(za trogodišnje stručne škole - III stepen stručnosti u kojima se predmet izučava sa 3 časa nedeljno)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike je da učenici upoznaju osnovne prirodne pojave, razumeju neke osnovne prirodne zakone i da shvate značaj fizike i njenih primena u svakodnevnom životu i radu.
Zadaci nastave fizike su:
- upoznavanje nekih osnovnih zakona prirode,
- shvatanje značaja korišćenja metoda eksperimenta,
- osposobljavanje učenika za kvantitativno rešavanje jednostavnih fizičkih zadataka,
- razvijanje zainteresovanih učenika za fiziku i prirodne nauke,
- upoznavanje uloge čoveka u menjanju prirode i razvijanje pravilnog odnosa učenika prema zaštiti i unapređenju životne sredine,
- pružanje osnove za sticanje tehničke kulture,
- navikavanje učenika na racionalno korišćenje i na štednju svih oblika energije,
- razvijanje radnih navika učenika, njihovog smisla za rad u grupama, kao i pozitivnih osobina ličnosti učenika, nužnih za konstruktivnu saradnju u rešavanju zadataka.
(3 časa nedeljno, 66+39 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
1. Uvod (2 + 1)
1.1. Predmet, metode i zadaci fizike. Veza fizike sa drugim prirodnim naukama i sa tehnikom. (1)
1.2. Vektori i osnovne operacije sa vektorima (P10) (1 + 1)
_______________________
10) Oznake za nivoe obrazovno-vaspitnih zahteva: (P) - nivo primene, (R) - nivo razumevanja. Nazivi bez oznaka ostvaruju se na nivou obaveštenosti.
2. Kretanje (4 + 2)
2.1. Referentni sistem. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko i krivolinijsko) (R) (1)
2.2. Srednja brzina (P) Stalno ubrzanje (P) (2 + 1)
2.3. Kružno kretanje (P) (1 + 1)
Demonstracioni ogledi:
2.1. Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (pomoću kolica ili pomoću Atvudove mašine).
2.2. Merenje brzine, (pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni).
2.3. Kružno kretanje.
3. Sila (5 + 2)
3.1. Zakon inercije (I Njutnov zakon) (R). Pojam inercijalnog sistema referencije. (1)
3.2. Osnovni zakon dinamike (II Njutnov zakon) (P). (Ubrzanje i sila; masa) (1 + 1)
3.3. Zakon akcije i reakcije (III Njutnov zakon). Sile kod kružnog kretanja (R) (1)
3.4. Ravnoteža. Principi statike (P) (2 + 1)
Demonstracioni ogledi:
3.2. II Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova). Galilejev eksperiment (kretanje kuglice po žlebu uz i niz strmu ravan),
3.3. III Njutnov zakon (kolica povezana spiralnom oprugom ili dinamometrom). Kružno kretanje (pomoću dinamometra ili diska, koji rotira).
3.4. Ravnoteža poluge (na kantaru i na terazijama). Proste mašine.
4. Gravitaciono polje (2 + 1)
4.1 Njutnov zakon gravitacije (R) (1)
4.2. Pojam gravitacionog polja. Jačina gravitacionog polja (P). Sila teže i težina tela (R). Beztežinsko stanje (1 + 1)
Demonstracioni ogledi:
4.2. Težina tela (telo obešeno o dinamometar). Slobodan pad (metalna pločica i papir iste površine). Beztežinsko stanje (slobodan pad dinamometra sa obešenim telom).
5. Impuls (1 + 1)
5.1. Impuls i II Njutnov zakon.
5.2. Zakon održanja impulsa (P) (kretanje rakete) (1 + 1)
Demonstracioni ogledi:
5.2. Održavanje impulsa (kretanje kolica sa epruvetom u kojoj se voda zagreva i prelazi u paru).
Neelastičan sudar kuglica od plastelina.
6. Energija (4 + 1)
6.1. Rad sile (P). Snaga (P). Kinetička energija i rad (P) (1).
6.2. Potencijalna energija gravitacije i rad (P). Ukupna energija. Prelaz kinetičke energije u potencijalnu i obrnuto (R) (1).
6.3. Zakon održanja energije u mehanici (P). (Razni primeri primene) (2 + 1).
Demonstracioni ogledi:
6.2. Maksvelov disk.
6.3. Elastičan sudar čeličnih (gumenih ili bilijarskih) kuglica.
7. Unutrašnja energija. Toplota (4 + 2)
7.1. Unutrašnja energija. Promena unutrašnje energije. Rad i količina toplote (P). Prvi princip termodinamike (R) (2 + 1).
7.2. Drugi princip termodinamike (R). Toplotni motori. KKD (P). Pojam o entropiji. (2 + 1).
Demonstracioni ogledi:
7.2. Rad toplotnog motora.
8. Kretanje molekula (3 + 1)
8.1. Atomi i molekuli. Kinetička teorija gasova. Pritisak gasa (R). Srednja kinetička energija gasa i temperatura (R) (1).
8.2. Zakoni idealnog gasnog stanja (P) (Iz jednačine gasnog stanja). Avogadrov zakon (R) (2 + 1)
Demonstracioni ogledi:
8.1. Model za prikazivanje kretanja molekula.
8.2. Osnovni gasni zakoni (Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Šarlov).
9. Molekulske sile (4 + 1)
9.1. Uzajamno delovanje molekula tečnosti. Površinski napon (P). Kapilarne pojave (R) (2).
9.2. Kristalna i amorfna čvrstina tela. Elastičnost čvrstih tela. Hukov zakon (P) (2 + 1).
Demonstracioni ogledi:
9.1. Površinski napon (lamele sa opnom od sapunice).
9.2. Hukov zakon (istezanje spiralne opruge pri vešanju tegova).
10. Električno polje (3 + 1)
10.1. Kulonov zakon (R) (1).
10.2. Elektrostatičko polje. Jačina elektrostatičkog polja (P). Rad u elektrostatičkom polju (R). Potencijal i napon elektrostatičkog polja (P). Zakon održanja naelektrisanja (R). (2 + 1).
Demonstracioni ogledi:
10.2. Linija sila elektrostatičkog polja (pomoću grafoskopa), (pomoću papirnih traka na Van den Grafovom generatoru). Potencijal naelektrisanog provodnika (pomoću elektrometra).
11. Električna struja i magnetno polje (4 + 1)
11.1. Uzajamno delovanje naelektrisanih čestica koje se kreću. Magnetna sila. Električna struja. Magnetno polje struje (R). Magnetna indukcija (P). Magnetni fluks (P) (1).
11.2. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon (P). Definicija ampera (Paralelne struje) (R) (2 + 1).
11.3. Princip rada elektromotora i električnih mernih instrumenata. (1)
Demonstracioni ogledi:
11.1. Linije sila magnetnog polja (pomoću gvozdenih opiljaka). Erstedov ogled.
11.2. Uzajamno delovanje paralelnih provodnika sa strujama.
11.3. Demonstracioni elektromotor i merni instrumenti.
12. Elektromagnetna indukcija (3 + 2)
12.1. Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije. (P) (1 + 1).
12.2. Samoindukcija. Lencovo pravilo (R). Uzajamna indukcija (R). Pojam o promenljivom elektromagnetnom polju. (1 + 1)
12.3. Princip rada generatora električnog napona (struje). Transformator (P) (1).
Demonstracioni ogledi:
12.1. Elektromagnetna indukcija (pomoću stalnog magneta i elektromagneta).
12.2. Lencovo pravilo (pomoću uređaja sa dva indukciona prstena). Pojava samoindukcije (pomoću tinjalice).
12.3. Demonstracioni generator. Demonstracioni transformator.
13. Oscilacije i talasi (5 + 2)
13.1. Oscilacije u mehanici. Slobodne, prigušene i prinudne oscilacije (R). Rezonancija (R). (1 + 1)
13.2. Oscilovanje struje i napona. Naizmenična struja i njene karakteristike. (1)
13.3. Nastavak i vrste talasa (uzdužni i poprečni). Amplituda (P), učestalost (P), talasna dužina (P) i brzina talasa (P). Pokretni i stojeći talasi. (2 + 1)
13.4. Pojam o akustici. (1)
Demonstracioni ogledi:
13.1. Oscilovanje tega i matematičkog klatna. Oscilovanje zvučne viljuške. Rezonancija vezanih klatna.
13.2. Merenje jačine, napona i snage naizmenične struje.
13.3. Prikaz uzdužnih i poprečnih talasa talasnom mašinom. Stojeći talasi u kadi.
13.4. Prikaz proizvođenja akustičnih talasa (pomoću žičanih i duvačkih instrumenata).
14. Svetlosni talasi (talasna optika) (4 + 1)
14.1. Spektar elektromagnetnih talasa. Svetlost. Brzina svetlosti (R) (1).
14.2. Interferencija (R) i difrakcija svetlosti (R). Interferometri i difrakcione rešetke. (2 + 1)
14.3. Polarizacija svetlosti (1).
Demonstracioni ogledi:
14.2. i 14.3. Interferencija, difrakcija i polarizacija svetlosti (Hene laser kao izvor svetlosti ili univerzalna optička klupa sa priborom).
15. Disperzija, apsorpcija i spektar svetlosti (3 + 1)
15.1. Disperzija svetlosti (pomoću prizme). Emisioni spektar bele svetlosti. Karakteristični spektar elemenata (R). Spektroskopija (2 + 1).
15.2. Apsorpcioni spektri (R) (1).
Demonstracioni ogledi:
15.1. Disperzija bele svetlosti (staklena prizma). Karakteristični spektri (spektroskop).
16. Pojam o relativističkoj fizici (3)
16.1. Postulati specijalne teorije relativnosti (R). Skraćivanje dužina (R). Produžavanje vremenskih intervala (R) (2).
16.2. Povećanje mase. Veza relativističke energije i mase (P). (1).
17. Kvantna fizika (3 + 2)
17.1. Kvant energije. Foton (P). Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta (P). (1 + 1).
17.2. Difrakcija elektrona. De Broljijeva formula (P). (Elektronski mikroskop) (1 + 1).
17.3. Hajzenbergova relacija neodređenosti (R) (1).
Demonstracioni ogledi:
17.1. Fotoefekat [(fotoćelijom ili osvetljivanjem cinkane pločice Voltinim lukom (elektrometar u kolu)].
18. Struktura atoma (4 + 1)
18.1. Stacionarna stanja i nivoi energije atoma vodonika. Pobuđivanje i zračenje atoma. Kvantni prelazi. Objašnjenje spektra atoma vodonika. (2 + 1)
18.2. Pojam o rendgenskom zračenju. (1)
18.3. Spontano i stimulativno zračenje. Laser (1)
19. Struktura atomskog jezgra, Elementarne čestice (4 + 1)
19.1. Struktura atomskog jezgra. Defekt mase (R) (2).
19.2. Radioaktivni raspadi jezgra. Nuklearne reakcije. Fisija i fuzija (1 + 1).
19.3. Detekcija nuklearnog zračenja. Pojam o dozimetriji. Zaštita od zračenja (1).
19.4. Elementarne čestice (1).
20. Zaključni čas (1)
20.1. Vrste uzajamnog delovanja u prirodi. Fizička slika sveta.
Laboratorijske vežbe (10)
1. Zakon ubrzanog kretanja (pomoću Avtudove mašine).
2. Zakon održanja energije (kolica sa tegom).
3. Određivanje koeficijenta površinskog napona metodom kapljice.
4. Zavisnost perioda oscilovanja klatna od njegove dužine.
5. Određivanje talasne dužine svetlosti difrakcionom rešetkom.
(za obrazovne profile trogodišnjeg obrazovanja u kojima se predmet izučava sa 2 časa nedeljno)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike jeste sticanje elementarne funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne i tehničke) i znanja o osnovnim fizičkim pojavama, osposobljavanje učenika za primenu znanja u struci i svakodnevnom životu, sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad, formiranje osnove za dalje obrazovanje.
Zadaci nastave fizike su da učenici:
- razvijaju prirodno-naučnu i tehničku pismenost;
- stiču znanja o osnovnim fizičkim pojavama značajnim za struku i razumeju osnovne fizičke zakone;
- razvijaju svest o značaju eksperimenta u saznavanju, razumevanju i proveravanju fizičkih zakona;
- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, i rešavanje jednostavnijih problema;
- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;
- shvate značaj fizike za tehniku i prirodne nauke;
- razvijaju sposobnosti i veštine za primenu znanja iz fizike u struci;
- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;
- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;
- razvijaju radne navike, odgovornost, sistematičnost, preciznost i pozitivan stav prema učenju.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. Uvod
1. Fizika - fundamentalna prirodna nauka. Fizika i druge nauke. Fizičke veličine. Merenje. Fizički zakoni i principi. (R)
II. Kinematika
1. Referentni sistem, relativnost kretanja. Putanja i put. Podela kretanja prema obliku putanje i brzini. (R)
2. Srednja brzina. Trenutna brzina. Ubrzanje. (P)
3. Ravnomerno i ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje. (P)
4. Kružno kretanje. Centripetalno ubrzanje, period i frekvencija. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (pomoću kolica, tegova i hronometra; pomoću cevi sa vazdušnim mehurom).
- Srednja brzina, trenutna brzina i ubrzanje (pomoću digitalnog hronometra sa senzorima položaja).
- Kružno kretanje (centrifugalna mašina).
III. Sila. Gravitaciono polje
1. Osnovne dinamičke veličine: masa, sila, impuls. (P)
2. Uzajamno delovanje tela - sila. Sile u mehanici (sila teže, elastična sila, sile trenja). (P)
3. Njutnovi zakoni mehanike (Zakon inercije, Zakon akcije i reakcije i Osnovni zakon dinamike - II Njutnov zakon). Opšti oblik II Njutnovog zakona. (P)
4. Osnovi statike. Oblici i uslovi ravnoteže. (R)
5. Njutnov zakon gravitacije. (R)
6. Pojam gravitacionog polja. Sila teže i težina tela. Bestežinsko stanje. (R)
Demonstracioni ogledi:
- II Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova).
- III Njutnov zakon (kolica povezana oprugom ili dinamometrom).
- Ravnoteža poluge. Proste mašine.
- Težina tela (telo okačeno o dinamometar).
- Slobodan pad (metalne pločice i papira iste površine).
- Bestežinsko stanje.
IV. Energija
1. Rad sile. Snaga. (P)
2. Kinetička energija. Potencijalna energija. Zakon održanja energije. Primeri. (P).
3. Zakon održanja impulsa. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom, kretanje kolica sa epruvetom).
- Zakon održanja energije (Maksvelov disk).
V. Osnovi toplotne fizike
1. Unutrašnja energija. Promena unutrašnje energije. Količina toplote. (R)
2. Prvi i Drugi princip termodinamike. Toplotni motori. Koeficijent korisnog dejstva. (R)
VI. Električno i magnetno polje
1. Električno polje. Jačina električnog polja. (R)
2. Potencijal i napon električnog polja. (R)
3. Erstedov ogled. Magnetno polje provodnika sa strujom i stalnog magneta. (R)
Magnetna indukcija. (P)
4. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperova sila. (R) Uzajamno delovanje dva paralelna strujna provodnika. (O)
Demonstracioni ogledi:
- Linije sila električnog polja.
- Linije sila magnetnog polja.
- Erstedov ogled.
- Uzajamno delovanje paralelnih strujnih provodnika.
VII. Elektromagnetna indukcija
1. Elektromagnetna indukacija. Faradejev zakon e.m. indukcije. (R)
2. Samoindukcija. Uzajamna indukcija. (O)
Demonstracioni ogled:
- Pojava elektromagnetne indukcije i uzajamne indukcije.
VIII. Mehanički i elektromagnetni talasi
1. Oscilacije u mehanici. Prigušene i prinudne oscilacije. Rezonancija. (R)
2. Nastanak i vrste mehaničkih talasa. Veličine kojima se opisuju talasi. (R)
3. Zvuk, infrazvuk i ultrazvuk. (R)
4. Elektromagnetni talasi. Spektar. Brzina svetlosti. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Oscilovanje tega na elastičnoj opruzi i matematičkog klatna.
- Prigušene oscilacije.
- Oscilovanje zvučne viljuške.
- Rezonancija vezanih klatana.
IX. Struktura atoma i atomskog jezgra
1. Raderfordov model atoma. Borov model atoma. (R)
2. Pojam fotona i energija fotona. (R)
3. Struktura atomskog jezgra. Defekt mase. (R)
4. Radioaktivno zračenje. Zaštita od zračenja. (R)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike
Nastavni program fizike u srednjoj školi nadovezuje se strukturno i sadržajno na nastavni program fizike u osnovnoj školi.
Učenici treba da nauče osnovne pojmove i zakone fizike na osnovu kojih će razumeti pojave u prirodi i imati celovitu sliku o značaju i mestu fizike u obrazovanju, u struci i životu uopšte. Oni treba da steknu osnovu za dalje školovanje, prvenstveno na prirodno-naučnim i tehničkim fakultetima, ali i na svim ostalim na kojima fizika kao fundamentalna nauka ima primenu u struci (medicina, stomatologija...)
Treba imati u vidu da su u programima redefinisani ciljevi i zadaci kako bi programi bili prilagođeni savremenim naučnim i tehnološkim zahtevima, kao i savremenim metodičkim i didaktičkim postupcima, a nastavni proces u skladu sa principima, ciljevima i opštim ishodima obrazovanja. Stoga program fizike u svim područjima rada i u svim razredima treba čitati i tumačiti imajući stalno na umu cilj i zadatke nastave fizike i obrazovanja u celini.
Pri izmeni programa fizike uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike u stručnim školama, izrečene na stručnim skupovima i seminarima, u meri koja omogućava korišćenje postojećih udžbenika.
Težilo se i smanjenju ukupne opterećenosti učenika. Program je rasterećen tako što su izostavljeni svi sadržaji koji nisu neophodni za postizanje postavljenih ciljeva i zadataka nastave fizike, kao i metodskim pristupom programskim sadržajima.
Imajući u vidu da nisu svi učenici podjednako zainteresovani i obdareni za fiziku, obogaćeni su demonstracioni ogledi, kako bismo nastavu fizike učinili zanimljivijom i očiglednijom.
Iako ovo uputstvo za realizaciju programa fizike sadrži neke opšte pedagoško-didaktičke elemente za ostvarivanje programa u srednjoj školi i principe na kojima se zasniva realizacija obrazovno-vaspitnog procesa, smatramo da će biti od koristi svim nastavnicima fizike, jer se pri realizaciji programa, može prilagoditi različitim područjima rada i obrazovnim profilima.
1. Izbor programskih sadržaja
Odabrani su oni sadržaji koje na određenom nivou mogu da usvoje svi učenici srednjih stručnih škola. To su uglavnom sadržaji iz klasične fizike, koji predstavljaju osnov za izučavanje stručnih predmeta, a u znatno manjoj meri elementi savremene fizike neophodni za razumevanje nekih naučnih otkrića i tehnologija koji mogu bitno da utiču na život ljudi. Pri tome je uzeto u obzir da klasična fizika proučava pojave koje su dostupne čulima pa se lakše mogu razumeti i prihvatiti, a imaju i veću primenu u svakodnevnoj praksi i struci.
2. Izbor metoda rada
Program daje mogućnost korišćenja raznih metoda i oblika rada (predavanje nastavnika, razgovor, ogledi, praktičan rad učenika, radionice, samostalan rad učenika ili rad u grupama...). Nastavnik sam treba da odabere najpogodniji pristup u obradi svake konkretne teme u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika, kao i nastavnim sredstvima kojima raspolaže.
Na sadržajima programa može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije istraživačkog pristupa u fizici i drugim prirodnim naukama: posmatranje pojave, uočavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, merenje u cilju pronalaženja međuzavisnosti odabranih veličina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg utvrđivanja traženih odnosa, formulisanje fizičkih zakona. U nekim slučajevima metodički je celishodno uvođenje deduktivne metode u nastavu (npr. pokazati kako iz zakona održanja slede neki manje opšti fizički zakoni i sl.).
3. Demonstracioni ogledi
Demonstracioni ogledi čine sastavni deo redovne nastave fizike, ali su sve manje zastupljeni. Prisutna je nedovoljna opremljenost škola nastavnim sredstvima, u nekima nije zastupljena ni kabinetska nastava, ali ima i onih u kojima se nastavna sredstva ne koriste.
Poslednjih godina bilo je mnogo seminara i stručnih skupova na kojima su kroz različite radionice prikazani jednostavni a efektni ogledi. Da ne pominjemo festivale nauke.
Uvođenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizičkih pojava ima za cilj "vraćanje" ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici (samostalno ili po grupama) na času ili da ih osmisle, urade, analiziraju i obrade kod kuće, koristeći mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Naravno, nastavnici koji imaju mogućnosti treba da u nastavi koriste i složenije eksperimente.
U nastavi svakako treba koristiti i računare (simulacije eksperimenata i pojava, laboratorijske vežbe i obrada rezultata merenja, modeliranje, samostalni projekti učenika u obliku seminarskih radova i sl.).
Način prezentovanja programa
Za sve trogodišnje, odnosno četvorogodišnje stručne škole u kojima se fizika izučava prema minimalnom planu godinu ili dve godine, sa dva časa nedeljno, program je isti, a za različita područja rada i obrazovne profile predviđeni su različiti programi (pre svega u skladu sa godišnjim brojem časova fizike i zahtevima struke). Sadržaji su podeljeni na određeni broj tematskih celina. Svaka od tematskih celina sadrži određeni broj tema.
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
- Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
- Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda a treba koristiti i simulacije).
- Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, svaku tematsku celinu trebalo bi započeti obnavljanjem odgovarajućeg dela gradiva iz prethodnog razreda ili iz osnovne škole. Time se postiže i vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad vodi računa o ovom zahtevu Programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane i omogućuje se da učenik sagleda fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
Redosled proučavanja pojedinih tema nije potpuno obavezujući. Nastavnik može preraspodeliti sadržaje prema svojoj proceni.
Nivoi obrazovno-vaspitnog rada
Ovoga puta u sadržajima programa nije dat orijentacioni broj časova predviđenih za obradu nastavnih tema, obnavljanje gradiva i laboratorijske vežbe. To bi mogao biti "uvod" u nastavni proces u kome će nastavnik, na osnovu definisanih ciljeva i zadataka predmeta, ishoda i standarda znanja, samostalno planirati broj časova obrade, utvrđivanja... U ovom "prelaznom periodu", ipak ćemo dati tabelu sa orijentacionim brojem časova, a u nedostatku standarda znanja korisni će biti nivoi obrazovno-vaspitnih zahteva, koji definišu obim i dubinu proučavanja pojedinih elemenata sadržaja programa, a postojali su i do sada.
Prvi nivo: obaveštenost (O)
Obaveštenost kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva iziskuje da učenik može da se seti - reprodukuje ono što je učio: termine, specifične činjenice, metode i postupke, opšte pojmove, principe (zakone) ili teorije. Znači, od učenika se očekuje da gradivo koje je učio samo poznaje: da može da ga iskaže, ispriča, opiše, navede i sl., tj. da može da ga reprodukuje u bitno neizmenjenom obliku.
Drugi nivo: razumevanje (R)
Razumevanje kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva iziskuje da učenik bude osposobljen da gradivo koje je učio reorganizuje: da određene činjenice, pojmove i principe (zakone) objasni, analizira, dovede u nove veze, koje nisu bile neposredno date u gradivu.
Razumevanje kao obrazovno-vaspitni nivo uključuje u sebe i prethodni nivo - obaveštenost. Ukoliko se ovde gradivo interpretira, onda se to čini ne u formi u kojoj je bilo prethodno dato, već u reorganizovanom, tj. u bitno izmenjenom obliku.
Treći nivo: primena (P)
Primena kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva iziskuje da učenik bude osposobljen da određene generalizacije, principe (zakone), teorije ili opšte metode primenjuje u rešavanju problema i zadataka.
Ovde je reč o primeni onog što se zna i razume u rešavanju novih problema (zadataka), a ne o njegovom jedinstvenom, reproduktivnom korišćenju u pojedinim situacijama. Primena kao najviši obrazovno-vaspitni nivo uključuje u sebe oba prethodna nivoa - obaveštenost i razumevanje.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Fiziku je nužno predstaviti učenicima kao živu, nedovršenu nauku, koja se neprekidno intenzivno razvija i menja, a ne kao skup završenih podataka, nepromenljivih zakona, teorija i modela. Zato je nužno istaći probleme koje fizika rešava u sadašnjem vremenu.
Danas je fizika eksplikativna, teorijska i fundamentalna nauka i njenim izučavanjem, zajedno sa ostalim prirodnim naukama, stiču se osnove naučnog pogleda na svet. Ideja fundamentalnosti fizike u prirodnim naukama i njen značaj za tehniku moraju da dominiraju u nastavi fizike.
Širenju vidika učenika doprineće objašnjenje pojmova i kategorija, kao što su fizičke veličine, fizički zakoni, odnos eksperimenta i teorije, veza fizike s ostalim naukama, naročito s primenjenim naukama i tehnikom. Značajno je ukazati na vezu fizike i filozofije. Potrebno je navesti i etičke probleme koji se javljaju kao posledica razvijanja nauke i tehnike.
Ovako formulisan koncept nastave fizike zahteva pojačano eksperimentalno zasnivanje nastavnog procesa (demonstracioni ogledi i laboratorijske vežbe, odnosno praktični rad učenika).
Usvojeni koncept nastave fizike zahteva stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavnom procesu (projektna, problemska, aktivna nastava i kooperativno učenje) ciljevi i zadaci obrazovanja kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani.
Sticanje tehničke kulture kroz nastavu fizike sastoji se u razvijanju veština tehničkih primena znanja, u rešavanju tehničkih zadataka i u prikazivanju određenih primena fizike u svakodnevnom životu.
Posle izučavanja odgovarajućih tematskih celina, nužno je ukazati na zaštitu čovekove sredine, koja je zagađena i ugrožena određenim fizičko-tehničkim procesima i promenama.
Pri obradi fizičkih osnova energetike potrebno je usmeriti učenike na štednju svih vrsta energije, a posebno električne energije.
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike rada sa učenicima:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. laboratorijske vežbe;
4. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaj teme (domaći zadaci, seminarski radovi, projekti...);
5. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvođenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost. U protivnom, učenik će steći utisak da postoje tri različite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz računske zadatke, a treća se koristi u laboratoriji.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da učenici aktivno učestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajući u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifičnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagođena ovim specifičnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako su uz svaku tematsku celinu planirani demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, ili neposredno učestvovati u realizaciji ogleda, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra ili demonstrira. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja.
Kada je moguće, treba koristiti problemsku nastavu. Nastavnik postavlja problem učenicima i prepušta da oni samostalno, u parovima ili u timu dođu do rešenja, po potrebi usmerava učenike, podsećajući ih pitanjima na nešto što su naučili i sada treba da primene, upućuje ih na izvođenje eksperimenta koji može dovesti do rešenja problema i slično.
Na primer, na ovaj način se može obraditi tema Klasični zakon slaganja brzina:
- nastavnik zadaje učenicima problem: Zašto kapi kiše ostavljaju vertikalan mokri trag na staklu autobusa kada on miruje, a kosi trag kada se autobus kreće? Od čega i kako zavisi nagib kosog traga?
- nastavnik upućuje učenike da potraže i prepoznaju u udžbeniku tekst uz pomoć kojeg bi mogli da dođu do rešenja (to im neće biti posebno teško budući da imaju predznanje iz osnovne škole o slaganju brzina) i shvate zakon slaganja brzina u vektorskom obliku;
- nastavnik traži da učenici zaključe kako se, na osnovu naučenog zakona, određuje relativna brzina; potom učenici treba da primene taj zakon u konkretnom problemu i objasne zašto je trag kos i kako njegov nagib zavisi od brzina kapi i autobusa u odnosu na zemlju;
- zatim se problem može širiti novim pitanjem: Kako bi se mogla izmeriti (tj. proceniti) brzina kišne kapi u odnosu na zemlju (učenici sami treba da predlažu načine merenja)...
Na ovaj način se mogu obraditi i teme koje su osnov za izučavanje sadržaja stručnih predmeta ili rešavanje jednostavnih problema iz struke. Tada je neophodna tesna saradnja sa kolegama koji predaju srodne stručne predmete.
Neke od tema u svakom razredu mogu se obraditi samostalnim radom učenika kroz radionice. Takav način rada je učenicima najinteresantniji, više su motivisani, pa lakše usvajaju znanje. Uz to se razvijaju i njihovo interesovanje za fiziku i sposobnost timskog rada i saradnje. Ovakav pristup obradi nastavne teme zahteva dobru pripremu nastavnika: odabrati temu, pripremiti odgovarajuća nastavna sredstva i opremu, podeliti učenike u grupe tako da svaki pojedinac u grupi može dati odgovarajući doprinos, dati neophodna minimalna uputstva...
Na primer, za nastavnu temu Radioaktivni raspad učenici se mogu podeliti u grupe od kojih bi jedna, uz pomoć udžbenika, obradila pojavu radioaktivnog raspada i zakon raspada, druga aktivnost radioaktivnog izvora uz nalaženje podataka na internetu o nekim radioaktivnim izotopima, treća bi pronašla na internetu simulacije raspada i šemu nekog radioaktivnog niza, četvrta primenu radioaktivnih izotopa (pomoću interneta ili literature koju bi im pripremio nastavnik)...
Slično bismo imali za nastavnu temu Odbijanje i prelamanje svetlosti. Jedna grupa učenika bi obradila zakone odbijanja i prelamanja, druga totalnu refleksiju sa primerima primene, treća prividnu dubinu tela sa primerima, četvrta dugu, peta prelamanje kroz prizmu i primene (sve grupe, osim prve, u uputstvima treba da dobiju formulu za zakon prelamanja); u radu učenici mogu da koriste udžbenik, internet, demonstracioni ogled...
Neke teme mogu da pripreme i prezentuju sami učenici, pojedinačno ili u parovima, u obliku seminarskih radova ili nekih manjih projekata.
Metodska uputstva za rešavanje zadataka
Rešavanje zadataka je važna metoda za uvežbavanje primene znanja. Njome se postiže: konkretizacija teorijskih znanja; obnavljanje, produbljivanje i utvrđivanje znanja; korigovanje učeničkih znanja i umeća; razvijanje logičkog mišljenja; podsticanje učenika na inicijativu; sticanje samopouzdanja i samostalnosti u radu...
Optimalni efekti rešavanja zadataka u procesu učenja fizike ostvaruju se dobro osmišljenim kombinovanjem kvalitativnih (zadaci - pitanja), kvantitativnih (računskih), grafičkih i eksperimentalnih zadataka.
Vežbanje rešavanja računskih zadataka je važna komponenta učenja fizike. Kako ono za učenike često predstavlja vid učenja sa najsloženijim zahtevima, nastavnik je obavezan da im da odgovarajuće instrukcije, napomene i savete u vezi sa rešavanjem zadataka. Napomene treba da se odnose na tipove zadataka u datoj temi, najčešće greške pri rešavanju takvih zadataka, algoritam rešavanja datog tipa zadataka...
Potrebno je pažljivo odabrati zadatke koji, ako je moguće, imaju neposrednu vezu sa realnim situacijama u struci i svakodnevnom životu. Takođe je važno da učenici pravilno vrednuju dobijeni rezultat, kao i njegov pravilan zapis. Posebno treba obratiti pažnju na postupnost pri izboru zadataka, od najjednostavnijih ka onima koji zahtevaju analizu i sintezu stečenih znanja.
Metodska uputstva za izvođenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe čine sastavni deo redovne nastave i organizuju se tako što se pri izradi vežbi odeljenje deli na dva dela a učenici vežbe rade u grupama, 2-3 učenika.
Za svaku vežbu učenici unapred treba da dobiju odgovarajuća uputstva.
Čas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja i obrade dobijenih podataka.
