Operativni zadaci:
- postupno razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i predočavanje;
- postupno osposobljavanje učenika za artikulisano likovno izražavanje upoznavanjem slobodnog ritmičkog komponovanja likovnih elemenata: linija, oblika, boja;
- postupno osposobljavanje učenika za likovno izražavanje u stvaranju kolaža, svetlinskih objekata i u oblikovanju i preoblikovanju upotrebnih predmeta;
- dalje razvijanje sposobnosti učenika za konstruisanje, kombinatoriku i oblikovanje;
- proširivanje saznanja i iskustva učenika u korišćenju različitih materijala i sredstava za rad u procesu likovnog izražavanja;
- motivisanje učenika na aktivan odnos prema aktuelnim pitanjima koje se odnose na zaštitu i unapređivanje čovekove prirodne i kulturne sredine.
Sadržaji programa
Kreativnost
Medijumi
SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE (6+4)
Ritam u strukturama prirodnih i veštačkih materijala: linija, oblika i boja (2)
Opažanje ritma linija, boja, oblika.
Crtanje, slikanje, vajanje; crtački, slikarski, vajarski i drugi materijali; didaktička i druga očigledna sredstva.
Slobodan i spontan ritam linija, boja, oblika, mrlja (2)
Apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; crtački, slikarski, vajarski i drugi materijali; didaktička i druga očigledna sredstva.
Slobodno ritmičko komponovanje (6 časova vežbanje)
LINIJA (10+8+2)
Neposredno izvlačenje linija sa različitim crtačkim materijalima, na različitim podlogama i kolažiranje (2)
Stvaranje različitih vrednosti linija.
Crtanje, kolaž, grafika...
Olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri, tkanine; didaktička i ostala očigledna sredstva.
Svojstva i vrste linija (2)
Razvijanje opažanja različitih linija u prirodi.
Crtanje; razni crtački materijali i papiri; didaktička i druga očigledna sredstva.
Linije u prirodi (2)
Razvoj opažanja linija u prirodi.
Crtanje; olovke, papiri...; didaktička sredstva.
Linija kao sredstvo za stvaranje različitih likovnih svojstava površina (2)
Percepcija.
Slikanje; tempera boje (crna i bela), četke, papiri...; didaktička i ostala očigledna sredstva.
Linija kao ivica trodimenzionalnog tela (2)
Percepcija.
Vajanje; glina, glinamol, plastelin...; didaktička sredstva.
Linija - vežbanje (8)
Linija - estetska analiza (2)
OBLIK (14+8 +2)
Priroda i njeni oblici (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovani postupci; odgovarajuća sredstva i materijali.
Svojstva - karakteristike oblika (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; didaktička i ostala očigledna sredstva.
Vrste oblika (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; didaktička i ostala očigledna sredstva.
Osnovni površinski i trodimenzionalni oblici (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali.
Veličina oblika i međusobni odnos veličina (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje odgovarajuća sredstva i materijali.
Grupisanje oblika u ravni ili prostoru (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali.
Dodirivanje, mimoilaženje, preklapanje, prožimanje, usecanje (2)
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje, grafika; odgovarajuća sredstva i materijali.
Oblik (8 časova vežbanje)
Estetska analiza (2)
ORNAMENT (2+2)
Svojstva ornamenta: ritmičnost, simetričnost i preciznost (2)
Igra linijama, površinama i oblicima...
Slobodan izbor; odgovarajuća sredstva i materijali.
Ornament (2 časa vežbanja).
SVETLINSKI OBJEKTI I KOLAŽ (2+2)
Svetlinski objekti i kolaž (2)
Razvoj mašte.
Slobodan izbor materijala: razne providne obojene i neobojene folije, dijaprojektori, papiri i sl.
Svetlinski objekti i kolaž (2 časa vežbanja).
VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2+2)
Vizuelno sporazumevanje (2)
Uvođenje učenika u načine vizuelnog sporazumevanja.
Odgovarajuća sredstva i materijali, fotografija, film, televizija, video...
Vizuelno sporazumevanje (2 časa vežbanje)
OBLIKOVANJE I PREOBLIKOVANJE UPOTREBNIH PREDMETA (4+2)
Oblikovanje upotrebnih predmeta (4)
Apercepcija i percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuća didaktička sredstva; slobodan izbor raznih upotrebnih predmeta.
Preoblikovanje upotrebnih predmeta (2 časa vežbanje).
ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE
I CELINA: SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE
Predeo, 1961, Stojan Ćelić (1925).
Gravura na steni u Vlakomonici.
Akrobatkinja, XII vek pre nove ere.
Ranjena lavica iz Ninive, 650. godina pre nove ere.
Vaza Dimeni.
Niobida na umoru, oko 450-440. godine pre nove ere.
Minijatura iz bugarskog rukopisa, VII vek.
Balčak iz Snartemoa, VI vek.
Žena I, 1950-52, Viljem de Kuning (1904).
II CELINA: LINIJA
Dama u plavom, 1937, Anri Matis (1869-1954).
Uspenje Bogorodice, Sopoćani, oko 1260. godine.
Gravira na ploči, X-XII veka, Kina.
Tri mala crnca, Antoan Vato (1684-1721).
Melingen, 1919, Lajonel Gajninger (1871-1956).
Zavesa se diže, 1923, Maks Bekman (1884-1950).
Opsada Jerusalima, XIII vek.
Glava obredne sekire, IX-X veka.
Kora, arhajski period.
Kvočka s pilićima, početak VII veka.
Proces u svemiru, 1951, Mata Ečauren (1912).
Kompozicija V, 1946, Vols (Alfred Oto Volgang Šule 1913-1951).
III CELINA: OBLIK
Skidanje s krsta, Donatelo (1386-1466).
Sećanje, 1906, Ivan Meštrović (1883-1962).
Gazi Husrev-begova medresa u Sarajevu, 1573. godina.
Slikarka sa strelcem, Milena Pavlović-Barili (1909-1945).
Opera u Parizu, 1862-75, Šarl Garnije (1825-1898).
Mikerinos i njegova žena, 2600-2480. godina pre nove ere.
Fibula iz Vitaslingena, VII vek.
Šlem iz Vendela, VII vek.
Znak, 1962, Adolf Gotlib (1903).
Diptih sv. Grgura.
Epidaurus, oko 350 godina pre nove ere.
Dva stražara V, 1960, Lin Čedvik (1914).
Panel 3, 1914, Vasilij Kandinski (1866-1944).
Velika Odaliska, Dominik Engr (1780-1867).
Portret oficira, Konstantin Danil (1798-1873).
Konji na pašnjaku, 1649, Pol Poter (1625-1654).
IV CELINA: ORNAMENT
Inicijal iz "Keltskog jevanđelja", VIII vek.
Krčag iz Hubija u Danskoj.
Sv. Pantelejmon, Nerezi, 1164. godina.
V CELINA: SVETLINSKI OBJEKTI I KOLAŽ
Vibracija, 1965, Jezus Rafael Soto (1923).
Silberoto, 1967, Hajne Mak (1931).
Spacio-dinamičke skulpture, Nikolas Šefer (1912).
VI CELINA: VIZUELNO SPORAZUMEVANJE
Ohola greška, pesma Vaska Pope (1922).
Ilustracija, Toni Randel.
Soko i Gepard, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
VII CELINA: OBLIKOVANJE I PREOBLIKOVANJE
Pribor za jelo.
Kese.
Fotografski aparati.
Enterijer.
Pri izradi ovog programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika likovne kulture nastavnika osnovne škole, izrečene na stručnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima o nastavi likovne kulture u osnovnim i srednjim školama. Opredeljenja i stavovi komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi mogu se sažeti u sledećem:
- smanjiti ukupnu opterećenost učenika tako što će se naglasiti nove tehnike i materijale u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti;
- rasteretiti važeći program neprimerenih sadržaja i uvećati broj časova vežbanja.
Pri izradi programa likovne kulture dominantnu ulogu, pored smernica Ministarstva prosvete i sporta, imala je i sledeća činjenica: osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju učenika.
Smisao planiranja sadržaja programa likovne kulture je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. S toga, gradivo treba planirati da se postigne:
- viši nivo opažanja;
- osposobljenost primanja;
- odgovarajući nivo razumevanja;
- sposobnost postupanja.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medijume i primedbe u koje se ubeležavaju promene.
Ostvarivanje sadržaja
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanje i jačanje likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Strukturu programa čine:
1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. kreativnost - sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge); pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:
- domen učeničkih doživljaja;
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima;
3. likovni medijumi i sredstva (korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju).
Ovako koncipiranim programom likovne kulture naglašena je usmerenost vaspitno-obrazovnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima - pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, a takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.
Pretpostavka podsticanja kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. Ali u procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa).
Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima, i to pomoću razgovora sa učenicima.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika, kao i metodički kvalitet u pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem opterećenosti učenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.
Za dodatni rad od V do VIII razreda se opredeljuju daroviti učenici i posebnih interesovanja za oblasti iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja i razvijanje stvaralačkog mišljenja. To su učenici čija se darovitost izrazitije ispoljava već u I, II i III razredu. Takve učenike prate i podstiču nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do V razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad. Važno je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija utvrđenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, važno je da se rad sa darovitom decom ne prekida. U tom slučaju treba da se podstiču na samostalni rad u drugim formama (pojačanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i angažovanjem u slobodnim aktivnostima).
Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima učenika za proširivanje i produbljivanje umenja i veština. Neposrednije aktivira učenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiče ih na stvaralački rad i upućuje na samostalnost u traganju različitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, učenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajuće medijume, sredstva za rad i neposrednije izlažu svoj kritičan stav prema vrednostima. Angažovane učenike s toga treba stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhvaćeni su segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od mogućih interesovanja). Bitno je da sadržaji budu u skladu sa interesovanjima učenika.
Nastavnik u saradnji sa učenikom (eventualno roditeljima i školskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu učenike. Učenici se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmičenja, obaveštava i motiviše u pravcu određenog likovnog problema. i afirmiše dečje stvaralaštvo. Podržava ih u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom obrazovanju.
U tom cilju predložene su oblasti koje će se realizovati u dodatnoj nastavi.
Crtanje: postepeno obogaćivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi.
Slikanje: uvođenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju.
Grafika: obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima.
Umetničko nasleđe
Pojam umetničkog stvaranja. Praistorija; praistorija u Jugoslaviji (paleolit, mezolit, neolit). Metalno doba. Umetnost starih civilizacija (Egipat, Mesopotamija), egejskih civilizacija (Krit, Mikena). Grčka umetnost i grčki spomenici na tlu Jugoslavije. Umetnost starog Rima. Rimske urbane celine na tlu Jugoslavije.
FILM
Teorija filma
Specijalnost filmskog jezika i načina filmskog izražavanja; način snimanja - kadar, gro-plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; montaža; tehnički problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktični zadaci - lakši zadaci u realizaciji.
Praktičan rad
Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoću crteža, izrada kraćih dokumentarnih filmova.
ARHITEKTURA
Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje sa tehničkim crtanjem - perspektiva.
OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE
Čovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba; korišćenje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, tečne i čvrste prirode koji zagađuju čovekovu sredinu. Zakonitosti u ekologiji; biološka ravnoteža u prirodi omogućava stalnu reprodukciju žive prirode; odnosno između biosfere i tehnosfere zbog poremećenog odnosa između reprodukcije živog sveta. Ergonomija, odnos čoveka - predmet; kulturne i funkcionalne vrednosti čovekovog rada; glavni uzroci zagađivanja sredine; nedovoljna organizovanost života i rada na Zemlji dovodi do neregulisanog priraštaja stanovništva; neracionalno korišćenje energije i sirovina i zagađenost čovekove sredine dovode u opasnost opstanak čovečanstva. Mogućnost zaštite prirodne čovekove sredine.
VAJANJE
Teorijske poruke
Volumen i prostor, opšta orijentacija u vajarskim oblastima. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru. Dekorativna skulptura. Vajarski materijali, tvrdi materijali, alati i proces rada pri izradi vajarskog rada. Oblici i umnožavanje vajarskih radova. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u prošlosti i sada.
Praktičan rad (mogućnosti izbora prema varijantama).
Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kašom. Nanošenje gline ili gipsa. Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem. Finalna obrada i sušenje radova. Izrada jednostavnih alata za rad. Opremanje i čuvanje izvajanih radova. Pečenje glinenih predmeta. Korišćenje primerenih tvrdih materijala koji se obrađuju postupkom oduzimanja.
Drvo i vajarski radovi od drveta. Puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noževa, struga i alata za glačanje. Izbor drveta i njegova obrada. Kuvanje drveta, sečenje, struganje, glačanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.
Vajanje u metalu. Kovačka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listića i lima. Sečenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlačenje i poliranje. Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.
Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajućem kamenu. Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišćenje dleta, sekača, noža i čekića, brušenje, glačanje i patiniranje. Oprema i čuvanje vajarskih radova.
PLASTIČNE MASE
Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa. Oblikovanje u peščanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka.
KERAMIKA
Uvod u keramiku, svojstva keramičke gline. Istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike.
Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.
Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.
Plastične forme.
Ispupčenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).
Elementarno upoznavanje reljefa i razlika između reljefa i pune plastike u prostoru.
Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.
Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.
Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peći predmetima, nadgledanje pečenja, hlađenje i pražnjenje peći.
Slikanje pečenih predmeta. Pečenje i kontrolisanje pečenja i slikanje glaziranih predmeta.
Oslikavanje keramičkih pločica emajlom i glazurom.
Izrada kalupa i livenje keramičkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).
PRIMENJENA GRAFIKA
Osnovi primenjene grafike. Korišćenje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu. Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).
Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova). Grafika - skica za poštansku marku. Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).
Plakat - izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt - skica kolažom.
TAPISERIJA
Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku. Tapiserija u 18. i 19. veku. Savremena tapiserija. Izražajna sredstva tapiserije.
Tehnika tapiserija. Materijali za tkanje; način tkanja: Boje (biljne i mineralne) i načini bojenja. Praktični rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo, vizuelne komunikacije; istorija umetnosti i teorijsko izučavanje kulturnog nasleđa naroda i narodnosti; praćenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).
Formiranje i čuvanje zbirki (individualnih ili zajedničkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd), umetničkih fotografija (crno-belih i u boji).
U toku školske godine članovi likovne sekcije učestvuju u estetskom uređivanju škole i njene okoline i u pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma značajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju učenika.
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave muzičke kulture je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Ostali ciljevi i zadaci nastave muzičke kulture su:
- osposobljavanje za razumevanje mogućnosti muzičkog izražavanja;
- razvijanje osetljivosti za muzičke vrednosti;
- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzičkih poruka;
- podsticanje stvaralačkog angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);
- razvijanje kritičkog mišljenja;
- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti;
- upoznavanje zanimanja muzičke struke.
Operativni zadaci:
Učenici treba da:
- pevaju pesme po sluhu;
- obrade proste i složene taktove;
- usvajaju nove elemente muzičke pismenosti;
- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima;
- izvode dečje, narodne i umetničke igre;
- improvizuju melodije na zadani tekst;
- upoznaju zvuke novih instrumenata;
- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike.
Izvođenje muzike
a) Pevanje pesama (učenje po sluhu i učenje pesme sa notnog teksta) različitog sadržaja i raspoloženja tradicionalne i umetničke muzike, koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).
b) Sviranje
- Sviranje pesama i lakših instrumentalnih dela po sluhu i sa notnog teksta na instrumentima Orfovog instrumentarija.
- Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati i svirati delove pesama.
v) Osnove muzičke pismenosti
Kroz obradu pesama informativno steći pojam C-dur lestvice, razlike između dura i mola, pojam predznaka - povisilica, uzmah i predtakt, takt 6/8, šesnaestina note u grupi.
Slušanje muzike
Slušanje vokalno-instrumentalnih i kratkih instrumentalnih kompozicija, domaćih i stranih kompozitora umetničkih dela inspirisanih folklorom naroda i narodnosti, različitog sadržaja, oblika i raspoloženja, kao i muzičkih priča.
U slušanim primerima prepoznati različite tonske boje (glasove i instrumente), različit tempo, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su slušali, a na osnovu karakterističnog odlomka.
Osposobljavati učenike da uoče vrednosti i ulogu muzike u svakodnevnom životu.
Stvaranje muzike
Kreiranje pratnje za pesme, stihova ritmičkim i zvučnim efektima, koristeći pritom različite izvore zvuka.
Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.
Smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva.
Improvizacija melodije na zadani tekst.
Improvizacija dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarija.
HOR I ORKESTAR
(Orijentacioni sadržaji programa)
Svaka osnovna škola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlađih razreda i hor starijih razreda. U svakoj školi u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje školski orkestar. Časovi hora i orkestra se izvode kontinuirano od početka do kraja školske godine.
Godišnji fond časova dodatnog rada iznosi 36 časova. Časovi rada sa horom i orkestrom traju 45 minuta i unose se u raspored časova.
Hor
Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuća dela domaćih i stranih autora raznih epoha.
U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.
Orkestar
Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum, itd.) ili mešovitog sastava, prema raspoloživim instrumentima. Repertoar školskog orkestra čine dela domaćih i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagođena za postojeći školski sastav.
U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.
U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se dodatni rad za darovite i zainteresovane učenike u sviranju na pojedinim instrumentima.
Zadaci instrumentalne nastave su:
- da kod učenika razvija muzičke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u školskim ansamblima;
- da uporedo sa instrumentalnom nastavom učenicima daje i potrebna teorijska znanja;
- da i ovom nastavom podstiče kod učenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno muziciranje.
Nastava se odvija u grupi do četiri učenika, odnosno od pet do devet učenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogućnosti i interesovanja učenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muzički sastavi.
Da bi se realizovao program dodatnog rada, koriste se odgovarajući udžbenici, priručnici i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagođena sastavima učenika) domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvođačkim mogućnostima učenika.
Učenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuća iz dodatnog muzičkog rada na školskim i drugim priredbama i takmičenjima.
U svakoj osnovnoj školi ima muzički obdarene dece, čije se interesovanje i ljubav za muziku ne mogu zadovoljiti samo onim što im pruža nastava u razredu. Za takvu decu, koja ne pohađaju muzičku ili baletsku školu, može se organizovati dodatni rad, odnosno uključivanje učenika u razne grupe ili školski orkestar.
Mogu se osnovati grupe pevača vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se uvežbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni sastavi, sekcija ljubitelja slušanja muzike - koji će slušati razna muzička izvođenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzičke filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja slušanja muzike, moguće je organizovati sekciju mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muzičke kreativnosti. Moguće je, takođe, osnovati sekciju mladih etnomuzikologa, koji će prikupljati malo poznate, ili gotovo zaboravljene, pesme sredine u kojoj žive. Broj i vrsta muzičkih sekcija, koje je moguće osnovati u osnovnoj školi u odnosu na sposobnosti i interesovanja učenika, određeni su samo afinitetom nastavnika i njegovim entuzijazmom.
U programu muzičke kulture istaknuto mesto ima slušanje muzičkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzičke pismenosti i muzičko-teoretski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzičkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a nastavna jedinica je uvek umetničko delo. Pri tome treba obuhvatiti sva područja predviđena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. Čas posvećen samo jednom području i izvođen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni zanimljiv za učenike, što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava muzičke kulture ostvaruje se kroz:
- pevanje, sviranje i osnove muzičke pismenosti;
- slušanje muzike;
- dečje muzičko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinačnim pevanjem ili sviranjem razvija se sposobnost učenika da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje sredine.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa muzičke kulture
Slušanje muzike
- Sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, muzički instrumenti).
- Navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike.
- Podsticanje izražavanja učenika o slušanom delu.
- Upoznavanje muzičkog dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.
Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, uvođenje u osnove muzičke pismenosti
- Narodne pesme i igre; običajne pesme.
- Dečje pesme.
- Utvrđivanje muzičkog rečnika u vezi sa jačinom (p, mp, f, mf), brzinom (adagio, andante, moderato, allegro) i postepenim dinamičkim prelazima iz tišeg u jače i obrnuto (crescendo, decrescendo).
- Savlađivanje tonskih visina.
- Usvajanje muzičkog pisma i pojmova: šesnaestina nota u grupi, takt 6/8 , a-mol lestvica (prirodna i harmonska), pojam predznaka - povisilica, uzmah i predtakt.
- Sviranje i pevanje pesama u funkciji ovladavanja muzičke pismenosti.
- Izvođenje pesama na melodijskim instrumentima.
- Ponavljanje zadatog melodijskog motiva (vežba pamćenja, razvijanje motorike).
Sviranje
- Osposobljavanje učenika da se snalaze u jednostavnom notnom zapisu.
- Stvaranje kod učenika navike praćenja i pohađanja koncertnih priredbi.
- Podsticanje kod učenika želje da se aktivnije bave muzikom.
Muzičko stvaralaštvo
- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje i sviranje naučenih pesama.
- Slobodno improvizovanje na instrumentima Orfovog instrumentarija.
- Improvizacija dečje melodije na vlastiti ili od strane nastavnika predložen stih.
- Osmišljavanje pokreta uz muziku.
- Slobodno muzičko izražavanje.
Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da pruže učenicima znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muzičke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka predmeta muzička kultura potrebno je stvoriti osnovne uslove. Škola je u obavezi da obezbedi Orfov instrumentarij i ostala nastavna sredstva koja ne smeju biti ispod minimuma koji je predviđen normativom.
Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Učenik treba da bude aktivan učesnik na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi.
Domaće pisane zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate, ne treba zadavati ni u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine i učestvovati na takmičenjima i muzičkim priredbama.
ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA
Izvođenje muzike
Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od psihofizičkog razvoja učenika, od njemu bliskih sadržaja i dostupnih melodijsko-ritmičkih celina, šireći time njihov interes i bogateći ih novim sadržajima. Potrebno je, takođe, da oceni glasovne mogućnosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o čemu pesma govori. Kako su često narodne pesme zapisane u tonskim nizovima koji ne predstavljaju lestvicu u pravom smislu, takve pesme ćemo obraditi po sluhu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je učenik saznao kroz osnove muzičke pismenosti, završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona će ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik je slobodan u izboru predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene narodne, prigodne, pesme savremenih dečjih kompozitora kao i kompozicije sa festivala dečjeg stvaralaštva. Radi aktualizacije programa nastavnik, takođe, može naučiti učenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi među predloženim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetničke vrednosti.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Učenicima treba dati mogućnost afirmacije i kroz sviranje na dečjim muzičkim instrumentima da se ne bi izbegavalo učestvovanje u grupnom muziciranju.
