Prilog 5

SPISAK NASELJA U PODRUČJIMA SA OTEŽANIM USLOVIMA RADA U POLJOPRIVREDI

Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, određena su naselja u planinskim područjima i područja predstavljena u Tabeli 30, za koja važe sledeći kriterijumi:

1) nalaze se u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima ("Službeni glasnik RS", broj 84/15);

2) imaju broj zaposlenih manji od 100 na 1.000 stanovnika, prema podacima koje je objavio RZS u publikaciji Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2012. godine.

Tabela 30: Dodatni spisak naselja u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi

Identifikacioni broj naselja	Identifikacioni broj opštine	Opština	Naselje	Nadmorska visina (m)
705764	70289	Bogatić	Uzveće	80
705748	70289	Bogatić	Salaš Crnobarski	86
705659	70289	Bogatić	Banovo Polje	80
705730	70289	Bogatić	Očage	89
705721	70289	Bogatić	Metković	80
705713	70289	Bogatić	Klenje	86
705691	70289	Bogatić	Glušci	81
705683	70289	Bogatić	Glogovac	83
705705	70289	Bogatić	Dublje	85
705772	70289	Bogatić	Crna Bara	76
705756	70289	Bogatić	Sovljak	83
705675	70289	Bogatić	Bogatic	84
705632	70289	Bogatić	Badovinci	91
705667	70289	Bogatić	Belotić	82
705934	70297	Bojnik	Zorovac	333
705926	70297	Bojnik	Zeletovo	289
705837	70297	Bojnik	Vujanovo	451
706167	70297	Bojnik	Turjane	388
706019	70297	Bojnik	Lozane	433
706132	70297	Bojnik	Slavnik	342
706124	70297	Bojnik	Savinac	369
705861	70297	Bojnik	Granica	332
706094	70297	Bojnik	Plavce	289
705896	70297	Bojnik	Dragovac	264
706086	70297	Bojnik	Orane	463
706060	70297	Bojnik	Obilić	301
706051	70297	Bojnik	Mrveš	284
706043	70297	Bojnik	Mijajlica	362
706027	70297	Bojnik	Magaš	431
705993	70297	Bojnik	Lapotince	233
705985	70297	Bojnik	Kosančić	259
705853	70297	Bojnik	Gornje Konjuvce	288
705845	70297	Bojnik	Gornje Brijanje	233
705888	70297	Bojnik	Donje Konjuvce	278
706183	70297	Bojnik	Crkvice	266
705829	70297	Bojnik	Brestovac	307
705799	70297	Bojnik	Bojnik	253
706159	70297	Bojnik	Stubla	320
706116	70297	Bojnik	Rečica	355
706108	70297	Bojnik	Pridvorica	245
705977	70297	Bojnik	Kacabać	244
706175	70297	Bojnik	Ćukovac	289
705918	70297	Bojnik	Đinđuša	238
709204	70378	Varvarin	Zalogovac	217
709140	70378	Varvarin	Varvarin (selo)	145
709131	70378	Varvarin	Varvarin	140
709328	70378	Varvarin	Toljevac	294
709263	70378	Varvarin	Maskare	144
709255	70378	Varvarin	Marenovo	265
709239	70378	Varvarin	Karanovac	314
709115	70378	Varvarin	Bačina	201
709182	70378	Varvarin	Donji Krčin	317
709174	70378	Varvarin	Donji Katun	130
709166	70378	Varvarin	Gornji Krčin	302
709158	70378	Varvarin	Gornji Katun	145
709123	70378	Varvarin	Bošnjane	200
709301	70378	Varvarin	Parcane	257
709298	70378	Varvarin	Pajkovac	311
709271	70378	Varvarin	Obrež	140
709247	70378	Varvarin	Mala Kruševica	354
709212	70378	Varvarin	Izbenica	440
709336	70378	Varvarin	Cernica	241
709280	70378	Varvarin	Orašje	221
709310	70378	Varvarin	Suvaja	330
714704	70513	Doljevac	Malošište	283
714763	70513	Doljevac	Rusna	308
714798	70513	Doljevac	Čečina	245
714747	70513	Doljevac	Perutina	468
714640	70513	Doljevac	Belotinac	189
714755	70513	Doljevac	Pukovac	203
714739	70513	Doljevac	Orljane	204
714712	70513	Doljevac	Mekiš	236
714682	70513	Doljevac	Kočane	196
714674	70513	Doljevac	Knežica	218
714666	70513	Doljevac	Klisura	260
714658	70513	Doljevac	Doljevac	199
714780	70513	Doljevac	Čapljinac	186
714771	70513	Doljevac	Ćurlina	307
714810	70513	Doljevac	Šarlince	209
714801	70513	Doljevac	Šajinovac	204
714844	70521	Žabari	Viteževo	193
714968	70521	Žabari	Tićevac	143
714933	70521	Žabari	Svinjarevo	187
714976	70521	Žabari	Četereže	202
714950	70521	Žabari	Simićevo	89
714917	70521	Žabari	Polatna	238
714895	70521	Žabari	Mirijevo	141
714887	70521	Žabari	Kočetin	136
714836	70521	Žabari	Brzohode	160
714852	70521	Žabari	Vlaški Do	85
714925	70521	Žabari	Porodin	93
714909	70521	Žabari	Oreovica	88
714879	70521	Žabari	Žabari	90
714828	70521	Žabari	Aleksandrovac	87
714941	70521	Žabari	Sibnica	166
715344	70548	Žitorađa	Zladovac	420
715212	70548	Žitorađa	Voljčince	210
715204	70548	Žitorađa	Vlahovo	377
715492	70548	Žitorađa	Toponica	434
715484	70548	Žitorađa	Studenac	286
715441	70548	Žitorađa	Samarinovac	249
715379	70548	Žitorađa	Kare	286
715476	70548	Žitorađa	Staro Momčilovo	495
715468	70548	Žitorađa	Stara Božurna	263
715450	70548	Žitorađa	Izvor	239
715263	70548	Žitorađa	Grudaš	262
715425	70548	Žitorađa	Podina	285
715417	70548	Žitorađa	Pejkovac	268
715301	70548	Žitorađa	Držanovac	243
715255	70548	Žitorađa	Gornji Drenovac	267
715182	70548	Žitorađa	Badnjevac	215
715433	70548	Žitorađa	Rečica	342
715409	70548	Žitorađa	Novo Momčilovo	414
715395	70548	Žitorađa	Lukomir	325
715387	70548	Žitorađa	Konjarnik	345
715247	70548	Žitorađa	Gornje Crnatovo	243
715239	70548	Žitorađa	Glašince	252
715298	70548	Žitorađa	Donji Drenovac	250
715280	70548	Žitorađa	Donje Crnatovo	228
715271	70548	Žitorađa	Debeli Lug	318
715352	70548	Žitorađa	Jasenica	265
715310	70548	Žitorađa	Dubovo	327
715328	70548	Žitorađa	Đakus	277
715336	70548	Žitorađa	Žitorađa	231
801925	80187	Irig	Krušedol Selo	180
801844	80187	Irig	Velika Remeta	244
801879	80187	Irig	Grgetek	297
801917	80187	Irig	Krušedol Prnjavor	160
801887	80187	Irig	Dobrodol	120
801968	80187	Irig	Šatrinci	136
801941	80187	Irig	Neradin	180
801895	80187	Irig	Irig	183
801950	80187	Irig	Rivica	155
801852	80187	Irig	Vrdnik	214
801933	80187	Irig	Mala Remeta	201
801909	80187	Irig	Jazak	178
800368	80063	Bačka Palanka	Neštin	100
800317	80063	Bačka Palanka	Vizić	205
800961	80101	Beočin	Susek	100
800937	80101	Beočin	Lug	214
800953	80101	Beočin	Sviloš	191
800929	80101	Beočin	Grabovo	200
800899	80101	Beočin	Banoštor	216
800970	80101	Beočin	Čerević	223
