima: struja, volt, jednosmerna i naizmenična struja, statički elektricitet, otpor, pad napona

2. .1 Nacrtati jednostavno strujno kolo koristeći ispravne simbole za elektro komponente.

.2 Objasniti paralelnu i rednu vezu kola.

3. .1 Definisati sledeće: Omov zakon, Kirhofov zakon.

.2 Objasniti upotrebu Vistonovog mosta.

.3 Izračunati napon, struju ili otpor u paralelnom ili rednom kolu.

4. .1 Skicirati i objasniti jedinice i primenu: voltmetar i ampermetar.

.2 Objasniti:

.1 upotreba paralelnih i rednih otpornika.

.2 koristiti sledeću opremu: ispitivač izolacije i ispitivač struje, multi ispitivač.

5. .1 Objasniti, sa odgovarajućim simbolima, razliku između rada, energije i snage.

.2 Izračunati energiju i rad.

.3 Primeniti jednačine koje se odnose na napon, struju, snagu i rad.

.4 Opisati prelaz toplotne energije u električnu energiju.

6.1 Opisati električni udar, bezopasan napon i bezbednu predostrožnost

7. .1 Objasniti glavne činioce otpora provodnika.

.2 Odrediti vrednost otpora provodnika.

.3 Objasniti i izračunati temperaturni koeficijent s obzirom na konstantan otpor čistih metala, ugljenika, germanium silikona.

.4 Uporediti različite otpore sa porastom temperature provodnika i poluprovodnika

.5 Objasniti upotrebu termistora

8. .1 Definisati termin izolator i njegovu upotrebu.

.2 Opisati:

.1 protok i uticajne faktore otpora izolacije.

.2 opšte fizičke karakteristike izolacionih materijala.

9. .1 Opisati:

.1 galvansku ćeliju, primarne i sekundarne ćelije.

.2 olovne i alkalne akumulatore.

.3 punjenje, održavanje i opasnosti u vezi sa baterijama-akumulatorima.

10. .1 Opisati prirodni i veštački magnet, magnetizam, magnetske materijale, magnetsko polje, magnetni fluks i gustinu magnetnog fluksa.

.2 Definisati silu u provodniku koji se nalazi u magnetskom polju.

.3 Izračunati jačinu polja, struju provodnika i efikasnu dužinu provodnika.

11. .1 Opisati elektromagnetsku indukciju i njenu primenu.

.2 Objasniti:

.1 uticaj na indukovani napon od magnetnog fluksa, broja namotaja u kalemu i broj presecanja linija provodnika/fluksa.

.2.2 vezani fluks, Faradejev i Lencov zakon, nepokretan, zajednička i samoindukcija, dinamička indukcija.

12. .1 Upotreba Flemingsovog Pravila ruke.

.2 Objasniti, sa skicama funkcije: el. Delovi, komutator, klizni prstenovi, četkice, polje namotaja, polovi i međupolovi.

.3 Opisati:

.1 varijacije u prostom vezanom generatoru.

.2 Šant kola i primena rednih i spojnih DC motora.

.3 svrha startera DC motora.

.4 DC kola za pobudu generatora i crtanje krive opterećenja.

.5 dva tipa namotaja za DC generatore.

13.1 Opisati:

.1 AC napon sa poštovanjem značenja kvadratnog korena, vrednosti pika.

.2 3 fazni generator i 3 fazni alternator povezani u zvezdu.

.3 generator sa polovima.

.4 pobuda, automatska regulacija napona, usklađivanje redosleda, paralelni rad, hlađenje.

.5 sistem rada generatora u slučaju opasnosti.

.6 komponente jednofaznog i trofaznog indukcionog motora i osnove rukovanja.

.7 grafici zavisnosti: brzina-snaga i struja opterećenje.

.8 mrežni starter, starter zvezda-trougao, rad motora vezanog u zvezdu, starter autotransformatora.

.9 zaštita i razlozi za to; za osigurače, prekomerna struja releja, prekostrujni prekidač, toplotni releji, termistori, faza otvorenog kola, podnaponski prekidač.

.10 termin: monofazni.

.11 način promene brzine.

.12 Vard - Leonardov pogon i principi motora promenljive frekvencije.

.2 Objasniti da je frekvencija proporcionalna brzini rotacije.

14. .1 Opisati AC generator kao rotaciju kalema sa žicom u magnetnom polju stvarajući u određenom položaju napon u obliku talasa.