U petom razredu koristiti ritmičke i melodijske instrumente. Pošto su sada učenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima biće olakšano jer možemo koristiti notne primere pojedinih pesama koje su solmizaciono obrađene.
Potrebno je razvijati dečje predispozicije za muzičko oblikovanje i omogućiti im da dožive radost sviranja, čime se bogati ličnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Putem vlastitih stvaralačkih pokušaja dati detetu da zaviri u "radionicu kompozitora" kako bi bolje shvatio vrednost umetničkog napora u stvaranju muzičkih dela.
Slušanje muzike
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muzičkim izrazom, da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika. One treba da su: kratke, vokalne ili priče ilustrovane muzikom i vokalno-instrumentalne. Kod slušanja dečjih pesama potrebno je da učenici: uočavaju i objašnjavaju tekst, instrumentalnu pratnju i način kako je muzika dočarala tekst.
Posle slušanog dela potrebno je sa učenicima kroz razgovor raščlaniti i objasniti ulogu izvođača i instrumentalne pratnje u prikazivanju literarnog teksta.
U izboru kompozicija instrumentalnog karaktera treba biti obazriv i slušati one u kojima će biti puno izraza, karakterističnih raspoloženja i izrazitog ritma, bilo da su programskog karaktera ili ne.
Muzičko stvaralaštvo
Dečje muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti koje se stiču u svim muzičkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju muzičkih reproduktivnih i stvaralačkih aktivnosti i znanja.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
- muzička pitanja i odgovore;
- komponovanje melodije na zadani tekst;
- sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija igre na određenu muziku.
Ove aktivnosti treba vrednovati u smislu stvaralačkog angažovanja učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela, jer i najskromnije muzičke improvizacije su pedagoški opravdane.
Praćenje i vrednovanje učenika
Da bi se ostvario proces praćenja napredovanja i stepena postignuća učenika u nastavi muzičke kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzičke sposobnosti svakog učenika.
Ocenjivanje učenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban razvoj svakog učenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i slično. Nastavnik treba da prati razvoj ličnosti u celini i objektivno određuje stepen na kojem je učenik savladao programske zahteve.
Smisao ocenjivanja u nastavi muzičke kulture sagledavati tako da se svakom učeniku omogući optimalan razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada, a nikako da se neodmerenim metodičkim zahtevima u savladavanju programa i negativnom ocenom otuđuju od muzike i muzičke umetnosti.
U nastavi muzičke kulture za iste vaspitno-obrazovne zadatke mogu se dobiti različite ocene, kao i za različite rezultate iste ocene zbog toga što se trenutni rezultati upoređuju sa stvarnim učenikovim mogućnostima. Ovakvim načinom ostvariće se i osnovni zahtevi za pravilno ocenjivanje - da ono bude objektivno i da učenike motiviše na muzičke aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu sa njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.
Domaći pisani zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i slično ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u školi.
Muzički kabinet
Za uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka predmeta muzička kultura potrebno je stvoriti osnovne uslove. Nastavna sredstva zavise od mnogih činjenica i različiti su u raznim sredinama i školama, ali ne smeju biti ispod minimuma koji obezbeđuje normalan rad.
Svaka škola je obavezna da jednu učionicu ili drugu odgovarajuću prostoriju opremi kao muzički kabinet u skladu sa važećim normativom opreme i sredstava.
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U PETOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna Svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
Gusta mi magla padnala
Banatsko kolo
Povela je Jela
Devojačko kolo
Ti jedina
Na studencu
Dečje pesme
Z. Grgošević - Jež
D. Despić - Oglas
M. Milojević - Na livadi
Pesma iz Finske - Proleće u šumi
Pesma iz Italije - Sad zime više nema
K. Babić - Veverica
Sviranje na Orfovim instrumentima
Višnjičica rod rodila
Divna, Divna
Ded poigraj medo
Pesme čiji su stvaraoci deca
Mina Pantelić OŠ "Kralj Petar Prvi" Beograd - Kruna od nota
Ana Glumac OŠ "Lazar Savatić" Zemun - Škola i ljubav
Aleksandar Dragutinović OŠ "Laza Kostić" Novi Beograd - Đački dani
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE U PETOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna Svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
J. Jovičić - Vojvođanska svita
B. Dugić - Čarobna frula (izbor)
S. Stević - Bela vilo (izbor)
Domaći kompozitori
P. Konjović - Velika čočečka igra iz "Koštane"
S. Mokranjac - V rukovet
M. Tajčević - Balkanske igre (izbor)
S. Hristić - igra "Grlica" iz baleta "Ohridska legenda"
Strani kompozitori
A. Vivaldi - "Godišnja doba" (Proleće)
A. Dvoržak - Humoreska
E. Grig - Proleće
B. Smetana - Vltava
V. A. Mocart - Mala noćna muzika I i III stav
L. V. Betoven - Menuet iz II stava Sonatina u G duru op. 49
A. Hačaturjan - Igra sabljama iz baleta "Gajana"
M. Musorgski - Slike sa izložbe (izbor)
Cilj i zadaci
Cilj izučavanja nastavnog predmeta istorija je kulturni napredak i humanistički razvoj učenika. Cilj nastave istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih procesa i tokova, kao i razvijanju nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta i duha tolerancije kod učenika.
Zadaci nastave istorije su da učenici, uočavajući uzročno-posledične veze, razumeju istorijske procese i tokove, ulogu istaknutih ličnosti u razvoju ljudskog društva i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju (političku, ekonomsku, društvenu, kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i država.
Operativni zadaci:
razumevanje pojma prošlosti;
upoznavanje načina i značaja proučavanja prošlosti;
razumevanje osnovnih odlika praistorije i starog veka;
razumevanje osnovnih vremenskih odrednica (decenija, vek, milenijum);
osposobljavanje za korišćenje istorijske karte;
sticanje znanja o događajima i ličnostima koji su obeležili epohu starog veka;
upoznavanje sa osnovnim odlikama antičke kulture.
UVOD
Prošlost (pojam prošlosti, istorijski izvori).
Vreme (hronologija - računanje vremena).
Istorija, nauka o prošlosti (istorija kao nauka i kao nastavni predmet, podela prošlosti, hronološki i geografski okviri starog veka).
PRAISTORIJA
Osnovne odlike praistorije (postanak čoveka, život i zanimanja, pronalasci, praistorijska nalazišta na centralnom Balkanu).
STARI VEK
Osnovna obeležja Starog istoka (geografski pojam Starog istoka, najpoznatije države i struktura društva).
Kultura naroda Starog istoka (religija, pismo, nauka, svakodnevni život).
Najstariji period grčke istorije (Kritsko, Mikensko i Homersko doba, kolonizacija, mitovi o Minotauru, Ahilu, Odiseju...).
Grčki polisi - Sparta i Atina (pojam polisa, struktura društva, državno uređenje).
Grčko-persijski ratovi i Peloponeski rat (uzroci ratova, bitke na Maratonu i u Termopilima, pohod na Siciliju, karakter i posledice ratova).
Grčka kultura (religija, olimpijske igre, mitologija).
Grčka kultura (umetnost, nauka, svakodnevni život).
Helenističko doba i njegova kultura (pojam helenizma i njegovi hronološki okviri, Aleksandar Veliki, kultura).
Postanak Rima (osnivanje Rima - legenda o Romulu i Remu, struktura društva, hronološki okviri i uređenje rimske republike).
Rim - svetska sila starog veka (vojska, osvajanja i provincije).
Rim u doba carstva (principat, Trajanovi ratovi na Dunavu, dominat, centralni Balkan u antici - antički ostaci na prostoru centralnog Balkana).
Rimska kultura (religija, umetnost, nauka, svakodnevni život).
Hrišćanstvo (pojava hrišćanstva, progoni hrišćana, car Konstantin i Milanski edikt).
Pad Zapadnog rimskog carstva (početak Velike seobe naroda, podela carstva i pad Zapadnog rimskog carstva).
U ostvarivanju cilja nastave istorije priprema za časove je od izuzetne važnosti, kao i planiranje nastave na godišnjem i mesečnom nivou. Trebalo bi nastojati da se učenici uključe u nastavni proces i da se razvijaju njihove intelektualne i kreativne sposobnosti. Na taj način će nastava istorije biti zanimljiva i neće biti svedena na puko memorisanje istorijskih činjenica. Nastavnik bi trebalo da usmerava rad učenika, a ne samo da im pruža gotova znanja. Na časovima bi trebalo da budu zastupljene aktivne metode rada, u kojima učenik nije samo pasivni posmatrač već i učesnik u nastavnom procesu.
Razvijanjem kreativnog i kritičkog mišljenja stvara se mogućnost slobodnijeg i interesantnijeg izvođenja nastave istorije.
Da bi se navedeni zadaci nastave istorije što potpunije ostvarili neophodno je da se obezbedi korelacija sa srodnim predmetima, kao što su geografija, srpski jezik, likovna i muzička kultura, verska nastava, građansko vaspitanje i svakodnevni život u prošlosti. Činjenica da se isti sadržaji u istoriji i srodnim predmetima ne obrađuju u isto vreme, zbog različitih nastavnih programa, znatno otežava korelaciju u obradi novog gradiva. Nastavnici istorije mogu korelaciju ostvariti konsultovanjem sa nastavnicima srodnih predmeta u obradi iste materije u toku nastave, kao i zajedničkom obradom nekih tema kroz dodatni rad, slobodne aktivnosti, izlete i ekskurzije. Posebnu mogućnost za međupredmetnu saradnju pruža dodatni rad, čije teme mogu da obuhvate sadržaje srodnih predmeta obrađene uz stručno-metodičku pomoć nastavnika tih predmeta.
U nastavi istorije naglasak bi trebalo staviti na aktivne oblike rada. Oni se najpotpunije mogu ostvariti kroz grupni rad, rad u parovima, individualni rad ili diskusiju svih učenika u odeljenju. Časove sa pomenutim oblicima rada trebalo bi brižljivo planirati i racionalno izvoditi, imajući u vidu da je njihov osnovni zadatak aktiviranje učenika, njihovo osposobljavanje za samostalni rad i usvajanje znanja, razvijanje sposobnosti i navika. Realizacija sadržaja programa u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora nastavnih metoda. U nastavi istorije usmeno izlaganje nastavnika (monološka metoda) i razgovor sa učenicima (dijaloška metoda) zauzimaju veoma važno mesto. Osim ove dve najzastupljenije metode, treba koristiti i ostale. Poseban značaj ima korišćenje istorijskih tekstova, naročito izvora. Čitanjem i analizom istorijskih izvora učenicima se pruža mogućnost da sagledaju specifičnost nekog istorijskog problema ili pojave. Veoma je važno napomenuti da bi trebalo koristiti i istorijske karte, jer njihova adekvatna upotreba olakšava temeljno savlađivanje gradiva.
Isticanje pomenutih metoda ne znači da bi ostale trebalo zapostaviti. Nastavnik bi trebalo da svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu i pronalazi odgovarajuća rešenja.
U nastavi istorije trebalo bi što češće koristiti sledeća nastavna sredstva:
- istorijske karte (zidne, iz atlasa, udžbenika i druge literature);
- ilustracije (slike, dijapozitivi, šeme, grafikoni);
- dokumentarne i igrane video i digitalne materijale;
- muzejske eksponate;
- kulturno-istorijske spomenike (obilazak spomenika).
Nastavni sadržaji predmeta istorija u petom razredu učenika uvode u istoriju, nauku koja se bavi prošlošću ljudskog društva, u praistorijski period ljudske civilizacije i period starog veka. Preporučeni sadržaji nastavniku ostavljaju mogućnost da učenike postepeno uvodi u istoriju kao nauku, prateći razvojnu liniju civilizacije kroz kulturne, privredne i političke delatnosti ljudi u najstarijim epohama prošlosti. Iako se učenici prvi put susreću sa sistematskim izučavanjem istorije, u radu se mogu koristiti njihova znanja o društvenim pojavama i određenim istorijskim događajima koja su stekli u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Mali fond časova i psihofizičke mogućnosti učenika zahtevaju od nastavnika racionalnost pri izboru bitnih činjenica, bez mnogo hronologije i definicija istorijskih pojmova i socioloških kategorija. Težište nastave istorije u petom razredu trebalo bi da bude na razumevanju antičkog društva i kulture.
Cilj i zadaci
Cilj nastave geografije je usvajanje znanja o prirodnogeografskim i društvenogeografskim objektima, pojavama i procesima i njihovim međusobnim vezama i odnosima u geoprostoru. Nastava geografije treba da doprinese stvaranju realne i ispravne slike o svetu kao celini i mestu i ulozi naše države u svetu.
Zadaci nastave geografije su višestruki. Njihovim ostvarivanjem učenici se osposobljavaju da stiču i razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema svetskim i nacionalnim vrednostima i dostignućima.
Nastava geografije treba da doprinese:
- sticanju znanja o osnovnim objektima, pojavama i procesima u vasioni;
- kartografskom opismenjavanju, upotrebi geografskih karata i drugih izvora informacija u procesu učenja i istraživanja i u svakodnevnom životu;
- sticanje znanja o objektima, pojavama i procesima u geografskom omotaču Zemlje i u neposrednom okruženju;
- razumevanju uzročno-posledične povezanosti pojava i procesa u geografskom omotaču;
- razvijanju geografskog mišljenja zasnovanog na povezanosti i među-uslovljenosti geografskih pojava i procesa u prostoru i vremenu;
- razvijanju estetskih opažanja i osećanja proučavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u geoprostoru;
- sticanju znanja o osnovnim pojmovima o stanovništvu, naseljima i privredi i uočavanju njihovog prostornog razmeštaja;
- razumevanju uticaja prirodnih i društvenih faktora na razvoj i razmeštaj stanovništva, naselja i privrednih delatnosti;
- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Evrope, njenim regijama i državama;
- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama vanevropskih kontinenata i njihovih regija;
- upoznavanju uloge i značaja međunarodnih organizacija za rešavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema u savremenom svetu;
- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Republike Srbije i njenim regionalnim celinama;
- razvijanju stavova o preventivi, zaštiti i unapređivanju životne sredine;
- razvijanju tolerancije, nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta;
- sticanju znanja, razvijanju veština i stavova iz geografije kroz samostalno učenje i istraživanje i njihovoj primeni u svakodnevnom životu;
- razvijanju opšte kulture i obrazovanja učenika.
Operativni zadaci:
Učenici treba da:
- upoznaju predmet proučavanja, podelu i značaj geografije kao nastavnog predmeta i nauke uopšte;
- steknu najosnovnija znanja o vasioni i vasionskim telima i njihovim osnovnim svojstvima;
- steknu osnovna znanja o Sunčevom sistemu;
- steknu osnovna znanja o Zemlji-planeti, njenom postanku, obliku i veličini;
- steknu osnovna znanja o Zemljinim kretanjima i njihovim posledicama;
- steknu osnovna znanja i veštine iz kartografije i da se osposobe za korišćenje geografske karte kao izvora informacija i orijentacije;
- shvate unutrašnju građu Zemlje i da razumeju današnji raspored kopna i mora i izgled reljefa;
- razumeju antropogene uticaje na reljef;
- steknu osnovna znanja o strukturi i sastavu atmosfere;
- steknu osnovna znanja o vremenu i meteorološkim elementima, klimi, klimatskim faktorima i osnovnim tipovima klime na Zemlji;
- razumeju potrebu očuvanja i zaštite atmosfere;
- se osposobe za korišćenje geografske literature, Interneta i različitog ilustrativnog materijala u svrhu lakšeg savlađivanja nastavnog gradiva;
- razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno učenje i istraživanje.
UVOD (1)
Predmet proučavanja, podela i značaj geografije.
VASIONA I ZEMLJA (6)
Vasiona: zvezde, sazvežđa, galaksije, Mlečni put.
Sunčev sistem: Sunce, planete.
Sateliti: Mesec, mesečeve mene, mala tela Sunčevog sistema.
Oblik i veličina Zemlje: kontinenti, okeani, globus.
GEOGRAFSKA KARTA (8)
Geografska mreža: meridijani/podnevci i paralele/uporednici.
Geografska širina i geografska dužina.
Geografska karta: sadržaj geografske karte; podela karata prema sadržaju.
Matematički elementi karte: kartografska mreža; razmer; podela geografskih
karata prema razmeru.
Geografski elementi karte i njihovo predstavljanje na karti.
Merenje na karti i orijentacija karte.
PLANETA ZEMLJA (21)
Zemljina kretanja (4)
Rotacija Zemlje i posledice rotacije: smena obdanice i noći, prividno kretanje
Sunca, lokalno vreme.
Revolucija Zemlje i posledice revolucije: nejednaka dužina obdanice i noći tokom godine, smena godišnjih doba, toplotni pojasevi; kalendar.
Unutrašnja građa i reljef Zemlje (11)
Stene: magmatske, sedimentne, metamorfne; fosili.
Postanak i unutrašnja građa Zemlje.
Litosferne ploče: kretanje ploča, promena položaja kontinenata.
Vulkanizam i zemljotresi.
Reljef: planine i ravnice; nastanak planina: nabrane i gromadne planine.
Oblikovanje reljefa dejstvom spoljašnjih sila (dejstvom reka, morskih talasa, vetra, leda, rastvaračkim delovanjem vode, čovekovom aktivnošću).
Vazdušni omotač Zemlje (6)
Atmosfera: sastav, struktura, značaj.
Vreme: meteorološki elementi i pojave (temperatura, pritisak, vlažnost, padavine, oblaci); prognoza vremena.
Klima: klimatski činioci, osnovni tipovi klime.
Zagađivanje atmosfere: globalno zagrevanje, ozonske rupe, kisele kiše, mere zaštite.
Nastavni program geografije za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja oslanja se na savremena dostignuća i na perspektive razvoja geografske nauke, korelativan je i primeren interesovanjima i razvojnim sposobnostima učenika.
Pri izradi ovog programa polaznu osnovu činili su:
- opšti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- obrazovni, vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije, uvažavajući sistem geografije kao naučne discipline, njene principe i njenu filozofsku osnovu;
- višegodišnja istraživanja i analize programa geografije brojnih država sveta;
- potrebe postizanja bolje ravnoteže između uzrasnih sposobnosti učenika, njihovih potreba i interesovanja;
- uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet;
- opremljenost škola nastavnim sredstvima;
- iskustva i preporuke geografske stručne javnosti;
- preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog društva.
- Koncepcija programa zasniva se na:
- postupnom uvođenju i razvijanju geografskih pojmova, pojava i procesa u okviru programskih sadržaja spiralno raspoređenih u drugom obrazovnom ciklusu;
- naglašavanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju učenika da logički misle, što je od mnogostrukog značaja;
- pojmovima, pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su značajni i pogodni za uspešnije razumevanje ukupnih sadržaja i neophodni su u procesu daljeg učenja;
- dosadašnjim nastavnim programima u Republici Srbiji;
- rezultatima praćenja primene dosadašnjih programa.
Nastavni program je tematski koncipiran. Program sadrži četiri teme iz opšte geografije. Za svaku temu jasno su izdvojeni nastavni sadržaji koje bi trebalo obraditi i predložen je orijentacioni broj časova po svakoj nastavnoj temi. Sloboda i kreativnost nastavnika ispoljiće se kroz samostalno planiranje i određivanje tipova časova, kao i izbora nastavnih metoda, tehnika, aktivnosti, didaktičkih sredstava i pomagala.
Sadržaji opšte geografije imaju poseban značaj jer predstavljaju osnovu za kasnija geografska izučavanja i zato se njima mora posvetiti posebna pažnja. Od stepena usvojenosti ovih sadržaja u velikoj meri zavisi izučavanje geografije u starijim razredima. Ovi sadržaji u velikoj meri su apstraktni i teški za učenike ovog uzrasta, zato je važno izdvojiti one sadržaje koji se po obimu, dubini i sistemu izlaganja razlikuju od naučnih.
Razlika po obimu sastoji se u tome što su u nastavnom predmetu uključeni sadržaji koji čine osnovni deo nauke, ali i deo koji je odabran tako da odgovara uzrastu učenika.
Razlika u dubini zalaženja u sadržaje označava činjenicu da geografska nauka sadrži objekte, pojave, procese i odnose do najsloženijih aspekata, dok geografija kao nastavni predmet sadrži tumačenja samo do onog nivoa koji su razumljivi učenicima određenog uzrasta. Ali i pored ovih razlika, nastavni predmet mora sadržati u sebi samo naučne istine.
Razlika po sistemu izlaganja sadržaja zasniva se na tome što se u nauci primenjuje naučno-logički sistem od jednostavnijeg ka složenijem, a u nastavi geografije sistem od (učenicima) poznatijeg ka (učenicima) nepoznatijem. To znači da se može dogoditi da je u nauci nešto objektivno složenije u odnosu na druge delove gradiva. Međutim, ako je to učenicima poznatije, onda se u nastavi geografije ono stavlja u raniju fazu usvajanja.
Kroz prezentovanje sadržaja u nastavi geografije učenici dobijaju celovitu i kompleksnu sliku geografske stvarnosti. Da bi se to postiglo, potrebno je povezati geografske nastavne sadržaje sa sadržajima drugih predmeta (u oba obrazovna ciklusa) koji su slični ili se međusobno vertikalno i horizontalno dopunjavaju. To bi trebalo da znači da bez poznavanje nastavne materije srodnog predmeta, ne mogu se potpuno shvatiti i naučiti odgovarajući slični geografski sadržaji. Isto tako, bez razumevanja i poznavanja fizičkogeografskih i društvenogeografskih sadržaja nije mogućno shvatiti regionalnogeografske sadržaje.
Korelacija geografije sa drugim nastavnim predmetima predstavlja postupak koji je neophodno sprovoditi u nastavi. Korelacija sa drugim predmetima može se ostvariti na tri načina: u vidu horizontalne, dijagonalne i vertikalne korelacije. Svi navedeni načini korelacije doprinose poboljšavanju kvaliteta i strukture nastavnih sadržaja, razvijanju logičkog mišljenja, funkcionalnog i trajnog znanja, ostvarivanju principa kompleksnosti, odnosno, stvaranju realnih predstava o geografskoj stvarnosti.
Sadržaji programa nastavnog predmeta geografije u petom razredu osnovne škole obuhvataju sistematsko izučavanje elemenata opšte geografije, a programsku strukturu čini četiri nastavne teme:
1. Uvod
2. Vasiona i Zemlja
3. Geografska karta
4. Planeta Zemlja
Na prvom nastavnom času nastavnik uvodi učenike u nastavni predmet, odnosno, upoznaje učenike sa ciljevima i zadacima, podelom i značajem geografije. Na ovom času potrebno je upoznati učenike sa sadržajem nastavnog programa i dati im jasna uputstva za rad.
