TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Vektori

• Sticanje osnovnih znanja o vektorima

• definiše pojam vektora
• objasni pojmove pravac, smer i intenzitet vektora
• izvrši osnovne operacije sa vektorima (sabiranje i oduzimanje vektora, proizvod broja i vektora)

• Pojam vektora, suprotan vektor, osnovne operacije sa vektorima
• Primeri razlaganja sila u fizici

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (74 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Vektori: naglasiti razliku između skalarnih i vektorskih veličina. Istaći povezanost sa fizikom - sile, brzina, ubrzanje su vektorske veličine, itd.

• Realni brojevi: naglasiti zatvorenost operacija u određenim skupovima i potrebu da se postojeći skup proširi novim. Sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja.

• Trigonometrija pravouglog trougla: sadržaje povezivati sa odgovarajućim primerima iz života, npr. veličina senke. Ponoviti pravila zaokrugljivanja brojeva na određeni broj decimala. Osposobiti učenike za upotrebu kalkulatora kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije.

• Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

Linearne jednačine i nejednačine: istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike i hemije.

• Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Vektori 4 časa
• Realni brojevi 8 časova
• Trigonometrija pravouglog trougla 7 časova
• Proporcionalnost 8 časova
• Racionalni algebarski izrazi 13 časova
• Geometrija 14 časova
• Linearne jednačine i nejednačine 12 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova.

Realni brojevi

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva

• razlikuje različite zapise brojeva iz skupova N, Z i Q i te brojeve prikazuje na brojevnoj pravoj i poredi ih.
• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije N⊂Z⊂Q⊂R, I⊂R
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada
• koristi kalkulator pri izračunavanju vrednosti brojevnog izraza
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokrugli broj na određeni broj decimala
• odredi apsolutnu i relativnu grešku

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokrugljivanja
• Apsolutna i relativna greška

Trigonometrija pravouglog trougla

• Sticanje znanja o trigonometriji

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• navede trigonometrijske identičnosti i primeni ih na određivanje vrednosti ostalih trigonometrijskih funkcija kada je poznata jedna od njih
• navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 0°,30°, 45°, 60°, 90°) i pročita vrednosti za ostale oštre uglove sa kalkulatora i obrnuto (određuje oštar ugao ako je poznata vrednost trigonometrijske funkcije)
• primeni elemente trigonometrije pravouglog trougla na rešavanje praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija oštrog ugla pravouglog trougla
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 0°, 30°, 45°, 60°, 90°
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

Proporcionalnost

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu
• Osposobljavanje za primenu proporcija i procenata na rešavanje realnih probleme

• izračuna određeni deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, primeni je na rešavanje jednostavnih problema i. prikaže grafički
• odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Procentni i promilni račun

Racionalni algebarski izrazi

• Proširivanje znanja o polinomima

• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

Geometrija

• Produbljivanje znanja iz geometrije

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje uzajamne odnose uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede veze između uglova sa paralelnim i normalnim kracima
• navede relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• navede i primeni relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• definiše pojam simetrala ugla i konstruiše simetralu ugla
• konstruiše simetralu duži, simetralu ugla i visinu trougla
• konstruiše značajne tačke trougla
• definiše pojam težišna duž trougla i navede svojstvo težišta
• navede i primeni osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i navede njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova
• navede stavove o sličnosti trouglova
• primenjuje stavove o sličnosti trouglova na određivanje nepoznatih elemenata u jednostavnijim zadacima

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema
• Sličnost figura
• Sličnost trouglova, stavovi sličnosti

Linearne jednačine i nejednačine

• Proširivanje znanja o linearnoj jednačini, nejednačini, funkciji i sistemima linearnih jednačina

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• reši jednačine koje se svode na linearne jednačine
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Trigonometrijske funkcije

• Proširivanje znanja o trigonometrijskim funkcijama

• pretvara ugao izražen u stepenima u radijane i obrnuto
• koristi trigonometrijski krug (npr. da pročita vrednosti trigonometrijskih funkcija proizvoljnog ugla)
• izračuna ostale trigonometrijske funkcije ako je poznata vrednost jedne trigonometrijske funkcije primenjujući osnovne trigonometrijske identičnosti
• nacrta grafike osnovnih trigonometrijskih funkcije

• Projekcija vektora na osu. Merenje ugla. Radijan
• Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla. Trigonometrijski krug
• Svođenje trigonometrijskih funkcija proizvoljnog ugla na trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• Osobine trigonometrijskih funkcija
• Grafici funkcija f(x)=sin(x) i f(x)=cos(x)
• Grafici funkcija f(x)=tg(x) i f(x)=ctg(x)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Stepenovanje i korenovanje: pri proširivanju skupa iz koga je izložilac naglasiti permanentnost osobina stepenovanja. Osposobiti učenike da pomoću kalkulatora odrede vrednosti korena i stepena datog broja. Kompleksni brojevi: obraditi samo osnovne pojmove i činjenice koje će biti neophodne pri izučavanju sadržaja o kvadratnoj jednačini.

• Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: pokazati odnose između rešenja i koeficijenata, kao i rastavljanje kvadratnog trinoma na činioce. Za crtanje kvadratne funkcije koristiti nule (rešavanje jednačine) i teme (svođenje na kanonski oblik). Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.

• Poliedri i obrtna tela: koristiti simulacije preseka na računaru. Pravilne poliedre prikazati korišćenjem računara. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života.

• Nizovi: primere nizova uzimati iz raznih oblasti matematike, (npr. iz geometrije) kao i iz svakodnevnog života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Trigonometrija pravouglog trougla 9 časova
• Stepenovanje i korenovanje 14 časova
• Funkcija i grafik funkcije 6 časova
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 16 časova
• Poliedri i obrtna tela 11 časova
• Nizovi 6 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova

Stepenovanje i korenovanje

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju

• navede svojstva operacija sa stepenima i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede svojstva operacija sa korenima i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima
• definiše pojmove imaginarna jedinica i kompleksan broj
• sabere, oduzme, pomnoži i podeli dva kompleksna broja

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Zapis broja u E (scientific) formatu
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka
• Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima

Funkcija i grafik funkcije

• Sticanje osnovnih znanja o funkcijama i čitanju grafika funkcije

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine;
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom;

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma) - bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina, skiciranje i analizu grafika kvadratnih funkcija

• reši nepotpunu kvadratnu jednačinu u skupu R
• navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R
• primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, intervale monotonosti)

• Kvadratna jednačina
• Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija i njen grafik

Poliedri i obrtna tela

• Produbljivanje znanja o poliedrima i obrtnim telima

• izračuna obim i površinu figura u ravni (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug)
• razlikuje pravilne poliedre
• primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine pravilne prizme i piramide (jednostavniji zadaci)
• primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine pravog valjka, kupe i lopte
• odredi površinu jednostavnih ravnih preseka tela

• Obim i površina figura u ravni (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug)
• Prizma, piramida i njihovi ravni preseci
• Površina i zapremina prizme
• Površina i zapremina piramide
• Valjak, kupa, lopta i njihovi ravni preseci
• Površina i zapremina valjka
• Površina i zapremina kupe
• Površina i zapremina lopte

Nizovi

• Sticanje osnovnih znanja o nizovima

• prepozna opšti član niza kada su dati početni članovi niza (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz i odredi vezu između opšteg člana, prvog člana i diferencije niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• prepozna geometrijski niz i odredi vezu između opšteg člana i prvog člana i količnika niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza

• Pojam niza
• Aritmetički niz
• Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz
• Zbir prvih n članova geometrijskog niza

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Analitička geometrija u ravni

• Sticanje osnovnih znanja o pravoj i krugu

• Primeni Gausov algoritam na rešavanje sistema linearnih jednačina(3*3)
• izračuna rastojanje između dve tačke i obim trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od eksplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi
• objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov paralelnosti i normalnosti
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kruga u kanonski
• odredi centar i poluprečnik kružnice

• Sistemi linearnih jednačina. Gausov algoritam
• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke i rastojanje između dve tačke
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave
• Jednačina prave određena tačkom i koeficijentom pravca
• Jednačina prave određena dvema tačkama
• Uzajamni položaj dve prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Jednačina kružnice
• Uzajamni položaj prave i kružnice

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (31 čas)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Analitička geometrija u ravni: istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije i povezati primenu analitičkog aparata sa rešavanjem određenih zadataka iz geometrije. Ukazati na veze između različitih oblika jednačine prave. Jednačinu kružnice obraditi u opštem i kanonskom obliku.

• Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života.

• Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Analitička geometrija u ravni:18 časova
• Elementi finansijske matematike 9 časova

U toku školske godine predviđena su 2 pismena zadatka (po 1 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirana su 4 časa

Elementi finansijske matematike

• Upoznavanje sa osnovnim elementima finansijske matematike

• primeni kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima)
• objasni pojam menice i na koji način se upotrebljava
• primeni prost kamatni račun na obračunavanje kamate kod štednih uloga i potrošačkih kredita
• pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru

• Prost kamatni račun
• Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti)
• Pojam složenog kamatnog računa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srpska država i državnost

• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti.
• Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti.
• Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.

• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom;
• razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država;
• navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku;
• uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje;
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države;
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu;
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.

• Srpska državnost u srednjem veku.
• Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku.
• Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek).
• Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja.
• Razvoj državnih institucija.
• Razvoj ustavnosti.
• Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti.
• Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878.
• Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke).
• Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka.
• Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Srpska država i državnost - 33 časa;
• Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 19 časova;

Preporuke za realizaciju nastave:
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),

Srpski narod u jugoslovenskoj državi

• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država.
• Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države.
• Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države.
• Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.

• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranja jugoslovenske države;
• uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod;
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike;
• razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi;
• uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države;
• obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.

• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države.
• Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja).
• Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH.
• Otpor, ustanak i građanski rat.
• Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije.
• Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja.
• Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok.
• Jugoslavija između istoka i zapada.
• Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore.
• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).

Dostignuća srpske kulture

• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora.
• Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture.
• Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulturnog nasleđa.
• Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture.
• Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak.
• Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.

• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture;
• uporedi odlike srpske kulture različitih perioda;
• objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja;
• opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.

• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici).
• Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu).
• Uspon građanske klase.
• Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva.
• Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta.
• Evropski kulturni uticaji.
• Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...).

• Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).

• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

Srpski narod i Srbija u savremenom svetu

• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu.
• Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije.

• Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima.
• Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.

• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima;
• razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu;
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama;
• objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.

• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima.
• Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika.
• Geopolitički položaj Srbije.

• Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…).
• Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori).
• Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Osnove računarske tehnike

14

Obrada teksta

16

Tabelarni proračuni

16

Slajd - prezentacije

14

Internet i elektronska komunikacija

14

UKUPNO:

74

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

• klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
• navede primere upotrebe računara u svakodnevnom životu
• definiše pojmove hardvera i softvera
• objasni Fon Nojmanov model računara
• razlikuje jedinice za meru količine podataka
• razlikuje osnovne komponente računara
• razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
• razlikuje vrste softvera
• definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
• podešava radno okruženje OS
• hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
• razlikuje tipove datoteka
• koristi tekst editor operativnog sistema
• crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
• instalira novi softver
• kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
• obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
• instalira periferne uređaje
• navodi primere i prednosti umrežavanja računara
• manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
• upravlja štampanjem dokumenata
• primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
• objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
• primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena računara u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti računara na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

• podešava radno okruženje programa za obradu teksta
• upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
• kreira i uređuje tekstualne dokumente
• kreira i uređuje tabele
• umetne objekte u tekst i modifikuje ih
• napravi cirkularna pisma
• podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
• pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta
• pregleda i štampa tekstualni dokument

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
• Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

• podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
• upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
• unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
• izmeni sadržaje ćelija
• sortira i postavlja filtere
• manipuliše vrstama i kolonama
• organizuje radne listove
• unosi formule u ćelije
• formatira ćelije
• bira, oblikuje i modifikuje grafikone
• podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
• ispravlja greške u formulama i tekstu
• pregleda i štampa tabelarni dokument

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

• podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
• upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
• dodaje i premešta slajdove
• pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
• koristi različite organizacije slajda
• unosi i formatira tekst na slajdu
• dodaje objekte na slajd
• unosi beleške uz slajd
• podešava pozadinu slajda
• koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
• dodaje i podešava animacione efekte objektima
• bira i podešava prelaze između slajdova
• izrađuje interaktivne slajd prezentacije
• razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
• priprema za štampu i štampa prezentaciju
• podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
• priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
• izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...)

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

• objasni pojam i strukturu Interneta
• razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
• razlikuje Internet - servise
• objasni pojmove hiperteksta i WWW
• koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
• pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
• procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
• preuzima sadržaje sa veba
• komunicira putem elektronske pošte
• razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
• koristi raznovrsne Internet - servise
• popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
• objašnjava pojam elektronskog poslovanja
• primeni servis "u oblaku"
• objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
• primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
• primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
• poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka

• Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
• razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose
• odredi mesto geografije u sistemu nauka
• prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava 37 časova

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi

• Uočavanje opštih geografskih karakteristika sagledavanjem složenih društveno - ekonomskih procesa i promena u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.

• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu
• objašnjava na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
• definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
• analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
• uočava prednosti i nedostatke geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Savremene komponente geografskog položaja Srbije

Preporuke za realizaciju nastave
• korišćenje savremenih elektronskih pomagala,
• analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• korišćenje informacija sa Interneta
• korišćenje interaktivnih metoda rada
• korišćenje geografskih i istorijskih karata, opštih i tematskih
• korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testovi znanja

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi

• Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala
• locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
• identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast
• odredi Planinsku oblast i pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
• objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
• napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
• zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
• diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite
• poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
• definiše pojam prirodne sredine, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
• navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite
• prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju
• definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti

• Reljef Srbije
• Klima, biljni i životinjski svet (odlike i značaj)
• Vode i vodni resursi, sastav i karakter tla
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji i zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode

Okvirni broj časova po temama
• uvod - 2 časa
• savremene komponente geografskog položaja Srbije - 4 časa
• prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj - 6 časova
• stanovništvo i naselja Srbije - 7 časova
• privreda Srbije - 4 časa
• regionalne celine Srbije - 9 časova
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu - 5 časova

Stanovništvo i naselja Srbije

• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji
• Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje
• Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta
• Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja
• Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara

• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
• ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva
• uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke.
• definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj.
• definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
• objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
• razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
• izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost
• objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
• objasni radne migracije u evopske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
• objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
• razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
• imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo
• definiše pojam naselja
• objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu

• Antropogeografska obeležja Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska)
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji
• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
• Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
• Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita.

Privreda Srbije

• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama

• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma

• Osnovne karakteristike privrede Srbije i mesto turizma u njoj

Regionalne celine Srbije

• Sticanje i proširivanje geografskih znanja o regionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
• locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
• pokaže na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
• locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko)
• Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu

• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu koji su uslov za napredak svih zemalja i naroda

• Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
• objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
• opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije
• objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice
• opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
• definiše pojam globalizacije i razlikuje političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni pojmovi ekologije

• Proširivanje znanja o predmetu istraživanja i značaju ekologije
• Shvatanje strukture ekosistema/biosfere i procesa koji se u njima odvijaju
• Razumevanje značaja biodiverziteta za opstanak života na Zemlji

• definiše predmet istraživanja i značaj ekologije
• objasni strukturu ekosistema
• objasni procese koji se odigravaju u ekosistemu
• analizira međusobne odnose organizama u lancima ishrane
• objasni strukturu biosfere
• analizira biogeohemijske cikluse u biosferi
• utvrđuje značaj biodiverziteta za opstanak života na Zemlji

• Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije
• Struktura ekosistema
• Procesi koji se odigravaju u ekosistemu
• Biodiverzitet
• Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa, priroda

Životna sredina i održivi razvoj

• Proširivanje znanja o vrstama zagađivanja životne sredine
• Razumevanje koncepta održivog razvoja
• Razumevanje značaja različitih oblika zaštite i unapređivanja životne sredine
• Razvijanje svesti o posledicama globalnih klimatskih promena

• navede izvore zagađivanja životne sredine
• analizira vrste zagađivanja svog neposrednog okruženja
• proceni posledice zagađivanja životne sredine
• objasni značaj održivog razvoja
• navede oblike energetske efikasnosti
• navede uzroke nestajanja biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Srbije
• ispolji odgovoran odnos prema domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, oglednim životinjama, krznašicama i ostalim ugroženim životinjskim i biljnim vrstama
• proceni posledice globalnih klimatskih promena

• Izvori zagađivanja životne sredine
• Posledice zagađivanja životne sredine
• Zaštita životne sredine i održivi razvoj
• Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice

Preporuke za realizaciju nastave
• poštovanje svih didaktičkih principa
• primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija
• kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije)
• realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti)

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• osnovni pojmovi ekologije (8 časova)
• životna sredina i održivi razvoj (17 časova)
• ekološka kultura (10 časova)

Ekološka kultura

• Proširivanje znanja o načinima i značaju održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora
• Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda
• Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka

• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora
• razlikuje aditive opasne po zdravlje
• objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine
• proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže
• objasni načine i značaj odlaganja otpada
• protumači uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke aktivnosti na zdravlje čoveka

• Uređenje životnog i radnog prostora
• Potrošačka kultura
• Upotreba GM hrane
• Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i organizacija društva

Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva

• shvati strukturu i organizaciju društva
• objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu
• shvati društvenu podelu rada
• objasni uzroke društvenog raslojavanja
• navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih
• razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva

• Pojam i elementi društva
• Društvene grupe
• Brak i porodica
• Društvena podela rada
• Društveno raslojavanje
• Društvene ustanove i organizacije
• Naselja i stanovništvo

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeći oblik nastave:
• teorijska nastava (31 čas)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet
• Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Struktura i organizacija društva (8 časova)
• Ustav i pravna država u Srbiji (4 časa)
• Država i politika (6 časova)
• Građanin i njegova prava i slobode u Srbiji (3 časa)
• Kultura i društvo (6 časova)
• Društvene promene i razvoj društva (4 časa)

Država i politika

• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom
• Osposobljavanje za demokratsko mišljenje
• Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti
• Razvijanje znanja o autonomiji i lokalnoj samoupravi

• opiše ulogu politike u društvu
• objasni pojam, razvoj i oblike demokratije
• razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast
• razlikuje udruženja građana i političke partije
• prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar
• shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade
• razlikuje državne organe vlasti
• razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu
• razume funkcionisanje lokalne samouprave

• Politika - veština upravljanja društvom
• Pojam i razvoj demokratije
• Konstitutivni elementi države
• Podela vlasti
• Organizacije građana
• Političke partije
• Izbori
• Skupština
• Državni organi vlasti
• Oblici autonomije
• Demokratska lokalna samouprava

Građanin i njegova prava i slobode

• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama, i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu

• shvati ljudska prava i slobode, i svoj položaj u društvu
• zna na koji način se štite prava i slobode građana

• Političke slobode i prava građana
• Ekonomske slobode i prava građana
• Lične slobode i prava građana
• Ostale slobode i prava građana
• Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda

Ustav i pravna država u Republici Srbiji

• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije

• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta
• razlikuje ustav od zakona
• napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji
• uoči značaj vladavine prava i pravne države
• zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije
• shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije

• Značenje Ustava Republike Srbije
• Principi ustavnost i zakonitosti
• Ustavni sud
• Redovni sudovi

Kultura i društvo

• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama

• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije
• shvati nastanak religije i religijskog mišljenja
• identifikuje monoteističke religije i da objasni specifičnosti hrišćanstva
• razlikuje običaj i moral
• shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča

• Pojam kulture i civilizacije
• Religija
• Nastanak religijskog mišljenja
• Monoteističke religije
• Hrišćanstvo
• Običaj i moral
• Umetnost
• Masovna kultura

Društvene promene i razvoj društva

• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva
• Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva

• identifikuje društvene promene
• zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti
• prepozna društveni razvoj i da formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva

• Pojam i vrste društvenih promena
• Društvena pokretljivost
• Društveni razvoj

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje

• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih

• Razvoj negativnog stava prema bilo kom obliku diskriminacije

• Analizira svoje osobine i da ih predstavi drugima

• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe

• Prihvati druge učenike i uvaži njihovu različitost

• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminaciju, netoleranciju po različitim osnovama

• Sagleda moguće posledice netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda i načine

• Lični identitet
• Otkrivanje i uvažavanje razlika
• Grupna pripadnost
• Stereotipi i predrasude
• Tolerancija i diskriminacija

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima

• Aktivno sluša

• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih

• Objasni razliku između dijaloga i debate

• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Samopouzdano reagovanje
• Glasine
• Neslušanje, aktivno slušanje
• Neoptužujuće poruke
• Izražavanje mišljenja
• Vođenje debate i dijaloga

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti na prvim časovima treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da nastavnik dobije početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže s obzirom da nisu svi učenici u osnovnoj školi pohađali nastavu građanskog vaspitanja u istoj meri.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.

ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju

• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe

• Osposobljavanje učenika da prepoznaju primere nasilje u svojoj sredini i preuzmu odgovornost za sopstveno ponašanje u takvoj situaciji

• Radi u grupi/timu

• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada

• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih u društvenom životu
• Objasni potrebu i važnost participacije mladih u društvenom životu
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u društvenom životu

• Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu

• Prepozna i objasni vrste nasilja

• Identifikuje i analizira uzroke nasilja u svojoj sredini, među vršnjacima, školi

• Identifikuje i analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve i posmatrača

• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Saradnja
• Grupni rad
• Grupno odlučivanje
• Učešće mladih: "Lestvica participacije"
• Raditi zajedno

• Dinamika i ishodi sukoba
• Stilovi postupanja u konfliktima
• Sagledavanje problema iz različitih uglova
• Nalaženje rešenja
• Postizanje dogovora
• Izvini

• Posredovanje
• Nasilje u okolini
• Vršnjačko nasilje
• Nasilje u školi.
• Postizanje mira

• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
3. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (8 časova)
• Komunikacija u grupi (11 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (18 časova)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)

• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava

• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava

• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)

• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti

• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava

• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava

• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta

• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava

• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa sa aspekta ljudskih prava

• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava

• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava

• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava

• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Potrebe i prava
• Prava i pravila
• Prava i zakoni
• Međunarodna dokumenta o zaštiti prava
• Prava i vrednosti

• Vrste prava
• Odnosi među pravima
• Sukob prava
• Dečja i ljudska prava

• Konvencije i zastupljenost prava u štampi
• Odgovornost odraslih
• Odgovornost dece
• Kršenje prava deteta
• Zaštita prava deteta

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (18 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (17 časova)

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole

• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi

• Analizira izabrane probleme, izučava ih

• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima

• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka

• Formuliše ciljeve i korake akcije

• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih

• Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije

• Izbor problema
• Identifikacija mogućih rešenja
• Priprema nacrta akcije
• Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice)
• Analiza realizovane akcije
• Predstavljanje rezultata akcije

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

DEMOKRATIJA I POLITIKA

• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život

• Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije

• Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji

• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život

• Navede razlike između demokratskog i nedemokratskog načina odlučivanja

• Objasni razlike između neposredne i posredne demokratije

• Analizira različite načine ograničavanja vlasti

• Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti

• Demokratija, politika i vlast
• Funkcionisanja institucije demokratije
• Mehanizmi i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

GRAĐANIN I DRUŠTVO

• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu

• Upoznanje se sa radom lokalne samouprave

• Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji

• Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici

• Razume političko određenje pojma građanin/građanka
• Razume značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi
• Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se ona bavi
• Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva
• Navede mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija)
• Identifikuje i analizira faktore koji ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva

• Odnos države i građanskog društva
• Pojam građanina
• Značaj i način učestvovanja građanina u politici
• Uloga građana u ostvarivanju prava

Preporuke za realizaciju nastave
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih prava i pravom na građansku inicijativu

• Sagledavanje uloge građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu

• Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu

• Objasni pojam ljudskih prava
• Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj
• Analizira predstavljanje ljudskih prava u aktuelnim medijima
• Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava
• Objasni pojam građanske inicijative
• Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se ona bavi
• Razlikuje formalnu od neformalne inicijative
• Navede formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative
• Navede strukturu, funkcionisanje, pravila i procedure rada Skupštine
• Izvede simulaciju zasedanja Skupštine poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana
• Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana
• Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.

• Pravo na građansku inicijativu
• Participacija građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana
• Uloga nevladinih organizacija

• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

• Podsticanje i osposobljavanje učenika za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje
• Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije

• Izbor problema
• Identifikacija mogućih rešenja
• Priprema nacrta akcije
• Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice)
• Analiza realizovane akcije
• Predstavljanje rezultata akcije

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Demokratija i politika (5 časova)
• Građanin i društvo (8 časova)
• Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu (10 časova)
• Planiranje konkretne akcije (8 časova)

CILJ

ISHODI
Na kraju trećeg razreda učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

RAZUMEVANJE GOVORA

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času (govor nastavnika i drugova, audio i audio-vizuelni materijali u nastavi)
• razume jednostavne fraze i rečenice nastale u spontanoj interakciji uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka na ulici, telefonski razgovori, intervju licem u lice, telefonskim putem ili putem skajpa itd.)
• oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje ključne elemente poruke
• posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta (približnog trajanja 4-5 minuta u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta) postavi hipoteze u vezi sa:
• vrstom usmenog teksta koji sluša, npr. objava preko razglasa, intervju, reklame i drugo
• brojem sagovornika, njihovim statusom i namerama
• opštim sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju i dr.)
• posle drugog i po potrebi narednih slušanja (u zavisnosti od težine teksta i naloga za slušanje):
• proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu i sadržaj usmenog teksta, na status, namere i međusobne odnose sagovornika
• razume najbitnije elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja
• uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja
• razume opšti sadržaj kratkih, prilagođenih tekstova stručne sadržine

OPŠTE TEME

Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama
Sportovi i poznata sportska takmičenja
Život i dela slavnih ljudi HH veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike)
Mediji (štampa, televizija, internet)
Interesantne životne priče i događaji
Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Predstavljanje sebe i drugih
Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
Davanje jednostavnih uputstava i komandi
Izražavanje molbi i zahvalnosti
Izražavanje izvinjenja
Izražavanje potvrde i negiranje
Izražavanje dopadanja i nedopadanja
Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
Davanje i traženje informacija i obaveštenja
Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
Izražavanje pripadanja i posedovanja
Skretanje pažnje
Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
Traženje i davanje dozvole
Iskazivanje čestitki
Iskazivanje preporuke
Izražavanje hitnosti i obaveznosti
Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Preporuke za realizaciju nastave

Za nastavu izbornog predmeta predložen je program stranog jezika za srednje škole (peta godina učenja). S obzirom na to da je broj časova približno isti kao u prvom razredu srednje škole i da su učenici imali drugi strani jezik u osnovnoj školi, realizaciju nastave treba prilagoditi okolnostima (jedan čas nedeljno) i interesovanjima učenika. To se najviše odnosi na teme i gramatičke sadržaje koje sam nastavnik može da podeli na dve školske godine.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja
• napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja, dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji
• napiše jednostavne povezane rečenice o porodici, svom okruženju i interesovanjima
• napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka)
• napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik)
• piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu

GRAMATIČKI SADRŽAJI

U drugom i trećem razredu srednje škole uvodi se malo novih gramatičkih sadržaja s obzirom da učenici izborni strani jezik nisu učili u prvom razredu. Potrebno je da se znanja i veštine učenika, stečenih u osnovnoj školi:
osveste i sistematizuju, tako da predstavljaju čvrstu osnovu za dalje učenje
utvrde i automatizuju, tako da ih učenici spontano, i bez većih grešaka (koje bi dovele do zabune ili onemogućile sporazumevanje), receptivno i produktivno koriste u komunikaciji

Engleski jezik

Imenička grupa

- Brojive i nebrojive imenice: friends, parties; food (beans, cereals, coffee, cheese, etc.), abstract (happiness, time, money)
- Složenice: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework
- Kvantifikatori: much, many, a lot of, few, a few, little, a little, some, too much, too many

Član

- Razlika u upotrebi određenog i neodređenog člana u širem kontekstu:
My brother is a football player and he is the captain of the school football team.
- Prvopomenuti, drugi put pomenut
He lives in a big house. The house is new.
- Poznat iz konteksta
This is a nice house - the garden is big.
- Nulti član u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch

Glagolska grupa

- Modalni glagoli: can, can't, have to, don't have to; will (ponuda - I'll do that for you).
- Upotreba gerunda i infinitiva: I like playing football, I want to play football.
- Razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense
- The Simple Past Tense pravilnih glagola i najčešćih nepravilnih glagola
- The Present Perfect, razlika između The Present Perfect i The Simple Past Tense
- Imperativi
- The Future Simple - predviđanje
- Iskazivanje namere i planova pomoću be going to

Pridevi

- Razlika između boring, bored; interested, interesting
- Građenje prideva od imenica: arrogance-arrogant, romance-romantic, culture-cultural
- Konstrukcije too good/expensive; not good enough

Predlozi
- posle prideva: afraid of, keen on, allergic to
- posle glagola: apologize for,pay for, agree with, argue with,complain about, use as, arrive at, belong to, agree on, believe in, consist of, suffer from
- u izrazima: by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move

Upitne rečenice

- How + pridev; How much - how many
- Građenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who did you go with?)

Veznici
because, so, too, for example, like
- Veznici i veznički izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, when

• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• gramatička građa predviđena Programom za izborni predmet u srednjoj školi dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici kako sa nastavnikom tako i sa ostalim učenicima i učenicama (radeći u paru, grupi ili plenumu)
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju, mesto, doživljaj ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke (leksiku i morfosintaksičke strukture) i nejezičke (mimika, gestika, prozodija) elemente
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje/nedopadanje itd.), koristeći poznate jezičke elemente
• stupa u kratke razgovore, pod uslovom da sagovornik, po potrebi, sarađuje
• vodi rutinske dijaloge bez napora, razmenjuje misli i informacije u vezi sa svojim okruženjem i porodicom u svakodnevnim situacijama
• sa pripremom ukratko predstavlja rezultate samostalnog istraživanja rada na određenu temu u paru ili grupi
• interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve.

Italijanski jezik

Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma,Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Upotreba člana. Sistematizacija
Oblici određenog i neodređenog člana Osnovna upotreba
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con
Određeni član ispred datuma: Oggi è il25 novembre.
Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.)
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni)
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta
Naglašene lične zamenice u službi objekta
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello)
Upitne zamenice chi? che?/ che cosa?
Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ: Maria è bellisima.
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi: questo, quello
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva: viola, rosa, blu, arancione
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

Predlozi
Prosti predlozi: di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba
Predlozi: dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Upotreba predloga: di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), daVengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto):C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno
Prosti perfekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Samo receptivno

Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.
Veznici e, o, ma, se.