800902	80101	Beočin	Beočin	160
800945	80101	Beočin	Rakovac	193
712892	70475	Golubac	Brnjica	200
712922	70475	Golubac	Golubac	355
712957	70475	Golubac	Dobra	191
801836	80179	Inđija	Čortanovci	160
801739	80179	Inđija	Beška	120
801763	80179	Inđija	Krčedin	114
801798	80179	Inđija	Novi Karlovci	96
801828	80179	Inđija	Stari Slankamen	140
801801	80179	Inđija	Novi Slankamen	120
716740	70572	Kladovo	Tekija	237
716952	70599	Knić	Zabojnica	400
716855	70599	Knić	Vrbeta	366
717126	70599	Knić	Sumorovac	340
717029	70599	Knić	Kusovac	280
716782	70599	Knić	Bečevica	460
716898	70599	Knić	Gruža	246
716880	70599	Knić	Grivac	335
717096	70599	Knić	Pretoke	359
716928	70599	Knić	Dragušica	323
716766	70599	Knić	Balosave	256
717100	70599	Knić	Radmilović	279
717118	70599	Knić	Rašković	260
717061	70599	Knić	Ljuljaci	408
717088	70599	Knić	Pajsijević	489
717070	70599	Knić	Oplanić	293
716995	70599	Knić	Knić	306
716979	70599	Knić	Kikojevac	368
716910	70599	Knić	Guncati	359
716847	70599	Knić	Bumbarevo Brdo	380
716804	70599	Knić	Borač	419
716863	70599	Knić	Vučkovica	280
717053	70599	Knić	Ljubić	311
717002	70599	Knić	Konjuša	451
716987	70599	Knić	Kneževac	380
716839	70599	Knić	Brnjica	307
717142	70599	Knić	Čestin	434
716944	70599	Knić	Žunje	280
717045	70599	Knić	Lipnica	326
717037	70599	Knić	Leskovac	375
716901	70599	Knić	Guberevac	356
716871	70599	Knić	Grabovac	257
716812	70599	Knić	Brestovac	435
717134	70599	Knić	Toponica	302
716936	70599	Knić	Dubrava	351
716774	70599	Knić	Bare	381
720402	70661	Krupanj	Zavlaka	240
720372	70661	Krupanj	Vrbić	345
720526	70661	Krupanj	Tolisavac	377
720330	70661	Krupanj	Bela Crkva	241
720321	70661	Krupanj	Banjevac	335
720518	70661	Krupanj	Stave	351
720500	70661	Krupanj	Ravnaja	200
720488	70661	Krupanj	Mojković	211
720470	70661	Krupanj	Lipenović	390
720461	70661	Krupanj	Likodra	400
720453	70661	Krupanj	Krupanj	295
720437	70661	Krupanj	Krasava	340
720429	70661	Krupanj	Kostajnik	499
720399	70661	Krupanj	Dvorska	381
720542	70661	Krupanj	Cvetulja	298
720569	70661	Krupanj	Cerova	400
720356	70661	Krupanj	Brezovice	240
727105	70807	Malo Crniće	Veliko Crniće	86
727172	70807	Malo Crniće	Malo Gradište	140
727199	70807	Malo Crniće	Malo Crniće	100
727202	70807	Malo Crniće	Salakovac	86
727164	70807	Malo Crniće	Kula	140
727075	70807	Malo Crniće	Batuša	100
727229	70807	Malo Crniće	Smoljinac	155
727083	70807	Malo Crniće	Boževac	181
727156	70807	Malo Crniće	Kravlji Do	140
727130	70807	Malo Crniće	Kalište	100
727245	70807	Malo Crniće	Crljenac	129
727121	70807	Malo Crniće	Zabrega	200
727261	70807	Malo Crniće	Šljivovac	182
727067	70807	Malo Crniće	Aljudovo	157
727253	70807	Malo Crniće	Šapine	155
727113	70807	Malo Crniće	Vrbnica	116
727091	70807	Malo Crniće	Veliko Selo	99
727148	70807	Malo Crniće	Kobilje	235
727237	70807	Malo Crniće	Toponica	149
729205	71307	Niš-Pantelej	Kamenica	404
792012	71307	Niš-Pantelej	Niš (Pantelej)	212
729175	71307	Niš-Pantelej	Donji Matejevac	295
729086	71307	Niš-Pantelej	Gornji Matejevac	375
729299	71307	Niš-Pantelej	Malča	284
729213	71307	Niš-Pantelej	Knez Selo	420
729027	71307	Niš-Pantelej	Gornja Vrežina	250
729094	71307	Niš-Pantelej	Donja Vrežina	225
729442	71307	Niš-Pantelej	Pasjača	444
802760	80284	Novi Sad - grad	Bukovac	240
802832	80284	Novi Sad - grad	Petrovaradin	100
802816	80284	Novi Sad - grad	Ledinci	110
802760	80284	Novi Sad - grad	Bukovac	240
802921	80292	Opovo	Sakule	80
802905	80292	Opovo	Baranda	75
802913	80292	Opovo	Opovo	75
802930	80292	Opovo	Sefkerin	78
731935	70912	Petrovac	Oreškovica	200
733881	70963	Preševo	Reljan	481
733865	70963	Preševo	Rajince	494
733806	70963	Preševo	Miratovac	469
733741	70963	Preševo	Donja Šušaja	473
733989	70963	Preševo	Crnotince	472
733954	70963	Preševo	Cakanovac	438
733679	70963	Preševo	Bukarevac	428
733997	70963	Preševo	Čukarka	464
733750	70963	Preševo	Žujince	437
736449	71005	Ražanj	Vitoševac	340
736589	71005	Ražanj	Rujište	283
736538	71005	Ražanj	Poslon	257
736627	71005	Ražanj	Stari Bračin	220
736619	71005	Ražanj	Smilovac	264
736597	71005	Ražanj	Skorica	337
736457	71005	Ražanj	Grabovo	558
736554	71005	Ražanj	Pretrkovac	225
736546	71005	Ražanj	Praskovče	160
736520	71005	Ražanj	Podgorac	316
736562	71005	Ražanj	Ražanj	260
736511	71005	Ražanj	Pardik	339
736503	71005	Ražanj	Novi Bračin	200
736481	71005	Ražanj	Maletina	194
736490	71005	Ražanj	Maćija	207
736465	71005	Ražanj	Lipovac	240
736643	71005	Ražanj	Crni Kao	404
736635	71005	Ražanj	Cerovo	273
736414	71005	Ražanj	Braljina	246
736422	71005	Ražanj	Varoš	330
736473	71005	Ražanj	Mađere	259
736651	71005	Ražanj	Čubura	320
736660	71005	Ražanj	Šetka	240
803642	80357	Ruma	Stejanovci	120
803600	80357	Ruma	Pavlovci	140
804355	80411	Sremski Karlovci	Sremski Karlovci	140
804118	80403	Sremska Mitrovica	Divoš	177
804304	80403	Sremska Mitrovica	Čalma	110
804339	80403	Sremska Mitrovica	Šišatovac	200
804185	80403	Sremska Mitrovica	Ležimir	224
804193	80403	Sremska Mitrovica	Manđelos	140
804100	80403	Sremska Mitrovica	Grgurevci	171
804347	80403	Sremska Mitrovica	Šuljam	176
804061	80403	Sremska Mitrovica	Bešenovački Prnjavor	270
804975	80497	Šid	Bingula	107
805017	80497	Šid	Erdevik	182
805106	80497	Šid	Šid	100
804959	80497	Šid	Berkasovo	136
804967	80497	Šid	Bikić Do	180
805068	80497	Šid	Molovin	186
805084	80497	Šid	Privina Glava	168
805092	80497	Šid	Sot	162
805050	80497	Šid	Ljuba	200
805017	80497	Šid	Erdevik	110
805009	80497	Šid	Gibarac	90
804932	80497	Šid	Bačinci	87
805041	80497	Šid	Kukujevci	89

Prilog 6

DEFINICIJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Definicija mikro, malih i srednjih preduzeća data je u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast računovodstva i revizije.