Nastavnu temu Vasiona i Zemlja čine najosnovnija astronomska i matematičkogeografska znanja o vasioni, Sunčevom sistemu, obliku i veličini Zemlje, njenom položaju u vasioni i o nebeskim telima Sunčevog sistema (posebno o Zemljinom najbližem susedu - Mesecu). Kroz ovu nastavnu temu potrebno je informisati učenike o osnovnim osobinama ostalih nebeskih tela. Poseban značaj ima obrada sadržaja koji se odnose na postanak, oblik, veličinu Zemlje, raspored kontinenata i okeana. Ovi sadržaji najbolje mogu da se objasne demonstrativno-ilustrativnim metodama i metodama eksperimenta uz upotrebu modela Zemlje-globusa. Preporučuje se nastavniku da sa učenicima poseti Planetarijum i Narodnu opservatoriju u Beogradu i da za vreme vedrih noći u lokalnoj sredini pokaže učenicima vidljiva sazvežđa i orijentaciju pomoću zvezde Severnjače.
Treća nastavna tema Geografska karta čini skup znanja i praktičnih veština kojima učenici treba da ovladaju u nastavi geografije i odnose se na poznavanje orijentacije u prostoru, praktično korišćenje i poznavanje geografske karte. U tom pogledu geografska nastava pruža mogućnost učenicima da u kontinuiranom radu sa geografskim kartama savladaju veštinu od jednostavnijeg do složenijih oblika čitanja karata. Stalnom upotrebom geografske karte znanje se proširuje i produbljuje, upoznaju se različiti aspekti karte i usavršava se njena praktična primena.
Nastavni sadržaji iz kartografije imaju veliki obrazovni značaj jer čine osnovu za razumevanje svih aspekata geografske nauke i nastave, ali imaju i opšteobrazovni značaj zbog potrebe korišćenja karata skoro u svim oblastima čovekove delatnosti.
Obrada kartografskih sadržaja na najbolji način se može realizovati kroz posmatranje, merenje, beleženje, crtanje, vežbanje na času u učionici ili na terenu. Važnu ulogu imaju nastavni objekti i sredstva kao što su pojedini nastavni modeli i globusi. Ukoliko se obrada ovih nastavnih sadržaja zasniva na primeni oskudnih nastavnih sredstava, objašnjenja nastavnika moraju biti jasna, treba da se zasnivaju na korelaciji sa matematikom, različitim vrstama merenja objekata u prostoru i njihovog poređenja dimenzija, međusobnog prostornog i vizuelnog odnosa.
Imajući u vidu da je orijentacija učenika na geografskoj karti veoma slaba, napominjemo da je u nastavi geografije neophodno korišćenje geografskih karata na svim tipovima časova i u svim oblicima nastavnog rada.
Četvrtu temu Planeta Zemlja čine sadržaji fizičke geografije i razvrstani su u tri manje celine.
Sadržaji prve celine Kretanja Zemlje oslanjaju se na sadržaje prethodnih tema. Za učenike ovog uzrasta posebno može biti teško razumevanje Zemljine rotacije, revolucije i posledica ovih kretanja. Zbog toga je potrebno posebnu pažnju posvetiti obradi i utvrđivanju ovih sadržaja. Nastavniku se preporučuje primena očiglednih nastavnih sredstava (globus, baterijska lampa, telurijum, video zapisi...) i demonstrativno-ilustrativne metode i metode eksperimenta kako bi se mogao postići visok stepen razumevanja i adekvatnog prihvatanja sadržaja. To će biti preduslov za kasnije usvajanje niza drugih pojmova vezanih za smenu obdanice i noći, godišnjih doba, klimatskih pojaseva, odnosno svih pojmova vezanih za vreme i klimu i uopšte, pojave i procese u atmosferi, kao i u hidrosferi i biosferi (6. razred).
Druga i treća celina ove nastavne teme obuhvata sistem znanja o Unutrašnjoj građi i reljefu Zemlje i o vazdušnom omotaču Zemlje. Ova znanja sistematizovana su po Zemljinim sferama u okviru kojih učenici upoznaju objekte, pojave i procese, granske i međugranske veze, kao i posebne fizičkogeografske zakonitosti. Kada se obrađuju geografski procesi potrebno je naročito ukazati na tok geografskih kvantitativnih promena i njihov karakter i upozoriti kako takve promene mogu u određenim trenucima da utiču na kvalitativni preobražaj, odnosno na razvoj.
U toku obrade svake sfere pojedinačno treba voditi računa da učenici što bolje shvate i prihvate suštinu granskih veza ili veza u okviru jedne sfere. Najbolji način je kada se ukazuje na principe veza, da bi se uporedo s tim, na osnovu pojedinih primera, pokazalo kako te veze funkcionišu u većem broju varijanti ili slučajeva. Time će učenicima biti omogućeno da bolje shvate zakonitosti veza, njihove tipičnosti, ali i atipičnosti. Pošto su atipičnosti geografskih granskih veza dosta česte, potrebno ih je što više prezentovati jer će se time pružiti mogućnost da učenici shvate suštinu geografske logike.
Prilikom obrade nastavnih sadržaja iz ovih nastavnih celina potrebno je voditi računa o znanjima, veštinama i iskustvima stečenim u prvom obrazovnom ciklusu (Svet oko nas, Priroda i društvo), kao i o obimu i dubini nastavne građe koja treba da bude u skladu sa razvojnim sposobnostima učenika. Pojedini nastavni sadržaji koji su predviđeni za obrađivanje teški su za razumevanje, a neki su i apstraktni. Preporučuje se obrada samo osnovnih pojmova, pojava i procesa uz obilato korišćenje didaktičkog materijala i raznovrsnih metoda rada (eksperiment), koje doprinose očiglednosti i trajnosti znanja i umenja. Na ovaj način istovremeno se stiču znanja, umenja i veštine koje će učenicima omogućiti dalje učenje.
Jedna od osnovnih veština, koja se preporučuje, je pravilno geografsko posmatranje i uočavanje prirodnih objekata, pojava i procesa u lokalnoj sredini čime se podstiče prirodna radoznalost dece, samostalno istraživanje i pravilna njihova interpretacija. Sadržaji fizičke geografije daju mogućnost sticanja znanja, veština i navika korišćenjem statističkog materijala koji je sistematizovan u tabelama, kao i rukovanjem različitim mernim instrumentima, registrovanjem i obradom podataka koje oni pokazuju. Na ovaj način povezuju se i interpretiraju kvantitativni pokazatelji, utvrđuju uzročno-posledične veze i odnosi, što doprinosi razvoju logičkog mišljenja i sticanju funkcionalnih znanja i veština.
U okviru ove teme svi fizičkogeografski objekti, pojave i procesi ne mogu se potpuno obraditi, što i nije cilj ovog nastavnog programa. Svi ovi sadržaji nalaze su u okviru sadržaja regionalne geografije i propušteno se može dopuniti i objasniti.
Skrećemo pažnju nastavnicima da je u korišćenju udžbenika važan selektivan pristup datim sadržajima. Takođe, preporučuje se da od učenika ne zahtevaju memorisanje faktografskog i statističkog materijala. Stečena znanja treba da budu primenljiva, a učenici osposobljeni da sami istražuju i analiziraju određene geografske objekte, pojave i procese.
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;
- sticanje osnovne matematičke kulture potrebne za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;
- razvijanje učenikove sposobnosti posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, analitičkog i apstraktnog mišljenja;
- razvijanje kulturnih, radnih, etičkih i estetskih navika učenika, kao i matematičke radoznalosti;
- sticanje sposobnosti izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;
- usvajanje osnovnih činjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- savlađivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;
- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;
- osposobljavanje učenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;
- priprema učenika za razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih i tehničkih nauka;
- izgrađivanje pozitivnih osobina učenikove ličnosti, kao što su: sistematičnost, upornost, tačnost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;
- sticanje navika i umešnosti u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- umeju da formiraju i grafički prikazuju skupove i njihove podskupove;
- izvode skupovne operacije i pravilno upotrebljavaju odgovarajuće oznake;
- shvataju smisao reči "i", "ili", "ne", "svaki", "neki";
- shvate poznate geometrijske objekte (prava, duž, poluprava, ravan, kružnica, krug, ugao i dr.);
- upoznaju uglove uz transverzalu paralelnih pravih, uglove s paralelnim kracima i njihova svojstva, kao i da umeju da crtaju pravu paralelnu datoj pravoj;
- upoznaju deljivost prirodnih brojeva i osnovna pravila deljivosti;
- umeju da određuju najmanji zajednički sadržalac i najveći zajednički delilac;
- shvate pojam razlomka, umeju da ga zapisuju na razne načine i vrše prelaz s jednog načina na drugi;
- umeju da upoređuju razlomke i da ih predstavljaju na brojevnoj pravoj;
- steknu dovoljnu uvežbanost u izvođenju osnovnih računskih operacija s razlomcima (u oba zapisa);
- mogu da čitaju, sastavljaju i računaju jednostavnije brojevne izraze;
- umeju da reše jednostavnije jednačine i nejednačine s razlomcima;
- uviđaju matematički sadržaj u tekstualnim zadacima i izražavaju ga matematičkim jezikom;
- upoznaju osnu simetriju i njena svojstva, kao i da umeju da konstruišu simetrale duži, simetrale ugla i normale na datu pravu kroz datu tačku.
Skupovi
Skup, elementi, podskup, jednakost skupova, prazan skup (s odgovarajućim znacima).
Venovi dijagrami.
Skupovne operacije: unija (U), presek (Ç), razlika (\). Reči: "i", "ili", "ne", "svaki", "neki".
Obnavljanje svojstava skupa N (prirodnih brojeva) i skupa N0 (prirodnih brojeva sa nulom).
Osnovni geometrijski objekti:
Prava, duž, poluprava, ravan.
Izlomljene linije; oblasti.
Kružnica (kružna linija), krug. Kružnica i prava; tetiva i tangenta.
Ugao
Ugao (pojam, elementi, obeležavanje).
Centralni ugao; kružni luk i tetiva. Prenošenje uglova.
Vrste uglova (opružen, prav, oštar, tup, pun ugao).
Upoređivanje uglova.
Merenje uglova (jedinice: stepen, minut, sekund; uglomer).
Sabiranje i oduzimanje uglova.
Pojam komplementnih i suplementnih uglova.
Susedni, uporedni i unakrsni uglovi.
Paralelne prave s transverzalom i uglovi koje one čine.
Uglovi s paralelnim kracima.
Deljivost brojeva
Deljenje u skupu N0 (jednakost a=bq+r, 0≤r<b).
Pojam deljivosti; činioci i sadržaoci prirodnog broja.
Deljivost dekadnim jedinicama. Deljivost sa 2, 5, 3. Deljivost sa 4 i 9.
Prosti i složeni brojevi. Rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce.
Zajednički delilac i najveći zajednički delilac. Zajednički sadržalac i najmanji zajednički sadržalac.
Razlomci
Pojam razlomka oblika - |
a |
|
b |
Proširivanje i skraćivanje razlomaka.
Upoređivanje razlomaka.
Decimalni zapis razlomka. Prevođenje decimalnog zapisa razlomka u zapis oblika |
a |
|
(a,b Î N) |
Zaokrugljivanje brojeva. |
b |
Pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima.
Osnovne računske operacije s razlomcima (u oba zapisa - običnom i decimalnom) i njihova svojstva. Izrazi.
Jednačine i nejednačine u skupu pozitivnih racionalnih brojeva oblika: x + a = b, x - a = b, x + a > b, x - a > b, x + a < b, x - a < b, a - x < b, a - x > b, ax = b, x : a = b, ax + b = c, ax - b = c, a(x + b) = c, a(x - b) = c, a(x - b) = c, ax < b, ax > b, x : a < b, x : a > b, a : x = b, a : x < b, a : x > b, i slične.
Aritmetička sredina. Osnovna nejednakost: za p < q, p < (p + q)/2 < q. Između svaka dva racionalna broja nalazi se racionalan broj (tj. neograničen broj njih), jer je skup racionalnih brojeva gust u sebi.
Razmera i njene primene (algebarska i geometrijska interpretacija).
Osna simetrija
Osna simetrija u ravni. Simetrične tačke; simetričnost dveju figura u odnosu na pravu. Osa simetrije figure.
Simetrala duži i simetrala ugla; konstrukcije.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (s ispravkama 8 časova).
Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu (ukupan broj časova za temu; broj časova za obradu + časova za ponavljanje i uvežbavanje).
Skupovi (16; 7 + 9)
Skupovi tačaka (12; 5 + 7)
Deljivost brojeva (12; 5 + 7)
Ugao (20; 8 + 12)
Razlomci (62; 26 + 36)
Osna simetrija (14; 5 + 9)
Skupovi. Korišćenjem primera iz tekućih sadržaja, dalje se osmišljava pojam skupa kao najopštiji u odnosu na druge pojmove matematike, što doprinosi izgrađivanju matematičkog jezika i unosi preciznost u izražavanju.
Nastava o skupovima u V razredu treba da predstavlja izvestan korak napred u odnosu na ono što je učenicima već poznato. Potrebno je, na raznovrsnim primerima, koristiti odgovarajuće simbole (znake) i uočavati zakonitosti skupovnih operacija uz pomoć Venovih dijagrama. Na podesnim primerima treba ilustrovati upotrebu reči: svaki, neki, ili, i, ne, sledi. Pri radu s dijagramima ove reči će se vezivati za skupovne operacije i relacije. Zadržati se na dva skupa.
Obnoviti svojstva skupova N i N0 (biti prethodnik ili sledbenik) i podsetiti se pridruživanja brojeva tačkama brojevne prave.
Nastaviti s daljim izgrađivanjem pojmova: brojevni izraz, promenljiva, izraz s promenljivom i pridruživanje (povezano s računskim operacijama, odgovarajućim jednačinama i nejednačinama), koristeći pri tome i termine: izraz, formula (umesto relacija, jer se uobičajeno kaže - Napišite formulu za izračunavanje obima kvadrata i sl.), iskaz. Mada se pojam preslikavanja (funkcije), kao i sam termin, ne uvode, treba uočavati i navoditi primere jednostavnijih (funkcijskih) zavisnosti u raznim oblastima (otkrivanje pravila pridruživanja, pridruživanje po datom pravilu: brojeva - brojevima, brojeva - dužima, brojeva - površima, brojeva - imenima i dr.). Pri tome naročito pomaže korišćenje dijagrama i tabela (tabela vrednosti izraza, tabela rezultata nekog prebrojavanja ili merenja i dr.).
Koristiti se pomenutim dijagramima i tabelama.
Geometrijski objekti. Geometrijski objekti se razvijaju kao ideje koje nastaju u procesu opažanja modela realnog sveta, a takođe i putem njihovog predstavljanja geometrijskim slikama. Kao i u klasičnoj Euklidovoj geometriji, ti objekti su kontinuirane celine, među kojima se uspostavljaju odnosi incidentnosti, a u 5. razredu brojevna prava će se dalje popunjavati brojevima, što će kasnije voditi njenom poimanju kao skupu tačaka, a preko toga i poimanju drugih geometrijskih objekata na taj način. Napomenimo da se pod pojmovima "krug" i "mnogougao" podrazumevaju delovi ravni koje čine granične linije s njihovim unutrašnjim oblastima.
Ugao. - Ugao treba shvatiti kao deo ravni koji čine dve poluprave sa zajedničkom početnom tačkom zajedno s oblašću između njih. Bez fiksiranja jedinice mere treba pokazati kako se upoređuju dati uglovi i kako se oni klasifikuju. Odnos između centralnog ugla i odgovarajućeg luka, odnosno tetive, treba utvrditi eksperimentalno ("prenošenjem"). To isto, takođe, koristiti za uvođenje pojma jedinice za merenje uglova. Konstruisati ugao jednak datom uglu. Uvesti pojmove susednih, uporednih i unakrsnih uglova. Uočavati te uglove u raznim geometrijskim konfiguracijama. Definisati prave uglove kao uglove jednake svojim uporednim uglovima. Istaći činjenicu da kraci pravog ugla određuju normalne prave.
Korišćenjem odnosa uglova koje čini par paralelnih pravih s transverzalom, izvoditi odnose uglova s paralelnim kracima, i dr. Ne moraju se uvoditi posebni nazivi za parove nekih uglova uz transverzalu paralelnih pravih (saglasni, suprotni i naizmenični).
Deljivost brojeva. - Podsetiti da deljenje u skupu prirodnih brojeva bez ostatka nije uvek moguće, uvesti deljenje s ostatkom. Objašnjavajući relaciju a = bq + r, 0 ≤ r < b, , gde je a deljenik, b delilac, q količnik, a r ostatak, dobro podvući značaj nejednakosti 0 ≤ r < b. Insistirati na zapisu a = bq + r. Uvesti pojam deljivosti, činilaca i sadržalaca prirodnog broja.
Pravila deljivosti pojedinim brojevima, pojmovi prostog i složenog broja, rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce i određivanje NZD i NZS imaju svoju primenu kod razlomaka (skraćivanje, proširivanje, dovođenje razlomaka na jednake imenioce i dr.).
Razlomci. - Ova tema je osnovna u V razredu i neophodno je da se ona dobro usvoji. Najveću pažnju posvetiti operacijama s razlomcima i decimalnim zapisima brojeva.
Ranije su učenici upoznali razlomak kao deo celine, a sada se ovaj pojam proširuje: razlomak se uvodi i kao količnik dva prirodna broja, a zatim i kao razmera. Upoređivanje razlomaka i osnovne operacije s njima važno je obavljati uporedo u običnom i decimalnom zapisu. Uvežbavati i isticati svojstva ovih operacija. Kod operacija s tzv. mešovitim brojevima dovoljno je uzimati samo najprostije slučajeve. Uopšte, treba izbegavati glomazne razlomke. Upoznati se sa načinima zaokrugljivanja brojeva.
Ilustrovanje operacija na brojevnoj pravoj (polupravoj) povećava stepen razumevanja i svesnog usvajanja ove složene materije za učenike petog razreda.
Odgovarajućim jednačinama i nejednačinama treba posvetiti dovoljnu pažnju. Voditi računa o ograničenjima (npr. 0 ≤ x + a < b).
Važno je pravilno formiranje i razumevanje pojma razmere (preko upoređivanja istoimenih veličina). Osposobiti učenike za njeno korišćenje u praksi: pri crtanju i čitanju raznih planova, karata, grafikona; pri određivanju rastojanja (korišćenjem mapa ili slično); pri rešavanju problema podele u datoj razmeri (i ništa više) i pri povećavanju i smanjivanju slika (geometrijskih i drugih). Obradu ovog gradiva podrediti praktičnom cilju, uz povezivanje s već upoznatim sadržajima matematike i onih u drugim oblastima (geografija, tehničko obrazovanje, likovno vaspitanje i dr.).
Uvesti pojam dvojnog razlomka i objasniti ga kao deljenje dva razlomka.
Realizacija svih sadržaja ove teme treba u najvećoj meri da bude povezana s rešavanjem raznih praktičnih problema.
Osna simetrija. - Bitni sadržaji koje obuhvata ova tema su: ilustrovanje osne simetrije uz pomoć modela, korišćenjem prirodnih situacija i kvadratne mreže (kao uvodni korak), uočavanje svojstava koja ostaju nepromenjena, konstrukcija osno-simetričnih tačaka i figura (konstrukcija normale na datu pravu kroz datu tačku i dr.), konstrukcije simetrale duži i simetrale ugla, kao i neke njihove jednostavnije primene.
(Orijentacioni program; 36 časova godišnje)
Skupovi. Veznici i njihova interpretacija skupovnim operacijama i relacijama. (4)
Relacije; grafivi. Logički zadaci. (4)
Deljivost brojeva. (2)
Razlomci (svojstva i računanje u skupu pozitivnih racionalnih brojeva) - odabrani zadaci. (6)
Dijagrami i njihova primena u rešavanju raznovrsnih matematičkih problema - Venovi dijagrami, metod duži i sl. (4)
Izometrijske transformacije (osna simetrija, konstrukcije savijanjem papira) - odabrani konstruktivni zadaci. (6)
Prava i kružnica - konstruktivni zadaci. (4)
Zadaci logičko - kombinatorne prirode. (4)
Razvoj numeracije. (2)
Napomena. - Naznačeni broj časova (u zagradi), za pojedine teme, je orijentacioni i može da se poveća ili smanji za jedan čas. Takođe, izvestan broj časova (najviše 5) može da bude iskorišćen za rešavanje zadataka sa matematičkih takmičenja ili zadataka koji po svom sadržaju izlaze iz okvira preporučenih tema.
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije u osnovnoj školi je da učenici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja upoznaju osnovne pojmove o živom svetu, njegovom istorijskom razvoju, prirodnim pojavama i zakonitostima koje u njemu vladaju.
Izučavanjem biologije kod učenika treba razvijati osnovnu naučnu pismenost, logičko rasuđivanje, sposobnost kritičkog mišljenja, svest o vlastitom položaju u prirodi, objektivnost i logičko rasuđivanje, ljubav prema prirodi i osećanje dužnosti da čuvaju i zaštite prirodu, da razvijaju higijenske navike i zdravstvenu kulturu.
