Prethodni

XXIV ROKOVI ZA POSTEPENU PREPRAVKU ODREĐENIH BRODOVA I ROKOVI PRIMENE

24.01 Primenljivost prelaznih odredaba na brodove koji su već u eksploataciji

1. Odredbe tač. 24.02-24.04 ovog dela primenjuju se na brodove koji su 30. decembra 2008. godine, imali važeće Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu izdato u skladu sa Uredbom o inspekcijskom nadzoru brodova na Rajni, koja je bila na snazi 31. decembra 1994. godine, ili koji su 31. decembra 1994. godine bili u fazi izgradnje ili pregradnje.

2. Za brodove na koje se ne odnosi stav 1. primenjuju se odredbe tačke 24.05. ovog dela.

24.02 Odstupanja za brodove koji su već u eksploataciji

1. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom delu Tehničkih pravila imaju sledeće značenje:

1) N.Z.P. je odredba koja se ne primenjuje na brodove koji su već u eksploataciji, osim ako su delovi o kojima je reč zamenjeni ili pregrađeni, t.j. odredba se primenjuje samo na novosagrađena plovila i na zamenu ili pregradnju delova ili prostora o kojima je reč. Ako su postojeći delovi zamenjeni rezervnim delovima korišćenjem iste tehnologije i istog tipa, ovo ne predstavlja zamenu ("Z") u značenju prelaznih odredaba.

2) izdavanje ili obnova Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu je odredba koja se primenjuje do vremena sledećeg izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle naznačenog datuma.

2. Brodovi koji nisu u potpunosti u skladu sa odredbama ovih tehničkih pravila:

1) se preuređuju u svrhu usklađivanja sa onim odredbama ovih tehničkih pravila, u skladu sa prelaznim odredbama navedenim u donjoj tabeli;

2) do svog preuređenja se usklađuju sa Uredbom o inspekcijskom nadzoru brodova na Rajni, koja je bila na snazi na dan 31. decembar 1994. godine.

2 1. Stalni protivpožarni sistemi CO2 postavljeni pre 1. oktobra 1980. mogu da ostanu u upotrebi do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2035. godine, ako ispunjavaju zahteve iz člana 7.03 stav 5. Uredbe o inspekciji brodova na Rajni koja je bila na snazi 1. aprila 1976. godine.
2. Stalni protivpožarni sistemi sa CO2 postavljeni između 1. aprila 1992. i 31. decembra 1994. godine mogu da ostanu u upotrebi do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2035. godine, ako ispunjavaju zahteve iz člana 7.03 stav 5. Uredbe o inspekciji brodova na Rajni koja je na snazi od 31 decembra 1994. godine.
3. Preporuke CCNR izdate između 1. aprila 1992. i 31. decembra 1994. godine u pogledu člana 7.03 stav 5. Uredbe o inspekciji brodova na Rajni koja je na snazi od 31. decembra 1994. godine, ostaju da važe do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2035. godine.
4. Tačka 10.03b, stav 2. podtačka 1) se može primeniti samo do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2035. godine ako su te instalacije bile postavljene na brodovima izgrađenim posle 1. oktobra 1992. godine.

24.03 Odstupanja za plovila čija je kobilica položena 1. aprila 1976. godine ili ranije

1. Definicije u primeni u donjoj tabeli imaju sledeće značenje:

1) N.Z.P. je odredba koja se ne primenjuje na plovila koja su već u eksploataciji, osim ako su delovi o kojima je reč zamenjeni ili pregrađeni, t.j. odredba se primenjuje samo na zamenu ili pregradnju delova ili prostora o kojima je reč. Ako se postojeći delovi zamenjuju rezervnim delovima korišćenjem iste tehnologije i istog tipa, ovo ne predstavlja zamenu ("Z") u značenju prelaznih odredaba.

2) Izdavanjeili obnova Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu je odredba koja se ispuni do vremena sledećeg izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle naznačenog datuma.

2. Pored odredaba iz 24.02, sledeće odredbe se mogu primenjivati na plovne objekte čija je kobilica položena 1. aprila 1976. godine ili ranije.

2. Tačka 15.11, stav 3. podtačka 1) se primenjuje na brodove za dnevna putovanja čija je kobilica položena 1. aprila 1976. godine ili ranije, do prvog izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2045. godine, pod uslovom da samo boje, lakovi, premazi i drugi materijali koji se koriste na površinama okrenutim prema putevima za evakuaciju i drugi materijali za obradu površine panela su vatrootporni i dim ili toksična isparenja se ne razvijaju do opasnih razmera.

3. Tačka 15.11. stav 12. se primenjuje na brodove za dnevna putovanja čija je kobilica položena 1. aprila 1976. godine ili ranije do prvog izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2045. godine, pod uslovom da je dovoljno da ako su, umesto stepenica u obliku noseće čelične strukture, stepenice koje služe kao put za evakuaciju projektovane tako da ostanu upotrebljive, u slučaju požara, za otprilike isto vreme kao i stepenice u obliku noseće čelične strukture.

24.04 Ostala odstupanja

1. Za brodove čije je nadvođe bilo određeno u skladu sa članom 4.04 Uredbe o inspekcijskom nadzoru na Rajni, koja je bila na snazi 31. marta 1983. godine, nadležni organ može, na zahtev vlasnika, da odredi nadvođe u skladu sa članom 4.03 Uredbe o inspekcijskom nadzoru brodova na Rajni, koja je bila na snazi 1. januara 1995. godine.

2. Brodovi čija je kobilica položena pre 1. jula 1983. godine, ne moraju da budu u skladu sa Prilogom 1. Delo IX. ovog pravilnika, ali moraju da budu u skladu sa Poglavljem 6. Uredbe o inspekcijskom nadzoru brodova na Rajni, koja je bila na snazi 31. marta 1983. godine.

3. Tačka 15.06, stav 3, podtač. 1)-5) i tačka 15.12, stav 3. podtačka 1), koji se odnose na pravilo o dužini samo jednog creva, primenjuju se samo na brodove čija je kobilica položena posle 30. septembra 1984. godine i na pregradnje prostora o kojima je reč, najkasnije kada se obnavlja Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2045. godine.

4. Ako je u praksi teško primeniti odredbe navedene u ovom delu nakon prestanka važnosti prelaznih odredaba, ili ako njihova primena iziskuje nerazumno visoke troškove, nadležni organ može da dozvoli odstupanja od ovih odredaba, pod uslovom da se ispune preporuke Odbora. Ova odstupanja se moraju uneti u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

5. Kada odredba upućuje, u pogledu zahteva za projektovanje opreme, na neki evropski ili međunarodni standard, takva oprema može, nakon revizije standarda, da nastavi da se koristi još 20 godina posle revizije tog standarda.

24.05 Odstupanja za brodove na koje se ne odnosi tačka 24.01. ovog dela

1. Sledeće odredbe se primenjuju:

1). na brodove za koje je Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, u skladu sa Uredbom o inspekcijskom nadzoru brodova na Rajni bilo izdato prvi put između 1. januara 1995. godine i 30. decembra 2008, pod uslovom da nisu bili u fazi izgradnje ili pregradnje 31. decembra 1994. godine;

2) na brodove koji su dobili neku drugu dozvolu za plovidbu između 1. januara 1995. godine i 30. decembra 2008.

2. Dokazuje se da su ti brodovi u skladu sa Uredbom o inspekcijskom nadzoru brodova na Rajni primenjivom na dan kada su Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu ili druga dozvola za plovidbu izdati.

3. Brodovi su preuređeni kako bi se uskladili sa odredbama koje stupaju na snagu nakon prvog izdavanja Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu ili druge dozvole za plovidbu saglasno prelaznim odredbama navedenim u donjoj tabeli.

4. Tačka 24.04. st. 4. i 5. primenjuju se na isti način.

5. Pojmovi korišćeni u donjoj tabeli imaju sledeće značenje:

1) N.Z.P. je odredba koja se ne primenjuje na plovila koja su već u eksploataciji, osima ako su delovi o kojima je reč zamenjeni ili pregrađeni, t.j. odredba se primenjuje samo na novosagrađena plovila i na zamenu ili pregradnju delova ili prostora o kojima je reč. Ako se postojeći delovi zamenjuju rezervnim delovima korišćenjem iste tehnologije i istog tipa, ovo ne predstavlja zamenu ("Z") u značenju prelaznih odredaba.

2) Izdavanje ili obnova Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu je odredba koja se ispuni do vremena sledećeg izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle naznačenog datuma.

______
3 1. Fiksni protivpožarni sistemi CO2 postavljeni između 1. januara 1995. godine i 31. marta 2003. godine su dozvoljeni do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1.1.2035. godine ako su u skladu sa članom 10.03, stav 5, Uredbe o inspekciji brodova na Rajni primenljive 31. marta 2002. godine.
2. Preporuke Centralne komisije za plovidbu Rajnom izdate između 1. januara 1995. godine i 31. marta 2002. godine koje se odnose na član 10.03, stav 5, Uredbe o inspekciji brodova na Rajni primenljive 31. marta 2002. godine ostaju da važe do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1.1.2035. godine.
3. Tačka 10.05, stav 2. podtačka 1), se primenjuje do izdavanja ili obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1.1.2035. godine samo ako su ovi sistemi bili postavljeni na brodovima izgrađenim posle 1. oktobra 1992. godine.

24.07 Prelazna odredba koja se odnosi na Jedinstveni evropski identifikacioni broj broda

Prilikom izdavanja Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu plovilu koje je posle 31. marta 2007. imalo važeće Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa Pravilnikom o inspekcijskom pregledu brodova na Rajni, koristi se već dodeljen Jedinstveni evropski identifikacioni broj broda, ispred kojeg se, po potrebi, dodaje nula.

XXIVa DODATNE PRELAZNE ODREDBE ZA BRODOVE KOJI NE PLOVE NA VODNIM PUTEVIMA ZONE P

24a.01 Primena prelaznih odredaba na brodove koji su već u eksploataciji i važenje prethodnih Svedočanstava o sposobnosti broda za plovidbu

1. Odredbe ovog dela se primenjuju:

1) na brodove za koje je Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu izdato prvi put pre 30.12.2008. godine;

2) na brodove koji su dobili neku drugu dozvolu za plovidbu pre 30.12.2008. godine, koji ne plove na vodnim putevima Zone P.

2. Dokazuje se da su ti brodovi bili u skladu sa odredbama glava 1-12. Priloga 2. Direktive 82/714/EZ, na dan kada je izdato Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu ili druga dozvola za plovidbu.

3. Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu izdata pre 30.12.2008. važe do datuma isteka navedenog u svedočanstvu. Član 89. stav 1. tačka 5) Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama se i dalje primenjuje na preglede ovih brodova.

24a.02 Odstupanja za brodove koji su već u eksploataciji

1. Brodovi koji nisu u potpunosti usaglašeni sa odredbama ovih tehničkih pravila se preuređuju i usaglašavaju sa odredbama koje stupaju na snagu nakon prvog izdavanja njihovog Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa prelaznim odredbama navedenim u tabeli ispod.

2. Definicije u primeni u tabeli ispod imaju sledeće značenje:

1) N.Z.P. je odredba koja se ne primenjuje na plovne objekte koji već plove, osim ako se njihovi delovi koji su u pitanju zamenjuju ili pregrađuju, t.j. odredba se primenjuje samo na novosagrađene plovne objekte i na zamenu ili pregradnju delova ili prostora koji su u pitanju. Ako su postojeći delovi zamenjeni delovima korišćenjem iste tehnologije i istog su tipa, ovo ne predstavlja zamenu ("Z") u okviru značenja prelaznih odredaba.

2) Izdavanje ili obnova Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu je odredba koja se ispuni do vremena sledećeg izdavanja ili obnavljanja Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 30.12.2008. Ako svedočanstvo prestaje da važi između 30.12.2008. i dan pre 30.12.2009., ova odredba je u primeni od 30.12.2009.

__________
4U skladu sa Aneksom I, odeljak 1A(II) Direktive 2004/26/EZ, kojom se menja i dopunjava Direktiva 97/68/EZ, ograničenja za ove pomoćne motore sa konstantnom brzinom primenjuju se isključivo od ovog datuma.
5 Odredba u primeni na brodove čija je kobilica položena 2 godine nakon stupanja na snagu ovih Pravila i na brodove u eksploataciji:
Odredba iz tačke 11.04 se primenjuje u slučaju prepravke celog tovarnog prostora.
U slučaju pregradnje širine bočne palube po celoj dužini broda:
1) Član 11.04 je u primeni ako je širina bočnih paluba pre pregradnje na visini od 0,90 m, ili smanjenja širine ispod te visine,
2) Širina bočne palube pre pregradnje na visini od 0,90 m, ili je širina ispod te visine barem u skladu sa merenjima naznačenim u 11.04.

24a.03 Odstupanja za brodove za koje je kobilica položena pre 1. januara 1985. godine

1. Definicije u primeni u donjoj tabeli imaju sledeće značenje:

1) N.Z.P. je odredba se ne primenjuje na brodove koji su već u eksploataciji, osima ako su delovi o kojima je reč zamenjeni ili pregrađeni, t.j. odredba se primenjuje samo na novosagrađene brodove i na zamenu ili pregradnju delova ili prostora o kojima je reč. Ako se postojeći delovi zamenjuju rezervnim delovima korišćenjem iste tehnologije i istog tipa, ovo ne predstavlja zamenu ("Z") u značenju prelaznih odredaba.

2) Izdavanje ili obnova Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu je odredba koja se ispuni do vremena prvog izdavanja ili sledeće obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 30.12.2008. Ako svedočanstvo ističe između 30.12.2008. i dan pre 30.12.2009., odredba je u primeni tek od 30.12.2009.

2. Pored odredaba iz tačke 24a.02, brodovi koji su izgrađeni pre 1. januara 1985. godine mogu biti izuzeti od sledećih odredaba, pod uslovima opisanim u koloni 3 donje tabele, pod uslovom da je bezbednost broda i njegove posade osigurana na odgovarajući način:

24a.04 Ostala odstupanja

Ako je u praksi teško izvodljivo primeniti odredbe navedene u ovom Delu, nakon prestanka važenja prelaznih odredaba, ili ako njihova primena iziskuje nerazumno visoke troškove, nadležni organ može da dozvoli odstupanja od ovih odredaba pod uslovom da se ispune preporuke Odbora. Ova odstupanja se moraju uneti u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu.

24a.05 Prelazna odredba koja se odnosi na Jedinstveni evropski identifikacioni broj broda

Tačka 24.07 se primenjuje na isti način.

XXV ZNAKOVI BEZBEDNOSTI

Simboli koji se koriste mogu neznatno da se razlikuju ili da budu detaljniji od grafičkih prikaza u ovom Delu, ako nije izmenjeno značenje i da razlike i izmene ne čine značenje nerazumljivim.

XXVI UPUTSTVA KOJIMA SE BLIŽE UREĐUJU POJEDINI TEHNIČKI ZAHTEVI KOJI SU OBUHVAĆENI TEHNIČKIM PRAVILIMA

1. Zahtevi koji se odnose na sposobnost izbegavanja i skretanja;

2. Zahtevi koji se odnose na propisanu brzinu vožnje (napred), sposobnost zaustavljanja i sposobnost kretanja krmom;

3. Zahtevi za spojne sisteme i spojne uređaje za plovila koja su pogodna da pokreću ili da budu pokretana u krutom sastavu;

4. Primena prelaznih odredbi;

5. Merenje buke;

6. Primena propisa u Delu XV;

7. Specijalna sidra sa umanjenom masom;

8. Čvrstoća vodonepropusnih prozora;

9. Zahtevi za automatske rasprskače vode pod pritiskom;

10. Popunjavanje Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu;

11. Tankovi za gorivo na tehničkim plovnim objektima;

12. Minimalna debljina trupa tegljenica;

13. Brzina koja omogućava kormilarenje brodom pomoću njegovog sopstvenog pogona;

14. Odgovarajući sistem protivpožarne uzbune;

15. Dokaz uzgona, trima i stabiliteta odvojenih delova broda;

16. Oprema brodova kojima se upravlja u skladu sa standardima S1 i S2;

17. Zahtevi za nisko postavljeno osvetljenje;

18. Posebne bezbednosne potrebe lica sa ograničenom pokretljivošću;

19. Odgovarajuća oprema za upozorenje na prisustvo gasa;

20. Električni kablovi;

21. Eksperti i kvalifikovana lica;

22. Plovila za rekreaciju;

23. Primena motora na koju se odnosi odgovarajuće tipsko odobrenje;

24. Postupak za vršenje pregleda.

Napomena:

Za područja iz Priloga 2. ovog pravilnika, mogu se dozvoliti blaži tehnički zahtevi za odgovarajuće vrednosti utvrđene u sledećim uputstvima za brodove koji plove isključivo na vodnim putevima Zone 3 na teritoriji Republike Srbije.