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma	U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za mikro pravna lica, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma	U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za mala pravna lica, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma	U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za srednja pravna lica
Prosečan broj zaposlenih 10	Prosečan broj zaposlenih 50	Prosečan broj zaposlenih 250
Poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;	Poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti	Poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti
Prosečna vrednost poslovne imovine 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.	Prosečna vrednost poslovne imovine 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti	Prosečna vrednost poslovne imovine 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti

Prilog 7

REZULTATI KONSULTACIJA - ZAKLJUČAK

Tema konsultacija	Datum konsultacija	Vreme dato za komentare	Imena institucija/tela/ konsultovanih lica	Zaključak rezultata
8.3.3.1 Sektor 1: Sektor prerade mleka	21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Unija poljoprivrednih proizvođača Zlatan Đurić	Predlog: Uvesti novu stavku u mlekarski sektor, koja predviđa podršku onima koji sakupe i proizvedu od 2.000 do 5.000 l mleka dnevno, za područja sa otežanim uslovima rada. Ovaj koncept pružiće proizvođačima i prerađivačima u planinskim područjima šansu za razvoj, konkretno za model - mlekare sa specifičnim proizvodima poput kozjeg sira, ovčjeg sira, topljenog sira - kačkavalja, itd. Odgovor: Biće podržano NPRR
8.3.3.1 Sektor 2: Sektor prerade mesa				Predlog: Dodati stavku: podstaći investiranje u klanice sa minimalnim kapacitetom od 5 zaklanih grla goveda, 10 svinja, 2.000 živine dnevno. Uvođenje ove kategorije podsticaja doprineće legalizaciji postojećih klanica koje trenutno posluju u okviru sive ekonomije, a mogle bi da budu razvojna komponenta za ruralna područja, posebno u domenu živinske industrije. Odgovor: Biće podržano NPRR
8.2.3.1 Specifični ciljevi i mere Sektor 1: Mleko				Predlog: Podršku u proizvodnji mleka treba dati gazdinstvima koja imaju od 5 do 500 goveda; Manjak podrške malim gazdinstvima koja imaju do 5 goveda značilo bi da 90% gazdinstava ne bi moglo ništa da očekuje od IPARD II programa i EU. Odgovor: Mali proizvođača biće pokriven NPRR
8.2.3.1. Specifični ciljevi i mere Sektor 2: Meso				Predlog: Podršku treba dati gazdinstvima koja imaju 5-500 grla goveda, 100-1.000 ovaca ili koza, 100-5.000 svinja, 1.000-5.000 živine, itd. Razlozi za ovakva ograničenja isti su kao i u prethodnim pasusima koji se odnose na proizvođače mleka. Odgovor: Gazdinstva sa više od 1.000 goveda smatraju se dovoljno jakim da sprovode investicije bez dodatne podrške, a ona sa manje od 20 biće pokrivena NPRR.
8.2.3.1. Specifični ciljevi i mere Sektor 4: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)				Predlog: Uvesti novu stavku koja će omogućiti malim gazdinstvima od 2-50 ha da imaju korist od partnerstava, kao što su poslovna udruženja ili proizvodne organizacije da izgrade svoje kapacitete za skladištenje (silose) sa propratnom opremom (kapaciteta od 5.000-30.000 tona) kao i ULO - kontrolisana skladišta. Samo ovakva koncentracija robe na mestu koje im dozvoljava da zajednički pristupaju tržištu, čini ih ozbiljnim igračima u odnosu na konkurenciju, posebno ako uzmemo u obzir da je 90% obradivog zemljišta Republike Srbije u njihovom posedu. Izgradnja skladišta za svako pojedinačno gazdinstvo vodiće ka još većoj rascepkanosti i izloženosti monopolu prerađivačke industrije koja koristi svoje kapacitete za skladištenje u svrhu sopstvene politike niskih cena. Ovo je jedan od najvećih problema primarnog poljoprivrednog sektora u Republici Srbiji, tj. nedostatak skladišta u vlasništvu pojedinačnih gazdinstava. Odgovor: Pokriveno NPRR
8.2.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (po sektoru) Sektor 3: Voće i povrće				Predlog: Ograničiti inicijative za uzgoj jagodastog i bobičastog voća na gazdinstvima veličine od 1 do 10 ha i za drugo voće na gazdinstvima veličine od 1 do 50 ha da bi se sačuvao određeni deo podrške za mala gazdinstva. Odgovor: Veoma mala gazdinstva nemaju kapacitet za veće investicije i nisu uključena u IPARD šemu podrške, ali će biti razmatrana u okviru NPRR
8.2.9. Kriterijum za odabir				Predlog: Četvrta stavka treba da poveća broj poena za lica mlađa od 40 godina, od 15 do 25 poena, jer bi to ohrabrilo mlade da ostanu u ruralnim područjima. Odgovor: Određeni bodovi čine dovoljnu razliku
Napomena				Kao zemlja, pristupili smo IPARD programu bez prethodno usvojenih strategija i nacionalnih programa za poljoprivredni razvoj, kao i bez pouzdanih sektorskih analiza koje su se svodile na jednostavnu statistiku. Kao rezultat toga, usledio je broj nerešenih problema, poput restitucije, iako je zahtevana od strane EU, kao i neusvajanje neophodnih zakona. Sve ovo nas upozorava da treba da uzmemo u obzir stvarnost i očigledne činjenice i da budemo svesni toga šta EU zahteva od nas. Na osnovu ovoga mogli bismo da stvorimo našu poljoprivrednu politiku, ali je većina naših poslovanja i gazdinstava nepripremljena za IPARD i nije kompetentna po pitanju investicija, te bi, državne i lokalne vlasti trebalo da daju veći nacionalni doprinos i da učestvuju u znatno većem obimu, ali bi i EU trebalo da obezbedi znatno veće fondove, posebno za 2015. godinu. Odgovor: Dokument je u potpunosti izrađen u skladu sa NARDS koja je u procesu usvajanja i koja je u potpunosti usklađena sa unutrašnjim i spoljašnjim zahtevima i dokumentima.