Zadaci nastave biologije su da učenici:
- shvate ulogu i značaj biologije za napredak čovečanstva i održivog razvoja;
- razumeju postupnost u razvoju živog sveta;
- shvate da su živa bića grupisana prema srodnosti u pet carstava;
- steknu osnovna znanja o građi i funkcionisanju živih bića;
- razviju sposobnost povezivanja pojmova i procesa u živim bićima i prirodi;
- steknu znanja o raznovrsnosti i rasprostranjenosti živih bića;
- shvate uzajamne odnose živih bića i životne sredine, kao i dinamiku kruženja materije i proticanja energije;
- razviju osećanje odgovornosti prema stanju životne sredine;
- shvate stepen ugroženosti biosfere i ulogu svakog pojedinca u njenoj zaštiti i unapređivanju;
- upoznaju građu i funkcionisanje čovečijeg organizma;
- steknu neophodne higijenske navike za očuvanje sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi;
- shvate da je polnost sastavni deo života i da čovekova polnost podrazumeva poštovanje normi ponašanja koje obezbeđuju humane odnose među ljudima;
- koriste metode posmatranja, merenja i eksperimenta;
- prilikom izbora budućeg zanimanja imaju jasnu predstavu o zanimanjima vezanim za biologiju, što će im omogućiti kvalitetno profesionalno usmeravanje.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- shvate pojam biologije kao nauke značajne za napredak čovečanstva i održivog razvoja;
- budu osposobljeni za rukovanje jednostavnim laboratorijskim priborom, lupom ili mikroskopom, kao i da umeju da izrade jednostavne privremene preparate;
- upoznaju osnovnu jedinicu građe živih bića;
- upoznaju raznovrsnost živih bića;
- shvate pojam botanike kao naučne oblasti biologije;
- upoznaju i znaju da objasne osnovnu spoljašnju građu vegetativnih biljnih organa;
- znaju da objasne građu i ulogu cveta, ploda i semena;
- shvate procese i načine oprašivanja i oplođenja;
- upoznaju carstvo biljaka i najznačajnije grupe;
- upoznaju osnovne elemente zaštite i stepen ugroženosti biljaka delatnostima čoveka u prirodi;
- razviju interesovanje za proširivanje znanja u odgovarajućim institucijama (botanička bašta, prirodnjački muzej, biblioteke);
- upoznaju carstvo gljiva i njihove osnovne karakteristike.
UVOD (6)
Biologija i njen značaj za razvoj i napredak čovečanstva.
Kako se priroda upoznaje (posmatranje, praćenje i opisivanje pojava, istraživanja u laboratoriji). Laboratorijski pribor, lupa i mikroskop.
Vežba: Lupa i mikroskop, rukovanje i održavanje.
Vežba: Tehnika mikroskopiranja.
OSOBINE ŽIVIH BIĆA I RAZNOVRSNOST ŽIVOG SVETA (12)
Osobine živih bića.
Živa bića su izgrađena od ćelija - otkriće ćelije, oblik, veličina i osnovna građa (ćelije bez organizovanog jedra; ćelije sa organizovanim jedrom).
Jednoćelijski i višećelijski organizmi - tkiva, organi, sistemi organa, organizam.
Vežba: Posmatranje biljne ćelije pod mikroskopom (pokorica crnog luka).
Klasifikacija živih bića u pet carstava.
Virusi - na granici živog i neživog. (informativno)
Jednoćelijski organizmi bez organizovanog jedra - bakterije (odlike, način života i uloga u prirodi).
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom: jednoćelijske alge, jednoćelijske gljive i praživotinje - odlike, način života i uloga u prirodi. (informativno)
CARSTVO BILJAKA - GRAĐA I ŽIVOTNI PROCESI BILJAKA (31)
Botanika - naučna oblast biologije.
Svet biljaka - nastanak i razvoj biljaka.
Građa biljaka - biljni organizam.
Koren. Delovi, oblici i uloga.
Vežba: Razlikovanje delova i oblika korena.
Stablo: spoljašnja građa i uloga. Preobražaj stabla.
List. Delovi, oblici i uloga.
Životni proces: fotosinteza.
Vežba: Izdvajanje hlorofila iz lista.
Životni procesi: disanje i transpiracija.
Vežba: Dokazivanje transpiracije i disanja.
Cvet. Delovi, oblici, jednopolan i dvopolan cvet; cvasti.
Oprašivanje i oplođenje.
Vežba: Razlikovanje delova jednopolnih i dvopolnih cvetova i cvasti.
Plod. Delovi ploda. Raznovrsnost plodova.
Seme. Građa semena, značaj semena.
Rasprostiranje plodova i semena.
Klijanje semena.
Vežba: Uslovi klijanja semena.
Vežba: Izrada školske zbirke plodova i semena.
Vegetativno razmnožavanje. Značaj.
Vežba: Vegetativno razmnožavanje; kalemljenje.
Kako biljke rastu. I biljke reaguju. Pokreti biljaka.
Kako biljke dobijaju imena.
RAZNOVRSNOST BILJAKA, ZNAČAJ I ZAŠTITA (17)
Alge (višećelijske alge) - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita algi.
Mahovine - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita mahovina.
Papratnice - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita papratnica.
Golosemenice - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita golosemenica.
Vežba: Golosemenice (prepoznavanje).
Skrivenosemenice - odlike, podela (dikotiledone i monokotiledone), način života, razmnožavanje.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita skrivenosemenica.
Jestive i lekovite biljke.
Žitarice.
Uputstvo za prikupljanje biljaka za herbar.
Praktičan rad: Prikupljanje biljaka za školski (zajednički) herbar.
CARSTVO GLJIVA (6)
Gljive - nisu biljke, nisu životinje.
Raznovrsnost gljiva - kvasci, plesni i pečurke.
Uloga i značaj gljiva u prirodi. Simbioza algi i gljiva - lišajevi.
Vežba: posmatranje kvasca i hlebne buđi pod lupom i mikroskopom.
Značaj biljaka i gljiva. Iščezavanje i zaštita biljaka i gljiva.
Biodiverzitet.
Programski sadržaji biologije rezultat su zahteva vremena, najnovijih dostignuća u nauci i primereni su razvojnim sposobnostima učenika.
Nastavne teme su logički raspoređene, a obrađuju sadržaje iz biologije - botanike i pružaju učenicima osnovna znanja za brže i lakše razumevanje gradiva.
Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti oko 60% časova za obradu novog gradiva i oko 40% za druge tipove časova, uključujući i izlazak u prirodu. Izlazak u prirodu podrazumeva, pored posmatranja i praćenja prirodnih pojava i procesa i prikupljanje biljaka za "zajednički herbar" (po desetak najtipičnijih predstavnika biljaka iz okruženja).
Koncepcija programa pruža široke mogućnosti za primenu različitih nastavnih metoda, kao i upotrebu informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepušten je nastavniku. Nastavnici treba da prepoznaju različite nivoe znanja učenika; da nastoje da poboljšavaju kvalitet i proveravaju rezultate učenja.
Nastavnik za pripremu rada na času treba da koristi odobreni udžbenik od strane Ministarstva prosvete i sporta i da se usavršava prateći akreditovane seminare i najnoviju stručnu literaturu.
TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE
Cilj i zadaci
Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se učenici upoznaju sa tehničko-tehnološkim razvijenim okruženjem, kroz sticanje osnovne tehničke i informatičke pismenosti, razvojem tehničkog mišljenja, tehničke kulture, radnih veština i kulture rada.
Ostali ciljevi i zadaci predmeta su da učenici:
- steknu osnovno tehničko i informatičko vaspitanje i obrazovanje;
- stiču osnovna tehničko-tehnološka znanja, umenja, veštine i osposobljavaju se za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu;
- shvate zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka;
- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), saznaju uloge ICT u različitim strukama i sferama života;
- upoznaju rad na jednom od operativnih sistema i nekoliko najčešće korišćenih korisničkih programa i steknu navike da ih koristi u svakodnevnim aktivnostima;
- nauče upotrebu računara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafičke prikaze, interfejs i internet;
- razvijaju stvaralačko i kritičko mišljenje;
- razvijaju sposobnost praktičnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmišu kreativnost i originalnost;
- razvijaju psihomotorne sposobnosti;
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;
- savladavaju osnovne principe rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka;
- stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad;
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehnička terminologija, crtež);
- steknu znanja za korišćenje mernih instrumenata;
- na osnovu fizičkih, hemijskih, mehaničkih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajući materijal za model, maketu ili sredstvo;
- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafički i kroz modele, makete ili predmete);
- razumeju tehnološke procese i proizvode različitih tehnologija;
- prepoznaju prirodne resurse i njihovu ograničenost u korišćenju;
- prilagode dinamičke konstrukcije (modele) energetskom izvoru;
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele), izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko računara;
- upoznaju ekonomske, socijalne, tehničko-tehnološke, ekološke i etičke aspekte rada i proizvodnje i njihov značaj na razvoj društva;
- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu;
- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapređenje životnog okruženja;
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju i dr.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- se upoznaju sa tehnikom, tehničkim dostignućima i značajem tehničkog i informatičkog obrazovanja;
- se upoznaju sa programom tehničkog i informatičkog obrazovanja;
- se upoznaju sa organizacijom rada u kabinetu za tehničko i informatičko obrazovanje i merama zaštite;
- upoznaju put od ideje do realizacije;
- upoznaju pribor za tehničko crtanje i razviju veštinu njegovog korišćenja;
- upoznaju osnovne elemente tehničkog crtanja: format, vrste linija, prikazivanje predmeta (skica, crtež), kotiranje i razmeru;
- nauče prikazivanje svoje ideje pomoću skice i tehničkog crteža;
- nauče da nacrtaju jednostavan tehnički crtež pomoću računara;
- nauče da realizuju svoju ideju uz primenu konstruktorskih kompleta i gotovih elemenata;
- nauče kako se vrši izbor materijala za realizaciju svoje ideje, kao i redosled operacija i alata pri oblikovanju materijala;
- nauče da izrade jednostavnije statičke i dinamičke modele i makete od delova iz konstruktorskog kompleta i gotovih elemenata, prema odgovarajućim uputstvima i svojim idejama;
- nauče samostalno da izrade jednostavnije predmete po svojoj ideji pomoću odgovarajućeg pribora i ručnog alata, primenom osnovnih radnih operacija od lako obradivih materijala i gotovih elemenata;
- znaju nazive i funkciju osnovnih i dopunskih uređaja računara;
- nauče da uključe računar i znaju funkciju tastature, upoznaju neke mogućnosti upotrebe računara sa gotovim programima;
- nauče da koriste računar za ispisivanje teksta i za jednostavnije tehničke crteže bez programiranja;
- upoznaju vrste i karakteristična svojstva lako obradivih materijala: drvo, papir, tekstil, koža, plastične mase;
- upoznaju osnovne principe mehaničke obrade materijala;
- nauče pravilno da koriste pribor i alat za mehaničku obradu materijala;
- nauče da razrade tehnološki postupak;
- se upoznaju sa značajem, vrstama i osnovnim izvorima energije;
- upoznaju mogućnosti korišćenja energije sunca, vetra i vode;
- se navikavaju na štednju energije;
- steknu predstavu o četiri osnovna vida saobraćaja: drumski, železnički, vodeni i vazdušni;
- steknu znanje o načinima regulisanja drumskog saobraćaja;
- upoznaju osnovna pravila i propise kretanja pešaka i bicikla u javnom saobraćaju;
- upoznaju horizontalnu, vertikalnu i svetlosnu signalizaciju u saobraćaju.
UVOD (4)
Prirodni resursi na Zemlji: materija, energija, prostor i vreme. Pojam tehnike i tehnologije. Uticaj razvoja tehnike na život na Zemlji. Predmet i značaj tehničkog i informatičkog obrazovanja, rad i organizacija radnog mesta u kabinetu i primena mera zaštite na radu.
GRAFIČKE KOMUNIKACIJE (8)
Modelovanja od ideje do realizacije. Tehničko crtanje kao osnov grafičke komunikacije: skica, tehnički crtež, formati papira, vrste linija u tehničkom crtanju, prostorno prikazivanje predmeta, tehničko pismo, razmera, označavanje mera na tehničkom crtežu, osnovni pribor za tehničko crtanje, model (maketa) - pojam i grafički prikaz.
INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE (16)
Uvod u informatiku i računarstvo. Primena računara. Računarski sistem (osnovni delovi, dodatni uređaji i softver). Povezivanje i uključivanje računara. Korišćenje operativnog sistema računara, radno okruženje. Program za obradu teksta. Program za tehničko crtanje.
OD IDEJE DO REALIZACIJE (8)
Algoritam konstruktorskog modelovanja od ideje do realizacije. Upoznavanje elemenata konstruktorskih kompleta i načina njihovog povezivanja u celinu. Izrada algoritma modela prema sopstvenoj ideji. Samostalan rad sa konstruktorskim kompletima i gotovim elementima prema svojoj ideji. Tehnička dokumentacija modela.
MATERIJALI I TEHNOLOGIJE (12)
Pojam i podela materijala (prirodni, veštački). Vrste i svojstva materijala (fizička, hemijska i mehanička): drvo, papir, tekstil, koža, plastični materijali. Način obrade materijala (principi delovanja alata za mehaničku obradu materijala, ispitivanje materijala). Priprema za obradu. Pravilno korišćenje alata za ručnu obradu materijala, izvođenje operacija i zaštita na radu: obeležavanje, sečenje, završna obrada (bušenje, ravnanje, brušenje). Izbor materijala, operacija i alata i redosleda njihove primene. Reciklaža materijala i zaštita životne sredine.
ENERGETIKA (4)
Pojam i značaj energije. Izvori energije (neobnovljivi, obnovljivi i alternativni). Transformacija, korišćenje i štednja energije. Korišćenje energije: sunca, vetra, vode.
KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE - MODULI (12)
Konstruktorsko modelovanje: učenici se slobodno opredeljuju za aktivnost (projekat), a na osnovu toga sledi algoritam: izrada skice i tehničkog crteža (u olovci ili na računaru), planiranje i priprema potrebnog materijala, planiranje redosleda i postupaka obrade, realizacija projekata: izrada modela prema sopstvenoj konstrukciji od lako obradivih materijala ili konstruktorskih elemenata. Praktična primena znanja o oblikovanju modela ovladanim tehnologijama obrade i korišćenjem materijala od: drveta, hartije, vlakana, tekstila, kože, plastičnih materijala i dr. Učenici koji imaju posebno interesovanje za rad na računaru mogu koristiti softver za prostorno modelovanje i konstruisanje.
SAOBRAĆAJ (8)
Saobraćaj (pojam): vrste, struktura, funkcija. Regulisanje i bezbednost drumskog saobraćaja. Pešak u saobraćaju. Bicikl u saobraćaju. Horizontalna, vertikalna i svetlosna signalizacija. Obaveze i odgovornost učesnika u saobraćaju. Uticaj saobraćaja na zaštitu životne sredine.
Program tehničkog i informatičkog obrazovanja oslanja se na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, a ima za cilj pored modernizacije predmeta, racionalizaciju nastave i rasterećenje učenika, tako da je program evolutivne prirode.
Program se realizuje u formi predavanja (teoretska nastava) i vežbi. Nastava se realizuju korišćenjem prevashodno metoda vizuelnog i praktičnog prikaza, korišćenjem savremenih nastavnih sredstava. Program vežbi realizuju se u formi zaokruženih programskih celina (modula) koje omogućuju učenicima kreativnu slobodu. Ovakav pristup omogućuje individualizaciju nastave, prema nadarenosti, sposobnostima, motivima i interesovanjima učenika. U programu nije prikazana podela nastavnih sadržaja prema vrsti materijala koji se obrađuju. Za svaku programsku celinu postoji određen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju kao programske aktivnosti. Izbor vežbe iz programskih sadržaja ostvaruje svaki učenik prema ličnom opredeljenju. Vežba treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal (izbor), skicu, tehnički crtež, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U realizaciju vežbe se može uključiti i više učenika ukoliko je rad složeniji, odnosno ako je on opravdan, odnosno racionalan u odnosu na cilj, zadatke i ako primena ovog oblika rada ima sociološko, psihološko, pedagoško i didaktičko opravdanje.
Povezanost teorije i prakse postiže se kroz jedinstvo teorijskih sadržaja i vežbi koje u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju. Programski sadržaji funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastave fizike, matematike, biologije, hemije i dr.
Akcenat informatičkog dela ovog predmeta je da se kod učenika razvije osnovna informatička pismenost, ali i da se osposobe da primenjuju savremenu tehnologiju u komunikaciji, da pronalaze korisne informacije, nasuprot usvajanju gotovih znanja. Informatička obuka treba da osposobi učenike za upotrebu savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija i u drugim nastavnim oblastima u okviru nastavnog procesa. Poznajući osnove informatičke pismenosti, učenici su u mogućnosti da sve tehnike i tehnologije doživljavaju i istražuju na sadržajniji način koristeći širi spektar izvora informacija. Gde god je to moguće i realno izvodljivo, treba koristiti IKT kao sredstvo za istraživanje, kao sredstvo za predstavljanje sopstvenih ideja i kao način za realizaciju planiranog zadatka.
Sadržaje tehničkog i informatičkog obrazovanja u celini treba realizovati kroz vežbe, počev od planiranja, grafičkog predstavljanja zamisli, preko izvršavanja radnih operacija do procene i vrednovanja. Realizacijom ovih vežbi učenici otkrivaju i rešavaju jednostavne tehničke i tehnološke probleme, upoznaju primenu prirodnih zakonitosti u praksi. Formiraju svest o tome kako se primenom tehnike i tehnologije menja svet u kome žive. Uočavaju kako na okolinu tehnika utiče pozitivno, a kako se ponekad narušava prirodni sklad i kako se mogu smanjiti štetni uticaji na prirodno okruženje i time razvijaju svest o zaštiti životne sredine.
Predviđeni sadržaji iz tehničkog i informatičkog obrazovanja zahtevaju raznovrstan metodički pristup odnosno primenu postupaka. Uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo. Omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu.
S obzirom da je nastava tehničkog obrazovanja teorijsko - praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa podelom odeljenja na dve grupe.
Učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno-tehnološka znanja, da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka. Ne insistirati na učenju manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja.
Radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije, likovne kulture, informatike i računarstva i dr.
Prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifičnosti sredine i usklađivati ih sa njenim potrebama. Vaspitno-obrazovni ciljevi su identični za sve škole. Međutim, planirane vežbe omogućavaju različite načine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi učenike u algoritme (aktivnosti tj. skup operacija koje treba izvršiti određenim redom da bi se rešio zadatak, odnosno izvršila radnja) konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znači odrediti precizan sistem pravila i uputstava po kojima će se odvijati sve nastavnikove i učenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do postavljenih ciljeva.
Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba obezbediti multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.
Učenicima se ne zadaju domaći zadaci, već sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine treba da usvoje na časovima redovne nastave i korišćenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktičkog materijala.
Uvod
Upoznati učenike sa tehnikom, tehničkim dostignućima i značajem tehničkog obrazovanja, značajem tehničkog i informatičkog obrazovanja i organizacijom rada u kabinetu za tehničko obrazovanje, organizacijom radnog mesta. Omogućiti učenicima da upoznaju specifičnosti rada u kabinetu tehničkog obrazovanja. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti na radu prilikom korišćenja alata.
Grafičke komunikacije
Uvodeći ih u algoritam konstruktorskog modelovanja učenike treba naučiti kako se skicom može izraziti ideja i kako se primenom pravila (standarda) izrađuje tehnički crtež. Učenici treba da upoznaju formate papira. Osposobiti učenike da pravilno koriste pribor za tehničko crtanje i razviju veštinu njegovog korišćenja. Na razradi svoje ideje učenici treba da upoznaju vrste linija i njihovu primenu, da prepoznaju načine prostornog prikazivanja predmeta, pojam i elemente kotiranja. U toku rada učenike uvoditi u pojam i vrste razmere i osposobiti ih da umeju da nacrtaju tehnički crtež u različitim razmerama i da ga iskotiraju.
Informatička tehnologija
Pri realizaciji ove tematske celine učenike treba upoznati sa osnovnim pojmovima u oblasti informatike i računarstva. Objasniti pojmove informacija i podatak, šta je to računar i kako radi. Navesti primene računara u svakodnevnom životu. Učenicima objasniti pojmove hardver i softver, osnovne delove računara i periferijske uređaje. Upoznati učenike sa najosnovnijim karakteristikama monitora, tastature, miša i kućišta računara, ne upuštajući se u dublje teorijske rasprave. Ukratko objasniti funkciju štampača i skenera. Kod tumačenja softvera objasniti pojmove program i algoritam, i razliku između sistemskog i aplikativnog softvera. Objasniti povezivanje računara sa periferijskim uređajima u jedinstvenu celinu i to i praktično realizovati. Objasniti elemente prednje i zadnje strane kućišta. Obraditi postupke za pravilno uključivanje i isključivanje računara.
Učenicima objasniti pojam radne površine i uporediti je sa radnim stolom. Pokazati pokretanje programa sa radne površine i iz start menija. Demonstraciju rada sa programima, kao i rad sa prozorima, izvršiti na programima koji su učenicima bliski (Calkulator, Games, Paint ...). Ostaviti nekoliko časova za rad u navedenim programima da kroz "igru" ovladaju veštinom rada mišem i tastaturom.
Demonstrirati rad u složenijim programima, a naročito onim koji su u neposrednoj vezi sa programskim sadržajima nastave tehničkog obrazovanja. Omogućiti učenicima da nacrtaju jednostavan tehnički crtež pomoću računara.
Insistirati na tome da svaki učenik samostalno uradi određenu operaciju u radu sa računarom. Kroz realizaciju modula utvrditi pređene sadržaje i povezati ih sa nastavom tehničkog obrazovanja.
Od ideje do realizacije
Prve realizacije svojih ideja učenici ostvaruju upotrebom konstruktorskih kompleta kojima raspolaže kabinet za tehničko obrazovanje tj. bez obrade materijala. Konstruktorski kompleti mogu biti od različitih materijala: drveta, plastične mase ili metala. Izrada skice prema sopstvenoj ideji prethodi daljem radu. Pošto u sastavu kompleta ima raznovrsnih delova (osovine, točkovi, zupčanici, razne vrste pločica, zavrtnji i dr.) učenike treba uputiti kako se oni međusobno spajaju u odgovarajuće celine. Sa završenim modelima učenici demonstriraju njihovu funkciju i namenu. Posle demonstracije modeli se rastavljaju, a delovi vraćaju na odgovarajuće mesto. Ova nastavna tema se proteže i kroz druge teme jer učenici kroz naredne nastavne sadržaje upoznaju put od ideje do realizacije odnosno od skice i tehničkog crteža, preko upoznavanja tehničkih materijala do načina obrade materijala i konačne realizacije ideje u poglavlju modula. Objasniti učenicima da će prilikom materijalizacije svoje ideje putem konstruktorskog modelovanja umesto pravih objekata izrađivati modele i makete.
Materijali i tehnologije
Upoznati učenike sa pojmom i podelom materijala (prirodni, veštački). Vrste i svojstva materijala (fizička, hemijska i mehanička) objasniti na elementarnom nivou. Učenici treba da pomoću jednostavnog pribora upoznaju svojstva materijala (ispitivanje tvrdoće, elastičnosti, obradivosti itd.). Koristiti samo one vrste materijala koje će se upotrebljavati za modelovanje i to: drvo, papir, tekstil, kožu, plastični materijal. Način obrade materijala realizovati upoznavanjem principa delovanja alata za mehaničku obradu materijala.