1. UPUTSTVO O ZAHTEVIMA KOJI SE ODNOSE NA SPOSOBNOST IZBEGAVANJA I SKRETANJA
(Prilog 1. tač. 5.09. i 5.10. u vezi sa tač. 5.02(1), 5.03(1), 5.04. i 16.06. ovog pravilnika)

1. Opšti i granični uslovi koji se odnose na proveru manevra izbegavanja

1.1. U skladu sa Prilogom 1. tačka 5.09. ovih tehničkih pravila, brodovi i sastavi su sposobni da blagovremeno izvedu manevar izbegavanja a takva sposobnost se dokazuje manevrima izbegavanja na području predviđenom za obavljanje probnih vožnji u skladu sa Prilogom 1. tačka 5.03. ovih tehničkih pravila. Ova sposobnost se dokazuje putem simuliranih manevara izbegavanja skretanjem na levo i desno sa propisanim vrednostima pri čemu za utvrđene brzine skretanja broda kao odgovor na iskretanje kormila a zatim proveru kursa poštuju se utvrđena ograničenja.

Tokom probnih vožnji ispunjeni su zahtevi iz tačke 2. ovog uputstva, pri čemu rastojanje kobilice od dna mora biti najmanje 20 % gaza, ali ne manje od 0,50 m.

2. Postupak za proveru manevra izbegavanja i beleženje podataka

(Šematski prikaz dat je u Dodatku 1 - Šematski prikaz manevra izbegavanja (u daljem tekstu: Dodatak 1 uz ovo uputstvo)

2.1. Manevri izbegavanja se izvode na sledeći način:

Kada brod ili sastav plovi konstantnom brzinom od V0 = 13 km/h u odnosu na vodu, na početku manevra (vreme t0 = 0 s, brzina zaokreta r = 0°/min, ugao kormila δ0 = 0°, brzina motora je konstantna), manevar izbegavanja skretanjem na levo i desno započinje iskretanjem kormila. Kormilo se postavlja pod uglom δ, ili se, u slučaju aktivnog kormilarskog uređaja, upravljačka jedinica postavlja pod uglom δa, na početku manevra, u skladu sa uputstvima iz tačke 2.3. Ugao kormila δ (npr. 20° na desnom boku) se održava dok se ne postigne vrednost r1 brzine skretanja iz tačke 2.2 za odgovarajuće dimenzije broda ili sastava. Kada se postigne brzina skretanja r1, vreme t1 se beleži a kormilo postavlja pod istim uglom na suprotnoj strani (npr. 20° na levom boku) tako da se skretanje zaustavi i počne skretanje u suprotnom smeru i tako smanji brzina skretanja na r2 = 0 i pusti da ponovo dostigne vrednost datu u tački 2.2. Kada se postigne brzina skretanja r2 = 0, beleži se vreme t2. Kada se postigne brzina skretanja r3 navedena u tački 2.2, kormilo se postavlja u suprotnom smeru pod istim uglom δ, tako da se zaustavi skretanje. Vreme t3 se beleži. Kada se dostigne brzina skretanja r4 = 0, beleži se vreme t4 a brod ili sastav se vraća na početni kurs.

2.2. Da bi se postigla brzina skretanja r4, poštuju se sledeće granične vrednosti u zavisnosti od dimenzija broda ili sastava i dubine vode h:

Vremena t1, t2, t3 i t4 potrebna za postizanje brzine skretanja r1, r2, r3 i r4 beleže se u izveštaju o merenjima iz Dodatka 2. - Izveštaj o manevru izbegavanja i sposobnosti skretanja (u daljem tekstu: Dodatak 2. uz ovo uputstvo). Vrednosti t4 ne prekoračuju ograničenja data u tabeli.

2.3. Izvode se barem četiri manevra izbegavanja i to:

1) jedan na desnom boku sa uglom kormila δ = 20°,

2) jedan na levom boku sa uglom kormila δ = 20°,

3) jedan na desnom boku sa uglom kormila δ = 45°,

4) jedan na levom boku sa uglom kormila δ = 45°.

Po potrebi (npr. u slučaju nesigurnosti u pogledu izmerenih vrednosti ili nezadovoljavajućih manevara), manevri izbegavanja se ponavljaju. Poštuju se brzine skretanja navedene pod tačkom 2.2 ovog uputstva i vremenska ograničenja. U slučaju aktivnih kormilarskih uređaja ili posebnih tipova kormila može se izabrati položaj δa upravljačke jedinice ili ugao kormila δa koji nije δ=20° i δ=45°, u skladu sa procenom eksperta i zavisno od tipa kormilarskog sistema.

2.4. Da bi se odredila brzina skretanja, na plovilu se nalazi pokazivač brzine skretanja u skladu sa Prilogom 5. ovog pravilnika.

2.5. U skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo V. tačka 5.04. uslov opterećenja u toku manevra izbegavanja mora biti između 70% i 100% maksimalne nosivosti. Ako je proba izvršena sa manjim opterećenjem, dozvola za plovidbu nizvodno i uzvodno se ograničava na to opterećenje.

Postupak manevara izbegavanja i uslovi koji se koriste prikazani su na dijagramu u Dodatku 1. uz ovo uputstvo.

3. Sposobnost skretanja

Smatra se da je sposobnost skretanja brodova i sastava čija dužina (L) ne prelazi 86 m a širina (B) ne prelazi 22,90 m zadovoljavajuća u skladu sa zahtevima iz Priloga 1, Deo V. tačka 5.10 a u vezi sa tačkom 5.02 stav 1. kada se tokom manevra skretanja uzvodno sa početnom brzinom od 13 km/h u odnosu na vodu poštuju granične vrednosti za zaustavljanje nizvodno utvrđene u Uputstvu. Poštuje se rastojanje kobilice od dna u skladu sa stavom 1.1. ovog uputstva.

4. Ostali zahtevi

4.1. Pored zahteva iz tač. 1-3. ovog uputstva dodaju se sledeći zahtevi:

1) kod kormilarskih sistema sa ručnim upravljanjem, jedan ceo zaokret kormilarskog točka mora da odgovara uglu kormila od najmanje 3°;

2) kod mehaničkih kormilarskih sistema, pri maksimalnom uronjenju kormila, mora biti moguće da se dostigne prosečna ugaona brzina od 4°/s u celokupnom opsegu zaokreta kormila.

Ovaj zahtev se takođe, pri punoj brzini broda, proverava pomeranjem kormila od 35° na levom boku do 35° na desnom boku. Pored toga, proverava se da li kormilo zadržava položaj maksimalnog ugla pri najvećoj pogonskoj snazi. Ova odredba se primenjuje na isti način na aktivne kormilarske sisteme ili posebne tipove kormila.

4.2. Ako je bilo koji deo dodatne opreme iz Priloga 1. Deo V. tačka 5.05. potreban za postizanje zahtevane manevarske sposobnosti, on ispunjava zahteve iz Priloga 1. Deo VI. ovog pravilnika, u odgovarajuću rubriku Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu unose se sledeći podaci:

"Kormila za flankiranje (*)/pramčani kormilarski sistemi (*)/ostala oprema (*) iz rubrike 34. potrebna je (*) /potrebne su (*) radi ispunjenja zahteva u pogledu manevarske sposobnosti iz Dela 5.

____________
(*) Nepotrebno precrtati."

5. Beleženje podataka i izveštaji

Merenja, izveštaji i beleženje podataka vrše se u skladu sa postupkom iz Dodatka 2. ovog uputstva.

DODATAK 1.

Šematski prikaz manevra izbegavanja

t0 = Početak manevra izbegavanja

t1 = Vreme za postizanje brzine skretanja r1

t2 = Vreme za postizanje brzine skretanja r2 = 0

t3 = Vreme za postizanje brzine skretanja r3

t4 = Vreme za postizanje brzine zaokreta r4 = 0 (kraj manevra izbegavanja)

δ = Ugao kormila [°]

r = Brzina skretanja [°/min]

DODATAK II

Izveštaj o manevru izbegavanja i sposobnosti skretanja

2. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA PROPISANU BRZINU (NAPRED), SPOSOBNOST ZAUSTAVLJANJA I SPOSOBNOST KRETANJA KRMOM
(Prilog 1. tač. 5.06, 5.07. i 5.08 u vezi sa tač. 5.02 stav 1, 5.03. stav 1, 5.04. i 16.06. ovog pravilnika)

1. Maksimalna propisana brzina (napred) u skladu sa tačkom 5.06

Brzina u odnosu na vodu je zadovoljavajuća u smislu tačke 5.06 stav 1. ako dostiže barem 13 km/h. Tokom probi, sledeći uslovi su ispunjeni na isti način kao i tokom probe zaustavljanja:

1) poštuje se rastojanje kobilice od dna iz tačke 2.1 ovog uputstva;

2) izvršava se merenje, beleženje, upis i ocena podataka o probama:

2. Sposobnost zaustavljanja i sposobnost kretanja krmom propisane u skladu sa tačkama 5.07 i 5.08.

2.1. Smatra se da su brodovi i sastavi sposobni da se blagovremeno zaustave u smeru nizvodno u skladu sa tačkom 5.07. stav 1. ako se ovo dokaže tokom probe zaustavljanja u odnosu na obalu u smeru nizvodno pri početnoj brzini od 13 km/h odnosu na vodu, pri čemu udaljenost kobilice od dna iznosi najmanje 20 % gaza ali nije manje od 0,50 m.

1) U tekućoj vodi (brzina struje 1,5 m/s), zaustavljanje u odnosu na vodu se dokazuje na maksimalnoj udaljenosti izmerenoj u odnosu na obalu od:

550 m za brodove i sastave:

- dužine L > 110 m ili

- širine B > 11,45 m,

ili

480 m za brodove ili sastave:

- dužine L ≤ 110 m i

- širine B ≤ 11,45 m.

Manevar zaustavljanja je završen kada se postigne zaustavljanje u odnosu na obalu.

2) U stajaćoj vodi (brzina struje manja od 0,2 m/s), zaustavljanje u odnosu na vodu se dokazuje na maksimalnoj udaljenosti, izmerenoj u odnosu na obalu od:

350 m za brodove i sastave:

- dužine L > 110 m ili

- širine B > 11,45 m,

ili

305 m za brodove i sastave:

- dužine L ≤ 110 m i

- širine B ≤ 11,45 m.

U stajaćoj vodi se takođe izvodi i proba kojom se dokazuje da se tokom vožnje krmom može postići brzina ne manja od 6,5 km/h.

Merenje, beleženje i upisivanje podataka o probama iz tačaka 1) ili 2) vrše se u skladu sa postupkom iz Dodatka 1. ovog uputstva - Zahtevi koji se odnose na merenje, beleženje i upisivanje podataka prikupljenih tokom probi manevra zaustavljanja

Tokom celokupne probe, brod ili sastav mora imati odgovarajuću manevarsku sposobnost.

2.2. U skladu sa tačkom 5.04, tokom probe, brodovi moraju biti opterećeni u najvećoj mogućoj meri do 70-100% svoje nosivosti. Ovaj uslov opterećenja se ocenjuje u skladu sa Dodatkom 2. ovog uputstva - Zahtevi koji se odnose na ocenu rezultata manevra zaustavljanja (u daljem tekstu: Dodatak 2. uz ovo uputstvo). Ako je tokom probe brod ili sastav opterećen do manje od 70 %, maksimalna dozvoljena istisnina u plovidbi nizvodno se utvrđuje u skladu sa stvarnim opterećenjem, pod uslovom da se poštuju granične vrednosti iz tačke 2.1.

2.3. Ako stvarne vrednosti početne brzine i brzina struje u vreme probe ne zadovoljavaju uslove iz tačke 2.1, dobijeni rezultati se ocenjuju u skladu sa postupkom opisanim u Dodatku 2. uz ovo uputstvo.

Dozvoljeno odstupanje početne brzine od 13 km/h ne sme biti veće od +1 km/h, a brzina struje u tekućoj vodi mora biti između 1,3 i 2,2 m/s, u suprotnom se proba ponavlja.

2.4. Maksimalna dozvoljena istisnina ili odgovarajuće maksimalno opterećenje ili maksimalni uronjeni presek za brodove i sastave u plovidbi nizvodno utvrđuju se na osnovu probi i unose u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

DODATAK 1.

ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA MERENJE, BELEŽENJE I UPISIVANJE PODATAKA PRIKUPLJENIH TOKOM PROBI MANEVRA ZAUSTAVLJANJA

1. Manevar zaustavljanja

Brodovi i sastavi iz Priloga 1. Dela V. ovog pravilnika su podvrgnuti probi u tekućoj ili u stajaćoj vodi, na području predviđenom za izvođenje probi, da bi dokazali da su u stanju da se zaustave u smeru nizvodno samo sa svojim pogonskim sistemom bez upotrebe sidara. Manevar zaustavljanja se, u načelu, izvodi u skladu sa slikom 1. On počinje kada se brod kreće pri konstantnoj brzini koja je što je moguće bliža 13 km/h u odnosu na vodu prekretanjem motora sa "napred" na "krmom" (tačka A komande "zaustavi") i završava se kada brod miruje u odnosu na obalu (tačka E: v = 0 u odnosu na obalu ili je tačka D:= tačka E: v = 0 u odnosu na vodu i u odnosu na obalu ako se manevar zaustavljanja izvodi u stajaćoj vodi).

Kada se manevri zaustavljanja izvode u tekućoj vodi, položaj i trenutak zaustavljanja u odnosu navodu se takođe beleže (brod se kreće brzinom struje; tačka D: v = 0 u odnosu na vodu).

Izmereni podaci se unose u izveštaj kao što je prikazano u dijagramu slike 1. Pre nego što se izvrši manevar zaustavljanja, na vrhu obrasca se unose nepromenljivi podaci.

Ako je moguće, izračunava se prosečna brzina struje (v) u plovnom kanalu na osnovu očitavanja utvrđenog merača nivoa vode, ili merenjem kretanja plutajućeg tela i unosi se u izveštaj.

U načelu, za određivanje brzine broda u odnosu na vodu u toku manevra zaustavljanja, dozvoljena je upotreba merača brzine struje, ako je moguće da se zabeleži kretanje i potrebni podaci u skladu sa gore opisanim postupkom.

2. Upis izmerenih podataka i njihovo unošenje u izveštaj (tabela 1)

Za manevar zaustavljanja, na prvom mestu se određuje početna brzina u odnosu na vodu. Ovo se postiže merenjem vremena potrebnog za vožnju između dve tačke na kopnu. U tekućoj vodi se vodi računa o prosečnoj brzini struje.

Manevar zaustavljanja započinje komandom "zaustavi"A, prilikom mimoilaženja tačke na kopnu. Mimoilaženje tačke na kopnu se beleži vertikalno na osu broda i unosi se u izveštaj. Na isti način se beleži mimoilaženje svih ostalih tačaka na kopnu u toku manevara zaustavljanja i u izveštaj se unosi svaka tačka (npr. na jedan kilometar) i vreme mimoilaženja sa njom.

Izmerene vrednosti se, ako je moguće, beleže na svakih 50 m. U svakom slučaju, treba ubeležiti vreme kada su dosegnute tačke B i C - ako je moguće - kao i tačke D i E i proceniti njihovu odgovarajuću poziciju. Podaci koji se odnose na brzinu motora ne moraju da se unose u izveštaj, ali se napominju kako bi se omogućila preciznija kontrola početne brzine.

3. Opis manevra zaustavljanja

Manevar zaustavljanja u skladu sa slikom 1. predstavlja se dijagramom. Pre svega se pomoću mera unetih u izveštaj o probi, iscrtava dijagram vreme-prostor i na njemu obeležavaju tačke od A do E. Posle toga će biti moguće odrediti prosečnu brzinu između dve tačke merenja i iscrtati dijagram brzina-vreme.

To se radi na sledeći način (vidi sliku 1):

Određivanjem količnika razlike u položaju i razlike u vremenu Δs/Δt, može se izračunati prosečna brzina broda za dati period.

Primer:

U intervalu između 0 sec. i 10 sec., pređe se rastojanje od 0 m do 50 m.

Δs/Δt = 50 m/10 s = 5,0 m/s = 18,0 km/h

Ova vrednost se unosi kao prosečna brzina na 5-sekundnom položaju na apscisi. U toku drugog intervala od 10 sec. do 20 sec., pređe se rastojanje od 45 m.

Δs/Δt = 45 m/10 s = 4,5 m/s = 16,2 km/h

U tački D, brod se zaustavio u odnosu na vodu tj. brzina struje je približno 5 km/h.

Slika 1

Manevar zaustavljanja

Spisak simbola na slici 1.

A naredba "zaustavi"

B zaustavljen propeler

C prekrenut propeler

D v = 0 u odnosu na vodu

E v = 0 u odnosu na obalu

v brzina broda

vLv u odnosu na obalu

s izmereno rastojanje u odnosu na obalu

t izmereno vreme

Tabela 1

Izveštaj o manevru zaustavljanja

DODATAK 2

ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA OCENU REZULTATA MANEVRA ZAUSTAVLJANJA

1. Na osnovu zabeleženih vrednosti proverava se usklađenost sa graničnim vrednostima u skladu sa Dodatkom 1. ovog uputstva. Ako uslovi za manevar zaustavljanja značajno odstupaju od standardnih uslova, ili ako postoji nedoumica u pogledu usklađenosti sa graničnim vrednostima, izvršava se ocena rezultata. U tom cilju se za proračun manevara zaustavljanja može upotrebiti sledeći postupak.