U uvodnom delu časa nastavnik proverava da li su učenici spremni za vežbu, upoznaje ih sa mernim instrumentima i ostalim delovima aparature za vežbu, ukazuje na mere predostrožnosti kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, električnim izvorima, raznim uređajima i sl.
Dok učenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objašnjava i pomaže.
Pri obradi rezultata merenja učenici se pridržavaju pravila za tabelarni prikaz podataka, crtanje grafika, izračunavanje zaokrugljenih vrednosti i grešaka merenja (sa tim pravilima nastavnik treba da ih upozna unapred ili da ih da uz pisana uputstva za vežbe).
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci koji sadrže kvalitativne i kvantitativne zadatke, ponekad i eksperimentalne. Takvi domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim.
Za domaći zadatak mogu se davati i seminarski radovi i manji projekti, koje bi učenici radili individualno ili u grupama.
Nastavnik je obavezan da pregleda domaće zadatke i saopšti učenicima eventualne greške kako bi oni imali informaciju o uspešnosti svog rada.
Praćenje rada učenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka, laboratorijskih vežbi, seminarskih radova i projekata...
U svakom razredu treba kontinuirano proveravati i ocenjivati znanje učenika pomoću usmenog ispitivanja, kratkih (15-minutnih) pismenih provera, testova na kraju većih celina (recimo, po jednom u svakom klasifikacionom periodu), kontrolnih računskih vežbi (po jednom u polugodištu), proverom eksperimentalnih veština.
Na početku rada sa učenicima, u svakom razredu, posebno ako je odeljenje promenilo strukturu ili je nastavnik preuzeo novo odeljenje, bilo bi poželjno sprovesti dijagnostički test. Takav test govori nastavniku sa kakvim predznanjem i kojim potencijalima učenici ulaze u novu školsku godinu. Takođe, predlažemo testove sistematizacije gradiva na kraju svakog polugodišta ili na kraju školske godine. Priprema za ovaj test, kao i sam test, trebalo bi da osiguraju trajno usvajanje najosnovnijih i najvažnijih znanja iz prethodno obrađenih oblasti.
Dodatna i dopunska nastava
Dodatni rad namenjen je darovitim učenicima i treba da zadovolji njihova interesovanja za fiziku. Organizuje se sa jednim časom nedeljno. U okviru ove nastave mogu se produbljivati i proširivati sadržaji iz redovne nastave, raditi novi sadržaji, teži zadaci, složeniji eksperimenti od onih u redovnoj nastavi... Učenici se slobodno opredeljuju pri izboru sadržaja programa. Zato je nužno sačiniti individualne programe rada sa učenicima na osnovu njihovih prethodnih znanja, interesovanja i sposobnosti. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stručnjake da u okviru dodatne nastave održe popularna predavanja kao i da omogući učenicima posete institutima.
Dopunska nastava se takođe organizuje sa po jednim časom nedeljno. Nju pohađaju učenici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspešni. Cilj dopunske nastave je da učenik, uz dodatnu pomoć nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadržaja koje predviđa program fizike u srednjim školama.
Slobodne aktivnosti učenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizičara.
PRILOG: Orijentacioni broj časova po temama i broj časova predviđenih za izradu laboratorijskih vežbi.
trogodišnje obrazovanje
I razred
Redni broj teme |
Naslov teme |
Broj časova |
1 |
Uvod |
3 |
2 |
Kinematika |
9 |
3 |
Sila i gravitaciono polje |
15 |
4 |
Energija |
5 |
5 |
Osnovi toplotne fizike |
6 |
6 |
Električno i magnetno polje |
9 |
7 |
Elektromagnetna indukcija |
5 |
8 |
Mehanički i elektromagnetni talasi |
12 |
9 |
Struktura atoma i atomskog jezgra |
10 |
Ukupno |
|
74 |
(za obrazovne profile četvorogodišnjeg obrazovanja u kojima se predmet izučava u prvom i drugom razredu sa 2 časa nedeljno)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike u srednjoj stručnoj školi jeste sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne i tehničke) i znanja o fizičkim pojavama i procesima i osposobljavanje učenika za primenu znanja u struci i svakodnevnom životu, sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad, formiranje osnove za dalje obrazovanje.
Zadaci nastave fizike su da učenici:
- razvijaju prirodno-naučnu i tehničku pismenost;
- stiču znanja o fizičkim pojavama značajnim za struku i razumeju osnovne fizičke zakone;
- razvijaju svest o značaju eksperimenta u saznavanju, razumevanju i proveravanju fizičkih zakona;
- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, i rešavanje jednostavnijih problema;
- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;
- shvate značaj fizike za tehniku i prirodne nauke;
- razvijaju sposobnosti i veštine za primenu znanja iz fizike u struci;
- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;
- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;
- razvijaju radne navike, odgovornost, sistematičnost, preciznost i pozitivan stav prema učenju.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. Uvod
1. Fizika - fundamentalna prirodna nauka. Fizika i druge nauke. Fizičke veličine. Merenje. Fizički zakoni i principi (R).
2. Vektori i osnovne operacije (sabiranje i razlaganje vektora). (P)
Demonstracioni ogled:
- Operacije s vektorskim fizičkim veličinama (pomoću dinamometara na magnetnoj tabli).
II. Kinematika
1. Mehaničko kretanje, referentni sistem, relativnost kretanja. Vektor položaja i pomeraj. Putanja i put. Pravolinijsko i krivolinijsko kretanje. Ravnomerno i neravnomerno kretanje. (R)
2. Srednja brzina. Trenutna brzina. Zakon slaganja brzina. (P)
3. Ubrzanje. (R)
4. Ravnomerno i ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje. (P)
5. Vertikalni hitac. (P)
6. Ravnomerno kružno kretanje materijalne tačke, centripetalno ubrzanje, period i frekvencija. (P)
7. Ravnomerno promenljivo kružno kretanje materijalne tačke. (P)
8. Rotaciono kretanje krutog tela. Ugaoni pomeraj, opisani ugao, ugaona brzina, ugaono ubrzanje. (R)
9. Analogija kinematičkih veličina kojima se opisuju translatorno i rotaciono kretanje. Veza između ugaone i linijske brzine i veza ugaonog i tangencijalnog ubrzanja. (P)
10. Ravnomerno i neravnomerno promenljivo rotaciono kretanje. (P)
Demonstracioni ogledi:
- Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (pomoću kolica, tegova i hronometra; pomoću cevi sa vazdušnim mehurom).
- Srednja brzina, trenutna brzina i ubrzanje (pomoću digitalnog hronometra sa senzorima položaja).
- Kružno kretanje (centrifugalna mašina).
Laboratorijska vežba
- Proučavanje ravnomernog i ubrzanog kretanja pomoću Atvudove mašine i digitalnog hronometra sa senzorima položaja.
III. Dinamika
1. Osnovne dinamičke veličine: masa, sila i impuls.
2. Njutnovi zakoni mehanike (Zakon inercije, Zakon akcije i reakcije i Osnovni zakon dinamike - II Njutnov zakon). (P)
3. Uzajamno delovanje tela - sila. Sile u mehanici (sila teže, elastična sila, sile trenja). (P)
4. Trenje. Sile trenja mirovanja. Sila trenja klizanja. (P)
5. Inercijalni i neinercijalni sistemi referencije. Sile inercije. (O)
6. Centripetalna i centrifugalna sila. (R)
7. Dinamika rotacionog kretanja. Moment sile, moment impulsa i moment inercije. Osnovni zakon dinamike rotacije. (R)
8. Mehanički rad. Snaga. Energija (kinetička i potencijalna). (P)
Demonstracioni ogledi:
- Slaganje sila (kolinearnih i nekolinearnih).
- Drugi Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova).
- Treći Njutnov zakon (kolica povezana oprugom ili dinamometrom).
- Sile trenja na podlozi.
- Centripetalna sila (pomoću konca za koji je vezano neko malo telo, pomoću dinamometra i diska koji rotira).
- Moment sile, moment inercije (Oberbekov točak, obrtni disk ili slično).
Laboratorijska vežba
- Provera II Njutnovog zakona pomoću kolica i tegova.
IV. Gravitaciono i električno polje
1. Njutnov zakon gravitacije. (P)
2. Gravitaciono polje. Jačina gravitacionog polja. (P)
3. Gravitaciona potencijalna energija. Rad u gravitacionom polju. (R)
4. Kulonov zakon. Električno polje. (P)
5. Jačina električnog polja. Linije sila električnog polja. (P)
6. Električna potencijalna energija. Potencijal električnog polja. Rad u električnom polju. Napon.(R)
7. Provodnik u električnom polju. Električna kapacitativnost.
Kondenzatori. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Težina (telo okačeno o dinamometar); bestežinsko stanje.
- Raspodela naelektrisanja na provodniku.
- Linije sila električnog polja.
- Elektrostatička zaštita (Faradejev kavez).
- Električna kapacitativnost kondenzatora (zavisnost od veličine i rastojanja između ploča).
V. Zakoni održanja
1. Opšti karakter zakona održanja (masa, naelektrisanje...). (R)
2. Izolovan sistem. Zakoni održanja impulsa i momenta impulsa. (R)
3. Zakon održanja energije u mehanici. (P)
4. Primena zakona održanja energije u termodinamici. Prvi i Drugi princip termodinamike. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom, kretanje kolica sa epruvetom).
- Zakon održanja momenta impulsa (Prantlova stolica).
- Zakon održanja energije (Maksvelov disk).
Laboratorijska vežba
- Provera zakona održanja energije u mehanici (kolica sa tegom).
VI. Molekulska fizika
1. Čvrsta tela. Kristali. Elastičnost čvrstih tela. (O)
2. Tečnosti. Površinski napon i viskoznost. (O)
3. Osnovi molekulsko kinetičke teorije gasova. Temperatura i pritisak gasa. (R)
4. Jednačina stanja idealnog gasa. Izoprocesi i gasni zakoni. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Vrste elastičnosti.
- Površinski napon (ramovi sa opnom od sapunice).
- Izotermski proces.
Laboratorijske vežbe
- Određivanje modula elastičnosti žice.
- Merenje koeficijenta površinskog napona.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. Magnetno polje
1. Magnetno polje strujnog provodnika. (R)
2. Magnetna indukcija i jačina magnetnog polja. Magnetni fluks. (P)
3. Lorencova sila. (P)
4. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperova sila. Uzajamno delovanje dva paralelna pravolinijska strujna provodnika. (R)
5. Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon i Lencovo pravilo. Samoindukcija i uzajamna indukcija. (P)
Demonstracioni ogledi:
- Erstedov ogled.
- Linije sila magnetnog polja (pomoću gvozdenih opiljaka).
- Lorencova sila.
- Delovanje magnetnog polja na ram sa strujom.
- Interakcija dva paralelna strujna provodnika.
- Pojava elektromagnetne indukcije (pomoću magneta, kalema i galvanometra).
II. Oscilacije
1. Harmonijske oscilacije (primer oscilovanja tela na opruzi). (P)
2. Matematičko klatno. (P)
3. Prigušene oscilacije. Prinudne oscilacije, rezonancija. (R)
4. Električno oscilatorno kolo. Energija električnog i magnetnog polja. (P)
Demonstracioni ogledi:
- Oscilovanje tega na opruzi.
- Matematičko klatno.
- Prigušene oscilacije.
- Pojava rezonancije (mehaničke i električne).
Laboratorijska vežba
- Matematičko klatno.
III. Talasi
1. Nastanak i prostiranje mehaničkih talasa. Vrste talasa. (P)
2. Veličine kojima se opisuje talasno kretanje. (P)
3. Progresivni i stojeći talasi. (R)
4. Zvuk i njegove osnovne karakteristike. (R)
5. Doplerov efekat u akustici. (O)
6. Nastanak i svojstva elektromagnetnih talasa. Spektar elektromagnetnih talasa. Radar i njegove primene. (R)
7. Talasna optika. Interferencija, difrakcija i polarizacija svetlosti. (R)
8. Disperzija svetlosti. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Vrste talasa (pomoću talasne mašine).
- Svojstva zvučnih izvora (monokord, zvučne viljuške, muzički instrumenti...) Zvučna rezonancija.
- Odbijanje, prelamanje talasa (talasna kada).
- Interferencija i difrakcija svetlosti (pomoću lasera).
- Polarizacija svetlosti (polarizacionim filtrima).
- Razlaganje bele svetlosti na spektar (staklenom prizmom).
Laboratorijske vežbe
- Merenje brzine zvuka u vazduhu.
- Merenje talasne dužine difrakcionom rešetkom.
IV. Osnovi kvantne fizike
1. Kvant energije. Foton (P).
2. Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta. (P)
3. De Brojeva formula. (R)
Demonstracioni ogledi:
- Fotoćelija.
V. Osnovi atomske i nuklearne fizike
1. Raderfordov model atoma. (R)
2. Borov model atoma. (R)
3. Rendgensko zračenje. (O)
4. Spontano i stimulisano zračenje. Laser. (O)
5. Sastav i karakteristike atomskog jezgra. Defekt mase i energija veze. Nuklearne sile (R).
6. Radioaktivni raspadi jezgra. Radioaktivno zračenje. (R)
7. Nuklearne reakcije. Fisija i fuzija jezgra. (R)
8. Detekcija radioaktivnog zračenja. Zaštita od zračenja. (R).
Demonstracioni ogledi:
- Detekcija radioaktivnog zračenja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike
Nastavni program fizike u srednjoj školi nadovezuje se strukturno i sadržajno na nastavni program fizike u osnovnoj školi.
Učenici treba da nauče osnovne pojmove i zakone fizike na osnovu kojih će razumeti pojave u prirodi i imati celovitu sliku o značaju i mestu fizike u obrazovanju, u struci i životu uopšte. Oni treba da steknu osnovu za dalje školovanje, prvenstveno na prirodno-naučnim i tehničkim fakultetima, ali i na svim ostalim na kojima fizika kao fundamentalna nauka ima primenu u struci (medicina, stomatologija...)
Treba imati u vidu da su u programima redefinisani ciljevi i zadaci kako bi programi bili prilagođeni savremenim naučnim i tehnološkim zahtevima, kao i savremenim metodičkim i didaktičkim postupcima, a nastavni proces u skladu sa principima, ciljevima i opštim ishodima obrazovanja. Stoga program fizike u svim područjima rada i u svim razredima treba čitati i tumačiti imajući stalno na umu cilj i zadatke nastave fizike i obrazovanja u celini.
Pri izmeni programa fizike uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike u stručnim školama, izrečene na stručnim skupovima i seminarima, u meri koja omogućava korišćenje postojećih udžbenika.
Težilo se i smanjenju ukupne opterećenosti učenika. Program je rasterećen tako što su izostavljeni svi sadržaji koji nisu neophodni za postizanje postavljenih ciljeva i zadataka nastave fizike, kao i metodskim pristupom programskim sadržajima.
Imajući u vidu da nisu svi učenici podjednako zainteresovani i obdareni za fiziku, obogaćeni su demonstracioni ogledi, kako bismo nastavu fizike učinili zanimljivijom i očiglednijom.
Iako ovo uputstvo za realizaciju programa fizike sadrži neke opšte pedagoško-didaktičke elemente za ostvarivanje programa u srednjoj školi i principe na kojima se zasniva realizacija obrazovno-vaspitnog procesa, smatramo da će biti od koristi svim nastavnicima fizike, jer se pri realizaciji programa, može prilagoditi različitim područjima rada i obrazovnim profilima.
1. Izbor programskih sadržaja
Odabrani su oni sadržaji koje na određenom nivou mogu da usvoje svi učenici srednjih stručnih škola. To su uglavnom sadržaji iz klasične fizike, koji predstavljaju osnov za izučavanje stručnih predmeta, a u znatno manjoj meri elementi savremene fizike neophodni za razumevanje nekih naučnih otkrića i tehnologija koji mogu bitno da utiču na život ljudi. Pri tome je uzeto u obzir da klasična fizika proučava pojave koje su dostupne čulima pa se lakše mogu razumeti i prihvatiti, a imaju i veću primenu u svakodnevnoj praksi i struci.
2. Izbor metoda rada
Program daje mogućnost korišćenja raznih metoda i oblika rada (predavanje nastavnika, razgovor, ogledi, praktičan rad učenika, radionice, samostalan rad učenika ili rad u grupama...). Nastavnik sam treba da odabere najpogodniji pristup u obradi svake konkretne teme u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika, kao i nastavnim sredstvima kojima raspolaže.
Na sadržajima programa može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije istraživačkog pristupa u fizici i drugim prirodnim naukama: posmatranje pojave, uočavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, merenje u cilju pronalaženja međuzavisnosti odabranih veličina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg utvrđivanja traženih odnosa, formulisanje fizičkih zakona. U nekim slučajevima metodički je celishodno uvođenje deduktivne metode u nastavu (npr. pokazati kako iz zakona održanja slede neki manje opšti fizički zakoni i sl.).
3. Demonstracioni ogledi
Demonstracioni ogledi čine sastavni deo redovne nastave fizike, ali su sve manje zastupljeni. Prisutna je nedovoljna opremljenost škola nastavnim sredstvima, u nekima nije zastupljena ni kabinetska nastava, ali ima i onih u kojima se nastavna sredstva ne koriste.
Poslednjih godina bilo je mnogo seminara i stručnih skupova na kojima su kroz različite radionice prikazani jednostavni a efektni ogledi. Da ne pominjemo festivale nauke.
Uvođenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizičkih pojava ima za cilj "vraćanje" ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici (samostalno ili po grupama) na času ili da ih osmisle, urade, analiziraju i obrade kod kuće, koristeći mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Naravno, nastavnici koji imaju mogućnosti treba da u nastavi koriste i složenije eksperimente.
U nastavi svakako treba koristiti i računare (simulacije eksperimenata i pojava, laboratorijske vežbe i obrada rezultata merenja, modeliranje, samostalni projekti učenika u obliku seminarskih radova i sl.).
Način prezentovanja programa
Za sve trogodišnje, odnosno četvorogodišnje stručne škole u kojima se fizika izučava prema minimalnom planu godinu ili dve godine, sa dva časa nedeljno, program je isti, a za različita područja rada i obrazovne profile predviđeni su različiti programi (pre svega u skladu sa godišnjim brojem časova fizike i zahtevima struke). Sadržaji su podeljeni na određeni broj tematskih celina. Svaka od tematskih celina sadrži određeni broj tema.
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
- Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
- Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda a treba koristiti i simulacije).
- Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, svaku tematsku celinu trebalo bi započeti obnavljanjem odgovarajućeg dela gradiva iz prethodnog razreda ili iz osnovne škole. Time se postiže i vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad vodi računa o ovom zahtevu Programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane i omogućuje se da učenik sagleda fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
Redosled proučavanja pojedinih tema nije potpuno obavezujući. Nastavnik može preraspodeliti sadržaje prema svojoj proceni.
Nivoi obrazovno-vaspitnog rada
Ovoga puta u sadržajima programa nije dat orijentacioni broj časova predviđenih za obradu nastavnih tema, obnavljanje gradiva i laboratorijske vežbe. To bi mogao biti "uvod" u nastavni proces u kome će nastavnik, na osnovu definisanih ciljeva i zadataka predmeta, ishoda i standarda znanja, samostalno planirati broj časova obrade, utvrđivanja... U ovom "prelaznom periodu", ipak ćemo dati tabelu sa orijentacionim brojem časova, a u nedostatku standarda znanja korisni će biti nivoi obrazovno-vaspitnih zahteva, koji definišu obim i dubinu proučavanja pojedinih elemenata sadržaja programa, a postojali su i do sada.
Prvi nivo: obaveštenost (O)
Obaveštenost kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva iziskuje da učenik može da se seti - reprodukuje ono što je učio: termine, specifične činjenice, metode i postupke, opšte pojmove, principe (zakone) ili teorije. Znači, od učenika se očekuje da gradivo koje je učio samo poznaje: da može da ga iskaže, ispriča, opiše, navede i sl., tj. da može da ga reprodukuje u bitno neizmenjenom obliku.
Drugi nivo: razumevanje (R)
Razumevanje kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva iziskuje da učenik bude osposobljen da gradivo koje je učio reorganizuje: da određene činjenice, pojmove i principe (zakone) objasni, analizira, dovede u nove veze, koje nisu bile neposredno date u gradivu.
Razumevanje kao obrazovno-vaspitni nivo uključuje u sebe i prethodni nivo - obaveštenost. Ukoliko se ovde gradivo interpretira, onda se to čini ne u formi u kojoj je bilo prethodno dato, već u reorganizovanom, tj. u bitno izmenjenom obliku.
Treći nivo: primena (P)
Primena kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva iziskuje da učenik bude osposobljen da određene generalizacije, principe (zakone), teorije ili opšte metode primenjuje u rešavanju problema i zadataka.
Ovde je reč o primeni onog što se zna i razume u rešavanju novih problema (zadataka), a ne o njegovom jedinstvenom, reproduktivnom korišćenju u pojedinim situacijama. Primena kao najviši obrazovno-vaspitni nivo uključuje u sebe oba prethodna nivoa - obaveštenost i razumevanje.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Fiziku je nužno predstaviti učenicima kao živu, nedovršenu nauku, koja se neprekidno intenzivno razvija i menja, a ne kao skup završenih podataka, nepromenljivih zakona, teorija i modela. Zato je nužno istaći probleme koje fizika rešava u sadašnjem vremenu.
Danas je fizika eksplikativna, teorijska i fundamentalna nauka i njenim izučavanjem, zajedno sa ostalim prirodnim naukama, stiču se osnove naučnog pogleda na svet. Ideja fundamentalnosti fizike u prirodnim naukama i njen značaj za tehniku moraju da dominiraju u nastavi fizike.
Širenju vidika učenika doprineće objašnjenje pojmova i kategorija, kao što su fizičke veličine, fizički zakoni, odnos eksperimenta i teorije, veza fizike s ostalim naukama, naročito s primenjenim naukama i tehnikom. Značajno je ukazati na vezu fizike i filozofije. Potrebno je navesti i etičke probleme koji se javljaju kao posledica razvijanja nauke i tehnike.
Ovako formulisan koncept nastave fizike zahteva pojačano eksperimentalno zasnivanje nastavnog procesa (demonstracioni ogledi i laboratorijske vežbe, odnosno praktični rad učenika).
Usvojeni koncept nastave fizike zahteva stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavnom procesu (projektna, problemska, aktivna nastava i kooperativno učenje) ciljevi i zadaci obrazovanja kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani.
Sticanje tehničke kulture kroz nastavu fizike sastoji se u razvijanju veština tehničkih primena znanja, u rešavanju tehničkih zadataka i u prikazivanju određenih primena fizike u svakodnevnom životu.
Posle izučavanja odgovarajućih tematskih celina, nužno je ukazati na zaštitu čovekove sredine, koja je zagađena i ugrožena određenim fizičko-tehničkim procesima i promenama.
Pri obradi fizičkih osnova energetike potrebno je usmeriti učenike na štednju svih vrsta energije, a posebno električne energije.
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike rada sa učenicima:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. laboratorijske vežbe;
4. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaj teme (domaći zadaci, seminarski radovi, projekti...);
5. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvođenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost. U protivnom, učenik će steći utisak da postoje tri različite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz računske zadatke, a treća se koristi u laboratoriji.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da učenici aktivno učestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajući u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifičnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagođena ovim specifičnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako su uz svaku tematsku celinu planirani demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, ili neposredno učestvovati u realizaciji ogleda, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra ili demonstrira. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja.
Kada je moguće, treba koristiti problemsku nastavu. Nastavnik postavlja problem učenicima i prepušta da oni samostalno, u parovima ili u timu dođu do rešenja, po potrebi usmerava učenike, podsećajući ih pitanjima na nešto što su naučili i sada treba da primene, upućuje ih na izvođenje eksperimenta koji može dovesti do rešenja problema i slično.
Na primer, na ovaj način se može obraditi tema Klasični zakon slaganja brzina:
- nastavnik zadaje učenicima problem: Zašto kapi kiše ostavljaju vertikalan mokri trag na staklu autobusa kada on miruje, a kosi trag kada se autobus kreće? Od čega i kako zavisi nagib kosog traga?
- nastavnik upućuje učenike da potraže i prepoznaju u udžbeniku tekst uz pomoć kojeg bi mogli da dođu do rešenja (to im neće biti posebno teško budući da imaju predznanje iz osnovne škole o slaganju brzina) i shvate zakon slaganja brzina u vektorskom obliku;
- nastavnik traži da učenici zaključe kako se, na osnovu naučenog zakona, određuje relativna brzina; potom učenici treba da primene taj zakon u konkretnom problemu i objasne zašto je trag kos i kako njegov nagib zavisi od brzina kapi i autobusa u odnosu na zemlju;
- zatim se problem može širiti novim pitanjem: Kako bi se mogla izmeriti (tj. proceniti) brzina kišne kapi u odnosu na zemlju (učenici sami treba da predlažu načine merenja)...
Na ovaj način se mogu obraditi i teme koje su osnov za izučavanje sadržaja stručnih predmeta ili rešavanje jednostavnih problema iz struke. Tada je neophodna tesna saradnja sa kolegama koji predaju srodne stručne predmete.
Neke od tema u svakom razredu mogu se obraditi samostalnim radom učenika kroz radionice. Takav način rada je učenicima najinteresantniji, više su motivisani, pa lakše usvajaju znanje. Uz to se razvijaju i njihovo interesovanje za fiziku i sposobnost timskog rada i saradnje. Ovakav pristup obradi nastavne teme zahteva dobru pripremu nastavnika: odabrati temu, pripremiti odgovarajuća nastavna sredstva i opremu, podeliti učenike u grupe tako da svaki pojedinac u grupi može dati odgovarajući doprinos, dati neophodna minimalna uputstva...
Na primer, za nastavnu temu Radioaktivni raspad učenici se mogu podeliti u grupe od kojih bi jedna, uz pomoć udžbenika, obradila pojavu radioaktivnog raspada i zakon raspada, druga aktivnost radioaktivnog izvora uz nalaženje podataka na internetu o nekim radioaktivnim izotopima, treća bi pronašla na internetu simulacije raspada i šemu nekog radioaktivnog niza, četvrta primenu radioaktivnih izotopa (pomoću interneta ili literature koju bi im pripremio nastavnik)...
Slično bismo imali za nastavnu temu Odbijanje i prelamanje svetlosti. Jedna grupa učenika bi obradila zakone odbijanja i prelamanja, druga totalnu refleksiju sa primerima primene, treća prividnu dubinu tela sa primerima, četvrta dugu, peta prelamanje kroz prizmu i primene (sve grupe, osim prve, u uputstvima treba da dobiju formulu za zakon prelamanja); u radu učenici mogu da koriste udžbenik, internet, demonstracioni ogled...
Neke teme mogu da pripreme i prezentuju sami učenici, pojedinačno ili u parovima, u obliku seminarskih radova ili nekih manjih projekata.
Metodska uputstva za rešavanje zadataka
Rešavanje zadataka je važna metoda za uvežbavanje primene znanja. Njome se postiže: konkretizacija teorijskih znanja; obnavljanje, produbljivanje i utvrđivanje znanja; korigovanje učeničkih znanja i umeća; razvijanje logičkog mišljenja; podsticanje učenika na inicijativu; sticanje samopouzdanja i samostalnosti u radu...
Optimalni efekti rešavanja zadataka u procesu učenja fizike ostvaruju se dobro osmišljenim kombinovanjem kvalitativnih (zadaci - pitanja), kvantitativnih (računskih), grafičkih i eksperimentalnih zadataka.
Vežbanje rešavanja računskih zadataka je važna komponenta učenja fizike. Kako ono za učenike često predstavlja vid učenja sa najsloženijim zahtevima, nastavnik je obavezan da im da odgovarajuće instrukcije, napomene i savete u vezi sa rešavanjem zadataka. Napomene treba da se odnose na tipove zadataka u datoj temi, najčešće greške pri rešavanju takvih zadataka, algoritam rešavanja datog tipa zadataka...
Potrebno je pažljivo odabrati zadatke koji, ako je moguće, imaju neposrednu vezu sa realnim situacijama u struci i svakodnevnom životu. Takođe je važno da učenici pravilno vrednuju dobijeni rezultat, kao i njegov pravilan zapis. Posebno treba obratiti pažnju na postupnost pri izboru zadataka, od najjednostavnijih ka onima koji zahtevaju analizu i sintezu stečenih znanja.
Metodska uputstva za izvođenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe čine sastavni deo redovne nastave i organizuju se tako što se pri izradi vežbi odeljenje deli na dva dela a učenici vežbe rade u grupama, 2-3 učenika.
Za svaku vežbu učenici unapred treba da dobiju odgovarajuća uputstva.
Čas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja i obrade dobijenih podataka.
U uvodnom delu časa nastavnik proverava da li su učenici spremni za vežbu, upoznaje ih sa mernim instrumentima i ostalim delovima aparature za vežbu, ukazuje na mere predostrožnosti kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, električnim izvorima, raznim uređajima i sl.
Dok učenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objašnjava i pomaže.
Pri obradi rezultata merenja učenici se pridržavaju pravila za tabelarni prikaz podataka, crtanje grafika, izračunavanje zaokrugljenih vrednosti i grešaka merenja (sa tim pravilima nastavnik treba da ih upozna unapred ili da ih da uz pisana uputstva za vežbe).
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci koji sadrže kvalitativne i kvantitativne zadatke, ponekad i eksperimentalne. Takvi domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim.
Za domaći zadatak mogu se davati i seminarski radovi i manji projekti, koje bi učenici radili individualno ili u grupama.
Nastavnik je obavezan da pregleda domaće zadatke i saopšti učenicima eventualne greške kako bi oni imali informaciju o uspešnosti svog rada.
PRILOG: Orijentacioni broj časova po temama i broj časova predviđenih za izradu laboratorijskih vežbi.
četvorogodišnje obrazovanje
I razred
Redni broj |
Naslov teme |
Broj časova |
1. |
Uvod |
4 |
2. |
Kinematika |
14 |
3. |
Dinamika |
19 |
4. |
Gravitaciono i električno polje |
14 |
5. |
Zakoni održanja |
10 |
6. |
Molekulska fizika |
5 |
7. |
Laboratorijske vežbe |
8 |
Ukupno |
|
74 |
četvorogodišnje obrazovanje
II RAZRED
Redni broj |
Naslov teme |
Broj časova |
1. |
Magnetno polje |
16 |
2. |
Oscilacije |
10 |
3. |
Talasi |
18 |
4. |
Osnovi kvantne fizike |
8 |
5. |
Osnovi atomske i nuklearne fizike |
10 |
6. |
Laboratorijske vežbe |
8 |
Ukupno |
|
70 |
(za sve trogodišnje i četvorogodišnje stručne i umetničke škole u kojima se hemija izučava samo u prvom razredu sa 2 časa nedeljno)
Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije je razvoj praktične i funkcionalne hemijske pismenosti kao osposobljavanje za primenu hemijskih znanja u svakodnevnom životu i u struci, osposobljavanje za rešavanje problema u novim i nepoznatim situacijama, razvoj opštih kognitivnih i komunikacijskih sposobnosti i razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, drugima i životnoj sredini.
Zadaci nastave hemije su da učenici:
- razviju hemijsku pismenost i sposobnost komunikacija u hemiji do nivoa praktične i funkcionalne pismenosti;
- razviju funkcionalni sistem hemijskog znanja kao podrške za izučavanje stručnih predmeta;
- razumeju odnos između strukture supstanci, njihovih svojstava kao i mogućnosti njihove primene, posebno u oblasti struke;
- osposobe se za pretraživanje hemijskih informacija primenom savremenih informacionih tehnologija;
- razumeju osnove naučnog metoda u hemiji;
- razumeju osnovne hemijske koncepte;
- razumeju značaj hemije i hemijske proizvodnje za savremeno društvo i održivi razvoj;
- razviju svest o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama;
- razviju odgovoran stav prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;
- budu osposobljeni za zaštitu od potencijalnih rizika u hemiji i nauče da adekvatno reaguju pri hemijskim nezgodama u svakodnevnom životu;
- razviju osetljivost za probleme i sposobnost rešavanja problema;
- razviju odgovornost, sistematičnost, preciznost u radu i pozitivan stav prema učenju;
- razviju svest o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem;
- unaprede saradnju i timski rad.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI
Vrste supstanci. Građa atoma, atomski i maseni broj. Hemijski simboli i formule. Relativna atomska i relativna molekulska masa. Hemijske veze (jonska i kovalentna).