Prikazati pravilno korišćenje alata za ručnu obradu materijala i izvođenje operacija i zaštita na radu: obeležavanje, sečenje, završna obrada (bušenje, ravnanje, brušenje). Postupno uvođenje učenika u rad sa alatom pri izvođenju raznih operacija menja suštinski karakter nastave tehničkog obrazovanja - obrada materijala tako postaje sredstvo kreativnog izražavanja, a ne cilj u nastavi tehničkog obrazovanja.
Energetika
Obnoviti nastavne sadržaje iz prirode i društva i poznavanje prirode koji se odnose na toplotu (sunce izvor svetlosti i toplote), vodu (rasprostranjenost vode), vazduh (kretanje vazduha - vetrovi), kretanje i otpori kretanju tela. Zatim upoznati učenike sa preciznijim pojmom, vrstama i značajem energije za čovečanstvo. Naznačiti osnovne izvore energije bez ulaženja u detalje. Upoznati učenike sa načinom korišćenja i pretvaranja u neke korisne oblike energije sunca, vode i vetra kao njima već poznatih izvora energije.
Konstruktorsko modelovanje - moduli
Projekat koji je nastao prolaskom kroz sve etape od ideje do realizacije treba da bude realizovan u ovom delu programa. U zavisnosti od težine rada za koji se učenik opredelio moguće je uraditi i više radova. Učenike treba upoznati sa mogućnošću da se sami opredeljuju za određenu aktivnost u okviru date teme, da mogu realizovati svoju ideju koja je u skladu sa njihovim sposobnostima, interesovanjima i nadarenostima. Pri izradi "projekta" učenici primenjuju ranije stečeno znanje iz projektovanja i konstruktorskog modelovanja, a u modulima primenjuju ranije stečena znanja iz oblikovanja materijala. Ostvariti korelaciju sa likovnim vaspitanjem. Učenici se mogu opredeliti i za rad na računaru.
Saobraćaj
Dati opšti pregled funkcionisanja saobraćaja (pojam): vrste, struktura, funkcija. Težište je na drumskom saobraćaju i u tom kontekstu bicikl u saobraćaju. Učenici treba da se na interesantan i očigledan način upoznaju sa pravilima i propisima kretanja pešaka i bicikla u javnom saobraćaju, načine regulisanja saobraćaja i bezbedno kretanje od škole do kuće. Za realizaciju ovih nastavnih sadržaja, a za praktično uvežbavanje mogu se koristiti poligoni u okviru škole ili saobraćajne makete koje mogu izraditi i učenici na redovnim časovima ili u radu slobodnih aktivnosti.
U ovoj etapi realizacije nastave tehničkog obrazovanja treba prilagoditi - transformisati prostor i opremu u kabinetima - radionicama za primenu inoviranih programa tehničkog obrazovanja. Treba imati u vidu da se jedan deo sadržaja odnosi i na informatičku tehnologiju. Zbog toga kabinet treba preurediti da bude funkcionalan i da se svi nastavni sadržaji mogu realizovati. To znači da za pojedine vrste operacija treba predvideti namenski prostor i opremu, a da se pri tome međusobno ne ometaju. Odnosno, jedan deo predvideti za obradu drveta i metala. Za ove operacije poželjno je da se predvidi posebna prostorija sa nekoliko radnih mesta. S obzirom da se realizuje modularna nastava, što znači da će se učenici istog odeljenja moći opredeljivati za različite module aktivnosti, treba predvideti uslove za realizaciju takve nastave. Drugi prostor, obezbediti za "projektovanje" - rad na tehničkoj dokumentaciji, zatim, mesto za rad sa konstruktorima i rad na računaru. Skladnom organizacijom prostora i opreme stvoriće se povoljni uslovi za diferenciranu i individualnu nastavu. U slučaju adaptacije postojećeg prostora ili pri izgradnji novih, treba uvažavati sledeće zahteve:
- školski prostor organizovati tako da omogući sve oblike diferenciranog i individualnog rada, sa manjim ili većim mogućnostima za višenamensko korišćenje,
- da kabinet-radionica poseduje jednu pomoćnu prostoriju koja je povezana sa osnovnom za rad manjih grupa ili pojedinih učenika u okviru dodatnog rada, slobodnih tehničkih aktivnosti, za rad sa talentovanim učenicima, za pripremu nastave i dr,
- da nameštaj koji se nabavlja bude fleksibilan tako da se može brzo i efikasno prilagoditi za rad manjih grupa i individualni rad učenika.
U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i obezbeđenje nastavnih sredstava i didaktičkog materijala. Didaktički materijal treba da je u skladu sa koncepcijom tehničkog i informatičkog obrazovanja, tj. odnosno da podstiče razvoj tehničkog mišljenja i stvaralaštva učenika.
S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja se, po pravilu koriste svi postojeći oblici rada, koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.
Frontalni oblik rada primenjuje se najčešće zato što je ekonomičan u pripremanju i održavanju časova i učenicima obezbeđuje postupnost, sistematičnost, kao i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji im odgovara.
Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja; proučavanje pojedinih tehnoloških procesa; primena praktičnih znanja, umenja i veština, rad na računaru i dr.
Individualni oblik u nastavi tehničkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada "projekta" zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim učenikom tako da im omogući rad u skladu sa njihovim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".
Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.
Učenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.
U petom razredu učenik treba da:
- je sposoban da svoje ideje prikaže skicom i jednostavnijim tehničkim crtežom, kao i da ih izrađuje pravilnom primenom osnovnog pribora za tehničko crtanje;
- ume da uključi računar i pokrene odgovarajući program;
- koristi računar za ispisivanje teksta i jednostavnije tehničke crteže, bez programiranja;
- ume da sastavi jednostavnije statičke i dinamičke modele i makete od delova iz konstruktorskog kompleta i gotovih elemenata, prema odgovarajućim uputstvima i svojim idejama;
- razlikuje prirodne i veštačke materijale;
- zna bitne karakteristike materijala pogodnih za mehaničku obradu;
- zna da uradi plan radnih postupaka;
- ume samostalno da izradi jednostavnije predmete od lako obradivih materijala, po svojoj ideji, pomoću odgovarajućeg pribora i ručnog alata, primenom osnovnih radnih operacija;
- zna načine iskorišćavanja energije Sunca, vode i vetra;
- poznaje osnovna pravila i propise kretanja pešaka i bicikla u javnom saobraćaju;
- poznaje horizontalnu, vertikalnu i svetlosnu signalizaciju u saobraćaju.
Cilj i zadaci
Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.
Opšti operativni zadaci:
- podsticanje rasta i razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;
- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;
- sticanje motoričkih umenja koja su, kao sadržaji, utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanih ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;
- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno gipkosti, brzine i koordinacije;
- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;
- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenja i sl.);
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećivanjem i dr;
- estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;
- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada:
- časova fizičkog vaspitanja;
- korektivno-pedagoškog rada;
- slobodnih aktivnosti;
- kroseva;
- logorovanja;
- zimovanja;
- sportskih aktivnosti od značaja za društvenu sredinu;
- školskih i drugih sportskih takmičenja,
- priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole na planu fizičke kulture.
Programski sadržaji ovog vaspitno-obrazovnog područja usmereni su na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti;
- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika;
- teorijsko obrazovanje.
I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI
Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:
- razvijanju fizičkih sposobnosti brzine, snage, izdržljivosti i pokretljivosti - u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili i, u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada, koje polaze od individualnih mogućnosti učenika i primerene su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja izvodi;
- učvršćivanju pravilnog držanja tela.
II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA
ATLETIKA
- Sprintersko trčanje - tehnika sprinterskog trčanja (rad nogu i ruku, položaj trupa i glave); tehnika niskog starta i startnog ubrzanja; trčanje deonica do 50 m; štafetno trčanje - izmena štafete u formi štafetnih igara;
- Trčanje na srednjim distancama i kros (500 m učenice, 800 m učenici). Primeniti kontinuirani, ravnomerni metod trčanja ponavljanjem na različitim distancama;
- Kros poligon u školskom dvorištu, obližnjem parku; trčanje po različitim podlogama (trava, zemlja, i dr.);
- Skok udalj - varijanta tehnike "uvinuće";
- Skok uvis - prekoračna varijanta tehnike ("makaze");
- Bacanje loptice od 200 gr.; bacanje kugle (hvat i držanje; stvaranje osećaja za rekvizit - veličine, oblika, težine; imitacioni pokreti i sa rekvizitima težine do 2 kg).
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Tlo (za učenike i učenice): ponoviti vežbe i kombinacije vežbi iz četvrtog razreda; iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog; iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog; kolut leteći (na sunđer strunjače); premet uporom strance; stav na šakama uz pomoć; most zaklonom i usklon uz pomoć.
Za naprednije učenike i učenice: premet strance uporom u obe strane; dva premeta strance povezano; stav na šakama; pripremne vežbe za prekopit (ukoliko škola poseduje odgovarajuće strunjače);
Preskok (za učenike i učenice): ponoviti pripremne vežbe za preskok; raznoška preko kozlića 110 cm; obuka zgrčke.
Dvovisinski razboj - ili neka druga sprava za vežbe u visu i uporu (učenice): sunožnim odrazom uzmak do upora prednjeg, uz pomoć; iz upora prednjeg premah odnožno do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred i odbijanjem od pritke); vis prosti prednji: dva puta izvesti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.
Paralelni razboj (učenici): ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; njih u uporu, saskok prednoška; njih u uporu, saskok zanoška.
Za naprednije učenike: njih u potporu; prednjihom upor do seda raznožnog, sasedom snožiti i zanjihom saskok.
Greda (učenice):
- niska greda: ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; bokom pored grede: sunožnim odskokom naskok na gredu sunožno (jedna noga malo ispred druge); različiti načini hodanja: u usponu, sa zgrčenim prednoženjem, sa zanoženjem, sa odnoženjem, sa visokim prednoženjem; skok sunožnim odskokom, sunožni doskok na mesto odskoka; vaga pretklonom i zanoženjem; saskok zgrčeno;
- visoka greda: naskok u upor prednji, upor odnožno desnom (levom) okretom za 900 udesno i prehvatom bočno (palčevi su okrenuti jedan prema drugom), upor klečeći na desnoj sa zanoženjem leve (mala vaga); osnovna kretanja iz prethodnih razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi.
Vratilo (učenici): ponoviti vežbe iz četvrtog razreda;
- dočelno vratilo: uzmak sunožnim odrazom do upora prednjeg: njih u visu zavesom o potkoleno i sp. naupor jašući do upora prednjeg; prehvat u pothvat i premahom odnožno zanožnom odnoška sa okretom za 900;
- doskočno vratilo: dva puta ponoviti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.
Krugovi (učenici i učenice):
- dohvatni krugovi: ponoviti vežbe iz prethodnog razreda; vučenjem vis uzneto, vis strmoglavo, vis stražnji, saskok;
- doskočni krugovi (učenici): njih u visu prednjem, saskok u zanjihu uz pomoć.
Konj sa hvataljkama (učenici): ponoviti vežbe iz prethodnog razreda; iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi). Za naprednije učenike: iz upora prednjeg premah odnožno u upor jašući (naznačiti), premah drugom nogom u upor stražnji, premah desnom nazad, premah levom nazad - povezano, saskok zamahom nogama unazad.
Na svim spravama kombinacije vežbi iz četvrtog razreda dopuniti novim vežbama ili delovima iz obaveznih sastava za školsko takmičenje - diferencirano prema polu i sposobnostima učenika.
Organizovati međurazredno takmičenje u obaveznom sastavu na tlu i spravama prema programu stručnog veća.
RUKOMET
Ponoviti elementarne igre koje sadrže osnovne elemente rukometa: "između dve i četiri vatre", "lopta putuje" ("graničari"), "neka bije, neka bije", "lopta je spas"
Obučavanje osnovnih elemenata tehnike sa loptom (uz upoznavanje sa osnovnim pravilima rukometa): držanje lopte jednom i obema rukama; vođenje lopte u mestu sa promenom visine vođenja, promenom ruke, promenom polaznog položaja (stojeći, sedeći, ležeći ...); vođenje lopte u kretanju, pravolinijski, sa promenom pravca i ruke kojom se vodi, sa promenom brzine trčanja, vođenje u kretanju sa zaustavljanjem u dva koraka; bacanje lopte tzv. "kratkim zamahom" (manje rastojanje); bacanje lopte tzv. "dugim zamahom" (veće rastojanje) uz primenu nekog od zaleta (bočni-donožni, bočni-zanožni, čeoni); hvatanje precizno bačenih lopti (u visini grudi i glave); hvatanje neprecizno bačenih lopti (bočnih, iznad visine glave, u visini kolena); šutiranje na gol sa osloncem na tlu - bočni ("šase") šut; šutiranje na gol sa osloncem - čeoni šut (šut iz trka); šutiranje na gol u skoku; jednostruka finta u "jaču" stranu sa izvođenjem skok šuta na gol.
Obučavanje osnovnih elemenata bez lopte: u fazi napada - dubinsko, bočno i dijagonalno kretanje, utrčavanje u prazne prostore, promena smera kretanja, otkrivanje za prijem lopte, blokada odbrambenog igrača telom, izmena pozicije sa saigračima, zalet ka golu bez lopte, padovi; fazi odbrane - odbrambeni blok, oduzimanje lopte od protivničkog napadača, ometanje napadača sa loptom, ometanje napadača bez lopte, presecanje putanje lopte kod dodavanja; elementi tehnike golmana (osnovni stav, kretanje na golu, odbrana visokih i niskih lopti, odbrana šuteva sa krila, odbrana sedmerca).
Igra na dva gola uz primenu prethodno obučavanih elemenata. Primena pojedinih elemenata koji su obučavani na času, tokom igre, stimulisati posebno (npr. gol koji je postignut "čeonim šutem" vrednovati duplo, ako je na tom času on bio tema).
U uslovima koji nisu odgovarajući za rukomet primenjivati igru u formi mini rukometa (četiri igrača u polju i golman, uz obaveznu primenu individualne odbrane ("čovek-čoveka").
Unutar odeljenja organizovati utakmice dveju ekipa ("plavi" - "beli") koje su prethodno ujednačene po mogućnostima. Zatim, održati takmičenje između svih odeljenja petog razreda i na kraju, od selektiranih igrača iz najboljih odeljenja napraviti školski tim koji će se nadmetati sa protivnicima iz drugih škola. Uz ovo, treba organizovati i "prateće" aktivnosti, kao što je takmičenje za najboljeg golmana ili "penaldžiju".
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
Ponoviti gradivo iz nižih razreda; estetsko oblikovanje koraka pored ribstola i u kretanju; rad ruku i kombinacije sa koracima; kombinacije galop koraka sa dečjim, mačjim, dalekovisokim i polkinim korakom. Obavezni sastav bez rekvizita.
Vijača: ponoviti vežbe iz nižih razreda; mačji skok i za naprednije učenice dalekovisoki skok kroz vijaču.
Lopta: bacanja u čeonoj i bočnoj ravni, povezano sa naučenim poskocima i skokovima.
Obruč: ponoviti vežbe iz nižih razreda; vrtenje obruča oko ruke; kotrljanje obruča po tlu povezano sa poskocima i skokovima.
Plesovi: "Divna, Divna", "Moravac" (prva varijanta). Jedno kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.
Plivanje
Naučiti plivanje jednom tehnikom.
III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuje na redovnim časovima i na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Atletika: Minimalni obrazovni zahtevi
Prikaz tehnike trčanja; prikaz tehnike skoka u dalj - varijanta "uvinuće"; prikaz tehnike skoka u vis varijanta "makaze"; višeboj - troboj: 50 m, skok u dalj i bacanje loptice od 200 gr.
Vežbe na spravama i tlu (učenice) - kombinacije vežbi: na tlu, gredi i razboju, preskok; (učenici) - kombinacije vežbi: na tlu, preskok i jedne sprave u uporu i visu.
Rukomet: jedna kombinacija elemenata tehnike primenjenih u situaciji igre (dodavanje, vođenje i šutiranje).
Ritmička gimnastika i narodni plesovi: (za učenice) obavezni sastav bez rekvizita; zamasi, kruženja, trčanja, poskoci i skokovi kroz vijaču. Za učenike i učenice: jedno kolo uz muziku.
Plivanje: preplivati 20 m naučenom tehnikom.
KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:
- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom snage, brzine i izdržljivosti;
- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;
- sa učenicima koji imaju loše držanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti; teži slučajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju učenika, sačinjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj način praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Rad se odvija u sportskim sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema interesovanju i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program uzimajući u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i program školskih sportskih takmičenja učenika Srbije.
AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM
Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi:
- dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručno veće);
- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta; sadržaj: obuka smučanja, klizanja, kraći izleti na smučkama ili sankama.
KURSNI OBLICI
Iz fonda časova i radnih dana, predviđenih planom rada, škola organizuje aktivnosti u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.
Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj škola živi i radi ima interesa (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje, kajak...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program sačinjava i sprovodi nastavnik fizičkog vaspitanja.
ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja prema planu stručnog veća i to obavezna unutarškolska (međuodeljenska i međurazredna ) u:
- gimnastici (u zimskom periodu);
- atletici (u prolećnom periodu);
- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Stručno veće sačinjava plan i program unutarškolskih i sportskih takmičenja učenika Srbije, kao mogući deo plana rada škole, na početku školske godine i sprovodi ga tokom cele godine u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.
Plan i program vančasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog stručnog veća, usvaja kao deo godišnjeg programa rada škole.
I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
- Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu časovnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.
- Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanja mnoštva raznovrsnih znanja i umenja učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga u programu su precizirani operativni ciljevi s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće faze: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.
- Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada kao što su: kros, zimovanje, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad i priredbe i javni nastupi.
- Da bi fizičko obrazovanje bilo u skladu sa individualnim karakteristikama učenika, koje se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogućnostima.
- Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.
- Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti i lošeg držanja tela i telesnih deformiteta, ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad koji se realizuje u saradnji za odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.
- Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanjem i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, sportske igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motoričke aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.
- Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti,
- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja i u praksi svi ti zadaci se prožimaju i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gipkosti i koordinacije na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnove za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja i navika i formiranja pravilnog držanja tela.
Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi oblikovanja, frontalno, najčešće u pripremnom delu časa. U toku rada nastavnik treba postepeno da usmerava učenike na samostalno izvođenje vežbi, kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka. Takođe, u ovom delu časa mogu se koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaničke strukture glavnog zadatka, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode specifične vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje u ovom delu časa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti. Najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje, prilagođene iz sportskog treninga. Pri tom, nastavnik za svakog učenika sačinjava radni karton, sa programom vežbi i individualnim opterećenjem za svaku vežbu.
Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.
Programski sadržaji su, uglavnom, isti za oba pola, a prema potrebi se razlikuju. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
U programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih one treba da se ostvare. To je učinjeno radi toga da bi nastavnik fizičkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava specifičnostima učeničkih mogućnosti (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.
Programom se predviđaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola živi i radi (stoni tenis, veslanje, borilački sportovi...). Ove aktivnosti smatraju se integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, to će se ova nastava organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilački sportovi...) na drugim objektima, ili u suprotnoj smeni od redovne nastave.
Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:
- upućivanje učenika na samostalno vežbanje;
- korektivno-pedagoški rad;
- slobodne aktivnosti;
- krosevi;
- zimovanje;
- takmičenja.
Nastavnik treba da upućuje učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanjem. U tom smislu, tokom časova fizičkog vaspitanja, nastavnik treba da prikaže i objasni vežbe koje će učenici realizovati kao domaći zadatak, samostalno, ili uz pomoć drugih. Nastavnik će na kontrolisati šta je učenik ostvario.
Korektivno-pedagoški rad: svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju učenika, sačinjava nastavnik i lekar-specijalista. Na taj način maksimalno se smanjuje broj učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.
Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka je, zbog velikog broja učesnika, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, zadatak i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Stručno veće nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.
Takmičenja učenika čine integralnu komponentnu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Stručno veće nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...), koja se organizuju posle redovne nastave. Obavezna su međuodeljenjska ili međurazredna takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i jedne sportske igre. Učenici mogu učestvuju i na takmičenjima koja su u sistemu školskih sportskih takmičenja Srbije.
Zimovanje se organizuje u trajanju od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se ne mogu ostvariti za vreme redovnih časova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jačanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Stručno veće sačinjava konkretan plan i program aktivnosti, koji se sprovodi na zimovanju. Svaki učenik za vreme osnovne škole treba da bar jednom boravi na zimovanju.
Slobodne aktivnosti organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sačinjava nastavnik fizičkog vaspitanja. Na počeku školske godine učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Ukoliko u školi nastavu fizičkog vaspitanja izvodi samo jedan nastavnik, on može da u toku školske godine organizuje časove slobodnih aktivnosti za više sportskih grana tako što će za određeni vremenski period planirati i određenu sportsku granu (npr. u jesenjem za atletiku, u zimskom za košarku itd.). Na taj način zadovoljila bi se interesovanja učenika za različite sportske aktivnosti.
Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se organizuju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodne materijalne uslove rada. Na taj način čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.
Časovi fizičkog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktičko-metodički elementi
Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme.
Ukoliko na času istovremeno vežbaju dva odeljenja nastava se obavezno sprovodi odvojeno za učenike i učenice, bez obzira na pol nastavnika.
U realizovanju programa vežbi na spravama značajno je iskoristiti sve sprave koje su na raspolaganju, na kojima se, bez obzira na pol, mogu izvesti vežbe na tlu, vežbe u visu i uporu, vežbe na smanjenoj površini oslonca i preskoci. Određene vežbe, koje su predviđene za učenike mogu izvoditi i učenice (paralelni razboj, krugovi, konj sa hvataljkama), a učenici treba da izvode vežbe ravnoteže na švedskoj klupi i gredi. Individualni pristup učenicima se postiže diferenciranim pristupom, na svakoj spravi posebno.
Planiranje strukture časa mora da polazi od glavnog dela časa, a da ostali delovi budu u funkciji obučavanja i uvežbavanja nastavne teme, naravno i na svim uzastopnim časovima jedne teme. Takva funkcionalna konzistentnost svih delova časa unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme doprinosi efikasnijem usvajanju konkretnog zadatka i intenzivnijem uticaju vežbanja na razvoj motoričkih sposobnosti.
Prilikom izbora oblika rada nastavnik treba da uzme u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita i dinamiku obučavanja i uvežbavanju nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanja, vežbe na tlu, elementi sportskih igara); grupni rad sa različitim zadacima se primenjuje u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu u izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe iz radnog kartona). Na taj način radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave.