2. Određuju se teoretska rastojanja zaustavljanja u standardnim uslovima (Sreference) iz tačke 2.1 Uputstva kojim se bliže uređuju zahtevi koji se odnose na propisanu brzinu vožnje (napred), sposobnost zaustavljanja i sposobnost kretanja krmom i u uslovima manevra zaustavljanja (Sactual) i upoređuju se zatim sa izmerenim rastojanjem zaustavljanja (Smeasured). Korigovano rastojanje zaustavljanja manevra zaustavljanja u standardnim uslovima (Sstandard) izračunava se na sledeći način:

Formula 2.1:

2. Uputstva kojim se bliže uređuju zahtevi koji se odnose na propisanu brzinu vožnje (napred), sposobnost zaustavljanja i sposobnost kretanja krmom

Ako je manevar zaustavljanja izvršen sa opterećenjem od 70-100 % maksimalne nosivosti u skladu sa tačkom 2.2 Uputstva kojim se bliže uređuju zahtevi koji se odnose na propisanu brzinu vožnje (napred), sposobnost zaustavljanja i sposobnost kretanja krmom da bi se izračunao Sstandard za određivanje Sreference i Sactual koristi se istisnina (Dreference= Dactual) koja odgovara opterećenju u vreme probe.

Ako je prilikom određivanja Sstandard u skladu sa formulom 2.1, data granična vrednost prekoračena ili nije postignuta, vrednost Sreference se umanjuje ili povećava promenom vrednosti Dreference tako da se obezbedi usklađenost sa graničnom vrednošću (Sstandard = data granična vrednost). U skladu sa tim određuje se maksimalna istisnina dozvoljena u plovidbi nizvodno.

3. U skladu sa graničnim vrednostima datim u tački 2.1 st. 1. i 2. Uputstva kojim se bliže uređuju zahtevi koji se odnose na propisanu brzinu vožnje (napred), sposobnost zaustavljanja i sposobnost kretanja krmom, izračunavaju se samo rastojanja zaustavljanja izmerena u

- Fazi I ("Svom snagom napred" prekrenuto u "svom snagom krmom"):SI

i

- Fazi II (Kraj prekretanja dok se brod ne zaustavi u odnosu na vodu): SII

(vidi sliku 1). Ukupno rastojanje zaustavljanja odgovara:

Formuli 3.1:

Stotal= SI + Sn

4. Pojedina rastojanja zaustavljanja se izračunavaju na sledeći način:

PRORAČUN MANEVRA ZAUSTAVLJANJA

Slika 2

Dijagram

Formule za izračunavanje: | sa sledećim koeficijentima |

U formulama od 4.1 do 4.7:

Koeficijenti za formule 4.1, 4.2, 4.3, 4.4, 4.5, 4.6 i 4.7 se mogu uzeti iz donjih tabela.

Tabela 1

Faktori k za:

1) Motorni brodovi i sastavi u jednom nizu

2) Sastavi bok uz bok

3) Sastavi po tri broda bok uz bok

Tabela 2

Koeficijent f za odnos između vučne sile na bitvi unazad i snage pogonskih motora

Tabela 3

Dijagram koji se odnosi na proračunom otpornosti

Za određivanje vrednosti RT/v2 u odnosu na D1/3 [B + 2T]:

PRILOG DODATKU 2. KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA PROPISANU BRZINU VOŽNJE (NAPRED), SPOSOBNOST ZAUSTAVLJANJA I SPOSOBNOST KRETANJA KRMOM

Primeri primene Dodatka 2

(Ocena rezultata manevra zaustavljanja)

PRIMER I

Formacija: običan motorni brod sa potisnicom (Europa IIa) povezanom bok iz bok

PRIMER II

1) Upotrebom vrednosti izmerenih u toku manevra zaustavljanja

2) formula za

3) Proračun RTmllactual u skladu sa tabelom 3 i formulom 4.3 Dodatka 2. ovog uputstva

4) Proračun otpora RG u skladu sa formulom 4.4 Dodatka 2. ovog uputstva.

5) Proračun u skladu sa formulom 4.5 Dodatka 2. ovog uputstva

6) Proračun FPOR u skladu sa formulom 4.6 i tabelom 2

7) Proračun pomoću formule 2) i rezultata iz tač. 3)-6)

8) Proračun ukupnog rastojanja u skladu sa formulom 3.1

Sactual = 73 + 402 = 475 m

3. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI ZA SPOJNE SISTEME I SPOJNE UREĐAJE ZA PLOVILA KOJA SU POGODNA DA POKREĆU ILI DA BUDU POKRETANA U KRUTOM SASTAVU
(Prilog 1. tač. 16.01, 16.02, 16.06, 16.07. ovog pravilnika)

1. Opšti zahtevi

1.1. Svaki spojni sistem obezbeđuje kruto vezivanje svih plovila u sastavu, tj. u predviđenim radnim uslovima spojni uređaj sprečava uzdužno ili poprečno kretanje između brodova, tako da se sastav može smatrati "nautičkom jedinicom".

1.2. Spojni sistem i njegovi sastavni delovi su sigurni i jednostavni za upotrebu, omogućujući brzo povezivanje plovila bez ugrožavanja lica zaposlenih na njima.

1.3. Spojni sistem i njegovi sastavni delovi apsorbuju pravilno sile koje nastaju u predviđenim radnim uslovima i bezbedno ih preneti na konstrukciju broda.

1.4. Na raspolaganju je dovoljan broj tačaka spajanja.

2. Sile u spoju i dimenzionisanje spojnih uređaja

Spojni uređaji sastava i formacija brodova koje se odobravaju su dimenzionisani tako da garantuju dovoljan stepen sigurnosti. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako se pretpostavlja da su spojne sile izračunate u skladu sa tač. 2.1, 2.2 i 2.3. ovog uputstva, jednake zateznoj čvrstoći za dimenzionisanje uzdužnih spojnih komponenti.

2.1. Tačke spajanja između potiskivača i potisnica ili drugih plovila:

2.2. Tačke spajanja između motornog broda koji pokreće potiskivane sastave i potiskivana plovila:

2.3. Tačke spajanja između potiskivanih plovila:

Smatra se da je vrednost od 1200 kN dovoljna za maksimalnu spojnu silu za plovilo za potiskivanje u tački spajanja između prvog potiskivanog plovila i plovila vezanog ispred njega, čak i ako formula u tački 2.3 daje višu vrednost.

Za tačke spajanja svih ostalih uzdužnih spojeva između potiskivanog plovila, dimenzionisanje spojnih uređaja se zasniva na spojnoj sili određenoj u skladu sa formulom u tački 2.3.

Pri čemu je:

FSB, FSF, FSL [kN] Spojna sila uzdužne veze;

PB [kW] Ugrađena snaga pogonskog motora;

LS [m] Rastojanje od krme potiskivača ili plovila koje potiskuje do tačke spajanja;

L'S [m] Rastojanje od krme plovila koje potiskuje do tačke spajanja između prvog potiskivanog plovila i plovila vezanog ispred njega;

hK, h'K [m] Odgovarajuća ručica poluge uzdužnog spoja;

BS [m] Širina plovila koje potiskuje;

Empirijski utvrđene vrednosti za pretvaranje ugrađene snage u potisak obezbeđujući pritom adekvatan stepen sigurnosti.

2.4.1. Za uzdužno spajanje pojedinačnih plovila, koriste se barem dve tačke spajanja. Svaka tačka spajanja se dimenzioniše za spojnu silu izračunatu u skladu sa tač. 2.1, 2.2 ili 2.3. Ako se koriste krute spojne komponente, može se odobriti samo jedna tačka spajanja pod uslovom da ta tačka obezbeđuje sigurno vezivanje plovila.

Zatezna čvrstoća užadi se bira u skladu sa predviđenim brojem slojeva užeta. Na tački spajanja nije više od tri sloja užeta. Užad se bira prema nameni.

2.4.2. U slučaju potiskivača sa samo jednom potisnicom, formula u tački 2.2 se može koristiti za određivanje spojne sile pod uslovom da su takvi potiskivači odobreni za pokretanje nekoliko takvih potisnica.

2.4.3. Na raspolaganju je dovoljan broj bitava ili ekvivalentnih uređaja koji imaju sposobnost da apsorbuju nastale spojne sile.

3. Posebni zahtevi za zglobne spojeve

Zglobni spojevi su projektovani tako da garantuju kruti spoj između plovila. Usaglašenost sa zahtevima Dela V se proverava tokom navigacionih probi sa krutim sastavom u skladu sa tačkom 16.06.

Pogonska jedinica zglobnog spoja omogućava zadovoljavajući povratak iz zglobnog položaja. Zahtevi iz Dela VI. Tač. 6.02-6.04 se primenjuju na isti način, zato kada se koristi mehanička pogonska jedinica, druga nezavisna pogonska jedinica i izvor energije su na raspolaganju u slučaju otkazivanja.

Omogućeno je upravljanje i nadziranje zglobnog spoja iz kormilarnice (njegovog zglobnog kretanja, barem); zahtevi iz Dela VII. tač. 7.03 i 7.05 se primenjuju na isti način.

4. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA PRIMENU PRELAZNIH ODREDABA
(Prilog 1. Deo XV-XXIIb, Deo XXIV. i Deo XXIVa. ovog pravilnika)

1. Primena prelaznih odredaba pri kombinovanju delova plovila

1.1. Načela

Kada se kombinuju delovi različitih brodova, nepromenjen status u odnosu na zahteve ovih tehničkih pravila se odobrava samo za delove koji pripadaju brodu koji zadržava svoje Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu. U tom slučaju prelazne odredbe se primenjuju na te delove. Ostali delovi se tretiraju kao novogradnja.

1.2. Detaljno objašnjena primena prelaznih odredaba

1.2.1. Prilikom kombinovanja delova različitih brodova, prelazne odredbe primenjuju se na one delove koji pripadaju brodu koji zadržava Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

1.2.2. Delovi koji ne pripadaju brodu koji zadržava Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu tretiraju se kao novosagrađena plovila.

1.2.3. Nakon što se jednom brodu doda deo nekog drugog broda, takav brod preuzima evropski identifikacioni broj broda koji zadržava svoje Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu kao rekonstruisano plovilo.

1.2.4. Kada plovilo zadrži postojeće Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu ili mu se posle rekonstrukcije izda novo Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu se dodatno upisuje i godina izgradnje najstarijeg dela plovila.

1.2.5. Ako se plovilu dodaje novi pramčani deo, važeće zahteve ispunjava i motor za pramčani porivni uređaj, koji je ugrađen u pramčanom delu.

1.2.6. Ako se brodu dodaje novi krmeni deo, važeće zahteve ispunjavaju i motori koji su ugrađeni u krmeni deo.

1.3. Primeri

1.3.1. Brod je sastavljen od delova dva starija broda (godina gradnje prvog broda je 1968., godina gradnje drugog broda je 1972.). Upotrebljava se ceo prvi brod osim pramčanog dela i pramčani deo drugog broda. Montirani brod preuzima Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu prvog broda. Pramčani deo montiranog broda sada mora da bude opremljen, između ostalog, sidrenim nišama.

1.3.2. Brod je sastavljen od delova dva starija broda (godina gradnje prvog broda je 1975.; godina gradnje drugog broda je 1958. najstariji sastavni deo je iz 1952.). Upotrebljava se ceo prvi brod osim pramčanog dela, kao i pramčani deo drugog broda. Montirani brod preuzima Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu prvog broda. Pramčani deo montiranog broda sada je opremljen, između ostalog, sidrenim nišama. Najstariji sastavni deo prvobitnog drugog broda, izgrađenog 1952. dodatno se upisuje u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

1.3.3. Krmeni deo broda čija je godina gradnje 2001. dodaje se plovilu čija je godina gradnje 1988. Motor broda čija je godina gradnje 1988. treba da ostane u plovilu. U tom slučaju, motor ima tipsko odobrenje. Motor takođe ima tipsko odobrenje i ako je reč o motoru na krmenom delu iz 2001.

2. Primena prelaznih odredaba u slučaju promene tipa plovila (namena plovila)

2.1. Načela

2.1.1. Prilikom odlučivanja o primeni prelaznih odredaba u slučaju promene tipa plovila (tip broda; predviđena namena broda), kada je reč o tehničkim pravilima, bezbednosni zahtevi su od naročitog značaja.

2.1.2. Promena tipa plovila je slučaj kada su bezbednosni zahtevi koji se primenjuju na novi tip plovila različiti od zahteva za stari tip; ovo se dešava ako se na novi tip plovila primenjuju posebne odredbe iz Priloga 1. Delovi XV.-XXIIb., koje se nisu primenjivale na stari tip plovila.

2.1.3. U slučaju promene tipa plovila, sve posebne odredbe i svi zahtevi specifični za taj tip plovila se u potpunosti poštuju; na ove zahteve se ne mogu primenjivati prelazne odredbe. To važi i za delove koji su preuzeti sa postojećeg plovila i za koje važe ovi posebni zahtevi.

2.1.4. Rekonstrukcija tankera u brod za prevoz suvog tereta ne predstavlja promenu tipa plovila definisanu pod tačkom 2.1.2.

2.1.5. U slučaju rekonstrukcije broda sa kabinama u brod za dnevna putovanja, svi novi delovi u potpunosti ispunjavaju važeće zahteve.

2.2. Detaljno objašnjena primena prelaznih odredaba

2.2.1. Tačka 24.02 stav 2. (NZP, odnosno tačka 24a.02 stav 2. se primenjuje na delove plovila koji su obnovljeni; zato se na nove delove plovila ne mogu primenjivati prelazne odredbe.

2.2.2. Za delove plovila koji nisu preinačeni, prelazne odredbe se i dalje primenjuju izuzev delova u skladu sa tačkom 2.1.3, druga rečenica.

2.2.3. Ako su dimenzije plovila izmenjene, prelazne odredbe se više ne primenjuju na one delove plovila koji su povezani sa tom izmenom (npr. rastojanje do sudarne pregrade, nadvođe i sidra).

2.2.4. U slučaju promene tipa plovila, primenjuju se posebni zahtevi koji važe samo za novi tip plovila. Svi delovi i elementi opreme na koje nije uticala rekonstrukcija plovila ispunjavaju zahteve iz Priloga 1. Del. II i III ovog pravilnika.

2.2.5. Tada se plovilu daje novo ili izmenjeno i dopunjeno Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu i unosi se napomena u rubrike 7. i 8. svedočanstva i originalne gradnje i preinake.

2.3. Primeri

2.3.1. Teretni brod (godina gradnje 1996.) je preinačen u putnički brod. Zato se primenjuju zahtevi iz Priloga 1. Deo XV. ovog pravilnika na ceo brod, bez primene prelaznih odredbi. Ako pramčani deo nije izmenjen u skladu sa planovima rekonstrukcije ili u skladu sa Priloga 1. Deo XV. ovog pravilnika, brod ne mora da ima sidrene niše u skladu sa Delom III. tačka 3.03.

2.3.2. Tegljač (godina gradnje 1970.) je preinačen u potiskivač. Fizička rekonstrukcija se sastoji samo od promene palubne opreme i ugradnje uređaja za potiskivanje. Sve prelazne odredbe za brod iz 1970. i dalje važe, osim onih iz Priloga 1. Delovi V. i VII. (delimično), Dela X. tačka 10.01 i Dela XVI. tačka 16.01.

2.3.3. Motorni tanker (godina gradnje 1970.) je preinačen u potiskivač. Fizička rekonstrukcija se sastoji od razdvajanja pramčanog dela od dela tereta, kao i promene palubne opreme i ugradnje uređaja za potiskivanje. Sve prelazne odredbe za brod iz 1970. se i dalje primenjuju, osim odredbi iz Priloga 1. Delovi V. i VII. (delimično), Dela X. tačka 10.01 i Dela XVI. tačka 16.01.

2.3.4. Motorni tanker je preinačen u motorni teretnjak. Motorni teretnjak ispunjava važeće zahteve za sigurnost na radnom mestu, posebno one iz tačke 11.04 Dela XI. Priloga 1. ovog pravilnika.

3. Primena prelaznih odredaba u slučaju rekonstrukcije putničkih brodova

3.1. Primena prelaznih odredbi

3.1.1. Mere preinake koje su potrebne da bi se ispunili zahtevi iz Priloga 1. Deo XV. ovog pravilnika, bez obzira na to kada su sprovedene, ne predstavljaju preinaku "C" u smislu zahteva iz Dela XXIV. tačke 24.02 stav 2, tačke 24.03(1) ili tačke 24.06 stav 5., odnosno zahteva iz Dela XXIVa. tačke 24a.02 i tačke 24a.03.

3.1.2. U slučaju preinake broda sa kabinama u brod za dnevna putovanja, svi novi delovi su u skladu sa važećim zahtevima.