Rečenica
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

Nemački jezik

Imenice

vlastite i zajedničke (u oblicima jednine i množine: Bild - Bilder, Kopf - Köpfe, Frau - Frauen), sa odgovarajućim rodom
izvedene sufiksacijom: Faulheit, Bildung
izvedene prefiksacijom: Ausbildung
složenice: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe

Pridevi

Pridevska promena - jaka, slaba, mešovita (receptivno)
Komparativ i superlativ (pravilna tvorba i glavni izuzeci: groß - größer, teuer - teurer)
Pridevi sa predlozima: zufrieden mit, reich an

Član:

određeni (der, die, das), neodređeni (ein, eine), nulti, prisvojni (mein, dein), pokazni (dieser, jener), negacioni (kein, keine), neodređeni (mancher, solcher, einige). Upotreba člana u nominativu (subjekt), akuzativu i dativu (direktni i indirektni objekat), partitivnom genitivu (die Hälfte des Lebens), posesivnom genitivu (die Mutter meiner Mutter)

Brojevi:

osnovni i redni (der siebte erste; am siebten ersten)

Predlozi sa akuzativom (Ich bin gegen dich), sa dativom (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Predlozi sa dativom ili akuzatviom (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule).

Glagoli (glagolska vremena: prezent, preterit modalnih, pomoćnih, slabih i nafrekventnijih jakih glagola, perfekt slabih i jakih glagola, futur). Glagoli sa predlozima (warten auf, sich interessieren für). Konjuktiv u funkciji izražavanja želje (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern...)

Veznici i veznički izrazi: und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, obwohl

Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu

Prilozi za vreme (gestern), mesto (nebenan), način (allein), količinu (viel, wenig)

Rečenice Izjavne rečenice, upitne rečenice; nezavisne i zavisno-složene rečenice ; Red reči u rečenici.

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici kako sa nastavnikom tako i sa ostalim učenicima i učenicama (radeći u paru, grupi ili plenumu)
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju, mesto, doživljaj ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke (leksiku i morfosintaksičke strukture) i nejezičke (mimika, gestika, prozodija) elemente
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje/nedopadanje itd.), koristeći poznate jezičke elemente
• stupa u kratke razgovore, pod uslovom da sagovornik, po potrebi, sarađuje
• vodi rutinske dijaloge bez napora, razmenjuje misli i informacije u vezi sa svojim okruženjem i porodicom u svakodnevnim situacijama
• sa pripremom ukratko predstavlja rezultate samostalnog istraživanja rada na određenu temu u paru ili grupi
• interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve.

Italijanski jezik

Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma,Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Upotreba člana. Sistematizacija
Oblici određenog i neodređenog člana Osnovna upotreba
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con
Određeni član ispred datuma: Oggi è il25 novembre.
Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.)
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni)
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta
Naglašene lične zamenice u službi objekta
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello)
Upitne zamenice chi? che?/ che cosa?
Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ: Maria è bellisima.
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi: questo, quello
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva: viola, rosa, blu, arancione
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

Predlozi
Prosti predlozi: di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba
Predlozi: dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Upotreba predloga: di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), daVengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto):C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno
Prosti perfekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Samo receptivno

Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.
Veznici e, o, ma, se.

Rečenica
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

Nemački jezik

Imenice

vlastite i zajedničke (u oblicima jednine i množine: Bild - Bilder, Kopf - Köpfe, Frau - Frauen), sa odgovarajućim rodom
izvedene sufiksacijom: Faulheit, Bildung
izvedene prefiksacijom: Ausbildung
složenice: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe

Pridevi

Pridevska promena - jaka, slaba, mešovita (receptivno)
Komparativ i superlativ (pravilna tvorba i glavni izuzeci: groß - größer, teuer - teurer)
Pridevi sa predlozima: zufrieden mit, reich an

Član:

određeni (der, die, das), neodređeni (ein, eine), nulti, prisvojni (mein, dein), pokazni (dieser, jener), negacioni (kein, keine), neodređeni (mancher, solcher, einige). Upotreba člana u nominativu (subjekt), akuzativu i dativu (direktni i indirektni objekat), partitivnom genitivu (die Hälfte des Lebens), posesivnom genitivu (die Mutter meiner Mutter)

Brojevi:

osnovni i redni (der siebte erste; am siebten ersten)

Predlozi sa akuzativom (Ich bin gegen dich), sa dativom (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Predlozi sa dativom ili akuzatviom (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule).

Glagoli (glagolska vremena: prezent, preterit modalnih, pomoćnih, slabih i nafrekventnijih jakih glagola, perfekt slabih i jakih glagola, futur). Glagoli sa predlozima (warten auf, sich interessieren für). Konjuktiv u funkciji izražavanja želje (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern...)

Veznici i veznički izrazi: und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, obwohl

Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu

Prilozi za vreme (gestern), mesto (nebenan), način (allein), količinu (viel, wenig)

Rečenice Izjavne rečenice, upitne rečenice; nezavisne i zavisno-složene rečenice ; Red reči u rečenici.

RAZUMEVANJE PISANOG TEKSTA
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (dužine do 120 reči) o konkretnim, bliskim i svakodnevnim temama, oslanjajući se na prepoznavanje imena, frekventnih internacionalizama, pozajmljenica i poznatih reči i fraza iz drugih stranih jezika
• razume opšti sadržaj kratkih autentičnih, adaptiranih i udžbeničkih tekstova u kojima preovlađuju poznate reči i izrazi
• razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima (znaci, natpisi za orijentaciju, plakati, električni i drugi natpisi)
• razume kraću ličnu poruku upućenu u svrhu korespondencije - razglednicu, pismo, sms ili neku drugu elektronsku poruku, elektronsko pismo
• razume opšti sadržaj i osnovnu poruku - obaveštenje iz kraćeg informativnog teksta: novinske vesti, reportaže, intervjua, grafikona, statistike (globalno razumevanje)
• pronađe, izdvoji i razume određenu relevantnu ili traženu informaciju unutar prepoznatljive i specifične vrste teksta koji sadrži veći broj različitih informacija - npr. vremensku prognozu za određeno područje, podatke u malim oglasima, prospektima, brošurama, jelovniku, redu vožnje, planu grada, TV programu i sl. (selektivno razumevanje)
• razume kratka i jednostavna uputstva i savete o načinu ponašanja, upotrebi određenih predmeta i aparata ukoliko su pisana jednostavnim jezikom i/ili praćena određenim vizuelnim elementima (detaljno razumevanje)
• razume kratke literarne forme ukoliko sadrže svakodnevne i većim delom poznate reči, fraze i izraze - konkretnu poeziju, anegdote, stripove (estetsko čitanje)

Ruski jezik

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice (sastavne, rastavne; subjekatske, predikatske, objekatske, vremenske itd.)
Upravni i neupravni govor

Fonetsko-fonološki sadržaji i prozodija
Obnavljanje i sistematizacija pravila izgovora i beleženja akcentovanih i redukovanih samoglasnika о,а, е, я
Obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika
Izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн; izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija (IK1, IK2, IK3) u okviru proste i složene rečenice
Intonacija izjavne i upitne rečenice sa upitnom rečju i bez nje

Imenice
Varijante različitih nastavaka: lokativ na - у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na - а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost
Promena imenica na -ия, -ие, -мя: история, здание, время
Osnovno značenje i funkcija pojedinih padeža
Imenice pluralia tantum: каникулы, сумерки, очки, Балканы (receptivno).
Nepromenljive imenice: кино, кофе, метро, кафе (receptivno)
Ruska prezimena na -ов, -ев: Петров, Фадеев i sl.
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena

Zamenice
Odrične zamenice: никто, ничто, ничей, никакой
Neodređene zamenice: кто-то, что-то, кто-нибудь, что-нибудь, некто, нечто, некоторый

Pridevi
Poređenje prideva: komparativ prideva tipa: старший, младший; прост облик суперлатива: ближайший, ростейший, худший
Prisvojni pridevi na -ов, -ев, -ин,
-ский: братов, Игорев, мамин, пушкинский
Pridevi za označavanje prostora i vremena: сегодняшний, здешний
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika: больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl.

Brojevi
Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100, 500-900, 1000 i njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje količine i vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к itd.
Redni brojevi: первый, второй, пятый, десятый
Iskazivanje vremena na satu u razgovornom i službenom stilu
Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет
Spojevi sa imenicom год u konstrukcijama:два, три... года тому назад,пять,шесть... лет тому назад, за десять лет i sl.
Četiri računske radnje (receptivno)

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom budućem vremenu. Tvorba vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove
Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна (Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь
Potencijal - građenje i upotreba
Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje u oba pravca; obnavljanje i aktiviranje glagola kretanja obrađenih u osnovnoj školi: идти - ходить, ехать - ездить, бежать - бегать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить; рецептивно усвајање нових (мање фреквентних) глагола кретања: гнать - гонять, ползти - ползать, катить - катать, тащить - таскать
Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идёт; дождь идёт; часы идут; костюм тебе идёт; идёт интересный фильм; часы хорошо ходят i sl.
Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Дай мне игу! Давайте повторим! Подумайте об этом! Сядьте! Пошли! Смотри не опоздай! По газонам не ходить! К вечеру вы это напишите!
Glagolski prilozi (receptivno)
Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika: поздравить кого с чем, поблагодарить кого за что, пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чём, интересоваться кем-чем, привыкнуть к чему, следить за кем-чем itd.

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način, cilj i količinu. Poređenje priloga - građenje i upotreba

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik: для s genitivom, из-за s genitivom, u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl; predlog с sa genitivom i instrumentalom

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama: а, да, и, но, или, если, пока, что, почему, потому, что, так как, перед тем как, несмотря на то что itd.

Rečenični modeli
Rečenične modele koji su programom redviđeni i obrađeni u osnovnoj školi neophodno je sistematično obnavljati i dalje primenjivati u srednjoj školi u različitim varijacijama i kombinacijama. Pri tome težiti da se uočavaju sličnosti i razlike u izražavanju istih odnosa u ruskom i maternjem jeziku. U ovom razredu posebnu pažnju treba posvetiti različitim vrstama i tipovima vežbi, pre svega, rečeničnim modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:

- subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom - kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
- odsustvo kopule
Его брат токарь по металу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
- objekatski odnosi
- sa direktnim objektom
Мы купили новый учебник.
Я не получил ответа.
Ученик не решил задачи.
- indirektnim objektom
Он их поблагодарил за помощь.
Я взял эту книгу у товарища.
Ученики писали о зиме.
- zavisnom rečenicom
Брат в письме сообщает, что он летом приедет к нам.
Oleg napisal, čto v Moskve stoit horošaя pogoda.
- prostorni odnosi
Rečenice sa odredbom
- izraženom prilogom
Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).
Он остался там (внизу, наверху, внутри).
- izraženom zavisnim padežom
Машина появилась из-за угла.
Саша сидит за первой партой.
Мы долго гуляли по городу.
- vremenski odnosi
Rečenice sa odredbom
- izražene prilogom
Saša šёl vperedi.
Книга стоит на полке.
Я пришёл раньше тебя.
- izraženom zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к шести часам).
Я сегодня работал с пяти до семи часов.
Мы дружим с детства.
- načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izražene prilogom
Миша странно ведёт себя.
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
- uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom
Он не приехал в срок по болезни.
Я опоздал на урок из-за тебя.
Несмотря на плохую погоду мы пошли гулять.
- atributivni odnosi
Rečenice sa atributom
- u superlativu
А.С.Пушкин является величайшим русским поэтом.
- u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.
Это мой товарищ по школе.