Individualan rad se, uglavnom, primenjuje za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanja motoričkog zadatka nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna što podrazumeva korišćenje savremenih tehničkih mogućnosti (konturogrami i video-tehnika) kako bi nastavnik efikasnije upućivao učenike na zakonitosti koje vladaju kretanjem, čime se, tokom vežbanja, ostvaruje njihova motorička i misaona aktivnost.
III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihova distribucija po ciklusima; zatim, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;
- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodskim napomenama.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ili četiri ciklusa, ukoliko se za taj razred predviđa aktivnost od značaja za društvenu sredinu oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku;
- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;
- jedan ciklus za sportsku igru.
Broj časova po ciklusima planira se u odnosu na prostorne i materijalne uslove, a preporučuje da se od ukupnog broja časova planira za:
- atletiku 35%;
- vežbe na tlu i spravama 35%;
- sportsku igru 30%.
Ukoliko se organizuju aktivnosti od značaja za društvenu sredinu u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus od 12 časova. Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama zimskom i sportska igra u prolećnom) ili u dva perioda (npr. trčanja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolećnom periodu.
IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE
U cilju sagledavanja efekata uticaja radnih procesa u nastavi fizičkog vaspitanja nastavnik prati i vrednuje:
- stanje motoričkih sposobnosti;
- dostignut nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika;
- odnos učenika prema radu.
Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti sprovodi se u prostoru koordinacije, statičke, repetativne i eksplozivne snage, gipkosti i izdržljivosti. Merenje se vrši pomoću mernih instrumenata (testova) valjanih i pouzdanih mernih karakteristika. Posebnim Uputstvom, kao pisanim materijalom, određuju se merni instrumenti, način izvođenja zadataka u testu, prostor, oprema, zadaci merioca i metodologija vrednovanja i interpretacije rezultata kao obaveznog jezgra, a nastavniku i stručnim aktivima ostavlja se mogućnost primene i drugih testova na nivou škole ili šire (okruga, regiona...), kao i metodologija obrade i interpretacije rezultata. Merenje se sprovodi uz uvežbavanje određenog programskog zadatka, kako se ne bi gubilo raspoloživo vreme za vežbanje, a dinamika je utvrđena pomenutim Uputstvom.
Ocenjivanje stepena savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se prema utvrđenim minimalnim obrazovnim zahtevima.
Odnos učenika prema radu prati se tokom cele školske godine i to: urednost opreme za vežbanje, redovno prisustvovanje na časovima fizičkog vaspitanja, dosledno izvršavanje radnih zadataka, angažovanje u sportskom životu škole i svoje sredine i dr.
V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija
- Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
- Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
- Pisane pripreme: nastavnik sačinjava pripreme za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodske postupke obučavanja i uvežbavanja).
- Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja. Karton sačinjava nastavnik, i prilagođava ga konkretnim uslovima rada.
- Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
- Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake, aranžirane tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
Cilj i zadaci
Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Učenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.
Zadaci verske nastave su da kod učenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijim i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
VERSKA NASTAVA - PRAVOSLAVNI KATIHIZIS
Naziv predmeta: |
VERSKA NASTAVA - PRAVOSLAVNI KATIHIZIS |
Godišnji fond časova: |
36 |
Razred: |
Peti |
TEMA |
CILJ |
ISHODI |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA |
I - UVOD 1. Upoznavanje sadržaja programa i načina rada |
• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; |
• moći da sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 5. razreda osnovne škole; |
• Upoznavanje sa sadržajem programa i načinom rada |
Katihizacija kao liturgijska delatnost- zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Vrste nastave Mesto realizacije nastave Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave Evaluacija nastave Ocenjivanje Okvirni broj časova po temama |
II - RELIGIJA I KULTURA STAROG SVETA 2. Religija i kultura starog sveta |
• Upoznati učenike sa osnovnim elementima religije i kulture starog veka. |
• moći da imenuje neke politeističke religije. |
• Religija i kultura starog sveta |
|
III - OTKRIVENJE - SVET BIBLIJE 4. Božije Otkrovenje |
• Razviti kod učenika svest o Bogu kao ličnosti koja se otkriva čoveku |
• moći da uoči da se Bog otkrivao izabranim ljudima, za razliku od paganskih božanstava; |
• Božije Otkrovenje |
|
IV - STVARANJE SVETA I ČOVEKA 6. Stvaranje sveta |
• Pružiti učenicima znanje da Bog iz ljubavi stvara svet da bi mu dao večno postojanje; |
• moći da prepriča biblijsku priču o postanju i doživi je kao delo ljubavi Božije |
• Šestodnev |
|
V -Starozavetna istorija spasenja 10. Avram i Božiji poziv |
• Upoznati učenike sa starozavetnim ličnostima i događajima |
• moći da navede neke od najvažnijih starozavetnih ličnosti i događaja |
• Avram i Božiji poziv |
|
VI - ZAKON BOŽIJI 15. Na gori Sinaju |
• Objasniti učenicima okolnosti u kojima je Bog dao Zakon preko Mojsija; |
• moći da prepriča biblijski opis davanja Deset Božijih zapovesti Mojsiju; |
• Dobijanje Božijih zapovesti na gori Sinaju |
|
VII - MESIJANSKA NADA 18. "Zemlja meda i mleka" |
• Upoznati učenike sa pojmom "obećane zemlje" i njenim značajem za "izabrani narod Božiji" |
• moći da prepozna na slici Kovčeg Zaveta i Skiniju i da u jednoj rečenici kaže šta je mana |
• Naseljavanje Obećane zemlje (Isus Navin, Samson...) |
KORELACIJA S DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:
1. Srpski jezik i književnost
2. Istorija
3. Geografija
4. Biologija
5. Likovna kultura
6. Muzička kultura
7. Građansko vaspitanje
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži učeniku osnovni vjernički pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjernički praktični deo, a takođe i budući vječni život.
Cilj nastave islamske vjeronauke u petom razredu jeste da učenike upozna sa osnovnim postulatima (temeljnim dužnostima) vjere islama, te da učenike upozna sa važnošću i sadržajem namaza (molitve) i njegovom ulogom u životu svakog pojedinca i zajednice u cjelini.
To znači da djeca na način primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.
Izlaganje vjerskog viđenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama.
Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.
Zadaci nastave islamska vjeronauke:
- poznavanje osnovnih principa vjere islama;
- poznavanje vrijednosti molitve;
- poznavanje sastavnih dijelova molitve;
- upoznavanje međusobnih prava i dužnosti pojedinca i zajednice;
- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima,
- razvijanje sposobnosti (na način primjeren uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas okružuje, kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama,
- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija, pogleda na svijet, s društvom, prirodom) i s Bogom, u izgrađivanje uvjerenja da je čovekov život na ovom svijetu samo priprema za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, da se iz te perspektive, kod učenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
TEMELJNE ISLAMSKE DUŽNOSTI (islamski šarti)
- kelimei-šehade, sadržaj i značenje
Imanski šarti:
- prvi imanski šart, obrada pjesme "Allah";
- drugi i treći imanski šart;
- četvrti, peti i šesti imanski šart.
NAMAZ (molitva)
- pojam, značenje i važnost namaza;
- kako treba, a kako ne treba obavljati namaz;
- posljedice napuštanja namaza;
Osnovni uvjeti za ispravnost namaza:
1. čistoća tijela, odijela i mjesta gdje će se klanjati;
2. abdest (vjersko pranje prije namaza-molitve);
- namaz i higijena;
- mesh, gusul i tejemum.
3. propisna odjevenost u namazu.
4. namasko vrijeme, ezan i ikamet.
5. i 6. namaski šart;
- obrada Kur’anskog poglavlja el-felek.
Sastavni dijelovi namaza:
- početni tekbir, stajanje i učenje u namazu;
- ruku’(pregibanje), sedžda i posljednje sjedenje u namazu.
- Et-tehijjat i salavati;
- obrada kur’anskih sura el-Ihlas i el-Leheb;
- Sabah namaz - upoznavanje broja rekata i načina obavljanja;
- Podne namaz - upoznavanje broja rekata i načina obavljanja;
- Ikindija i akšam namaz - upoznavanje načina obavljanja;
- Jacija namaz - upoznavanje broja rekata i načina obavljanja;
- Značaj namaza sa fizičkog gledišta;
- Namaz u različitim prilikama;
- obrada poglavlja En-Nas;
- završavanje namaza (zikr i tesbih);
- Namaski vadžibi (radnje koje se ne smiju izostavljati u toku namaza);
- namaski suneti (radnje koje je Poslanik a.s. prakticirao u toku namaza);
- namaski mustehabi (radnje koje je lijepo prakticirati u namazu);
- radnje koje utiču na ispravnost namaza;
- zajedničko obavljanje namaza i prispijevanje u džemat;
- važnost džamije.
DUŽNOSTI MUSLIMANA PREMA SEBI I PORODICI
- čuvanje zdravlja i života;
- alkohola i drugih nečisti musliman se mora kloniti;
- međusobna prava i dužnosti djece i roditelja;
- dužnosti prema komšijama i okolini;
- dužnosti prema islamskoj zajednici;
- sklapanje braka (ženidba i udaja);
- rad i privređivanje.
Vjerska nastava je zajedničko djelo vjeroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na njihovu svakodnevnu primjenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija).
Vjeroučitelj će ukupan broj predviđenih časova za vjeronauku (36) iskoristiti tako što će svaki čas predvideti kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa, a zatim preći na temu planiranu za aktuelni čas, uz obavezni međusobni razgovor nakon obrade date teme, iz kojeg će se zaključiti da li su sadržaj učenici usvojili i da li je našao mjesto u njihovom praktičnom životu.
NAPOMENA: Vjeroučitelj će prema svojoj procjeni, a shodno potrebama, na svakom času izdvojiti određeno vrijeme za provjeru usvojenosti pređenog gradiva, ili u potpunosti posvetiti čas provjeri znanja i ocjenjivanju učenika.
VJERSKA NASTAVA - KATOLIČKI VJERONAUK
Naziv predmeta: |
VJERSKA NASTAVA - KATOLIČKI VJERONAUK |
Godišnji fond časova: |
36 |
Razred: |
Peti |
TEMA |
CILJ |
ISHODI |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA |
METODIČKE UPUTE |
I |
• Upoznati i usvojiti temeljna pravila koji omogućuju dobre odnose i dobar rad u vjeronaučnoj grupi |
• da bude spreman na suradnju s drugima u zajedničkim aktivnostima |
1. Ja i drugi - zajedno |
• Razmišljanje i razgovor |
II |
• Upoznati činjenice vezane za nastanak Biblije (usmena predaja, zapisivanje, svijet Biblije, Božja Riječ, nadahnuće svetih tekstova, govor o čovjeku) |
• da shvati karakteristike nomadskog načina života i njihovo poimanje Boga |
2. Biblija: Posebna knjiga riječi i života |
• Pripovijedanje izraelske povijesti |
III |
• Upoznati predaju o Davidu i njegov odnos s Bogom |
• da se otvori i nasljeduje Davidove ljudske i vjerničke kvalitete - pouzdanje u Boga, prijateljstvo, pokajanje |
12. Pravedni kralj David - David i Šaul |
• Pripovijedanje povijesnih činjenica |
IV |
• Upoznati vjeroučenike s nazivom i poslanjem proroka |
• da usvoji značenje riječi prorok |
18. Proroci - čuvari Saveza (govore u Božje ime: Samuel) |
• Pripovijedanje i tumačenje |
V |
• Uvidjeti važnost vrednota novog Božjeg Kraljevstva za ostvarenje mira i ljubavi |
• da usvoji pojam "Božje Kraljevstvo" |
26. Isus propovijeda Radosnu vijest o novom Kraljevstvu |
• Čitanje i tumačenje biblijskih tekstova |
VI |
• Upoznati najvažnije oblike obraćanja Bogu (molitva, pjesma, žrtva i prinos) |
• da razumije smisao molitve |
30. Bogu se obraćamo u različitim prilikama |
• Tumačenje |
VII |
• Upoznati učenike sa svetim knjigama drugih religija |
• da postoje ljudi sa različitim vjerskim kulturama i obredima |
33. Bog govori narodima na razne načine i u razna vremena |
• Izlaganje |
KORELACIJA S DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:
1. Maternji jezik i književnost
2. Građanski odgoj
3. Povijest
4. Geografija
5. Likovna kultura
6. Muzička kultura
Назив предмета: |
Вјерска настава - Католички вјеронаук |
Годишњи фонд часова: |
36 |
Разред: |
Пети |
Тема |
Циљ |
Исходи |
Препоручени садржаји по темама |
Методичке упуте |
I |
• Упознати и усвојити темељна правила који омогућују добре односе и добар рад у вјеронаучној групи |
• да буде спреман на сурадњу с другима у заједничким активностима |
1. Ја и други - заједно |
- Размишљање и разговор |
II |
• Упознати чињенице везане за настанак Библије (усмена предаја, записивање, свијет Библије, Божја Ријеч, надахнуће светих текстова, говор о човјеку) |
• да схвати карактеристике номадског начина живота и њихово поимање Бога |
2. Библија: Посебна књига ријечи и живота |
- Приповиједање израелске повијести |
III |
• Упознати предају о Давиду и његов однос с Богом |
• да се отвори и насљедује Давидове људске и вјерничке квалитете - поуздање у Бога, пријатељство, покајање |
12. Праведни краљ Давид - Давид и Шаул |
- Приповиједање повијесних чињеница |
IV |
• Упознати вјероученике с називом и послањем пророка |
• да усвоји значење ријечи пророк |
18. Пророци - чувари Савеза (говоре у Божје име: Самуел) |
- Приповиједање и тумачење |
V |
• Увидјети важност вреднота новог Божјег Краљевства за остварење мира и љубави |
• да усвоји појам "Божје Краљевство" |
26. Исус проповиједа Радосну вијест о новом Краљевству |
- Читање и тумачење библијских текстова |
VI |
• Упознати најважније облике обраћања Богу (молитва, пјесма, жртва и принос) |
• да разумије смисао молитве |
30. Богу се обраћамо у различитим приликама |
- Тумачење |
VII |
• Упознати ученике са светим књигама других религија |
• да постоје људи са различитим вјерским културама и обредима |
33. Бог говори народима на разне начине и у разна времена |
- Излагање |
Корелација с другим предметимa/модулима:
1. Матерњи језик и књижевност
2. Грађански одгој
3. Повијест
4. Географија
5. Ликовна култура
6. Музичка култура
Tantárgy: |
HITOKTATÁS - KATOLIKUS HITTAN |
Évi óraszám: |
36 |
Osztály: |
Ötödik |
TÉMA |
CÉLOK |
EREDMÉNYEK |
A TÉMÁKON BELÜLI AJÁNLOTT TARTALOM |
AJÁNLOTT MÓDSZEREK |
I |
• Megismerni és elfogadni azokat az alapszabályokat, melyek lehetővé teszik a jó egymás közötti viszony kialakulását és a zökkenőmentes munkát a hittanos csoportban |
• a közös aktivitások során készen áll az együttműködésre |
1. Én és a többiek - együtt |
• Elmélkedés és beszélgetés |
II |
• Megismerni a Biblia keletkezésére vonatkozó tényeket (szóbeli átadás, leírás, a Biblia világa, Isten szava, a szent szövegek sugalmazottsága, az emberről szóló beszéd) |
• megérti a nomád életmódnak és istenképének jellegzetességeit |
2. A Biblia: a szavak és az élet különleges könyve |
• Izrael történetének elmesélése |
III |
• Megismerni Dávid történetét és Istennel való kapcsolatát |
• képes rá, hogy megnyíljon és átvegye Dávid emberi és hitbeli értékeit - az Istenbe vetett bizalmat, a vele való barátságot, a bűnbánatot |
12. Dávid igazságos király - Dávid és Saul |
• Történelmi tények elmesélése |
IV |
• Megismertetni a diákokkal a próféta kifejezést és a próféták küldetését |
• érti a próféta kifejezés jelentését |
18. A próféták - a szövetség őrei (Isten nevében szólnak: Sámuel) |
• Elbeszélés és magyarázat Rövid ösztönző filmek megtekintése |
V |
• Felismerni Isten Országának értékeit a béke és szeretet megvalósításában |
• érti az "Isten Országa" kifejezést |
26. Jézus az új ország örömhírét hirdeti |
• Bibliai szövegek olvasása és magyarázata |
VI |
• Megismerni az Isten felé fordulás legfontosabb módjait (imádság, ének, áldozat és felajánlás) |
• érti az imádság jelentését |
30. Különböző alkalmakkor fordulunk Istenhez |
• Magyarázat Bibliai szövegek feldolgozása és értelmezés |
VII |
• Megismertetni a diákokat a többi világvallás szent könyvével |
• megérti, hogy az emberek különböző vallási kultúrával és szertartásokkal rendelkeznek |
33. Isten különböző módokon és időben szól a népekhez |
• Bemutatás |
KORELACIÓ A KÜLÖNBÖZŐ TANTÁRGYAKKAL / MODULOKKAL:
1. Magyar nyelv és irodalom
2. Polgári nevelés
3. Történelem
4. Földrajz
5. Képzőművészeti - és zenekultúra
VERSKA NASTAVA - SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.
Назив предмета: |
ВЕРСКА НАСТАВА - СЛОВАЧКЕ ЕВАНГЕЛИЧКЕ ЦРКВЕ А.В. |
Годишњи фонд часова: |
36 |
Разред: |
ПЕТИ |
ТЕМА |
ЦИЉ |
ИСХОДИ |
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА |
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
I - УВОД 1. Уводни час |
- Упознавање ученика и вероучитеља; |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
- Упознавање са садржајем програма и начином рада |
Катихизација као литургијска делатност - заједничко је дело катихете (вероучитеља) и његових ученика. Врсте наставе: Место реализације наставе: Дидактичко методичка упутства за реализацију наставе: Евалуација наставе Оцењивање Оквирни број часова по темама |
II - КЊИГА НАД КЊИГАМА 2. Библија-Књига над књигама |
Објаснити ученицима каква је Библија књига |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
- Библија, разни преводи Библије |
|
III - ПРАИСТОРИЈА СТАРОГ ЗАВЕТА 6. Стварање света |
- Ученици ће поновити и продубити причу о стварању - ред стварања /ред дана стварања /; |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
прича О стварању (1М1) |
|
IV - СВЕДОЦИ ВЕРЕ У СТАРOМ ЗАВЕТУ 10. Исак и Ребека |
- Поновити и продубити причу о Исаку и Ребеки; |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
библијска прича о Исаку |
|
V - ХРИШЋАНИН И МОЛИТВА 17. Суштина садржај молитве |
- Ученици ће поновити и проширити битне основе - шта је то молитва, који је њен садржај и како да га изразимо; |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
- Прочитати изјаву Мајке Терезе из уџбеника стр. 39; |
|
VI - ЦРКВА - БОЖИЈА ПОРОДИЦА 20. Настанак цркве |
- дати основне податке о цркви, ко сачињава цркву и која је њена улога и значење |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
- показати фотографије цркава, показати евангеличку песмарицу и друге песмарице |
|
VII - ЦРКВЕНА ГОДИНА 26. Подела црквене године-Божићни круг |
- Ученицима дати основне информације о црквеној години и основну поделу црквене године; |
Когнитивни аспект: Афективни аспект: |
- новозаветни текст |
КОРЕЛАЦИЈА С ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА:
1. Словачки језик и књижевност
2. Историја
3. Географија
4. Биологија
5. Ликовна култура
6. Музичка култура
7. Грађанско васпитање
За остваривање програма верске наставе - Словачке евангеличке а.в. цркве за пети разред основне школе користи се следећа литература:
- BIBLIA - Stará a Nová Zmluva
- NAŠA CESTA - učebnica evanjelického náboženstva pre 5.ročník základných škôl; Tomáš Semko st.; Tranoscius, L. Mikuláš, 2010.
- ŽIVOT A VIERA (náboženská výchova pre 5.ročník základných škôl - evanjelické a.v. náboženstvo); Dana Naďová; Tranoscius, Liptovský Mikuláš v roku 2012.
- Радна свеска из верске наставе за пети разред- PRACOVNÝ ZOŠIT k učebnici náboženskej výchovy Život a viera pre 5.ročník základných škôl - evanjelické a.v. náboženstvo; Dana Naďová; Tranoscius, Liptovský Mikuláš, 2012.
Názov predmetu: |
Náboženská výchova - Slovenskej evanjelickej cirkvi a.v. |
Ročný fond hodín: |
36 |
Ročník: |
Piaty |
TEMATICKÝ CELOK |
CIEĽ |
VÝCHODISKÁ |
ODPORUČENÝ OBSAH PO TÉMACH |
SPôSOB REALIZOVANIA PROGRAMU |
I. - ÚVOD 1. Úvodná hodina |
• zoznamovanie sa so žiakmi |
Kognitívny aspekt: Afektívny aspekt: |
• zoznamovanie sa s obsahom a spôsobom práce |
Katechéta (učiteľ náboženstva) by mal vždy prihliadať na to, že katechizmus nie je len hromadenie informácii ("poznaní o viere"), ale znamená to snahu osobne prijať učenie a skúsenosti Cirkvi, ako i implementáciu do života prostredníctvom slobodnej účasti na cirkevnom liturgickom živote. Realizácia výučby: Miesto realizácie výučby: Didakticko - metodické návody pre realizáciu výučby: Evaluácia vyučby: Známkovanie Počet hodín po témach: |
II. - KNIHA KNÍH 2. Biblia - Kniha kníh |
- vysvetliť žiakom aká kniha je Biblia |
Kognitívny aspekt Afektívny aspekt |
Biblia, rôzne preklady Biblie |
|
III. - PREDDEJINY SZ 6. Stvorenie sveta |
- zopakovať a prehĺbiť príbeh stvorenia |
Kognitívny aspekt: Afektívny aspekt |
príbeh O stvorení (1M1) |
|
IV. - SVEDKOVIA VIERY SZ 11. Izák a Rebeka |
- zopakovať a prehĺbiť príbeh o Izákovi a Rebeke |
Kognitívny aspekt Afektívny aspekt |
- biblický príbeh o Izákovi |
|
V.- KRESŤAN A MODLITBA 18. Podstata a obsah modlitby |
- zopakovať a prehĺbiť si dôležité základy - čo je to modlitba, čo je jej obsahom a ako ho vyjadrujeme |
Kognitívny aspekt Afektívny aspekt |
prečítať výrok od Matky Terezy z učebnice str. 39 |
|
VI. - CIRKEV - BOŽIA RODINA 21. Vznik cirkvi |
podať základné poznatky o cirkvi, kto tvorí cirkev a aká je jej úloha a význam |
Kognitívny aspekt Afektívny aspekt |
- ukázať fotografie kostolov, ukázať evanjelický spevník aj iné spevníky |
|
VII. - CIRKEVNÝ ROK 27. Rozdelenie cirkevného roka |
- podať základné informácie o cirkevnom roku a hlavné rozdelenie cirkevného roka |
Kognitívny aspekt Afektívny aspekt |
- novozmluvný text |
КORELÁCIA S PREDMETMI:
1. Slovenský jazyk a literatúra
2. Dejepis
3. Zemepis
4. Biológia
5. Výtvarná kultúra
6. Hudobná kultúra
7. Občianska výchova
Pre realizovanie plánu a programu náboženskej výchovy - Slovenskej evanjelickej a.v. cirkvi pre piaty ročník odporúča sa nasledovná literatúra:
- BIBLIA - Stará a Nová Zmluva
- NAŠA CESTA - učebnica evanjelického náboženstva pre 5.ročník základných škôl; Tomáš Semko st.; Tranoscius, L. Mikuláš, 2010.