3.2. Primeri

3.2.1. Putnički brod (godina gradnje 1995.) ima drugi nezavisni sistem propulzije ugrađen najkasnije 1. januara 2015. Ako na ovom putničkom brodu nije bilo drugih namernih preinaka, nije neophodno da se obavi proračun stabiliteta u skladu sa novim zahtevima, ali ako za tim postoji objektivna potreba, proračun stabiliteta se može izvršiti u skladu sa zahtevima za stabilitet Republike Srbije, na osnovu kojih je obavljen prethodni proračun stabiliteta.

3.2.2. Putnički brod (godina gradnje 1994. Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu poslednji put obnovljeno 2012.) biće produžen za 10 metara u 2016. Osim toga, na ovo plovilo se ugrađuje drugi nezavisni sistem propulzije. Isto tako, biće potreban novi proračun stabiliteta, koji se izvršava u skladu sa zahtevima iz iz Priloga 1. Deo XV. ovog pravilnika, za naplavljivanje jednog odeljenja i naplavljivanje dva odeljenja.

3.2.3. Putnički brod (godina gradnje 1988.) dobija moćniji sistem propulzije uključujući propelere. Ovo je tako velika preinaka da je potreban proračun stabiliteta. On se obavlja u skladu sa postojećim zahtevima.

5. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA MERENJE BUKE
(Prilog 1. tačka 3.04 stav 7, tačka 7.01 stav 2, tačka 7.03 stav 6, tačka 7.09 stav 3, tačka 8.10, tačka 11.09 stav 3, tačka 12.02 stav 5, tačka 17.02 stav 3. podtačka 2) i tačka 17.03 stav 1. ovog pravilnika)

1. Opšte odredbe

Da bi se proverili maksimalni nivoi zvučnog pritiska dati u ovom pravilniku, utvrđuju se merene vrednosti, postupci merenja i uslovi za kvantitativno, ponovljivo beleženje nivoa zvučnog pritiska u skladu sa tačkama 2 i 3.

2. Merni instrumenti

Merni instrumenti ispunjavaju zahteve za klasu 1 u skladu sa standardom EN 60651:1994.

Pre svake serije merenja i posle nje, kalibratori klase 1 u skladu sa standardom SRPS EN 60942:2010 se postavljaju na mikrofon da bi se kalibrisao sistem merenja. Usaglašenost kalibratora sa zahtevima standarda SRPS EN 60942:2010 proverava se jednom godišnje. Usaglašenost opreme za merenje za zahtevima standarda EN 60651:1994 proverava se jednom u dve godine.

3. Merenja buke

3.1. Na plovilu

Merenja se obavljaju u skladu sa ISO 2923:2003 odeljci 5. do 8. merenjem isključivo A-ponderisanih nivoa zvučnog pritiska.

3.2. Vazdušna buka koju emituje plovilo

Emisije buka sa plovila na unutrašnjim vodnim putevima i u lukama određuje se merenjem u skladu sa EN ISO 22922:2000, odeljci 7 do 11. U toku merenja vrata i prozori mašinskih prostora su zatvoreni.

4. Dokumentacija

Merenja se zapisuju u skladu sa "Izveštajem o merenju buke".

"Izveštaj o merenju buke

- na plovilima u skladu sa ISO 2923:2003

- vazdušna buka koju emituju plovila u skladu sa EN ISO 22922:2000*

__________
* Nepotrebno precrtati

A. Podaci o plovilu

1. Tip i ime plovila:

Jedinstveni evropski identifikacioni broj broda:

2. Vlasnik:

3. Glavni sistem propulzije:

3.1 Glavni motori:

3.2. Prenos snage

Proizvođač: ..……....……. Tip: ...…….……………. Reduktor: …………..………….....

3.3. Propeleri

Broj: …………... Broj krila: …..... Prečnik: ..……….. mm ...…….. Sapnica: da/ne(*)

_________
* Nepotrebno precrtati

3.4. Kormilarski sistem

Tip:

4. Pomoćni motori:

5. Sprovedene mere za smanjenje buke:

6. Primedbe:

B. Korišćeni merni instrumenti

1. Merač nivoa zvučnog pritiska:

Proizvođač: ……….....…… Tip: ...………………... Poslednja provera: ……………....

2. Analizator oktavnih/tercnih pojasa:

Proizvođač: ……….....…… Tip: ...………………... Poslednja provera: ……………....

3. Kalibrator:

Proizvođač: ……….....…… Tip: ...………………... Poslednja provera: ……………....

4. Pomoćna oprema:

5. Primedbe:

C. Uslovi merenja - plovilo

1. Formacija tokom merenja:

2. Opterećenje/deplasman: …..... t/m3 (*) (približno …….. % maksimalne vrednosti)

3. Brzina glavnog motora: ……...... min-1 (približno …….. % maksimalne vrednosti)

4. Broj pomoćnih motora u upotrebi:

5. Primedbe:

D. Uslovi merenja - okolina

1. Područje merenja: ..…………………………………………….. Uzvodno/nizvodno (*)

2. Dubina vode: ………………….. m (Odgovarajući nivo vode = ……………………. m

3. Atmosferski uslovi: ……….. Temperatura: ………..… °C; Jačina vetra: ...……BF

4. Uticaj spoljne buke: da/ne [*], ako je odgovor da, navesti: ……………………………..

_________
* Nepotrebno precrtati

5. Primedbe:

E. Beleženje merenja

1. Merenje obavio:

2. Datum:

3. Primedbe:

4. Potpis:

F.1. Rezultati merenja

Merenje buke na plovilu:

F.2. Rezultati merenja

Merenje vazdušne buke koju emituje plovilo:

6. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA O PRIMENU ZAHTEVA DELA XV - LOKALNO PREGRAĐIVANJE

PRELAZNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROSTORE OGRAĐENE TENDAMA ILI SLIČNIM PRENOSNIM INSTALACIJAMA
(Prilog 1. tač. 15.02 stav 5, 15.03 stav 4, 15.03 stav 9.
ovog pravilnika)

1. Lokalno pregrađivanje (tačka 15.02 stav 5)

Primena tačke 15.02 stav 5. može imati za posledicu da lokalno vodonepropusno pregrađivanje, kao što su poprečno pregrađeni tankovi sa dvostrukim dnom čija je dužina veća od dužine oštećenja koje se uzima u obzir, ne bude uključeno u ocenjivanje. U tom slučaju možda neće biti moguće uzeti u obzir poprečno pregrađivanje ako se ne pruža do pregradne palube. Ovo može dovesti do nepravilnog pregrađivanja.

Tumačenje zahteva:

Ako je vodonepropusno odeljenje duže nego što je propisano u tački 15.03 stav 9. i ima u sebi lokalno pregrađivanje koje obrazuje vodonepropusna pododeljenja, između kojih može postojati minimalna dužina oštećenja, ta pododeljenja mogu biti uzeta u obzir u proračunu stabiliteta oštećenog broda.

2. Prelazni zahtevi u pogledu stabiliteta za prostore ograđene tendama ili sličnim prenosnim instalacijama (tačka 15.03 stav 5)

Prostori ograđeni tendama ili sličnim prenosnim instalacijama mogu stvoriti probleme stabilitetu broda budući da, ako su dovoljno veliki, utiču na moment nagiba izazvan pritiskom vetra.

Tumačenje zahteva:

Kod putničkih brodova kojima je svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu prvi put izdato pre 1. januara 2006, ili za koje se poziva na tačku 24.06 stav 2, druga rečenica, posle montaže prostora ograđenog tendama ili sličnim prenosim instalacijama, izvršava se novi proračun stabiliteta u skladu sa ovim pravilima, ukoliko bočna ravan Awz prelazi 5% ukupne bočne ravni Aw o čemu se vodi računa u svakom slučaju.

7. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA SPECIJALNA SIDRA SA UMANJENOM
MASOM
(Prilog 1. tačka 10.01 stav 5. ovog pravilnika)

Deo I

ODOBRENA SPECIJALNA SIDRA

Specijalna sidra umanjene mase koja su odobrili nadležni organi u skladu sa tačkom 10.01 stav 5. navedena su u sledećoj tabeli.

Deo II

POSTUPCI ODOBRENJA I ISPITIVANJA SPECIJALNIH SIDARA SA UMANJENOM MASOM
(UMANJENJE VREDNOSTI MASE SIDARA ODREĐENIH U SKLADU SA TAČKOM 10.01 ST. 1-4.)

1. Deo 1 - Postupak odobrenja

1.1. Nadležni organi odobravaju specijalna sidra sa umanjenom masom u skladu sa zahtevima iz Dela X. tačka 10.01 stav 5. Nadležni organ određuje odobreno umanjenje mase sidra za specijalna sidra u skladu sa postupkom opisanim u nastavku.

1.2. Odobrenje specijalnog sidra je moguće isključivo ako je utvrđeno umanjenje mase sidra barem 15 %.

1.3. Zahtevi za odobrenje specijalnog sidra u skladu sa tačkom 1.1 podnose se nadležnom organu države članice. Uz svaki zahtev se prilaže deset primeraka sledećih dokumenata:

1) navođenje dimenzija i mase specijalnog sidra sa glavnim dimenzijama i oznakom tipa za svaku raspoloživu veličinu sidra;

2) šematski prikaz sile držanja za referentno sidro A (u skladu sa tačkom 2.2) i specijalno sidro B koje se odobrava a koji je pripremila i ocenila institucija koju je odredio nadležni organ.

1.4. Nadležni organ obaveštava Komisiju o eventualnim zahtevima da se umanji masa sidra koje ovaj organ po ispitivanju namerava da odobri. Nadležni organ zatim obaveštava Komisiju o svakom odobrenom specijalnom sidru, navodeći njegovu oznaku tipa i odobreno umanjenje mase sidra. Nadležni organ izdaje odobrenje podnosiocu zahteva najranije po isteku 3 meseca od obaveštavanja Komisije pod uslovom da Komisija ne uloži primedbe.

2. Deo 2 - Postupak ispitivanja

2.1. Šematski prikazi sile držanja u skladu sa tačkom 1.3 moraju da predstavljaju silu držanja kao funkciju brzine za referentno sidro A i specijalno sidro B koje odobrava na osnovu ispitivanja u skladu sa niže navedenim tačkama 2.2 do 2.5. Slika 1. prikazuje jedno moguće ispitivanje sile držanja.

2.2. Referentno sidro A koje se koristi za ispitivanja je klasično preklopno sidro bez prečke koje odgovara niže navedenom crtežu i podacima, sa masom od najmanje 400 kg.

Za navedene dimenzije i masu važi odstupanje od ±5 % . Međutim, površina svake lopate je barem 0,15 m2.

2.3. Masa specijalnog sidra B koje se koristi u ispitivanjima ne odstupa za više od 10 % od mase referentnog sidra A. Ako su odstupanja veća, ponovo se vrši proračun sila srazmerno masi.

2.4. Šematski prikazi sile držanja linearno predstavljaju brzinu (v) u rasponu od 0 do 5 km/h (brzina u odnosu na tlo). U tom cilju se za referentno sidro A i specijalno sidro B obavljaju tri ispitivanja u vožnji uzvodno naizmenično na svakoj od dve deonice reke koje je odredio nadležni organ, pri čemu je jedna jedna sa krupnim šljunkom a druga sa sitnim peskom. Na Rajni se deonica između 401-402 km može koristiti kao referentna deonica za ispitivanja na krupnom šljunku, a deonica između 480-481 km za ispitivanja na sitnom pesku.

2.5. Pri svakom ispitivanju sidro koje se ispituje se tegli pomoću čeličnog užeta čija je dužina između tačaka spajanja na sidru i na plovilu ili uređaju koji tegli jednaka desetostrukoj visini tačke spajanja na plovilu iznad sidrišta.

2.6. Proračun umanjenja mase sidra se vrši upotrebom sledeće formule:

Pri čemu je

r procenat umanjenja mase specijalnog sidra B u odnosu na referentno sidro A;

PA masa referentnog sidra A;

PB masa specijalnog sidra B;

FA sila držanja referentnog sidra A pri v = 0,5 km/h;

FB sila držanja specijalnog sidra B pri v = 0,5 km/h;

AA površina na šematskom prikazu sile držanja koju određuju:

- linija paralelna sa y osom pri v = 0,

- linija paralelna sa y osom pri v = 5 km/h,

- linija paralelna sa x osom pri sili držanja F = 0,

- kriva sile držanja za referentno sidro A,

Model dijagrama sile držanja

(Određivanje površina AA i AB)

AB ista definicija kao i za AA osim što se koristi kriva sile držanja za specijalno sidro B.

2.7. Prihvatljivi procenat je prosečna vrednost šest vrednosti r izračunate u skladu sa tačkom 2.6.

Slika 1

Primer metode ispitivanja sidra sa potiskivanim sastavom u jednom nizu

8. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA ČVRSTOĆU VODONEPROPUSNIH PROZORA
(Prilog 1. tačka 15.02 stav 16. ovog pravilnika)

1. Opšte odredbe

U skladu sa tačkom 15.02 stav 16., vodonepropusni prozori postavljeni su ispod granične linije ako su vodonepropusni, ne otvaraju se i imaju dovoljnu čvrstoću, u skladu su sa tačkom 15.06 stav 14.

2. Izrada vodonepropusnih prozora

Zahtevi iz tačke 15.02 stav 16. se smatraju ispunjenim ako se tokom izrade vodonepropusnih prozora poštuju sledeće odredbe.

2.1. Koristi se samo prenapregnuto staklo u skladu sa SRPS ISO 614:2013.

2.2. Okrugli prozori su u skladu sa SRPS ISO 1751:2013, Serija B: prozori srednje izdržljivosti Tip: prozor koji se ne otvara.

2.3. Ugaoni prozori su u skladu sa SRPS ISO 3903:2013, Serija E: prozori velike izdržljivosti Tip: prozor koji se ne otvara

2.4. Prozori u skladu sa ISO standardima se mogu zameniti prozorima čija je izrada barem ekvivalentna zahtevima iz tačaka 2.1 do 2.3.

9. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA AUTOMATSKE RASPRSKAČE VODE POD PRITISKOM
(Priloga 1. tačka 10.03a stav 1. ovog pravilnika)

Odgovarajući automatski rasprskači vode pod pritiskom iz tačke 10.03a stav 1. ispunjavaju sledeće zahteve:

1. Automatski rasprskač vode pod pritiskom je uvek spreman za upotrebu kada ima ljudi na plovilu. Za njegovo aktiviranje nisu potrebne dodatne mere članova posade.

2. Sistem se stalno da se održava pod potrebnim pritiskom. Cevi su stalno napunjene vodom do mlaznica za raspršivanje. Sistem ima stalni dotok vode. U sistem ne ulazi nečistoća štetna po njegov rad. Za nadziranje i proveru sistema se ugrađuju odgovarajući instrumenti za prikazivanje i sistemi za ispitivanje (npr. merači pritiska, uređaje za pokazivanje nivoa vode u posudi pod pritiskom, cevi za ispitivanje pumpi.)

3. Pumpa za dotok vode u mlaznice za raspršivanje aktivira se automatski padom pritiska u sistemu. Pumpa je tako dimenzionirana da može neprekidno da obezbeđuje dovoljan dotok vode pod neophodnim pritiskom, ako se istovremeno aktiviraju sve mlaznice za raspršivanje potrebne da se pokrije područje najveće prostorije koju treba zaštititi. Pumpa snabdeva isključivo automatski rasprskač vode pod pritiskom. U slučaju otkazivanja pumpe, omogućeno je da se mlaznice za raspršivanje snabdevaju dovoljnom količinom vode sa druge pumpe na plovilu.

4. Sistem je podeljen na sekcije, od kojih svaka ima najviše 50 mlaznica za raspršivanje.

5. Broj i razmeštaj mlaznica rasprskača obezbeđuje delotvornu raspodelu vode u prostorijama koje treba zaštititi.

6. Mlaznice za raspršivanje se aktiviraju na temperaturi između 68 °C i 79 °C.

7. Ugradnja sastavnih delova automatskih rasprskača vode pod pritiskom u prostorima koji se štite ograničena je na neophodni minimum. Delovi takvih sistema se ne postavljaju u glavne mašinske prostore.

8. Vizuelni i zvučni indikatori su na raspolaganju na jednom ili više odgovarajućih mesta od kojih bar na jednom je stalno prisutna posada, koji prikazuju aktiviranje automatskih rasprskača vode pod pritiskom za svaku sekciju.

9. Automatske rasprskače vode pod pritiskom napajaju energijom dva nezavisna izvora energije koji nisu postavljeni na istom mestu. Svaki izvor energije je u stanju da samostalno snabdeva ceo sistem.

10. Pre ugradnje sistema automatskog rasprskača vode pod pritiskom nadležnom organu se podnosi na razmatranje plan njegove ugradnje. U planu su navedeni tipovi i podaci o radnim svojstvima mašina i opreme koja se koristi. Ugradnja koju je odobreno klasifikaciono društvo ispitalo i za nju izdalo svedočanstvo a koja je u skladu sa barem gore navedenim zahtevima može biti odobrena bez dodatnog ispitivanja.