Demonstracioni ogledi
- sastavljanje modela molekula.
DISPERZNI SISTEMI
Rastvorljivost. Maseni procentni sadržaj rastvora i količinska koncentracija rastvora.
Demonstracioni ogledi
- pripremanje rastvora određenog masenog procentnog sadržaja i količinske koncentracije.
HEMIJSKE REAKCIJE
Hemijske reakcije (aspekti hemijskih reakcija: toplotni efekti i brzina reakcije). Hemijske jednačine. Osnovni tipovi hemijskih reakcija: analiza i sinteza. Povratne hemijske reakcije. Rastvori elektrolita: kiselina, baza i soli. pH vrednost.
Demonstracioni ogledi
- kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju: reakcija između gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika;
HEMIJA ELEMENATA I JEDINJENJA
Stabilnost atoma plemenitih gasova. Primena plemenitih gasova.
Uporedni pregled i opšta svojstva elemenata 17. 16. 15. 14. 13. i 12. grupe Periodnog sistema elemenata.
Uporedni pregled i opšta svojstva elemenata 1. i 2. grupe Periodnog sistema elemenata.
Opšte karakteristike prelaznih metala i njihova primena u struci.
Svojstva atoma ugljenika. Klasifikacija organskih jedinjenja. Opšta svojstva organskih jedinjenja. Osnovni tipovi reakcija organskih jedinjenja.
Opšta svojstva osnovnih biološki važnih jedinjenja (aminokiselina, proteina, ugljenih hidrata, triacilglicerola, vitamina) od značaja za struku.
Demonstracioni ogledi
- reakcija magnezijuma i aluminijuma sa sirćetnom kiselinom;
- dejstvo sirćetne kiseline na predmete od bakra;
- pripremanje penušavih osvežavajućih pića;
- elektroliza cink-jodida i dokazivanje skroba rastvorom joda;
- rastvaranje skroba u toploj i hladnoj vodi;
- zgrušavanje proteina limunskom kiselinom.
HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE
Zagađivanje atmosfere, vode i tla. Izvori zagađivanja. Prečišćavanje. Zaštita i odlaganje sekundarnih sirovina.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom realizacije nastavnog programa hemije neophodno je imati u vidu visoki didaktički potencijal hemije kao nastavnog predmeta i kognitivne uzrasne karakteristike učenika, te shodno tome aktivnosti učenika i nastavnika u nastavnom procesu uskladiti sa definisanim ciljevima i zadacima nastave. Posebnu pažnju treba obratiti na korišćenje interaktivnih metoda nastave i učenja zbog njihove visoke obrazovne i motivacione vrednosti u svim segmentima nastave.
Sadržaji programa hemije su organizovani tako da se u prvom razredu izučavaju sadržaji opšte, neorganske i organske hemije. Hemija kao nastavni predmet ima visok didaktički potencijal jer:
- omogućava i olakšava učenicima prelazak sa konkretnog na apstraktno mišljenje;
- prisutnost hemije u gotovo svim segmentima aktivnosti savremenog čoveka čini hemijska znanja aktuelnim i neophodnim za svakog pojedinca;
- dinamika razvoja hemije, kao i korisnost i rizici za društvene zajednice i održivi razvoj društva koje ona nosi, dodatno motivišu učenike za izučavanje hemije.
Dinamika savremenog razvoja hemijskih naučnih disciplina rezultuje ogromnim povećanjem korpusa hemijskih znanja. Učenici, kao osnovne ideje hemije, treba da razumeju da su svojstva supstanci i mogućnosti njihove primene neposredno uslovljene njihovom hemijskom strukturom. Za razumevanje ovih ideja i koncepata u nastavi hemije je potrebno sinhronizovano predstavljanje hemijskih znanja na makro, mikro i simboličkom nivou reprezentacije. Kognitivne karakteristike učenika omogućavaju veću zastupljenost mikroskopskog i simboličkog nivoa reprezentacije, kao i integraciju i simultanu primenu sva tri nivoa. Međutim, u nastavi hemije uvek treba poći od toga da je hemijski eksperiment, kao primarni izvor znanja i kao osnovni metod saznavanja u hemiji, ključni mehanizam za korelaciju među svim nivoima reprezentacije znanja. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti preciznosti primene hemijskog jezika (na primer, izvodi se hemijska reakcija, a piše se hemijska jednačina). Simultana primena različitih nivoa reprezentacije znanja u hemiji može da izazove kognitivno preopterećenje usled deljenja pažnje. U takvim slučajevima treba segmentisati sadržaje (deliti ih u manje celine).
U početnim razredima, posebno kod izučavanja visokoapstraktnih pojmova (struktura supstanci, tok hemijske reakcije, hemijska kinetika, termohemija) poželjno je prema potrebi koristiti i instrukcije primerene konkretno operacionoj fazi mišljenja uz veći udeo makroskopskog nivoa predstavljanja znanja. Osnovne hemijske koncepte (korpuskularni koncept, koncept održanja materije, koncept ravnoteže) treba zasnovati na brižljivo odabranim sadržajima sa visokom informativnom vrednošću za učenike, pri čemu nastavne situacije treba dizajnirati tako da motivišu učenike za njihovo izučavanje, vezujući ih za situacije iz svakodnevnog života. U okviru ovog programa učenici treba da razviju praktičnu i funkcionalnu hemijsku pismenost, odnosno da dostignu nivo hemijske pismenosti koji je potreban da osoba u savremenim uslovima normalno funkcioniše u pogledu poznavanja hrane i ishrane, zdravlja i uslova stanovanja u svakodnevnom životu. U skladu sa potrebama struke treba obrađivati sadržaje o supstancama koje su u sastavu materijala aktuelnih za struku.
Nastava hemije treba da omogući učenicima i sticanje neophodnih tehničko-tehnoloških znanja, najviše u domenu proizvodnje supstanci koje se koriste u svakodnevnom životu i materijala aktuelnih za struku. S obzirom da učenici srednjoškolskog uzrasta razumeju uzročno-posledične veze u izučavanju ovakvih sadržaja, treba insistirati na korisnosti i rizicima od hemijske proizvodnje kao i upotrebe određenih supstanci. Pri tome posebno treba isticati ubrzani tehničko-tehnološki razvoj i neophodnost permanentnog obrazovanja u ovoj oblasti. Sadržaje o hemijskim aspektima zaštite životne sredine raditi u korelaciji sa drugih nastavnim predmetima, pre svega biologijom.
Redosled nastavnih tema je obavezujući, a predlaže se sledeći broj časova, potrebnih za njihovu realizaciju, kao orijentacioni: Osnovni hemijski pojmovi (6); Disperzni sistemi (4), hemijske reakcije (9), Hemija elemenata i jedinjenja (47); Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (4).
EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
(za trogodišnje stručne škole koje rade po minimalnom planu)
Cilj i zadaci
Cilj nastave ekologije i zaštite životne sredine je da učenici razviju ekološku i jezičku pismenost, da razviju sposobnosti, veštine i stavove korisne u svakodnevnom životu i radu, da razviju motivaciju za učenje i interesovanja za ekologiju kao nauku uz primenu koncepta održivog razvoja, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.
Zadaci nastave ekologije i zaštite životne sredine su da učenici:
- usvoje nastavne sadržaje ekologije i zaštite životne sredine sa naučnog aspekta kao osnov za profesionalni razvoj i nastavak školovanja;
- razumeju opšte zakonitosti koje vladaju u prirodi i prihvate ih kao osnov za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema sredini u kojoj žive;
- steknu sposobnost integrativnog-multidisciplinarnog pristupa nastavnim sadržajima;
- razviju sposobnosti posmatranja, uočavanja, upoređivanja i analiziranja;
- razviju sposobnost kritičkog mišljenja i rešavanja problema;
- razviju sposobnost za pisanu i verbalnu komunikaciju na maternjem jeziku u ekologiji kao nauci;
- razvijaju funkcionalna znanja iz ekologije i zaštite životne sredine;
- razviju sposobnost korišćenja informacionih tehnologija;
- razviju sposobnost pronalaženja, prikupljanja i analize bioloških materijala i podataka;
- razumeju značaj biološke (organske) proizvodnje;
- razviju sposobnost za rad u timu, samovrednovanje, samostalno prezentovanje rezultata rada i vršnjačko učenje;
- prihvate da su očuvanje prirode i zaštita životne sredine, poštovanje i čuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine, odgovorno korišćenje prirodnih resursa i zaštita životinja njihovi prioritetni zadaci;
- razviju svest o važnosti zdravlja i praktikuju zdrave stilove života;
- razviju tolerantno, humano ponašanje bez obzira na nacionalne, religijske, polne i druge razlike među ljudima;
- formiraju radne navike i odgovoran odnos prema radu;
- osposobe se za samostalno i celoživotno učenje.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE
Predmet proučavanja, značaj ekologije i nivoi organizacije živog sveta.
Uslovi života i pojam ekoloških faktora.
Adaptacija na različite uslove života. Životna forma: pojam, primeri i klasifikacija.
Životno stanište.
Pojam i osobine populacije.
Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija i odnosi organizama u biocenozi.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze i odnosi u ekosistemu. Klasifikacija ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Procesi kruženja vode (hidrološki ciklus), ugljenika, azota, fosfora i sumpora.
Životne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast života.
II. ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ
Koncept održivog razvoja.
Ekološke promene u prirodi pod uticajem čoveka. Promene fizičkih uslova sredine. Podizanje naselja i uslovi života u gradovima. Genetički i zdravstveni efekti narušavanja i zagađivanja životne sredine.
Zagađivanje i zaštita životne sredine: pojam, izvori i vrste zagađivanja životne sredine. Efekti zagađivanja. Osnovni pojmovi ekotoksikologije. Klasifikacija toksikanata. Vrste i načini trovanja. Toksični efekti. Biološke osobenosti organizama i mogućnost neutralizacije štetnog delovanja toksičnih materija.
Zagađivanje i zaštita vazduha. Izvori i klasifikacija zagađivača vazduha. Najznačajniji zagađivači vazduha (sumpor-dioksid, vodonik-sulfid, ugljen-monoksid, oksidi azota, ozon, ugljovodonici, fluoridi). Uticaj vremena i klime na procese zagađivanja vazduha. Efekti zagađivanja vazduha na živi svet. Efekti na materijalna i kulturna dobra. Mere zaštite vazduha od zagađivanja.
Zagađivanje i zaštita vode. Vrste i izvori zagađivanja voda. Fizičko i hemijsko zagađivanje voda. Biološko zagađivanje voda. Zagađivanje mora i okeana. Zaštita voda od zagađivanja. Sistem zatvorenih ciklusa vode. Prečišćavanje otpadnih voda. Zaštita voda od termalnog zagađivanja.
Zagađivanje i zaštita zemljišta. Izvori zagađivanja zemljišta. Zagađivanje zemljišta čvrstim otpacima. Zagađivanje zemljišta taloženjem zagađivača iz vazduha. Zagađivanje zemljišta posredstvom zagađene vode. Zagađivanje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji. Zaštita zemljišta od zagađivanja. Obrada otpadaka industrije. Obrada i deponovanje čvrstih otpadaka iz naselja. Proizvodnja uz manju količinu otpadaka. Proizvodni sistemi bez otpadaka.
Zagađivanje i zaštita hrane. Izvori zagađivanja hrane. Aditivi hrane. Kontaminanti hrane. Pesticidi. Zaštita hrane od zagađivanja.
Radioaktivno zagađivanje i zaštita. Izvori i vrste radijacije. Prirodna i veštačka zračenja. Radioaktivno zagađivanje vode i zemljišta. Biološki efekti zračenja. Radioaktivni otpaci i problem njihovog deponovanja. Kontrola i zaštita.
Buka i zaštita od buke. Izvori buke. Delovanje buke na organizam čoveka i životinja. Vibracije. Mere zaštite od buke i vibracija.
Sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring sistem). Pojam i klasifikacija sistema monitoringa.
Projektna aktivnost: praćenje i razmatranje parametara životne sredine na različitim lokalitetima.
Uređivanje sredine i izgradnja prostora. Principi i metode planiranja i uređivanja prostora. Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora. Ekologija predela.
III. ZAŠTITA PRIRODE
Problemi ugroženosti žive i nežive prirode. Savremeni pristupi i mogućnost zaštite ugrožene flore, faune, ekosistema i predeonih celina.
Nacionalni parkovi i prirodni rezervati.
IV. EKOLOŠKI, ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI ASPEKTI INTEGRALNOG BIOLOŠKOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA.
Promocija zdravih stilova života.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku ugrožavanja neposredne životne sredine uz poštovanje principa održivog razvoja.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku zdrave ishrane.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku toksikomanije i bolesti zavisnosti.
Debata: timski rad vezan za problematiku odnosa među polovima.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku reproduktivnog zdravlja.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku polno prenosivih bolesti.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku SIDA.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku lične higijene i higijene životnog prostora.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Sadržaji programa nastavnog predmeta ekologije i zaštite životne sredine za obrazovne profile u trogodišnjim stručnim školama imaju opšteobrazovni i stručni karakter i treba da doprinesu profesionalnom razvoju učenika i formiranju njihove opšte kulture. Istovremeno, struktura programa daje osnovu za bolje razumevanje sadržaja stručnih predmeta.
Program je struktuiran tako da su pojedine oblasti podeljene na nastavne teme, koje predstavljaju logičke celine. Nastavne teme su raščlanjene na nastavne jedinice u okviru kojih se bliže određuju konkretni nastavni sadržaji. Broj časova potrebnih za realizaciju nastavne teme (obrada novog gradiva, ponavljanje, vežbanje, sistematizacija) određuje nastavnik.
Za realizaciju programa veoma je važno dobro planiranje i pripremanje nastavnog procesa. Pod tim se, između ostalog, podrazumeva prevashodno izrada globalnog (godišnjeg) i operativnih (mesečnih) planova rada.
Prilikom realizacije programa potrebno je voditi računa o ciljevima i zadacima nastave, uzrastu učenika, njihovom prethodno stečenom znanju i korelaciji ekologije i zaštite životne sredine sa drugim nastavnim predmetima.
Uzimajući u obzir strukturu programskih sadržaja predmeta za ove obrazovne profile, nastavnik može da primeni široki opseg različitih oblika, didaktičkih modela, metoda i sredstava nastavnog rada. Novi sadržaji, koji nisu propraćeni postojećim udžbenicima, mogu se realizovati upotrebom adekvatnih tekstualnih i video materijala.
Nastavnik treba da realizuje didaktičke modele koji u sebi integrišu različite oblike, metode i sredstva nastavnog rada i usklađeni su sa programskim sadržajima, ciljevima i zadacima nastave biologije.
Za realizaciju ekoloških sadržaja moguće je primeniti problemski, programirani model nastave i terensku nastavu ili biološku nastavnu ekskurziju. Predviđene projektne aktivnosti je potrebno realizovati timskom nastavom u školi ili van nje. Ukoliko se nastava realizuje u školi, najadekvatniji objekat za to je kabinet. Za realizaciju programa neophodno je da škola obezbedi minimum nastavnih sredstava, što je predviđeno i regulisano Pravilnikom o normativu školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava.
S obzirom na to da se učenici obučavaju za profesionalnu delatnost, potrebno je kada je god to moguće, nastavu izvoditi i u objektima izvan školskog kompleksa koji se karakterišu društvenim značajem. To mogu da budu različiti objekti u oblasti proizvodnje (poljoprivredna dobra, kombinati za proizvodnju hrane i sl.), objekti naučnog rada (naučni instituti, eksperimentalna poljoprivredna dobra, eksperimentalne veterinarske institucije, mrestilišta...), objekti eksponatnog karaktera (prirodnjački muzeji, zoološki vrtovi, botaničke bašte, nacionalni parkovi i druga zaštićena prirodna dobra).
Prilikom posete objektima u oblasti proizvodnje, učenici treba da se što neposrednije, potpunije i sistematičnije upoznaju sa korelacijama koje se ostvaruju između ljudskih delatnosti i prirode.
Učenikovo uspešno savlađivanje nastavnih sadržaja zavisi i od pravilno određenih nivoa vaspitno-obrazovnih zahteva. U tom smislu, mogu se definisati tri široke kategorije kognitivnog domena (prema Blumovoj taksonomiji): nivo obaveštenosti, nivo razumevanja i nivo primene.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da poznaju osnovne pojmove i principe ekologije i koncepta održivog razvoja.
Na nivou razumevanja učenici treba da iskazuju kritički odnos prema problemima zagađivanja, degradacije i zaštite životne sredine, prihvate koncept održivog razvoja, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.
Na nivou primene učenici treba da stečena znanja iz ekologije, zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja primene u rešavanju problema iz ove oblasti i pokazuju odgovoran odnos prema prirodi, njenoj zaštiti i unapređivanju.
Savremeni nastavni proces zahteva od nastavnika punu angažovanost i permanentan rad na ličnom stručnom usavršavanju. Pod tim se podrazumeva pohađanje adekvatnih akreditovanih seminara i praćenje savremene naučne, stručne i metodičke literature.
(za četvorogodišnje stručne škole koje rade po minimalnom planu)
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije je da učenici razviju biološku, opštu naučnu i jezičku pismenost, da razviju sposobnosti, veštine i stavove korisne u svakodnevnom životu i radu, da razviju motivaciju za učenje i interesovanja za biologiju kao nauku uz primenu koncepta održivog razvoja, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.
Zadaci nastave biologije su da učenici:
- usvoje nastavne sadržaje biologije sa naučnog aspekta kao osnov za profesionalni razvoj i nastavak školovanja;
- razumeju opšte zakonitosti koje vladaju u prirodi i prihvate ih kao osnov za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema sredini u kojoj žive;
- steknu sposobnost integrativnog-multidisciplinarnog pristupa nastavnim sadržajima;
- razviju sposobnosti posmatranja, uočavanja, upoređivanja i analiziranja;
- razviju sposobnost logičkog, kritičkog mišljenja, zaključivanja i rešavanja problema;
- razviju naučnu pismenost, sposobnost za pisanu i verbalnu komunikaciju na maternjem jeziku u biologiji kao nauci;
- razvijaju funkcionalna znanja iz biologije;
- razviju sposobnost korišćenja informacionih tehnologija;
- razviju sposobnost pronalaženja, prikupljanja i analize bioloških materijala i podataka;
- razumeju značaj biološke (organske) proizvodnje;
- razviju sposobnost za rad u timu, samovrednovanje, samostalno prezentovanje rezultata rada i vršnjačko učenje;
- prihvate da su očuvanje prirode i zaštita životne sredine, poštovanje i čuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine, odgovorno korišćenje prirodnih resursa i zaštita životinja njihovi prioritetni zadaci;
- razviju svest o važnosti zdravlja i praktikuju zdrave stilove života;
- razviju tolerantno, humano ponašanje bez obzira na nacionalne, religijske, polne i druge razlike među ljudima;
- formiraju radne navike i odgovoran odnos prema radu;
- osposobe se za samostalno i celoživotno učenje.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. KARAKTERISTIKE ŽIVIH BIĆA
Biološki sistemi i upravljanje biološkim sistemima (ćelija, tkiva, sistem organa, organizam).
II. VIRUSI
Građa virusa. Razmnožavanje virusa. Virusi kao izazivači različitih oboljenja.
III. BAKTERIJE
Opšte odlike. Razmnožavanje bakterija. Bakterije kao izazivači bolesti. Značaj bakterija u industriji, poljoprivredi i genetičkom inženjeringu.
IV. BIOLOGIJA ĆELIJE
Hemijski sastav ćelije. Organska i neogranska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija.
Građa ćelije i funkcija ćelijskih organela.
Deobe ćelija, značaj ćelijske deobe. Regulacija deoba i posledice nekontrolisanih deoba - tumori.
V. METABOLIZAM
Definicija metabolizma i značaj za živi svet.
Tipovi ishrane živih bića. Fotosinteza, njeni produkti i značaj za život na Zemlji.
VI. ŽIVOTNI FENOMENI KOJI PROISTIČU IZ METABOLIČKIH PROCESA
Energetika čovečijeg organizma.
Uloga nervnog i mišićnog sistema u procesu rada.
Uloga kardiovaskularnog i respiratornog sistema u procesu rada.
VII. OSNOVNI PRINCIPI NAUKE O NASLEĐIVANJU
Molekulske osnove nasleđivanja.
Geni.
Osnovna pravila nasleđivanja.
Izvori genetičke varijabilnosti.
VIII. GENETIKA ČOVEKA
Hromozomi čoveka. Determinacija pola čoveka. Promene u broju polnih hromozoma i genetičkom materijalu.
Posledice ukrštanja u bliskom srodstvu.
Genetičko savetovanje: rano otkrivanje naslednih bolesti kao bitan socijalni faktor.
Genetička uslovljenost ponašanja ljudi (inteligencija, mentalni poremećaji).
Genetički inženjering i značaj za čoveka (sinteza prirodnog insulina, interferon i dr).
Planiranje potomstva. Značaj planiranja potomstva.
IX. EKOLOGIJA, ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ
1. Osnovni pojmovi i principi ekologije
Predmet proučavanja, značaj ekologije i nivoi organizacije živog sveta.
Uslovi života i pojam ekoloških faktora.
Adaptacija na različite uslove života. Životna forma: pojam, primeri i klasifikacija.
Životno stanište.
Pojam i osobine populacije.
Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija i odnosi organizama u biocenozi.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze i odnosi u ekosistemu. Klasifikacija ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Procesi kruženja vode (hidrološki ciklus), ugljenika, azota, fosfora i sumpora.
Životne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast života.
2. Zaštita i unapređivanje životne sredine i održivi razvoj
Koncept održivog razvoja.
Ekološke promene u prirodi pod uticajem čoveka. Promene fizičkih uslova sredine. Podizanje naselja i uslovi života u gradovima. Genetički i zdravstveni efekti narušavanja i zagađivanja životne sredine.
Zagađivanje i zaštita životne sredine: pojam, izvori i vrste zagađivanja životne sredine. Efekti zagađivanja. Osnovni pojmovi ekotoksikologije. Klasifikacija toksikanata. Vrste i načini trovanja. Toksični efekti. Biološke osobenosti organizama i mogućnost neutralizacije štetnog delovanja toksičnih materija.
Zagađivanje i zaštita vazduha. Izvori i klasifikacija zagađivača vazduha. Najznačajniji zagađivači vazduha. Efekti zagađivanja vazduha na živi svet i materijalna i kulturna dobra. Mere zaštite vazduha od zagađivanja.
Zagađivanje i zaštita vode. Vrste i izvori zagađivanja voda. Fizičko i hemijsko zagađivanje voda. Biološko zagađivanje voda. Zagađivanje mora i okeana. Zaštita voda od zagađivanja. Sistem zatvorenih ciklusa vode. Prečišćavanje otpadnih voda. Zaštita voda od termalnog zagađivanja.
Zagađivanje i zaštita zemljišta. Izvori zagađivanja zemljišta. Zagađivanje zemljišta čvrstim otpacima. Zagađivanje zemljišta taloženjem zagađivača iz vazduha. Zagađivanje zemljišta posredstvom zagađene vode. Zagađivanje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji. Zaštita zemljišta od zagađivanja. Obrada otpadaka industrije. Obrada i deponovanje čvrstih otpadaka iz naselja. Proizvodnja uz manju količinu otpadaka. Proizvodni sistemi bez otpadaka.
Zagađivanje i zaštita hrane. Izvori zagađivanja hrane. Aditivi hrane. Kontaminanti hrane. Pesticidi. Zaštita hrane od zagađivanja.
Radioaktivno zagađivanje i zaštita. Izvori i vrste radijacije. Prirodna i veštačka zračenja. Radioaktivno zagađivanje vode i zemljišta. Biološki efekti zračenja. Radioaktivni otpaci i problem njihovog deponovanja. Kontrola i zaštita.
Buka i zaštita od buke. Izvori buke. Delovanje buke na organizam čoveka i životinja. Vibracije. Mere zaštite od buke i vibracija.
Sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring sistem). Pojam i klasifikacija sistema monitoringa.
Projektna aktivnost: praćenje i razmatranje parametara životne sredine na različitim lokalitetima.
Uređivanje sredine i izgradnja prostora. Principi i metode planiranja i uređivanja prostora. Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora. Ekologija predela.
3. Zaštita prirode
Problemi ugroženosti žive i nežive prirode. Savremeni pristupi i mogućnost zaštite ugrožene flore, faune, ekosistema i predeonih celina.
Nacionali parkovi i prirodni rezervati.
X. EKOLOŠKI, ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI ASPEKTI INTEGRALNOG BIOLOŠKOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA.
Promocija zdravih stilova života.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku ugrožavanja neposredne životne sredine uz poštovanje principa održivog razvoja.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku zdrave ishrane.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku toksikomanije i bolesti zavisnosti.
Debata: timski rad vezan za problematiku odnosa među polovima.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku reproduktivnog zdravlja.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku polno prenosivih bolesti.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku SIDA.
Projektna aktivnost: timski istraživački projekat vezan za problematiku lične higijene i higijene životnog prostora.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Sadržaji programa nastavnog predmeta biologije za obrazovne profile u četvorogodišnjim stručnim školama imaju opšteobrazovni i stručni karakter i treba da doprinesu formiranju opšte kulture učenika i njegovom profesionalnom razvoju. Istovremeno, struktura programa daje osnovu za bolje razumevanje sadržaja stručnih predmeta.
Program je struktuiran tako da su pojedine oblasti podeljene na nastavne teme, koje predstavljaju logičke celine. Nastavne teme su raščlanjene na nastavne jedinice u okviru kojih se bliže određuju konkretni nastavni sadržaji. Broj časova potrebnih za realizaciju nastavne teme (obrada novog gradiva, ponavljanje, vežbanje, sistematizacija) određuje nastavnik.
Za realizaciju programa veoma je važno dobro planiranje i pripremanje nastavnog procesa. Pod tim se, između ostalog, podrazumeva prevashodno izrada globalnog (godišnjeg) i operativnih (mesečnih) planova rada.
Prilikom realizacije programa potrebno je voditi računa o ciljevima i zadacima nastave, uzrastu učenika, njihovom prethodno stečenom znanju i korelaciji biologije sa drugim nastavnim predmetima.
Uzimajući u obzir strukturu programskih sadržaja biologije za ove obrazovne profile, nastavnik može da primeni široki opseg različitih oblika, didaktičkih modela, metoda i sredstava nastavnog rada. Novi sadržaji, koji nisu propraćeni postojećim udžbenicima, mogu se realizovati upotrebom adekvatnih tekstualnih i video materijala.
Vežbe i drugi tipovi časova koji su predviđeni, treba da se realizuju prevashodno primenom:
- prirodnih nastavnih sredstava (preparovan botanički i zoološki materijal, mikroskopski preparati, preparati u fiksativu, skeleti i njihovi delovi, paleontološke zbirke...);
- aktivnih nastavnih oblika (rad u paru - kooperativni rad, rad u grupi);
- aktivnih nastavnih metoda (metoda demonstracije, metoda ilustracije, metoda praktičnih i laboratorijskih radova).
Nastavnik treba da realizuje didaktičke modele koji u sebi integrišu različite oblike, metode i sredstva nastavnog rada, koji su u skladu sa programskim sadržajima, ciljevima i zadacima nastave biologije.
Posebno je pogodno za realizaciju botaničkih i zooloških programskih sadržaja (sistematika i filogenija organizama) primeniti egzemplarni model nastave. Ukoliko su u pitanju ekološki sadržaji, onda je moguće primeniti problemski, programirani model nastave i terensku nastavu ili biološku nastavnu ekskurziju i različite projektne aktivnosti. Predviđene projektne aktivnosti je potrebno realizovati timskom nastavom u školi ili van nje.
Ukoliko se nastava realizuje u školi, najadekvatniji objekat za to je kabinet. Za realizaciju programa biologije neophodno je da škola obezbedi minimum nastavnih sredstava, što je predviđeno i regulisano Pravilnikom o normativu školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava..
S obzirom na to da se učenici prevashodno obučavaju za profesionalnu delatnost, potrebno je kada je god to moguće, nastavu/školsku praksu izvoditi u privrednim objektima (izvan školskog kompleksa). Ukoliko je u pitanju poljoprivredna i veterinarska struka, onda se nastava može realizovati u različitim objektima u oblasti proizvodnje (poljoprivredna dobra, kombinati za proizvodnju hrane i sl.), objekti naučnog rada (naučni instituti, eksperimentalna poljoprivredna dobra, eksperimentalne veterinarske institucije, mrestilišta...), objekti eksponatnog karaktera (prirodnjački muzeji, zoološki vrtovi, botaničke bašte, nacionalni parkovi i druga zaštićena prirodna dobra).
Prilikom posete objektima u oblasti proizvodnje, učenici treba da se što neposrednije, potpunije i sistematičnije upoznaju sa korelacijama koje se ostvaruju između ljudskih delatnosti i prirode. Pod tim se podrazumeva upoznavanje učenika sa sirovinama dobijenim iz prirode i tehnologijama njihove prerade. Takođe, učenici treba na taj način da upotpune procese saznavanja i razvoja sopstvene radne kulture.
Učenikovo uspešno savlađivanje nastavnih sadržaja zavisi i od pravilno određenih nivoa vaspitno-obrazovnih zahteva. U tom smislu, mogu se definisati tri široke kategorije kognitivnog domena (prema Blumovoj taksonomiji): nivo obaveštenosti, nivo razumevanja i nivo primene.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da poznaju: opšte karakteristike života, viruse, bakterije kao izazivače bolesti; građu ćelije i procese u njoj, biologiju razvića, principe genetike i evolucije i iskazuju odgovoran odnos prema prirodi, njenoj zaštiti i unapređivanju.
Na nivou razumevanja, učenici treba detaljnije da poznaju građu ćelije, procese koji su vezani za život ćelije i fenomene koji proističu iz tih procesa, da iskazuju kritički odnos prema problemima zagađivanja, degradacije i zaštite životne sredine, prihvate koncept održivog razvoja, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu. Takođe je potrebno da razumeju mehanizme nasleđivanja i evolucionih promena i da shvate značaj bakterija u industriji, poljoprivredi, medicini, šumarstvu i genetičkom inženjeringu.
Na nivou primene, potrebno je da učenici umeju da povežu građu ćelije sa njenom funkcijom, kako bi razumeli suštinu životnih fenomena i da stečena znanja iz ekologije, zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja primene u rešavanju problema iz ove oblasti.
Savremeni nastavni proces biologije zahteva od nastavnika punu angažovanost i permanentan rad na ličnom stručnom usavršavanju. Pod tim se podrazumeva pohađanje adekvatnih akreditovanih seminara i praćenje savremene naučne i stručne biološke i metodičke literature.
(za sve obrazovne profile trogodišnjeg obrazovanja)
Cilj i zadaci
Cilj predmeta je da se kroz sticanje znanja, ovladavanje veštinama, formiranje stavova i sistema vrednosti doprinese osposobljavanju učenika za kompetentan, odgovoran i angažovan život u humanom i demokratski uređenom društvu utemeljenom na osnovnim ljudskim vrednostima, poštovanju ljudskih i građanskih prava, u kome se uvažava različitost, ostvaruje solidarnost i briga za druge.