- ŽIVOT A VIERA (náboženská výchova pre 5.ročník základných škôl - evanjelické a.v. náboženstvo); Dana Naďová; Tranoscius, Liptovský Mikuláš v roku 2012.
- PRACOVNÝ ZOŠIT k učebnici náboženskej výchovy Život a viera pre 5.ročník základných škôl - evanjelické a.v. náboženstvo; Dana Naďová; Tranoscius, Liptovský Mikuláš, 2012.
Cilj i zadaci
Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih datosti u hrišćanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje naučava Katehizam katoličke crkve.
Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve jesu: da misao vodilja verske nastave jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konačno da se oseća pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrđuje životom.
|
TEMA: |
GLAVNI |
PODELA: |
APLIKACIJA: |
PEVANJE: |
1. čas |
Uvod u istoriju crkve - hrišćanstva |
Mat. 16, 13 |
|
|
Himna |
2. čas |
Značaj crkvene istorije |
Efes. 2, 19-20 |
1. Pojmovi osnove crkvene
istorije |
Poimanje Božjeg dara i ljubavi u prošlosti i danas |
Himna |
3. čas |
Istorija starog (pra) hrišćanstva |
Djela Ap. 2, 1-11 |
1. Osnivanje hrišćanstva |
|
Himna |
4. čas |
Apostol Petar |
I. Sab. Posl. |
1. Petrovo svedočenje vere |
Isusovi sledbenici i učenici |
Psalm |
5. čas |
Apostol Jovan (jevanđelista) |
Jovan 3, 16 |
Najmiliji učenik Gospodnji Značaj jevanđeliste i pisca poslanica |
|
Psalm |
6. čas |
Apostol Pavle |
Djela Ap 9, 20 |
1. Savle |
Značaj Pavlovih poslanica |
Psalm |
7. čas |
Ponavljanje |
|
|
|
|
8. čas |
Ponavljanje |
|
|
|
|
9. čas |
Život hrišćana u prvobitnim hrišćanskim zajednicama |
Djela Ap 12, 12 |
1. Bogosluženja u početku
hrišćanstva |
|
Himna |
10. čas |
Car Konstantin |
Luk 19, 10 |
1. Car Konstantin |
Značaj i zasluge cara Konstantina za prihvaćanje i razvoj hrišćanstva |
Psalm |
11. čas |
Stvorioci crkvene filozofije |
Rim 13, 13-14 |
Crkveni otac Augustin "Svedočenja" |
Njegova učenost |
Psalm |
12. čas |
Monaštvo i renegati |
Jovan 17, 14 |
Njihov bogomilni život Zakletva - svedočenja |
Značaj monaštva u razvoju i širenju crkve (hrišćanstva) |
Himna |
13. čas |
Stvaranje crkvene hijerarhije, apostolski naslednici Hrista - patrijarsi |
|
1. Značaj patrijaršija |
|
Himna |
14. čas |
Stvaraoci slavenske pismenosti - Kiril i Metodije |
Sol. I. 5, 19 |
1. Značaj širenja vere među
Slavenima |
Najveći misionari među Slavenima |
|
15. čas |
Pokršćavanje Mađara - sveti Stevan I. |
Luk 17, 5 |
1. Veliki župan Geza |
Sukob istočnog i zapadnog hrišćanstva |
Himna |
16. čas |
Ponavljanje |
|
|
|
|
17. čas |
Ponavljanje |
|
|
|
|
18. čas |
Pad značaja crkve sa raspadom - pojava jeretizma |
Efes 2, 8-9 |
1. Uzroci raspada |
Zamke i štetna delovanja jeretizma |
Himna |
19. čas |
Uticaj na svetovnu vlast i zloupotreba istih kod rimskih papa |
|
1. Grgur VII |
Crkva i vlast |
Himna |
20. čas |
Skizma (1054) |
Kor I. 11, 17-19 |
1. Katolicizam |
Gubljenje jevanđelja u crkvenoj hijerarhiji |
Himna |
21. čas |
Reformacija I. deo |
Sol I. 5, 20 |
1. Suština |
Razlozi brzog širenja reformacije |
Psalm |
22. čas |
Reformacija II. deo |
Sol I. 5, 23 |
Prvi reformatori |
|
Himna |
23. čas |
Luther Martin |
Rim 8, 28 |
Preobraćanje |
Luterova poznaja reformacije crkve - približavanje širokim masama |
Himna |
24. čas |
Žan Kalvin I. deo |
Fil 4, 13 |
1. Prosvećenje |
Značaj |
Himna 338 |
25. čas |
Žan Kalvin II. deo |
Rim 8, 31 |
Kalvinove reformacije |
|
Himna |
26. čas |
Širenje i napad reformacije |
Sol I. 5, 21-22 |
Škotska |
"Nova duhovnost" |
Himna |
27. čas |
Ponavljanje |
|
|
|
|
28. čas |
Ponavljanje |
|
|
|
|
29. čas |
Kontrareformacija |
I Mojs 50, 20 |
Tridentski sinod (1563) Jezuitizam (Ignacije Lojola) |
|
Psalm |
30. čas |
Hugenotizam |
Jov 10, 12 |
Širenje kalvinizma u Francuskoj Vartolomejska noć (1572) |
|
Himna |
31-35. čas |
Ponavljanje na kraju školske godine |
|
|
|
|
Tema: Sveto pismo kao putokaz je prvi instrument Boga, a nama govori o sebi. Veroučitelj mora uticati u tom pravcu da učenici zavole čitanje Biblije već u ovom razredu, i to one delove Starog i Novog zaveta koji su u skladu sa interesovanjem ovog uzrasta. Čitanje Biblije je bila najsnažnija karakteristika reformatske hrišćanske tradicije od doba reformacije do danas.
Proučavanje Svetog pisma, naročito onih delova Novog zaveta (4 evanđelija) razvija zajedništvo sa Hristom, jer on nije samo odraslima, nego i deci obećavao. "Ja sam sa vama, ako ste dvoje ili troje, već ste zajedno u moje ime".
Deca moraju da zaključe: pravo bratstvo i pravi mir sa bližnjima je jedino mogućni ako smo u živoj vezi sa Gospodarom Crkve: sa Isusom Hristom.
OPŠTE NAPOMENE
I za decu i za veroučitelje najvažnije je da se osećaju članovima porodice Boga, preko Isusa Hrista. I da to nije samo vremenska, nego večna zajednica, koji ne zavisi samo od ljudi, od verskih praznika i časa veronauke, nego postepeno obuhvata i pokriva i svakodnevicu i jednom: celu večnost.
Cilj i zadaci
Cilj nastave veronauke evangeličke hrišćanske crkve je upoznavanje učenika sa značenjem reči "Bog je među nama".
Zadatak nastave veronauke je sticanje znanja o Bogu i priznanja Bogu.
1. čas: Upoznavanje |
Izraditi okvir
nastave |
2. čas: Isus
kod ribnjaka |
1. Istorijska
i geografska informacija |
3. čas: Centurion
iz Kapernauma Lk.7,1-10. |
1. Istorijska
pozadina |
4. čas: Uskrsenje
sina Nainske udovice Lk.7,11-17. |
1. Informacija
iz pozadine: grad Nain, smrt i greh. |
5. čas: Razgovori |
1. Ko je tebi
Isus? |
6. čas: Poređenje
sa sejačem Mt.13,1-9. |
Šta je uzrok
poređenja? |
7. čas: Blago
sakriveno u polju Mt. 13,44-46. |
Upoznati način
razmišljanja palestinskog čoveka. |
8. čas: Poređenje
radnika u vinogradu Mt.20,1-15. |
Razumevanje
poređenja: istorijska situacija, novi pojmovi |
9. čas: Poređenje
sa talanititom Mt.25,14-30. |
Izmirenje
računa pred Bogom. |
10. čas: Razgovori |
Ko je sejač?
Šta označava setva? |
11. čas: Kuća
zidana na kamenu i kuća zidana na pesku Mt.7,24-27. |
Počinjemo
sa pesmom iz omladinske pesmarice "Mudar čovek svoju kuću na kamen
gradi..." Najpre saslušati sa CD-a. |
12. čas: Igra:
Sve ili ništa |
Pre početka igre učenike podelimo na grupe. U udžbeniku za veroučitelje je uvedeno sedam mogućnosti formiranja grupa. Posle toga sledi prikaz pravila igre. Igra se odvija u formi pitanja koja postavlja veroučitelj. Druga mogućnost: pitanja su napisana na karticama i svaka grupa izvuče po jednu karticu. Tačni odgovori dobijaju bodove. |
13. čas: Pripremamo
se na dolazak Isusa Hrista. |
Poslužiće
nam prorok Isaja. Istorijska pozadina, novi pojmovi, tuđe reči |
14. čas: Svedočanstvo
Jovana Krstitelja - Jn.1,19-29. |
Istorijska i verska pozadina. Novi pojmovi: svećenici, jagnje Božje, greh sveta. Motivacija i razrada priče. Razrada na drugi način, znači u formi igre. |
15. čas: Ljudi
u službi Boga |
Istorijska
pozadina u Palestini |
16. čas: David
- 1Sam.16,17. |
Kralj Saul
i prorok Samuel Saul i pastirsko dete David |
17. čas: David
je kralj - 2Sam.5; 11, 12. |
Zasnovao je veliku i moćnu jevrejsku državu. Jerusalim je postao glavni grad. Dobio je i ime grad Davidov. U njegovom životu su uzajamno povezani greh i strast. Bog kažnjava greh Davidov tako što postaje žrtva vlastitog greha. Bog ipak neće smrt grešnika, ali hoće da bude spasen. Ukazati na moć iskrene molitve. Možemo razraditi gradivo i pomoću igre. |
18. čas: Igra
- Sve ili ništa |
Pre početka
igre učenike podelimo na grupe. |
19. čas: Kraljevstvo |
Solomon kao
graditelj hrama. |
20. čas: Prorok
Ilija 1Kralj.17. |
Ilija prorok
iz Gileada iskreni sledbenik Boga. Njegov lik je legendaran. |
21. čas: Jeremija |
Jeremija kao
sin svešteničke porodice pozvan za proroka oko 627 g. i delovao je u
Jerusalimu za vladavine 4. kralja. Jeremija je živeo u dvojitom stezanju:
trebao je tumačiti Božju vest jevrejskom narodu koji se suprotstavio
toj vesti. Jeremija je jako voleo svoj narod i takođe i Boga. |
22. čas: Danilo
Dan.6. |
Istorijska
pozadina - 5,6 vek pre Isusa. |
23. čas: Rekapitulacija |
Ko su bili:
David, Betsabe, Natan? |
24. čas: Ispovedamo
svoju veru |
Istorijska
pozadina: |
25. čas: Verujem
u Boga. |
Prvi deo Ap.
Ver. govori o Bogu, kao Stvoritelju 1Moj.1-2. Psalm 8. |
26. čas: Verujem
u Isusa Hrista |
Pozadina -
religiozna, istorijska. Sela Cezarije Filipove - Ko je Isus? Jovan Krstitelj,
Ilija, neki od proroka? NE - Isus je Hristos! - Sin Božji. On je ispunjenje
proročanstva S. zaveta. |
27. čas: Kušanje
Isusa Hrista |
Informacije
iz pozadine. |
28. čas: Isusovo
preobraženje Lk. 9, 28-36 |
Samo autor
jevanđelja Luka je zabeležio, o čemu su razgovarali Mojsije i Ilija sa
Isusom. |
29. čas: Pasha
i sveta večera Mt. 26, 17-29) |
Priča se uklapa
u običaje jevrejskog naroda. Isus održava taj običaj, i kaže blagoslov
nad hlebom i kaležom. Kod podele hleba dodaje: "ovo je telo moje",
znači "to sam ja". |
30. čas: Rekapitulacija
(osvrt) |
Mesto ap.
veroispovesti u ev. liturgiji? |
31. čas: Uskrsenje
Isusa Hrista Jn.20,19-29. |
Čitanje naznačenog
teksta. |
32. čas: Duhovi
- Silazak Duha svetoga |
Istorijska
pozadina - duhovi kao praznik zahvalnosti za žetvu. |
33. čas: Postanak
crkve |
Šta je crkva?
Kako je definiše augsburska veroispovest? |
34. čas: Darovi
Duha svetoga |
Duh Sveti okupljava nas u jednu zajednicu - u Crkvu Hristovu, gde možemo preživati Božju milost, i Njegovu ljubav. Svih nas povezuje vera u Isusa Hrista. Apostol Pavle od svih darova Duha svetoga najvažnijim smatra jednu. Koja je ta? Čitanje teksta. Što piše apostol o tom značajnom daru? Rešavanje anagrama. |
35. čas: Rekapitulacija |
Ko ili što
ne ide zajedno? |
36. čas: Kraj
školske godine |
Stigli smo
do zadnjeg lista našeg udžbenika. Dugačka školska godina je za vama dragi
učenici. Puno naprezanja. Nadam se da je veronauka bila osveženje za
vas među ostalim predmetima. Drago mi je ako i vi tako mislite. |
Udžbenik "Bog je među nama" je pripremljen za učenike petog razreda osnovne škole. Sadržaj udžbenika je povezan sa gradivom drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole. Važno je da svaki čas veronauke bude doživljaj za učenike, kad se susreću sa Bogom. Zbog toga su biblijski događaji izabrani tako da jačaju to iskustvo. Nadamo se da će se na časovima veronauke razvijati takva neposredna atmosfera (veroučitelj - učenik - Bog) koja će učiniti privlačnim ne samo veronauku, već i mogućnost hrišćanskog života.
Pedagoške metode preporučene u udžbeniku
Priča
Veroučitelj, ali i učenici mogu lako pasti u zamku kada biblijska priča postane pripovetka. Zato se cilj mora konkretno i tačno naznačiti. Da priča postane autentična potrebno je precizno znanje odgovarajućeg teksta. Nove, ili tuđe izraze potrebno je unapred razjasniti. Na primer: BETESDA = kuća milosrđa. Dalje, važno je kazivati priču tako da učenik "vidi" to što čuje.
Razgovor (Dijalozi)
Razgovor učenika, i učenika i veroučitelja je vrlo važan deo veronaučnog časa. Ova metoda daje mogućnost učeniku da sam pokuša da formira i kaže svoje mišljenje i da postavlja pitanja. Ili obrnuto, da na veroučiteljevo pitanje daje odgovor vlastitim rečima. Kao pomoć mogu poslužiti slike, crtaći, pitanja, koja se nalaze u udžbeniku. Takođe, pripremljeni zadaci koji se oslone na maštu i ideje učenika.
Pitanja
Udžbenik daje prednost egzistencijalnim pitanjima koja se oslanjaju na vlastite doživljaje učenika u vezi sa Bogom, koji im se predstavio i njih lično oslovio preko biblijskog teksta.
Samostalan rad učenika sa biblijskim tekstom
Učenike treba polako navesti da samostalno osvajaju znanje biblijskog teksta pomoću čitanja. Čitanje teksta ima različite faze: doslovno značenje, preneseno značenje i kritično značenje. Svakako treba omogućiti učenicima slobodan izbor mišljenja, a time i mogućnost grešaka.
Obrada gradiva na drugi način
U priručniku za veroučitelje je data i "druga mogućnost" za obradu gradiva. Ova metoda se oslanja na prikazivanje priče. Igranje likova iz priče nije pozorišna izvedba, već posredovanje osećaja, upoznavanje hrišćanskog života punog pitanja. Pokušati se poistovetiti sa tim životom.
Očigledna nastava
Pored priče i tekstova neizbežno je korišćenje crteža, slika, kratkih video-filmova sa odgovarajućom tematikom (ne duže od 10 min.). Ova očigledna nastava podstiče pamćenje, pokreće diskusiju, privlači pažnju. Zato se preporučuje da se koristi na kraju časa, kao očigledan rezime.
Omladinska pesmarica
Učenici petog razreda već dobro poznaju evang. omladinsku pesmaricu iz tradicionalnih godišnjih omladinskih susreta. Zato skoro na svakom času možemo koristiti i birati pesmu koja je prikladna samom gradivu. Koristiti CD i kasete.
Upoznavanje
Svakako na prvom času veronauke potrebno je utemeljiti pravu atmosferu između učenika i nastavnika (veroučitelja). Potrebno je odrediti okvir nastave.
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave jevrejske veronauke jeste da učenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleđa jevrejske biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da upoznaju jevrejske praznike, običaje i simbole.
Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za peti razred osnovne škole je da učenici upoznaju osnove jevrejske etike.
NASTAVNE CELINE I JEDINICE:
LJUBAV PREMA BLIŽNJEM: Rabi Akiva i Ben Azaj, Hilel i Šamaj, Rambam, Ramban, Sefer a-Hinuh.
ČINI ŠTO JE PRAVO I DOBRO PRED GOSPODOM: Rabi Akiva i Rabi Jišmael, Lifnim mišurat a-din.
GEMILUT HASADIM: Bikur holim, Kevurat metim, Ahnasat kala.
ALVAA (ZAJAM): Kako Rambam objašnjava ovu zapovest?
CEDAKA (MILOSTINJA): Osam stupnjeva Cedaka.
REHILUT I LEŠON A-RA (OGOVARANJE I ZAO JEZIK): navesti primere.
ISUR A-SINA - NE MRZI U SRCU SVOM: Rambam, Hazal.
MOJ MICVA PROJEKT: Koje dobro delo sam danas učinio?
Prvo treba navesti odgovarajući stih iz Tore, zatim kako su različiti rabini tumačili taj stih i na kraju postaviti situaciju iz svakodnevnog života, npr. kada drug ogovara druga i razgovarati o tom problemu.
OPŠTE NAPOMENE
Moto: "Kloni se zla i čini dobro" (Psalmi, 34:14).
Cilj i zadaci
Opšti cilj predmeta je osposobljavanje učenika za aktivno učešće u životu škole i lokalne zajednice, proširivanjem znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima kroz praktično delovanje.
Zadaci:
- podsticanje i osposobljavanje za aktivno učešće u životu škole razvijanjem veština za unapređivanje uslova školskog života kroz praksu;
- upoznavanje školskih pravila i procedura;
- razumevanje funkcionisanja organa upravljanja škole i stručnih tela;
- upoznavanje prava i odgovornosti svih aktera na nivou škole;
- razvijanje komunikacijskih veština neophodnih za saradničko ponašanje, argumentovanje stavova i izražavanje mišljenja;
- obučavanje tehnikama grupnog rada;
- razvijanje sposobnosti kritičkog prosuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja.
UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA PROGRAMA (6)
- Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada.
- Upoznavanje najznačajnijih pojmova - prava i odgovornosti, pravila i dužnosti, školske mere i rešenja, načini vođenja dokumentacije: registri, pozivi za sastanke, aktivizam i participacija, kooperativni načini učenja.
- Formiranje i izgrađivanje razrednog tima.
SAGLEDAVANJE USLOVA ŠKOLSKOG ŽIVOTA (4)
- Izlistavanje problema u školi i prikupljanje podataka:
- razgovor sa učenicima, roditeljima, nastavnicima i drugima koji učestvuju u radu škole,
- korišćenje štampanih izvora i informacija iz medija;
- Izveštavanje i diskusija o prikupljenim podacima.
IZBOR PROBLEMA NA KOME ĆE SE RADITI (1)
- Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajedničkog problema.
SAKUPLJANJE PODATAKA O IZABRANOM PROBLEMU (8)
- Upoznavanje tehnika i postupaka prikupljanja informacija u okviru istraživačkih timova;
- Sakupljanje podataka o izabranom problemu, sastanci u okviru škole, posete učenika različitim organizacijama i institucijama i/ili organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija;
- Razgovor o prikupljenim podacima.
AKTIVIZAM I PARTICIPACIJA - PLAN AKCIJE (12)
Osmišljavanje plana akcije u rešavanju problema na kome istraživački timovi rade i odabir načina prezentacije rezultata.
JAVNA PREZENTACIJA PLANA AKCIJE (1)
Javno predstavljanje: učenici pred školskim žirijem i publikom (učenici, roditelji, nastavnici i drugi zainteresovani za rešavanje problema) predstavljaju svoj plan i odgovaraju argumentovano na postavljena pitanja.
OSVRT NA NAUČENO - EVALUACIJA (4)
- Razgovor o tome šta su učenici i kako naučili. Učenici samostalno procenjuju znanja i veštine koje su stekli tokom programa.
Cilj programa građanskog vaspitanja za V razred je osposobljavanje učenika za aktivno i odgovorno učešće u životu društva, proširivanjem praktičnih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima. Fokus programa GV5 je škola i učešće učenika u školskom životu.
Programske sadržaje bi trebalo realizovati tako da se učenicima omoguće: sloboda izražavanja mišljenja i stavova o otvorenim pitanjima i problemima koje su sami identifikovali kao značajne; razumevanje i razmatranje različitih mera koje se u školi / lokalnoj zajednici preduzimaju u cilju rešavanja problema; unapređenje veština komunikacije u različitim socijalnim situacijama (u školi, na nivou vršnjačke grupe i sa nastavnicima, kao i van škole, sa predstavnicima javnih institucija, organizacija i drugim učesnicima u životu lokalne zajednice); razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja, argumentovanja i zalaganja za sopstvene stavove; povezivanje vlastitog iskustva sa potrebama školske/lokalne zajednice i aktivno angažovanje.
Realizacija programa se zasniva na korišćenju interaktivnih i istraživačkih metoda rada.