11. Podatak o postojanju automatskog rasprskača vode pod pritiskom unosi se u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu u rubriku 43.

10. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA POPUNJAVANJE SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU

1. Uvodne odredbe

1.1. Obrasci

Za popunjavanje Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu koriste se samo obrasci koje je odobrio nadležni organ. Obrasci se popunjavaju samo na jednoj strani.

Prilikom izdavanja novog Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu, sve stranice od prve do trinaeste su obuhvaćene čak i one sa nepopunjenim rubrikama.

1.2. Način unošenja

Podaci koji se unose u svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu su otkucani na pisaćoj mašini ili računaru. Ručno unošenje podataka se može dozvoliti samo u izuzetnim slučajevima. Uneti podaci su neizbrisivi. Boja slova je crna ili teget. Precrtavanje se vrši crvenom bojom.

2. Ispunjavanje rubrika

2.1. Precrtavanje neodgovarajućih stavki

U slučaju stavki označenih sa [*] neodgovarajuće se precrtavaju.

2.2. Nepopunjene rubrike

Ako bilo koja od 1. do 48. rubrike nije ili ne može da bude popunjena, povući crtu preko celog polja.

2.3. Poslednja strana Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu

Ako nisu potrebne dodatne strane posle strane br. 13 (vidi tačku 3.2.3), precrtati "nastavak na strani" * u dnu 13. strane.

2.4. Ispravke

2.4.1. Prva ručno izvršena izmena i dopuna na stranici

Stranica može samo jednom biti ispravljena, ali tom prilikom može biti izvršeno više ispravki. Podaci koji se ispravljaju precrtavaju se crvenom linijom. Prethodno precrtane alternativne stavke (vidi tačku 2.1) ili rubrika koja prethodno nije bila popunjena (vidi tačku 2.3) se podvlače crvenom bojom. Novi podaci se ne unose u ispravljeno polje, već na istoj stranici ispod naslova "Ispravke", precrtava se red "Ova stranica je bila zamenjena".

2.4.2. Kasnije ručno unete ispravke na nekoj strani

Za kasnije ispravke strana se zamenjuje a neophodne ispravke kao i sve ranije ispravke unose se direktno u odgovarajuće rubrike. Pod naslovom "Ispravke" precrtava se red "Ispravke stavki(kama)".

Staru stranicu zadržava nadležni organ koji je prvobitno izdao Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

2.4.3. Ispravke putem elektronske obrade podataka

U slučaju ispravki putem elektronske obrade podataka, stranica se zamenjuje a neophodne ispravke kao i ranije izmene i dopune se unose direktno u odgovarajuće rubrike. Pod naslovom "Ispravke" precrtava se red "Ispravke stavki(kama)".

Staru stranicu zadržava nadležni organ koji je prvobitno izdao Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

2.5. Ispravke nalepljivanjem

Nije dozvoljeno unošenje ispravki nalepljivanjem preko postojećih podataka u rubrici ili ulepljivanjem dodatnih podataka u rubriku.

3. Zamena i dodavanje stranica

3.1. Zamena stranica

Strana br 1. Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu se nikada ne zamenjuje. Za zamenu ostalih stranica primenjuju se postupci iz tačke 2.4.2 ili tačke 2.4.3.

3.2. Dodavanje stranica

Ako nema dovoljno prostora za unošenje dodatnih podataka na stranicama 10, 12 ili 13 Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu, mogu se priložiti dodatne stranice.

3.2.1. Produženje/Potvrda važnosti

Ako je potrebno dalje produženje svedočanstva koje je već bilo produženo šest puta, u dnu strane br. 10 dodaj se "Nastavak na strani 10a", a strana posle strane 10. se obeležava kao stranica 10a i dodaje posle strane 10. Tada Se odgovarajući podaci unose počev od rubrike 49 na početku strane 10a. U dnu stranice 10a dodaje se "Nastavak na strani 11".

3.2.2. Produženje svedočanstva koje se odnosi na instalacije gasa u utečnjenom stanju

U ovom slučaju se primenjuje postupak analogan postupku iz tačke 3.2.1, dodavanjem strane 12a posle strane 12.

3.2.3. Prilog uz Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu

_______
* Nepotrebno precrtati

U dnu stran 13 precrtava se crvenom bojom "Kraj Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu", podvlače se crvenim precrtane reči "nastavak na strani*" a posle nje se dodaje strana br. 13a. Ova ispravka mora da nosi službeni pečat. Sledeća strana 13 se označava kao strana 13a i dodaje posle strane 13. Odredbe iz tačaka 2.2 i 2.3 se primenjuju na stranu 13a na isti način.

Isti postupak se primenjuje na sve eventualne dodatne priloge (strane 13b, 13c, itd.).

4. Objašnjenja pojedinih tačaka

U nastavku nisu navedene tačke koje su potpuno jasne i ne zahtevaju dodatna objašnjenja.

2. Po potrebi, dodati termine definisane u tački 1.01. Ostale tipove brodova uneti sa njihovom opšte prihvaćenim nazivom.

15. Ova rubrika se ispunjava samo za plovila za koja bar jedno od svojstava 1.1 ili 1.2 ili 3 u rubrici 14 nije precrtano, u suprotnom se cela tabela precrtava.

15.1. U koloni "slika sastava" unosi se broj(-evi) opisanih sastava. Polja bez unetih podataka se precrtavaju.

Dodatni sastavi se mogu nacrtati pored "Ostali sastavi" i označiti brojevima 18, 19, 20, itd.

Ako iz svojstva "pogodno da potiskuje" iz prethodnog svedočanstva nije očigledno koji sastavi su odobreni, podaci iz prethodnog brodskog svedočanstva se mogu preneti u rubriku 52. U tom slučaju u polje 1 tabele "Odobreni sastavi" upisati "Vidi tačku 52".

15.2. Spojnice

Unose se samo podaci o spojnici između plovila koje potiskuje i potiskivanog dela sastava.

17-20. Podaci saglasno sa rubrikama 17-19 svedočanstva o baždarenju (sa dva decimalna mesta) i rubrikom 20 (bez decimalnih mesta). Dužina preko svega i širina preko svega odražavaju maksimalne dimenzije plovila, uključujući sve pričvršćene delove koji štrče. Dužina L i širina B odražavaju maksimalne dimenzije trupa (vidi definicije).

21. Nosivost u tonama za teretne brodove u skladu sa svedočanstvom o baždarenju za maksimalni gaz saglasno sa tačkom 19.

Deplasman za sva ostala plovila u m3. Ako nije na raspolaganju baždarsko svedočanstvo, izračunati deplasman množenjem koeficijenta punoće i dužine LWL, širine BWL i srednjeg gaza pri maksimalnom uronjenju.

23. Broj raspoloživih ležajeva za putnike (uključujući krevete na rasklapanje i slično).

24. Uzimaju se u obzir samo vodonepropusne poprečne pregrade koje se pružaju od jednog do drugog boka broda.

26. Po potrebi se koriste sledeći izrazi:

- poklopci grotla sa ručnim otvaranjem,

- rolo poklopci grotla sa ručnim otvaranjem,

- klizni poklopci grotla sa ručnim otvaranjem,

- klizni poklopci grotla sa mehaničkim otvaranjem,

- poklopci grotla sa mehaničkim otvaranjem.

Ostali tipovi poklopaca grotla unose pod opšte prihvaćenim nazivom.

Skladišta bez poklopca na grotlu su navedena, npr. u rubrici 52.

28. Brojevi prikazani bez decimalnih mesta.

30, 31 i 33 Svako kućište vitla se računa kao jedno vitlo, bez obzira na broj sidara ili užadi za vuču koji su sa njim spojeni.

34. Pod "Drugi uređaji" unose se sistemi koji ne koriste listove kormila (npr. sistemi kormilarećeg propelera, cikloidnog propelera, pramčanog porivnika .

Uneti takođe sve električne pomoćne motore za ručno pokretanje.

Kod sistema pramčanog bočnog vijka, stavka "sa daljinskim upravljanjem" se odnosi samo na daljinsko upravljanje sa kormilarskog mesta u kormilarnici.

35. Unose se samo teoretske vrednosti saglasno sa tačkom 8.08 st. 2. i 3, tačkom 15.01 stav 1. podtačka 3, i tačkom 15.08 stav 5. i to samo za plovila za koja je kobilica bila položena posle 31. decembra 1984.

________
* Nepotrebno precrtati

36. Radi pojašnjenja može biti potrebna skica.

37. Unose se samo teoretske vrednosti bez umanjenja saglasno sa tačkom 10.01 st. 1-4.

38. Unose se samo minimalne dužine saglasno sa tačkom 10.01 stav 10. i minimalna zatezna čvrstoća saglasno sa tačkom 10.01 stav 11.

39 i 40. Unose se samo minimalne dužine i minimalne vrednosti zatezne čvrstoće ponovo izračunate saglasno sa tačkom 10.02 stav 2.

42. Nadležni organ može dopuniti listu potrebne opreme odgovarajućim stavkama. Obrazložen je njihov značaj sa aspekta bezbednosti broda imajući u vidu odgovarajući tip broda ili njegovo područje plovidbe. Takve dopune se unose u rubriku 52.

Leva kolona, red 3 i 4: za putničke brodove prva navedena stavka se precrtava a ispod druge navedene stavke se unosi dužina prelaznog mostića koju je utvrdio nadležni organ. Za sve ostale tipove brodova precrtava se cela druga stavka ili, ako je nadležni organ odobrio dužinu manju nego što je predviđeno tačkom 10.02 stav 2. podtačka 4, precrtava se samo prva polovina a dužina prelaznog mostića se upisuje.

Leva kolona, red 6: ovde navesti broj propisanih kompleta prve pomoći saglasno sa tačkom 10.02 stav 2. podtačka 6) i tačkom 15.08 stav 9.

Leva kolona, red 10: ovde navesti broj propisanih vatrootpornih kutija saglasno sa tačkom 10.02 stav 1. podtač. 4)-6).

43. U ovu rubriku se ne upisuju prenosni aparati za gašenje požara propisani drugim sigurnosnim propisima, npr. Uredbom o prevozu opasnih materija na Rajni (ADNR).

44. Red 3: U svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu koja su produžena pre 1.1.2010, ili 1.1.2025. u slučajevima u kojima se primenjuje Deo XXIVa, precrtati "Saglasno standardu EN 395:1998 ili 396:1998" ako na plovilu nema prsluka za spasavanje saglasno ovom standardu.

Red 4: Ako su Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu produžena posle 1.1.2015, ili 1.1.2030. u slučajevima u kojima se primenjuje Deo XXIVa, ili ako je novi brodski čamac smešten na brod, precrtava se "sa veslima, jednim priveznim užetom i ispolcem". Precrtati "Saglasno sa standardom SRPS EN 1914:2012" ako na brodu ne postoji brodski čamac saglasno sa ovim standardom.

46. Neprekidan rad se po pravilu ne upisuje ako nema dovoljno ležajeva ili postoje prekomerni nivoi buke.

50. Ekspert se potpisuje samo ako je sam popunio stranu 11.

52. Ovde se navode eventualna dodatna ograničenja, oslobađanja, objašnjenja i slične informacije koje se odnose na podatke unete u pojedinim rubrikama.

5. Prelazne odredbe

5.1. Postojeća Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu

Sa izuzetkom člana 89. stav 1. tačka 5) Zakona o plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama, ne odobravaju se dodatna produženja postojećih svedočanstava o sposobnosti broda za plovidbu.

5.2. Zamena posle periodičnog pregleda

Posle periodičnog pregleda broda koji ne poseduje Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa obrascem iz Dodatka V, deo 1, izdaje se Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu. U tom slučaju se primenjuje odredba člana 89. stav 1. tačka 5) Zakona o plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama, kao i Deo XXV Priloga 1. Tehničkih pravila.

11. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA TANKOVE ZA GORIVO NA TEHNIČKIM PLOVNIM OBJEKTIMA
(tačka 8.05 stav 1. i tačka 17.02 stav 1. podtačka 4 Priloga 1.
ovog pravilnika)

Saglasno sa tačkom 8.05 stav 1, tankovi za gorivo su ili sastavni deo trupa ili su čvrsto pričvršćeni za trup.

Tankovi goriva za motore mehaničkih uređaja za izvođenje tehničkih radova na tehničkim plovnim objektima ne moraju biti sastavni deo trupa niti moraju da budu čvrsto pričvršćeni za trup. Mogu se koristiti prenosni tankovi, pod uslovom da ispunjavaju sledeće uslove:

1. Kapacitet ovih tankova ne prelazi 1000 l.

2. Tankovi su pričvršćeni dovoljno čvrsto i uzemljeni.

3. Tankovi su izrađeni od čelika sa zidovima dovoljne debljine i ugrađeni na posudi za sakupljanje tečnosti. Ova posuda je tako projektovana da onemogući curenje goriva u vodne puteve. Posuda nije obavezna ako se koriste tankovi sa dvostrukim zidovima sa zaštitom od curenja ili sistemom za upozorenje u slučaju curenja i koji se pune isključivo preko automatskog ventila za dotok. Smatra se da su ispunjene odredbe tačke 3. ako je konstrukcija tanka odobrena i ako je za nju izdato svedočanstvo saglasno odredbama propisa na snazi u Republici Srbiji.

U Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu se unosi odgovarajući podatak.

12. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA MINIMALNU DEBLJINU TRUPA TEGLJENICA
(Prilog 1. tačka 3.02 stav 1. ovog pravilnika)

Tokom periodičnih pregleda tegljenica u skladu sa članom 86. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koje se isključivo tegle, nadležni organ može dozvoliti manja odstupanja od tačke 3.02 stav 1. podtačka 1) u pogledu minimalne debljine oplate trupa. Odstupanje ne sme biti veće od 10 %, a minimalna debljina trupa ne sme biti manja od 3 mm.

Odstupanja se unose u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

Za rubriku 14 Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu, primenjuje se samo svojstvo br. 6.2 "Tegljeno kao plovilo koje nema sopstvenu pokretačku snagu".

Svojstva od broja 1 do 5.3 i 6.1 se precrtavaju.

13. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA BRZINU KOJA OMOGUĆAVA KORMILARENJE BRODOM POMOĆU NJEGOVOG SOPSTVENOG POGONA
(Prilog 1. tačka 10.03b stav 2. podtačka 1), tačka 15.07 stav 1, tačka 22a.05 stav 1. podtačka 1) ovog pravilnika)

1. Minimalni zahtevi za brzinu koja omogućava kormilarenje brodom

Brzina koja omogućava kormilarenje brodom pomoću njegovog sopstvenog pogona u skladu sa tačkama 10.03b stav 2. podtačka 1), 15.07 stav 1. i 22a.05 stav 1. podtačka 1) smatra se dovoljnom ako - tokom upotrebe pramčanog porivnika - brod ili sastav koji pokreće brod dostiže brzinu od 6,5 km/h u odnosu na vodu, a tokom plovidbe brzinom od 6,5 km/h u odnosu na vodu može da se postigne i održi brzina skretanja od 20°/min.

2. Navigacione probe

Prilikom provere minimalnih zahteva poštuju se odredbe tačaka 5.03 i 5.04.

14. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA ODGOVARAJUĆI SISTEM
PROTIVPOŽARNE UZBUNE
(Prilog 1. tačka 10.03b stav 3, tačka 15.11 stav 17,
tačka 22b.11 stav 1. ovog pravilnika)

Smatra se da su sistemi protivpožarne uzbune odgovarajući ako ispunjavaju sledeće uslove.

0. Sastavni delovi

0.1. Sistemi protivpožarne uzbune se sastoje od:

1) sistema za otkrivanje požara,

2) sistema za indikaciju požara,

3) komandne table,

kao i spoljnog napajanja.

0.2. Sistem za otkrivanje požara može biti podeljen na jednu ili više detektorskih zona.

0.3. Sistem za indikaciju požara može imati jedan ili više uređaja za indikaciju.

0.4. Komandna tabla je centralna upravljačka jedinica sistema protivpožarne uzbune. Ona takođe obuhvata delove sistema za indikaciju požara (tj uređaj za idikaciju).

0.5. Detektorska zona može imati jedan ili više protivpožarnih detektora.

0.6. Protivpožarni detektori mogu biti:

1) toplotni detektori;

2) dimni detektori;

3) detektori jona;

4) detektori plamena;

5) kombinovani detektori (protivpožarni detektori koji su kombinacija dva ili više detektora iz podtač. 1)-4)).

Nadležni organ može odobriti protivpožarne detektore koji reaguju na druge faktore koji upozoravaju na nastanak požara pod uslovom da nisu manje osetljivi od detektora navedenih u podtač. od 1)-5).

0.7. Protivpožarni detektori mogu biti ugrađeni:

1) sa individualnom identifikacijom ili

2) bez nje

1. Zahtevi u pogledu izrade

1.1. Opšte odredbe

1.1.1. Obavezni sistemi protivpožarne uzbune su stalno u ispravnom stanju.

1.1.2. Protivpožarni detektori koji se zahtevaju u skladu sa tačkom 2.2 su automatski. Mogu se ugraditi dodatni protivpožarni detektori sa ručnim upravljanjem.