Opšti komentari po pitanju kriterijuma prihvatljivosti - veličina poljoprivrednog gazdinstva	20. jul 2014. godine	11. jul.-21. jul 2014. godine	Udruženje žena "Etno forum" Jelena Radojković Predsednica udruženja žena "Etno forum" i zamenica gradonačelnika opštine Svrljig	Verujemo da su planirane mere u potpunosti neprihvatljive kada je u pitanju jug Republike Srbije. U siromašnom, južnom delu Republike Srbije su gazdinstva koja se smatraju "velikim" ukoliko imaju samo 10 goveda, pa tako ne mogu da se rangiraju kao mala ako imaju 20 grla goveda ili kao srednja sa 1.000 grla goveda. Takođe, njih možemo smatrati "velikim" ukoliko imaju 100 grla ovaca, što znači da sa 150 grla ovaca ne postoji mogućnost da budu posmatrana kao mala, ili srednja sa 1.000 grla ovaca, kao što je to definisano IPARD II programom. Stiče se utisak da planirane mere prvog paketa za akreditaciju IPARD II programa neće biti od bilo kakve pomoći gazdinstvima u južnoj Srbiji uopšte, jer će biti ograničena setom kriterijuma prihvatljivosti za prijavljivanje za ove podsticaje, jer ne ispunjavaju definisane kriterijume. Predlog: Spustiti donju granicu veličine poljoprivrednog gazdinstva za prijavljivanje, kako bismo mi sa juga Republike Srbije mogli da uđemo u obzir za prijavljivanje za ove podsticaje. Ukoliko do toga ne dođe, veliki igrači će dobiti još više, dok će mali morati da zatvore svoju proizvodnju i da migriraju ka gradovima, u kojima već živi previše ljudi, a pitanje je ko će, tokom godina koje dolaze, ostati u ruralnim regionima i proizvoditi hranu za ljude koji žive u gradovima. Odgovor: Kao što je gore opisano, mala poljoprivredna gazdinstva biće podržana po osnovu NPRR.
Opšte	17. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Zadružni savez Republike Srbije - Dragan Marković	Propust da se usvoje dokumenta kao što su: Strategija - nacionalni program, operativna dokumentacija, otežava mogućnost izrade operativnog dokumenta (IPARD) visokog kvaliteta, bez prethodnog usvajanja akata, kako bi oni trebalo da pokažu krajnju orijentaciju u pogledu razvojnih ciljeva, mera ekonomske i poljoprivredne politike. Najznačajniji akt jeste program u kome treba pojasniti praktično sve ciljeve i korisnike, a mere treba identifikovati. Odgovor: IPARD je pripremljen u skladu sa NARDS, iako još uvek nije zvanično usvojena, dokument je u proceduri usvajanja, a konačna verzija teksta se neće menjati, i stoga, može se koristiti kao osnova za razradu ovog programa.
Veličina poljoprivrednog gazdinstva	17. jul 2014. godine 21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine 11. jul-21. jul 2014. godine	Zadružni savez Republike Srbije - Dragan Marković Savez udruženja poljoprivrednika Vojvodine 24400 Senta, Doža Đerđa 3434 - Mikloš Nađ, Predsednik Milorad Ćosić, NVO, Zeleni eko krug	Koncept ovog dokumenta čini pretpostavka da smo osnovali dovoljan broj poljoprivrednih gazdinstava koja su funkcionalna i koja ispunjavaju minimalne ponuđene kriterijume, kao što su: 20 grla muznih krava; 20 grla tovnih goveda; 100 grla tovnih svinja; 150 grla ovaca ili koza; ili 2 ha pod zasadom jagodastog i bobičastog voća i 5 ha pod ostalim povrćem. Rezultati Popisa pokazuju da samo mali broj poljoprivrednih gazdinstava ispunjava ove kriterijume. Stoga, na osnovu rezultata Popisa, postoji 177.252 gazdinstava koja drže goveda, a samo 5.697 onih koja drže više od 20 grla goveda. Najveći broj gazdinstava (83.090) drži između 3 i 9 grla i logično, veliki broj njih bi trebalo da bude odgovorno za razvoj uzgoja goveda u Republici Srbiji. Dramatičniji su pokazatelji u okviru uzgoja ovaca i koza, gde samo 992 gazdinstva drže više od 100 grla, odnosno 1.657 gazdinstava drži 100 grla svinja. Neophodno je u program uključiti poljoprivredna gazdinstva sa malim brojem životinja ili hektara. Štaviše, program treba da dozvoli istim tim korisnicima da koriste fondove za osnovna stada i za ostvarivanje novih površina pod usevima/plantažama. Odgovor: Manja poljoprivredna gazdinstva kao i kupovinu životinja pokriće NPRR.
Proizvodnja govedine visokog kvaliteta - "Baby beef"				Ovaj izazov pretpostavlja odgovarajuća rešenja u pružanju osnovnih resursa, kvalitetne teladi za tov. Uz pretpostavku da se u uzgoju goveda specijalizacija vrši u okviru gazdinstava koja su se opredelila primarno za proizvodnju mleka i gazdinstava za tov i uz činjenicu da će većina postojećih priplodnih stada goveda koja imaju između jednog i dva grla goveda nestati, postoji potreba za razvojem novog načina proizvodnje u Republici Srbiji, po sistemu "krava-tele" gde je osnovni proizvod tele za dalji tov. Može se reći da je ovakav način uzgoja trenutno zanemaren, i iz tog razloga bi se mogao uključiti u potencijalno korišćenje sredstava u svrhu pružanja visoko kvalitetnog priplodnog materijala od goveda, do korišćenja sredstava za druge potrebe u ovu svrhu. Odgovor: Biće predloženo za NPRR program.
ZOP ZGO proizvodi				Dodatni vid proizvodnje treba jasno promovisati u okviru proizvodnje takozvanih tradicionalnih proizvoda ili "proizvoda sa oznakom geografskog porekla", što bi trebalo uključiti u sistem korišćenja ovih sredstava. Odgovor: Razmotreno u NPRR
Klanice za 8 grla goveda ili 50 grla svinja				Neophodno je razmotriti ponuđeni koncept klanica za 8 grla goveda ili 50 grla svinja sa ekološkog stanovišta i stanovišta ispunjenja neophodnih veterinarskih i sanitarnih zahteva, a ekonomičnost ovakve proizvodnje prevazilazi potrebu komentarisanja. Zahtev da se ispune svi nacionalni standardi u okviru zaštite životne sredine nije realan. Odgovor: Svi korisnici moraju da ispune nacionalne standarde na kraju investicija, pre konačne isplate. Korisnici moraju da ispune samo minimum nacionalnih standarda opisanih u IPARD II programu.