Zadaci nastave građanskog vaspitanja su da učenici:
- steknu znanja o funkcionisanju demokratski uređenog društva, ulozi građanina, dokumentima i institucijama koje doprinose vladavini prava;
- usvoje vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;
- razviju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;
- jačaju osećanje samopoštovanja, ličnog i grupnog identiteta;
- razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;
- jačaju osetljivost na pojave netolerancije, diskriminacije, stereotipa i predrasuda;
- razumeju značaj saradnje i zajedništva za dobrobit pojedinca i društva, i ovladaju veštinama rada u grupi i grupnog odlučivanja;
- uzmu učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;
- ovladaju veštinama uspešne komunikacije i primenjuju ih u svakodnevnom životu;
- razumeju prirodu i uzroke sukoba, upoznaju tehnike konstruktivnog rešavanja sukoba i primenjuju ih u svakodnevnom životu;
- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevantnih za život u demokratskom društvu;
- unaprede sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata;
- unaprede sposobnosti planiranja ličnog i profesionalnog razvoja.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvod: Međusobno upoznavanje, upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.
1. Ja, mi i drugi
Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, ličnog i grupnih identiteta, razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih.
- Lični identitet. Izrađujući "lični grb" i međusobnim poređenjem, učenici jačaju samopoštovanje, bolje se upoznaju i i podstiču da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.
- Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijuma učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju složenost i međusobna preklapanja vlastitih grupnih identiteta.
- Grupna pripadnost. Kroz izradu i poređenje "porodičnih stabala" ili porodičnih albuma i diskusiju o različitim grupama/udruženjima kojima učenici pripadaju učenici se uvode u problematiku ličnog i grupnog identiteta i njihovih međusobnih odnosa.
- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uprošćenog opažanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opažanja tuđih grupa.
- Tolerancija i diskriminacija. Pomoću igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.
Zadaci za vežbanje: Učenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi, udžbeničkoj i drugoj literaturi, štampi, na TV i radiju i prikazuju ih na času.
2. Komunikacija u grupi
Ova tematska celina bavi se načinima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.
- Samopouzdano reagovanje. Učenicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način. U malim grupama učenici isprobavaju ovakav samopouzdan način reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.
- Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lančano prenosi od jednog do drugog učenika, demonstriraju se načini iskrivljavanja poruka, tj. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.
- Neslušanje. Radeći u parovima učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja, a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumevanja iz vlastitog iskustva.
- Aktivno slušanje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slušanja kao načinima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.
- Neoptužujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optužujućih i neoptužujućih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način a zatim se model neoptužujućih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.
- Izražavanje mišljenja. Nastavljajući započet dijalog suprotstavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodičnog i školskog života, učenici stiču znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože.
- Vođenje debate i dijaloga. Pošto se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate kao različitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.
3. Odnosi u grupi/zajednici
Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, veština i izgrađivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajedništva, razumevanja, saradnje i mira među pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, sa jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma među ljudima, sa druge strane.
Saradnja i zajedništvo
- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade, učenici uviđaju lične i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.
- Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim časovima, učenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu.
- Grupno odlučivanje. Učenici se upoznaju sa različitim načinima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove prednosti i nedostatke
- Učešće mladih: "Lestvica participacije". Učenici se upoznaju sa različitim mogućim stepenima učešća dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvazi učešća" do dečjeg samostalnog izbora i izvođenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogući stepen aktivne participacije i značaj koji ona ima za razvoj ličnosti i ostvarivanje prava.
- Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne školske situacije učenici se vežbaju u saradničkom ponašanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti.
Rešavanje sukoba
- Dinamika i ishodi sukoba. Vežba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.
- Stilovi postupanja u konfliktima I II. Pošto dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.
- Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.
- Nalaženje rešenja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja, u kojima nema pobednika i poraženih već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.
- Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta između dve grupe od učenika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koristeći prethodno stečena znanja i veštine.
- Izvini. Kroz čitanje priča i igranje uloga učenici se uče da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbeći da nesporazumi prerastu u sukobe.
- Posredovanje. Učenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju stečena znanja u jednoj situaciji simulirane svađe među drugovim.
Nasilje i mir:
- Nasilje u našoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe, TV emisija, filmova) učenici uočavaju različite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiču svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti većine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.
- Vršnjačko nasilje I II. Kroz analizu različitih situacija učenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja među vršnjacima, osećanje lične odgovornosti i spremnost na pružanje pomoći žrtvi nasilja..
- Nasilje u školi. Kroz analizu tipičnih slučajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija učenika, omalovažavanje učenika...) učenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi.
- Postizanje mira I II. Na osnovu analize mišljenja naučnika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava"), misli o miru mislilaca iz različitih kultura i prikaze likova nekih od dosadašnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, učenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za očuvanje i postizanje mira.
Završni čas: Šta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: učenici sami procenjuju koja do sada stečena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van učionice.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvodni čas - Upoznavanje sa sadržajem predmeta i načinom rada.
Prava i odgovornosti
1. Osnovni pojmovi
- Potrebe i prava
- Prava i pravila u učionici
- Prava i zakoni
- Međunarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta...
- Prava i vrednosti
2. Vrste prava i odnosi među pravima
- Vrste prava
- Odnosi među pravima
- Sukob prava
- Dečja i ljudska prava
- Zadaci za vežbanje Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi
3. Prava i odgovornosti
- Odgovornosti odraslih I II
- Odgovornosti dece
- Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u učionici II
4. Kršenje i zaštita prava
- Kršenje prava deteta
- Zaštita prava deteta
5. Planiranje i izvođenje akcija (u školi ili lokalnoj sredini) u korist prava
- Sagledavanje promena
- Participacija u školi I i II
- Izbor problema I i II
- Kako rešiti problem I i I
- Izrada plana akcije I i II
- Analiza mogućih efekata akcije
- Prikaz i analiza grupnih radova
- Planiranje i izvođenje akcije - akcija po izboru učenika
- Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada
I. Demokratija i politika
Ova tematska celina posvećena je određenju pojmova demokratije i politike, kao preduslovima političke participacije građana. Obrađuju se mehanizmi funkcionisanja i institucije demokratije, kao i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku.
II. Građanin i društvo
Tematska celina posvećena je pojmu, karakteristikama i vrednostima građanskog društva. Centralne teme su: odnos države i građanskog društva, pojam građanina i značaj i način njegovog učestvovanja u politici.
III. Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu
Uvodni deo ove celine posvećen je pojmu i kulturi ljudskih prava, kao i ulozi građana i zalaganju za ostvarivanje ovih prava. Detaljnije se obrađuju pravo na građansku inicijativu koje omogućava participaciju građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana, kroz koje se učenici upoznaju s ulogom nevladinih organizacija.
IV. Planiranje konkretne akcije
Poslednja tematska celina pruža učenicima osnovna znanja i veštine koje su neophodne za rešavanje njima važnih i bliskih problema, kroz realizaciju konkretnih lokalnih akcija. Na ovaj način učenici imaju prilike da sami uzmu aktivno učešće primenjujući prethodno stečena znanja. U okviru ove celine, predviđene su javne prezentacije nacrta akcija i rezultata u školi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program građanskog vaspitanja je tako koncipiran da su njegov cilj i zadaci široko postavljeni u sferi kognitivnog (znanje, razumevanje, opšte kognitivne veštine i sposobnosti), psiho-socijalnog (stavovi, vrednosti, socijalne veštine i sposobnosti) i konativnog (aktivno i odgovorno delanje) razvoja učenika. To je moguće ostvariti ako se sadržaj programa tretira na integrisan način, stalnim međusobnim povezivanjem, umrežavanjem pojmova i pojava. Formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje veštinama, zahteva duži vremenski period, više prilika za aktivnosti učenika koje vode razumevanju složenih fenomena i praktikovanju naučenog, a rezultat je kumulativnog dejstva svih aktivnosti koje se dešavaju na časovima građanskog vaspitanja.
Uz sadržaj programa nije naveden preporučeni broj časova po temama i nastavnici imaju slobodu u planiranju kojim redosledom će pojedine sadržaje obrađivati, na koji način će to raditi, kojom dinamikom, ali uvek nastojeći da ih međusobno povezuju i da to vodi ka ostvarenju definisanih zadataka predmeta.
Ostvarenost zadataka u velikoj meri zavisi od načina na koji se sadržaj obrađuje i zato je važno posvetiti pažnju odabiru odgovarajućih metoda i tehnika rada sa učenicima. Diskusije, debate, projekti, eseji, reagovanje na određene teme, radionice, demonstracije, simulacije, igranje uloga, vrtlog ideja, priprema rečnika, analiza medijskih informacija, istraživanje i analiza dobijenih rezultata, studije slučaja, promocije, organizovanje kampanje, pokretanje akcija su samo neke od aktivnosti koje su pogodne u realizaciji ovog programa. Pri primeni složenijih aktivnosti (po organizaciji ili trajanju) postignuti rezultati nisu najvažniji, odnosno prati se i vrednuje kako je tekla organizacija, saradnja učenika, poštovanje procedura, uočavanje teškoća, identifikacija mogućih pomagača, ovladavanje veštinom predstavljanja postignutog, razmena iskustva između grupa i drugo. Na taj način nema neuspešnih i svaka aktivnost doprinosi ostvarenju zadataka.
Posebnu pažnju u predmetu građansko vaspitanje imaju produkti učeničkih aktivnosti koji mogu biti različite vrste kao što su posteri, audio-vizuelni zapisi, prezentacije, prikazi rezultata istraživanja i drugo. Oni se mogu koristi pri integraciji ili rekapitulaciji pređenih sadržaja, proceni napredovanja učenika kao i samoproceni nastavnika koliko uspešno radi. Produkti se mogu koristiti i van grupe, na primer na izložbi u holu škole, u školskim novinama, sajtu škole, u radu učeničkog parlamenta, u lokalnoj zajednici ili lokalnim medijima.
Kako realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i još više sadašnjosti poseban zahtev za nastavnike predstavlja potreba za pripremom stalno novih, aktuelnih materijala koji najbolje odgovaraju sadržaju, ciljevima i zadacima predmeta. Oni se mogu naći u različitim izvorima informacija, s tim da treba osposobiti i ohrabrivati učenike da i sami pronalaze materijale koji su pogodni za obradu na časovima. Odgovarajući filmovi (izabrani delovi) posebno su pogodni za predmet građansko vaspitanje jer podsticajno deluju na učenike da iskažu misli, osećanja i stavove. Internet i različite socijalne mreže takođe treba uključiti u nastavu građanskog vaspitanja jer su to oblici komunikacije koji su bliski mladima i na kojima se mogu prepoznati i analizirati mnogi problemi života u savremenom svetu.
Zbog specifičnog statusa predmeta, odnosno mogućnosti da ga učenici nisu kontinuirano pohađali, ili ga uopšte nisu pohađali u prethodnim razredima, za očekivati je da u svakoj grupi postoje učenici sa različitim iskustvom u oblasti građanskog vaspitanja. Uvodni časovi su prilika da se napravi razmena i sagledaju znanja, stavovi, vrednosti i veštine koje poseduju učenici u vezi sa sadržajem koji će biti obrađivan. To je polazna osnova za planiranje realizacije nastave za svaku konkretnu grupu. Ovaj problem ne bi trebalo tretirati kao prepreku za realizaciju programa jer nastavnici mogu identifikovati učenike u grupi koji se izdvajaju svojim kompetencijama, pripremiti za njih posebne zahteve kao i uključiti ih u nastavni proces na različite načine, a posebno kroz vršnjačko podučavanje.
U realizaciji ovog programa nastavnici pružaju informacije, osmišljavaju, organizuju i usmeravaju učeničke aktivnosti, kreiraju atmosferu u kojoj se nastava odvija, daju povratnu informaciju, procenjuju napredovanje učenika i ocenjuju ih. Nastavnici u svom radu mogu koristiti postojeće priručnike građanskog vaspitanja za srednje škole, druge priručnike relevantne za obrazovanje za demokratiju i građansko društvo kao i specijalizovane sajtove na kojima se mogu naći odgovarajući tekstovi, primeri, ideje za aktivnosti.
Aktivnosti na času treba da se odvijaju u atmosferi gde dominira poverenje, poštovanje različitosti, međusobno uvažavanje, konstruktivna komunikacija, demokratske procedure. Nastavnik je glavni kreator klime na času i treba da bude svestan da se i na taj način doprinosi ostvarenju cilja predmeta.
Za podsticanje učeničkih aktivnosti izuzetno su važna pitanja koja im se postavljaju. Ona bi trebalo da budu unapred pripremljena, sa svešću šta se njima želi postići u odnosu na zadatke predmeta, jasna, zahtevna ali ne i suviše komplikovana, po težini različita da bi podstakla učešće većeg broja učenika.
Pitanja dobijaju pun smisao ukoliko su praćena odgovarajućom povratnom informacijom od strane nastavnika, kao i drugih učenika. Povratna informacija može biti i novo pitanje, parafraziranje ili pohvala. Ona doprinosi ostvarenju mnogih zadataka, podsticanju samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet.
Praćenje napredovanja učenika započinje inicijalnom procenom nivoa na kome se učenik nalazi i u odnosu na šta će se procenjivati njegov dalji tok napredovanja. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika u grupi uz odgovarajuću argumentaciju.
Sadržaj građanskog vaspitanja je prirodno povezan sa nekim nastavnim predmetima koje učenici izučavaju i dobro je stalno ukazivati na te veze i po potrebi i mogućnostima organizovati zajedničke tematske časove.
(za obrazovne profile četvorogodišnjeg obrazovanja u svim područjima rada)
Cilj i zadaci
Cilj predmeta je da se kroz sticanje znanja, ovladavanje veštinama, formiranje stavova i sistema vrednosti doprinese osposobljavanju učenika za kompetentan, odgovoran i angažovan život u humanom i demokratski uređenom društvu utemeljenom na osnovnim ljudskim vrednostima, poštovanju ljudskih i građanskih prava, u kome se uvažava različitost, ostvaruje solidarnost i briga za druge.
Zadaci nastave građanskog vaspitanja su da učenici:
- steknu znanja o funkcionisanju demokratski uređenog društva, ulozi građanina, dokumentima i institucijama koje doprinose vladavini prava;
- usvoje vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;
- razviju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;
- jačaju osećanje samopoštovanja, ličnog i grupnog identiteta;
- razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;
- jačaju osetljivost na pojave netolerancije, diskriminacije, stereotipa i predrasuda;
- razumeju značaj saradnje i zajedništva za dobrobit pojedinca i društva, i ovladaju veštinama rada u grupi i grupnog odlučivanja;
- uzmu učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;
- ovladaju veštinama uspešne komunikacije i primenjuju ih u svakodnevnom životu;
- razumeju prirodu i uzroke sukoba, upoznaju tehnike konstruktivnog rešavanja sukoba i primenjuju ih u svakodnevnom životu;
- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevantnih za život u demokratskom društvu;
- unaprede sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata;
- unaprede sposobnosti planiranja ličnog i profesionalnog razvoja.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvod: Međusobno upoznavanje, upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.
1. Ja, mi i drugi
Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, ličnog i grupnih identiteta, razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih.
- Lični identitet. Izrađujući "lični grb" i međusobnim poređenjem, učenici jačaju samopoštovanje, bolje se upoznaju i i podstiču da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.
- Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijuma učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju složenost i međusobna preklapanja vlastitih grupnih identiteta.
- Grupna pripadnost. Kroz izradu i poređenje "porodičnih stabala" ili porodičnih albuma i diskusiju o različitim grupama/udruženjima kojima učenici pripadaju učenici se uvode u problematiku ličnog i grupnog identiteta i njihovih međusobnih odnosa.
- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uprošćenog opažanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opažanja tuđih grupa.
- Tolerancija i diskriminacija. Pomoću igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.
Zadaci za vežbanje: Učenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi, udžbeničkoj i drugoj literaturi, štampi, na TV i radiju i prikazuju ih na času.
2. Komunikacija u grupi
Ova tematska celina bavi se načinima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.
- Samopouzdano reagovanje. Učenicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način. U malim grupama učenici isprobavaju ovakav samopouzdan način reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.
- Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lančano prenosi od jednog do drugog učenika, demonstriraju se načini iskrivljavanja poruka, tj. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.
- Neslušanje. Radeći u parovima učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja, a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva.
- Aktivno slušanje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slušanja kao načinima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.
- Neoptužujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optužujućih i neoptužujućih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način a zatim se model neoptužujućih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.
- Izražavanje mišljenja. Nastavljajući započet dijalog suprotstavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodičnog i školskog života, učenici stiču znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože.
- Vođenje debate i dijaloga. Pošto se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate kao različitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.
3. Odnosi u grupi/zajednici
Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, veština i izgrađivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajedništva, razumevanja, saradnje i mira među pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, sa jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma među ljudima, sa druge strane.
Saradnja i zajedništvo
- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade, učenici uviđaju lične i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.
- Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim časovima, učenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu.
- Grupno odlučivanje. Učenici se upoznaju sa različitim načinima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove prednosti i nedostatke
- Učešće mladih: "Lestvica participacije". Učenici se upoznaju sa različitim mogućim stepenima učešća dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvazi učešća" do dečjeg samostalnog izbora i izvođenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogući stepen aktivne participacije i značaj koji ona ima za razvoj ličnosti i ostvarivanje prava.
- Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne školske situacije učenici se vežbaju u saradničkom ponašanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti.
Rešavanje sukoba
- Dinamika i ishodi sukoba. Vežba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.
- Stilovi postupanja u konfliktima I II. Pošto dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.
- Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.
- Nalaženje rešenja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja, u kojima nema pobednika i poraženih već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.
- Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta između dve grupe od učenika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koristeći prethodno stečena znanja i veštine.
- Izvini. Kroz čitanje priča i igranje uloga učenici se uče da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbeći da nesporazumi prerastu u sukobe.
- Posredovanje. Učenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju stečena znanja u jednoj situaciji simulirane svađe među drugovim.
Nasilje i mir:
- Nasilje u našoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe, TV emisija, filmova) učenici uočavaju različite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiču svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti većine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.
- Vršnjačko nasilje I II. Kroz analizu različitih situacija učenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja među vršnjacima, osećanje lične odgovornosti i spremnost na pružanje pomoći žrtvi nasilja..
- Nasilje u školi. Kroz analizu tipičnih slučajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija učenika, omalovažavanje učenika...) učenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi.
- Postizanje mira I II. Na osnovu analize mišljenja naučnika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava"), misli o miru mislilaca iz različitih kultura i prikaze likova nekih od dosadašnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, učenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za očuvanje i postizanje mira.
Završni čas: Šta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: učenici sami procenjuju koja do sada stečena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van učionice.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvodni čas - Upoznavanje sa sadržajem predmeta i načinom rada.
Prava i odgovornosti
1. Osnovni pojmovi
- Potrebe i prava
- Prava i pravila u učionici
- Prava i zakoni
- Međunarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta...
- Prava i vrednosti
2. Vrste prava i odnosi među pravima
- Vrste prava
- Odnosi među pravima
- Sukob prava
- Dečja i ljudska prava
- Zadaci za vežbanje Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi
3. Prava i odgovornosti
- Odgovornosti odraslih I II
- Odgovornosti dece
- Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u učionici II
4. Kršenje i zaštita prava
- Kršenje prava deteta
- Zaštita prava deteta
5. Planiranje i izvođenje akcija (u školi ili lokalnoj sredini) u korist prava
- Sagledavanje promena
- Participacija u školi I i II
- Izbor problema I i II
- Kako rešiti problem I i I
- Izrada plana akcije I i II
- Analiza mogućih efekata akcije
- Prikaz i analiza grupnih radova
- Planiranje i izvođenje akcije - akcija po izboru učenika
- Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada
I. Demokratija i politika
Ova tematska celina posvećena je određenju pojmova demokratije i politike, kao preduslovima političke participacije građana. Obrađuju se mehanizmi funkcionisanja i institucije demokratije, kao i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku.
II. Građanin i društvo
Tematska celina posvećena je pojmu, karakteristikama i vrednostima građanskog društva. Centralne teme su: odnos države i građanskog društva, pojam građanina i značaj i način njegovog učestvovanja u politici.
III. Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu
Uvodni deo ove celine posvećen je pojmu i kulturi ljudskih prava, kao i ulozi građana i zalaganju za ostvarivanje ovih prava. Detaljnije se obrađuju pravo na građansku inicijativu koje omogućava participaciju građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana, kroz koje se učenici upoznaju s ulogom nevladinih organizacija.
IV. Planiranje konkretne akcije
Poslednja tematska celina pruža učenicima osnovna znanja i veštine koje su neophodne za rešavanje njima važnih i bliskih problema, kroz realizaciju konkretnih lokalnih akcija. Na ovaj način učenici imaju prilike da sami uzmu aktivno učešće primenjujući prethodno stečena znanja. U okviru ove celine, predviđene su javne prezentacije nacrta akcija i rezultata u školi.
(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada
I. Tema: Prava i slobode - pravo na slobodan pristup informacijama i socijalno ekonomska prava.
II. Tema: Svet informacija
- upoznavanje sa izvorima informacija
- pojam javne informacije, pristup informacijama - osnovna pravila i ograničenja
- zaštita prava na informisanje - uloga poverenika
- procedura podnošenja zahteva za pristup informacijama
- mediji kao izvor informacija - pitanje verodostojnosti
- razumevanje i tumačenje medijskih poruka
- mehanizmi medijske manipulacije
- uticaj tačke gledišta na objektivnost informacija
- selekcija informacija:objektivnost kao odgovornost
- uloga medija u savremenom društvu
III. Tema: Svet profesionalnog obrazovanja i rada
- planiranje karijere i ulazak u svet rada
- samoprocena i veština predstavljanja ličnih karakteristika od značaja za dalje profesionalno obrazovanje i rad
- razgovor sa poslodavcem
- traženje informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i traženje posla.
Završni čas: Šta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta, učenici procenjuju koja do sada stečena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van učionice.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program građanskog vaspitanja je tako koncipiran da su njegov cilj i zadaci široko postavljeni u sferi kognitivnog (znanje, razumevanje, opšte kognitivne veštine i sposobnosti), psiho-socijalnog (stavovi, vrednosti, socijalne veštine i sposobnosti) i konativnog (aktivno i odgovorno delanje) razvoja učenika. To je moguće ostvariti ako se sadržaj programa tretira na integrisan način, stalnim međusobnim povezivanjem, umrežavanjem pojmova i pojava. Formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje veštinama, zahteva duži vremenski period, više prilika za aktivnosti učenika koje vode razumevanju složenih fenomena i praktikovanju naučenog, a rezultat je kumulativnog dejstva svih aktivnosti koje se dešavaju na časovima građanskog vaspitanja.
Uz sadržaj programa nije naveden preporučeni broj časova po temama i nastavnici imaju slobodu u planiranju kojim redosledom će pojedine sadržaje obrađivati, na koji način će to raditi, kojom dinamikom, ali uvek nastojeći da ih međusobno povezuju i da to vodi ka ostvarenju definisanih zadataka predmeta.
Ostvarenost zadataka u velikoj meri zavisi od načina na koji se sadržaj obrađuje i zato je važno posvetiti pažnju odabiru odgovarajućih metoda i tehnika rada sa učenicima. Diskusije, debate, projekti, eseji, reagovanje na određene teme, radionice, demonstracije, simulacije, igranje uloga, vrtlog ideja, priprema rečnika, analiza medijskih informacija, istraživanje i analiza dobijenih rezultata, studije slučaja, promocije, organizovanje kampanje, pokretanje akcija su samo neke od aktivnosti koje su pogodne u realizaciji ovog programa. Pri primeni složenijih aktivnosti (po organizaciji ili trajanju) postignuti rezultati nisu najvažniji, odnosno prati se i vrednuje kako je tekla organizacija, saradnja učenika, poštovanje procedura, uočavanje teškoća, identifikacija mogućih pomagača, ovladavanje veštinom predstavljanja postignutog, razmena iskustva između grupa i drugo. Na taj način nema neuspešnih i svaka aktivnost doprinosi ostvarenju zadataka.
Posebnu pažnju u predmetu građansko vaspitanje imaju produkti učeničkih aktivnosti koji mogu biti različite vrste kao što su posteri, audio-vizuelni zapisi, prezentacije, prikazi rezultata istraživanja i drugo. Oni se mogu koristi pri integraciji ili rekapitulaciji pređenih sadržaja, proceni napredovanja učenika kao i samoproceni nastavnika koliko uspešno radi. Produkti se mogu koristiti i van grupe, na primer na izložbi u holu škole, u školskim novinama, sajtu škole, u radu učeničkog parlamenta, u lokalnoj zajednici ili lokalnim medijima.
Kako realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i još više sadašnjosti poseban zahtev za nastavnike predstavlja potreba za pripremom stalno novih, aktuelnih materijala koji najbolje odgovaraju sadržaju, ciljevima i zadacima predmeta. Oni se mogu naći u različitim izvorima informacija, s tim da treba osposobiti i ohrabrivati učenike da i sami pronalaze materijale koji su pogodni za obradu na časovima. Odgovarajući filmovi (izabrani delovi) posebno su pogodni za predmet građansko vaspitanje jer podsticajno deluju na učenike da iskažu misli, osećanja i stavove. Internet i različite socijalne mreže takođe treba uključiti u nastavu građanskog vaspitanja jer su to oblici komunikacije koji su bliski mladima i na kojima se mogu prepoznati i analizirati mnogi problemi života u savremenom svetu.
Zbog specifičnog statusa predmeta, odnosno mogućnosti da ga učenici nisu kontinuirano pohađali, ili ga uopšte nisu pohađali u prethodnim razredima, za očekivati je da u svakoj grupi postoje učenici sa različitim iskustvom u oblasti građanskog vaspitanja. Uvodni časovi su prilika da se napravi razmena i sagledaju znanja, stavovi, vrednosti i veštine koje poseduju učenici u vezi sa sadržajem koji će biti obrađivan. To je polazna osnova za planiranje realizacije nastave za svaku konkretnu grupu. Ovaj problem ne bi trebalo tretirati kao prepreku za realizaciju programa jer nastavnici mogu identifikovati učenike u grupi koji se izdvajaju svojim kompetencijama, pripremiti za njih posebne zahteve kao i uključiti ih u nastavni proces na različite načine, a posebno kroz vršnjačko podučavanje.
U realizaciji ovog programa nastavnici pružaju informacije, osmišljavaju, organizuju i usmeravaju učeničke aktivnosti, kreiraju atmosferu u kojoj se nastava odvija, daju povratnu informaciju, procenjuju napredovanje učenika i ocenjuju ih. Nastavnici u svom radu mogu koristiti postojeće priručnike građanskog vaspitanja za srednje škole, druge priručnike relevantne za obrazovanje za demokratiju i građansko društvo kao i specijalizovane sajtove na kojima se mogu naći odgovarajući tekstovi, primeri, ideje za aktivnosti.
Aktivnosti na času treba da se odvijaju u atmosferi gde dominira poverenje, poštovanje različitosti, međusobno uvažavanje, konstruktivna komunikacija, demokratske procedure. Nastavnik je glavni kreator klime na času i treba da bude svestan da se i na taj način doprinosi ostvarenju cilja predmeta.
Za podsticanje učeničkih aktivnosti izuzetno su važna pitanja koja im se postavljaju. Ona bi trebalo da budu unapred pripremljena, sa svešću šta se njima želi postići u odnosu na zadatke predmeta, jasna, zahtevna ali ne i suviše komplikovana, po težini različita da bi podstakla učešće većeg broja učenika.
Pitanja dobijaju pun smisao ukoliko su praćena odgovarajućom povratnom informacijom od strane nastavnika, kao i drugih učenika. Povratna informacija može biti i novo pitanje, parafraziranje ili pohvala. Ona doprinosi ostvarenju mnogih zadataka, podsticanju samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet.
Praćenje napredovanja učenika započinje inicijalnom procenom nivoa na kome se učenik nalazi i u odnosu na šta će se procenjivati njegov dalji tok napredovanja. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje učenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika u grupi uz odgovarajuću argumentaciju.
Sadržaj građanskog vaspitanja ima prirodnu vezu sa sadržajima drugih nastavnih predmeta i učenicima treba ukazivati na tu vezu, i po mogućnosti, organizovati tematske časove sa nastavnicima srodnih predmeta.
PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA II, III I IV RAZRED*
- ZAJEDNIČKI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI ZA SREDNJE STRUČNE ŠKOLE -**
(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)
(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)
(trogodišnje školovanje - 3+2+2)
Cilj i zadaci
Nastava mađarskog jezika i književnosti ima sledeći cilj i zadatke:
- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;
- upoznaje učenike sa socio-lingvističkim i lingvističkim znanjima;
- tumači jezičke pojave na osnovu istorije jezika;
- razvija izražajne sposobnosti učenika;
- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnim normama uspešno primenjuju u praksi;
- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema jezicima drugih;
- upoznaje učenike sa književnim vrednostima;
- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima kulturne baštine;
- usavršava literarnu recenziju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;
- upućuje učenike na analizu i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književno-umetničkih dela;
- obezbeđuje znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;
- osposobljava učenike da se služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;
- podstiče učenike na lično mišljenje i originalna gledišta;
- izgrađuje naučni pogled na svet;
- razvija kulturu usmenog i pismenog izražavanja;
- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;
- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim stilovima u različitim govornim situacijama;
- osposobljava učenike da doživljavaju estetsko i da podstiče potrebu za tim, da poštuju jezičke i kulturne tradicije, vaspitava intelektualno zdravu, radno sposobnu generaciju, koja je sposobna za razvijanje materijalnih dobara, vrednovanje tekovina civilizacije i ima vaspitnu ulogu u produbljivanju osećaja da je potreban opšti humanistički napredak.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- čitanje i obrada dela iz mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti utvrđenih u nastavnom planu,
- upoznavanje učenika sa najbitnijim karakteristikama mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti iz nastavnog plana,
- proširivanje kruga pojmova iz teorije književnosti i upoznavanje novih pojmova kroz obradu odgovarajućih književnih dela utvrđenih u nastavnom planu,
- proširivanje znanja učenika iz metodike proučavanja književnih dela, samostalno čitanje, analiziranje i ocenjivanje lirskih, epskih i dramskih dela od strane učenika,
- upoznavanje učenika sa morfološkim sistemom mađarskog jezika i sa jednim delom morfologije,
- uvežbavanje raznih oblika i vrsta usmenog i pismenog izražavanja,
- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora informacija u obrazovanju i u radu kod kuće,
- razvijanje kritičkog razmišljanja, stvaralačkih sposobnosti i pozitivnih moralnih osobina učenika.
JEZIK (20 časova)
Sintaksa
Rečenice i vrste rečenica. Delovi rečenice. Usaglašavanje subjekta i predikata. Sintagme. Red reči. Akcenat rečenice. Stilska vrednost rečenica u tekstovima iz beletristike.
Isticanje trajanja.
Lektire iz negovanja jezika u vezi sa značenjem reči i sa rečenicama.
Morfologija
Nauka o vrstama reči: Morfološki sistem mađarskog jezika. Vrste reči. Uloga pojedinih vrsta reči u rečenici.
Leksikologija: Veličina leksike. Stilska vrednost imeničnih reči, glagola i ostalih vrsta reči (kroz književne tekstove). Rekcije. Semantika: Grafo-fonetska predstava, značenje raspoloženja pomoću posebno odabranih reči. Homonimi i heteronimi. Sinonimi. Antonimi.
Morfoleksikologija: Elementi reči.
Nauka o tvorbi reči: složenice, građenje izvedenih reči, drugi oblici tvorbe reči.
Lektire iz negovanja jezika u vezi sa sintaksom i morfologijom.
Pravopis
Pravopisne vežbe u vezi sa sintaksom i morfologijom.