Ortografija
Podela reči na slogove
Pisanje velikih i malih slova
Pisanje prefiksa
Interpunkcija ruske rečenice u poređenju s maternjim jezikom

Tvorba reči
Najčešći ruski prefiksi i sufiksi: без-, бес-, вы-, из-, со-, при-, пере-, про-; -ация, -ение, -ик, -ист, -ка, -онок, -тель,
-щик

Leksikografija
Struktura dvojezičnih, pre svega, školskih (didaktičkih) rečnika i ovladavanje tehnikom služenja njima. Vežbe za korišćenje rečnika. Nalaženje opštestručne leksike u rečniku povezane sa opštestručnom tematikom predviđenom za nastavu ruskog jezika u srednjim stručnim školama

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

Francuski jezik

Imenička grupa
upotreba determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih i rednih brojeva; neodređenih reči; odsustvo determinanata (na primer: kod etiketiranja proizvoda - fromage de brebis, natpisa na prodavnicama i ustanovama - boulangerie, banque, naziva rubrika u štampanim medijima - faits divers, na znakovima upozorenja - entrée interdite; ispred imenici u poziciji atributa: il est boulanger i slično)
rod i broj imenica i prideva; mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: un grand homme/un homme gran; un brave homme/un homme brave; poređenje prideva;
zamenice: lične nenaglašene (uključujući i zamenicu on) i naglašene; zamenice za direktni i za indirektni objekat.

Glagolska grupa
- glagolski načini i vremena: prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost; il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur
- najfrekventniji unipersonalni glagoli

Predlozi
- najčešći predlozi
- kontrahovanje člana i predloga

Prilozi
- za mesto, za vreme, za način, za količinu
- mesto priloga
- priloške zamenice en i y

Modaliteti i forme rečenice
- deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet
- afirmacija i negacija
- rečenice sa prezentativima.

Španski jezik

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi
(alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha actor/actriztrabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru

Pitanja saupitnim rečima
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie./Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande/Un gran hombre

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji;
mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, el domingo pasado. Salió hace treinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…com.
Este libro es el más interesante que he leído.
Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom
(sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku)
Pisanje velikog slova

Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor:
U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
atletika

gimnastika

• Upoznavanje učenika sa vrednostima sporta

• usmereni razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;

• učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;

• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;

• poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;

• teorijski objasni vrednosti fizičkih aktivnosti pri učestvovanju u sportskoj igri;

• prikaže tehničke veštine individualne tehnike;

• prikaže, objasni i demonstrira kolektivnu taktiku sportske grane sa kojom se upoznao i učio ;

• igra uz primenu pravila igre;

• učestvuje u organizaciji školskih sportskih takmičenja

• primenjuje pravila fer pleja

• Programski sadržaji fizičkog vaspitanja-izabranog sporta čini sledeća struktura:
• razvijanje motoričkih sposobnosti učenika;
• sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);
• individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
• teorijsko obrazovanje;
• pravila izabranog sporta;
• organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

• Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ili dva časa nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu;
• svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda;
• škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova;
• prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja;
• predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole.
• predlog mora biti realan;
• predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi;
• učenici jednog odeljenja mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u predhodnim razredima ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

ritmička gimnastika

rukomet

košarka

odbojka

• formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
• socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenja;
• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
• učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
• pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

• upoznavanje učenika vrednostima izabranog sporta;
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

• Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
• savladanost osnovne tehnike i njena primena;
• poznavanje i primena elementarne taktike;
• poznavanje i primena pravila;
• angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

• Osnovne karakteristike programu su:
• izbornost;
• da služe potrebama učenika;
• omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;
• program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
• program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.

• Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.

1. U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
• atletika;
• gimnastika;
• ritmička
• gimnastika:
• rukomet;
• košarka;
• odbojka;
• mali fudbal;
• ples.

2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":

3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.

4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.

5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

mali fudbal

ples

• učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
• obavezna realizacija takmičenja na odeljenjskom i razrednom nivou;
• zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr;
• stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
• podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa
• etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

• časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja;
• u skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa;
• težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima;
• kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima;Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.;
• kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvažbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre;
• na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
• u radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima;.
• na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika);
• sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika;
• programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja;
• ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije);
• realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.;
• tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.);
• časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada;
• shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika
• praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
• stanje motoričkih sposobnosti;
• usvojene zdravstveno-higijenske navike;
• dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogućnostima;
• odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Selo i grad nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu života gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u životu gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Razumevanje odnosa sela i grada u prošlosti i sadašnjosti.
• Sticanje znanja o migracijama selo - grad kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva.
• Proširivanje znanja o životu seoskog i gradskog stanovništva u Srbiji u XIX i XX veku.

• uoči osnovna obeležja različitih tipova naselja od praistorije do savremenog doba;
• izvede zaključak o značaju nastanka gradova;
• locira na istorijskoj karti najznačajnije antičke, srednjovekovne i moderne gradove u svetu, Evropi i Srbiji;
• opiše način života u gradu u različitim istorijskim periodima (na primeru Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga…);
• opiše način život u srpskim gradovima u XIX i XX veku (na primeru Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...);
• opiše način život u srpskim selima u XIX i XX veku;
• uoči sličnosti i razlike u načinu života u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku;
• razume značaj i posledice razvoja modernih gradova;
• obrazloži najvažnije uzroke i posledice migracija selo-grad;
• uoči razlike u načinu stanovanja između sela i grada kroz istoriju;
• uoči razlike u načinu stanovanja između pripadnika različitih društvenih slojeva kroz istoriju.

• Naselja u praistoriji (primeri Vinče i Lepenskog Vira).
• Život u antičkim gradovima (primeri Vavilona, grčkih polisa, Aleksandrije, Rima...).
• Život u srednjovekovnim gradovima i selima (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Beograda...; srednjovekovni zamak - u miru i za vreme opsade; položaj zavisnog seljaka - obaveze stanovništva, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...).
• Život u gradovima i selima u novom veku i savremenom dobu (primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga...; prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između pripadnika različitih društvenih slojeva, migracije; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni aparati; oplemenjivanje stambenog prostora).
• Život u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku (primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...; osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi; osnovni tipovi seoskih naselja, obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače; migracije selo - grad, razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića, kneza Aleksandra i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava realizuje se u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Svakoj od četiri teme koje budu izabrane treba posvetiti četvrtinu časova predviđenih nastavnim planom.

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je da na početku školske godine od dvanaest ponuđenih nastavnih tema, učenicima predloži šest, od kojih će oni, kao grupa, u skladu sa svojim sklonostima, izabrati četiri,
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,

Vojska, oružje i rat nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju vojne tehnike i promenama u načinu ratovanja kroz istoriju.
• Proširivanje znanja o razvoju vojske i načinu ratovanja kod Srba kroz istoriju.
• Razvijanje kritičkog stava prema ratu.

• uoči osnovna obeležja ratova i vojne organizacije i tehnike od antike do savremenog doba;
• razume uticaj naučno-tehnoloških dostignuća na promene u načinu ratovanja kroz istoriju;
• uoči karakteristike razvoja oružja i vojne organizacije;
• uoči osnovna obeležja vojne organizacije kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ratovanja u različitim periodima;
• razume ulogu pojedinca u ratu (vojskovođa, oficira, regruta, civila);
• argumentovano diskutuje o ratu i njegovim posledicama na život ljudi.

• Vojska, oružje i rat kroz istoriju (vojnička oprema - odeća, oklopi, štitovi, oružje; rodovi vojske, opsadne sprave, uvežbavanje ratničkih veština, viteški turniri, megdani, pojava vatrenog oružja - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, život vojnika u ratu i miru; žene u vojsci; međunarodne konvencije o pravilima ratovanja, najveće vojskovođe).
• Vojska kod Srba kroz istoriju (srpska vojska u srednjem veku - oprema, način ratovanja; Srbi u austrijskoj i osmanskoj vojsci; vojska ustaničke Srbije; vojna organizacija u XIX i XX veku u srpskoj i jugoslovenskoj državi; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije; srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja).

• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,

Novac i banke kroz istoriju

• Proširivanje znanja o ulozi novca i banaka u ekonomskim sistemima kroz istoriju.
• Usvajanje znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu nekad i sad.
• Proširivanje znanja o istoriji novca i razvoju bankarstva kod Srba.

• uoči osnovne karakteristike i funkcije novca od antike do savremenog doba;
• izvede zaključak o ulozi i značaju banaka kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja istorijata srpskog novca i banaka kroz istoriju;
• primeni stečeno znanje o novcu i bankama u svakodnevnom životu.

• Numizmatika (kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca).
• Novac i banke u sadašnjosti (novac kao mera vrednosti, platežno sredstvo i jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, novac u savremenom potrošačkom društvu…).
• Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
• Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).

Verski život i običaji kroz istoriju

• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima u prošlosti i sadašnjosti.
• Uočavanje prožimanja verovanja i kulture kroz istoriju.
• Sagledavanje sličnosti i razlika u verovanjima i običajima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja verovanja od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike običaja i verovanja u različitim periodima;
• identifikuje sličnosti i razlike u običajima različitih verskih zajednica;
• uoči uticaj verovanja i običaja na kulturno stvaralaštvo;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kroz istoriju;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume osnovne odlike verskog života i običaja kod Srba kroz istoriju.

• Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, obredi i ritualni predmeti...).
• Verovanja starih Grka i Rimljana (proročišta, zagrobni život, sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima...).
• Religije Dalekog istoka.
• Verski život i običaji u srednjem veku (glavne odlike hrišćanstva, islama i judaizma; obeležja različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima; obeležavanje verskih praznika, strahovi srednjovekovnog čoveka).
• Verski život i običaji u novom veku i savremenom dobu (verski identitet, sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).

• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta,
• tokom rada sa učenicima potrebno je stalno praviti poređenja sa savremenim dobom, čime se naglašava shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvo sadržaja iz prošlosti,
• zadatak nastavnika je i da podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, da ih usmerava na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose, čime se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku i podstiče razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima,

Obrazovanje i vaspitanje kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u obrazovanju i vaspitanju nekad i sad.
• Razumevanje uticaja privrednog razvoja na kvalitet obrazovanja.
• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja obrazovanja i vaspitanja od antike do savremenog doba;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kroz istoriju;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike obrazovanja i vaspitanja u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju obrazovanja i vaspitanja u životu ljudi;
• prepozna međusobnu uslovljenost stepena privrednog razvitka i kvaliteta obrazovanja.

• Obrazovanje i vaspitanje u starom veku (Egipat, Mesopotamija, stara Grčka i Rim).
• Obrazovanje i vaspitanje u srednjem veku (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje škola i univerziteta, uticaj crkve na obrazovanje i vaspitanje...).
• Obrazovanje i vaspitanje u novom veku i savremenom dobu (pojava štamparstva i širenje pismenosti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja, školskih udžbenika; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika...).
• Obrazovanje i vaspitanje kod Srba (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; značaj Hilandara, prosvetiteljski rad u ustaničkoj Srbiji, osnivanje svetovnih škola, osnivanje Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta; jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece; stipendiranje učenika).

Komunikacije, putovanja i turizam nekad i sad

• Uočavanje značaja komunikacija i njihovog razvoja u istoriji društva.
• Razumevanje uticaja komunikacija na upoznavanje i približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• opiše razvoj komunikacija od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike komunikacije u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju komunikacije u životu ljudi kroz istoriju;
• razume posledice razvoja modernih komunikacija;
• izvede zaključak o uticaju razvoja komunikacija na integraciju svake nacije i društva;
• koristi informacije sa istorijske karte i poveže ih sa stečenim znanjem o komunikacijama;
• uoči uticaj komunikacija na približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• Komunikacije, putovanja i turizam kroz istoriju (uticaj trgovine i vojnih pohoda na razvoj komunikacija; hodočašća - sveta mesta, misionari; značajni sajmovi, razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).

• ovaj predmet pruža velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionica, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa,
• nastavnik treba da teži kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija...),
• u izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada, a nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet,
• u pripremi i realizaciji časova nastavnicima može koristiti sledeća literatura:
D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Beograd 2008.
D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.
D. Babac, Č. Vasić, M. Marković,
Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.
D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.
V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti 1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

Društveni i porodični život kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju društvenog i porodičnog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u društvenom i porodičnom života nekad i sad.
• Proširivanje znanja o društvenom i porodičnom životu kod Srba kroz istoriju.

• identifikuje osnovna obeležja društvenog života od antike do danas;
• identifikuje osnovna obeležja porodičnog života od antike do danas;
• navede osnovna obeležja društvenog života kod Srba kroz istoriju;
• navede osnovna obeležja porodičnog života kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike društvenog i porodičnog života u različitim periodima;
• uoči sličnosti i razlike u načinu obeležavanja praznika kroz istoriju;
• istakne odlike društvenog i porodičnog života danas u odnosu na ranije epohe.

• Društveni život od antike do danas (igre, gozbe, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, maskiranje, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači; balovi, pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere, književne družine i čitališta, koncerti, bioskopi, igre na sreću, savremena popularna muzika).
• Društveni život kod Srba kroz istoriju (osnovni praznici i njihov značaj; uticaj političkih prilika na praznike i praznovanja, radni i neradni dani; različiti oblici društvenih aktivnosti na selu i u gradu...).
• Porodični odnosi od antike do danas (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici, tradicionalni i moderni pogledi na porodicu; promene u odnosima među polovima...).
• Porodični odnosi kod Srba kroz istoriju (položaj muškarca, žene i deteta; svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici - krsna slava...)

Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju

• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju.
• Razumevanje uticaja fotografije, filma, radija i televizije na društveni, politički i kulturni život.
• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji.
• Uočavanje značaja fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora.

• uoči osnovna obeležja razvoja fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije u životu pojedinca i čitavog društva;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora;
• opiše razvoj fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji;
• razume posledice razvoja fotografije, filma, radija i televizije.

• Značaj fotografije, filma, radija i televizije (kao tehničkih dostignuća, načina umetničkog izražavanja, sredstava masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao istorijskih izvora).
• Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi; prva filmska projekcija, film kao izvor informacija o događajima; film kao masovna zabava i industrija; početak ere zvučnog filma, pojava animiranih filmova; pojava kolor filmova; filmski festivali i nagrade; osnivanje radio-stanica, pojava televizije; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku).
• Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi i bioskopi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, kućni radio i TV aparati kao pokazatelji životnog standarda).

LJ. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.
A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.
Istorija privatnog života, I-V, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000-2004.
M. Jovanović-Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008.
D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999.
P. J. Marković, Beograd 1918-1941, Beograd 1992.
P. J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.
P. J. Marković, Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.
M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.
D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić,
Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006.
R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović- Dušanić i D. Popović, Beograd 2004.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.
Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili A. Stolić i N. Makuljević, Beograd 2006.
Privatni život kod Srba u dvadesetom veku, priredio M. Ristović, Beograd 2007.
R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.

Briga o telu i zdravlju kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kroz istoriju.
• Uočavanje uticaja ekonomskog i kulturnog razvitka na stepen zdravstvene kulture.
• Proširivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kod Srba.

• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture od antike do danas;
• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi različite metode lečenja kroz istoriju;
• razume povezanost stepena ekonomskog i kulturnog razvitka i zdravstvene kulture;
• razume značaj humanitarnih organizacija i njihovog delovanja.

• Briga o telu i zdravlju od antike do danas (bolesti ljudi, higijenski uslovi, epidemije, razvoj medicine, medicinski instrumenti, lekovi i lekovito bilje, zdravstvene ustanove - manastirske bolnice, sanatorijumi, stacionari, domovi zdravlja, apoteke; načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije).
• Briga o telu i zdravlju kod Srba (uticaj životnih uslova i higijenskih prilika na pojavu bolesti; najčešće bolesti i epidemije, narodna medicina i nadrilekarstvo, manastirske bolnice; prve bolnice i lekari, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša, osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu...).

Grbovi i zastave nekad i sad

• Produbljivanje znanja o razvoju grbova i zastava i njihovom značaju u istoriji.
• Upoznavanje sa razvojem, ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda.

• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kod Srba kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju grbova i zastava kroz istoriju;
• navede najčešće heraldičke simbole;
• opiše izgled i poreklo savremenog srpskog grba i zastave.

• Uloga i značaj grbova i zastava (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...; pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli; pojava prvih zastava - veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog; osnovni elementi zastava).
• Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo savremenog srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih država i dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).

R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radić, Carigrad - priče sa Bosfora, Beograd 2007.
Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
D. Stojanović, Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, Beograd 2008.
Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.
Dž. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.

Sport nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u sportskim igrama i nadmetanjima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kod Srba.

• uoči osnovna obeležja sporta od antike do savremenog doba;
• razume ulogu i značaj sporta u ljudskom društvu;
• imenuje i opiše sportske discipline zastupljene na antičkim Olimpijskim igrama;
• navede i uporedi karakteristike sportskih nadmetanja u različitim periodima;
• opiše razvoj sportskog života kod Srba.

• Uloga i značaj sporta od antike do savremenog doba (sport kao deo brige o zdravlju i kao zabava; sport i Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj kao osnov sportskih igara savremenog doba; sportska nadmetanja kroz istoriju - najpopularniji sportovi, amaterski i profesionalni sport, moderne Olimpijske igre).
• Sport kod Srba kroz istoriju (narodne i pastirske igre kao prva sportska nadmetanja, prva sportska društva, osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi; savremeni sport i sportski život).

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sistemi jednačina i determinante

• Proširivanje znanja o rešavanju sistema jednačina i sticanje osnovnih znanja o determinantama

• izračuna determinantu reda 2 i 3
• primeni osobine determinanti na izračunavanje determinante
• primeni Kramerovu teoremu na rešavanje sistema linearnih jednačina (do 3 nepoznate)
• reši sistem jednačina sastavljen od jedne kvadratne i jedne linearne jednačine
• grafički nađe rešenje kvadratne i linearne jednačine

• Determinante reda dva i tri
• Osobine determinanti
• Kramerova teorema za rešavanje sistema linearnih jednačina
• Sistem kvadratne i linearne jednačine

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (31 čas)

Mesto realizacije nastave
Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Kombinatorika

• Sticanje osnovnih znanja iz kombinatorike

• primeni pravilo zbira i pravilo proizvoda
• odredi broj permutacija datog skupa
• odredi broj varijacija datog skupa
• odredi broj kombinacija datog skupa
• navede permutacije, varijacije i kombinacije datog skupa od najviše četiri člana
• odredi k-ti binomni koeficijent u razvoju binoma na n-ti stepen
• odredi nepoznati član u razvoju binoma iz datih uslova - jednostavniji primeri

• Permutacije
• Varijacije
• Kombinacije
• Binomni obrazac

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

Verovatnoća i statistika

• Sticanje osnovnih znanja iz verovatnoće i statistike

• uoči slučajne događaje
• prepozna koji su događaji mogući, povoljni, sigurni, nemogući
• izračuna verovatnoću događaja
• odredi uslovnu verovatnoću događaja A u odnosu na događaj B
• navede primer slučajne promenljive
• primeni binomnu raspodelu
• izračuna numeričke karakteristike slučajnih promenljivih (matematičko očekivanje, disperziju, medijanu i mod)
• formira statističke tabele i na osnovu njih da grafički prikaže podatke
• izračuna određene karakteristike slučajnog uzorka (aritmetičku sredinu uzorka, medijanu uzorka, mod uzorka i disperziju uzorka)

• Slučajni događaji. Prostor elementarnih događaja
• Različite definicije verovatnoće
• Uslovna verovatnoća
• Slučajne promenljive. Diskretne slučajne promenljive i binomna raspodela
• Statistika. Osnovni pojmovi
• Formiranje statističkih tabela i grafičko prikazivanje podataka
• Karakteristike empirijske raspodele (aritmetička sredina uzorka, medijana uzorka, mod uzorka, disperzija uzorka)

• Sistemi jednačina i determinante: akcenat pri realizaciji ove teme treba da bude na rešavanju sistema jednačina bez parametara, kao i na rešavanju realnih problema korišćenjem sistema jednačina.

• Kombinatorika: pri rešavanju zadataka prebrojavanja razmatrati varijacije, permutacije i kombinacije kombinatornim problemima u kojima nema ponavljanja (bez ponavljanja). Pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života.