.2 Objasniti:

.1 odnos između trenutnog napona, brzine provodljivosti i sinusa pokazanog ugla σ.

.2 srednja kvadratna (rms) vrednost.

.3 Definisati frekvenciju i odgovarajuće jedinice i simbole.

.4 Opisati:

.1 kolo trofazne struje.

.2 fazna razlika između napona i struje.

.5 Razviti izraz e=Blv iz koga sledi e=E max sine σ i potvrđuje

σ = sin σ E max i superponirati stepene i radijane za sinusni talas.

.6 Izvesti zaključak e = E max sin 2 ft. i izračunati trenutni napon.

.7 Skicirati dva sinusna talasa sa istom frekvencijom ali različitom amplitudom i različitim fazama.

.8 Skicirati dva sinusna talasa sa istom frekvencijom ali različitom ampiltudom i različitim fazama.

15. .1 principi za konstrukciju i rukovanje transformatorima.

.2 oblici vezivanja transformatora: zvezda-zvezda, trougao-trougao, zdezda-trougao, trougao-zvezda.

.3 provera transformatora i podrazumevano održavanje.

16. .1 Opisati:

.1 namenu prekidača, automatski osigurači i osigurači.

.2 izvori električne mreže u slučaju hitnosti i sistemi snabdevanja.

.3 izolovani sistemi i uzemljeno - neutralni sistemi.

.2 Objasniti:

.1 otvoreno kolo, zemni i kratki spoj.

.2 neispravno uzemljenje i njegovo otkrivanje.

17. .1 Opisati:

.1 zaštita i razlozi za njenu primenu.

.2 3 tipa prekostrujnih zaštitnih releja.

2 Objasniti:

.1 lomljivi veliko kapacitativni osigurači.

.2 ograničeni prekid struje, podnapona i zaštita povratne snage.

.3 opasnost pri zameni pregorelih osigurača, ulazni prostor blizu sabirnica i otvoreni razvodni ormari.

.4 razvodna tabla transformatorskih instrumenata.

18. .1 Opisati:

.1 materijali i razlozi za sledeće kablove: provodnici, izolacioni materijali i obloga.

.2 otpor i zašto terminali trebaju da budu obezbeđeni i zaključani.

19. 1 Opisati:

.1 sistem izolacije, zamena ugljenih četkica i otpor izolacije.

.2 održavanje automatskih osigurača i rukovanje, prekidi i brave.

20. Objasniti:

.1 impedansa, dati simbole induktanse i reaktanse.

.2 efekat faktora snage u odnosu na utrošenu snagu.

2 Porediti:

.1 AC impedansu i DC rezistancu.

.2 uticaj u AC i DC kolima od jednostavnog otpora, otpora u kalemu i u kalemu od gvožđa.

.3 odnos između impedanse, napona i struje.

.4 Skicirati:

.1 trougao impedanse sa faznim uglovima.

.2 samo za otpor, grafike kola induktanse i faktora snage.

.3 fazne dijagrame za kola induktanse i objasniti napredovanje ili zaostajanje struje ili napona.

.5 Opisati da je faktor snage kosinus ugla snage.

R

.6 Upravljanje napajanjem = V x l x z or V x l cos σ

21. Opisati:

.1 sijalica sa užarenim vlaknom, gasna lampa, fluorescentno svetlo.

.2 sigurnosna lampa otporna na vodu, gasove i olovno svetlo.

Ispit i procena dokaza dobijenih iz teorijske nastave, kao i prateće laboratorijske opreme ili praktične obuke u radionici.

Prikazati jasnu teorijsku i praktičnu primenu elektriciteta.

MODUL 2

1 Ulje, gas i hemikalije

1. Objasniti:

.1 4 klase tankera

.2 korišćenje el. opreme i delova za opasne i bezopasne prostore na tankerima.

.3 pojam unutrašnje bezbednosti, zaštita od vatre.

.2 Navesti opasnosti na koje se nailazi pri korišćenju neadekvatne el. opreme u opasnim ili rizičnim prostorima.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

MODUL 3

Razumeti teoretske principe elektriciteta i elektronike, primena na opremu i mašine na brodu

1. Električna kola

2. Elektroliza i sekundarne ćelije

3. Elektromagnetizam, elektromagnetska indukcija i prosto magnetsko kolo

4. Elektronika

5. Uređaj za jednosmernu struju

6. Teorija naizmenične struje

7. Instrumenti

8. Distribucija.

9. Mašine za naizmeničnu struju.

1. Definisati:

.1 jedinice: Amper, Om i Volt

.2 razliku između elektomotorne sile (EMS) i razlike potencijala.