Infrastrukturne investicije				Ograničavajući faktor u razvoju ruralnih područja predstavlja infrastruktura, a prvenstveno putevi. Počev od trenutnog stanja ruralne putne mreže koja ne ispunjava minimalne potrebe ruralnog stanovništva, ovo može biti prilika da se povuče značajan deo sredstava i da se reši ovo goruće pitanje. Odgovor: Početni broj mera usklađen je sa kapacitetima institucija i finansijskom raspodelom tokom programskog perioda. Infrastruktura može biti pokrivena NPRR i u kasnijoj fazi IPARD II programa ili u nekom drugom periodu programa.
Proizvodnja na nadmorskim visinama preko 400 metara				Od velike je važnosti planiranje vrste proizvodnje na nadmorskim visinama preko 400 metara gde smo napustili stvaranje proizvoda sa komparativnim prednostima (jagnjetina, govedina, određene vrste voća, itd.). Nadamo se da će konkretna rešenja biti ponuđena programom razvoja poljoprivrede. Odgovor: Dozvoljena je podrška i veća je stopa podrške za poljoprivredna gazdinstva iznad 500 metara nadmorske visine.
8.2. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava				1) U sektoru za voće i povrće veći akcenat treba staviti da se interesi poljoprivrednika ostvaruju preko zadruga. 2) U sektoru mleka, minimalan broj goveda treba smanjiti na 10 grla 3) U sektoru za proizvodnju mesa, minimalan broj životinja treba prepoloviti na - 10 grla goveda, 75 grla ovaca, 50 grla svinja, itd. 4) Predlaže se veći intenzitet pomoći mladim poljoprivrednicima sa 65% na 70% i predviđanje posebnih mogućnosti za pomoć mladim poljoprivrednim proizvođačima koji su početnici. Odgovor: Pokriveno NPRR, a smanjenje kriterijuma će značajno povećati broj potencijalnih korisnika, što će postaviti pitanje analize radnog opterećenja IPARD Agencije.
8.3. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva	21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Savez udruženja poljoprivrednika AP Vojvodine 24400 Senta, Doža Đerđa 3434 - Mikloš Nađ, Predsednik	1) Prema našem mišljenju, uslovi za zainteresovana preduzeća treba da uključe dodatne zahteve da su preduzeća poslovala tokom najmanje 3 godine i da su tokom tog perioda bila likvidna. 2) U oblasti prerade voća i povrća, među korisnicima treba da budu i mikro pravna lica. Odgovor: Ukoliko budemo imali previše korisnika u okviru sprovođenja programa, izmenićemo ga u drugoj fazi i uvesti dodatne zahteve. Uzeto u razmatranje i mikro pravna lica su uključena.
	20. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	PU "Zajednica živinara" Beograd - diplomirani inženjer Rade Škorić
8.6. Diverzifikacija ruralne ekonomije				Prema našem mišljenju, ono što nedostaje pored razvoja i povećanja kapaciteta turističkog smeštaja, jeste mogućnost za razvoj one strane turizma koja se zasniva na pružanju komercijalnih usluga. Da bi se povećao kvalitet hrane za turiste, predlaže se uvođenje koncepta lokalnih proizvođača hrane (mesa, mlečnih proizvoda, itd.) Odgovor: Iako nije planirana u okviru predložene mere, oprema za postojeća pitanja je prihvatljiva i može doprineti lokalnoj proizvodnji, kao i podršci u prodaji, što je takođe prihvatljivo.
8.2.,8.3., 8.6. Transparentna komunikacija sa zainteresovanim pojedinačnim poljoprivrednicima i preduzetnicima				1) Pozive za podnošenje prijava bi trebalo objaviti i na internet stranici ministarstva i u dnevnoj štampi i drugim sredstvima javnog informisanja. Takođe, trebalo bi da budu direktno upućeni udruženjima poljoprivrednika. 2) Rang listu bi trebalo objaviti putem javnih medija i poslati zainteresovanim stranama bilo elektronskim putem ili poštom. Odgovor: Biće dostupno na vreme.
Sektor živinarstva - proizvodnja jaja				Predlog: Treba izmeniti Poglavlja 8.2. i 8.3. gde osim sektora za mleko i meso treba predvideti i sektor za proizvodnju konzumnih jaja, obzirom na ogromne investicije zahtevane u Zakonu o dobrobiti životinja i na zahteve po pitanju klasiranja, pakovanja, skladištenja i transportovanja jaja. Odgovor: Jaja se mogu razmatrati u okviru podrške u NPRR.
Predlozi iz nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 -2024	20. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	UP "Zajednica živinara" Beograd - dipl. inženjer Rade Škorić	1) Obezbediti subvencije za eksploataciju plodnih jata, kako nije bilo dovoljno podsticaja kada se uzme u obzir ukupan obim proizvodnje živine i jaja; 2) Imajući u vidu veliki udeo "sive ekonomije" u proizvodnji i prodaji proizvoda od živine, subvencije za uzgoj i proizvodnju jaja bi podstakle značajan napredak ka prelasku na zakonske tokove ekonomije; 3) Subvencije su neophodne za investiranje u objekte i opremu radi ispunjenja pravnih zahteva za čuvanje životinja u pogledu dobrobiti životinja, gde ove uslove u okviru proizvodnje konzumnih jaja ispunjava samo 5% poljoprivrednih gazdinstava; 4) Zbog velikih troškova proizvodnje brojler pilića, trebalo bi da postoje subvencije za izgradnju i opremu za "obnavljanje" energije, korišćenjem solarne energije i opreme za kompletno poboljšanje energetske efikasnosti u okviru živinarske proizvodnje. Nedostatak ovakvih investicija vodiće ka skupoj proizvodnji i nekonkurentnoj industriji; 5) Treba videti priliku za dalji razvoj živinarske industrije u uzgoju ćurki, pataka i gusaka isključivo u vidu programa za izvoz, usled slabog konzumiranja istih i slabe kupovne moći u Republici Srbiji. Ovaj razvoj obuhvata značajno investiranje u proizvodne kapacitete i klanice, u skladu sa svim neophodnim standardima. Proizvodnju konzumnih jaja bi trebalo razviti u pogledu različitih načina čuvanja istih (baterijski kavezi, podni sistem, korišćenje ispusta, slobodno u prostoru, itd.). Odgovor: Izgradnja i opremanje su prihvatljivi i plodna jata će biti razmatrana u okviru NPRR.
Radna grupa za stočarstvo	20. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu - Departman za stočarstvo - prof. dr Snežana Trivunović, Direktor
8.2.3.1. Specifični ciljevi mere Sektor 1: Mleko	20. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine		Da li je to slučajnost ili je sa namerom izostavljena proizvodnja ovčijeg i kozijeg mleka? Odgovor: NPRR.
8.2.6.5. Ostali zajednički kriterijumi prihvatljivosti	20. jul 2014. godine	11. jul -21. jul 2014. godine	Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu - Departman za stočarstvo - prof. dr Snežana Trivunović, Direktor	Univerzitetska diploma - Smatram da bilo kakva univerzitetska diploma nije dovoljan uslov za rad u poljoprivredi! Obuka: O kakvoj vrsti obuke je reč?
8.2.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (po sektoru) Sektor 2: Meso	20. jul 2014 godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum - Vesna Vandić, Sekretar	Proizvodnja mesa? Odgovor: Verujemo da je univerzitetska diploma dovoljna. Akreditovane obuke.
8.2.9. Kriterijum za odabir				Korisnik je član zadruge ili zadrugar: zašto zadruga? Mislim da bi trebalo tome da dodamo udruženja. Odgovor: Odlučili smo da zadržimo samo zadruge radi veće naglašenosti.