• Verovatnoća i statistika: pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Determinante i sistemi linearnih jednačina 8 časova
• Kombinatorika 6 časova
• Verovatnoća i statistika 13 časova

U toku školske godine predviđena su 2 pismena zadatka (po 1 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirana su 4 časa.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u industrijsku geografiju

• Sticanje znanja o predmetu izučavanja, razvoju i značaju industrijske geografije

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto industrijske geografije u sistemu nauka
• navede podelu industrije
• objasni međuzavisnost industrijalizacije i urbanizacije

• Predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto industrijske geografije u sistemu nauka
• Klasifikacija industrije, industijalizacija i odnos prema urbanizaciji

Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 ili 31 čas)

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene

Preporuke za realizaciju nastave

• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala i digitalnih karata

Faktori lokalizacije industrije

• Sticanje znanja o pojmu i vrstama faktora lokalizacije industrije

• definiše pojam faktora lokalizacije industrije
• opiše prirodne uslove i resurse kao faktor lokalizacije industrije (sirovine, vodni resursi, energetski izvori, klimatski uslovi)
• opiše faktore životne sredine
• navede ekonomskogeografske faktore lokalizacije (tržište, kapital, transport i radna snaga)
• navede vrste koncentracije i faktore aglomerecije
• prepozna industrijsku inerciju kao faktor lokalizacije

• Prirodni uslovi i resursi kao faktor lokalizacije industrije
• Faktori životne sredine
• Ekonomskogeografski faktori
• Koncentracija, aglomeracija i inercija

Energetika

• Sticanje znanja o izvorima energije, njihovom geografskom razmeštaju, proizvodnji i razmeštaju električne energije

• navede izvore energije (konvencionalni i alternativni)
• objasni geografski razmeštaj izvora energije u našoj zemlji i u svetu
• objasni geografski razmeštaj proizvodnje električne energije iz neobnovljivih izvora energije
• objasni geografski razmeštaj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije
• navede načine prenosa električne energije
• objasni probleme u vezi sa snabdevanjem energentima i proizvodnjom električne energije
• obrazloži uticaje i posledice proizvodnje električne energije u geografskoj sredini
• podrži korišćenje obnovljivih izvora energije

• Izvori energije i njihov razmeštaj u Srbiji i u svetu
• Elektroenergetika
• Prenos električne energije
• Problemi i perspektive razvoja energetike u svetu i u našoj zemlji

• Korišćenje analognih geografskih karata različitog razmera i sadržaja

• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje interaktivnih metoda rada

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
4. usmeno izlaganje
5. test

Okvirni broj časova po temama

• Uvod u industrijsku geografiju (5 časova)
• Faktori lokalizacije industrije (10 časova)
• Energetika (10 časova)
• Elektrotehnička i elektronska industrija (10 časova)

Elektrotehnička i elektronska industrija

• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju elektrotehničke i elektronske industrije

• objasni razvoj elektrotehničke i elektronske industrije
• dovede u vezu elektrotehničku i elektronsku industrije sa ostalim privrednim granama
• objasni geografski razmeštaja elektrotehničke i elektronske industrije u našoj zemlji i u svetu
• navede najveće kompanije elektrotehničke i elektronske industrije u svetu

• Razvoj elektrotehničke i elektronske industrije i njeno mesto u privrednoj strukturi
• Geografski razmeštaj elektrotehničke i elektronske industrije

TEME

CILJEVI:

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:

PREDLOG ZA REALIZACIJU TEME

Digitalna fotografija

• Osposobljavanje za primenu digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i radu

• fotografiše celinu i detalj pod različitim uslovima osvetljenja
• obradi fotografiju u odabranom računarskom programu
• selektuje svoje radove prema zadatim kriterijumima

• Primena digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i budućoj profesiji;
• Principi komponovanja u fotografiji, kadriranje, osvetljenje;
- Fotografisanje digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom - eksterijer, enterijer, detalj, autoportret;
• Obrada fotografije;
• Samoprocena radova.

Predlog za realizaciju teme:

• Ostvariti razmenu informacija i iskustava između učenika i učenika i nastavnika;
• Izabrati računarski program za obradu fotografija prema mogućnostima škole i predznanjima učenika;
• Naprednijim učenicima dopustiti eksperimentisanje složenijim alatkama u programu po izboru;
• Uputiti zainteresovane učenike na literaturu i besplatne foto-editore na internetu;
• Motivisati učenike da učestvuju u uređenju školskog časopisa ili sajta/profila škole.

internet:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
http://www.shapecollage.com/
http://AndreaPlanet.com/

Ktitori, mecene i kolekcionari

• Sagledavanje vrednosti i značaja umetničkih dela iz ugla investitora

• objasni ulogu i značaj ktitora, mecena i kolekcionara u istoriji umetnosti
• formira elektronsku ili štampanu zbirku umetničkih dela

• Veliki investitori u umetnost kroz istoriju - uloga i značaj;
• Prikaz deset značajnih umetničkih dela po izboru nastavnika, uz obrazloženje izbora;
• Odeljenski obilazak elektronski muzeja, galerija, festivala...;
• Prikupljanje i formiranje elektronske zbirke umetničkih dela po izboru učenika.

Predlog za realizaciju teme:
• Izvući zanimljivosti iz literature i sa interneta o dvorskim umetnicima, gradnji spomenika, izradi narudžbina;
• Motivisati učenike na kontinuirano ažuriranje zbirke;
• Motivisati učenike na posećivanje mesta kulture i kulturno-umetničkih dešavanja u lokalnom okruženju.

Umetnost XXI veka

• Upoznavanje sa uticajem tehnologije na umetnost XXI veka

• Stvaralačko izražavanje savremenim medijima

• navede nekoliko primera uticaja tehnologije na umetnost XXI veka

• izrazi svoje zamisli savremenim medijima

• Odgovarajući primeri: 3D animacija, slikanje peskom, dinamičko slikarstvo, digitalna umetnost, laserska umetnost, nano umetnost, interaktivna umetnost, virtuelna umetnost, akciono slikanje na sceni, vizuelni efekti za film;
• Pribor: glow graffiti sprej, LED kanapi, interaktivne table, I/O četka, Filipsov pribor za digitalno slikanje svetlom;
• Festivali: Cyberfest (Kiberfest, Rusija), STRP festival; VIDFEST (Vankuver)...;
• Vizuelni efekti za film;
• Likovno oblikovanje veb stranice;
• Crtanje, slikanje, grafika i vajanje u računarskom programu; video-zapisi; animacija i montaža u računarskom programu; izrada svetlosne skulpture, slike ili instalacije...

Predlog za realizaciju teme:
• Ostvariti saradnju sa nastavnicima stručnih predmeta;
• Prikazati raznovrsne primere;
• Po završetku teme zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

internet:
www.cyland.ru
https://bioart.med.harvard.edu/
http://sandfantasy.com/
http://www.sanbase.com/
http://www.gamasutra.com
http://www.virtualart.at/
http://www.abstractdigitalartgallery.com
http://creativefan.com/30-incredible-matte-paintings-from-famous- films/
http://www.zoicstudios.com
http://www.alchemists.com
http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com

Youtube: Blacklight Nu2ART performance; Paint dance; Mo(ve)ment: live painting and dance; Synchronized Elements; light painting; ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-light-painting-kit, I/O brush...

Strip i animacija

• Formiranje celovite slike o stripu kao savremenom umetničkom mediju

• prepozna umetnički crtež u stripu

• diskutuje o ulozi stripa u savremenom društvu

• uradi likovno-grafički rad

• Škole stripa: američka i japanska, francusko-belgijska, engleska, italijanska - karakteristike, tipični predstavnici, međusobni uticaji, popularnost škola i autora kod nas i u svetu;
• Uticaj stripa na umetničke pravce, kulturu i društvo;
• Tradicionalni pribor i postupak izrade; računarski programi i grafičke table;
• Animirani film, muzika za animirani film;
• Izrada scenarija za strip, grafički roman, igricu ili animirani film; izrada table stripa, strip junaka, korica za grafički roman, odeljenskog fanzina... tradicionalnim ili savremenim materijalima i sredstvima.

Predlog za realizaciju teme:
• Napraviti poređenje između američkog, evropskog i japanskog stripa;
• Razgovarati o uticaju japanskog stripa na savremeni evropski strip i animirani film;
• Uputiti zainteresovane učenike na elektronske udžbenike, škole stripa i aplikativne programe.

Orijentacioni izbor autora:
Orijentacioni izbor autora: Rodolphe Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka, Richard Outcault, Steve Ditko, Alan Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata, Marko Stojanović, Bane Kerac, Vlada Vesović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Zoran Janjetov...

internet:
http://www.seecult.org/
http://www.comicartdepot.com/
http://www.linesandcolors.com/
http://www.dereksantos.com/comicpage/

Znameniti srpski umetnici

• Upoznavanje sa znamenitim srpskim umetnicima i razumevanje značaja njihovih dela

• navede nekoliko znamenitih srpskih umetnika

• objasni značaj odabranog umetnika

• uradi originalan vizuelni prikaz života i/ili dela odabranog umetnika

• Znameniti srpski umetnici, izbor nastavnika;
• Izrada originalnog vizuelnog prikaza života i/ili dela srpskog umetnika po izboru učenika - prezentacija, grafička priča, kolaž, instalacija, kombinacija teksta, ilustracija i fotografija, video-rad, animacija...

Predlog za realizaciju teme:
• Napraviti sažet prikaz života i dela odabranih umetnika;
• Uputiti učenike na dostupne izvore informacija.

Vizuelna promocija

• Izrada promotivnog rada

• prikuplja i sortira informacije iz različitih izvora

• uradi promotivni vizuelni rad

• Značaj kvalitetne vizuelne promocije u budućoj profesiji;
• Izrada promotivnog spota, prezentacije, brošure, flajera, plakata, razglednica...

Predlog za realizaciju teme:
• Motivisati učenike atraktivnim vizuelnim primerima.

Ulična umetnost

• Upoznavanje sa vrstama ulične umetnosti

• prepozna estetske i idejne vrednosti ulične umetnosti

• uradi skicu za mural ili grafit

• Vidovi ulične umetnosti - murali, grafiti, stikeri, instalacije;
Diskusija - namera umetnika, ideje, poruke, stavovi, stilovi...;
• Materijali, opasnost po zdravlje i okolinu, mere zaštite;
• Izrada skice za mural ili grafit tradicionalnim materijalima ili u aplikativnom programu.

Orijentacioni izbor umetnika, umetničkih grupa i projekata:
Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt Wenner, Jeroen Koolhaas -Dre Urhahn, Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson, David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon Reiss (Bomb it-dokumentarni film), Blu (odabrani radovi), Rinpa Eshidan, Reverse Graffiti Project.