1.1.3. Sistem i njegovi sastavni delovi su u stanju da izdrže oscilacije i iznenadne skokove napona, promene ambijentne temperature, vibracije, vlagu, potrese, udare i koroziju koji su česta pojava na brodovima.

1.2. Snabdevanje energijom

1.2.1. Izvori napajanja i električna kola neophodni za rad sistema protivpožarne uzbune imaju samokontrolu. U slučaju bilo kakve greške aktivira se vizuelni i zvučni znak za uzbunu na komandnoj tabli koji se može razlikovati od signala protivpožarne uzbune.

1.2.2. Postoje barem dva izvora energije za električni deo sistema protivpožarne uzbune, pri čemu je jedan energetski sistem za slučaj nužde (tj. izvor energije za slučaj nužde i razvodna tabla za slučaj nužde). Postoje dva zasebna napajanja samo za tu namenu. Ona vode do automatskog prekidača na komandnoj tabli sistema protivpožarne uzbune ili blizu nje. Na brodovima za jednodnevne izlete čija je LWL do 25 m i na motornim brodovima dovoljno je zasebno energetsko napajanje za slučaj nužde.

1.3. Sistem otkrivanja požara

1.3.1. Detektori požara su grupisani u detektorske zone.

1.3.2. Sistemi za otkrivanje požara se ne koriste ni za kakve druge svrhe. Odstupajući od tog zahteva, zatvaranje vrata iz tačke 15.11 stav 8. i slične funkcije mogu da se aktiviraju i prikažu na komandnoj tabli.

1.3.3. Sistemi otkrivanja požara su projektovani tako da prva protivpožarna uzbuna koja se oglasi ne onemogućava ostale detektore da aktiviraju protivpožarne alarme.

1.4. Detektorske zone

1.4.1. Ako pojedinačne protivpožarne detektore nije moguće identifikovanti na daljinu, detektorska zona ne sme da nadzire više od jedne palube. Ovo ne važi za detektorsku zonu koja nadzire ograđeni vertikalni otvor za stepenište.

Da ne bi došlo do prekasnog otkrivanja izvora požara, broj zatvorenih prostora koje obuhvata svaka detektorska zona je ograničen. U jednoj detektorskoj zoni nije više od pedeset zatvorenih prostora.

Ako sistem za otkrivanje požara ima daljinsku identifikaciju pojedinačnih protivpožarnih detektora, detektorske zone mogu da nadziru više paluba i bilo koji broj zatvorenih prostora.

1.4.2. Na putničkim brodovima koji nemaju sistem za otkrivanje požara sa daljinskom identifikacijom pojedinačnih protivpožarnih detektora, dektektorska zona ne obuhvata veće područje od onog definisanog u tački 15.11 stav 10. Prilikom aktiviranja detektora požara u pojedinačnoj kabini u ovoj detektorskoj zoni, u hodniku izvan te kabine aktivira se vizuelni i zvučni signal.

1.4.3. Brodske kuhinje, mašinski prostori i kotlarnice predstavljaju zasebne detektorske zone.

1.5. Protivpožarni detektori

1.5.1. Kao detektori požara koriste se samo toplotni, dimni ili jonizacioni detektori. Ostale vrste detektora mogu da se koriste isključivo kao dodatni detektori.

1.5.2. Protivpožarni detektori su tipski odobreni.

1.5.3. Svi automatski protivpožarni detektori su projektovani tako da je moguće proveriti njihovu ispravnost i vratiti ih u funkciju bez potrebe za zamenom bilo kog sastavnog dela.

1.5.4. Dimni detektori su podešeni da se aktiviraju kada se vidljivost po metru izazvana dimom smanji za više od 2-12,5%. Dimni detektori postavljeni u kuhinjama, mašinskim prostorima i kotlarnicama se aktiviraju u granicama osetljivosti i da ispunjavaju zahteve nadležnog organa kojima se izbegava nedovoljna ili preterana osetljivost detektora.

1.5.5. Toplotni detektori su podešeni tako da se, ako temperatura poraste za manje od 1 °C/min, aktiviraju na temperaturama između 54 °C i 78 °C.

Kod većih brzina porasta temperature, toplotni detektor se oglašava u takvim temperaturnim granicama da se izbegne preniska ili previsoka osetljivost toplotnog detektora.

1.5.6. Uz saglasnost nadležnog organa, dozvoljena radna temperatura toplotnog detektora može da se poveća do 30 °C iznad maksimalne temperature u gornjem delu mašinskog prostora i kormilarnice.

1.5.7. Osetljivost detektora plamena je dovoljna da identifikuje plamen na osvetljenoj pozadini. Detektori plamena su opremljeni i sistemom za otkrivanje lažnih alarma.

1.6. Sistem za otkrivanje požara i komandna tabla

1.6.1. Aktiviranjem protivpožarnih detektora na komandnoj tabli i uređajima za indikaciju aktivira se vizuelni i zvučni signal protivpožarne uzbune.

1.6.2. Komandna tabla i uređaji za indikaciju se nalaze na mestu na kojem je stalno prisutna posada ili brodsko osoblje. Jedan uređaj za indikaciju se nalazi na kormilarskom mestu.

1.6.3. Uređaji za indikaciju prikazuju barem detektorsku zonu u kojoj se aktivirao protivpožarni detektor.

1.6.4. Na svakom uređaju za indikaciju ili u njegovoj blizini nalazi se jasna informacija o područjima koje se nadziru i mestu detektorskih zona.

2. Zahtevi za ugradnju

2.1. Protivpožarni detektori se ugrađuju tako da se omogući da sistem funkcioniše na najbolji mogući način. Izbegavaju se mesta u blizini palubnih podveza i otvora za ventilaciju ili druga mesta na kojima bi strujanja vazduha mogla negativno da utiču na rad sistema ili na kojima su mogući udarci ili mehanička oštećenja.

2.2. Po pravilu, protivpožarni detektori koji su postavljeni na plafonu su 0,5 m udaljeni od pregrada. Maksimalno rastojanje između protivpožarnih detektora i pregrada je u skladu sa ovom tabelom:

Nadležni organ može na osnovu ispitivanja koja dokazuju karakteristike detektora, propisati ili odobriti druga rastojanja.

2.3. Ne polažu se električni kablovi za sistem protivpožarne uzbune kroz mašinske prostore i kormilarnice ili druge prostore sa visokim rizikom od požara, osim ako to nije neophodno za otkrivanje požara u tim prostorima ili povezivanje na odgovarajuće napajanje.

3. Ispitivanje

3.1. Sisteme protivpožarne uzbune ispituje ekspert:

1) posle ugradnje;

2) redovno, ali barem na svakih 6 meseci.

Za mašinske prostore i kotlarnice ova ispitivanja se obavljaju u različitim radnim uslovima i uslovima ventilacije.

3.2. Potvrdu o obavljenom ispitivanju potpisuje ekspert, navodeći datum ispitivanja.

15. UPUTSTVO O ZAHTEVIMA KOJI SE ODNOSE NA DOKAZ UZGONA, TRIMA I STABILITETA ODVOJENIH DELOVA BRODA
(Prilog 1. tačka 22a.05 stav 2. u vezi sa tač. 22.02 i 22.03
ovog pravilnika)

1. Prilikom dokazivanja uzgona, trima i stabiliteta delova broda koji su odvojeni u skladu sa tačkom 22a.05 stav 2. podtačka 1), pretpostavlja se da su oba dela prethodno bila delimično ili u celosti rasterećena ili da su kontejneri koji su istureni preko pražnice grotla bili na odgovarajući način zaštićeni od klizanja.

2. Otuda, za svaki od ova dva dela prilikom proračuna stabiliteta u skladu sa tačkom 22.03 (Granični uslovi i metod proračuna za potvrđivanje stabiliteta za prevoz pričvršćenih kontejnera), su ispunjeni sledeći zahtevi:

1) metacentarska visina MG ne manja od 0,50 m,

2) preostalo rastojanje bezbednosti od 100 mm,

3) brzina jednaka 7 km/h,

4) pritisak vetra jednak 0,01 t/m2.

3. Za delove broda odvojene u skladu sa tačkom 22a.05 stav 2. ne mora nužno da se poštuje ugao nagiba (≤ 5°) pošto je ovaj ugao - dobijen na osnovu koeficijenta trenja - bio određen za nepričvršćene kontejnere.

Poluga nagiba koja je rezultat slobodnih površina tečnosti se uzima u obzir u skladu sa formulom datom u tački 22.02 stav 1. podtačka 5).

4. Takođe se smatra da su zahtevi iz tačaka 2 i 3 ispunjeni ako su, za svaki od ova dva dela, ispunjeni zahtevi za stabilitet iz odeljka 9.1.0.95.2 Uredbe o prevozu opasnih tereta na Rajni (ADNR).

5. Potvrda stabiliteta odvojenih delova broda se može dobiti pod pretpostavkom da je teret ravnomerno raspoređen, budući da je pre rastavljanja moguće izvršiti ravnomerno raspoređivanje tereta - ako to već nije bilo urađeno - ili se brod može značajno rasteretiti.

16. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI
KOJI SE ODNOSE NA OPREMU ZA BRODOVE KOJIMA SE UPRAVLJA U SKLADU SA STANDARDIMA S1 I S2
(Prilog 1. tačka 23.09 ovog pravilnika)

1. Uvod

Saglasno zahtevima Dela XXIII. tačka 23.09 stav 1., brodovi predviđeni da se njima upravlja saglasno standardima S1 i S2 ispunjavaju zahteve ove tačke. Prema tački 23.09 stav 1. nadležni organ potvrđuje u Svedočanstvu o sposobnosti broda za plovidbu da brod ispunjava ove zahteve.

Ove odredbe su dodatni zahtevi za opremu koji se primenjuju pored zahteva koje brod ispunjava da bi mu se izdalo Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu. Odredbe tačke 23.09 koji bi mogle različito da se tumače biće objašnjene u ovom uputstvu. U skladu sa tim, odredbe Dela XXIII. tačka 23.09 stav 1. se tumače na sledeći način:

2. Tačka 23.09

2.1. (1.1)(1) - Podešavanje sistema propulzije

Ako je brod opremljen direktno prekretnim glavnim motorom, sistem komprimovanog vazduha koji je potreban za prekretanje pravca potiska:

1) neprekidno se održava pod pritiskom pomoću kompresora sa automatskom regulacijom; ili

2) ako se u kormilarnici oglasi alarm, staviti pod pritisak pomoću pomoćnog motora koji može da se startuje sa kormilarskog mesta. Ako pomoćni motor ima vlastiti tank za gorivo, tada - u skladu sa zahtevom iz Dela VIII. tačka 8.05 stav 13. - u kormilarnici postoji uređaj za signalizaciju koju upozorava ako nivo goriva u njemu nije dovoljan da obezbedi dalji siguran rad.

2.2. (1.1)(2) - Nivoi kaljuže u glavnom mašinskom prostoru

Ako je za ispunjavanje zahteva za manevrisanje iz Dela V. potreban pramčani kormilarski sistem, prostor u kome se nalazi pramčani kormilarski sistem smatra se glavim mašinskim prostorom.

2.3. (1.1)(3) - Automatsko napajanje gorivom

2.3.1. Ako sistem propulzije ima dnevni tank:

1) njegov sadržaj je dovoljan da obezbedi 24-časovni rad sistema propulzije, pretpostavljajući potrošnju od 0,25 l/kW na sat;

2) Pumpa za goriva za ponovno punjenje dnevnog tanka neprekidno da radi; ili

3) pumpa za gorivo je opremljena:

(1) prekidačem koji automatski uključuje pumpu za gorivo kada dnevni tank dostigne utvrđeni donji nivo i

(2) prekidačem koji automatski isključuje pumpu za gorivo kada je dnevni tank pun.

2.3.2. Dnevni tank ima alarmni uređaj za signalizaciju nivoa goriva koji ispunjava zahteve iz Dela VIII. tačka 8.05 stav 13.

2.4. (1.1)(4) - Za kormilarski sistem nije potrebna sila

Kormilarski sistemi sa hidrauličkim upravljanjem ispunjavaju ovaj zahtev. Za upravljanje kormilarskim sistemima sa ručnim upravljanjem nije potrebna sila veća od 160 N.

2.5. (1.1)(5)- Vizuelni i zvučni signali koji se zahtevaju tokom plovidbe

Vizuelni znaci ne obuhvataju cilindre, balone, konuse ili dvostruke konuse u skladu sa važećim propisima o sigurnosti plovidbe u Republici Srbiji.

2.6. (1.1)(6) - Direktna komunikacija i komunikacija sa mašinskim prostorom

2.6.1. Smatra se da je obezbeđena direktna komunikacija:

1) ako je moguć direktan vizuelni kontakt između kormilarnice i mesta sa kojih se upravlja vitlima i bitvama na pramcu ili krmi broda, kao i ako rastojanje od kormilarnice do ovih upravljačkih položaja nije veće od 35 m; i

2) ako je stambeni prostor direktno dostupan iz kormilarnice.

2.6.2. Smatra se da je komunikacija sa mašinskim prostorom obezbeđena ako se signalom iz zahteva Dela VII. tačka 7.09 stav 3. druga rečenica, može upravljati nezavisno od prekidača iz tačke 7.09 stav 2.

2.7. (1.1)(7) - Ručice i slična obrtna sredstva za upravljanje

Ona obuhvataju:

1) sidrena vitla sa ručnim upravljanjem (smatra se da je maksimalna potreba sila ona pri kojoj sidra slobodno vise);

2) ručice za podizanje poklopaca grotala;

3) ručice na vitlima jarbola i dimnjaka.

Ona ne obuhvataju:

1) pritezna i spojna vitla;

2) ručice na dizalicama, osim ako su predviđene za brodske čamce.

2.8. (1.1)(12) - Ergonomski raspored

Smatra se da su odredbe ispunjene ako:

1) je kormilarnica uređena u skladu sa evropskim standardom EN 1864:2008; ili

2) je kormilarnica projektovana za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara; ili

3) kormilarnica ispunjava sledeće zahteve:

(1) komandne jedinice i kontrolni instrumenti se nalaze u prednjem vidnom polju i u luku koji nije veći od 180° (90° na levu i 90° na desnu stranu broda), uključujući pod i plafon. Oni su čitki i uočljivi sa uobičajenog mesta kormilara;

(2) glavne komandne jedinice kao što su kormilarski točak ili poluga kormila, komande motora, radio komande i komande za zvučne signale i signale upozorenja i manevrisanja propisane nacionalnim i međunarodnim plovidbenim propisima, po potrebi, su tako raspoređeni da rastojanje između komandi na desnom i komandi na desnom boku broda nije veće od 3 m. Kormilaru je omogućeno da upravlja motorima ne napuštajući komande za kormilarski sistem i da je pritom i dalje u mogućnosti da upravlja ostalim komandama kao što je radio sistem, komande za zvučne signale i signale upozorenja i manevrisanja propisane nacionalnim i međunarodnim plovidbenim propisima po potrebi;

(3) signali upozorenja i manevrisanja propisani nacionalnim ili međunarodnim plovidbenim propisima, po potrebi, imaju električno, pneumatsko, hidrauličko ili mehaničko upravljanje. Odstupajući od tog pravila, njima se može upravljati pomoću žice za potezanje samo ako je na taj način moguće sigurno upravljanje sa kormilarskog mesta.

3. Tačka 23.09

3.1. (1.2)(1) - Motorni brodovi koji plove samostalno

Motorni brodovi koji su saglasno Svedočanstvu o sposobnosti broda za plovidbu pogodni i za potiskivanje ali koji:

1) nemaju spojna vitla sa hidrauličkim ili električnim upravljanjem; ili

2) čija spojna vitla sa hidrauličkim ili električnim upravljanjem ne ispunjavaju zahteve iz tačke 3.3 ovog uputstva,

smatra se da spadaju pod standard S2 samo kao motorni brodovi koji plove samostalno.

"Standard S2 se ne primenjuje na motorni brod kada potiskuje" unosi se u rubriku 47 Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.

3.2. (1.2)(3) - Potiskivani sastavi

Motorni brodovi koji su saglasno svom Svedočanstvu o sposobnosti broda za plovidbu pogodni da potiskuju i opremljeni spojnim vitlima sa hidrauličkim ili električnim upravljanjem koja ispunjavaju zahteve iz tačke 3.3 ovog uputstva, ali koji nemaju vlastiti pramčani porivnik spadaju pod standard S2 kao motorni brodovi koji potiskuju sastav. Rečenica "Standard S2 se ne primenjuje na motorni brod kada plovi samostalno" unosi se u rubriku 47 Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.