Stilistika
Stilski slojevi. Analiza današnjeg javnog govora a posebno deformacija nastalih usled višejezičnosti sredine, kao i otklanjanje istih.
Jezik omladine.
KNJIŽEVNOST (35 časova)
Modernizam
Književni pravci na kraju XIX i početkom XX veka: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno)
Dela za obradu:
Šarl Bodler: Albatros
Ištvan Temerkenj.
(Tömörkény István): Megy a hajó lefelé (Plovi brod nizvodno)
Andre Adi
(Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim)
Léda a hajón (Leda na brodu)
Mag hó alatt (Seme pod snegom)
Örizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)
Mihalj Babič
(Babits Mihály): Ösz és tavasz között (Između jeseni i proleća)
Deže Kostolanji
(Kosztolányi Deszö): A szegény kisgyermek panaszai (Žalbe sirote dece - odlomak)
Žigmond Moric
(Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)
Arpad Tot
(Tóth Arpád): Lélektöl lélekig (Od duše do duše)
Đula Juhas
(Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)
Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)
Aleksa Šantić: Pretprazničko veče (u originalu i u prevodu)
Modernizam i avangarda između dva rata
Informativno o pravcima epohe.
Dela za obradu:
Lajoš Kašak
(Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori)
Atila Jožef
(József Attila): A város peremén (Na periferiji)
Elágia (Elegija)
Öda (Oda)
Flóra (Flora)
Mikloš Radnoti
(Radnóti Miklós): Razglednicák (Razglednice)
Aron Tamaši
(Tamási Aron): Ördögváltozás Csikban (Promena đavola u Čiku)
Veljko Petrović: Salašar
Kosta Racin: Berači duvana
Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka
Uzajamne mađarsko-južnoslovenske književne veze
Endre Adi u južnoslovenskoj književnosti. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezső). Bazsalikom ("Bosiljak", Rad Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju veza. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno)
Dela za obradu
Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma
Miroslav Krleža: Madžarski lirik Andrija Adi
Ivo Andrić: Iz knjige Ex Ponto (u prevodu Kornela Sentelekija)
Laslo Nemet:
(Németh László): Hid a Dráván (Most na Dravi)
Mađarska književnost u Jugoslaviji
Mihalj Majtenji
(Majtényi Mihály). Jakab, a késes (Nožar Jakab)
Janoš Herceg
(Herceg János): Szülöföldem (Otadžbina)
Prilikom analize predloženih književnih tekstova obraditi i pojmove iz poetike.
Lektira
Žigmond Moric
(Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)
Ervin Šinko
(Sinkó Ervin): Aron szerelme (Aronova ljubav) (odlomak)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija (odlomak)
KULTURA IZRAŽAVANJA (15 časova)
Uvežbavanje formi usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima.
Iznošenje i obrazlaganje planova u vezi sa školskim životom.
Obrada teme u vezi sa strukom.
Upotreba specifičnih sredstava govornog stila (jačina glasa, visina tona, melodija, boja glasa, tempo).
Pismeno izražavanje
Oblici razvoja sposobnosti pismenog izražavanja: dopisnički izveštaj i komentar.
Korišćenje stručnih bibliografija. Korišćenje rečnika. Sakupljanje podataka, pisanje beležaka.
Dva školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku).
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- čitanje i obrada dela mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti, utvrđenih u nastavnom planu,
- proširenje kruga pojmova iz teorije književnosti prilikom obrade književnih dela utvrđenih u nastavnom planu,
- samostalno tumačenje i ocenjivanje književnih dela,
- upoznavanje sa sintaksom mađarskog jezika,
- razvijanje sposobnosti učenika u vezi sa jezičkim sadržajima,
- samostalno korišćenje određenih formi izražavanja od strane učenika,
- samostalno korišćenje raznih izvora informacija od strane učenika,
- sistematizovanje sadržaja iz nastavnih planova obrađenih ranijih godina.
JEZIK (20 časova)
Ponavljanje jezičkih sadržaja naučenih u prethodnim razredima.
Sintaksa
Složena rečenica. Pojam i vrste nezavisnih i zavisnih rečenica. Red rečenica u složenoj rečenici. Veznici. Prilozi - rečce i veznici. Višestruko složene rečenice. Citat.
Pravopis
Pravopisne vežbe u vezi sa složenim rečenicama. Pravopis skraćenica koje sadrže više od jednog slova pojedine reči. Dodavanje nastavaka stranim rečima. Korišćenje pravopisnog rečnika.
Stilistika
Sistematizovanje i ponavljanje naučenih sadržaja iz stilistike. Ocenjivanje stilske vrednosti složenih rečenica prilikom obrade književnih tekstova.
KNJIŽEVNOST (30 časova)
Moderna književnost danas
Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti (Informativno)
Hemingvej: Starac i more
Laslo Nemet
(Németh László): Gyász (Žalost) - odlomak
Đula Lješ
(Illyés Gyula): Puszták népe (Narod pustara) - odlomak
Tibor Deri
(Déry Tibor): Szerelem (Ljubav)
Šandor Vereš
(Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija)
Dob és tánc (Doboš i igra)
Geza Otlik
(Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici) (odlomak)
Janoš Pilinski
(Pilinszky János): Harbach 44 (Harbah, 44)
Ferenc Juhas
(Juhász Ferenc): A virágok hatalma (Vlast cveća)
Laslo Nađ
(Nagy László): Himnusz minden idoben (Himna za sva vremena)
Peter Nadaš
(Nádas Péter): Családi kép, lila alkkonyatban (Porodična slika u ljubičastom sumraku)
Andraš Šite
(Šütoö András): Anyám könnyű álmot igért (Majka mi je obećala lepe snove) - odlomak
Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke (u originalu i u prevodu)
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih (odlomak)
Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu (odlomak)
Uzajamne mađarsko-južnoslovenske književne veze
Književni prevodilac Zoltan Čuka (Csuka Zoltán). Prevodioci Adija na srpski jezik. Književni prevodilac Danilo Kiš. Književni prevodioci za mađarski jezik u Jugoslaviji. (Informativno)
Dela za obradu
Đula Ilješ
(Illyés Gyula): A Tömegsir előszava (Predgovor Jami)
Danilo Kiš: A modern magyar költészetről (O modernoj mađarskoj poeziji)
Miloš Crnjanski: Stražilovo (u prevodu Karolja Ača)(Acs Károly)
Književnost Mađara u Jugoslaviji posle rata
Pisci, književne ambicije, časopisi (informativno).
Dela za obradu
Karolj Ač
(Acs Károly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)
Ferenc Feher
(Fehér Ferenc): Szenteleky (Senteleki)
Nandor Gion
(Gion Nándor): Engem nem uqy hivnak (Ja se ne zovem tako)
(Domonkos István): Kormányeltörésben
Lektira
G. G. Markez: Sto godina samoće
Izbor iz moderne lirike (mađarske, južnoslovenske, svetske).
Ferenc Juhas
(Juhás Ferenc): Tékozló ország (Zemlja koja puno troši)
Književna dela nacionalnih manjina koje žive u Republici Srbiji (informativno).
Paralelno sa predloženim književnim delima obraditi pojmove iz poetike.
KULTURA IZRAŽAVANJA (10 časova)
Usmeno izražavanje:
Komponovanje raznih govornih izraza (formi) u vezi sa pretpostavljenim društvenim aktivnostima učenika i u vezi sa strukom pomoću znanja iz sastavljanja tekstova.
Prigodni govor prilikom dana škole i raznih drugih svečanosti.
Pismeno izražavanje
Pismeno oblikovanje zadataka datih kod usmenog izražavanja.
Dva školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku).
(četvorogodišnje školovanje)
Cilj i zadaci
Nastava mađarskog jezika i književnosti ima sledeće ciljeve i zadatke:
- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;
- upoznaje učenike sa socio-lingvističkim i lingvističkim znanjima;
- tumači jezičke pojave na osnovu istorije jezika;
- razvija izražajne sposobnosti učenika;
- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnim normama uspešno primenjuju u praksi;
- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema jezicima drugih;
- upoznaje učenike sa književnim vrednostima;
- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima kulturne baštine;
- usavršava literarnu recenziju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;
- upućuje učenike na analizu i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književnoumetničkih dela;
- obezbeđuje znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;
- osposobljava učenike da se služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;
- podstiče učenike na lično mišljenje i originalna gledišta;
- izgrađuje naučni pogled na svet;
- razvija kulturu usmenog i pismenog izražavanja;
- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;
- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim stilovima u različitim govornim situacijama;
- osposobljava učenike da doživljavaju estetsko i da podstiče potrebu za tim, da poštuje jezičke i kulturne tradicije, vaspitava intelektualno zdravu, radno sposobnu generaciju, koja je sposobna za razvijanje materijalnih dobara, vrednovanje tekovina civilizacije i ima vaspitnu ulogu u produbljivanju osećaja da je potreban opšti humanistički napredak.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
Operativni zadaci
- čitanje i obrada predviđenih dela iz nacionalne, jugoslovenske i svetske književnosti;
- upoznavanje osobenosti mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti;
- proširivanje savladanih i usvajanje novih književnoistorijskih pojmova (na odgovarajućim delima iz programa za ovaj razred);
- proširivanje saznanja o metodama proučavanja književnosti i osposobljavanje učenika za samostalno analiziranje i vrednovanje lirskih, epskih i dramskih dela;
- upoznavanje morfološkog sistema mađarskog književnog jezika; uvežbavanje određenih oblika usmenog i pismenog izražavanja;
- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora saznanja u nastavi i van nje;
- sistematsko razvijanje kritičnog mišljenja, kreativnih sposobnosti i pozitivnih moralnih svojstava učenika.
GRAMATIKA (25 časova)
Vrste reči
Morfološki sistem mađarskog jezika.
Glagoli
Obnavljanje znanja o glagolskim vremenima i glagolskim načinima. Glagolski oblici (aktivni, kauzativni, povratni, pasivni, glagoli potencijalne radnje, stanja, zbivanja (ható igeforma), prelazni i neprelazni glagoli. Konjugacija glagola koji se završavaju na "ik". Subjekatska i objekatska konjugacija.
Imenice
Zajedničke i vlastite imenice. Infinitiv. Stilističke vrednosti imenica.
Građenje reči
Građenje glagola i imenskih reči od glagola i od imenskih reči. Složenice. Naporedne i odredbene složenice. Mogućnosti obogaćivanja leksike na osnovu građenja izvedenih reči i složenica. Ostale mogućnosti za razvoj leksike. Stilistička vrednost građenja reči.
Razlike i istovetnosti u pravilima građenja reči iz leksike mađarskog jezika i nematernjeg jezika eventualno razlike i sličnosti morfoloških pravila izbornog stranog jezika.
Pridevi
Prepoznavanje stilističke vrednosti prideva i njihova upotreba. Glagolski pridevi.
Brojevi
Osnovni broj, razlomački broj, redni broj.
Zamenice
Prepoznavanje stilističke vrednosti zamenice u kontekstu.
Ostale vrste reči
Vežbe za ponavljanje, odnosno upotrebu kod sledećih vrsta: član, postpozicije, prilozi, glagolski pridevi, veznici, uzvici, rečce, glagolski predznaci, prefiksi.
Grafo-fonetska predstava i značenje
Značenje rečenice i značenje reči. Grupisanje reči po grafo-fonetskoj predstavi i odnosima u značenju.
Sinonimija u rečenici i u reči. Magyar Szinonímaszótár (Mađarski rečnik sinonima).
Stilistika
Stilističke vrednosti tvorbe reči prilikom sastavljanja teksta (u kontekstu).
Sastavljanje teksta
Povećanje fonda sinonima i njihova upotreba. Primenjivanje sinonima u književnim vrstama koje su i ranije uvežbavane i u vežbama. Uvežbavanje ustaljenih sintagmi, rekcija i frazeologije.
PRAVOPIS
Afirmacija osnovnih načela mađarskog pravopisa u obrađenoj jezičkoj materiji, s posebnim osvrtom na pisanje (pravopis) geografskih imena. Pisanje južnoslovenskih imena.
Korišćenje publikacija Mihalja dr Agaštona (Dr. Agoston Mihály: Helyesírásunk hiteléért). Za potvrdu našeg pravopisa i Pisanje geografskih imena (A Földrajzi nevek irásmódja). Korišćenje Mađarskog rečnika sinonima.
KNJIŽEVNOST (60 časova)
1. Klasicizam i prosvećenost
Poetika klasicizma. Francuska klasicistična drama. Nemački klasicizam.
Društvena podloga, pogled na svet francuske prosvećenosti. Enciklopedisti. Prosvećenost u Nemačkoj (informativno).
Dela za obradu
Molijer: Tantilj (Predgovor i odlomak)
Valter: Kandid
2. Književnost mađarske prosvećenosti
Karakteristike epohe i pokreta, periodizacija. Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, nauka, pozorište, štampa, institucije, obrazovanje). Klasicizam, sentimentalizam.
Dela za obradu
Đerđ Bešenjei (Bessenyei György): A filozófus (Filozof)
Janoš Baćanji (Batsányi János): A franciaországi változásokra (Promene u Francuskoj)
Ferenc Kazinci (Karinczy F.): Fogságom naplója (Moja robija) epigrame
Mihalj Vitez Čokonaji (Csokonai Vitéz Mihály): A tihanyi Ekhóhoz (Ehu u Tihanju), A reményfez (Nadi), Dorottya (Doroća)
3. Romantizam
Pojam, nastanak, faze razvoja, umetničke karakteristike romantizma. Engleski, francuski i ruski romantizam. (Informativno).
Dela za obradu
Bajron: Čajld Harold (odlomak) Puškin: Evgenije Onjegin (Tatjanino pismo Onjeginu)
Edgar Alan Po:
Romantizam u mađarskoj i jugoslovenskoj književnosti
Karakteristike i periodizacija epohe i pokreta. Kritički osvrt na delo Danijela Beržnjija (Berzsenyi Dániel), i Ferenca Kelčeija (Kölcsey). Odnosi u kulturi (književni život, neforma jezika, štampa, pozorište, institucije, izdavanje knjiga, obrazovanje, muzika, likovna umetnost-informativno).
Dela za obradu
Danijel Berženji (Berzsenyi Dániel): A közelítő tél (Zima koja se približava) Levéltöredék barátnémhoz (Nezavršeno pismo mojoj prijateljici)
Jožef Katona (Katona József): Bánk bán (Ban Bank)
Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Késő vágy (Kasna želja), Abránd (Maštanje), Előszó (Predgovor) Šandor Petefi (Petofi Sandor): Szeptember végén (Krajem septembra) Az én torkom álló malom (Moje grlo je sušni mlin)
Csokonai (Čokonaj) A puszta télen (Pustara u zimu) A négyökrös szekér (Na volujskim kolima) Dalaim (Moje Pesme) Egy gondolat bánt engemet (Jedna miso mir mi oduzima)
Laza Kostić: Santa Maria della Salute (u originalu i prevodu)
Jovan Jovanović Zmaj: Đulići i uveoci (odlomci u originalu i prevodu)
4. Realizam
Pojam i uslovljenost realizma u istoriji književnosti. Njegov povratni uticaj na romantizam. Francuski i ruski realizam.
Dela za obradu
Onore de Balzak: Čiča Gorio (odlomak)
Gistav Flober: Gospođa Bovari (odlomak)
Mađarska i južnoslovenska književnost u drugom delu XIX veka
Političke, društvene i umetničke karakteristike druge polovine veka. Odnosi u kulturi. (Informativno).
Janoš Aranj (Arany János): V. László (Ladislav V.) Évek, ti még jövendőévek (Godine, godine nailazeće) Ősszel (U jesen), Családi kör (Porodica)
Imre Madač (Madach Imre): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija) (odlomak)
Mor Jokai (Jókai Mór): Az arany ember (Zlatni čovek) (odlomak)
Jakov Ignjatović: Večiti mladoženja (odlomak)
Simo Matavulj: Bakonja fra Brne (odlomak)
Vojislav Ilić: Sivo sumorno nebo
Kalman Misat (Mikszáth Kálmán). Tímár Zsófi özvegysége (Udovištvo Žofije Timar) A gavallérok (Kavaljeri) (odlomak)
6. Uzajamne mađarsko-južnoslovenske književne vere
Pojave u razdoblju prosvećenosti. Mađarski prevodioci srpske poezije.
"Szerbus manier". Delo Jožefa Sekača (Székács József munkássága). Mihailo Vitković (Vitkovics Mihály), dvojezični pesnik (Informativno).
Dela za obradu
Pismo Ferenca Kazincija Lukijanu Mušickom (Kazinczy Ferenc levele Lukijan Mušickihez)
Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Zemaljska nebesa (Földi menny)
Jovan Jovanović Zmaj kao prevodioc.
Jakov Ignjatović. Mađarska kazališna dela na srpskim pozornicama. Krug književnih prevodilaca Bačke A bácskai müfordító kör).
Dela za obradu
Zmajevo pismo Janošu Aranju.
Jakov Ignjatović: Találkozás Petőfivel (Susret sa Petefijem)
Branko Radičević: A leány a kútnál (Na studencu - u prevodu Janoša Vajde - Vajda János)
7. Pojmovi
Prilikom analize predloženih književnih dela treba obraditi i poetske pojmove.
8. Lektira
J. V. Gete: Patnje mladog Vertera
Stendal: Crveno i crno
Mihalj Veresmarti (Vörösmarty M.): Csongor és Tünde (Čongor i Tinde)
RAZVIJANJE KULTURE IZRAŽAVANJA (20 časova)
Usmeno izražavanje
Učenik treba da bude sposoban da iz aspekta stila oceni rečenice tekstova različitog sadržaja, a svoje rečenice da konstruiše pravilno i u dobrom stilu, redom reči koji odgovara težini sadržaja raznih delova saopštenja, osim toga da pravilno upotrebljava rekcije, veznike i reči ukazivanja (upućivanja). Posedujući potreban fond reči treba tačno i u odgovarajućem stilu da odabira sinonime; ono što ima da iskaže treba da čini život rečju a uz celishodnu upotrebu pravila govora i sredstava fonetičke sintakse.
Potrebno je stvoriti takve govorne situacije kada učenik izveštava o društvenim i kulturnim zbivanjima; komentariše sportska takmičenja; prikazuje knjige, filmove, pozorišne predstave, izložbe, itd.
Pismeno izražavanje
Pojam stila u govorenju i pisanju. Razvijanje poznavanja i sklonosti u vezi različitih formi izražavanja (zapisnik, službeno privatno pismo), izveštaj, informacija.
Stilovi po tonu: emocionalni i intelektualni; razgovori; administrativni; publicistički; naučni i beletristički; narativni, deskriptivni, analitički i kritički; intimni, diskusioni itd.
Redosled knjiga u bibliotekama gde čitalac sam uzima željene knjige. Pojam i vrsta kataloga. Oznake na kataloškim karticama.
4 školska pismena zadatka (jedan čas za izradu a dva za ispravku).
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
Operativni zadaci
- čitanje i obrada predviđenih dela iz nacionalne, jugoslovenske i svetske književnosti;
- upoznavanje najznačajnije karakteristike velike epohe moderne;
- proširivanje savladanih i usvajanje novih književnoistorijskih pojmova (na odgovarajućim delima iz programa za ovaj razred);
- osposobljavanje učenika za samostalno interpretiranje i vrednovanje književnih dela;
- upoznavanje sintaktičkog sistema savremenog mađarskog jezika;
- ostvarivanje potpune samostalnosti učenika prilikom pismenog i usmenog izražavanja u opštenju;
- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje različitih izvora saznanja u nastavi i van nje.
GRAMATIKA (30 časova)
Delovi rečenice
Rečenica i reč kao jedinice govornog jezika. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.
Predikat
Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikati. Vrste predikata. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.
Subjekat
Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravila slaganja subjekta i predikata. Subjekatska sintagma u rečenici.
Objekat
Objekatska sintagma u rečenici.
Adverbijali
Uloga adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba sufiksa (nastavka) i postpozicija -nal, nel (kod, od); -ert (za); -a, -be, -ban, -ben (u); alatt (ispod); elott (pred, ispod); ezelott (pre); gyanant (kao); helyett (mesto, umesto); miatt (zbog, kavz.); vegett (zbog fin.); letere (kao nač.); leven (pošto).
Atributi
Atributske sintagme. Apozicija. Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije. Mesto upitne rečce "e" u rečenici.
PRAVOPIS
Interpunkcija. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavaka. Šta treba znati o pravilnom pisanju opozicije, i pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.
Stilistika
Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života i govornički stil). Slojevi pismenog stila (naučni, službeni, publicistički i beletristički stil). Najkarakterističnija obeležja stilova u određenim tekstovima.
Kako govorne situacije određuju stil šta je to "stilski" i "bez stila".
Današnji javni govor (analiza deformacija nastalih usled višejezičnosti sredine, kao i njihovo otklanjanje).
Jezik omladine.
Sredstva muzikalnosti
Simbolika glasa u prozi i u stilu.
Razumevanje i analiza teksta
Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i kompletna analiza.
KNJIŽEVNOST (55 časova)
1. Velika epoha modernizma
Književni pravci na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno)
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Artur Rembo: Pijani brod
Pisci na prelazu stoleća
Gozsdu Elek (Elek Goždu): Ultima ratio.
Tömörkény István (Ištvan Temerkenj): Megy a hajó lefelé (Plavi brod nizvodno)
Papp Dániel (Danijel Pap): A zsárkováci tölgyek (Žarkovački hrastovi)
Pisci modernizma
Andre Adi (Ady Endre): Uj vizeken járok (Novim vodama gazim) A Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa) Léda a hajon (Leda na brodu) Sem utódja..., (Ni predak ni potomak kasni) Őrizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)
Mihalj Babič (Babits Mihály):A lírikus erilógja (Epilog liričara), Osz és tavasz között (Između jeseni i proleća)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): A szegény kisgyermek panaszai (Žalbe sirote dece - odlomak)
Đula Krudi (Krúdi Gyula): Szinbád őszi útja (Jesenji put Sinbada)
Žigmond Moric (Moricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)
Arpad Tot (Tóth Arpád): Esti sugárkoszorú (Večernji venac svetlosti) Lélektől lélekig (Od duše do duše) Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)
Geza Čat (Csáth Géza): Szombat este (Subotom uveče)
Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)
Aleksa Šantić: Pretprazničko veče
Ivan Cankar: Suve kruške
3. Modernizam i avangarda između dva rata
Evropska književnost u prvim decenijama XX veka. Avangarda i njeni periodi. Obnavljanje proze. Socijalna književnost.
Dela za obradu
Prust: Tragom izgubljenog vremena (odlomci)
F. G. Lorka: Žalopojka
Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam. Narodnjaštvo.
Dela za obradu
Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori)
Egy fényképem alá (Ispod moje fotografije)
Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca); Klárisok (Niz), A város peremén (Na periferiji), Elégia (Elegija), Oda (Oda), Flóra (Flora) Lerinc Sabo (Szabó Lőrinc); Szamártövis (Čičak), Egy téli bodzabokorhoz (Jednoj zimskoj zovi), Síppal, hegeduvel (Sviralom i violinom) iz "Tücsökzene" Miklos Radnoti (Radnóti Miklós): Tegnap és ma (Juče i danas), Tajékos ég (Zapenušeno nebo), Eroltett menet (Usiljeni marš), Razglednicák (Razglednice) Aron Tamasi (Tamási Aron). Ördögváltozás Csíkban (Promene đavola u Čiku)
Veljko Petrović: Salašar
Kosta Racin: Berači duvana
Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka
4. Mađarsko-južnoslovenske književne veze
Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevod Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezso). Bosiljak (Bazsalikom). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno)
Dela za obradu
Deže Kostolalji (Kosztolányi Dezső)
Milan Rakić: Ljubavna pesma
Miroslav Krleža: Madžarski litnik, Andrija Adi
Ivo Andrić: Iz knjige Ex Ponto (u prevodu Kornela Sentelekija)
Laslo Nemet (Németh László): Hid a Dravan (Most na Dravi)
5. Mađarska književnost u Jugoslaviji
Karakteristike, glavni predstavnici, časopis mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno)
Dela za obradu
Senteleki Kornel (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bački)
Karolj Sirmai (Szirmay Károly): Veszteglő vonatok a sötétben (Vozači u tami)
Mihalj, Majtenji (Majtényi-Mihály): Jakob, a késes (Nožar Jakab)
Janoš Herceg (Herceg-János): Szülőföldem (Otadžbina)
6. Prilikom analize predloženih književnih tekstova obraditi i pojmove iz poetike.
7. Lektira
Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Ševa)
Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Aron szerelme (Aronova ljubav)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)
Usmeno izražavanje
Uvežbavanje formi usmerenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, kazivanje, recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova (poezije, proze). Dalje uvežbavanje recitovanja.
Iznošenje i obrazlaganje planova u vezi sa školskim životom. Odbrana sopstvenih stavova, pobijanje suprotnog mišljenja. Ocenjivanje, karakteriziranje, objašnjenje rezultata i rešenja. Reportaža.
Komunikacije javnog života (primedba, referat, predavanje), uređivanje i kazivanje prema društvenom položaju.
Upotreba specifičnih sredstava govornog stila (jačina glasa, visina tona, melodija, boja glasa, tempo).
Pismeno izražavanje
Oblici razvoja sposobnosti pismenog izražavanja:
- dopisnički izveštaj;
- komentar;
- referat.
Upotreba šifriranih spiskova lektire, predloženih bibliografija, stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka, pisanje beležaka.
4 školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku).
(3 časa nedeljno, 90 časova godišnje)
Operativni zadaci
- čitanje i obrada predviđenih dela iz nacionalne, jugoslovenske i svetske književnosti;
- proširivanje i sistematizovanje književnoistorijskih pojmova te i znanja učenika o razvoju i osobenostima književne umetnosti (na delima predviđenim ovim programom);
- maksimalno moguće osamostaljivanje učenika u čitanju, interpretiranju i vrednovanju književnoumetničkih dela;
- upoznavanje bitnih odlika razvoja mađarskog jezika, kao i osnovna znanja o analizi tekstova.
GRAMATIKA (20 časova)
Proširene rečenice
Pojam i vrsta naporednih složenih rečenica. Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici.
Zavisne rečenice. Razlikovanje rečenica: glavna i sporedne rečenice, uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica.
Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Ubačena prosta rečenica. Višestruka složena rečenica. Gramatička predstava citiranja.
Stilska vrednost složenih rečenica u Kontekstu.
Pravopis
Pravopisna pravila za ubacivanje rečenice. Pravopisna pravila skraćenica sačinjena od početnih slova (betuszó) i koje sadrže više slova pojedinih reči (szóösszevonás). Dodaci i nastavci za strana imena i nazive. Pravopisne vežbe u vezi složenih rečenica.
Analiza tekstova
Kompleksna, jezičko-stilistička analiza književnih dela, prvenstveno iz XX veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu književnih vrsta.
Istorija jezika
Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i tok jezičkih promena.
Sistem mađarskog jezika, promene u fonetici i fondu reči.
Formiranje književnog i govornog jezika.
Obnova jezika (značajnije faze).
Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstva javnog informisanja posebno na govorni jezik).
Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika.
KNJIŽEVNOST (50 časova)
Moderna književnost
Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti.
Dela za obradu
Franz Kafka: Proces (odlomak)
Alber Kami (Camus): Stranac (odlomak)
Samuel Beket (Beckett): Čekajući Godoa
Hemingvej (Hemingway): Starac i more
Savremena književnost
Glavne karakteristike književnosti današnjice. Period posle rata. Nova nastojanja u proteklih trideset godina. Moderna i postmoderna. (Informativno)
Dela za obradu
Laslo Nemet (Németh László): Žalost (Gyász) (odlomak)
Đula Iljes (Illyes Gyula): Elegija (Elégia)
Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći)
Tibor Deri (Dery Tibor): Szerelem (Ljubav)
Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija)
Dob és tanc (Doboš i igra)
Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici) (odlomak)
Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérről (Izveštaj o pet miševa)
Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle földalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach, 44
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): A virágok hatalma (Vlast cveća) Füstország (Zemlja dima)
Laslo Nađ (Nagy László): Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)
Ivan Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)
Peter Nadaš (Nádas Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)
Andraš Šite (Sütő András): Anyám könnyü álmot ígért (Majka mi obećava lak san - odlomak)
Vesna Parun: Ti, koja imaš nevinije ruke
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih (odlomak)
Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu (odlomak)
Mađarsko-jugoslovenske književne veze
Zoltan Čuka (Csuka Zoltan) književni prevodilac. Pevodioci Adija (Ady) na srpski jezik. Danilo Kiš, kao književni prevodilac. Književni prevodioci na mađarski jezik u Jugoslaviji. (Informativno).
Dela za obradu
Đula Ilješ (Illyés Gyula): A Tömegsir előszava (Predgovor Jame)
Danilo Kiš: A modern magyar költészetről (O modernoj mađarskoj poeziji)
Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karolja Ača - Acs Károly)
Književnost jugoslovenskih Mađara posle rata
Pisci, književničke ambicije i časopisi. (Informativno).
Dela za obradu
Karolj Ač (Acs Károly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)
Ferenc Feher (Fehér Ferenc): Szenteleky (Senteleki)
Nandor Gion (Gion Nándor): Engem nem úgy hivnak (ja se ne zovem tako)
Ištvan Domonkoš (Domonkos Istvan): Kormányeltörésben
Lektira
G. Garsija Markes (G. Garcia Marquez): Sto godina samoće
J. V. Gete (Goethe): Faust
Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tékozló ország (Bludna zemlja)
Peter Esterhazi (Eszterházy Péter): Függő (Nedovršena...)
Književna dela narodnosti koji žive u Srbiji. (Informativno).
Paralelno sa predloženim književnim delima treba obraditi i pojmove iz poetike.
KULTURA IZRAŽAVANJA (20)
Usmeno izražavanje
Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine, itd.
Pismeno izražavanje
Sređivanje beleški. Proces rastavljanja pisanog dela. Upotreba citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.
Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).
(trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)
(četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)
(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)
(peta, šesta i sedma godina učenja)
(za četvorogodišnje školovanje)
(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)
(prva, druga i treća godina učenja)
Cilj i zadaci
Cilj nastave drugog stranog jezika je da učenici steknu nova znanja i ovladaju novim jezičkim sistemom do nivoa koji će im omogućiti da se služe tim jezikom u jednostavnom sporazumevanju s ljudima iz drugih zemalja, da upoznaju način života i kulturu naroda čiji jezik uče što će dovesti do podizanja opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa učenika, kao i da se osposobe za rad i dalje obrazovanje u struci.
Zadaci učenja drugog stranog jezika su:
- upoznavanje osnovnih karakteristika sistema jezika i jezičkih struktura i usvajanje oko 750 najfrekventnijih reči i izraza, uključujući i osnovnu terminologiju vezanu za struku;
- usvajanje pravilnog izgovora i intonacije;
- osposobljavanje za razumevanje sagovornika i usmeno izlaganje o temama iz svakodnevnog života;
- ovladavanje tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i osposobljavanje za razumevanje jednostavnijih tekstova sa temama iz svakodnevnog života i oblasti struke;
- savladavanje osnova ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;
- osposobljavanje za davanje informacija o sebi, svojoj bližoj okolini;
- ovladavanje jezikom u meri koja je neophodna za obavljanje jednostavnih poslova vezanih za struku;
- osposobljavanje za korišćenje rečnika i samostalan rad.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Opšta tematika
Kraća putovanja; poseta muzeju, pozorištu, obilazak znamenitih mesta i dr. Osnovni podaci iz istorije i kulture zemlje/zemalja čiji se jezik uči. Zbivanja u svetu i u našoj zemlji. Situacije iz svakodnevnog života. Karakteristični običaji. Prirodne lepote i prirodna bogatstva zemlje/ zemalja čiji se jezik uči i naše zemlje.
Stručna tematika (do 10 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova)
Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku - osnovni podaci o radnom mestu i obavezama.