8.3.8. Prihvatljivi troškovi Sektor 1: Odeljenje za mleko i mlečne proizvode				Ponavlja se i treba da se izbriše - Oprema za jednostavna ispitivanja koja može da razgraniči dobar i loš kvalitet mleka. Odgovor: Uzeto u obzir.
8.2.1. Pravni osnov SS				Neophodno je precizno navesti opšte ciljeve unutar sektora u okviru sprovođenja ZPP EU nakon ovih pravnih okvira. Odgovor: Odgovarajući pravni okvir je dat u dokumentu.
8.2.2 Pojašnjenje nacionalnih standarda	20. jul 2014. godine 19. jul 2014. godine	11. jul -21. jul 2014. godine 11. jul -21. jul 2014. godine	Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum - Vesna Vandić, Sekretar Projekat Podrška civilnog društva u javnoj administraciji u okviru IPA II za ruralni razvoj sa fokusom na meru 202, Ivana Stefanović Ristin, vođa projekta	Koji su to standardi? Trebalo bi ih navesti da bi se bolje razumeli. Odgovor: Spisak standarda nalazi se u Prilogu IPARD II programa
8.2.2 Pojašnjenje Sektor 1: Mleko				Mlekarski sektor treba da uključi kozje i ovčije mleko! Odgovor: Biće u NPRR.
8.2.2 Pojašnjenje Sektor 1: Mleko Proizvodnja malih razmera				Nedostaju statistički podaci i podaci iz Popisa poljoprivrede koje treba navesti da bi se izbegla proizvoljna tumačenja. Odgovor: Detaljne analize sektora nisu deo IPARD II programa, već samo kratki pregledi.
8.2.2 Pojašnjenje Sektor 1: Mleko Održivo poslovanje gazdinstva				Navesti sve specifične ciljeve i potrebe po pitanju investiranja u ovaj sektor! Odgovor: Priložen je odgovarajući spisak.
8.2.2 Pojašnjenje Sektor 2: Meso				1) Prikladnije je reći SEKTOR ZA UZGOJ GOVEDA, SVINJA, OVACA, ŽIVINE, itd., nego MESNOPRERAĐIVAČKI SEKTOR, a predlog je da se svakom od ovih sektora dodeli zasebno poglavlje jer su problemi specifični za svaki podsektor, kao što su i potrebe svakog podsektora jedinstvene! 2) Šta se dešava sa živinarskim sektorom za proizvodnju jaja? 3) Terminološki se koristi proizvodnja ili držanje goveda? 4) Sektor za uzgoj goveda! Ovo ponovo postavlja pitanje drugih sektora stočarstva - svinja, ovaca, koza i živine? 5) Proizvodnja govedine? Ispod se koristi termin čuvanje...? Uskladiti tekst sa tehničkim terminima i logičnim redosledom u interpretaciji! 6) Ekološki standardi - Navesti standarde koji se primenjuju! Odgovor: Terminologija je uzeta iz programskog šablona koji je omogućio DG AGRI Sektor za jaja nije uključen. Tekst je usklađen sa predlogom. Standardi su navedeni u Prilogu.
8.2.2 Pojašnjenje Sektor 3: Sektor za voće i povrće				Šta se dešava sa vinogradarstvom? Odgovor: NPRR.
8.2.2 Pojašnjenje Sektor 4: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)				Šta se dešava sa stočnom hranom/krmnim biljem? Odgovor: Nije predviđeno IPARD II programom, delimično je pokriveno NPRR i programom za poljoprivredu.
8.2.3.1. Specifični ciljevi mere Sektor 1: Mleko				1) 20-100 grla goveda: gazdinstva sa manje od 20 grla će propasti! 2) Neophodno je identifikovati oblasti u okviru kojih treba poboljšati ove podsticaje sektora kroz predviđene ciljeve. Odgovor: NPRR.
8.2.3.1. Specifični ciljevi mere Sektor 2: Meso				Pre definisanja mera neophodno je imati osnovnu analizu sektora iz kog proizilaze te mere za podsticaj! Predlog: razdvojiti sektor za uzgoj goveda, ovaca i svinja (nedostaje sektor za uzgoj koza). Odgovor: Analize sektora se izrađuju pre nego što se osmisle mere. Poglavlja su data u šablonu za izradu programa.
8.2.3.1. Specifični ciljevi mere Sektor 4: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)				1) 2-50 ha: nedostaju klase/tipovi zemljišta i kategorije vlasništva kao i detalji o zakupu! 2) 20 ha: Koje klase/tipovi zemljišta, kakav status vlasništva? Odgovor: Nije potrebno navesti tipove zemljišta. Predviđen je ugovor za iznajmljivanje i on je opisan u programu.
8.2.6.1. Tipovi odgovarajućih gazdinstava				1) Obaveze prema državi: navesti obaveze koje će se primenjivati! 2) 5 godina rentiranja/zakupa zemljišta: Zemljište u Republici Srbiji se rentira/daje u zakup na periode kraće od 5 godina, ponovo razmotriti ovaj zahtev! Odgovor: Biće detaljnije razrađeno u prijavnim formularima. Zahtev je obavezan i prethodno definisan u programskom šablonu.
8.2.6.2. Poštovati nacionalne standarde				Navesti sertifikate, standarde i odgovarajuće državne organe, pošto je krajnje nejasno koje od uslova treba ispuniti, a oni će biti obavezni! Odgovor: Uzeto u obzir, spisak je uključen u program.
8.2.6.3. Ekonomska isplativost imanja				Pravno lice iz teksta ili gazdinstvo/poljoprivredno gazdinstvo iz naslova? Terminologija je izmešana i nejasno je na koga će se primenjivati obaveze! Odgovor: Na onog ko se prijavljuje za investicije.
8.2.6.4. Standardi EU				Definisati standarde! Odgovor: Prilog IPARD II programa.
8.2.6.5. Ostali zajednički kriterijumi prihvatljivosti				1) Ovo je program, ne sporazum! 2) Bolje je reći korisnici nego kandidati! 3) Dužina trajanja statusa registrovanog gazdinstva: registrovano kao aktivno poljoprivredno gazdinstvo ili su dozvoljena oba statusa? 4)Visoka stručna sprema: Osnovne studije ili puno četvorogodišnje obrazovanje? Odgovor: Terminologija je u skladu sa programskim šablonom, svi kandidati neće biti i korisnici. Samo aktivna, pasivna se ne mogu kandidovati, zato i jesu pasivna. Pune četvorogodišnje studije, osnovne ćemo razmotriti ponovo.
8.2.6.6. Investicije u postrojenja obnovljive energije				Da li je neophodno navesti podsticaje za investicije u okviru nacionalnog plana? Ako jeste, onda je apsolutno neophodno nabrojati ih sve! Odgovor: Finansijske tabele su deo IPARD programa.