3.3. (1.2)(3), prva rečenica, i (1.2)(4), prva rečenica - Specijalna vitla ili ekvivalentni uređaji za naprezanje priteznih užadi (spojni uređaji)

Propisani spojni uređaji predstavljaju minimalnu opremu definisanu u Delu XVI. tačka 16.01 stav 2. koji, saglasno tačkama 2.1 i 2.2 Uputstva kojim se bliže uređuju zahtevi za spojne sisteme i spojne uređaje za plovila koja su pogodna da pokreću ili da budu pokretana u krutom sastavu (uzdužni spojevi), služe da apsorbuju sile u spoju i koji ispunjavaju sledeće zahteve:

1) uređaj obezbeđuje silu naprezanja potrebnu za spajanje isključivo mehaničkim sredstvima;

2) komande za uređaj se nalaze na samom uređaju. Odstupajući od ovog pravila, dozvoljava se daljinsko upravljanje ako:

(1) lice koje rukuje uređajem sa kormilarskog mesta ima neometan direktan pogled na uređaj,

(2) na kormilarskom mestu postoji uređaj koji onemogućava neplanirano uključivanje,

(3) uređaj predviđa zaustavljanje u slučaju nužde;

3) uređaj ima uređaj za kočenje koji reaguje odmah ako se komande oslobode ili pogonska sila otkaže;

4) postoji mogućnost da se uže za spajanje ručno otpusti ako pogonska sila otkaže.

3.4. (1.2) stav 3, druga rečenica i (1.2) stav 4, druga rečenica - Upravljanje pramčanim porivnikom

Komanda za upravljanje pramčanim porivnikom je trajno postavljena u kormilarnici. Zahtevi iz Dela VII. tačka 7.04 stav 8. se ispunjavaju. Električni kablovi za upravljanje pramčanim porivnikom su trajno postavljeni sve do pramčanog dela motornog broda koji potiskuje ili potiskivača.

3.5. (1.2) stav 5. - Ekvivalenta manevarska sposobnost

Ekvivalentnu manevarsku sposobnost obezbeđuje sistem propulzije koji se sastoji od:

1) pogona sa više propelera i barem dva nezavisna sistema analogne snage;

2) barem jednog cikloidnog propelera;

3) barem jednog porivno-kormilarskog uređaja; ili

4) barem jednog 360°-og pogonskog sistema mlaznog propulzora.

17. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI ZA NISKO POSTAVLJENO OSVETLJENJE
(Prilog 1. tačka 15.06 stav 7; tačka 22b.10 stav 4. ovog pravilnika)

1. Uvodne odredbe

1.1. Saglasno gore pomenutim odredbama, putnički brodovi i brodovi velike brzine imaju odgovarajuće sisteme za jasno uočavanje izlaza za spasavanje i izlaza za slučaj nužde kada je normalno svetljenje za slučaj nužde manje delotvorno zbog dima. Takvi sistemi su u formi nisko postavljenog osvetljenja (LLL). Ovo uputstvo se odnosi na odobrenje, ugradnju i održavanje takvih sistema.

1.2. Pored osvetljenja za slučaj nužde predviđenog tačkom 15.10 stav 3, izlazi za evakuaciju, uključujući stepeništa, izlaze i izlaze za slučaj nužde, su obeleženi nisko postavljenim osvetljenjem (LLL) duž celog puta za evakuaciju, posebno u uglovima i na raskršćima.

1.3. Sistem LLL funkcioniše najmanje 30 min posle aktiviranja.

1.4. Komponente sistema LLL nisu ni radioaktivne ni toksične.

1.5. Uputstva o sistemu LLL su istaknuta zajedno sa planom bezbednosti u skladu sa zahtevima iz Dela XV. tačka 15.13 stav 2. i u svakoj kabini.

2. Definicije

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom uputstvu imaju sledeće značenje:

2.1. Nisko postavljeno osvetljenje (LLL) je električna rasveta ili fotoluminiscentni indikatori postavljeni duž izlaza sa spasavanje tako da obezbede da svi izlazi budu lako uočeni.

2.2. Fotoluminiscentni (PL) sistem je sistem LLL koji koristi PL materijal. Fotoluminiscentni materijal sadrži hemikaliju (npr: cink sulfid) koja ima svojstvo da skladišti energiju kada je osvetljena vidljivom svetlošću. PL materijal emituje svetlost koja postaje vidljiva kada je izvor spoljne svetlosti manje delotvoran. Bez izvora energije koji ga ponovo snabdeva energijom, PL materijal emituje uskladištenu energiju određeno vreme sa umanjenom luminiscencijom.

2.3. Električni sistem (EP) je LLL sistem koji za rad koristi električnu energiju, kao što su sistemi koji koriste inkandescentne sijalice, svetleće diode, elektroluminscentne trake ili lampe, elektrofluorescentne lampe, itd.

3. Prolazi i stepeništa

3.1. U svim prolazima, LLL mora biti neprekidno, osim kada ga prekidaju hodnici ili vrata kabina, da bi se obezbedila vidljiva putanja duž izlaza za evakuaciju. Prihvatljivi su takođe i sistemi LLL u skladu sa međunarodnim standardom koji su vidno obeleženi iako nisu neprekidni. LLL se ugrađuje barem na jednoj strani hodnika na zidu na najviše 0,3 m od poda, ili na podu na najviše 0,15 m od zida. U hodnicima širine preko 2 m, LLL se ugrađuje na obe strane.

3.2. U slepim hodnicima, u razmacima od najviše 1m LLL ima postavljene strelice, ili ekvivalente oznake smera, koje pokazuju pravac puta za evakuaciju.

3.3. Na svim stepeništima, LLL se postavlja na barem jednoj strani na najviše 0,3 m iznad stepenika, kako bi svako lice koje stoji na stepeniku ili ispod njega moglo lako da uoči njegov položaj. Nisko postavljeno osvetljenje se postavlja na obe strane ako je širina stepeništa dva metra i više. Vrh i podnožje svakog stepeništa su obeleženi da bi se upozorilo da je kraj stepeništa.

4. Vrata

4.1. Nisko postavljeno osvetljenje vodi do kvake na izlaznim vratima. Da ne bi došlo do zabune, ostala vrata se ne obeležavaju na sličan način.

4.2. Ako su u pregrađivanjima u skladu sa zahtevima iz Dela XV. tačka 15.11 stav 2. i u pregradama u skladu sa zahtevima iz Dela XV. tačka 15.02 stav 5. ugrađena klizna vrata, označen je smer njihovog otvaranja.

5. Znaci i oznake

5.1. Sve znaci puta za evakuaciju su od fotoluminiscentnog materijala ili obeleženi električnim osvetljenjem. Dimenzije takvih znakova i oznaka su srazmerne ostatku sistema LLL.

5.2. Znaci za izlaz u formi nisko postavljenog osvetljenja izlaza su postavljeni na svim izlazima. Znaci se nalaze na propisanom području na strani izlaznih vrata na kojoj se nalazi kvaka.

5.3. Svi znaci se po boji razlikuju od pozadine (zida i poda) na kojoj su postavljeni.

5.4. Za LLL se koriste standardizovani simboli (npr. simboli opisani u Odluci IMO A.760(18)).

6. Fotoluminiscentni sistemi

6.1. PL trake su široke najmanje 0,075 m. Mogu se koristiti i uže trake ako im je srazmerno uvećana luminiscentnost koja nadoknađuje njihovu širinu.

6.2. Fotoluminiscentni materijali obezbeđuju bar 15 mcd /m2 izmereno 10 min posle uklanjanja svih spoljnih izvora svetlosti. Sledećih 20 min sistem i dalje obezbeđuje vrednosti luminiscencije veće od 2 mcd /m2.

6.3. Svi materijali PL sistema imaju najmanje minimalni nivo ambijentnog svetla potrebnog da napune PL materijal čime se ispunjavaju gornji zahtevi u pogledu luminiscentnosti.

7. Električni sistemi

7.1. Električni sistemi su priključeni na razvodnu tablu za slučaju nužde propisanu Delom XV. tačka 15.10 stav 4. tako da se napajaju sa glavnog izvora električne energije u normalnim okolnostima ali i sa izvora električne energije za slučaj nužde kada je ovaj drugi u radu. Radi merenja kapaciteta izvora električne energije u slučaju nužde, EP sistemi su uključeni u spisak potrošača u slučaju nužde.

7.2. Električni sistemi se ili automatski uključuju ili mogu da se aktiviraju samo jednim postupkom sa kormilarskog mesta.

7.3. Ako su ugrađeni električni sistemi, primenjuju se sledeći standardi u pogledu luminiscentnosti:

1. minimalna osvetljenost aktivnih delova električnih sistema je 10 cd/m2;

2. tačkasti izvori minijaturnih inkandescentnih lampi obezbeđuju najmanje 150 mcd srednjeg sfernog intenziteta sa rastojanjem ne većim od 0,1 m između lampi;

3. minimalni najviši intenzitet tačkastog izvora sistema svetlećih dioda je 35 mcd. Ugao kupe polovičnog intenziteta odgovara verovatnim pravcima pristupa i gledanja. Rastojanje između lampi nije veće od 0,3 m; i

4. elektroluminiscentni sistemi rade 30 min od trenutka otkazivanja glavnog energetskog napajanja na koje su priključeni prema stavu 7.1.

7.4. Svi EP sistemi su tako podešeni da otkazivanje bilo kog pojedinačnog svetla, svetleće trake ili akumulatora neće prouzrokovati nedelotvornost oznaka.

7.5. Električni sistemi ispunjavaju zahteve Dela IX. tačka 9.19 za ispitivanje na vibracije i toplotu. Odstupanjem od tačke 9.19 stav 2. podtačka 3) ispitivanje na toplotu se može obaviti na referentnoj ambijentnoj temperaturi od 40 °C.

7.6. Električni sistemi ispunjavaju zahteve za elektromagnetsku kompatibilnost propisane Delom IX. tačka 9.20.

7.7. Električni sistemi obezbeđuju tip minimalne zaštite IP 55 u skladu sa IEC 60529:1992.

8. Ispitivanja

Luminiscentnost sistema LLL ispituje ekspert barem jednom na svakih pet godina. Ekspert potpisuje svedočanstvo o ispitivanju navodeći datum ispitivanja. Ako luminiscencija za pojedino očitavanje ne ispunjava zahteve ovog uputstva, očitavanja se vrše na barem deset lokacija na jednakoj međusobnoj udaljenosti. Ako više od 30 % očitavanja ne ispunjava zahteve ovog uputstva, LLL se zamenjuje. Ako između 20 i 30% očitavanja ne ispunjava zahteve ovog uputstva, LLL se proverava ponovo u roku od godinu dana.

18. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA POSEBNE BEZBEDNOSNE POTREBE LICA SA OGRANIČENOM POKRETLJIVOŠĆU
(Prilog 1. tačka 15.01 stav 4, tačka 15.06 st. 3-5, 9, 10, 13. i 17, tačka 15.08 stav 3, tačka 15.10 stav 3, tačka 15.13 st. 1-4. ovog pravilnika)

1. Uvod

Lica sa ograničenom pokretljivošću imaju sigurnosne potrebe veće od potreba ostalih putnika. Ove potrebe se imaju u vidu u zahtevima Dela XV, koji se objašnjavaju na sledeći način.

Ovi zahtevi imaju za cilj da omoguće licima sa ograničenom pokretljivošću siguran boravak i kretanje na brodovima. Osim toga, u slučaju nužde ova lica imaju isti stepen sigurnosti kao ostali putnici.

Nije neophodno da svi putnički prostori ispunjavaju posebne sigurnosne zahteve za lica sa ograničenom pokretljivošću. Otuda se ovi zahtevi primenjuju samo na pojedina područja. Međutim, ovim licima se daje mogućnost da se informišu o prostorima posebno prilagođenim za njih u cilju njihove sigurnosti, kako bi u skladu sa tim mogli da organizuju svoj boravak na brodu. Brodovlasnik je dužan da obezbedi odgovarajuće prostore, obeleži ih i o njima obavesti lica sa ograničenom pokretljivošću.

Odredbe koje se tiču lica sa ograničenom pokretljivošću upućuju na:

1) Direktivu 2003/24/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 14. aprila 2003. kojom se menja i dopunjava Direktiva Saveta 98/18/EZ o sigurnosnim pravilima i standardima za putničke brodove i

2) Uputstvo za preuređenje putničkih brodova unutrašnje plovidbe za lica sa invaliditetom u skladu sa Rezolucijom br. 25 Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE).

Zahtevi se ne odnose na ležajeve i slično.

2. Tačka 1.01 stav 104 - Termin "Lica sa ograničenom pokretljivošću"

"Lica sa ograničenom pokretljivošću" označavaju svako lice koje, usled fizičkih smetnji, ne može da se kreće ili razlikuje svoju okolinu na isti način kao ostali putnici. Ova definicija obuhvata lica sa oštećenim vidom ili sluhom ili lica koja prate decu u dečjim kolicima ili ih nose. Međutim, za potrebe ovih odredbi, lica sa ograničenom pokretljivošću ne podrazumevaju lica sa psihičkim smetnjama.

3. Tačka 15.01 stav 4 - Opšte odredbe: Prostori predviđeni da ih koriste lica sa ograničenom pokretljivošću

Prostori predviđeni da ih koriste lica sa ograničenom pokretljivošću sežu od, u najjednostavnijem slučaju, zone ulaza do mesta sa kojih se vrši evakuacija u slučaju nužde. Oni obuhvataju:

1) mesto na kojem se čuva ili izdaje oprema za spasavanje,

2) sedišta,

3) odgovarajuće preuređene toalete (tačka 10 ovog uputstva) i

4) spojne hodnike.

Broj sedišta odgovara barem približno broju lica sa ograničenom pokretljivošću koja su - tokom dužeg vremenskog perioda - obično istovremeno na brodu. Ovaj broj određuje brodovlasnik na osnovu iskustva, budući da nadležni organ to ne zna.

Na brodovima sa kabinama se takođe vodi računa o hodnicima koji povezuju putničke kabine koje koriste lica sa ograničenom pokretljivošću. Broj takvih kabina određuje brodovlasnik na isti način kao i broj sedišta. Izuzev kad je reč o širini vrata, nisu propisani zahtevi za posebno uređenje kabina. Odgovornost je brodovlasnika da preduzme druge dodatne mere.

Rečenica 2. je identična sa Delom XXIV. tačka 24.04 stav 4, imajući u vidu posebne zahteve lica sa ograničenom pokretljivošću. Otuda se ona primenjuje na isti način. Ukoliko preporuke zahtevaju alternativne mere, one se naročito mogu odnositi na organizaciju.

4. Tačka 15.06 stav 3. podtačka 7) - Izlazi iz prostorija

Kad je reč o zahtevima u pogledu širine spojnih hodnika, izlaza i otvora u punim ili rešetkastim ogradama predviđenim da ih koriste lica sa ograničenom pokretljivošću ili koja se obično koriste za ukrcavanje ili iskrcavanje lica sa ograničenom pokretljivošću, imati u vidu dečja kolica i činjenica da lica ne mogu bez različitih vrsta pomagala pri hodanju ili invalidskih kolica. U slučaju izlaza ili otvora za ukrcavanje ili iskrcavanje voditi računa i o dodatnom prostoru potrebnom za eventualno pomoćno osoblje.

5. Tačka 15.06 stav 4 podtačka 4) - Vrata

Zahtevi u pogledu uređenja prostora oko vrata predviđenih da ih koriste za lica sa ograničenom pokretljivošću moraju obezbediti da lica koja recimo ne mogu bez pomagala pri hodanju mogu bezbedno da otvore takva vrata.

6. Tačka 15.06 stav 5. podtačka 3) - Spojni hodnici

Vidi tačku 4. ovog uputstva.

7. Tačka 15.06 stav 9.- Stepeništa i elevatori

Zahtevi za uređenje stepeništa i elevatora, pored eventualne ograničene pokretljivosti, uzimaju u obzir i oštećenja vida.

8. Tačka 15.06 stav 10. podtačke 1) i 2) - Pune i rešetkaste ograde

U zahtevima za pune i rešetkaste ograde na palubama predviđenim da ih koriste lica sa ograničenom pokretljivošću se predviđa veća visina budući da će takva lica verovatnije izgubiti ravnotežu ili neće moći sama da se drže.

Vidi takođe tačku 4. ovog uputstva.

9. Tačka 15.06 stav 13 - Područja za prolaz

Iz različitih razloga, lica sa ograničenom pokretljivošću češće se oslanjaju ili pridržavaju, tako da na zidovima u područjima za prolaz predviđenim da ih koriste lica sa ograničenom pokretljivošću na odgovarajućoj visini su rukohvati.

Vidi takođe tačku 4. ovog uputstva.

10. Tačka 15.06 stav 17. - Toaleti

Licima sa ograničenom pokretljivošću je takođe omogućen siguran boravak i kretanje u toaletima, zato bar jedan toalet je u skladu sa tim preuređen.

11. Tačka 15.08 stav 3. podtačke 1) i 2) - Sistem za uzbunjivanje

Lica sa ograničenom pokretljivošću će se verovatnije naći u situacijama u kojima će im biti neophodna pomoć drugih. U prostorijama u kojima ih, po pravilu, ne mogu videti članovi posade, brodsko osoblje ili putnici, postoji mogućnost aktiviranja uzbune. Ovo važi za toalete predviđene za lica sa ograničenom pokretljivošću.