.3 Omovi i Kirhofovi zakoni.

.4 snaga i energija.

.5 specifičan otpor.

.6 odrediti temperaturni koeficijent otpora.

.7 odrediti otpor provodnika, uticaj dužine provodnika i površine, materijal i temperaturu.

.2 Odrediti:

.1 kod jednostavnih rednih i paralelnih kola:

a) EMS: b) struju; c) otpor.

.2 vrednosti nelinearnih otpornika u paralelnoj vezi sa konstantnom vrednošću otpora.

3. Objasniti:

.1 dvožični DC distributivni sistem

.2 različiti tipovi izolatora i izolacije.

.3 Vitstonov most, laboratorijski prikaz šeme Vitstonovog mosta.

.4 otpornost pirometara i mernih traka.

2. .1 Objasniti:

.1 teoriju elektrolitičke disocijacije primenjenu na zajednički rastvor.

.2 elektroliza.

.3 elektrolitske ćelije u kiselini i bazi.

.4 konstrukcija i principi rukovanja sa elektrolitičkim ćelijama.

.5 procedure održavanja i punjenja ćelija.

.6 odrediti ostvareni Vat-sat i Amper-sat.

.7 odrediti povratnu EMS od elektrolize, otpor elektrolita i utrošenu snagu tokom elektrolize.

.8 elektomotorne serije i polarizaciju.

.9 Faradejev zakon kvantitativne elektrolize.

.10 elektro-hemijski ekvivalent, hemijski ekvivalent, valencija i atomska težina.

3. .1 Objasniti:

.1 prostu magnetsku teoriju, magnetsko polje, linije sila, jačina polja i osetljivost polja.

.2 odrediti magnetno polje nastalo usled struje u sledećim provodnicima: pravolinijski, petlja, kalem i solenoid.

.3 uticaj gvožđa na magnetizam.

.4 magnetska pokretačka snaga (mps) i otpornost.

.5 propustna moć praznog prostora.

.2 Definisati:

.1 relativan smer polja i struje.

.2 Faradejevi i Lorencovi zakoni i struja.

.3 statička indukcija.

.4 odrediti fluks i indukciju.

.3 Odrediti:

.1 veličinu i smer indukovane EMS.

.2 proizvedena sila u strujnim kablovima.

.4 Utvrditi da je B = u. H.

.5 Nacrtati krive B/H i u/B/

4. .1 Objasniti:

.1 atom, struktura atoma i vezivanje.

.2 elektronske cevi, (vakuumske cevi).

.3 emisija elektrona.

.4 detalji vakuumske diode, statičke i dinamičke karakteristike.

.5 linijski opterećena dioda kao ispravljač.

.6 jonizacija.

.7 konstrukcija i upotreba sijalice, fluorescentne sijalice (visokog i niskog pritiska) katodna lampa, katodni osciloskop.

.8 rukovanje sa katodnom cevi uključujući fokusiranje, defleksiju i vremensku bazu.

9 poluprovodnici.

.10 kontrola provodnika, unutrašnji provodnici, prljavi ili spoljašnji provodnici, P i N tip, Germanijum, P-N spoj.

.11 diodni spoj, napredna i povratna sprega i diodna karakteristika.

.12 rukovanje ispravljačem uključujući statičke i dinamičke operacije.

5. .1 Objasniti:

.1 principi stvaranja DC.

.2 konstrukcija DC generatora.

.3 talasasti i kružni namotaji.

.4 karakteristika opterećenja za stalni magnet generatora, generator pojedinačne pobude, paralelno spojen generator i redno spojen generator i kombinovana veza.

.5 kritično opterećenje.

.6 redna, paralelna i kombinovana (kvar motora).

.7 samopobuda.

.8 karakteristike opterećenja svih DC motora.

.9 DC pokretač.

.10 kontrola brzine DC motora.

.2 Primene:

.1 EMS i jednačina pada napona

6..1 Objasniti:

.1 proste periodične talase.

.2 frekvenciju, amplitudu, trenutne, maksimalnu i rms vrednost, faktor forme i pik faktor.

.3 sinusoidne naizmenične količine, trigonometrijske i fazne količine.

.4 kondenzator.