8.2.9. Kriterijumi za odabir				1) Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi: navesti pravni osnov tj. nacionalni propis kojim se imenuju otežani uslovi rada u poljoprivredi. 2) Organska poljoprivreda: da li planirate specijalne mere za organsku proizvodnju? Ako je to slučaj, onda su one izostavljene u ovom pregledu! 3) Investicioni projekti su u okviru mlekarskog sektora ili mesnoprerađivačkog sektora: zbog čega nisu navedeni drugi proizvodi, već samo mlečni i mesni proizvodi? 4) Kandidat je žena: bolje je reći poljoprivredno gazdinstvo je u vlasništvu žene ili gazdinstvo je registrovano na ženu! 5) Za člana zadruge, navesti period članstva pre prijavljivanja! Odgovor: Propisi u vezi sa definisanjem, kao i spisak područja sa otežanim uslovima u radu u poljoprivredi nalaze se u Prilogu. Organska poljoprivreda će posebno biti razmatrana u drugoj fazi i zainteresovane strane će biti obaveštene o tome. Voće i povrće je uključeno u investicionu podršku. Ne moraju svi potencijalni korisnici da budu i vlasnici i nema potrebe da se kaže da žena treba da bude vlasnik gazdinstva. Nije potrebno navesti period članstva u zadruzi, to je samo kriterijum za rangiranje.
8.2.12. Pokazatelji i ciljevi				1) Ukupan broj podržanih projekata - 6.505: po kom osnovu je napravljena ova procena, jer deluje prilično nerealno? 2) Ukupne investicije u fizički kapital prema podržanim gazdinstvima u EUR - 155.979.487: nerealan iznos u odnosu na broj planiranih projekata. Odgovor: Ciljevi su izračunati na osnovu dostupnih statističkih podataka, dostupnih sredstava, kriterijuma, prethodnih intervencija i vrednovanja; stoga, može doći do grešaka.
8.2.14. Geografski obim mere				Neophodno je konkretno navesti područja koja pripadaju urbanim ili ruralnim područjima! Odgovor: Ne, nije, čitava teritorija Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) je kvalifikovana.
8.6.6. Zajednički kriterijumi prihvatljivosti				1) Na osnovu odredaba Zakona o turizmu, nisu svi objekti koji učestvuju u aktivnostima turizma u obavezi da se registruju, ali treba da budu na spisku Registra turizma koji je u Agenciji za privredne registre Republike Srbije (APR). Čak se na spisku nalaze i fizička lica koja nemaju status pravnog lica, tj. nisu registrovana u APR-u. Na primer, vlasnici kategorisanih objekata za smeštaj posetilaca su fizička lica koja posluju preko posrednika: lokalne turističke organizacije ili agencije! Korisnik koga treba uključiti bi trebalo da bude VLASNIK KATEGORISANOG SMEŠTAJA! Ukoliko se zadrži sadašnja formulacija, vlasnici kategorisanih objekata za smeštaj u okviru turizma u industriji domaće radinosti ili vlasnici ruralnih turističkih gazdinstava neće moći da postanu korisnici ovih podsticaja! 2) Ekonomska isplativost pravnog lica: ne pravno lice, već nosilac poslovanja, zato što su ove mere namenjene gazdinstvima poljoprivrednih vlasnika ili vlasnicima objekata koji se koriste u svrhe turizma! Odgovor: Uzeto u razmatranje.
8.6.8. Prihvatljivi troškovi				1) Podnosilac prijave se nalazi u planinskom predelu: ispravka - u ruralnim područjima, zato što ruralna područja nisu samo u planinskim predelima! Osnovne studije u trajanju od četiri godine nastavnog plana i programa! Odgovor: Ispravno je reći planina.
Opšti komentari				1) LEADER mere, na osnovu informacija koje smo redovno primali protekle dve godine od predstavnika ministarstva, su pripremljene i spremne za akreditaciju. Iz nekog razloga, nisu uključene za akreditaciju u prvom talasu, uz mere za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava, i razvoj poslovanja i tehničku pomoć? Zahtev predstavnika LAG širom Republike Srbije jeste da LEADER mera ni pod kojim uslovima ne bude isključena iz akreditacije u prvom talasu, kako bi se osiguralo sprovođenje na vreme; 2) Mera - Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja pokriva isključivo oblast turizma. Ovo je pogubno za sve one koji su uključeni u druge aktivnosti u ruralnim područjima, tu posebno insistiramo na preporuci da ova mera predvidi makar podršku za sektor obnovljive energije i sektor za preradu na poljoprivrednom gazdinstvu. Odgovor: Trenutni kapaciteti institucija dozvoljavaju samo predložene mere. Preostali deo mera za diverzifikaciju planiran je po osnovu NPRR.
8.2.1. Pravni osnov	19. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Projekat Podrška civilnog društva u javnoj administraciji u okviru IPA II za ruralni razvoj sa fokusom na meru 202, Ivana Stefanović Ristin, vođa projekta	Zajedno uz nacrt programa, Priloge na koje se poziva u okviru programa bi trebalo priložiti uz isti. Odgovor: Biće dostupno sa svom dokumentacijom na internet stranici ministarstva.
8.2.2. Pojašnjenje Sektor 1: Mleko	21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Grad Niš, Uprava za poljoprivredu i razvoj sela Ivan Pavlović, koordinator grupe za upravljanje i koordinaciju projekata	1) Predlog - uključiti čitav sektor mleka, tj. bez isključivanja kozijeg i ovčijeg mleka; 2) Nizak nivo kvaliteta proizvodnje mleka: nisu priloženi statistički podaci koji podržavaju ove tvrdnje. Odgovor: NPRR, podaci su preuzeti iz sektorskih analiza.
8.2.2. Pojašnjenje Sektor 2: Meso				1) Goveda se ne proizvode već se čuvaju/drže/uzgajaju. 2) Ne sektor za goveda, već sektor za uzgoj goveda/stočarstvo; 3) Dobrobit životinja i ekološki uslovi: predlog je ojačati ove argumente opipljivim činjenicama. Odgovor: Uzeto u razmatranje, termin goveda zamenjen terminom krave.
8.2.2. Pojašnjenje Sektor 3: Sektor za voće i povrće				Šta se dešava sa vinogradarstvom? Odgovor: NPRR.
8.2.3.1. Specifični ciljevi mere Sektor 1: Mleko				1) 20-100 grla goveda: bilo bi efikasnije odnositi se prema specifičnim područjima nego prema broju grla (npr. Hrvatska); 2) Nedostaju sektorske analize, a samim tim je planiran nerealan obim proizvodnje za sve sektore. Odgovor: Sektorske analize postoje. Broj krava uzet je kao kriterijum u konsultacijama sa drugim odeljenjima ministarstva.
8.2.3.1. Specifični ciljevi mere Sektor 4: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)				1) Obnovljiva energija se ne spominje kao vid investiranja! Odgovor: Obnovljiva energija je uključena nakon konsultacija.
8.2.4. Povezanost sa drugim IPARD merama u okviru programa i sa nacionalnim merama				1) Zbog čega Mera za ruralnu infrastrukturu (301) nije uključena u IPARD II program, jer može u potpunosti biti finansirana kroz IPARD? 2) Da li se Mera za ruralnu diverzifikaciju planira po osnovu IPARD II programa ili NPRR? Odgovor: Ne postoji odgovarajuća analiza potreba, nema kapaciteta, mali budžet za čitav Program.