Sa uvođenjem stručne tematike početi od drugog polugodišta. Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Opšta tematika
Teme iz savremenog života u zemljama čiji se jezik uči i u našoj zemlji. Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karakteristične za razumevanje kulture i života naroda čiji se jezik uči. Primeri ljudske solidarnosti. Zaštita čovekove sredine.
Nacionalni praznici. Traženje informacija na stanici, aerodromu, u hotelu i sl.
Stručna tematika (do 15 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova).
Opšte teme vezane za struku i praktičan rad u struci. Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
Komunikativne funkcije: privlačenje pažnje; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane ili naredbe; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja (radosti, zabrinutost i sl.); započinjanje i završavanje pisama.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. REČENICA
1. Složena rečenica: nezavisno složena rečenica sa and, but
They went to the theatre and we went to the cinema.
- Pitanja
a) "WH" questions
"Where are you going?"
b) Tag questions (R)
She's pretty, isn't she?
- Neupravni govor
a) izjave - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena
"Tom will meet you at the station". He says that Tom will meet me at the station.
b) molbe, zahtevi, naredbe
"Give me the book." She told me to give her the book.
"Open the window, please". He asked me to open the window.
v) pitanja - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena
- Yes/No questions
"Can you do it later?" He asks if we can do it later.
- "WH" questions
"Where does Peter live?" She wants to know where Peter lives.
II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Određeni član uz geografska imena i imenice koje označavaju jedine primerke svoje vrste.
the Alps, the USA, the Thames, the sun, the moon
- Neodređeni član u izrazima za vreme i količinu
He drove 60 km an hour. The apples are 10 dinars a kilo.
- Nulti član uz geografska imena
Europe, England, Lake Michigan, Ben Nevis, Greenland
2. Imenice
- Množina najčešćih složenica
grandfather, postman
- Imenice sa glagolom u jednini (news, information i dr.)
What's the news? The information I got was very useful.
- Imenice sa glagolom u množini (people, cattle i dr.)
Were there a lot of people at the meeting? The cattle are grazing.
- Drugi nominali - gerund
a) u funkciji subjekta
Painting is a nice hobby.
b) u funkciji objekta
I like reading.
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Neodređene zamenice (some, any i složenice sa some i any - somebody, something, anybody, anything) Something very interesting happened to him. Anybody can do it. He didn't see anything.
- Prisvojne zamenice (R)
The book is mine.
b) Determinatori
- Odrični determinator no
There is no butter in the fridge.
There is no butter in the fridge. He has no friends.
4. Pridevi
- Analitički komparativ i superlativ
She is more popular than her sister. She is the most popular girl in class.
- Nepravilno poređenje
He is better than Paul. Who was the worst in the last match?
5. Brojevi
Prosti brojevi preko 100.
III. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje
- The Simple Past Tense - najčešći nepravilni glagoli.
- The Present Perfect Tense
a) za radnju koja se upravo završila
Mary has just arrived. I've finish it at last.
b) uz priloge ever, never
Have you ever been to London? I have never seen him before.
- BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti.
John is going to leave soon.
- Nepotpuni glagoli
a) can, must - simple past
I couldn't come earlier. I had to see him again.
b) may (značenje dozvole)
May I take your pen, please?
v) would (za izražavanje želje)
I would like to go to London.
2. Prilozi
- Izvođenje priloga
He drives slowly.
- Prilog well
You have done it well.
3. Veznici
and, but
IV. TVORBA REČI
Tvorba najčešćih složenica.
V. LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i fraze
VI. LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezičnih rečnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. REČENICA
a) Relativne klauze
This is the man whose son was here yesterday.
The boy (that) you saw yesterday is my brother. (Obratiti pažnju na kontaktne rečenice).
b) Adverbijalne klauze
- za mesto
I don't know where he lives.
- za vreme
I haven't seen him for weeks.
v) Pogodbene rečenice
realna pogodbena rečenica
I'll come if I can.
2. Slaganje vremena
I know that he likes /liked/ will like you. I knew she was il.
3. Neupravni govor
a) slaganje vremena u potvrdnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena).
"I'll meet him tomorrow." She said she would meet him the following day.
b) slaganje vremena u upitnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena).
- Yes/No questions
"Have you ever been to London", He asked me if I had ever been to London.
- "WH" questions
"Where does Peter live?" He wanted to know where Peter lived.
II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Obnoviti naučene upotrebe člana
- Određeni član ispred prezimena u množini, ispred naziva muzičkih instrumenata, u predškolskim frazama
the Browns, the guitar, in the evening
- Nulti član uz nazive praznika, delove dana (sa predlogom at)
May Day is a holiday. He will come at noon.
2. Imenice
- Adjektivalna upotreba imenica
She likes love poems.
- Saksonski genitiv - eliptična upotreba
at the doctor's
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Relativne zamenice - who, which, whose, what, that
This is the man who you met last night. The book which I brought this morning is Mary's. Say what you think of him. I saw the man that you told me about.
- Uzajamno povratne zamenice - each other, one another (R)
Tom and Mary have known each other for years. We understand one another if we want to live together.
- Povratne zamenice (R)
She saw herself in the mirror.
- Odrične zamenice - nobody, nothing (R)
I saw nobody and heard nothing.
b) Determinatori
Obnoviti naučene determinatore.
4. Pridevi
Obnoviti poređenje prideva.
5. Brojevi
Četiri računske radnje.
III. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje
The Present Perfect Tense
a) u rezultativnom značenju
Who has broken the window?
b) uz priloge for, since
I haven't seen him since last week.
- The Past Pefect Tense
She had left before ù came.
- The Past Continuous Tense (R)
a) za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju.
He was crossing the street when ù saw him.
b) za isticanje trajnosti radnje
They were training all afternoon yesterday.
- Nepotpuni glagoli - should
You should go to the dentist.
- The Passive Voice - simple present/past (bez navođenja vršioca radnje) (R)
It is made of silk. She was taken to hospital last night.
- Participi
Participi kao adjektivali
stolen money, running water
- Dvočlani glagoli (remind of, depend on, look after, call on i dr.)
2. Prilozi
- Poređenje priloga (R)
fast - faster - fastest; cleverly - more cleverly - most cleverly
- Konverzija priloga i prideva (R)
It is a fast car. He runs fast.
3. Predlozi
Sistematizacija najčešćih predloga za mesto, pravac i za vreme.
IV. TVORBA REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu prideva
dis-, im-, un-; -able, -less, -ful
V. LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i fraze
VI. LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje stručnog rečnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
Uz korišćenje rečeničnih modela obrađenih u prvoj godini uvesti sledeće nove izraze i oblike.
RED REČI U PROSTOPROŠIRENOJ REČENICI
Negativna pitanja
Du kennst ihn nicht? Doch, ich kenne ihn gut.
Hat er das noch nicht gesehen? Doch!
INFINITIV SA ZU UZ NEKE GLAGOLE I IZRAZE
Hast du noch viel zu lernen? Sie hat keine Lust, (Zeit, keinen Wunsch), mit ihm darüber zu sprechen.
ZAVISNO SLOŽENE REČENICE (položaj glagola i glagola sa naglašenim prefiksima)
- Vremenske rečenice (wenn, als, bis, während)
Als die Stunde endete, gingen wir in den Park. Wenn er Zeit hat, spielen wir Schach. Ich werde warten, bis du kommst. Während wir Fußball spielen, kannst du ins Kino gehen.
- Uzročne rečenice (weil, da)
Er kann nicht kommen, weil er dem Vater helfen muß. Da er dem Vater helfen muß, kann er nicht kommen.
- Kondicionalne rečenice realne (wenn)
- Wenn du Lust hast, komm mit ins Kino! Wenn sein Freund wünscht, gehen wir heute ins Kino oder ins Konzert.
KONJUNKTIV U SAMOSTALNOJ REČENICI (Receptivno) (Želja, pretpostavka)
Hätte ich nur Zeit! Du könntest recht haben!
GLAGOLI. - Valentnost glagola (pojam, osnovni modeli, dopune: subjekt, dopune u genitivu, dativu i akuzativu).
Er war spät gekommen. Ich hatte meine Schlüssel verloren.
Meine Schwester hat mich eingeladen.
Das Gesetz bedarf der Zustimmung allel Mitglieder.
Du hilfst mir.
ČLAN
- Određeni i neodređeni u svim padežima jednine i množine.
- Određeni član uz geografske pojmove: nazive zemalja muškog i ženskog roda, reka, planina, mora, zatim imena godišnjih doba, meseci, dana u nedelji.
Sie waren am Schwarzen Meer. Er lebt in der Türkei. Der Montag ist der erste Tag in der Woche. Der Sommer ist die heißeste Jahreszeit.
- Nulti član - lična imena, nazivi zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata, predikativno upotrebljeni nazivi zanimanja, gradivne imenice.
Jugoslawien ist eine sozialistische föderative Republik. Berlin ist die Hauptstadt der DDR. Ich soll Milch, Brot und Butter kaufen.
ZAMENICE
- Lične, pokazne, prisvojne, zamenice "man" i "es" kao subjekt
Hast du meinen Bruder gesehen? Gib mir dein Heft, bitte!
Hast du diese Schallplatte gehört? Das darf man nicht tun.
Es ist nicht leicht, mit dir zu leben.
PRIDEVI
- Pregled pridevskih promena
- Poređenje prideva
- Redni brojevi
Das war eine interessante Austellung. Ich habe heute einen guten Film gesehen. Wir fahren mit dem letzten Bus. Er war immer der lernen die 19. Lektion.
BROJEVI
- osnovne računske radnje
- Brojevi za množenje (zweifach, mehrfach, vielfach)
- Brojevi za raspodelu (je drei Teller, zu zweit)
- Razlomački brojevi (ein Drittel, ein Viertel, die Hälfte)
- Brojevi za ponavljanje (ein Viertel, die Hälfte)
- Brojevi za ponavljanje (einmal, zweimal, paarmal)
- Prilozi za ređanje (erstens, zweitens, drittens).
TVORBA REČI
- Složenice, prefigiranje glagola, izvedene imenice i pridevi.
Hochschule, Schulzimmer, Schulhof, aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Freundschaft, Fröhlichkeit, zeitig, fahrbar, herzlich.
Leksikografija
Upotreba dvojezičnih rečnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
SINTAKSA
VALENTNOST GLAGOLA I OSNOVNI REČNIČNI MODELI - DALJE DOPUNE
Wir denken an die Zukunft. Er wohnt in Novi Sad. Wir fahren nach.
Deutschland. Er ist mein Freund. Sie ist durstig. Der Lehrer ließ die Kinder singen. Ich frage mich, ob du kommst.
NOMINALNE I PRIDEVSKE FRAZE
- valentnost najfrekventnijih imenica i
- valentnost najfrekventnijih prideva
Dieses dicke langweilige Buch.
Der alte Hut unseres Lehrers.
sehr schnell, höchst interessant, reich an Kupfer, stolz autf mich.
PASIVNE KONSTRUKCIJE
- Pasiv radnje (prezent, preterit)
Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber wird oft gesprochen.
In unserer Schule wurde Sport getrieben. Ihre Leistungen wurden viel gelobt.
- Pasiv stanja (prezent, preterit)
Dieser Roman ist schon übersetzt.
Sind die Aufgaben noch nicht gelöst?
Die Austellung war gut vorbereitet.
Nein, sie waren nicht eingeladen.
ZAVISNO SLOŽENE REČENICE
- Kondicionalne rečenice
- Potencijalne (sa "wenn" ili bez njega)
Wenn es noch Zeit gäbe, würde ich gern die Stadt besichtigen.
- Namerne rečenice (damit)
Ich sage es, damit du es begreifst.
- Načinske rečenice (indem, ohne daß, statt daß)
Er redete, indem er das Bild betrachtete.
Er ging aus dem Zimmer, ohne daß es jemand bemerkte.
INFINITIVNE KONSTRUKCIJE SA "ZU", "UM ZU", "OHNE... ZU", "STATT ZU..."
Sie hat keine Lust mitzukommen. Er hörte mir zu, ohne etwas zu sagen.
PARTICIP PREZENTA I PERFEKTA (atributivna i predikativna upotreba)
Das schlafende Kind, der verlorene Ring.
Er hörte schweigend zu.
Von der Reise zurückgekehrt, traf er niemanden zu Hause an.
RELATIVNE REČENICE (i promena relativnih zamenica)
Hier ist das Buch, das du lesen sollst.
Das war der Bus, den wir nehmen sollten.
MORFOLOGIJA
Zamenički prilozi
Predlozi sa genitivom
Prilozi za vreme, mesto, uzrok i način
LEKSIKOLOGIJA
Fraze i izrazi, leksikalizovani spojevi reči, idiomi.
Derivacija po vrstama reči.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje stručnog rečnika.
Rečenica
Rečenice sa subjektom tipa мы с тобой/Мы с братом будем решать задачи/. Rečenice sa atributom izraženim pridevima i prisvojnim zamenicama u različitim padežima /Я читаю интересную книгу; Он думает o красивой девушке; У моего хорошего друга есть брат/. Rečenice s predikatom tipa: должен, нужно, надо, необходимо инфинитив/Я должен учиться; Мне нужно учиться/.
Rečenice s priloškim odredbama za mesto izraženim a) sa genitivom predlozima: у, около, вокруг, возле; b) akuzativom s predlozima под, за; v) instrumentalom sa predlozima под, за, над, перед /receptivno/.
Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim: a/ genitivom - iskazivanje datuma; b/ akuzativom; v/ akuzativom s predlogom в; g/ lokativom s predlogom в /receptivno/.
Rečenice s priloškom odredbom za cilj izraženom infinitivom /receptivno/. Rečenice s priloškim odredbama za uzrok izraženim instrumentalom uz glagole tipa болеть /receptivno/. Direktan i indirektan govor.
Imenice
Promena imenica ženskog roda na -ъ /na konkretnom leksičkom materijalu u tekstu/. Promena imenica srednjeg roda na -мя /na konkretnom leksičkom materijalu u tekstu/. Sistematizacija oblika genitiva množine svih imenica.
Zamenice
Promena pridevskih zamenica.
Pridevi
Duži i kraći oblik prideva. Atributivna i predikativna upotreba prideva /receptivno/.
Brojevi
Promena rednih brojeva.
Glagoli
Vidski parovi sa različitim korenima: брать-взять, говорить-сказать, класть-положить, ложиться-лечь, садиться-сесть. Perfekat najčešćih glagola sa osnovom na suglasnik. Imperativ / 1. l. mn., 3. l. jed. i mn./. Glagoli kretanja: бегать-бежать, нести-носить.
Prilozi
Prilozi za količinu tipa: достаточно, немного, несколько.
Predlozi
Najčešće upotrebljavani predlozi: у, около, вкруг, возле, для sa genitivom; k sa dativom; под sa akuzativom; за, под, над, перед s instrumentalom.
Izgovor, čitanje, pisanje
Tokom druge godine učenja učenici treba:
- da shvate sistem obeležavanja mekoće u ruskom jeziku, kao i da u potpunosti savladaju njegovu praktičnu primenu;
- da usvoje pravilan izgovor nenaglašenih samoglasnika, posebno е, я;
- da ovladaju pravilnim izgovorom reči sa suglasničkim grupama u kojima se pojedini suglasnici ne izgovaraju /здравствуй, солнце, сердце i sl./;
- da shvate funkciju ь, ъ ispred я, e, ё, ю,и.
U ovom razredu sistematizovati znanja o ruskom glasovnom sistemu, pravilima čitanja i pisanja.
LEKSIKOLOGIJA
Korišćenje dvojezičnih rečnika
SADRŽAJI PROGRAMA
Rečenica
Rečenice s predikatom izraženim potencijalom.
Rečenice s priloškim odredbama za mesto izraženim: a/ genitivom s predlozima из-за, из-под; b/ akuzativom s predlozima через, сквозь /recep./.
Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim: a/ dativom s по /по вторником, по ночам i sl./; b/ dativom s predlogom k /k вечеру, k Первому мая i sl./; v/ instrumentalom s predlogom за /uz glagole kretanja, na primer: идти за хлебом/; v/ genitovom s predlogom для /R./.
Rečenice s priloškim odredbama za uzrok izraženim = a/ genitivom s predlozima из-за, от; b/ dativom s predlogom по /R./.
Imenice
Lokativ jednine na -у; nominativ množine na -а, -я. Promena imenica -онок, -ёнок, -анин, -янин /na konkretnoj leksici/.
Zamenice
Upotreba i značenje neodređenih /кто-то, кто-нибудь, что-то, что-нибудь, чей-нибудь/ i odričnih zemenica /не с кем, не о чём/.
Pridevi
Komparativ i superlativ - građenje i upotreba.
Brojevi
Promena osnovnih brojeva.
Glagoli
Potencijal. Glagolski prilozi. Participi. Glagoli kretanja: вести-водить, везти-возить, лететь-летать i dr.
Leksikologija
Struktura i korišćenje stručnog rečnika
SADRŽAJI PROGRAMA
Gradivo iz prve godine integriše se u nove oblike i koristi u različitim govornim situacijama već usvojenom i novom leksikom.
Izrazi:
Il faut + infinitif
Il faut travailler.
On doit + infinitif
On doit servir...
Kako postaviti pitanja:
a) par l'intonation seule:
Tu viens chez moi? Oui,... Non,...
b) est-ce que...
Est-ce que c'est fini...
qu'est-ce que...
Qu'est-ce que vous faites?
v) par l'inversion
Vien-il ce soir? Descendez-vous dans notre hôtel?
g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) à qui, de qui, à quoi, avec qui, pour qui...
Qui est venu? Que fait-il?
De quoi s'agit-il? A quoi pensez-vous?
Pour qui est cette lettre?
d) adjectifs interrogatifs
Quelle est son adresse?
Quel pays allez-vous visiter?
đ) adverbes interrogatifs
Où va-t-il? D'où vient-il?
Depuis quand attendez-vous ici?
Comment est-il venu? (en voiture, par le train, à pied, à bicyclette,...)
Pourquoi va-t-elle à Belgrade? Parce qu' elle veut voir la ville.
Les questions indirectes:
Dites-moi combien de garcons travaillent ici. Je vous demande pourquoi il part.
U okviru ovih struktura obrađuju se sledeći gramatički oblici:
Groupe du nom
Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju, uz uočavanje razlika u izgovoru i prepoznavanje nastavaka u tekstu. Upotreba određenog ili neodređenog člana u najtipičnijim slučajevima i glavna pravila o upotrebi imenica bez člana. Pregled determinanta (iz prošle godine) dopuniti: Tous les déterminants possessifs; les déterminants indéfinis: chaque, autre, certain, quelques; tout (u različitim značenjima kao: tout le pays, tout pays independant, tous les pays...). Mogućnosti kazivanja posesivnosti (pored adjectifs possessifs) i pomoću à moi, à toi... itd.
Groupe du verbe
Passé composé - avec avoir et avec être - uz ukazivanje na slaganje sa participom kada se takvi slučajevi pojave u tekstu.
Imparfait, Futur. Conditionnel présent. Upotreba imperfekta za nesvršenu (trajnu) radnju u prošlosti i prošlog vremena za svršenu radnju - u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama, kao: je voudrais une tasse de thé. Elle aimerait une chambre. Pourriez-vous me donner votre passeport.
Govorni modeli sa primerima:
Sujet + Verbe + Complément d'objet (direct, indirect):
Je montre cette salle à mes clients. Je leur montre cette salle.
Tu me montreras la piscine. Oui, je te la montrerai.
Sujet + Verbe + Adverbe: II conduit attentivement.
Sujet + Verbe + Complément circonstanciel de lieu: en(au)aux - pour les pays, les continents, les régions (en Yougoslavie, au Monténegro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provance... etc.)
Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes: (plus, aussi, moins...); (meilleur, mieux); kao: Elle est plus jeune que lui. Il parle francais aussi bien que toi, mieux que son frère. Cette robe est plus élégante mais moins chére que celle-là. C'est mon meilleur ami.
Leksikografija
Upotreba dvojezičnih rečnika
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice
Zavisne rečenice (subordinacija)
a) vezničke rečenice:
Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) dès que, avantque, pendant que.
Uzročne sa parce que, puisque.
Pogodbene sa si (Si je viens, si j'avais...)
b) objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv.
Slaganje vremena. Samo u slučajevima kada je u objekatskoj rečenici sa que indikativ, a u glavnoj neko prošlo vreme.
v) zavisno-upitne rečenice: najvažniji obrti.
g) relativne rečenice sa qui, que - osnovna pravila. Upotreba infinitiva: Nekoliko najvažnijih glagola koji infinitivnu dopunu vezuju: 1. bez predloga, 2. pomoću de, 3. pomoću à. Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.
Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne rečenice.
Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova
A) Imenička grupa
Imenice. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine. Članovi. Određeni, neodređeni i partitivni - osnovna pravila upotrebe. Partitivno de posle izraza za količinu.
Demonstrativi kao determinanti.
Posesivi kao determinanti.
Brojevi. Sistem prostih, rednih brojeva i razlomački brojevi. Pridevi. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množina. Poređenje prideva. Pridevi sa dva oblika u muškom rodu.
Predlozi. Upotreba à, de, en, par, dans.
B) Glagolska grupa
Lične zamenice. Sistematizacija nenaglašenih i naglašenih oblika.
Zamenica on.
Priloške zamenice: en, y (osnovna pravila upotrebe)
Glagoli. Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.
Vremena subjunktiva: prezent. Kondicional prezenta.
Particip perfekta.
Pronominalni glagoli (u gorenavedenim oblicima). Slaganje participa perfekta - osnovna pravila.
Prilozi. Pregled priloških grupa.
Fonetika
Vežbe iz fonetike:
1. Osnovne samoglasničke opozicije:
- obrazac lit(lu)loup
- obrasci peur/père, le/les, mener/mené, je dis/j'ai dit
2. Izgovor poluvokala.
3. Vezivanje u grupi determinant + imenica i u grupi lična zamenica + glagol.
4. Intonacija proste i prostoproširene potvrdne i upitne rečenice.
Pravopis
Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred. Dijakritički znaci.
Leksika
Nekoliko najvažnijih homonimskih serija.
Leksikografija
Struktura i upotreba stručnog rečnika
NAČIN ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA /UPUTSTVO/
Objašnjenje programa
U izradi ovog programa primenjeni su isti principi kao i u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog programiranja. Prilikom usvajanja gradiva insistira se na komunikativnom pristupu, a gramatika se uči kognitivno. Neki zahtevi su označeni sa /R/ što znači da ih treba usvojiti samo na nivou razumevanja.
Program drugog stranog jezika se, posebno u početnoj fazi, mora tretirati kao opšteobrazovni predmet.
Predložena stručna tematika je odabrana tako da ne remeti normalno usvajanje jezika; ona treba da bude usklađena sa sadržajima stručnih predmeta.
Komunikativne funkcije navedene su na kraju zajedničkog dela programa i date su za ukupan period učenja drugog stranog jezika. Obrađuju se od I - III razreda, a obogaćuju i nijansiraju iz razreda u razred.
Način ostvarivanja programa
Nastava drugog stranog jezika ima oblike početne nastave. U početku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog, radi uspešnijeg usvajanja izgovora i karakteristične intonacije. Oralna nastava treba da traje oko dve nedelje.
Veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju jezičkih sadržaja i razvijanju umenja, tj. aktivnom radu učenika na času.
Obrazovni standardi od I - III razreda
U toku I razreda učenik treba da:
- upozna i usvoji fonološki sastav jezika i one prozodijske elemente bitne za usmeno izražavanje i komunikaciju;
- aktivno usvoji oko 250 reči i izraza i ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;
- osposobi se za usmenu komunikaciju usvajanjem osnovnih rečeničnih struktura;
- upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru stečenih jezičkih znanja.
U toku II razreda učenik treba da:
- nauči da korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 250 novih reči i izraza, uključujući i osnovnu terminologiju vezanu za struku i usvoji predviđene morfosintaksičke strukture;
- dalje usavršava izgovor i intonaciju;
- razvija govorno sporazumevanje, osposobi se za razumevanje sagovornika i učestvovanje u razgovoru o svakodnevnim temama;
- osposobi se da prepoznaje naučene strukture u pisanom jeziku i čita lakše tekstove poznate sadržine s razumevanjem smisla celine;
- dalje upoznaje pravila ortografije;
- piše kratke sastave na osnovu pitanja, slike ili teze.
U toku III razreda učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;
- osposobi se da razume usmena izlaganja sagovornika (neposredno i putem medija);
- osposobi se za razumevanje nepoznatog teksta uz korišćenje rečnika;
- osposobi se za pismenu reprodukciju savladanih rečeničnih struktura i leksike i pisanje kraćih sastava, pisama i sl.;
- osposobi se za korišćenje rečnika i samostalan rad.
Da bi program mogao uspešno da se realizuje nastavu treba organizovati u grupama do 20 učenika.
(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)
(sem za profile pravni tehničar, birotehničar, kulturolog-tehničar i tehničar društvene samozaštite)
FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE**
(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)
FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE**
(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)
(za četvorogodišnje stručne škole - minimalni obavezan plan)
(Brisano)
(za sve obrazovne profile trogodišnjeg i četvorogodišnjeg obrazovanja)
Cilj i zadaci
Cilj nastave ovog predmeta je sticanje elementarne političke kulture i znanja o demokratskom uređenju, položaju građanina, njegovom učešću u vršenju vlasti i političkom životu uopšte.
Zadaci nastave predmeta ustav i prava građana su da učenici:
- prouče sve relevantne pojmove ustava, zakona, drugih pravnih fenomena, političkih institucija i ustavnih principa koji su obuhvaćeni sadržinom predmeta;
- upoznaju ustavna prava i ustavom i zakonima predviđene instrumente i mogućnosti učešća građana u političkom procesu, tj. u vršenju vlasti i političkom životu uopšte - počev od izbora, glasanja na referendumu itd.;
- steknu opštu predstavu o uređenju Republike Srbije;
- usvoje vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;
- razviju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;
- razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;
- uzmu učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;
- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevantnih za život u demokratskom društvu;
- unaprede sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata.
(1 čas nedeljno)
SADRŽAJI PROGRAMA
1. USTAV I PRAVNA DRŽAVA U REPUBLICI SRBIJI
- Obeležja Ustava Republike Srbije od 2006.
- Princip ustavnosti i zakonitosti
- Ustavni sud
- Sudovi u Republici Srbiji
2. DEMOKRATIJA I MEHANIZMI VLASTI U REPUBLICI SRBIJI
- Suverenost naroda i suverenost građana
- Oblici neposredne demokratije
- Višestranački sistem
- Izbori
- Najviši organi državne vlasti u Republici Srbiji (Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike)
3. GRAĐANIN I NJEGOVA PRAVA I SLOBODE U REPUBLICI SRBIJI
- Lična prava
- Politička prava
- Ekonomska i socijalna prava
- Prava pripadnika nacionalnih manjina
- Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda
4. DRŽAVNO UREĐENJE I TERITORIJALNA ORGANIZACIJA REPUBLIKE SRBIJE
- Ustavna istorija Srbije
- Teritorijalna autonomija u Republici Srbiji
- Lokalna samouprava u Republici Srbiji
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Polazište u izradi koncepcije sadržaja nastavnog predmeta Ustav i prava građana zasniva se na potrebi da učenici shvate značaj ustavnosti kao istorijskog, civilizacijskog dostignuća u procesu demokratizacije vlasti i ograničavanja birokratske i apsolutističke tendencije u razvoju države i u okviru toga, da upoznaju ustavno uređenje Republike Srbije.
U realizaciji sadržaja programa treba nastojati da se kod učenika razvija kritički odnos prema postojećem i sposobnost prepoznavanja pravnih civilizacijskih vrednosti, kao i spremnost za aktivno učestvovanje u političkom životu zemlje u kojoj živi.
Neophodno je uspostaviti dobru korelaciju sa nastavom istorije, sociologije i drugim društvenim naukama radi svestranijeg sagledavanja problema i nastojanja da se nepotrebno ne ponavlja, ali i da sticanje potrebnih pojmova bude što potpunije sa aspekta sociološkog, ontološkog, gnoseološkog uz korišćenje svih mogućnosti saznanja materijalne istine.
Pri izlaganju sadržaja svakog poglavlja treba poći od teorijskih analiza osnovnih pojmova, postojećih rešenja u praksi naprednih demokratskih zemalja sadašnjeg stanja i kraćeg istorijskog razvoja u Republici Srbiji.
Izučavanje ustava i pravne države u Republici Srbiji podrazumeva da učenici upoznaju nastanak i značenja ustavnosti u naprednim demokratskim zemljama u svetu, ostvarivanje principa ustavnosti i zakonitosti. Posebnu pažnju treba posvetiti ustavnom sudstvu u Republici Srbiji, sudovima i javnom tužilaštvu.
U okviru druge tematske celine uvodno izlaganje treba posvetiti utvrđivanju i sagledavanju pojma suverenosti naroda i, u tom kontekstu, mestu, ulozi i pravu građana da učestvuju u ostvarivanju narodnog suvereniteta. Analiza oblika neposredne demokratije i izbora (izbornog mehanizma) upravo treba da ukažu na ulogu građana i načine ostvarivanja narodnog suvereniteta. Posebnu pažnju treba posvetiti stvarnom demokratskom značenju višestranačkog sistema. Na kraju bi trebalo objasniti položaj i ulogu najviših organa državne vlasti u Republici Srbiji (Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike).
Pored upoznavanja učenika sa svim političkim, ličnim, ekonomskim i drugim slobodama i pravima treba posebno objasniti način na koji se građanin štiti od vlasti i kome se pri tom obratiti. Pri obradi ovih sadržaja obavezno navesti i nekoliko konkretnih primera iz prakse. Uporednom analizom međunarodnih konvencija i deklaracija i pozitivno-pravno priznatih sloboda i prava građana određene države učenici mogu i da samostalno zaključuju o stepenu zaštite ljudskih sloboda i prava građana određene države i drugih lica (stranci, lica bez državljanstva, apatridi). Skrenuti pažnju i na mere koje se preduzimaju prema državama koje ne poštuju ljudska prava i slobode.
U izučavanju tradicije ustavnosti u Republici Srbiji treba ukazati na karakteristična obeležja razvoja ustavnosti u srpskoj državi, donošenje prvih ustava u Srbiji i njihov značaj, kao i na sadašnje stanje. Uporediti sa nekim zemljama sveta, posebno Evrope. Treba objasniti osnovna obeležja teritorijalne autonomije uopšte i u Republici Srbiji. Najzad, treba posvetiti određenu pažnju pojmu lokalne samouprave i lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji.
S obzirom na prirodu ovog predmeta, sadržaj programa, cilj i zadatke, rad nastavnika ne sme da se svodi na predavanja "ex catedra" već nastavu treba postaviti problemski, uz maksimalno aktiviranje učenika, vođenjem dijaloga, postavljanjem pitanja, traženjem komparacija korišćenjem tekstova iz dokumenata, navođenjem primera iz života. U nastavi se moraju koristiti, pored tekstova iz dokumenata (ustavne odredbe, pojedine odredbe iz konvencija i deklaracija), šeme, grafikoni, slajdovi i odgovarajući filmovi. Potrebno je izbeći ideološku indoktrinaciju učenika, ne glorifikovati neka postojeća rešenja, već razvijati kritički i kreativan odnos učenika uz prihvatanje onih vrednosti koje predstavljaju vrhunsku civilizacijsku tekovinu.
(za obrazovne profile četvorogodišnjeg obrazovanja)
Cilj i zadaci
Cilj predmeta sociologija jeste da učenici ovladaju osnovnim sociološkim pojmovima, kako bi bolje razumeli savremeno društvo i uspešnije ostvarili svoju ulogu i mesto u njemu; da učenici steknu primenljiva i funkcionalna znanja o društvenim pojavama, strukturi, razvoju i protivurečnostima savremenog društva, kako bi razvili ključne kompetencije potrebne za život i participaciju u demokratski uređenom multikulturalnom društvu.