Interaktivno učenje podrazumeva složen postupak koji teži da imitira proces saznavanja kakav se odvija u autentičnim životnim okolnostima, i vodi jednom celovitom iskustvenom doživljaju, upotrebljivom i trajnom. U interaktivnom procesu učenja ostvaruje se saradnja između nastavnika i učenika, i to u obliku zajedničke konstrukcije novih znanja i u vidu aktivnosti nastavnika i učenika koje su komplementarne, odnosno koje se dopunjuju. Kod ovog načina rada to se postiže kroz planirano, vođeno i vremenski skraćeno prolaženje ključnih faza ovakvog učenja:
- učenici se najpre uvode u kontekst teme kojom želimo da se bavimo;
- kreira se situacija koja svima omogućava da aktivno učestvuju u istraživanju i iznalaženju rešenja za postavljeni problem;
- kroz diskusiju se razmenjuje, objašnjava, precizira i uobličuje iskustvo;
- uspostavlja se veza sa postojećim znanjima i prave se različite generalizacije.
Osnovna teza koje bi nastavnici sve vreme trebalo da se pridržavaju je da učenike učimo ne šta da misle, nego kako da misle. Učenici aktivno i ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima. Uloga nastavnika je da inicira i održava dvosmernu komunikaciju sa učenicima, da podstiče iznošenje njihovih zapažanja, mišljenja i pogleda na probleme, kao i da kreira atmosferu na času pogodnu za razmenu i argumentovanje ideja i mišljenja među učenicima. U tom smislu, interaktivni metod rada bi trebalo da se odvija kroz sledeće forme: kooperativni rad nastavnik-učenici; kooperativni rad u malim grupama učenika; timski rad.
Kooperativni rad nastavnik-učenici polazi od pretpostavke da učenici poseduju određena znanja iz vanškolskog životnog iskustva i da kroz partnersku interakciju sa nastavnikom, kao osobom sa većim iskustvom i kognitivnom zrelošću, izgrađuju nova znanja. Glavne aktivnosti nastavnika u ovoj formi rada su: osmišljavanje celine situacije učenja kod uvođenja novih pojmova, kao što su, na primer, pojam mere vlasti; planiranje toka časa; kreiranje problemske situacije za učenike; organizovanje grupe učenika.
Kooperativni rad u malim grupama učenika je potrebno koristiti da bi se u procesu učenja iskoristile prednosti različitosti među učenicima u nivou, kvalitetu i vrsti znanja i nivou saznajne razvijenosti. Učenike je potrebno podeliti u male radne grupe tako da u svakoj od grupa bude zastupljeno što više postojećih različitosti, jer to omogućava da dođe do produktivnog saznajnog konflikta i da se ispolji komplementarnost saznanja kao uslov za unapređenje znanja cele grupe.
Timski rad je poseban oblik rada u malim grupama čija je specifičnost podela uloga među članovima tima, tako da svako obavlja samo određeni vid aktivnosti, a svi zajedno doprinose rešenju problema na kome tim radi. Aktivnosti nastavnika su da organizuje, nenametljivo usmerava proces rada i da bude partner u diskusiji o identifikovanim problemima, potencijalnim prioritetima u školskoj/lokalnoj zajednici, prikupljenim podacima itd.
Najpogodnije tehnike za postizanje interaktivnosti u procesu učenja su: "mozgalica" ili "moždana oluja", različiti oblici grupne diskusije, simulacija i igranje uloga. "Mozgalica" ili "moždana oluja" je tehnika pomoću koje se stimuliše osmišljavanje novih ideja. Kod primene ove tehnike važno je da se poštuju pravila koja podstiču nastajanje novih ideja: svako od učesnika slobodno iznosi ideje i predlaže rešenje problema; ne dozvoljava se kritika u toku iznošenja ideja; sve iznete ideje se beleže onako kako su saopštene. Ova tehnika je prvenstveno vezana za tematska područja sa otvorenim pitanjima, kontroverzama, većim brojem mogućih rešenja, stvaranjem planova, na početku grupnog rada pre diskusije.
Grupna diskusija bi trebalo da se vodi o temama ili problemima koji su najavljeni ili zadani u nekom prikladnom obliku koji upućuje na proradu i pripremu za temu npr. prikupljanje informacija na terenu, traganje za podacima u odgovarajućoj dokumentaciji u lokalnoj sredini; pregled i prikupljanje informacija iz medijskih zapisa itd. Poželjno je da diskusiju vodi nastavnik, da usmerava, ali da pri tom nema glavnu ulogu u iznošenju mišljenja, već da podstiče učenike da iznose svoja saznanja i mišljenja. Važni zadaci nastavnika su da svakom diskutantu osigura nesmetano saopštavanje gledišta, ali da vodi računa o vremenu, kako bi i drugi koji to žele mogli da diskutuju i da na kraju diskusije napravi kratak rezime. U procesu diskusije trebalo bi insistirati na argumentovanom iznošenju stavova i ne stvarati atmosferu pobednika i pobeđenih.
Simulacija i igranje uloga su veoma korisne tehnike za pripremanje učenika za različite situacije sa kojima ranije nisu imali priliku da se suoče, kao što su razgovori sa predstavnicima škola, različitih organizacija, institucija i lokalne vlasti, javne prezentacije i odgovaranje na pitanja prisutnih na prezentaciji. Na času, u bezbednoj školskoj situaciji, učenici dobijaju opis situacije koju bi trebalo da simuliraju, pravi se podela uloga prema ključnim akterima u toj situaciji i učenici to odglume. Ove tehnike su korisne za bolje razumevanje novih i nepoznatih situacija i za ublažavanje straha od nepoznatog, kao ometajućeg faktora u različitim prilikama javnog nastupa
Istraživački metod podrazumeva da učenici dobijaju odgovarajuće instrukcije, kako bi samostalno, u parovima ili malim grupama u učionici i van nje, u školi kao neposrednom okruženju ili u širem lokalnom okruženju, prikupljali različite informacije neophodne za izradu njihovog projekta. Aktivnosti nastavnika su presudne u pripremnoj fazi u kojoj bi on trebalo da korišćenjem odgovarajućih interaktivnih tehnika rada uputi učenike gde i kako da tragaju za podacima i kako da komuniciraju sa relevantnim osobama od kojih mogu da dobiju podatke ili pomoć. Učenici samostalno prikupljaju podatke iz različitih izvora, beleže, grupišu i dolaze da na času prezentuju prikupljeno. U toku prezentacije nastavnik bi trebalo da na kraju, posle komentara svih ostalih učenika, daje svoje komentare koji su pozitivno intonirani, analitični, sa naglaskom na onome što su učenici dobro uradili i ukazivanjem na ono što bi u budućem radu bilo potrebno popraviti i na koje načine.
U toku rada uloga nastavnika je da:
- motiviše učenike za rad, tako što će razvijati i održavati njihova interesovanja za život i rad u školi / lokalnoj zajednici i davati lični primer pozitivne zainteresovanosti za sva pitanja koja su važna za unapređenje kvaliteta života;
- organizuje nastavu tako što će postaviti ciljeve rada, planirati sadržaje, sredstva i opremu, nastavne oblike i metode rada, kao i vreme potrebno za realizaciju;
- razvija i održava partnersku komunikaciju sa učenicima, tako što će postavljati pitanja, zahteve, davati svoje mišljenje, podsticati učenike da oni iznose svoja gledišta, podsticati interakciju, pružati povratnu informaciju itd.;
- uvažava i reaguje na potrebe grupe i pojedinaca, deli odgovornost, demokratski upravlja razredom.
Posebno je važno da nastavnik kontroliše svoju procenjivačku ulogu, da ne bude previše ili premalo kritičan prema učenicima i da svojom ukupnom komunikacijom doprinosi podsticanju svesti o pravima i mogućnostima učenika da aktivno učestvuju u menjanju svog okruženja.
Prostor u kojem se izvodi nastava, učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje ukrug i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i da se mogu izložiti u učionici. Za realizaciju predmeta potreban je osnovni materijal i literatura: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata (beli i u boji ) i priručnik za nastavnike.
Prva godina učenja
Cilj
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika.
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugih stranih jezika na različite načine i u svim okolnostima koje život stvori.
Učenje drugog stranog jezika, oslanjajući se na iskustva i znanja stečena učenjem prvog stranog jezika, pospešuje sticanje višejezičke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezičkom bogatstvu užeg i šireg okruženja.
Opšti standardi
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, učenik uočava značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.
Posebni standardi
Razumevanje govora
Učenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne dužu od dve do tri minute; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronalaženje tražene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (monolog, kraći razgovor, kratka informacija).
Razumevanje pisanog teksta
Učenik čita sa razumevanjem kratke (najviše do 50 reči) pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama.
Usmeno izražavanje
U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik je u stanju da iskaže jednostavnu usmenu poruku, ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomoć nastavnika.
Pismeno izražavanje
U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik piše kratke poruke (do 30 reči).
Interakcija
Učenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama.
Znanja o jeziku
Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolongvističke kompetencije.
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Na kraju petog razreda, učenik treba da:
- prepoznaje strani jezik koji uči među drugim stranim jezicima;
- prepoznaje glasove u govornom lancu, naročito one kojih u maternjem jeziku nema;
- razume one izraze koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad i drugo;
- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do pet rečenica, koje iskazuje prirodnim tempom nastavnik, drugi učenici ili ih čuje preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog razreda;
- razume jednostavne dečje pesme i brojalice u vezi sa obrađenom tematikom.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;
- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;
- razume smisao kratkih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oko 50 reči).
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;
- stupi u dijalog i u okviru četiri-pet replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u tri do pet rečenica predstavi sebe ili drugoga, uz pomoć pitanja saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet, odnosno životinju;
- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i recitacije.
Interakcija
Učenik treba da:
- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja;
- postavlja jednostavna pitanja;
- izražava dopadanje ili nedopadanje;
- učestvuje u zajedničkim aktivnostima na času (u paru, u grupi, itd.);
- traži razjašnjenja kada nešto ne razume.
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- dopunjava i piše reči i kratke rečenice na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja;
- dopunjava čestitku;
- piše lične podatke (ime, prezime i adresu);
- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično.
Znanja o jeziku
- prepoznaje šta je novo naučio;
- shvata značaj poznavanja jezika;
- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem prvog stranog jezika;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);
- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.
Teme i situacije
Škola:
- školski prostor i pribor, aktivnosti i obaveze, izleti
Ja i moji drugovi:
- druženje
- sport
Porodica i blisko okruženje:
- uža i šira porodica, susedi i prijatelji
- kućni ljubimci i obaveze prema njima
Praznici:
- Božić, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici
Moj dom:
- prostorije u kući, obaveze u kući
Ishrana:
- obroci, omiljena hrana, zdrava hrana
- navike u ishrani u zemlji čiji se jezik uči
Odeća:
- odevni predmeti
- prikladno odevanje
Okruženje:
- mesto i ulica gde stanujem
- važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej, banka, bolnica)
Ostalo:
- godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana,
- iskazivanje vremena (meteorološko i hronološko - puni sati i pola sata)
- brojevi do 100
- osnovni podaci o zemlji/zemljama čiji se jezik uči
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje 3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja 9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) 12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima 13. Traženje i davanje obaveštenja 14. Opisivanje lica i predmeta 15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu 16. Izražavanje pripadanja i posedovanja 17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku 18. Skretanje pažnje 19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja 20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja |
Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji sa primerima
1. Imenice
a) Brojive imenice (članovi porodice, domaće životinje, delovi tela, odeća, školski pribor, dom itd).
b) Nebrojive imenice: milk, butter, bread.
v) Pravilna množina imenica (množina na - s, -es); najčešći primeri nepravilne množine (man, woman, child).
g) Izražavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini):
- Sintetički genitiv: Mary’s book, the dog’s tail
- Analitički genitiv (receptivno): the colour of the book.
d) Građenje imenica nastavkom - er: singer, worker.
2. Član
a) neodređeni član
- u prvom pominjanju nekoga ili nečega: There’s a book on the table.
- u značenju broja jedan: Can I get an orange, please?
- uz nazive zanimanja: He’s a teacher.
- generička upotreba: A cat is an animal.
b) određeni član
- uz zajedničke imenice u jednini i množini:
The apple is for you. / The apples are for you.
- ispred superlativa i rednih brojeva:
It is the tallest building in London. January is the first month of the year.
- u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening.
v) nulti član
- uz nebrojive imenice i brojive imenice u množini
I like to drink milk. He likes apples.
- uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: Friday, March, summer
- uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner
- uz praznike: New Year, Christmas
- uz nazive sportova i dečijih igara: football, hopscotch
- u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner
3. Zamenice
a) Lične zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta:
We like to play football. I like him. Give me the book.
b) Pokazne zamenice u jednini i množini this/these; that/those.
v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta
4. Determinatori
a) Pokazni determinatori this/these; that/those.
b) Prisvojni determinatori.
v) Neodređeni determinatori some, any, uz brojive i nebrojive imenice.
5. Pridevi
a) Najfrekventniji opisni pridevi (veličina, oblik, boja),
b) Pridevi za izražavanje pripadanja nekoj naciji: English, Serbian.
v) Sintetički komparativ i superlativ osnovnih jednosložnih prideva
She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?
6. Brojevi
Prosti brojevi do 30. Redni brojevi do 20.
7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/ many; a lot of
8. Glagoli
a) The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje ili pojave: He goes to bed at nine. It rains a lot in winter.
b) The Present Continuous Tense za izražavanje radnje koja se događa u trenutku govora: He’s sleeping now.
v) Zapovedni način: Give me the book, please. Let’s play ball. Go home, children.
g) Modalni glagoli
- can: - izražavanje sposobnosti, mogućnosti: I can swim. He can’t come today.
- traženje dozvole: Can I take your book, please?
- must: iskazivanje obaveze: You must finish your homework. I must go now.
d) Have kao punoznačni (leksički) glagol
- za izražavanje pripadanja i posedovanja (have/have got)
They have/have got a nice house in the country.
What do you have in your bag?/ What have you got in your bag?
- u izrazima: have breakfast/lunch/dinner; have fun
9. Prilozi i priloške odredbe.
a) za mesto: here/there; near
b) za vreme: today, now
10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from.
11. Veznici: and, or.
12. Rečenica
a) Red reči u prostoj rečenici.
b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odrični odgovori (produktivno i receptivno).
v) WH pitanja (receptivno), osim pitanja sa who, what
g) Egzistencijalno There is /are…: There’s a book on the table.
d) Bezlične rečenice sa IT kao formalnim subjektom.
It’s hot/cold. It’s raining. It’s ten o’clock.
Rečenica
Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku. Proširivanje osnovnih rečeničnih struktura slobodnim podacima. Bezlične rečenice tipa Es ist... Svesno usvajanje negacija nicht i kein. Upitne rečenice.
Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch?
Was liest er?
Imenice (zajedničke, vlastite)
Receptivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?
Član
Receptivno i produktivno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno). Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!
Negacija
Kein u nominativu i akuzativu. Nein, nicht.
Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Zamenice
Lične zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).
Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?
Pridevi
Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.
Predlozi
Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se receptivno uz imenice u odgovarajućim padežima (receptivno).
Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/ auf dem Spielplatz.
Prilozi
Prilozi i priloške fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frühstück.
Glagoli
Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola, prostih, izvedenih i složenih, pomoćnih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, müssen i dürfen (receptivno), kao i können i möchten (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent sa značenjem buduće radnje; preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).
Ich heiße Peter. Gibst du mir deine Telefonnummmer? Sie fährt gern Rad. Wo warst du gestern? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Möchtest du Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe.
Brojevi
Osnovni do 100.
Kazivanje vremena po časovniku (puni časovi i polovine).
Uočavanje relacije slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku. (receptivno) Osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ž, š, č, щ, l; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika (receptivno). Osnovni tipovi izjavne i upitne intonacione konstrukcije (receptivno).
Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова чиатет. Миша читал.(i receptivno i produktivno).
Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, tы чиатешь, я любlю, ты любишь, он говорил, она писала, они раззказыvali... .. (i receptivno i produktivno).
Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач. (i receptivno i produktivno).
Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый god, зеленая доска, большaя елка, вкусное яблоко, синee пальтo. (i receptivno i produktivno).
Oblici ličnih zamenica u funkciji subjekta: Я читаю книгу. Ты пишешь писмоь. Меня зовут Аня. Как тебя зовут? Мне одиннадсать лет. Ему десять лет. (i receptivno i produktivno).
Identifikacija: Это Mишa. Это дом. Вот книга. Тут Вова и Анна. (i receptivno i produktivno).
Iskazivanje pitanja: Кто э то? Чтo этo? Ктo on? Чтo тут? A дом? И двор ваш? (i receptivno i produktivno).
Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет...(i receptivno i produktivno).
Iskazivanje prostornih (pravac i mesto) i vremenskih odnosa: кудa, гдe, когдa; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне; в городе; налево, направо, прямо; вчера, летом, утром. (i receptivno i produktivno)
Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайтe; скажи, скажитe; познакомьтесь!.. (receptivno)
Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот aавтобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша? (receptivno).
1. Imenice
a) Brojive imenice (članovi porodice, domaće životinje, delovi tela, odeća, školski pribor, dom itd).
b) Nebrojive imenice: pain, lait, beurre, jus.
v) Jednina i množina imenica (la chaise, les chaises, un ami, des amis).
g) Muški i ženski rod imenica (un éleve, une éleve, le frere, la soeur, un étudiant, une étudiante)
d) Izražavanje pripadanja:
- C’est le livre de Sophie;
- C’est a moi.
2. Član
a) Neodređeni član
- u prvom pominjanju: C’est une boulangerie. Elle est a côté.
- u značenju broja jedan: Je peux prendre une orange, s’il vous plaît?
b) Određeni član: La fille de ma voisine s’appelle Xénia. J’aime le chocolat, la musique et les voyages.
v) Partitivni član: Je voudrais du jus d’orange, s’il vous plaît. Tu fais du sport ?
3. Zamenice
- Lične zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta (receptivno): Je sors avec mes amis, nous allons au cinéma. Mina ? Je la connais bien.
- Zamenica on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et Italie.
4. Ostali determinanti ispred imenice
a) Pokazni.
b) Prisvojni.
v) Brojevi: osnovni (do 100) i redni (do 20).
v) Neodređene reči: tout, chaque, quelques.
5. Pridevi
a) Najfrekventniji opisni pridevi (veličina, oblik, boja),
b) Pridevi za izražavanje pripadanja nekoj naciji, muški i ženski rod: Serbe, Français/e, Belge, Suisse, Italien/ne, Anglais/e.
6. Glagoli
a) Prezent indikativa glagola prve grupe i najfrekventnijih nepravilnih glagola.
b) Zapovedni način glagola prve grupe i najfrekventnijih nepravilnih glagola.
v) Složeni perfekt - samo određeni broj najfrekventnijih glagola, i receptivno i produktivno, kao kompletne fraze (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju): J’ai fini! J’ai oublié mon cahier. Je suis allé(e) chez ma grand-mere, j’ai nagé, il a fait beau.
g) Bliski futur: perifraza aller + infinitif: Demain nous avons un contrôle en maths; ce soir, je vais regarder un film a la télé. Izražavanje bliske budućnosti pomoću prezenta: Je suis chez toi dans un quart d’heure.
d) Osnovni glagolski izrazi: avoir faim / soif / sommeil / chaud / froid / peur / envie de...
đ) Konstrukcije sa infinitivom (najčešći modalni glagoli): pouvoir, devoir, savoir, aimer. Est-ce que je peux sortir? Nous devons rentrer. Il ne sait pas nager. J’aime dessiner.
e) Kondicional prezenta glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me preter ton portable?
7. Prilozi za vreme, mesto, način, količinu: avant, apres, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, la, devant, derriere, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus.
8. Predlozi i sažeti članovi: J’habite a Kragujevac, en Serbie. Nous allons passer nos vacances en Belgique. Nous sommes allés au zoo. Il rentre du stade/de l’école a quelle heure ? Il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenetre. C’est pour toi.
9. Veznici: et, ou, mais.
10. Rečenica
a) Red reči u prostoj rečenici.
b) Totalno pitanje intonacijom i pomoću formule est-ce que i kratki potvrdni i odrični odgovori.
v) Parcijalno pitanje sa upitnim rečima qui, ou, quand, pourquoi.
g) Unipersonalni glagoli i konstrukcije: Il faut faire vite! Il y a 25 éléves dans ma classe. Il pleut. Il fait beau.
Fonetika i fonologija
Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (c, g, ci, gi, ch, gh, gli, sc, qu, z, gn, s). Pojačani izgovor samoglasnika. Položaj akcenta. Beleženje akcenta. Elizija. Krnjenje reči. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.
Morfosintaksa
Imenica
Vlastita imena lica i gradova: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma itd.
Zajednička imenica, rod imenica, pravilna jednina i množina imenica.
Član
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (C’é un libro: Ci sono dei libri).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član.
Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglađene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice ognuno i qualcuno.
Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.).
Glagoli
Sadašnje vreme (Presente) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, ire.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Imperativ, zapovedni način (bez oblika za treće lice množine).
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Izrazi sa glagolima: avere un voto in, avere fame (freddo, sete, paura, caldo), giocare sa predlozima, andare sa predlozima, piacere u bezličnoj upotrebi, volere, essere bravo a, in, che cosa fa, dove lavora, avere mal di testa, gola, denti, izraz c’e/ ci sono, ci vuole/ ci vogliono. Pravopisne osobenosti glagola i konjugacije sa završetkom care, -ciare, -gare, -giare. Negacija.
Prilozi
Potvrdni, određeni (si, no). Osnovni prilozi i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora.
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Priloški izrazi: a destra, a sinistra, dritto.
Brojevi
Glavni brojevi od 1 do 100
Redni broj primo isključivo za iskazivanje datuma.
Brojevi u službi iskazivanja datuma i časa.
Rečce
Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne (s partitivnom vrednošću).
Sintaksa
Prosta i proširena rečenica:
Subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Marco legge, Marco legge un libro. Il libro é sul tavolo.
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
Upitna rečenica:
- s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);
- s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?);
Složena rečenica.
Izjavna objekatska (La mamma dice a Marco che domani arriva il nonno).
Indirektna naredba dire + di. (La mamma dice a Marco di comprare del latte). Namerna rečenica (Andiamo a giocare).
Vremenska rečenica (Prima di uscire telefona a Marco).
Red reči u rečenici.
Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu (pretežno receptivno)
Chi e assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va’ al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!
Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa’ la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!