8.2.6.1. Tipovi prihvatljivih gazdinstava				1) Obaveze prema državi: nije navedeno koje su to obaveze; 2) 5 godina rentiranja/zakupa zemljišta: Zemljište u Republici Srbiji se obično rentira/daje u zakup na period između 1-3 godine (za useve ili stoku). Odgovor: Detalji će biti definisani u pozivu za prijavljivanje. 5 godina zahteva program i to se mora poštovati.
8.2.6.2. Poštovati nacionalne standarde				Definisati standarde, sertifikate i relevantne javne vlasti na koje se misli? Odgovor: Spisak standarda se nalazi u Prilogu.
8.2.6.3 Ekonomska održivost gazdinstva				1) Pravno lice iz teksta ili gazdinstvo/poljoprivredno gazdinstvo iz naslova? Odgovor: Odnosi se na korisnika.
8.2.12. Pokazatelji i ciljevi				1) Ukupan broj podržanih projekata - 6.505: previše projekata. Primer Hrvatske - 277 projekata; 2) broj gazdinstava koja investiraju u stočarstvo u pogledu smanjenja N2O i emisija metana (skladištenje stajskog đubriva): pojasniti na koji način se došlo do procenjenog broja; 3) Ukupne investicije u fizički kapital prema podržanim gazdinstvima u EUR - 155.979.487: nerealan iznos zasnovan na broju planiranih projekata. Hrvatska je predvidela 151.000 EUR za 277 predloženih projekata. Odgovor: Uzeto u razmatranje, cifre su izmenjene.
8.2.13. Administrativne procedure				Nije jasno ko može da preda prijavu. Odgovor: Prihvatljiv korisnik.
Mera - Diverzifikacija ruralne ekonomije Opšti komentari				1) Ukoliko je sveobuhvatan cilj ove mere povećanje stepena diverzifikacije i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, uz mogućnost stvaranja radnih mesta i takođe poboljšanja kvaliteta života u ruralnim područjima, razvoj isključivo TURIZMA, kao jedine aktivnosti u okviru ove mere se smatra neprihvatljivim. Ako se ova mera zasniva isključivo na turizmu, logično je da je bitno da se uporedo sa ovom merom istovremeno sprovede Mera za obnovu i razvoj ruralne infrastrukture, jer, ukoliko pogledamo južnu Srbiju, jedina mesta koja imaju mogućnost da pruže turističke uslove su infrastrukturno nerazvijena, a stoga bi, ova mera sama za sebe bila nepotpuna. Ukoliko želimo da omogućimo diverzifikaciju ekonomije u ruralnim područjima, neophodno je proširiti spektar aktivnosti na one aktivnosti koje podstiču razvoj ruralne ekonomije, a koje se posebno odnose na: (1) direktnu prodaju, (2) tradicionalne zanate, (3) preradu na poljoprivrednom gazdinstvu, (4) obnovljive izvore energije, (5) usluge u ruralnim područjima; 2) Spisak prihvatljivih troškova je nedovoljno definisan, a to je slučaj i sa prihvatljivim aktivnostima. Odgovor: Neke mere će biti u NPRR, a neke treba pokriti iz drugih fondova i nacionalnih programa drugih ministarstava.
Mera - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava Opšti komentari	21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Grad Niš, Uprava za poljoprivredu i razvoj sela Ivan Pavlović, koordinator grupe za upravljanje i koordinaciju projekata	Dve predviđene mere IPARD II programa (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih i proizvoda ribarstva) se koncentrišu na poljoprivredna gazdinstva koja teže ka proizvodnji kvalitetnih sirovina koje se mogu koristiti u prerađivačkoj industriji, ili na investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva čime bi sektor za preradu ojačao svoje kapacitete. Na taj način, nema podsticaja za poljoprivrednike koji bi želeli da izađu iz primarne proizvodnje i da se povežu sa preradom. Stoga bi trebalo uzeti u obzir direktnu prodaju i preradu na poljoprivrednom gazdinstvu. Međutim, napomenuto je da su ovi podsticaji planirani kao deo nacionalnih mera, dok demarkacija koja se spominje u dokumentu u Glavi H, nije sastavni deo predloženih mera. Odgovor: Razgraničenje između NPRR i IPARD II programa je deo IPARD II programa.
	21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Udruženje poljoprivrednih proizvođača Sente Jožef Kovač, Predsednik
Opšte				1) Poljoprivreda zemlje može da postane konkurentna, orijentisana ka izvozu, ako je zasnovana na poljoprivrednim gazdinstvima racionalnih veličina i zadrugama, koje rade po osnovu principa članova Međunarodnog saveza zadruga. UN su proglasile 2012. godinu međunarodnom godinom zadruga, i stoga su želele da privuku pažnju na činjenicu da bez državne podrške zadrugama nema ekonomskog rasta ni značajnog stvaranja radnih mesta, pošto su uspešne zadruge među ključnim preduslovima za pronalaženje izlaza iz ekonomske krize. Zbog važnih zadružnih principa i vrednosti, zadruge se razlikuju od ostalih vidova preduzetništva pošto, osim solidarnosti, pružaju podršku slabijima i nose ekonomsku važnost koja daje ogroman doprinos sveobuhvatnom razvoju nacije. Naš cilj bi trebalo da bude postizanje konkurentne poljoprivrede koja stvara zaradu, što nije moguće bez novih vrsta zadruga, posebno zadruga zasnovanih na proizvodnim linijama; 2) IPARD II program bi trebalo konkretno da omogući uslove za osnivanje, rad i razvoj novih zadruga (na osnovu principa Međunarodnog saveza zadruga.) Odgovor: Zadruge su pravna lica i stoga, pogodne su za pružanje podrške. Grupe proizvođača su nova tema za Srbiju i planiramo da radimo na promovisanju ovog koncepta u budućnosti. Posebna podrška može da se pruži grupama proizvođača, a ne zadrugama.
Ostali komentari				1) Jačanje kapaciteta i motivisanje proizvođača na razne vrste udruživanja - interes u udruživanju, prvenstveno kroz zapadni model zadruga (zadruge zasnovane na proizvodnim linijama); 2) Investiranje u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, naglašavajući preradu lokalnih sirovina i brendiranje lokalnih proizvoda; povećati podršku za proizvođače i nove zadruge; 3) Povećati podršku za jačanje prenosa znanja - specifični projekti za uvođenje novih proizvodnih i tehnoloških sistema. Odgovor: Motivisanje na razne vrste udruživanja postoji kroz dodatno bodovanje u kriterijumima za odabir za članove zadruga. Marketing predstavlja prihvatljiv trošak, a brendiranje je podržano NPRR. Prenos znanja je pokriven programom Savetodavnih službi.
Mera - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava Opšti komentari	21. jul 2014. godine	11. jul-21. jul 2014. godine	Udruženje poljoprivrednika "Banatski forum", Zoran Sefkerinac predsednik Upravnog odbora	Predlog: Predložena snaga traktora za traktore koje treba kupiti je mala ako uzmemo u obzir veličinu poljoprivrednih gazdinstava i nove načine proizvodnje. Predlog je da se poveća broj kW na 250 kW. Odgovor: DG AGRI se ne slaže sa povećanjem broja kW za traktore uz objašnjenje da je ova mera samo privremeno prihvaćena u IPARD II programu radi bolje realizacije i iskorišćenja sredstava i podržava manje korisnike koji bi imali koristi od kupovine traktora, ali ne mogu da ga priušte.