.5 odnos između otpora, reaktanse i impedanse.

.2 Odrediti:

.1 sabiranje i oduzimanje naizmeničnih količina.

.2 uticaj induktanse na kolo.

.3 uticaj kapacitativnosti na kolo.

.4 vrednosti induktanse (induktivnog otpora) i kapacitanse na rednim i paralelnim kolima.

.5 snaga prostog faznog kola.

7. .1 Opisati:

.1 principi rukovanja i funkcionisanja AC i DC instrumenata i releja.

.2 ispravljači i pretvarači.

.2 Odrediti vrednosti za paralelni i serijski otpor za povećanje dometa merenja.

8. .1 Opisati:

.1 brodski distribucioni sistem za AC i DC instalaciju.

.2 zaštitni uređaji.

.3 konstrukcija kabla i instalacije.

9. Dati jednostavna objašnjenja, konstrukcija i zaštita alternatora, indukcioni kavezni motori i jednostavni fazni transformatori.

.2 Objasniti:

.1 paralelni rad i teoriju sinhronizacije.

.2 sistem startovanja, zvezda, trougao.

.3 fazna snaga.

Kao za modul 1

Kao za modul 1

Razumeti teoretske principe elektriciteta i elektronike, primena na opremu i mašine na brodu

1. Električno kolo.

2. Elektromagnetska indukcija i magnetska kola.

3. Elektrostatika

4. Elektronika

5. AC teorija sistema tri faze.

6. DC mašine

7. AC mašine

1. 1 Opisati slaganje i Tavanijevu teoremu o problemima u kolima (mrežama).

.2 Rešiti problem kola koje uključuje nelinearne elemente.

2. Opisati:

.1 uzajamna induktivnost.

.2 histerezis petlja i gubici koji se odnose na gubitke od uticaja gvožđa.

.3 gubici vrtložnih struja.

.4 kompozitna magnetna kola; serijske i paralelne veze.

.5 fringing efekat i protok.

.2 Odrediti:

.1 čuvanje energije u električnim poljima.

.2 primena vremenske konstante, B/H i B/Amper namotaja po metru i uticaj na prosto magnetno kolo sa uključenim vazdušnim prostorom.

.3 primena i postupak promene napona i struje u el. kolu uključujući induktansu i otpornost.

3. Opisati:

.1 tipove kondenzatora.

.2 odrediti silu elektrostatičkog polja, elektrostatičkog fluksa i gustinu fluksa.

.3 odrediti relativnu i apsolutnu dielektričnu konstantu Er i e.

.4 odrediti struju punjenja i pražnjenja serijske i paralelne veze kondenzatora sa otpornikom sa DC napajanjem.

.5 stvaranje elektrostatike.

.2 rešiti problem kondenzatora u prostoj paralelnoj i rednoj šemi.

.3 Odrediti skupljenu energiju u kondenzatorima.

4. Opisati:

.1 karakteristike tranzistorskog spoja.

.2 uticaj povratnog napona na napredovanje pojačavača, ulazna i izlazna impedansa.

.3 odrediti ispravljanje.

.4 dati karakteristiku tiristora i Zener diode.

5.

1 Definisati odnos napona i struje.

.2 Odrediti i primeniti struju, napon, snagu ćelije, faktor snage za RLC kola.

.3 Opisati:

.1 impedansu trougla.

.2 poboljšanje faktora snage.

.3 rezonansa.

. 4 sistem startovanja u obliku zvezde i trougla.

6. Opisati:

.1 reakcija armature.

.2 kontrola brzine i efikasnost mašine.

.3 sistem Vard-Leonard.

.4 primena DC motora za različite poslove.

.5 starteri motora za automatsko rukovanje.

.2 kompletan proračun za startovanje.

7. Opisati:

.1 principe, konstrukciju i zaštitu, cilindrični alternatori i alternatori bez četkica.

.2 odrediti jednačinu EMS.

.3 automatski regulator napona za alternatore.

.4 obrtno magnetno polje.

.5 odnos između frekvencije, broja polova i brzine mašine.

.6 principi, konstrukcija i zaštita indukcionih motora.

Klizni, rotor EMS i frekvencija.

.8 nacrtati krivu moment-brzina za različite motore.

.9 načini startovanja.

.10 principi i konstrukcija jednog faznog transformatora.

.11 automatski transformator i strujni transformator.

.2 definisati jednačinu EMS i efikasnost.