Zadaci nastave sociologije su da učenici:
- ovladaju osnovnim znanjima o najvažnijim društvenim pojavama, te o povezanosti pojedinca i društva;
- unaprede sposobnosti zauzimanja kritičkog i angažovanog stava prema društvu i društvenim institucijama;
- razviju sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život i participaciju u demokratski uređenom i humanom društvu;
- usvoje vrednosti i formiraju autonomni vrednosni sistem u skladu sa osnovnim (univerzalnim) vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti;
- razviju lični i nacionalni identitet u duhu multikulturalizma, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine;
- unaprede i prošire opštu kulturu;
- jačaju osetljivost u odnosu na postojanje društvenih nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...);
- razviju spremnost za uspostavljanje aktivnog odnosa prema rešavanju društvenih problema;
- unaprede sposobnost da samostalno pronalaze relevantne informacije i da uspostave kritički odnos prema njima;
- unaprede sposobnost svih oblika komunikacije, dijaloga i iskazivanja argumentovanog stava;
- unaprede sposobnost kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima (grupnog rada, timskog rada).
(2 časa nedeljno)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU
1. Određenje predmeta i metoda sociologije
2. Moderno i savremeno društvo
3. Nastanak sociologije
4. Pojedinac, kultura i društvo
II. DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE
1. Društvena struktura i sistem: grupe, organizacije, institucije
2. Društvena struktura i sistem: stratifikacija, pokretljivost
3. Društvena struktura i sistem: društvene uloge, društveni položaji, moć, ugled
4. Društvene nejednakosti
5. Društvene promene i razvoj
6. Društvo i stanovništvo
III. OSNOVNE OBLASTI DRUŠTVENOG ŽIVOTA
1. Sfera rada
2. Ekonomski aspekti društva
3. Politika
4. Kultura
5. Religija
6. Ideologija
7. Etnički aspekti društva
8. Porodica
IV. POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA
1. Socijalno-patološke pojave
2. Društvo i prostor
3. Ekološki problemi
4. Globalizacija
5. Mladi u savremenom društvu
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program Sociologije u gimnaziji podrazumeva da se njegovo puno ostvarenje realizuje u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima kao što su građansko vaspitanje, istorija, filozofija, srpski jezik i književnost, psihologija, ustav i prava građana, muzička kultura, likovna kultura, kao i uključivanjem učenika u različite vannastavne aktivnosti.
Sadržaj programa i način njegove realizacije treba da obezbede ostvarenje postavljenih ciljeva i zadataka predmeta, koji se ne odnose samo na sticanje znanja, već i na formiranje stavova i ovladavanje veštinama značajnim za snalaženje u savremenom društvu. Predviđene sadržaje treba prezentovati kroz četiri veće tematske oblasti, koje tretiraju različite teorijske i praktične aspekte sociologije kao naučne discipline: sociološki pristup društvu; društvena struktura i društvene promene; osnovni oblici društvenog života (ekonomski, kulturni, religijski i politički aspekti društva); pojave i problemi savremenog društva. Važno je da učenici razumeju specifičnost sociološkog pristupa društvu, da uoče sličnosti i razlike socioloških orijentacija i nivo njihove primenljivosti. Nastavnicima se preporučuje da sa učenicima diskutuju o specifičnostima ovih pristupa, kao i da koriste primere konkretnih socioloških istraživanja. Učenicima treba omogućiti da u okviru škole organizuju interno sociološko istraživanje na neku od tema za koju su zainteresovani (npr. stavovi mladih o kvalitetu našeg obrazovnog sistema; mladi i slobodno vreme; problem alkoholizma ili narkomanije kod mladih...).
Pojmove poput vrednosti, normi, identiteta i socijalizacije smatramo posebno važnim jer oni predstavljaju neophodni pojmovni aparat za razumevanje osnovnih oblika društvenog života, što će doprineti formiranju autonomnog vrednosnog sistema u skladu sa osnovnim vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti i doprineti razvoju ličnog i nacionalnog identiteta uz razvijanje multikulturalizma. Preporučuje se nastavnicima da ove pojmove proširuju i stalno koriste u objašnjenju društvenih pojava, jer je potrebno da učenici uvide da je svet kulture omeđen upravo ljudskim potrebama, normama i vrednostima, da one posreduju između čoveka i društva, i na poseban način oblikuju društvene institucije i čoveka kao individualno i socijalno biće.
Posebnu pažnju treba posvetiti uporednoj analizi različitih socioloških teorija klasa, što je od ključnog značaja za razumevanje društvene strukture i društvenih promena u savremenom društvu. Nastavnike upućujemo da ovu temu dopune i podacima o raslojavanju, odnosima i glavnim izvorima moći, eliti i kvazieliti unutar srpskog društva.
Tema društvenih nejednakosti je posebno važna, pa je treba obraditi kroz niz raznovrsnih primera, koji govore o različitim oblicima nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...) u odnosu na njihove različite socijalne i istorijske izvore i posledice po pojedinca i društvo. Od nastavnika se očekuje da sa učenicima diskutuje o uzrocima, oblicima i nivoima nejednakosti u našem društvu, kao i načinima za njihovo eventualno ublažavanje ili iskorenjivanje.
Problemu društvene promene i razvoja treba pristupiti kroz stalno prisutno dvojstvo čoveka i društva, svojstva stalnosti i promenljivosti. Upoznavanje učenika sa ranim i savremenim teorijskim konceptima o društvenoj promeni i njenim pokretačkim mehanizmima i oblicima treba kombinovati sa učeničkim radionicama, u okviru kojih će učenici, na osnovu iznetih stanovišta, biti ohrabreni da iznesu vlastito mišljenje o vrstama. kvalitetu i posledicama društvenih promena u našem društvu. Za učenike je posebno važno da razumeju vlastiti položaj unutar socijalne strukture, kao i postojeće socijalne nejednakosti, koje utiču na stepen njihove vlastite socijalne slobode, kako bi bili u poziciji da kritički promisle i odgovore koji je to put ka društvu koji daje podjednake šanse svima, kao i da uvide značaj društvenih promena na ličnom i opštem planu.
Nastavnici u svom radu, uz postojeće udžbenike, treba da koriste i drugu literaturu relevantnu za sociologiju (originalna autorska dela, brojna teorijska i empirijska sociološka istraživanja, stručne časopise, Statistički godišnjak, ali i - internet, specijalizovane sajtove, odgovarajuće probrane filmove, audio ili video zapise, jer su to oblici komunikacije bliski mladima, na kojima se mogu prepoznati i analizirati mnogi problemi života u savremenom svetu. Važno je da sami nastavnici koriste različite izvore informacija i da na njih upućuju učenike, ali i da osposobe učenike da samostalno pronalaze odgovarajuće informacije i da uspostave kritički odnos prema njima.
Priroda sadržaja ovog predmeta omogućava korišćenje različitih oblika rada i nastavnih metoda, koje angažuju učenike i povećavaju njihovu zainteresovanost. Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave, uz usaglašavanje sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima. Uz tradicionalni, frontalni oblik, neophodno je primeniti i druge različite oblike radioničarskog rada (simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, grupna diskusija, debata...) Preporučuje se primena brojnih tehnika aktivnog i kooperativnog učenja, iskustvenog učenja, učenja otkrićem, upoznavanje sa tehnikama istraživačkog rada kao i projektnog rada. Korišćenjem interaktivnih metoda u prezentovanju određenih tematskih oblasti i pojmova učenike treba podstaći da kritički preispitaju vlastita, odnosno lična i socijalna iskustva i interpretiraju ih u sociološkom ključu - na način koji doprinosi boljem razumevanju aktuelnih socijalnih procesa unutar srpskog i šireg globalnog društvenog konteksta. Učenike treba podsticati da pronalaze informacije, da ih kritički procenjuju, da postavljaju relevantna pitanja, da unapređuju kulturu dijaloga, da argumentovano zastupaju ili osporavaju određena stanovišta ili sopstvene stavove.
Vrednovanje učeničkog postignuća treba da uključi, pored stepena usvojenog znanja, svaku od pomenutih aktivnosti učenika, jer je to dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije. Potrebno je da kontinuiranu evaluaciju i samoevaluaciju primenjuju kako nastavnici, tako i učenici. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ciljeva, zadataka i ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika u grupi, uvek uz odgovarajuću argumentaciju.
(za obrazovne profile četvorogodišnjeg obrazovanja)
Cilj i zadaci
Cilj nastave ovog predmeta je da kod učenika razvije svest o potrebi da aktivno oblikuju svoj i odgovorno učestvuju u javnom životu humano i demokratski orijentisanog društva, osposobljavajući ih da nezavisno kritički misle i prosuđuju, formiraju sopstveni pogled na svet koji je osetljiv na kulturni kontekst, i da se u svojim delima i postupcima rukovode vrednostima istine, dobra, pravde i lepote čiji smisao i značaj otkrivaju u procesu ovladavanja znanjima i veštinama svojstvenim filozofski kultivisanoj misli.
Zadaci nastave filozofije su da učenici:
- poznaju metodološku strukturu naučnog i filozofskog istraživanja i osposobe se za primenu kritičko-racionalnih metoda u rešavanju praktičnih i teorijskih problema;
- dovedu u vezu vlastita misaona iskustva sa karakterističnim filozofskim problemima i upoznajući različita filozofska stanovišta steknu svest o složenosti i kreativnoj komponenti intelektualnog napora da se pronikne u strukturu stvarnosti;
- razumeju značaj istorijskog konteksta i razvojne dimenzije u nastanku filozofskih shvatanja, kao i uzajamno preplitanje kulturnih i intelektualnih tradicija u nastanku naučnih teorija i duhovnih tvorevina zapadne kulture;
- ovladaju različitim misaonim strategijama i unaprede samostalno i kritičko suđenje kroz analizu i interpretaciju filozofskih tekstova i rekonstrukciju filozofskih argumenata;
- ovladaju analizom kompleksnih pitanja i ideja zarad formiranja vlastitog pogleda na probleme savremenog sveta;
- razlikuju saznajne od vrednosnih sudova i artikulišu vlastiti vrednosni sistem u suočavanju sa etičkim dilemama i izazovima društva u kome žive;
- razviju osetljivost za socijalni i kulturni kontekst, identitet i razlike, ovladaju veštinama uspešne komunikacije, timskog rada i praktikuju tehnike za konstruktivno rešavanje konflikata u svakodnevnom životu;
- preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke, odnos prema prirodnom i društvenom okruženju, i da sa uspehom učestvuju u javnom životu društva;
- unaprede sposobnosti za razložno (pismeno i usmeno) izlaganje misaonih sadržaja i učešće u raspravi na način koji doprinosi razvijanju atmosfere otvorenosti i uzajamnog uvažavanja;
- usvoje i praktikuju intelektualne vrline, stavove i vrednosti: intelektualnu otvorenost i radoznalost, istinoljubivost, uvažavanje svedočanstva i argumenta, spremnost na autokritiku, toleranciju prema razlikama u mišljenju i nepristrasnost u proceni vlastitih i tuđih stanovišta, postupaka i postignuća;
- usvoje celovit pristup obrazovanju koji se temelji na međuzavisnosti i transferu znanja iz različitih oblasti, usavrše metode i tehnike za pospešivanje vlastitog učenja, razvijaju interesovanje za (teorijska) znanja, umeća i veštine potrebne za dalje obrazovanje, individualni i profesionalni razvoj, i pripreme se da u procesu doživotnog učenja adekvatno odgovore na neizvesnosti i promene u karijeri i socijalnom statusu.
(2 časa nedeljno)
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Određenje filozofije
- Ime i pojam filozofije; pobude za filozofsko istraživanje
- Osnovna filozofska pitanja i discipline (metafizika, gnoseologija, etika)
- Odnos filozofije i mita (religije, nauke i umetnosti)
2. Antička filozofija
- Prikaz problema antičke filozofije
- Pitanje prapočetka
- Problem bića, mnoštva i kretanja
- Značaj suprotnosti za tumačenje prirode
- Problem istine i privida
- Dijalektika i retorika
- Metafizičko određenje stvarnosti
- Vrlina i dobro
- Pitanje individualne sreće
3. Srednjovekovna filozofija
- Prikaz problema srednjovekovne filozofije
- Odnos vere i razuma
- Uloga filozofije u formiranju hrišćanskog učenja
- Problem univerzalija
4. Filozofija novog doba
- Prikaz problema novovekovne filozofije
- Problem metode (Novo shvatanje nauke)
- Problem supstancije
- Problem saznanja
- Načela razuma u pravu i politici
- Problem subjekta: od transcendentalnog ka apsolutnom subjektu
- Problem umne sinteze stvarnosti; priroda kao sistem uma
- Dijalektika
- Um i sloboda
5. Savremena filozofija
- Prikaz problema savremene filozofije
- Odnos prema nasleđu evropske racionalnosti
- Mesto logičke i jezičke analize u savremenoj filozofiji
- Problem egzistencije
- Specifičnost filozofskih metoda: hermeneutika i fenomenologija
- Odnos filozofskih i naučnih metoda
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Razvijanje (povezanosti) znanja, veština, stavova i vrednosti kod učenika pogoduje tematsko i problemsko koncipiranje nastavnih sadržaja koje uspostavlja smisaone veze između pojmova, činjenica, procedura, kao i srodnih sadržaja iz različitih predmeta, i cilja na njihovu primenu u novim obrazovnim kontekstima. Nastava filozofije ima zadatak da doprinese razvoju opštih ključnih sposobnosti (posebno u oblasti tzv. kritičkog mišljenja), ali i da, povratno, posredstvom onih koje su stečene u drugim oblastima (a to su pre svega jezička, čitalačka, naučna, umetnička pismenost) unapredi opštu performansu učenika, podigne nivo njihove intelektualne i duhovne radoznalosti, osposobi ih da fenomene analiziraju iz perspektive različitih naučnih i umetničkih disciplina i da znanja i stavova sintetizuju u koherentan pogled na svet.
Sadržaji u okviru nastavnih tema nisu detaljno razrađeni kako bi se nastavnicima ostavila sloboda da ih koncipiraju na različite načine, pri tom konsultujući i druge udžbenike i priručnike, kao i materijal koji je dostupan preko interneta.
Srž nastave filozofije u četvrtom razredu treba da čini obezbeđivanje kreativnog, individualnog i fleksibilnog pristupa problemima filozofije u živoj razmeni između nastavnika i učenika. Uvođenje u filozofiju preko istorije filozofije ne može teći linearno i jednoznačno, jer bi robovalo hronologiji na uštrb traženja smisaonih veza u izlaganju i razumevanju filozofske problematike. Otuda su sadržaji predviđeni programom grupisani u teme koje odgovaraju problemskim celinama kako bi se koncentrisano i svestrano istraživali.
Potrebno je predvideti srazmerno veći broj časova za savlađivanje karakterističnih problema antičke filozofije, kada se zapravo odvija i postepeno uvođenje učenika u filozofska pitanja, terminologiju i način mišljenja. Odnos filozofije prema religiji, nauci i umetnosti umesnije je obrađivati u konkretnom epohalnom kontekstu srednjovekovne odnosno novovekovne filozofije, a ne u uvodnim partijama.
Računajući sa gotovo izvesnim teškoćama koje učenici mogu imati u razumevanju ezoterične problematike i jezika pojedinih pravaca u savremenoj filozofiji, preporučuje se da njihovo upoznavanje bude stvar izbora i dogovora učenika i nastavnika, a da se kao obavezni obrade samo oni konceptualni sklopovi koji su na duži rok i karakteristično odredili misaoni okvir u kome filozofija korespondira sa izazovima naše epohe: 1) logički pozitivizam i analitička filozofija preko relevantnih predstavnika, 2) voluntarizam (Niče i Šopenhauer), 3) linija: fenomenologija (Huserl) - filozofija egzistencije (Kjerkegor, Jaspers, Hajdeger, Sartr) - filozofska hermeneutika.
Rasterećenje programa od suvišne faktografije treba da se ogleda i u selekciji sadržaja koje nude udžbenici i osposobljavanju učenika da ih čitaju prateći problemske veze. Ovde su nastavnici pozvani da koriste tekst - analizu i različite aktivne, participativne i kooperativne metode obučavanja u veštini artikulisanja filozofskih problema i načina njihovog rešavanja.
Naime, ostvarenju cilja i zadataka obrazovanja u filozofiji može voditi samo nastava u kojoj je naglasak na problemskom pristupu, samostalnim i timskim istraživačkim zadacima koji osposobljavaju učenike za izgradnju vlastitih strategija učenja i kritičko korišćenje različitih izvora i sredstava informisanja, u kojoj se lako i često pokreće razgovor ili rasprava, razmenjuju uvidi i integrišu svakodnevna iskustva, učenici podstiču da koriste znanja stečena i van škole, uvažavaju individualne razlike u načinu učenja i brzini napredovanja, izborom tema prate i razvijaju njihova interesovanja i pruža pomoć u profesionalnoj orijentaciji.
Ocenjuju se nivoi postignuća u svim znanjima, umenjima, sposobnostima i veštinama navedenim u ciljevima i zadacima izučavanja predmeta, raznovrsnim metodama i instrumentima, tokom svih časova, a ne samo onih namenjenih utvrđivanju ili sistematizaciji, kako bi ocena uistinu imala informativnu, motivacionu i orijentacionu ulogu kada je u pitanju napredovanje učenika.
Vrednuju se celoviti pismeni i usmeni odgovori na postavljena pitanja, ali i aktivnost koju učenici ispoljavaju na času, pre svega spremnost na saradnju i intelektualnu razmenu u diskusiji sa drugima, kućna priprema za najavljenu temu časa (npr. upoznavanje sa tekstualnim materijalom, obrada ponuđenih asimilacionih tabela, sastavljanje liste ključnih pojmova i sl.), doprinos vlastitom usavršavanju kroz dodatno čitanje preporučene literature, lično istraživanje i prikupljanje relevantnog materijala, samostalna ili timska priprema i prezentovanje projektnih zadataka. Oceni doprinose i ispoljena spremnost da se savladaju ključni zadaci predmeta, iskazano intelektualno interesovanje za probleme filozofije (logike), kao i sposobnost da se znanja, veštine i stavovi usvajaju i razvijaju u integraciji sa njihovim ovladavanjem u drugim nastavnim predmetima. Pored redovne usmene razmene, preporučuje se uključivanje pisanih radova/eseja i testova u sistematizacije gradiva sa ciljem da svi učenici (pod jednakim okolnostima i u istom trenutku) demonstriraju poznavanje zaokruženih tematskih celina, nivo sposobnosti da primene metaznanja i naučene tehnike filozofske/logičke analize, evaluiraju ponuđeni materijal, artikulišu određenu filozofsku (ili ličnu) poziciju i samostalno se (efektivno) izraze.
Više nivoe postignuća (prikupljanje i obradu materijala, kreativnu prezentaciju i fluentno izlaganje) učenici pokazuju u projektnim radovima koje kao pojedinci ili u timu pripremaju na izabranu temu.
Pokretanje rasprava (ili učešće u njima) važan je deo usavršavanja logičkih sposobnosti i razvijanja (artikulacije i odbrane) ličnih ili kolektivnih vrednosnih stavova, ali i učenja kako da se tolerišu tuđi. Iako te kompetencije nisu ciljno i sistematski razvijane tokom školovanja, njihovo uključivanje u postignuća koja treba ocenjivati svakako će fokusirati pažnju nastavnika i učenika na ovaj ključni segment u transferu filozofskih znanja na vannastavne kontekste. Shodno tome, treba podsticati učenikovo sudelovanje u prigodnim diskusijama, debatama, razjašnjenjima, analizama tekstualnih predložaka, logičkim obradama ključnih pojmova i koncepata, formulaciji pitanja i problema kao zadataka časa, ili različitim formama prezentacije.
OPŠTE PEDAGOŠKO-DIDAKTIČKO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE SADRŽAJA PROGRAMA U SREDNJIM ŠKOLAMA
UVODNE NAPOMENE
Inovacije u programskim sadržajima nastavnih predmeta u srednjoj školi neće dovesti do suštinskih promena ukoliko se uz novu sadržinu ne obezbedi nova strategija nastave obogaćena raznovrsnim oblicima, savremenim modelima učenja, dinamičkim metodama rada, kao i primenom savremene obrazovne tehnologije (raspoloživa AV sredstva, film, televizija, kompjuteri i dr.).
Cilj opšteg pedagoško-didaktičkog uputstva jeste da nastavniku pruži informacije (značajne za programe svih predmeta) koje će mu koristiti u rešavanju didaktičko-metodičkih problema u pripremi, realizaciji i vrednovanju realizacije sadržaja nastave. No, ono nije zamena već prvi korak u detaljnijem proučavanju pedagoške literature.
U postavljanju strukture Uputstva stavljen je naglasak na dva zadatka: prvi, da se dâ sažet i potpun prikaz uzrasnih karakteristika učenika srednje škole do kojih bi nastavnici došli tek preko obimnijeg traganja u literaturi i drugi, da se dâ pregled oblika, metoda i sredstava rada koji su u primeni u različitim situacijama i fazama nastavnog procesa. Ukratko su prikazani oblici organizacije koji se često označavaju kao inovativna nastava (individualizovana, programirana, problemska nastava, učenje otkrićem). To su već od ranije poznati oblici rada koji treba u praksi škola i nastavnika, da nađu više mesta. O njima ima dosta literature koju nastavnici mogu da konsultuju u okviru pripreme za ovakav rad.
Pored toga u Uputstvu se obrađuju i nastavniku daju informacije o: učenju motornih veština što je značajno za nastavu u celini a posebno za praktičnu nastavu; pripremanju za neposredni rad sa učenicima (planiranje rada, pisana priprema, timski rad) vrednovanju rada i napredovanju učenika. Takođe se ukazuje na najnužniju literaturu iz ove oblasti.
Uspešnost vaspitno-obrazovnog rada zavisi umnogome kako je već istaknuto, od strategije nastave, odnosno raznovrsnosti korišćenja nastavnih oblika, metoda, sredstava i sistema.
Zato Uputstvo treba da podstakne nastavnike na korišćenje bogatstva nastavne tehnologije za veće aktiviranje učenika u nastavnom procesu a samim tim i ostvarivanje društvenih ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja u školi usmerenog obrazovanja. Kao sastavni deo ovog uputstva treba prihvatiti i objašnjenja koja se daju uz program svakog predmeta, a u kojima se bliže određuje primena pojedinih didaktičkih zahteva datih u ovom Uputstvu.
Pri opredeljivanju za sadržaje iznete u Uputstvu pošlo se od činjenice da uloga organizatora vaspitno-obrazovnog rada suočava nastavnika sa nužnošću da svakodnevno donosi brojne i raznovrsne odluke. Iz tih odluka proizlazi ono što se obično naziva praktični ili neposredni rad sa učenicima. Uspostavljanje ravnoteže između odluka i njihovih praktičnih konsekvenci je jedno od najpouzdanijih merila nastavnikove pedagoške stručnosti. Pri donošenju svojih pedagoških odluka nastavnik nema uvek isti stepen slobode i samostalnosti u odnosu na prilično veliki broj faktora koji određuju organizaciju i strukturu njegovog rada sa učenicima. Relativno najveći stepen samostalnosti nastavnik ima u donošenju odluka na kojima zasniva didaktičko-metodičku organizaciju neposrednog rada sa učenicima. Iako se i u toj oblasti nastavnik suočava sa mnoštvom objektivnih ograničenja i prepreka na koje ne može da utiče svojim odlukama, tu ipak postoji izvestan prostor koji mu omogućava da izrazi svoje stručne sposobnosti, iskustvo i lične osobine.
Stručni kvalitet i opšta valjanost odluka kojim nastavnik oblikuje organizaciju neposrednog rada sa učenicima zavisi od toga u kojoj meri poznaje: (1) programske ciljeve, zadatke i sadržaje koje treba da realizuje, (2) savremene didaktičko-metodičke modele koji su primenjivi u datoj situaciji, i (3) uzrasno-razvojna svojstva učenika sa kojim radi. Najviši domet pedagoške stručnosti nastavnika ogleda se u sposobnosti da uspostavi funkcionalnu vezu između programskih zahteva, odabrane organizacije rada i uzrasno-razvojnih kapaciteta učenika.
Uobičajeno je da se na stručnost nastavnika gleda u prvom redu kroz prizmu poznavanja "gradiva" koje predaje. U normativnom pogledu je taj zahtev najpreciznije definisan: za svaku oblast vaspitno-obrazovnog rada propisana je vrsta i stepen stručne spreme koju nastavnik mora da poseduje. Didaktičko-metodička stručnost se uglavnom podrazumeva, tokom prakse se retko i uzgred proverava i procenjuje. Poznavanje uzrasno-razvojnih svojstava učenika je u celosti privatna stvar nastavnika, pogotovo ukoliko u toku stručnog školovanja nije došao u dodir sa pedagoškim i psihološkim disciplinama. U praksi je potrebno da se dogodi eksces velikih razmera, u nekim sredinama i da se više puta ponovi, da bi se o tom aspektu stručnosti uopšte govorilo. Upravo to vrednosno potiskivanje didaktičnog i psihološkog aspekta u sklopu ukupne pedagoške stručnosti nastavnika, dovodi do toga da se vaspitno-obrazovni rad uveliko svodi na obradu "programskih sadržaja". Treba imati u vidu da su nastavnici, odlukama koje su donesene u društvenom i stručnom okruženju škole (npr. odluke o strukturi i obimu programa, fondu časova, broju učenika u odeljenju, udžbenicima, opremljenosti i ukupnom materijalnom položaju škole, sistemu praćenja, izveštavanja i vrednovanja rada i sl.), objektivno stavljeni u situaciju da se prvenstveno usredsređuju na to da obrade programske sadržaje i da obavežu učenike da te sadržaje "usvoje", a didaktički i psihološki kvaliteti tako organizovanog rada su u drugom planu.
Sadržaji koji u ovom uputstvu dalje slede, kako je već istaknuto, na jednom mestu daju prikaz didaktičkog i psihološkog aspekta nastave i ukazuju na neophodnost povezivanja programskih sadržaja, didaktičko-metodičke organizacije i svojstva učenika u nastavnom radu.
OSNOVNA PSIHOLOŠKO-PEDAGOŠKA PITANJA
UZRASNO-RAZVOJNE KARAKTERISTIKE UČENIKA SREDNJE ŠKOLE
U ovom poglavlju su prikazana najznačajnija uzrasno-razvojna svojstva učenika srednje škole. S obzirom da su osobine učenika objektivna okolnost od koje zavisi ostvarivanje zahteva i očekivanja koja čine ulogu nastavnika, očigledno je da su to momenti koje nastavnik mora imati u vidu pri donošenju odluka o organizaciji neposrednog rada sa učenicima. Nepoznavanje ili zanemarivanje uzrasno-razvojnih specifičnosti i potreba učenika neizbežno stvara raskorak između pedagoških namera i ishoda pedagoške prakse, između očekivanog i stvarnog angažovanja i ponašanja učenika u nastavi i ostalim oblicima rada u školi i u vezi sa školom. Ukoliko se dobro poznaju i jasno uviđaju njihove pedagoške implikacije, uzrasne i razvojne karakteristike učenika prestaju da budu "otežavajuća" okolnost praktičnog pedagoškog rada i postaju veoma moćan i značajan oslonac dinamičkog i produktivnog vaspitno-obrazovnog delovanja.
U daljem izlaganju biće reči o sledećim pitanjima:
1) u čemu se ogleda principijelna promena u dinamici razvoja u adolescentskom periodu,
2) kako se manifestuju problemi u nekim osnovnim odnosima adolescenata i njihove socijalne sredine,
3) koje je glavno obeležje fizičkog razvoja u periodu adolescencije,
4) šta novo donosi intelektualni razvoj u periodu srednje škole i
5) koja su glavna psihološko-socijalna obeležja adolescentskog uzrasta.
Razmatranje svakog od navedenih pitanja ima zadatak da ukaže na značaj uzrasno-razvojnih svojstava učenika srednje škole za njihovo motivisano i uspešno angažovanje u nastavi i drugim oblicima vaspitno-obrazovnog rada.
I
U srednju školu učenici dolaze sa 14/15 godina, a srednjoškolsko obrazovanje završavaju sa 18/19 godina. To je uzrasni period koji se podudara sa trajanjem srednje adolescencije. (Rana adolescencija traje od 11/12 do 14/15 godine i uključuje fazu puberteta; pozna adolescencija, koja se često identifikuje kao rana zrelost, traje od 19/20 do 24/25 godine.)
S obzirom na znatne individualne, polne i socio-kulturne razlike u brzini razvoja i značaju koji se pridaje razvojnim promenama, u I razredu srednje škole mogu se naći učenici koji su u fazi rane adolescencije, tj. u prvim mesecima postpubertetskog perioda, dok u završnim razredima jedan broj učenika već pokazuje osobine tipične za poznu adolescenciju ili ranu zrelost. Dakle, na srednjoškolskom uzrastu ispoljavaju se sve osobine karakteristične za adolescentski razvojni period ili za doba mladosti. Individualne razlike u razvojnim potencijalima, brzini njihovog ostvarivanja i stepenu dostignute zrelosti su takođe deo objektivnih okolnosti pedagoškog rada i otuda relevantan faktor u procesu pedagoškog odlučivanja.
U osnovi razvojnih promena su procesi sazrevanja i učenja. Ovaj aspekt individualnog razvoja koji je prvenstveno pod uticajem bioloških činilaca nazivamo sazrevanjem, a onaj na koji presudno utiču sredinski činioci nazivamo učenjem. Poseban, u odnosu na biološke i sredinske činioce relativno autonoman skup činilaca koji deluju i na proces sazrevanja i na proces učenja je lična aktivnost jedinke. Aktivnost pojedinca, naročito ona koja je izraz njegovog svesnog angažovanja, je neposredni uslov ostvarivanja razvojnih mogućnosti i osnova javljanja složenih, integrativnih razvojnih promena.
Sazrevanje i učenje su međusobno tesno povezani, te se ni jedna razvojna promena ne može isključivo ili bez ostatka pripisati samo jednom od ta dva procesa. Pod dejstvom bioloških razvojnih činilaca jedinka postepeno "dozreva" za pojedine aktivnosti (npr. za hodanje, baratanje predmetima, govor i saobraćanje, jednostavne i složene misaone operacije, sistematsko usvajanje određenih znanja i umenja, polno-reproduktivnu funkciju, profesionalno i društveno angažovanje itd.), ali svaku od tih aktivnosti kao specifično ljudski oblik ponašanja i doživljavanja, jedinka uči, usvaja i razvija pod uticajem više ili manje razrađenog sistema sredinskih podsticaja, zahteva, ograničenja i prinuda i, konačno, putem sopstvenog spontanog ili namernog angažovanja. Sredinski činioci (svojom gustinom, podsticajnim kvalitetima i snagom) i lična aktivnost (svojom širinom, raznovrsnošću i kontinuitetom) značajno deluju i u najranijim fazama individualnog razvoja, međutim, sa odmicanjem razvoja njihov relativni značaj raste, da bi posle dostizanja organske zrelosti ostali glavni pokretači daljeg razvoja, svakog značajnijeg napredovanja i socijalno-psihološkog sazrevanja jedinke. Taj prelazni i za krajnje razvojne domete presudni momenat u razvojnoj dinamici dešava se upravo u periodu srednje adolescencije.