Lica sa ograničenom pokretljivošću podrazumevaju lica oštećenog vida ili sluha. U skladu sa navedenim, najmanje u prostorima predviđenim da ih koriste lica sa ograničenom pokretljivošću, sistem uzbunjivanja za putnike predviđa odgovarajuće vizuelne i zvučne alarme.

12. Tačka 15.10 stav 3. podtačka 4) - Dovoljno osvetljenje

Lica sa ograničenom pokretljivošću podrazumevaju i slabovida lica. Otuda je veoma važno da u prostorijama predviđenim da ih ova lica koriste, postoji dovoljno osvetljenje, kao i da ono ispunjava više zahteve od osvetljenja za ostale putničke prostore.

13. Tačka 15.13 stav 1. - Program bezbednosti

Posebne mere bezbednosti neophodne za lica sa ograničenom pokretljivošću koje se uzimaju u obzir u programu bezbednosti imaju u vidu kako lica sa ograničenom pokretljivošću, tako i ona sa oštećenog vida i sluha. Za takva lica se, pored mera u slučaju nužde, uzimaju u obzir i mere u normalnim uslovima.

14. Tačka 15.13 stav 2. - Plan bezbednosti

Obeležena su područja na koja se odnosi tačka 3. ovog uputstva.

15. Tačka 15.13 stav 3. podtačka 2) - Isticanje programa bezbednosti i plana bezbednosti

Barem kopije programa bezbednosti i plana bezbednosti istaknute u područjima predviđenim za lica sa ograničenom pokretljivošću su takve da ih, ako je moguće, mogu pročitati lica oštećenog vida. Ovo se može postići na primer upotrebom odgovarajućeg kontrasta i veličine slova.

Pored toga, planovi su istaknuti na visini na kojoj ih može pročitati i lice u invalidskim kolicima.

16. Tačka 15.13 stav 4. - Pravilnik o ponašanju putnika

Analogno se primenjuje tačka 15. ovog uputstva.

19. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA ODGOVARAJUĆU OPREMU ZA UPOZORENJE NA PRISUSTVO GASA
(Prilog 1. tačka 15.15 stav 9. ovog pravilnika)

1. U skladu sa tačkama 24.02 stav 2. i 24.06 stav 5. (u oba slučaja prelazna odredba 15.01 stav 2. podtačka 5) sistemi tečnog naftnog gasa (TNG) za potrebe domaćinstva na postojećim putničkim brodovima mogu se koristiti samo do prve obnove Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu posle 1. januara 2045., pod uslovom da je ugrađena oprema za upozorenje na prisustvo gasa u skladu sa zahtevima iz Dela XV. tačka 15.15 stav 9. U skladu sa tačkom 15.15 stav 9, sistemi TNG za domaćinstva se mogu u budućnosti ugrađivati i na putničke brodove koji su prvi put stavljeni u eksploataciju i čija dužina ne prelazi 45 m, ako se istovremeno ugradi takva oprema za upozorenje.

2. U skladu sa 24.02 stav 2. i 24.06 stav 5. (u oba slučaja prelazna odredba 15.15 stav 9) ova oprema za upozorenje na prisustvo gasa se ugrađuje prilikom prve obnove svedočanstva u skladu sa 14.15.

3. Smatra se da je oprema za upozorenje na prisustvo gasa koju čine senzori, oprema i cevi odgovarajuća ako ispunjava barem sledeće propisane zahteve:

3.1. Zahtevi koje ispunjava sistem (senzori, oprema, cevi):

3.1.1. Upozorenje na prisustvo gasa se aktivira najkasnije kada se dostigne ili prekorači jedna od sledećih vrednosti:

1) 10 % donje granice eksplozivnosti (LEL) za smešu propana i vazduha; i

2) 30 ppm CO (ugljen monoksida).

3.1.2. Vreme do aktiviranja alarma za celokupni sistem nije duže od 20 s.

3.1.3. Granične vrednosti navedene pod 3.1.1 i 3.1.2 se nemaju mogućnost podešavanja.

3.1.4. Proizvodnja probnih uzoraka gasa je tako isplanirana da se otkrije svaki prekid ili smetnja. Izbegava se ili otkriva i signalizira svaka mogućnost greške usled ulaska vazduha ili gubitka probnog uzorka gasa kao posledica curenja.

3.1.5. Oprema je projektovana za temperature od -10 do 40° C i za vlažnost vazduha od 20 do 100 %.

3.1.6. Oprema za upozorenje na prisustvo gasa ima samonadzor. Ne postoji mogućnost neovlašćenog isključivanja opreme.

3.1.7. Oprema za upozorenje na prisustvo gasa koja se napaja sa energetske mreže na brodu je zaštićena od prekida električne energije. Uređaji koji rade na akumulator imaju uređaj koji upozorava na smanjenje napona u akumulatoru.

3.2. Zahtevi koje ispunjava oprema:

3.2.1. Opremu čine uređaj za ocenjivanje i prikazivanje.

3.2.2. Alarm koji upozorava da su granične vrednosti iz tačaka 3.1.1 stavovi 1. i 2. ovog uputstva dostignute ili prekoračene se optički i zvučno oglašava, kako u prostoru koji se nadzire, tako i u kormilarnici ili na bilo kom drugom mestu u kojem je stalno prisutna posada. On se jasno vidi i čuje čak i u radnim uslovima sa najvišim nivoom buke. Jasno se razlikuje od svakog drugog zvučnog ili optičkog signala u zaštićenoj prostoriji. Zvučni alarm se jasno čuje u ulazima i susednim prostorijama i kada su zatvorena vrata koja ih povezuju. Zvučni alarm se posle aktiviranja može utišati, dok se optički alarm može isključiti samo ako granične vrednosti padnu ispod vrednosti navedenih pod tačkom 3.1.1.

3.2.3. Postoji mogućnost da se odvojeno otkriju i jasno odrede obaveštenja koja upozoravaju da su granične vrednosti iz tačaka 3.1.1 stavovi 1. i 2. ovog uputstva dostignute ili prekoračene.

3.2.4. Ako uređaj ima poseban status (puštanje u rad, kvar, kalibracija, parametrizacija, održavanje itd.), taj status je prikazan. Na otkazivanje celog sistema ili jedne njegove komponente upozorava alarm analogno sa tačkom 3.2.2. ovog uputstva. Zvučni alarm se nakon aktiviranja može utišati, optički alarm se može isključiti samo ako je kvar uklonjen.

3.2.5. Ako je moguće izdati različite izveštaje (granične vrednosti, poseban status) takođe omogućiti da se oni razlikuju jedno od drugog i jasno odrede. Po potrebi se prikazuje zajednički signal koji upozorava da nije moguće izdati sve izveštaje. U tom slučaju, izveštaji se izdaju po redosledu prioriteta, počevši sa izveštajem od najvećeg značaja sa aspekta sigurnosti. Prikaz izveštaja koje nije moguće izdati, je moguć pritiskom na dugme. Redosled prioriteta je očigledan iz dokumentacije uređaja.

3.2.6. Oprema je projektovana da nije moguće neovlašćeno ometanje normalnog rada.

3.2.7. U svim slučajevima u kojima se koriste uređaji za otkrivanje i uzbunjivanje, omogućeno je da se uređajem za kontrolu alarma uređajem za prikazivanje upravlja izvan prostora u kojima se nalaze uređaji za skladištenje gasa i uređaji koji rade na gas.

3.3. Zahtevi koje ispunjavaju senzori/uređaji za uzorkovanje:

3.3.1. U svakom prostoru sa uređajima na gas u njihovoj blizini se nalaze senzori opreme za upozorenje na prisustvo gasa. Senzori/uređaji za uzorkovanje su postavljeni tako da se otkrije nakupljanje gasa pre nego se dostignu granične vrednosti iz tačke 3.1.1. Raspored i ugradnja senzora su zabeleženi. Izbor mesta potvrđuje proizvođač ili specijalizovana firma koja ugrađuje opremu. Cevi uređaja za uzorkovanje su što kraće.

3.3.2. Senzori su lako dostupni kako bi se omogućila redovna kalibracija, održavanje i sigurnosne provere.

3.4. Zahtevi koji su ispunjeni prilikom ugradnje:

3.4.1. Kompletnu opremu za upozorenje na prisustvo gasa ugrađuje specijalizovana firma.

3.4.2. Prilikom ugradnje uzimaju se u obzir sledeći aspekti:

1) lokalni ventilacioni sistemi;

2) elementi konstrukcije (konstrukcija zidova, pregrađivanja itd.) koji olakšavaju ili otežavaju nakupljanje gasova; i

3) sprečavanje štetnih posledica usled mehaničkog oštećenja, ili oštećenja izazvanog vodom ili toplotom.

3.4.3. Sve cevi uređaja za uzorkovanje su raspoređene da se onemogući nastanak kondenzata.

3.4.4. Ugradnja se vrši na takav način da svaka neovlašćeno ometanje normalnog rada nije moguće.

4. Kalibracija/nadležni pregled opreme

4.1. Pre stavljanja u rad opreme za upozorenje na prisustvo gasa, oprema se kalibriše u skladu sa podacima proizvođača.

4.2. Opremu za upozorenje na prisustvo gasa redovno kalibriše i pregleda ovlašćeni ekspert ili ekspert u skladu sa podacima proizvođača. O obavljenom inspekcijskom pregledu se izdaje potvrda koju potpisuje ovlašćeni ekspert ili ekspert u skladu sa podacima proizvođača koji u njega upisuje datum pregleda.

4.3. Elementi opreme za upozorenje na prisustvo gasa sa ograničenim rokom trajanja se zamenjuju u propisanom roku pre isteka predviđenog roka trajanja.

5. Označavanje

5.1. Na svim uređajima su čitko i neizbrisivo biti navedeni barem sledeći podaci:

1) naziv i adresa proizvođača;

2) oznaka predviđena zakonom;

3) oznaka serije i tipa;

4) po mogućstvu serijski broj;

5) po potrebi, eventualni saveti neophodni za bezbednu upotrebu; i

6) indikacija kalibracionog gasa za svaki senzor.

5.2. Elementi opreme za upozorenje na prisustvo gasa sa ograničenim rokom trajanja su kao takvi jasno označeni.

6. Podaci proizvođača koji se odnose na opremu za upozorenje na prisustvo gasa:

1) kompletna uputstva, crteži i dijagrami u vezi sa sigurnim i pravilnim radom kao i ugradnjom, puštanjem u rad i održavanjem opreme za upozorenje na prisustvo gasa;

2) uputstva za upotrebu koja sadrže barem:

(1) mere koje se preduzimaju u slučaju alarma ili upozorenja na grešku;

(2) mere sigurnosti u slučaju nedostupnosti (npr. kalibracija, nadležni pregled, prekid); i

(3) lica odgovorna za ugradnju i održavanje;

3) uputstva za kalibraciju pre puštanja u rad i za redovnu kalibraciju, zajedno sa vremenskim razmacima koje treba poštovati;

4) napon napajanja;

5) tip i značenje alarma i prikaza (npr. poseban status);

6) informacije o otkrivanju teškoća pri radu i otklanjanju grešaka;

7) vrsta i opseg zamene sastavnih delova sa ograničenim rokom trajanja; i

8) vrsta, opseg i vremenski razmak nadležnih pregleda.

20. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA ELEKTRIČNE KABLOVE
(Prilog 1. tač. 9.15 i 15.10 stav 6. ovog pravilnika)

Opšte odredbe (svi brodovi) - 9.15

1. Prilikom primene zahteva iz Dela IX. tačka 9.15, stav 5, ima se u vidu umanjena ventilacija ekranizovanih kablova ili kablova u potpuno zatvorenim kanalima.

2. U tački 9.15, stav 9 broj spojeva kablova je najmanji mogući. Oni se mogu koristiti za popravku ili zamenu kao i, u izuzetnim slučajevima, za jednostavniju ugradnju. Spojevi kablova izrađeni u skladu sa 3.28 i Dodatkom D standarda IEC 60092-352:2005, ili ekvivalentnim propisima koje priznaje Republika Srbija, smatraće se prihvatljivim.

Putnički brodovi - 15.10 stav 6.

1. Na putničkim brodovima, kablovi i polaganje kablova se smatraju odgovarajućim ako ispunjavaju uslove pod 2 i 3.

2. Za kablove koji u slučaju nužde obezbeđuju napajanje opreme navedene u tački 15.10, stav 4, usaglašenost sa tačkom 15.10, stav 6. drugi stav propisuje da:

1) se kablovi polažu tako da ih zagrevanje pregrada i paluba koje može biti izazvano požarom u susednom prostoru ne može učiniti neupotrebljivim;

2) ako kablovi napajaju opremu smeštenu u područjima pod visokim rizikom od požara, trase kablova u takvim područjima izbegavaju puteve koje prolaze preko ili blizu vrha dizel-motora i opreme na naftu, ili u blizini vrućih površina npr. izduvnih sistema dizel motora. Ako ne postoji alternativni put, kablovi su zaštićeni od oštećenja koja izazivaju toplota ili požar. Takva protivpožarna zaštita bi mogla biti u formi čelične ploče ili kanala;

3) kablovi i s njima povezana oprema koji se snabdevaju sa izvora električne energije u slučaju nužde, u meri u kojoj je to izvodljivo se čuvaju na sigurnom području;

4) sistemi kablova su tako raspoređeni da požar u bilo kom prostoru koji se graniči sa pregradama tipa A kao što je prikazano u tački 15.11, stav 2 neće ometati službe koje su od suštinskog značaja za bezbednost u bilo kom drugom takvom prostoru. Ovaj zahtev će biti ispunjen ako glavni i kablovi za slučaj nužde ne prolaze kroz isti područje. Ako prolaze kroz isto područje, ovaj zahtev će biti ispunjen ako:

(1) su što je moguće više udaljeni jedni od drugih; ili

(2) je kabl za slučaj nužde vatrootpornog tipa.

3. Prilikom polaganja kablova u snopu osigurava se da svojstva kablova da usporavaju plamen nisu oslabljena. Ovaj zahtev je ispunjen ako su kablovi u skladu sa IEC 60332-3:2000. Ako nije obezbeđena usklađenost sa standardom IEC 60332-3:2000, ili ekvivalentnim propisima koje priznaje Republika Srbija, na dugim kablovima u snopu (preko 6 m uspravno i 14 m vodoravno) predvideti zaustavljače požara, osim ako kablovi nisu potpuno zatvoreni u kablovske kanale. Upotreba neodgovarajućih boja, kanala i zaštitne obloge može značajno da utiče na svojstva kablova da šire plamen, zato ih treba izbegavati. Upotreba posebnih vrsta kablova kao što su radio-frekvencijski kablovi može se dozvoliti bez ispunjenja navedenih zahteva.

21. UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA EKSPERTE I KVALIFIKOVANA LICA

1. Eksperti

1.1 Eksperti su potrebni radi obavljanja prijemnih ispitivanja koja podrazumevaju specijalistička znanja bilo zbog kompleksnosti sistema, bilo zbog zahtevanog stepena bezbednosti. Među licima ovlašćenim za obavljanje takvih ispitivanja, nalaze se sledeća lica ili institucije:

1) klasifikaciona društva koja poseduju neophodno unutrašnje stručno znanje ili su na osnovu dobijenog ovlašćenja, dužna da pozivaju spoljna lica ili institucije i imaju na raspolaganju neophodne sisteme kontrole kvaliteta potrebne za izbor tih lica ili institucija;

2) članovi nadležnih organa ili zaposleni u odgovarajućim institucijama;

3) službeno ovlašćena lica ili institucije sa priznatim stručnim znanjem za područje primene inspekcijskog pregleda u odgovarajućoj oblasti, pri čemu i organ za pregled brodova može izdati takvo odobrenje kao javna agencija, po mogućstvu na osnovu sistema osiguranja kvaliteta. Smatra se takođe da je lice ili institucija ovlašćena ako je izabrana u službenom postupku u kojem se na specifičan način ocenjuje neophodno stručno znanje i iskustvo.

2. Kvalifikovana lica

2.1 Kvalifikovana lica su potrebna, na primer, za obavljanje neophodnih vizuelnih provera i provera rada sigurnosne opreme. Kvalifikovanim licima se smatraju:

1) lica koja su dovoljno stručno osposobljena i iskusna, da imaju dovoljno stručno znanje da mogu da ocene konkretne situacije i okolnosti, npr. zapovednici brodova, oficiri sigurnosti u brodarskim kompanijama, članovi posade sa odgovarajućim iskustvom;

2) kompanije koje su tokom redovnog rada stekle dovoljno specijalističko znanje, npr. brodogradilišta ili preduzeća koja se bave ugradnjom;

3) proizvođači sistema za posebne namene (npr. sistema za gašenje požara, opreme za nadzor).

Terminologija

Prijemna ispitivanja

U niže navedenoj tabeli dat je kratak pregled plana prijemnih ispitivanja, uključujući njihovu učestalost i vrstu inspektora koji je potreban za njihovo izvođenje. Ova tabela ima isključivo informativan karakter.