Kompozicija u vizuelnoj umetnosti

• Primena elemenata i principa komponovanja

• poredi elemente i principe komponovanja na prikazanim primerima

• organizuje kompoziciju na originalan način

• Poređenje elemenata i principa komponovanja na primerima umetničkih dela - crtež, slika, skulptura, instalacija, fotografija, strip, scena...;
• Izrada rada odabranim sredstvom, materijalom i tehnikom.

Predlog za realizaciju teme:
• Pokazati na primerima kako ista ideja ili motiv mogu biti prikazani na različite načine;
• Objasniti kako izmeniti postojeću ideju u dovoljnoj meri da bude originalna.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Klasična muzika (opšta muzička analiza i teorija kroz slušanje muzike)

• Osposobljavanje učenika za razlikovanje muzičkih stilova od prvobitne zajednice do 21. Veka

• Razvijanje navika za slušanje umetničke muzike

• Osposobljavanje uočavanja razlika karaktera kompozicija

• Formiranje muzičkog ukusa i adekvatnog muzičkog ekspresivnog doživljaja muzičkog dela prilikom slušanja(audio aparatima i uživo na koncertima)

• prepoznaje i razlikuje odlike stilova u muzičkom izražavanju od prvobitne zajednice do danas

• ispoljava potrebu za svakodnevnim slušanjem muzike i na osnovu toga formira trajno interesovanje prema muzici uopšte

• prepozna odslušane kompozicija uz poznavanje njihovih autora kao i vreme nastanka

• ekspresivno, autonomno doživljava karakter odslušane kompozicije

• poseduje adekvatan muzički ukus

• samoinicijativno posećuje koncerte i druge muzičke manifestacije u lokalnoj zajednici

• Značaj muzike u životu i društvu: prvobitna zajednica, stari vek i razvoj muzike u srednjem veku (duhovna i svetovna muzika)
- Gregorijanski koral, Vizantijsko pevanje, Kir Stefan Srbin: Ninja sili
• Renesansa i barok:
Palestrina L.: Ogni belta, Vivaldi A.: 4 godišnja doba, Hendl G. F.: Mesija (Aleluja), Bah J. S.: Tokata i fuga d - mol, Brandeburški koncert br. 3 G - dur
• Klasicizam:
Hajdn J.: Simfonija iznenađenja br 94. G - dur,
Mocart V. A.: Simfonija br. 40. G-dur, Rekvijem, Mala noćna muzika, Turski marš, Betoven L. V.: 5. i 9. simfonija, Za Elizu, Mesečeva sonata
• Romantizam
Mendelson F.: Svadbeni marš, Šopen F.: Valcer des-dur, Brams J.: Mađarske igre po izboru, Smetana B.: Vltava, Dvoržak A.: Simfonija iz novog sveta
• Impresionizam
Debisi K.: Prelid za popodne jednog pauna, Ravel M.: Bolero
• Muzika XX veka
Šostakovič: Kamerna simfonija, Prokofjev S.: Romeo i Julija, Šenberg, Stravinski, Vebern.

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti sva dostupna nastavna sredstva;
• Koristiti multimedijalne prezentacije;
• Upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu;
• Primenjivati individualni rad, rad u parovima i rad u manjim grupama;
• Kontinuirano upućivati učenike na prisustvo muzike u svakodnevnom životu, primenu u praksi i drugim nastavnim predmetima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• klasična muzika (9 - 8 časova)
• opera i balet; opereta i mjuzikl (5 časova)
• tradicionalna muzika (6 časova)
• džez i bluz muzika(5 - 4 časa)
• film i filmska muzika (5 - 4 časa)
• hor, kamerno i orkestarsko izvođenje kompozicija (5 - 4 časa)

Opera i balet
Opereta i mjuzikl

• Značaj korelacije između teksta, muzičkog i scenskog izvođenja

• Osposobljavanje za prepoznavanje i razlikovanje raznih vidova opere kroz istoriju

• razume međusobnu povezanost teksta, muzike i pokreta

• razlikuje muzičko scenska dela prema periodu nastanka

• prepoznaje istorijsko kulturni ambijent u kome su nastala pojedina dela

• Opere: Bize Ž.: Karmen, Verdi Đ.: Trubadur, Rosini Đ.: Seviljski berberin, Pučini: Toska, Boemi,
• Baleti: Čajkovski P. I.: Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Prokofjev S.: Romeo i Julija
• Operete: Štraus J.: Slepi miš
• Mjuzikli: Cigani lete u nebo, Kosa, Mama Mia, Čikago…

Tradicionalna muzika (narodne pesme, igre, plesovi)

• Osposobljavanje za prepoznavanje i razlikovanje kulture i tradicije kako svog tako i drugih naroda

• Razvijanje estetskih kriterijuma

• Razvijanje sposobnosti uočavanja uticaja narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo

• prepozna estetske vrednosti u kulturi svog i naroda drugih zemalja uočavanjem karakterističnih obeležja muzike svetske narodne baštine

• sagleda i vrednuje uticaj narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo

• Izvorno pevanje tradicionalnih kompozicija sa našeg i susednih područja. Kola i narodne igre Srbije i susednih zemalja.
Mokranjac St. St.: Rukoveti, Tajčević M.: Ohridska legenda;
• Narodna muzika integrisana u zabavnu, elektronsku, džez i razne alternativne pravce;
• Izvođači: Biljana Krstić, sastav Balkanika, Slobodan Trkulja, Vasilisa, Kiril Džajkovski...

Džez i bluz muzika
Film i filmska muzika

• Razvijanje sposobnosti prepoznavanja kriterijuma koji se odnose na ritmičku strogost i improvizovanje melodije kao karakteristika određene vrste muzike (džez, bluz)

• Razvijanje sposobnosti razlikovanja boje zvuka različitih instrumenata kao i njihovih sastava

• prepoznaje kriterijume koji se odnose na načine nastajanja melodijsko ritmičkih obrazaca različitih muzičkih žanrova

• razlikuje boju zvuka različitih instrumenata, kao i njihov izgled

• Razlikuje sastave izvođača (Solo glas-hor, Solo instrument-kamerni sastav-orkestar)

• Džez i bluz:
Luis Armstrong, Majls Dejvis; Bili Holidej; Džon Koltrejn, Čarli Parker, Jovan Maljoković, Šaban Bajramović...
• Film: Mocart
• filmska muzika:
E. Morikone: muzika iz filmova: Amelija Pulen, Titanik, Vatrene ulice, Klavir...

Horsko pevanje

• Osposobljavanje učenika za zajedničko izvođenje

• Prepozna i realizuje elemente zajedničkog muziciranja

• slobodan izbor kompozicija prema mogućnostima izvođača

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Biologija ćelije

• Upoznavanje sa predmetom proučavanja citologije
• Proširivanje znanja o osobinama živih bića i nivoima organizacije bioloških sistema
• Proširivanje znanja o građi i funkciji ćelije
• Shvatanje značaja fotosinteze i ćelijskog disanja

• Razumevanje procesa koji se odigravaju tokom ćelijskog ciklusa
• Upoznavanje sa ćelijskim deobama

• definiše predmet proučavanja citologije
• navede glavne osobine živih bića i nivoe organizacije bioloških sistema
• objasni hemijsku strukturu ćelije i funkciju ćelijskih organela
• objasni razlike između biljne i životinjske ćelije
• objasni tok i značaj ključnih metaboličkih procesa: fotosinteze i ćelijskog disanja
• objasni faze ćelijskog ciklusa, tok i značaj mitoze i značaj mejoze

• Citologija kao naučna disciplina biologije koja proučava organizaciju ćelije
• Osnovne karakteristike živih bića
• Nivoi organizacije bioloških sistema
• Građa ćelije i ćelijskih organela
• Biljna i životinjska ćelija
• Ćelijski ciklus i ćelijske deobe

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa

Preporuke za realizaciju nastave
• poštovanje svih didaktičkih principa
• primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija
• kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije)
• realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti)

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, praktičnih radova - vežbanja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• biologija ćelije (7 časova)
• osnovi fiziologije čoveka (15 časova)
• biologija razvića čoveka (7 časova)
• polno i reproduktivno zdravlje (6 časova)

Osnovi fiziologije čoveka

• Proširivanje znanja o funkcijama ljudskog organizma

• objasni nastanak i prenos nervnog impulsa
• ilustruje prost refleksni luk
• objasni ulogu nervnog sistema
• objasni mišićnu kontrakciju
• objasni ulogu čulnih organa
• definiše poziciju i ulogu žlezda sa unutrašnjim lučenjem
• objasni sastav i ulogu krvi i limfe
• objasni građu i ulogu srca i krvnih sudova i neurohumoralnu regulaciju srčanog rada
• objasni razmenu gasova u plućima i tkivima i nervnu regulaciju disanja
• objasni varenje, resorpciju hrane i neurohumoralnu regulaciju varenja
• objasni ulogu ekskretornih organa čoveka
• objasni ulogu organa za razmnožavanje

• Nervni sistem
• Čula
• Mišićno - skeletni sistem
• Endokrine žlezde
• Sistem organa za varenje
• Sistem organa za disanje
• Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti
• Sistem organa za izlučivanje i razmnožavanje

Biologija razvića čoveka

• Upoznavanje sa osnovnim fazama razvića čoveka
• Razumevanje procesa polnog sazrevanja

• objasni procese spermatogeneze i oogeneze
• opiše proces oplođenja
• navede faze intrauterinog razvića
• opiše nastanak tkiva i začetaka organa
• opiše promene koje se događaju u organizmu čoveka od rođenja do puberteta
• objasni polno sazrevanje čoveka

• Stvaranje i sazrevanje polnih ćelija
• Oplođenje
• Intrauterino razviće
• Rađanje i detinjstvo
• Polno sazrevanje

Polno i reproduktivno zdravlje

• Razumevanje problema vezanih za period odrastanja
• Shvatanja uloge i značaja porodice
• Proširivanje znanja o oblicima rizičnog ponašanja

• prepozna probleme vezane za period odrastanja
• objasni značaj porodice
• opiše biološku funkciju porodice
• definiše pojam "planiranje porodice"
• navede oblike rizičnog ponašanja i oblike zaštite od neželjene trudnoće
• objasni štetnost abortusa po zdravlje žene
• navede najčešće polno prenosive bolesti, bolesti zavisnosti i načine prevencije

• Pojam i definicija zdravlja
• Problemi vezani za period adolescencije
• Planiranje porodice
• Zaštita od polnih bolesti
• Bolesti zavisnosti