Za adolescenta se može reći da se prvenstveno razvija kao socijalni akter. To znači da u odnosima sa drugim osobama nastoji da stekne samostalnost, da od ostalih bude prihvaćen kao ravnopravni sagovornik. Iako su porodica i škola i dalje glavni okvir socijalnog života adolescenata, radijus socijalnog prostora u kojem se oni fizički a naročito simoblički kreću naglo se povećava; krug pitanja koja privlače njihovu pažnju postaje sve širi, javljaju se novi oblici neposrednog i posrednog sticanja socijalnih iskustava. Usled toga situacije socijalnog učenja postaju ne samo raznovrsnije i brojnije nego i znatno složenije u pogledu sadržaja koje uključuju, aktivnosti koje zahtevaju i/ili izazivaju i ishoda do koji dovode. Porodici i školi je sve teže da održe onaj stepen uvida u ponašanje, interesovanja i iskustva adolescenata koji su uglavnom imali na prethodnim uzrastima. Nužno dolazi do širenja socijalnih iskustava, do promena u odnosu adolescenta prema sredini u kojoj živi i svom položaju u toj sredini, i prema sebi kao osobi. Glavni izraz tih promena su sve češći i uporniji pokušaji da osvoji položaj samostalnog i ravnopravnog učesnika u međuličnim, grupnim, organizacijskim i drugim vrstama socijalnih odnosa. Tako se iz opšteg saznanja o postojanju različitih socijalnih odnosa izdvaja najtipičnije adolescentsko pitanje - pitanje lične kontrole nad uspostavljanjem odvijanjem i ishodima socijalnih odnosa u koje je uključen. Adolescent postepeno uviđa - i na praktičnoj i na pojmovnoj ravni - da samostalnost u socijalnim odnosima, pored fizičke zrelosti, podrazumeva i samostalnost u mišljenju i suđenju, emocionalnu stabilnost, poznavanje tehnika socijalnog opštenja u različitim situacijama i odgovornost za sopstvene postupke i njihove posledice.
Društveni uslovi mogu podsticati i nagrađivati težnju adolescenta za ličnim angažovanjem u sopstvenom razvoju, međutim, oni je mogu i sistematski osujećivati, otvoreno ili prikriveno suzbijati. U prvom slučaju, iako kritički i reformistički orijentisani, mladi se po pravilu zalažu za osnovne društvene vrednosti, u drugom postaju veoma prijemčivi na "signale" koji nagoveštavaju bilo kakav put za prevazilaženje stanja osujećenosti, za osvajanje samostalnosti u sferi socijalnog ponašanja. Takvi signali mogu dolaziti iz pojedinih segmenata društva koji su i sami potisnuti ili spolja, često iz prostorno i kulturno udaljenih sredina, iz centara koji smišljeno deluju na ponašanje i svest mladih kako bi ostvarili svoje npr. ekonomske ili političke ciljeve.
II
Učestalost različitih tema vezanih za decu i omladinu, porodicu i školu, omladinske organizacije i društveni položaj mladih, a koje svakodnevno srećemo u produkciji različitih medija masovnog saobraćanja, stvara utisak da su opštepoznati mnogi pojmovi bitni za razumevanje uzrasnih specifičnosti i razvojnih potreba učenika srednje škole. Danas su široko poznati takvi termini kao što su: pubertet, adolescencija, razvojne smetnje, mladalačke krize, seksualni razvoj i odnosi polova, socijalizovano i nesocijalizovano, devijantno i kriminogeno ponašanje, sukob generacija, omladinska subkultura, dečje i omladinsko tržište i dr. Uprkos takvoj popularizaciji "omladinske tematike", čitav niz suštinskih pitanja, prelomnih razvojnih zbivanja i najznačajnijih uzrasnih svojstava sistematski se zaobilazi ili, moguće je, još uvek nije poznat ni onima koji se profesionalno bave omladinom.
U porodici je odnos prema adolescentu najčešće ambivalentan. U nekim situacijama dopušta mu se da ispolji svoju zrelost koliko može a u nekim mu se ne dopušta da izađe iz položaja deteta. Ta vrsta nedoslednosti je prirodna pojava, ali samo ako se ne protegne u nedogled, tj. ako je prolazna faza. Adolescentu je potrebno izvesno vreme da ovlada svojim novim ulogama; i njemu i roditeljima je potrebno izvesno vreme da usklade svoje uzajamne odnose.
Više iz emocionalnih nego iz intelektualnih razloga, adolescentu je teško da sebe i svoje ponašanje vidi iz perspektive svojih roditelja, da pravilno proceni njihove motive i namere. Emocionalna otvorenost i spontanost, obostrano pravo na iznošenje argumenata i tumačenja stvaraju klimu poverenja i iskrenosti, a adolescenta suočavaju sa nužnošću da pokaže svoju sposobnost uočavanja, mišljenja i zaključivanja. Ako se uspostavi takav odnos sa roditeljima, onda zaokupljenost adolescenta svojim intimnim (u stvari, uzrasno-razvojnim) problemima, teškoćama u iznalaženju odgovora na pitanja o sebi, svojoj sadašnjosti i budućnosti, stvaranjem dubokih emocionalnih veza izvan porodičnog kruga, neće biti povod da se zatvara u odnosu na roditelje, da se emocionalno udaljava od ovoje porodice i svega onog što je doskora bilo njegov jedini svet.
Nepoznavanje ili ignorisanje adolescentskih preokupacija osiromašuje odnose između roditelja i dece, onemogućuje roditelje da bez pozivanja na svoj roditeljski autoritet i bez prinude iole značajnije utiču na ponašanje adolescenata. U sredinama u kojima je praktično otežano da se postigne valjan uvid u celokupno ponašanje adolescenta (npr. u većim gradovima, kad učenik putuje u školu, živi u drugom mestu i sl.) to osiromašenje ili potpuno prekidanje odnosa uzajamne iskrenosti i poverenja je redovno jedan od simptoma u sindromu kao što su problemi prilagođavanja, sklonost devijantnom ponašanju i sl.
U školi, gde postoji koncentracija stručnjaka za vaspitno-obrazovni rad, moglo bi se očekivati da će uzrasno-razvojne potrebe i svojstva učenika predstavljati okolnost o kojoj se jasno i precizno misli i s kojom se računa u svakoj organizovanoj aktivnosti. Umesto toga, u školi češće nailazimo na razne vidove otvorenog i prikrivenog zanemarivanja razvojnih potreba i mogućnosti učenika. Od učenika se traži da se ponašaju kao da ne postoje pitanja i problemi s kojim ih suočava njihov uzrast i da svaki, pa i najnetaktičniji, gest nastavnika prihvataju kao jedinu pravu pedagogiju. Usled kontinuiranog osujećivanja razvojnih potreba u tradicionalistički organizovanoj školi, učenici su objektivno prisiljeni da njihovo zadovoljenje traže u situacijama koje su izvan pedagoške kontrole. Često je jedini kvalitet tih situacija što ne liče na školu, čime stvaraju makar i prividno osećanje slobodnog izbora i samostalnosti. U stvari, radi se o svojevrsnom pedagoškom paradoksu, jer bi samo sa promenom u odnosu nastavnika i učenika, a koja bi bila izraz novih oblika rada, mnoge intelektualne i socijalne potrebe adolescenata dobile adekvatne podsticaje i zadovoljenja u samoj školi.
U društvu je odnos prema omladini srednjoškolskog uzrasta krajnje pojednostavljen. To je uzrasna skupina koju su planeri društvenog standarda uglavnom zanemarili, prepustili sve njene potrebe porodici i školi. Retki omladinski domovi i sportski objekti još uvek se nisu u svim sredinama afirmisali kao kanal društvenog ulaganja u zdrav i produktivan način života omladine. Po svojoj infantilnosti omladinsko tržište je produžetak dečjeg tržišta, a po snazi uticaja glavni oslonac stvaranja potrošačkog i statusno-simboličkog mentaliteta. Šta se može reći o uticaju društvene stvarnosti na omladinu, ako srednješkolac živi u uverenju da njegov socijalni status određuju marke modnih artikala, pri čemu, već i oni skromniji koštaju kao sve knjige za sve četiri godine srednje škole; Upiranje prstom u mlade zanete tuđim ideologijama i problematičnim vrednostima je pokazivanje u pogrešnom pravcu. Deca se rađaju da bi odrasla, a u šta će odrasti zavisi čemu ih uči sredina. Tu sredinu ne čine samo porodica i škola, pogotovo kada je njihova primarnost objektivno dovedena u pitanje.
Valja, međutim, imati u vidu da je jedan broj stručnjaka raznih profila prirodnu i normalnu dinamiku razvoja u periodu adolescencije neopravdano i sasvim nepotrebno dramatizuje i prikazuju u tamnim i pretećim tonovima. Često se ponašanja koja su reakcija na spoljašnju situaciju ili neku razvojnu promenu definišu kao "poremećaji" i "problemi", te se bez nužne, etički, psihološki i pedagoški neophodne "zadrške" dovode u vezu sa patološki i devijantnim fenomenima. Stručni i savetodavni rad sa učenicima, roditeljima i nastavnicima su potrebni, ali samo u kontekstu ukupnog vaspitno-obrazovnog rada u školi, a ne kao njegova supervizija, klinička ekspertiza ili čak alternativa. Ni pod kojim se uslovima rešavanje normalnih razvojnih problema i normalni vaspitno-obrazovni rad ne smeju zameniti raznim "terapijskim tretmanima". Kliničko-psihijatrijske, kriminalističke, politizovane i slične kategorizacije, etikete i metode treba ostaviti u domenima odgovarajućih službi ili ustanova. Čim se one pojave kao sredstvo mišljenja i delovanja u samoj školi, više nije reč o primarnoj preventivi, tj. o organizaciji kvalitetnog vaspitno-obrazovnog rada, već o specijalizovanim akcijama koje nije opravdano primenjivati na celokupnu školsku populaciju.
III
U ranoj adolescenciji, koja počinje sa pubertetom, dominiraju organske, anatomsko-fiziološke razvojne promene. Promene u telesnom izgledu i ukupnom ponašanju nagoveštavaju da je doba detinjstva na izmaku i da, ulaskom u doba mladosti, počinje faza telesnog, psihičkog i socijalnog sazrevanja. Pojačana hormonalna aktivnost uslovljava nagli telesni rast, pojavu znakova polnog sazrevanja i sekundarnih polnih obeležja, promenu u senzibilitetu i interesovanjima devojčica i dečaka. Usled neravnomernog razvoja pojedinih delova tela, istaknutosti novih organskih funkcija, teškoća u koncentraciji pažnje i intenzivnog doživljavanja emocija, adolescent lako gubi kontrolu nad svojim ponašanjem, te saobraćanje sa fizičkom i socijalnom okolinom postaje izvor iznenađenja, unutarličnih i međuličnih sukoba, nesporazuma. Još uvek se povremeno javljaju intervali "pravog" dečjeg ponašanja i doživljavanja, ali vremenom oni postaju sve ređi i kraći, ponekad nisu ništa drugo do pogodna "maska" za impulse koji iznenađuju i zbunjuju.
Do polaska u srednju školu kod većine učenika je završena tzv. "pubertetski period". U srednjoj adolescenciji dolazi do konsolidacije telesnog razvoja: konstitucionalni telesni sklop se stabilizuje, senzomotorna koordinacija dobija maksimalne vrednosti, unutrašnji organi postižu punu funkcionalnost i međusobnu usklađenost. Fizički i intelektualni kapaciteti se postepeno i ravnomerno povećavaju. Psihičke i psihosocijalne razvojne promene koje su u pubertetu uglavnom samo nagoveštene, do punog izražaja dolaze upravo u periodu srednje adolescencije, tj. na srednjoškolskom uzrastu.
Psihofizički razvoj u periodu srednje adolescencije pruža najveće mogućnosti za angažovanje već razvijenih senzomotornih sposobnosti u sticanju i usavršavanju različitih motornih aktivnosti, veština i navika. Pošto su te aktivnosti suštinske komponente praktične tehničke kulture, neophodno je da se njihovom razvijanju i negovanju posveti velika pažnja.
IV
U toku srednje škole intelektualni razvoj učenika dostiže visok nivo. Mogućnosti saznajnog funkcionisanja adolescenata obuhvataju veoma širok raspon: od opažajno konkretnih do apstraktno-formalizovanih oblika mišljenja. Suština kvalitativne promene u saznajnoj aktivnosti adolescenta čini sposobnost da misli o mišljenju. Adolescent je u stanju da iz stečenih znanja, iz pojmova i simbola kojim je ovladao kao sredstvima i sadržajima mišljenja, formira nove pojmove i simbole bez neophodnog osvrtanja na faktografsku realnost, bez pozivanja na praktično iskustvo. U stvari, spontano otkriva različite oblike apstraktnog ili teorijskog mišljenja i uočava njegovu saznajnu i praktičnu nadmoćnost u odnosu na konkretno mišljenje i ograničenost svakodnevnog iskustva. Takva saznajna usmerenost, ukoliko ima makar umerenu podršku u aktivnostima koje dominiraju socijalnim učenjem i socijalnim ponašanjem, značajno utiče na sve sfere psihosocijalnog razvoja adolescenata. Ako takva podrška nedostaje, onda se samo povećava broj mladića i devojaka čija je obdarenost u jednom momentu blesnula, a zatim se izgubila u prosečnosti.
U operisanju iskustvenim sadržajima kod adolescenata se javljaju nove vrste intelektualnih operacija.
Eksperimentalno mišljenje dolazi do izražaja u jednostavnim ili složenim modelima uzročno-posledičnog zaključivanja. Ono se ogleda u sposobnosti da se u razmišljanju o jednoj pojavi izdvoje svi bitni činioci i da se sistematski varira njihovo delovanje kako bi se došlo do zaključka koji činilac ili skup činilaca izaziva posmatrani ili pretpostavljeni efekat.
Kombinatorno mišljenje ispoljava se već krajem osnovno-školskog uzrasta a ogleda se u sposobnosti sagledavanja svih mogućih kombinacija ili permutacija elemenata nekog skupa. U srednjoj školi ovaj oblik mišljenja postaje veoma izražen i predstavlja važnu komponentu opšte tendencije ka formalizaciji intelektualnih operacija.
Probabilističko mišljenje je sposobnost da se uz pomoć principa verovatnoće i primene postupaka skraćenog induktivnog zaključivanja izvode opšti ili relativno opšti zaključci o različitim prirodnim i društvenim pojavama. Ovaj oblik mišljenja se ispoljava u spontanoj težnji adolescenata da svojim iskustvima, procenama i pretpostavkama daju egzaktne oblike i precizan sadržaj. U situacijama koje traže hitan odgovor na neko važno pitanje, ili kada se ne raspolaže svim neophodnim podacima, ili kada se posmatra projekcija nekih pojava u bližoj ili daljoj budućnosti, ovaj oblik mišljenja služi kao pouzdan i ekonomičan postupak. Kod mnogih problema koji privlače pažnju adolescenata, kao i onih s kojim se sreću u nastavi, to je jedini raspoloživ način traganja za rešenjem.
Hipotetičko-deduktivno mišljenje se najpre ispoljava u vidu spontanih interpretacija uzroka i posledica različitih zbivanja koja adolescent posmatra ili u kojim učestvuje. Iskustvene činjenice su uglavnom motiv ili podsticaj za postavljanje propozicija iz kojih se zatim putem logičkih postupaka izvode hipoteze kao teorijske mogućnosti i objašnjenja date pojave ili određenog problema.
Formalno pojmovno mišljenje je sposobnost izgrađivanja složenih, hijerarhijski uređenih pojmovnih sistema. Težnja ka integraciji stečenih saznanja je jedna od lako uočljivih karakteristika adolescentnog mišljenja o prirodnim i društvenim pojavama. Ako se pravilno usmeri, ona može postati unutrašnji motiv za formiranje pogleda na svet.
Stvaralačko mišljenje se kod većine adolescenata javlja kao prolazna ili relativno trajna kombinacija intelektualne imaginacije i navedenih svojstava adolescentskog mišljenja. Ispoljava se u umetničkim, naučnim, tehničkim i drugim saznajno orijentisanim ambicijama. Svojstvo stvaralačkog mišljenja je da ni jedan saznajni sadržaj ne posmatra kao nešto konačno i da ne uzmiče pred prazninama u znanju, pred oskudnošću informacija o pitanjima kojim se bavi. Uočene praznine se popunjavaju novim konceptima, propozicijama, uviđanjem odnosa među empirijskim podacima i hipotetskim konstruktima. Sa razvojnog stanovišta uopšte nije važno što te "novine" do kojih dolazi adolescent po svom sadržaju nisu originalne u društveno-istorijskom smislu; bitno je da adolescent svoje intelektualne kapacitete počinje da koristi na stvaralački i produktivan način. Ukoliko se sistematski obraća pažnja na pokazatelje kreativnosti, u srednjoj školi je moguće identifikovati učenike visoke obdarenosti za pojedine oblasti rada i njihovo dodatno obrazovanje usmeriti u tom pravcu.
Navedeni oblici mišljenja, po prirodi razvojne dinamike, trebalo bi da dominiraju u savladavanju programskih zadataka i sadržaja u srednjoj školi. Da bismo to zaista i postigli, nužno je uzeti u obzir sledeće momente. Prvo, nove intelektualne operacije javljaju se najpre u nerazvijenoj formi kao spontan odgovor na problemske situacije bilo kojeg porekla. Tako npr. sasvim uzgredno zapažanje kontura objekata u sumrak ili snažan doživljaj rastanka sa voljenom osobom, ili na izgled mirno i rutinsko čitanje nekog teksta sa filozofskim, religijskim, političkim ili naučnim sadržajem mogu podstaći adolescenta da formira niz novih pojmova, razvije principe njihovog međusobnog povezivanja i na nov način organizuje i strukturiše iskustvene sadržaje. Da li će se i u kojoj meri će se iz tih nerazvijenih i spontanih operacija izgraditi novi oblici mišljenja i strukturisati nova intelektualna sposobnost, ne zavisi samo od adolescenta nego i od učestalosti i kvaliteta problemskih situacija s kojim ga njegova okolina suočava, odnosno od stvarne praktične vrednosti korišćenja tih operacija i značaja ishoda njihove upotrebe. Ako školske i socijalne situacije ne deluju podsticajno, ne traže angažovanje tih operacija i ne pridaju značaj njihovim rezultatima, one će se uglavnom svesti na povremeno spontano javljanje, na epizodne intelektualne igre, da bi se vremenom sve više proređivale i sasvim izostale iz strukture intelektualnih kapaciteta osobe. Intelektualno dinamična kultura i dobra škola pogoduju razvijanju upravo ovih najsloženijih i najdelikatnijih intelektualnih operacija. Drugo, svaku novu intelektualnu operaciju, jednako kao i svaku novu razvojnu potrebu, prati težnja da se ona upotrebljava, ispoljava, praktikuje. Intelektualne operacije deluju kao unutrašnji motivi; u dodiru sa podsticajnim iskustvenim sadržajima, i bez spoljašnjih pritisaka, one dolaze do punog izražaja. Adekvatno intelektualno angažovanje učenika oslobađa nastavnika potrebe da ih motiviše spoljašnjim sredstvima. Treće, iako se mišljenje adolescenata postepeno emancipuje od konkretnih operacija i postaje apstraktno, formalizovano i sve više okrenuto opštim ljudskim problemima, neophodno je da svaki pedagoški uobličen zadatak bude povezan sa neposrednim iskustvom adolescenta, sa zbivanjima u njegovoj sredini i u njegovom vremenu. Prenaglašeno bavljenje prošlošću i društveno dekontekstualizovanim problemima ostavlja adolescenta, koji je po prirodi svojih razvojnih potreba prvenstveno u sadašnjosti, ravnodušnim ili ga čak pokreće na "aktivnu" nezainteresovanost. Četvrto, adolescent nastoji da formira neku vrstu ličnog odnosa prema osnovnim saznajnim (naučnim) strategijama, kao što su npr. eksploracija, deskripcija, genetsko-kauzalna analiza, eksplikacija i sl. Iz te njegove teženje može proizaći podela nastavnih predmeta na "više" i "niže", pri čemu su viši i privlačniji oni predmeti koji pružaju priliku da se ispolje intelektualne sposobnosti, zadovolji potreba za ispoljavanjem intelektualnih funkcija kojim je ovladao i čije efikasnosti je svestan, dok će niži i neprivlačni biti predmeti u kojim dominiraju faktografija, deskripcija, klasifikacije bez eksplicitnih kriterijuma, statična i kategorična tumačenja i sl. Kada se u nastavi prvenstveno ili čak isključivo insistira na recepciji, memoriji i reprodukciji, ključne intelektualne operacije ostaju po strani. Peto, iako sami adolescenti, zbog naglog i emotivnog uključivanja u probleme, još uvek ne prave dosledno razliku između činjenica i vrednosti, veoma su kritični kada takvu "zbrku" otkriju u udžbeniku, u argumentaciji nastavnika ili u ponašanju bilo koga ko ima ambiciju da utiče na njih.
V
Razvoj ličnosti u periodu adolescencije karakteriše usložnjavanje ili diferecnijacija strukturalnih komponenti i funkcionalnih svojstava i njihovo objedinjavanje u manje ili više uravnotežen dinamički sistem. Procesi usložnjavanja ogledaju se u tome što se uglavnom sve intelektualne, emocionalne i motivacione funkcije svojstvene odraslim osobama operativno pojavljuju u periodu adolescencije. Praktično ispoljavanje tih funkcija predstavlja osnovu formiranja novih strukturalnih komponenti ličnosti koje spadaju u kategorije kao što su sposobnosti, znanja, potrebe, motivi, interesovanja. stavovi i vrednosti, i usmerava međusobno povezivanje tih komponenti u složenije strukturno-dinamičke sklopove kao što su npr. crte ličnosti, vrednosne orijentacije, tipološki sindromi i sl. Otuda ponašanje adolescenata ne odražava samo trenutne situacione zahteve ili trenutno aktualizovane potrebe nego sve češće i sve doslednije izražava specifičnu strukturu karakternih crta, socijalnih stavova i vrednosnih orijentacija. To ni u kom slučaju ne znači da sve razvojne promene odmah dostižu svoje maksimalne vrednosti, niti da se javljaju u obliku koji bi po društvenim merilima bio "zreo" i "prilagođen". Činjenica je da se u ponašanju adolescenata počinje ispoljavati čitav niz novih psihičkih funkcija i novih socijalno-psiholoških osobina. Međutim, razvoj tih funkcija i formiranje tih osobina, kao i njihovo organizovanje u složenije strukturalno-dinamičke sklopove, zavisi od njihove socijalne relevantnosti i poželjnosti, od gustine situacija socijalnog učenja koje ih praktično angažuju ili sputavaju, prihvataju kao postignuće ili kao promašaj, kao nešto na šta se pažnja obraća redovno ili nikada.
Razvoj novih intelektualnih operacija je osnova ne samo naglom povećavanju saznajnih mogućnosti adolescenata, nego i kvalitativnih promena u sferi karakternih osobina i temperamenta. Nove, složenije emocije i sve izraženije povezivanje potreba, interesovanja i motiva sa opštijim životnim ciljevima dovode do značajnih promena u socijalnom ponašanju i angažovanju učenika srednjoškolskog uzrasta.
Osnovno obeležje emocionalnog razvoja u periodu adolescencije je da emocije kao odgovor na iskustvene sadržaje ili njihovu anticipaciju prolaze kroz manje ili više temeljnu "kognitivnu obradu". Usled toga one postaju staloženije, često tanano iznijansirane i sve manje dostupne jednostavnom spoljašnjem posmatranju. Selektivno i kontrolisano ispoljavanje emocija je osobina koja se razvija postepeno, i to kroz njihovo slobodno ispoljavanje, njihovim posmatranjem kroz prizmu reakcija drugih osoba i analizovanjem njihovih posledica. Suzbijanje emocija, falsifikovanje njihove ekspresije i cinično izvitoperivanje njihovih stvarnih značenja mogu se sporadično pojavljivati kao vidovi odbrane od stvarnog ili umišljenog nerazumevanja i neprijateljstva okoline. Od stava okoline, od kvaliteta emocionalnog života značajnih osoba zavisi kako će adolescent saznajno "obraditi" svoje emocije. One sve više postaju način ocenjivanja objekata, aktivnosti i situacija koje su ih izazvale. Upravo ta sprega emocionalnog i intelektualnog funkcionisanja predstavlja osnovu iz koje se tokom adolescencije formira tzv. emocionalna zrelost tj. sposobnost osobe da kontroliše sopstvene emocionalne procese, stanja i reakcije. Samokontrola ni u kom slučaju ne znači sužavanje emocionalnog doživljavanja nego njegovo usklađivanje sa karakteristikama situacije. Raskorak između objektivnih svojstava situacije i npr. intenziteta emocionalnog reagovanja je jedan od pouzdanih indikatora neurotskih tendencija. To važi pre svega za odrasle osobe, a samo pod određenim okolnostima za starije adolescente. Adolescent postepeno razvija sposobnost samokontrole nad sopstvenim emocionalnim doživljavanjem i ponašanjem. Izostanak ili trajna nedovoljna razvijenost samokontrole kod nekih osoba se ispoljava kao emocionalna inhibiranost (nemogućnost da se doživi kvalitet emocije), a kod drugih kao impulsivna afektivnost (nemogućnost logičkog rezonovanja o situaciji i ponašanju).
Kvalitativno menjanje intelektualnog funkcionisanja, postizanje relativne emocionalne zrelosti i širenje dijapazona socijalnih iskustava dovode do promene u odnosu adolescenta prema svemu što opaža kao determinantu svog ponašanja, i svoje efikasnosti u odnosima sa sredinom.
Težnja ka autonomnosti i ravnopravnosti u socijalnim odnosima povećava osetljivost adolescenta na zahteve, ograničenja i podsticaje koji dolaze iz bliže ili dalje socijalne okoline. Spoljašnje determinante ponašanja se najčešće opažaju kao prinuda i potcenjivanje, pogotovo ako su praćene autoritarnim držanjem roditelja, nastavnika i drugih osoba. Pored ličnih potreba, interesovanja, želja, motiva, namera i sl., kao "svoje" adolescenti će prihvatiti i socijalne standarde, norme, vrednosti i sl. ukoliko se prema njima mogu odnositi slobodno, preispitivati ih pomoću argumenata i kroz otvorene rasprave.
Težnja ka kompetentnosti u odnosu na sredinu, na zahteve i prepreke koje ona postavlja, jedna je od najizraženijih karakteristika adolescentskog uzrasta. Ogleda se u biranju ciljeva, uspostavljanju nivoa aspiracija, izboru standarda poređenja i standarda uspešnosti, ulaganju napora u započetu aktivnost i etapnom organizovanju vremenske perspektive. To je karakteristika koja nikada ne izostaje, koja uvek mora pronaći sadržaje kroz koje će se ispoljiti. Ona se, međutim, suočava sa mnogim unutrašnjim i spoljašnjim preprekama. Neke od unutrašnjih prepreka su nedovoljne sposobnosti, neadekvatan motivacioni razvoj, nedovoljna emocionalna samokontrola. Znatno dalekosežnije posledice izazivaju prepreke socijalnog porekla jer se one odnose ne toliko na retke pojedince koliko na čitave segmente adolescentske populacije, a neke i na generacije u celini. Tu spadaju npr. nejasni profesionalni ciljevi, niska podudarnost između zalaganja na radu i materijalnog položaja, snažno delovanje neformalnih odnosa na socijalnu promociju, podređen i zavisan položaj mladih tokom celog razvojnog doba i sl. Snažna ali pogrešno usmerena težnja ka kompetentnosti negativno deluje na ukupni razvoj ličnosti adolescenta, umanjuje kvalitet njegovog ličnog i društvenog života. Što su takve pojave u redovima mladih učestalije, to jasnije ukazuju na izvesne nepovoljne procese u društvu, i organizaciji koja određuje njegovo funkcionisanje.
Razrešavanje vrednosnih antimonija nalazi se u osnovi izbora životnih ciljeva, nivoa aspiracija i načina njihovog ostvarivanja. Adolescent lako uviđa da je dečja podela sveta na poznato i nepoznato, lepo i ružno, dobro i rđavo veoma uprošćena i da zahvata samo deo egzistencijalnih dilema koje moraju da se razreše kako ma saznajnom i vrednosnom tako i na normativnom i praktičnom planu. Teško je, međutim, naći put u mnoštvu vrednosnih dilema koje prožimaju sve oblasti savremenog života. Prvo, koje će vrednosne antinomije privući pažnju najvećeg broja pripadnika jedne generacije mladih zavisi od konkretne društvene situacije, od ekonomske, političke i kulturne klime, ali i od njihovog stvarnog položaja u društvenoj strukturi i nivoa obrazovanja koji su stekli ili koji imaju u vidu. Po pravilu pažnju mladih privlače one vrednosne antinomije koje su neposredni izraz glavnih dimenzija socijalne diferencijacije (npr. ekonomske, političke, regionalne, nacionalne, kulturne, jezičke). Drugo, kako će mladi razrešavati vrednosne antinomije koje su postale njihova intimna i/ili javna preokupacija, zavisi od toga da li se uopšte u društvenom životu vode otvorene kritičke i konstruktivno intonirane rasprave o tim pitanjima, i da li se objektivno sagledavaju stvarne posledice pojedinih opštih vrednosnih opredeljenja.
Moralno mišljenje i moralno suđenje adolescenata karakteriše napor da se shvati logika moralnih pravila ili normi, razlozi njihovog postojanja i krajnji smisao njihove primene, da se uoči racionalna osnova pravnih sistema i principa socijalne organizacije. Bezrezervno poštovanje pravila i pokoravanje autoritetu nisu više valjani oblici moralnog ponašanja. Adolescent nastoji da pronađe ili prepozna principe koji na univerzalan način određuju šta je dobro a šta rđavo i koji, otuda, u istoj meri obavezuju i štete sve ljude, svakog pojedinca. Etičkim principima svoje moralne savesti adolescent nastoji da prevaziđe relativizam, krutost i druge manjkavosti moralnih pravila i pronađe put za prevazilaženje moralnih sukoba na unutarličnom, međuličnom i opštedruštvenom planu.
Suočavanje sa pitanjem sopstvenog identiteta je svojevrsna kristalizacija svih psihološko-socijalnih težnji karakterističnih za adolescentski uzrast. Adolescent postaje istraživač i eksperimentator, razmatra ideje o ljudskoj prirodi, o jednakosti i razlikama, o samostalnosti i pripadanju, o uzorima i ulogama koje postoje oko njega. Većim delom se sav taj istraživački rad odvija u mišljenju, ali se neki od misaonih eksperimenata delimično probiju u ponašanje i u odnose sa drugim osobama. U svom doživljavanju pojedinih uzora i u reagovanju okoline na njegove nove stavove i nova ponašanja adolescent traži informacije o tome šta jeste i šta bi mogao da bude. Postepeno uviđa da je svaka osoba jedinstvena i neponovljiva ali i da pripada nekome i negde. Na svoj identitet počinje da gleda kao na nešto što može biti veoma jednostavno ali vrlo složeno, razgranato. Da li će i kakvu će ravnotežu uspostaviti između ličnog identiteta (slike o sebi kakav jeste i kakav želi da bude) i socijalnog identiteta (svesti o pripadanju određenim društvenim grupama) zavisi od toga koje je društvene grupe prihvatio kao referentne grupe. Kako se takva pitanja razrešavaju zavisi u prvom redu od toga u kojoj meri ove grupe kojim mladi objektivno pripadaju uvažavaju njihove uzrasne i razvojne potrebe.
Razvojne tendencije koje su sažeto opisane uglavnom se javljaju spontano. Da li će se iz njih razviti trajne osobine zavisi od toga koliko i na koji način socijalna sredina podstiče njihovo ispoljavanje u svakodnevnim radnim i životnim aktivnostima učenika, kakvi su modeli ponašanja koje ona nudi i koja postignuća ceni i nagrađuje.
Ukoliko vaspitno-obrazovni rad zanemaruje uzrasne specifičnosti i razvojne potrebe učenika, oni se suočavaju sa nužnošću da svoje intelektualne, emocionalne i motivacione potencijale investiraju u neke druge situacije, u aktivnosti u kojim često samo prividno imaju status autonomnog i ravnopravnog aktera.